broj 25sllist.ba/glasnik/2013/broj25/Glasnik025.pdf · 2013-04-02 · тужбе туженом на одговор, с обзиром на то да парница почиње тећи

Ут

Б

382 Уставни

судија, у преСејуба МашХерцеговинечлана 64 сХерцеговинебр. 60/05, 64/

ВалеријМиодраСеада ПМато ТМирсадЗлатко на сјед

донио је

ОДЛУКУ Усваја сУтврђуј

Херцеговинезаштиту људ

Укида с0-Гж-08-0017

Предмедужан да ппоступка, уХерцеговинезаштиту људ

Налажечланом 74 Херцеговине

Годинторак, 2. апри

УСТАБОСНЕ И Х

и суд Босне иедмету број АПшића, на осное, члана 59 стастав 1 Праве ("Службени /08 и 51/09), у ја Галић, предаг Симовић, поПалаврић, потпадић, судија д Ћеман, судијМ. Кнежевић, дници одржан

О ДОПУСТсе апелација Сје се повредае и члана 6 дских права и осе Рјешење Ка769 од 22. мајает се враћа Капо хитном пу складу са е и чланом 6 дских права и ое се Кантоналнстав 5 Пра

е, у року од 9

на XVII ила 2013. годи

АВНИ СУДХЕРЦЕГОВ

и ХерцеговинеП 2405/09, рјешову члана VI/3ав 2 тачка 2, чвила Уставногласник Боснсаставу: сједница отпредсједникпредсједница

а судија ној 14. фебру

ТИВОСТИ Сејуба Машића члана II/3естав 1 Европосновних слобантоналног суда 2009. годинеантоналном суоступку одлучланом II/3е)став 1 Европ

основних слобном суду у Туавила Уставн90 дана од да

инe

Д ВИНЕ

е у Вијећу од шавајући апел3б) Устава Бочлана 61 ст. 1 ог суда Боснне и Херцего

уара 2013. го

И МЕРИТУћа. е) Устава Боспске конвенцибода. да у Тузли број. уду у Тузли кучи о трошко) Устава Боспске конвенцибода. узли да, у склаог суда Босна достављањ

Број/Broj

25

шест лацију осне и и 2 и не и овине"

одине

УМУ

сне и ије за

ој 003-

који је овима сне и ије за

аду са сне и ња ове

одлупред

ХерцХерцу "СХерц

I. Ув

ког з23. јХерцРјешКантгодитекстокто

II. П

од осигутекстдоста

2009није

одгов2010

III. Ч

навосуми

Utor

уке, обавијестиузетим мјерамОдлуку објавцеговине", "Слцеговине", "СлСлужбеном гцеговине".

вод

1. Сејуб Машзаступа Исметула 2009. годцеговине (у дшења Кантоналтонални суд) бне и Рјешењату: Општинскбра 2008. годи

Поступак пред

2. На основу чКантоналног урања" д.д. ту: тужени), зааве одговоре н3. Кантоналн. године достдоставио одго4. На основу вори на апела. године.

Чињенично ст

5. Чињенице пда и докуменаирају на сљедећ

Godinrak, 2. aprila/tr

ISSN 1ISSN ISSN 1

и Уставни судма с циљем изввити у "Служлужбеним новилужбеном гласгласнику Дис

ОБРАЗЛОЖ

шић (у даљњемт Бегановић, аддине апелацијудаљњем текстлног суда у рој 003-0-Гж-0а Општинскоги суд) број 03ине.

Уставним суд

члана 22 ст. 1 исуда, Општ

Сарајево, Фиатражено је 19на апелацију. и суд и Општтавили одговоовор на апелацичлана 26 ставцију доставље

тање

предмета које ата предоченихћи начин.

na XVII ravnja 2013. g

1512-7508 - 1512-7486 - бо1512-7494 - х

уд Босне и Хевршења ове одлжбеном гласнвинама Федераснику Републистрикта Брчк

ЖЕЊЕ

м тексту: апеладвокат из Тузу Уставном сту: Уставни Тузли (у даљ08-001769 од 2г суда у Тузл32-0-Мал-08-0

удом

и 2 Правила Утинског судаилијала Тузла9. новембра 20

тински суд суоре на апелацију. в 2 Правила Уени су апелант

произилазе изх Уставном су

odine

српски језикосански језикхрватски језик

ерцеговине о луке. ику Босне и ације Босне и ике Српске" и ко Босне и

ант) из Тузле, ле, поднио је суду Босне и суд) против

љњем тексту: 22. маја 2009. и (у даљњем

003599 од 11.

Уставног суда, а и "Лидо-

(у даљњем 009. године да

у 9. децембра цију. Тужени

Уставног суда, ту 23. априла

з апелантових уду могу да се

Број 25 - Страна 2 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Уторак, 2. 4. 2013.

6. Општински суд је Рјешењем број 032-0-Мал-08-003599 од 11. октобра 2008. године, ставом I изреке, одлучио да се тужба апеланта као тужиоца сматра повученом. Ставом II изреке истог рјешења одбијен је апелантов захтјев за накнаду судских трошкова.

7. У образложењу рјешења је наведено да је апелант Општинском суду 10. јуна 2008. године поднио тужбу против туженог ради дуга у вриједности од 1.361,00 КМ. Даље је наведено да је апелант својим поднеском од 10. септембра 2008. године повукао тужбу, будући да је тужени апеланту измирио потраживање у цијелости. Истим поднеском апелант је потраживао трошкове поступка у износу од 360,00 КМ, који се односе на састав тужбе у износу од 240,00 КМ и судске таксе на тужбу у износу од 120,00 КМ. Општински суд је образложио да је имао у виду члан 59 Закона о парничном поступку ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 53/03, 73/05 и 19/06; у даљњем тексту: ЗППФБиХ), којим је прописано да тужилац може повући тужбу прије него што је тужба достављена туженом и да се повучена тужба сматра као да није ни била поднесена и може се поново поднијети. Како је утврђена чињеница да конкретна тужба није достављена туженом, суд је, у складу са наведеном одредбом, донио одлуку као у изреци рјешења.

8. Општински суд је апеланту као тужиоцу одбио захтјев за накнаду трошкова судског поступка због тога што суд није доставио тужбу туженом на одговор, те је оцијенио да за туженог парница још није била почела тећи, јер је одредбом члана 60 став 1 ЗПП прописано да парница почиње тећи доставом тужбе туженом. Образложено је да из наведеног разлога суд не може обавезивати туженог за плаћање трошкова поступка који за туженог не постоји.

9. Одлучујући о апелантовој жалби против Рјешења Општинског суда број 032-0-Мал-08-003599 од 11. октобра 2008. године, Кантонални суд је донио рјешење којим је одлучио сљедеће: "Жалба се одбија и првостепено рјешење, у ставу II изреке, потврђује, док у осталом дијелу (став I изреке), првостепено рјешење остаје неизмијењено. Одбија се тужитељев захтјев за накнаду трошкова жалбеног поступка."

10. Кантонални суд је подсјетио на то да је првостепеним рјешењем, ставом I изреке, одлучено да се апелантова тужба сматра повученом, те да је ставом II изреке одбијен апелантов захтјев за накнаду судских трошкова. Затим је Кантонални суд навео да се против наведеног рјешења, у дијелу којим је одлучено о трошковима поступка, апелант жали због повреде одредби парничног поступка, те предлаже да се жалба уважи, првостепено рјешење у оспореном дијелу преиначи тако што ће се апеланту досудити трошкови парничног поступка настали подношењем тужбе, као и трошкови жалбеног поступка.

11. Изражавајући став да жалба није основана, Кантонални суд је навео да из ожалбеног рјешења произилази да је првостепени суд одбио апелантов захтјев за накнаду трошкова парничног поступка због тога што је апелант као тужилац повукао тужбу у предметној правној ствари и прије него што је тужба туженом достављена на одговор, па како парница није почела тећи, према мишљењу првостепеног суда, неоснован је апелантов захтјев за накнаду трошкова поступка. Апелант ни у жалби не оспорава чињенично утврђење првостепеног суда да је он повукао тужбу у предметној правној ствари прије него што је тужба достављена туженом на одговор, али сматра да му и поред тога припада право на накнаду трошкова поступка, зато што је измирење обавезе туженог према

апеланту услиједило након подношења тужбе. Међутим, Кантонални суд налази да се не може прихватити правно схватање жалбе да је за одлучивање о апелантовом захтјеву за накнаду трошкова парничног поступка било одлучно то што је захтјеву апеланта као тужиоца удовољено након подношења тужбе, те да је због тих разлога обавеза туженог за накнаду трошкова поступка и да се обавеза туженог за накнаду трошкова поступка везује за моменат подношења тужбе. Тачно је да подношењем саме тужбе суду настају одређене правне посљедице, али се однос између суда, тужиоца и туженог заснива тек достављањем тужбе туженом на одговор, с обзиром на то да парница почиње тећи тек онда када је туженом достављена тужба на одговор, сходно одредби члана 60 став 1 ЗПП, а у погледу захтјева који је странка поставила током поступка, парница почиње тећи од тренутка када је о том захтјеву обавијештена противна странка, у смислу става 2 овог члана истог закона.

12. Из наведених одредби ЗПП јасно произилази да за туженог наступају посљедице процесноправне природе од оног момента кад парница почиње тећи, односно кад је он обавијештен о захтјеву противне странке, а како апелант ни у жалби не спори да је његово повлачење тужбе услиједило прије него што је тужба достављена туженом на одговор, односно прије него што је парница почела тећи, апелантова поднесена тужба за туженог није могла произвести никакве процесноправне посљедице, па тако ни обавезу накнаде трошкова поступка, све и када су апеланту као тужиоцу проузроковани трошкови подношењем предметне тужбе, став је Кантоналног суда.

13. Кантонални суд је додао да ни то што суд није поступао у складу са одредбом члана 69 ЗПП, односно није туженом доставио тужбу на одговор у року од 30 дана, што је био дужан да учини, ни због таквог поступања суда тужени не може сносити никакве штетне посљедице, с обзиром на то да за њега правне посљедице подношења тужбе настају тек након достављања тужбе на одговор, како је већ образложено. Стога, тај суд налази да је одлука првостепеног суда, којом је апеланту као тужиоцу одбијен захтјев за накнаду трошкова, правилна и заснована на одредбама ЗПП, на које се позвао првостепени суд, па нису учињене ни повреде одредби парничног поступка, како се неосновано тврди у жалби. Имајући у виду наведено, апелантова жалба је одбијена и првостепено рјешење потврђено, у ставу II изреке, примјеном одредбе члана 235 тачка 2 ЗПП, док је у осталом дијелу, у ставу I изреке, првостепено рјешење остало неизмијењено, сходно одредби члана 221 ЗПП. Кантонални суд је своје образложење завршио наводом да је, примјеном одредбе члана 397 став 1 у вези са чланом 386 ЗПП, одбио апелантов захтјев за накнаду трошкова жалбеног поступка, с обзиром на то да апелант као тужилац није постигао успјех у овом поступку, па му стога не припада право на накнаду тих трошкова.

IV. Апелација а) Наводи из апелације

14. Апелант сматра да су му оспореном одлуком прекршени право на правично суђење и право на имовину из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Као аргументацију у прилог повреди наведених права апелант је истакао да је вансудским споразумом о накнади штете између апеланта и туженог од 4. фебруара 2008. године

Уторак, 2. 4. 2013. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 25 - Страна 3

тужени био у обавези да апеланту исплати износ од 1.361,00 КМ на име накнаде штете. Како дужник, тј. тужени није извршио своју обавезу у уговореном року а ни послије накнадних усмених и писмених опомена, апелант је поднио тужбу за исплату према вансудском споразуму. Предметна тужба је поднесена Општинском суду 10. јуна 2008. године. Тужени је своју обавезу из споразума о накнади штете извршио 3. септембра 2008. године, дакле послије подношења тужбе, те је и апелант као тужилац повукао своју тужбу, али је уз поднесак о повлачењу тужбе захтијевао и трошкове парничног поступка у смислу члана 390 ЗПП.

15. Апелант је истакао да је, постављајући свој захтјев за накнаду трошкова парничног поступка након што је тужени испунио своју обавезу, што је услиједило након подношења тужбе, тај захтјев заснивао на одредби члана 390 ст. 1. ЗПП, којом је прописано: "Тужилац који повуче тужбу дужан је да противној странци надокнади парничне трошкове, осим ако је повлачење тужбе услиједило послије испуњења захтјева од стране туженог". Простим тумаче-њем ове одредбе изводи се основни закључак према ком је тужилац у случају повлачења тужбе у обавези противној страни накнадити трошкове поступка. Аналогним тумаче-њем ове одредбе изводи се недвосмислен закључак да је туженик (дужник) дужан тужиоцу (повјериоцу) накнадити трошкове парничног поступка у случају да је повлачење тужбе услиједило након што је туженик удовољио захтјеву.

16. Кантонални суд је, међутим, у своме рјешењу апсолутно занемарио цитирану одредбу ЗПП и у својој одлуци се позвао на одредбу о достављању тужбе, која уопште не регулише материју накнаде трошкова парничног поступка. Таквим тумачењем и примјеном одредби ЗПП Кантонални суд потенцира посљедице процесноправне природе везане за достављање тужбе. Тачно је да туженик у случају недостављања тужбе односно до тренутка када парница почиње тећи не сноси посљедице процесноправне природе. Тако његова обавеза давања одговора на тужбу у року од 30 дана почиње тећи тек достављањем тужбе на одговор, његова обавеза давања сагласности на повлачење тужбе послије његовог достављања на одговор итд. Све су то посљедице процесноправне природе везане за достављање тужбе на одговор. Међутим, туженик због неизвршавања своје обавезе не може избјећи посљедице материјалноправне природе. Ако није платио своју обавезу на вријеме па узроковао подношење тужбе, он мора сносити и све материјалноправне посљедице које доноси подношење тужбе. То је обавеза плаћања дуга, обавеза плаћања камата па и обавеза плаћања трошкова парничног поступка уколико своју обавезу изврши послије подношења тужбе. Туженик зна за своју обавезу накнаде штете (о томе је закључио споразум са тужиоцем), зна да у случају доцње тужилац може поднијети тужбу, па је самим тим свјестан свих посљедица које производи његово неплаћање обавезе. Стога се у каснијој фази поступка не може екскулписати избјегавањем својих обавеза позивањем на чињеницу да му тужба није достављена. Својом доцњом дужник је узроковао подношење тужбе, па самим тим мора сносити и све посљедице подношења тужбе – платити дуг, камате, па и трошкове парничног поступка, како јасно прописује одредба члана 390 став 1 ЗПП.

17. Апелант сматра да из свега наведеног недвосми-слено произилази да је Кантонални суд произвољном примјеном одредби ЗПП, односно непримјењивањем одредбе члана 390 став 1 ЗПП, ускратио тужиоцу право на накнаду трошкова парничног поступка, односно прекршио апелантово право на правично суђење и право на имовину,

па предлаже да Уставни суд одлучи о меритуму или да укине оспорена рјешења и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање.

б) Одговор на апелацију

18. Кантонални суд је у одговору на апелацију нагласио да је у својој одлуци, која је предмет преиспитивања у поступку апелације, одговорио на све апелантове наводе, тј. да је правилно примијењено материјално право, односно одредбе процесног закона и образложио разлоге који су били битни и од утицаја за примјену одговарајућих законских норми, те да доношењем оспорене одлуке нису повријеђена апелантова уставна права, а материјални прописи нису произвољно или неправично примијењени. Наведено је да примјена одредбе члана 390 став 1 ЗПП, на којој апелант инсистира, није могућа због разлога који су образложени у оспореној одлуци, јер се овдје ради о трошковима који су настали до момента до када парница почиње тећи (члан 60 ЗПП), те стога настале трошкове подмирује сама странка која их је проузроковала својим радњама, у складу са чланом 384 ЗПП.

19. Општински суд је у одговору у цијелости оспорио наводе апелације, истичући да су судови у својим одлукама дали исцрпна образложења за примјену одредби ЗПП.

V. Релевантни прописи

20. Закон о парничном поступку Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ" бр. 53/03, 73/05 и 19/06) у релевантном дијелу гласи:

Члан 53. (1) Парнични поступак се покреће тужбом.

Члан 59. (1) Тужилац може повући тужбу без пристанка

туженог прије него што тужба буде достављена туженом. Тужба се може повући и након доставе туженом, све до закључења главне расправе, ако тужени на то пристане. Ако се тужени у року од осам дана од дана обавјештења о повлачењу тужбе не изјасни о томе, сматраће се да је пристао на повлачење.

(2) Повучена тужба сматра се као да није ни била поднијета и може се поново поднијети.

Члан 60. (1) Парница почиње да тече достављањем тужбе

туженом. (2) У погледу захтјева који је странка поставила

током поступка, парница почиње да тече од тренутка кад је о том захтјеву обавијештена противна странка.

(3) Док парница тече, не може се у погледу истог захтјева покренути нова парница међу истим странкама, а ако таква парница буде покренута, суд ће тужбу одбацити.

(4) Ако међу истим странкама већ тече друга парница о истом захтјеву пред судом у Босни и Херцеговини, странке су о томе дужне обавијестити суд.

(5) Суд ће током цијелог поступка по службеној дужности пазити да ли већ тече друга парница о истом захтјеву међу истим странкама пред судом у Босни и Херцеговини.

Члан 62. (1) Суд одмах по пријему тужбе почиње припреме за

главну расправу. (2) Те припреме обухватају претходно испитивање

тужбе, достављање тужбе на обавезни одговор, одржавање припремног рочишта и заказивање главне расправе.


Члан 69. Тужба са прилозима се доставља туженом на

одговор у року од 30 дана од дана пријема исправне и потпуне тужбе у суду.

Члан 221. Другостепени суд испитује првостепену пресуду у

оном дијелу у коме се побија жалбом, у границама разлога наведених у жалби, пазећи по службеној дужности на примјену материјалног права и повреде одредаба парничног поступка које се односе на страначку способност и заступање.

Члан 383. (1) Парничне трошкове чине издаци учињени у току

или поводом поступка. (2) Парнични трошкови обухватају и награду за рад

адвоката и других лица којима закон признаје право на награду.

Члан 384. Свака странка претходно сама сноси трошкове које

је проузроковала својим радњама.

Члан 387. (1) При одлучивању који ће се трошкови странци

накнадити, суд ће узети у обзир само трошкове који су били потребни ради вођења парнице. О томе који су трошкови били потребни, те о висини трошкова одлучује суд оцјењујући брижљиво све околности.

(2) Ако је прописана тарифа за награде адвоката или за друге трошкове, такви трошкови одмјериће се по тарифи.

Члан 389. Ако није било повода за подношење тужбе, због

тога што је тужени већ признао своју обавезу и био је спреман испунити, или због других разлога, тужилац ће накнадити туженом парничне трошкове.

Члан 390. (1) Тужилац који повуче тужбу дужан је да

противној странци надокнади парничне трошкове, осим ако је повлачење тужбе услиједило послије испуњења захтјева од стране туженог.

VI. Допустивост

21. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом Уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

22. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

23. У конкретном случају, предмет оспоравања апелацијом је Рјешење Кантоналног суда број 003-0-Гж-08-001769 од 22. маја 2009. године, против ког нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорено рјешење апелант је примио 8. јуна 2009. године, а апелација је поднесена 23. јула 2009. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива.

24. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII. Меритум

25. Апелант оспорава рјешења Кантоналног и Општинског суда тврдећи да су му тим одлукама, у дијелу у ком се одлучивало о трошковима поступка, повријеђена права из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције, те члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Право на правично суђење

26. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:

Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези с кривичним поступком.

Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:

1) Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. […]

27. Уставни суд првенствено запажа да су предмет оспоравања овом апелацијом одлуке којима је одлучивано о трошковима парничног поступка. Дакле, поступак се односи на предмет грађанскоправне природе, те је члан 6 став 1 Европске конвенције примјенљив. Према томе, Уставни суд мора преиспитати да ли је поступак пред судовима био правичан онако како захтијева члан 6 став 1 Европске конвенције.

28. Апелантови наводи у вези са правом на правично суђење, прије свега, односе се на произвољну примјену процесног права у судском поступку пред Кантоналним и Општинским судом који је резултирао оспореном одлуком, везаном за остваривање права апеланта као тужиоца на накнаду трошкова парничног поступка од туженог. Апелант тврди да му је као тужиоцу непримјењивањем одредбе члана 390 став 1 ЗПП ускраћено право на накнаду трошкова састава тужбе и таксе на тужбу, а затим и трошкова жалбеног поступка.

29. У вези с овим наводима, Уставни суд указује на то да, генерално, није надлежан да провјерава утврђене чињенице и начин на који су редовни судови протумачили позитивноправне прописе, сем уколико одлуке тих судова крше уставна права. То ће бити случај када одлука редовног суда не укључује или погрешно примјењује позитивно право, када је примјена позитивноправних прописа била очигледно произвољна, када је релевантни закон сам по себи неуставан, или када су повријеђена основна процесна права, као што су право на правичан поступак, право на приступ суду, право на ефективан правни лијек и у другим случајевима (види Уставни суд, Одлука број У 29/02 од 27. јуна 2003. године, објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 31/03). Такође, правичност поступка се оцјењује на основу поступка као цјелине (види Уставни суд, Одлука број У 63/01 од 27. јуна 2003. године, објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/03, и Европски суд за људска права, Thomas против Уједињеног Краљевства,


пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02).

30. Уставни суд уочава да су Кантонални суд и Општински суд своју одлуку засновали на примјени ЗПП, полазећи од тога да је апелант као тужилац повукао тужбу у предметној правној ствари прије него што је тужба туженом достављена на одговор, без обзира на то што суд тужбу није доставио на одговор у законом прописаном року. Наиме, Кантонални суд је констатовао да подношењем саме тужбе суду настају одређене правне посљедице, али се однос између суда, тужиоца и туженог заснива тек достављањем тужбе туженом на одговор, с обзиром на то да парница почиње тећи тек онда када је туженом достављена тужба на одговор, сходно одредби члана 60 став 1 ЗПП, а у погледу захтјева који је странка поставила током поступка, парница почиње тећи од тренутка када је о том захтјеву обавијештена противна странка, у смислу става 2 наведеног члана ЗПП. Кантонални суд је закључио да из наведених одредби ЗПП јасно произилази да за туженог наступају посљедице процесноправне природе од оног момента кад парница почиње тећи, односно кад је тужени обавијештен о захтјеву противне странке.

31. Уставни суд понавља да је предмет овог поступка остваривање апелантовог права као тужиоца на накнаду трошкова парничног поступка од туженог. С тим у вези, Уставни суд ће прије анализе одлука редовних судова указати на своју праксу, односно на став Уставног суда везано за одлуке редовних судова којима је одлучивано о накнади трошкова у парничним поступцима. Наиме, Уставни суд се у својој пракси често бавио апелацијама које су за предмет имале трошкове поступка. И, без обзира на ограничења која је себи поставио када је ријеч о тумачењу и примјени позитивног права, Уставни суд се, без обзира на то да ли је апелант био тужилац или тужени који је захтијевао досуђивање трошкова поступка или оспоравао досуђене трошкове, у одлукама бр. АП 2422/07 од 11. новембра 2009. године, АП 961/08, од 15. јуна 2010. године, АП 3508/09 од 10. октобра 2012. године и АП 3653/09 од 18. априла 2012. године упуштао у оцјену начина на који су редовни судови тумачили и примијенили релевантно процесно право, узимали у обзир тренутак извршења обавезе туженог као дужника, те подсјећао на принцип ризика (causae) односно држање онога ко је довео до потребе да се парница води прије и ван парнице и сл., утврђивао да не постоји или да постоји кршење права на имовину из члана II/3к) Устава БиХ и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, односно права на правично суђење из члана II/3е) Устава БиХ и члана 6 став 1 Европске конвенције, јер је оцијенио да је начин на који су редовни судови тумачили и примијенили релевантне одредбе ЗПП, односно што су поједине релевантне одредбе ЗПП занемарили а произвољно примијенили друге одредбе ЗПП у складу са стандардима права на правично суђење и права на имовину или да то није.

32. Одлуком о допустивости и меритуму број АП 3692/09 од 29. јуна 2010. године (доступна на web-stranici Уставног суда www.ustavnisud.ba) Уставни суд је одбио апелацију (у којој је апелант био тужилац) као неосновану, поднесену због повреде права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције и права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, јер су редовни судови у образложењима оспорених рјешења дали детаљне, јасне и прецизне разлоге за своју одлуку, поготово када је ријеч о

одлуци Врховног суда који је у образложењу своје одлуке, између осталог, истакао: "Нижестепени судови су правилно примијенили одредбу члана 390. ЗПП када су обавезали апеланта да туженим надокнади трошкове парничног поступка, јер, у конкретном случају, повлачење тужбе није услиједило због испуњења захтјева тужених него због законске пресумпције повлачења тужбе из члана 84. став 1. ЗПП (због апелантовог [тужиочевог] неоправданог изостанка са припремног рочишта од 23. аугуста 2006. године), те су правилно примијенили члан 387. ЗПП када су одлучили који трошкови су били потребни за вођење поступка".

33. У Одлуци о допустивости и меритуму број АП 2422/07 од 11. новембра 2009. године (доступна на web-stranici Уставног суда www.ustavnisud.ba) Уставни суд је закључио да постоји повреда права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију јер је Кантонални суд произвољном примјеном члана 386 став 2 ЗПП одлучио да свака странка сноси своје трошкове поступка. У цитираној одлуци Уставни суд је констатирао: "Дакле, основни критериј према којем се одређује која странка је обавезна надокнадити парничне трошкове јесте успјех у парници. Према начелу ризика (causae), односно одговорности за успјех, онај који је својим држањем прије и изван парнице довео до потребе да се парница води, па је због тога парницу изгубио, коначно је дужан сносити своје трошкове и накнадити трошкове свом противнику. Странка која је проузроковала парницу, односно која је дала повода за њено одржавање повредом субјективних права, па је парницу изгубила, дужна је коначно сносити своје трошкове и накнадити трошкове своме противнику".

34. У Одлуци о допустивости и меритуму број АП 3653/09 од 18. априла 2012. године (доступна на web-stranici Уставног суда www.ustavnisud.ba) Уставни суд је закључио да постоји повреда права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Из образложења цитиране одлуке Уставног суда слиједи: "Уставни суд запажа да је слично чињенично и правно питање разматрао у предмету број АП 2422/07 (види, Одлука о допустивости и меритуму број АП 2422/07 од 11. новембра 2009. године, доступна на www.ustavnisud.ba), на коју се и апелант позива у својој апелацији… Узимајући у обзир све наведено у конкретном случају и разлоге који су дани у цитираној одлуци, Уставни суд закључује да су се Опћински и Кантонални суд, доносећи спорна рјешења, произвољно примијенивши одредбе ЗПП, умијешали у апелантово право на мирно уживање имовине…".

35. Одлуком о допустивости број АП 3380/06 од 17. новембра 2008. године (доступна на web-stranici Уставног суда www.ustavnisud.ba) Уставни суд је одбацио апелацију туженог као очигледно (prima facie) неосновану, поднесену против рјешења Окружног суда у Бањалуци. У наведеној одлуци Уставни суд је изразио становиште да је образложење оспорене одлуке у складу са стандардима права на правично суђење, у ком је, између осталог, наведено: "Одредбом члана 390. став 1. ЗПП-а прописано је да је тужилац који повуче тужбу дужан да противној странци накнади парничне трошкове, осим ако је повлачење тужбе услиједило послије испуњења захтјева од туженог. Суд је утврдио да је тужба поднесена 16. новембра 2001. године, док је апелант платио главни дуг 4. децембра 2001. године, дакле након поднесене тужбе (…) тужилац није оспорио да је по наруџби апеланта погрешно означио податке за туженог у публикацији 'Жуте стране за


2001-2002. годину'. Међутим, пошто је тужилац извршио исправку свих објављених података у телефонском именику, о чему у спису постоје докази, апелант је био у обавези да изврши исплату у року од седам дана од дана извршених исправки. С обзиром да апелант није извршио своју обавезу у наведеном року, тужилац је поднио тужбу јер је потраживање доспјело. Тек након подношења тужбе апелант је измирио главни дуг. Међутим, како је апелант дао повода за тужбу и тиме проузроковао трошкове тужиоцу, онда тужилац има право на накнаду трошкова парничног поступка, које је имао до доношења првостепеног рјешења".

36. Из наведене праксе Уставног суда јасно произилази став да је онај који да повода за тужбу дужан противној страни накнадити трошкове, односно став да онај који је својим држањем прије и ван парнице довео до потребе да се парница води, у случају повлачења тужбе након испуњења обавезе од дужника/туженог, коначно дужан сносити своје трошкове и накнадити трошкове свом противнику.

37. Уставни суд, сем наведеног, када је ријеч о одлуци оспореној конкретном апелацијом, подсјећа на то да, према ЗПП, подношење тужбе и покретање парничног поступка производи за странку одређене процесноправне и матери-јалноправне учинке: прекидају се преклузивни законски рокови за подношење тужбе, прекидају се рокови застарје-лости потраживања и доспјелости, код алтернативних обавеза код којих право избора припада тужиоцу ово право се исцрпљује подношењем тужбе. Тренутком подношења тужбе којом се покреће парнични поступак заснива се однос између суда и тужиоца. Подношењем тужбе почиње да тече парнични поступак, иако се друга странка још није укључила, али сама парница почиње да тече тек достављањем тужбе туженом. Дакле, независно од тренутка када парница почиње да тече, парнични поступак почиње да тече подношењем тужбе. Међутим, према мишљењу Уставног суда, почетак тока парнице, према члану 60 ЗПП, којим су прописане посљедице почетка тока парнице, није релевантан за сношење трошкова поступка, већ је релевантан, као што јасно одређују ст. 3, 4 и 5 члана 60 ЗПП, за приговор литиспенденције (постојања парнице), односно да у исто вријеме између истих странака о истом захтјеву не могу да теку двије парнице, те њихову обавезу да суд обавијесте уколико су још пред неким судом покренули поступак.

38. Уставни суд уочава да одредбе члана 383 став 1 ЗПП прописују да парничне трошкове чине издаци учињени у току или у поводу поступка. Из наведене одредбе јасно произилази да се трошковима парничног поступка сматрају и трошкови који могу настати и прије покретања парнице, али под условом да су настали поводом поступка у ком треба бити донесена одлука о њима. Уставни суд подсјећа на опште принципе релевантне код одлучивања о трошковима поступка и то: странка која изгуби парницу дужна је противној странци накнадити трошкове (принцип causae, члан 386 ЗПП) и странка је дужна независно од исхода парнице накнадити противној странци трошкове које је узроковала својом кривњом или случајем који се њој догодио (принцип cuplae, члан 388 ЗПП). Даље, ЗПП разликује посебне случајеве дужности накнаде парничних трошкова, примјерице ако није било повода тужби (члан 389), ако је тужилац повукао тужбу (члан 390), судско поравнање (члан 391), излучна парница (члан 392). Дакле, кад тужилац повуче тужбу ради се о посебном случају дужности накнаде парничних трошкова.

39. У апелантовом случају, тужени као дужник је био у доцњи, те је због тога дао повод апеланту да тужбом у суду тражи измирење дуга. Стога, Уставни суд сматра да је у околностима конкретног предмета, с аспекта апелантовог захтјева за накнаду трошкова, релевантна одредба члана 390 став 1 ЗПП, јер апелант није изгубио спор односно спор није ни окончан у смислу доношења пресуде којом се апелантов тужбени захтјев одбија. Стога, Уставни суд, слиједећи своју Одлуку број АП 3380/06 од 17. новембра 2008. године, те будући да је повлачење тужбе од апеланта услиједило послије испуњења захтјева од туженог, сматра да су редовни судови приликом доношења одлуке о трошковима поступка морали водити рачуна о одредби члана 390 став 1 ЗПП која управо регулише ситуацију као што је апелантова, тј. када тужилац повуче тужбу, са посебним нагласком на други дио наведене одредбе у којој је садржан изузетак када је повлачење тужбе услиједило након удовољења захтјеву од туженог, као што је у конкретном случају. Наиме, тужени је по вансудском споразуму о накнади штете од 4. фебруара 2008. године био дужан да своју обавезу испуни према том споразуму, али то није учинио ни у договореном року, ни послије накнадних усмених и писмених опомена од апеланта; апелант је поднио тужбу 10. јуна 2008. године, дакле након што је тужени пао у доцњу; да је због тога имао спорне трошкове парничног поступка и прије достављања тужбе на одговор, чиме би се сматрало да је парница започела; апелант је повукао тужбу 10. септембра 2008. године након што је тужени 3. септембра 2008. године испунио своју обавезу, дакле одмах по престанку разлога за тужбу, чиме је спријечио даљње трошкове парничног поступка, те је имао трошкове жалбеног поступка, а све због тога што тужени своју обавезу није испунио прије подношења тужбе иако је већ био у доцњи.

40. Дакле, неспорна је чињеница да је тужени своју обавезу испунио након што је апелант поднио тужбу против њега, коју не споре ни тужени ни редовни судови. Апелант је тужбу повукао одмах након што је тужени своју обавезу испунио и уз поднесак о повлачењу тужбе захтијевао и трошкове поступка у смислу члана 390 став 1 ЗПП. Ако се има у виду претходна анализа одредби парничног поступка, те с тим у вези став да се у конкретном случају ради о посебном случају дужности накнаде парничних трошкова – повлачење тужбе за што је релевантна одредба члана 390 став 1 ЗПП а не одредба члана 60 ЗПП која говори о почетку парнице, као и предочена пракса Уставног суда из које произилази став да је онај који да повода за тужбу дужан противној страни накнадити трошкове, према мишљењу Уставног суда, у околностима конкретног предмета за одлуку о трошковима поступка није релевантна наведена одредба о почетку парнице (члан 60 ЗПП) на којој су редовни судови засновали своје одлуке о одбијању апелантовог захтјева за накнаду трошкова поступка, као ни одредба члана 386 ЗПП, која регулише накнаду трошкова у случају када странка у цијелости изгуби парницу односно дјелимично или незнатно успије у парници (о чему се неспорно не ради у конкретном случају), при чему су у цијелости занемарили одредбу члана 390 став 1 ЗПП која explicite регулише питање накнаде трошкова поступка у ситуацији кад тужилац повуче тужбу. У противном, за образложење одлуке за које би се могло сматрати да је у складу са стандардима права на правично суђење редовни судови су морали јасно казати када би се уопште могла примијенити одредба члана 390 став 1 ЗПП, односно други дио те одредбе који прописује изузетак од правила да је тужилац


који повуче тужбу дужан противној страни накнадити трошкове парничног поступка.

41. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да је Кантонални суд произвољно примијенио одредбе ЗПП које се односе на накнаду парничних трошкова у ситуацији када је апелант као тужилац, који је с поводом поднио тужбу против туженог као дужника, повукао тужбу одмах послије испуњења обавезе туженог као дужника која је била предмет тужбеног захтјева, чиме је повриједио апелантово право на правично суђење, гарантовано чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције.

Право на имовину

42. Апелант, такође, наводи да му је оспореним одлукама повријеђено и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. С обзиром на наведени закључак у вези са правом на правично суђење, Уставни суд неће спроводити даљњу анализу у погледу тога да ли је "мијешање" у апелантово право на имовину било у јавном интересу и у складу са принципом пропорционалности, будући да из навода апелације произилази да се апелантове тврдње о кршењу овог права заснивају на произвољној примјени ЗПП, што је већ размотрено у оквиру права на правично суђење.

VIII. Закључак

43. Уставни суд закључује да постоји кршење права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када су редовни судови произвољно примијенили одредбе ЗПП о накнади трошкова парничног поступка на начин да су, у ситуацији у којој је апелант повукао тужбу када је тужени испунио своју обавезу након подношења тужбе за коју је тужени дао повода јер је био у доцњи, примијенили одредбе ЗПП које регулишу питање накнаде трошкова парничног поступка када тужилац у цијелости изгуби парницу везујући своју одлуку за тренутак почетка парнице а не парничног поступка, умјесто да су примијенили одредбу члана 390 став 1 ЗПП која explicite регулише ситуацију у којој је тужилац који повуче тужбу дужан противној странци надокнадити трошкове парничног поступка, сем ако је повлачење тужбе услиједило након што је тужени испунио захтјев.

44. На основу члана 61 ст. 1 и 2 и члана 64 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

45. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

ПредсједницаУставног суда Босне и Херцеговине

Валерија Галић, с. р.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od šest sudija,

u predmetu broj AP 2405/09, rješavajući apelaciju Sejuba Mašića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 59. stav 2. tačka 2, člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, potpredsjednik Seada Palavrić, potpredsjednica Mato Tadić, sudija Mirsad Ćeman, sudija Zlatko M. Knežević, sudija

na sjednici održanoj 14. februara 2013. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Sejuba Mašića. Utvrđuje se povreda člana II/3.e) Ustava Bosne i

Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ukida se Rješenje Kantonalnog suda u Tuzli broj 003-0-Gž-08-001769 od 22. maja 2009. godine.

Predmet se vraća Kantonalnom sudu u Tuzli koji je dužan po hitnom postupku odlučiti o troškovima postupka, u skladu sa članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nalaže se Kantonalnom sudu u Tuzli da, u skladu sa članom 74. stav 5. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od 90 dana od dana dostavljanja ove odluke, obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Sejub Mašić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Tuzle, kojeg zastupa Ismet Beganović, advokat iz Tuzle, podnio je 23. jula 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Rješenja Kantonalnog suda u Tuzli (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 003-0-Gž-08-001769 od 22. maja 2009. godine i Rješenja Općinskog suda u Tuzli (u daljnjem tekstu: Općinski sud) broj 032-0-Mal-08-003599 od 11. oktobra 2008. godine.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Kantonalnog suda, Općinskog suda i "Lido-osiguranja" d.d. Sarajevo, Filijala Tuzla (u daljnjem tekstu: tuženi), zatraženo je 19. novembra 2009. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Kantonalni sud i Općinski sud su 9. decembra 2009. godine dostavili odgovore na apelaciju. Tuženi nije dostavio odgovor na apelaciju.

4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 23. aprila 2010. godine.

III. Činjenično stanje

5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

6. Općinski sud je Rješenjem broj 032-0-Mal-08-003599 od 11. oktobra 2008. godine, stavom I izreke, odlučio da se tužba apelanta kao tužioca smatra povučenom. Stavom II izreke istog rješenja odbijen je apelantov zahtjev za naknadu sudskih troškova.

7. U obrazloženju rješenja je navedeno da je apelant Općinskom sudu 10. juna 2008. godine podnio tužbu protiv tuženog radi duga u vrijednosti od 1.361,00 KM. Dalje je navedeno da je apelant svojim podneskom od 10. septembra 2008. godine povukao tužbu, budući da je tuženi apelantu izmirio potraživanje u cijelosti. Istim podneskom apelant je potraživao troškove postupka u iznosu od 360,00 KM, koji se odnose na sastav tužbe u iznosu od 240,00 KM i sudske takse na tužbu u iznosu od 120,00 KM. Općinski sud je obrazložio da je imao u vidu član 59. Zakona o parničnom postupku ("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 53/03, 73/05 i 19/06; u daljnjem tekstu: ZPPFBiH), kojim je propisano


da tužilac može povući tužbu prije nego što je tužba dostavljena tuženom i da se povučena tužba smatra kao da nije ni bila podnesena i može se ponovo podnijeti. Kako je utvrđena činjenica da konkretna tužba nije dostavljena tuženom, sud je, u skladu sa navedenom odredbom, donio odluku kao u izreci rješenja.

8. Općinski sud je apelantu kao tužiocu odbio zahtjev za naknadu troškova sudskog postupka zbog toga što sud nije dostavio tužbu tuženom na odgovor, te je ocijenio da za tuženog parnica još nije bila počela teći, jer je odredbom člana 60. stav 1. ZPP propisano da parnica počinje teći dostavom tužbe tuženom. Obrazloženo je da iz navedenog razloga sud ne može obavezivati tuženog za plaćanje troškova postupka koji za tuženog ne postoji.

9. Odlučujući o apelantovoj žalbi protiv Rješenja Općinskog suda broj 032-0-Mal-08-003599 od 11. oktobra 2008. godine, Kantonalni sud je donio rješenje kojim je odlučio sljedeće: "Žalba se odbija i prvostepeno rješenje, u stavu II izreke, potvrđuje, dok u ostalom dijelu (stav I izreke), prvostepeno rješenje ostaje neizmijenjeno. Odbija se tužiteljev zahtjev za naknadu troškova žalbenog postupka."

10. Kantonalni sud je podsjetio na to da je prvostepenim rješenjem, stavom I izreke, odlučeno da se apelantova tužba smatra povučenom, te da je stavom II izreke odbijen apelantov zahtjev za naknadu sudskih troškova. Zatim je Kantonalni sud naveo da se protiv navedenog rješenja, u dijelu kojim je odlučeno o troškovima postupka, apelant žali zbog povrede odredaba parničnog postupka, te predlaže da se žalba uvaži, prvostepeno rješenje u osporenom dijelu preinači tako što će se apelantu dosuditi troškovi parničnog postupka nastali podnošenjem tužbe, kao i troškovi žalbenog postupka.

11. Izražavajući stav da žalba nije osnovana, Kantonalni sud je naveo da iz ožalbenog rješenja proizlazi da je prvostepeni sud odbio apelantov zahtjev za naknadu troškova parničnog postupka zbog toga što je apelant kao tužilac povukao tužbu u predmetnoj pravnoj stvari i prije nego što je tužba tuženom dostavljena na odgovor, pa kako parnica nije počela teći, prema mišljenju prvostepenog suda, neosnovan je apelantov zahtjev za naknadu troškova postupka. Apelant ni u žalbi ne osporava činjenično utvrđenje prvostepenog suda da je on povukao tužbu u predmetnoj pravnoj stvari prije nego što je tužba dostavljena tuženom na odgovor, ali smatra da mu i pored toga pripada pravo na naknadu troškova postupka, zato što je izmirenje obaveze tuženog prema apelantu uslijedilo nakon podnošenja tužbe. Međutim, Kantonalni sud nalazi da se ne može prihvatiti pravno shvatanje žalbe da je za odlučivanje o apelantovom zahtjevu za naknadu troškova parničnog postupka bilo odlučno to što je zahtjevu apelanta kao tužioca udovoljeno nakon podnošenja tužbe, te da je zbog tih razloga obaveza tuženog za naknadu troškova postupka i da se obaveza tuženog za naknadu troškova postupka vezuje za moment podnošenja tužbe. Tačno je da podnošenjem same tužbe sudu nastaju određene pravne posljedice, ali se odnos između suda, tužioca i tuženog zasniva tek dostavljanjem tužbe tuženom na odgovor, s obzirom na to da parnica počinje teći tek onda kada je tuženom dostavljena tužba na odgovor, shodno odredbi člana 60. stav 1. ZPP, a u pogledu zahtjeva koji je stranka postavila tokom postupka, parnica počinje teći od trenutka kada je o tom zahtjevu obaviještena protivna stranka, u smislu stava 2. ovog člana istog zakona.

12. Iz navedenih odredaba ZPP jasno proizlazi da za tuženog nastupaju posljedice procesnopravne prirode od onog momenta kad parnica počinje teći, odnosno kad je on obaviješten o zahtjevu protivne stranke, a kako apelant ni u žalbi ne spori da je njegovo povlačenje tužbe uslijedilo prije nego što je tužba dostavljena tuženom na odgovor, odnosno

prije nego što je parnica počela teći, apelantova podnesena tužba za tuženog nije mogla proizvesti nikakve procesnopravne posljedice, pa tako ni obavezu naknade troškova postupka, sve i kada su apelantu kao tužiocu prouzrokovani troškovi podnošenjem predmetne tužbe, stav je Kantonalnog suda.

13. Kantonalni sud je dodao da ni to što sud nije postupao u skladu sa odredbom člana 69. ZPP, odnosno nije tuženom dostavio tužbu na odgovor u roku od 30 dana, što je bio dužan učiniti, ni zbog takvog postupanja suda tuženi ne može snositi nikakve štetne posljedice, s obzirom na to da za njega pravne posljedice podnošenja tužbe nastaju tek nakon dostavljanja tužbe na odgovor, kako je već obrazloženo. Stoga, taj sud nalazi da je odluka prvostepenog suda, kojom je apelantu kao tužiocu odbijen zahtjev za naknadu troškova, pravilna i zasnovana na odredbama ZPP, na koje se pozvao prvostepeni sud, pa nisu učinjene ni povrede odredaba parničnog postupka, kako se neosnovano tvrdi u žalbi. Imajući u vidu navedeno, apelantova žalba je odbijena i prvostepeno rješenje potvrđeno, u stavu II izreke, primjenom odredbe člana 235. tačka 2. ZPP, dok je u ostalom dijelu, u stavu I izreke, prvostepeno rješenje ostalo neizmijenjeno, shodno odredbi člana 221. ZPP. Kantonalni sud je svoje obrazloženje završio navodom da je, primjenom odredbe člana 397. stav 1. u vezi sa članom 386. ZPP, odbio apelantov zahtjev za naknadu troškova žalbenog postupka, s obzirom na to da apelant kao tužilac nije postigao uspjeh u ovom postupku, pa mu stoga ne pripada pravo na naknadu tih troškova.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije

14. Apelant smatra da su mu osporenom odlukom prekršeni pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu iz člana II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Kao argumentaciju u prilog povredi navedenih prava apelant je istakao da je vansudskim sporazumom o naknadi štete između apelanta i tuženog od 4. februara 2008. godine tuženi bio u obavezi apelantu isplatiti iznos od 1.361,00 KM na ime naknade štete. Kako dužnik, tj. tuženi nije izvršio svoju obavezu u ugovorenom roku a ni poslije naknadnih usmenih i pismenih opomena, apelant je podnio tužbu za isplatu prema vansudskom sporazumu. Predmetna tužba je podnesena Općinskom sudu 10. juna 2008. godine. Tuženi je svoju obavezu iz sporazuma o naknadi štete izvršio 3. septembra 2008. godine, dakle poslije podnošenja tužbe, te je i apelant kao tužilac povukao svoju tužbu, ali je uz podnesak o povlačenju tužbe zahtijevao i troškove parničnog postupka u smislu člana 390. ZPP.

15. Apelant je istakao da je, postavljajući svoj zahtjev za naknadu troškova parničnog postupka nakon što je tuženi ispunio svoju obavezu, što je uslijedilo nakon podnošenja tužbe, taj zahtjev zasnivao na odredbi člana 390. st. 1. ZPP, kojom je propisano: "Tužilac koji povuče tužbu dužan je protivnoj stranci nadoknaditi parnične troškove, osim ako je povlačenje tužbe uslijedilo nakon udovoljenja zahtjeva od tuženog". Prostim tumačenjem ove odredbe izvodi se osnovni zaključak prema kojem je tužilac u slučaju povlačenja tužbe u obavezi protivnoj strani naknaditi troškove postupka. Analognim tumačenjem ove odredbe izvodi se nedvosmislen zaključak da je tuženik (dužnik) dužan tužiocu (povjeriocu) naknaditi troškove parničnog postupka u slučaju da je povlačenje tužbe uslijedilo nakon što je tuženik udovoljio zahtjevu.

16. Kantonalni sud je, međutim, u svome rješenju apsolutno zanemario citiranu odredbu ZPP i u svojoj odluci se


pozvao na odredbu o dostavljanju tužbe, koja uopće ne regulira materiju naknade troškova parničnog postupka. Takvim tumačenjem i primjenom odredaba ZPP Kantonalni sud potencira posljedice procesnopravne prirode vezane za dostavljanje tužbe. Tačno je da tuženik u slučaju nedostavljanja tužbe odnosno do trenutka kada parnica počinje teći ne snosi posljedice procesnopravne prirode. Tako njegova obaveza davanja odgovora na tužbu u roku od 30 dana počinje teći tek dostavljanjem tužbe na odgovor, njegova obaveza davanja saglasnosti na povlačenje tužbe poslije njegovog dostavljanja na odgovor itd. Sve su to posljedice procesnopravne prirode vezane za dostavljanje tužbe na odgovor. Međutim, tuženik zbog neizvršavanja svoje obaveze ne može izbjeći posljedice materijalnopravne prirode. Ako nije platio svoju obavezu na vrijeme pa uzrokovao podnošenje tužbe, on mora snositi i sve materijalnopravne posljedice koje donosi podnošenje tužbe. To je obaveza plaćanja duga, obaveza plaćanja kamata pa i obaveza plaćanja troškova parničnog postupka ukoliko svoju obavezu izvrši poslije podnošenja tužbe. Tuženik zna za svoju obavezu naknade štete (o tome je zaključio sporazum sa tužiocem), zna da u slučaju docnje tužilac može podnijeti tužbu, pa je samim tim svjestan svih posljedica koje proizvodi njegovo neplaćanje obaveze. Stoga se u kasnijoj fazi postupka ne može ekskulpirati izbjegavanjem svojih obaveza pozivanjem na činjenicu da mu tužba nije dostavljena. Svojom docnjom dužnik je uzrokovao podnošenje tužbe, pa samim tim mora snositi i sve posljedice podnošenja tužbe – platiti dug, kamate, pa i troškove parničnog postupka, kako jasno propisuje odredba člana 390. stav 1. ZPP.

17. Apelant smatra da iz svega navedenog nedvosmisleno proizlazi da je Kantonalni sud proizvoljnom primjenom odredaba ZPP, odnosno neprimjenjivanjem odredbe člana 390. stav 1. ZPP, uskratio tužiocu pravo na naknadu troškova parničnog postupka, odnosno prekršio apelantovo pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu, pa predlaže da Ustavni sud odluči o meritumu ili da ukine osporena rješenja i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

b) Odgovor na apelaciju

18. Kantonalni sud je u odgovoru na apelaciju naglasio da je u svojoj odluci, koja je predmet preispitivanja u postupku apelacije, odgovorio na sve apelantove navode, tj. da je pravilno primijenjeno materijalno pravo, odnosno odredbe procesnog zakona i obrazložio razloge koji su bili bitni i od utjecaja za primjenu odgovarajućih zakonskih normi, te da donošenjem osporene odluke nisu povrijeđena apelantova ustavna prava, a materijalni propisi nisu proizvoljno ili nepravično primijenjeni. Navedeno je da primjena odredbe člana 390. stav 1. ZPP, na kojoj apelant insistira, nije moguća zbog razloga koji su obrazloženi u osporenoj odluci, jer se ovdje radi o troškovima koji su nastali do momenta do kada parnica počinje teći (član 60. ZPP), te stoga nastale troškove podmiruje sama stranka koja ih je prouzrokovala svojim radnjama, u skladu sa članom 384. ZPP.

19. Općinski sud je u odgovoru u cijelosti osporio navode apelacije, ističući da su sudovi u svojim odlukama dali iscrpna obrazloženja za primjenu odredaba ZPP.

V. Relevantni propisi

20. Zakon o parničnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH" br. 53/03, 73/05 i 19/06) u relevantnom dijelu glasi:

Član 53. (1) Parnični postupak se pokreće tužbom.

Član 59. (1) Tužilac može povući tužbu bez pristanka tuženog prije

nego što je tužba dostavljena tuženom. Tužba se može povući i nakon dostave tuženom, sve do zaključenja glavne rasprave, ako tuženi na to pristane. Ako se tuženi u roku od osam dana od dana obavijesti o povlačenju tužbe ne izjasni o tome, smatrat će se da je pristao na povlačenje.

(2) Povučena tužba smatra se kao da nije ni bila podnesena i može se ponovo podnijeti.

Član 60. (1) Parnica počinje teći dostavom tužbe tuženom. (2) U pogledu zahtjeva koji je stranka postavila tokom

postupka, parnica počinje teći od trenutka kad je o tom zahtjevu obaviještena protivna stranka.

(3) Dok parnica teče, ne može se u pogledu istog zahtjeva pokrenuti nova parnica među istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud će tužbu odbaciti.

(4) Ako među istim strankama već teče druga parnica o istom zahtjevu pred sudom u Bosni i Hercegovini, stranke su o tome dužne obavijestiti sud.

(5) Sud će tokom cijelog postupka po službenoj dužnosti paziti teče li već druga parnica o istom zahtjevu među istim strankama pred sudom u Bosni i Hercegovini.

Član 62. (1) Sud odmah nakon prijema tužbe počinje pripreme za

glavnu raspravu. (2) Te pripreme obuhvataju prethodno ispitivanje tužbe,

dostavu tužbe na obavezni odgovor, održavanje pripremnog ročišta i zakazivanje glavne rasprave.

Član 69. Tužba sa prilozima se dostavlja tuženom na odgovor u

roku od 30 dana od dana prijema ispravne i potpune tužbe u sudu.

Član 221. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom

dijelu u kojem se pobija žalbom, u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na primjenu materijalnog prava i povrede odredaba parničnog postupka koje se odnose na stranačku sposobnost i zastupanje.

Član 383. (1) Parnične troškove čine izdaci učinjeni u toku ili u

povodu postupka. (2) Parnični troškovi obuhvaćaju i nagradu za rad

advokata i drugih osoba kojima zakon priznaje pravo na nagradu.

Član 384. Svaka stranka prethodno sama podmiruje troškove koje je

prouzrokovala svojim radnjama.

Član 387. (1) Pri odlučivanju koji će se troškovi stranci naknaditi,

sud će uzeti u obzir samo troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, te o visini troškova odlučuje sud ocjenjujući brižljivo sve okolnosti.

(2) Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove, odmjerit će se takvi troškovi prema tarifi.

Član 389. Ako nije bilo povoda za podnošenje tužbe, zbog toga što

je tuženi već priznao svoju obavezu i bio je spreman ispuniti, ili zbog drugih razloga, tužilac će nadoknaditi tuženom parnične troškove.


Član 390. (1) Tužilac koji povuče tužbu dužan je protivnoj stranci

nadoknaditi parnične troškove, osim ako je povlačenje tužbe uslijedilo poslije udovoljenja zahtjevu od tuženog.

VI. Dopustivost

21. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

22. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

23. U konkretnom slučaju, predmet osporavanja apelacijom je Rješenje Kantonalnog suda broj 003-0-Gž-08-001769 od 22. maja 2009. godine, protiv kojeg nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporeno rješenje apelant je primio 8. juna 2009. godine, a apelacija je podnesena 23. jula 2009. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

24. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

25. Apelant osporava rješenja Kantonalnog i Općinskog suda tvrdeći da su mu tim odlukama, u dijelu u kojem se odlučivalo o troškovima postupka, povrijeđena prava iz člana II/3.e) i k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije, te člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Pravo na pravično suđenje

26. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:

e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.

Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

27. Ustavni sud prvenstveno zapaža da su predmet osporavanja ovom apelacijom odluke kojima je odlučivano o troškovima parničnog postupka. Dakle, postupak se odnosi na predmet građanskopravne prirode, te je član 6. stav 1. Evropske konvencije primjenjiv. Prema tome, Ustavni sud mora preispitati da li je postupak pred sudovima bio pravičan onako kako zahtijeva član 6. stav 1. Evropske konvencije.

28. Apelantovi navodi u vezi sa pravom na pravično suđenje, prije svega, odnose se na proizvoljnu primjenu procesnog prava u sudskom postupku pred Kantonalnim i Općinskim sudom koji je rezultirao osporenom odlukom,

vezanom za ostvarivanje prava apelanta kao tužioca na naknadu troškova parničnog postupka od tuženog. Apelant tvrdi da mu je kao tužiocu neprimjenjivanjem odredbe člana 390. stav 1. ZPP uskraćeno pravo na naknadu troškova sastava tužbe i takse na tužbu, a zatim i troškova žalbenog postupka.

29. U vezi s ovim navodima, Ustavni sud ukazuje na to da, općenito, nije nadležan da provjerava utvrđene činjenice i način na koji su redovni sudovi protumačili pozitivnopravne propise, osim ukoliko odluke tih sudova krše ustavna prava. To će biti slučaj kada odluka redovnog suda ne uključuje ili pogrešno primjenjuje pozitivno pravo, kada je primjena pozitivnopravnih propisa bila očigledno proizvoljna, kada je relevantni zakon sam po sebi neustavan, ili kada su povrijeđena osnovna procesna prava, kao što su pravo na pravičan postupak, pravo na pristup sudu, pravo na efektivan pravni lijek i u drugim slučajevima (vidi Ustavni sud, Odluka broj U 29/02 od 27. juna 2003. godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 31/03). Također, pravičnost postupka se ocjenjuje na osnovu postupka kao cjeline (vidi Ustavni sud, Odluka broj U 63/01 od 27. juna 2003. godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 38/03, i Evropski sud za ljudska prava, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02).

30. Ustavni sud uočava da su Kantonalni sud i Općinski sud svoju odluku zasnovali na primjeni ZPP, polazeći od toga da je apelant kao tužilac povukao tužbu u predmetnoj pravnoj stvari prije nego što je tužba tuženom dostavljena na odgovor, bez obzira na to što sud tužbu nije dostavio na odgovor u zakonom propisanom roku. Naime, Kantonalni sud je konstatirao da podnošenjem same tužbe sudu nastaju određene pravne posljedice, ali se odnos između suda, tužioca i tuženog zasniva tek dostavljanjem tužbe tuženom na odgovor, s obzirom na to da parnica počinje teći tek onda kada je tuženom dostavljena tužba na odgovor, shodno odredbi člana 60. stav 1. ZPP, a u pogledu zahtjeva koji je stranka postavila tokom postupka, parnica počinje teći od trenutka kada je o tom zahtjevu obaviještena protivna stranka, u smislu stava 2. navedenog člana ZPP. Kantonalni sud je zaključio da iz navedenih odredaba ZPP jasno proizlazi da za tuženog nastupaju posljedice procesnopravne prirode od onog momenta kad parnica počinje teći, odnosno kad je tuženi obaviješten o zahtjevu protivne stranke.

31. Ustavni sud ponavlja da je predmet ovog postupka ostvarivanje apelantovog prava kao tužioca na naknadu troškova parničnog postupka od tuženog. S tim u vezi, Ustavni sud će prije analize odluka redovnih sudova ukazati na svoju praksu, odnosno na stav Ustavnog suda vezano za odluke redovnih sudova kojima je odlučivano o naknadi troškova u parničnim postupcima. Naime, Ustavni sud se u svojoj praksi često bavio apelacijama koje su za predmet imale troškove postupka. I, bez obzira na ograničenja koja je sebi postavio kada je riječ o tumačenju i primjeni pozitivnog prava, Ustavni sud se, bez obzira na to da li je apelant bio tužilac ili tuženi koji je zahtijevao dosuđivanje troškova postupka ili osporavao dosuđene troškove, u odlukama br. AP 2422/07 od 11. novembra 2009. godine, AP 961/08, od 15. juna 2010. godine, AP 3508/09 od 10. oktobra 2012. godine i AP 3653/09 od 18. aprila 2012. godine upuštao u ocjenu načina na koji su redovni sudovi tumačili i primijenili relevantno procesno pravo, uzimali u obzir trenutak izvršenja obaveze tuženog kao dužnika, te podsjećao na princip rizika (causae) odnosno držanje onoga ko je doveo do potrebe da se parnica vodi prije i izvan parnice i sl., utvrđivao da ne postoji ili da postoji kršenje prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava BiH i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, odnosno prava na pravično suđenje iz


člana II/3.e) Ustava BiH i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, jer je ocijenio da je način na koji su redovni sudovi tumačili i primijenili relevantne odredbe ZPP, odnosno što su pojedine relevantne odredbe ZPP zanemarili a proizvoljno primijenili druge odredbe ZPP u skladu sa standardima prava na pravično suđenje i prava na imovinu ili da to nije.

32. Odlukom o dopustivosti i meritumu broj AP 3692/09 od 29. juna 2010. godine (dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) Ustavni sud je odbio apelaciju (u kojoj je apelant bio tužilac) kao neosnovanu, podnesenu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije i prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, jer su redovni sudovi u obrazloženjima osporenih rješenja dali detaljne, jasne i precizne razloge za svoju odluku, pogotovo kada je riječ o odluci Vrhovnog suda koji je u obrazloženju svoje odluke, između ostalog, istakao: "Nižestepeni sudovi su pravilno primijenili odredbu člana 390. ZPP kada su obavezali apelanta da tuženim nadoknadi troškove parničnog postupka, jer, u konkretnom slučaju, povlačenje tužbe nije uslijedilo zbog ispunjenja zahtjeva tuženih nego zbog zakonske presumpcije povlačenja tužbe iz člana 84. stav 1. ZPP (zbog apelantovog [tužiočevog] neopravdanog izostanka sa pripremnog ročišta od 23. augusta 2006. godine), te su pravilno primijenili član 387. ZPP kada su odlučili koji troškovi su bili potrebni za vođenje postupka".

33. U Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 2422/07 od 11. novembra 2009. godine (dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) Ustavni sud je zaključio da postoji povreda prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju jer je Kantonalni sud proizvoljnom primjenom člana 386. stav 2. ZPP odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U citiranoj odluci Ustavni sud je konstatirao: "Dakle, osnovni kriterij prema kojem se određuje koja stranka je obavezna nadoknaditi parnične troškove jeste uspjeh u parnici. Prema načelu rizika (causae), odnosno odgovornosti za uspjeh, onaj koji je svojim držanjem prije i izvan parnice doveo do potrebe da se parnica vodi, pa je zbog toga parnicu izgubio, konačno je dužan snositi svoje troškove i naknaditi troškove svom protivniku. Stranka koja je prouzrokovala parnicu, odnosno koja je dala povoda za njeno održavanje povredom subjektivnih prava, pa je parnicu izgubila, dužna je konačno snositi svoje troškove i naknaditi troškove svome protivniku".

34. U Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 3653/09 od 18. aprila 2012. godine (dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) Ustavni sud je zaključio da postoji povreda prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Iz obrazloženja citirane odluke Ustavnog suda slijedi: "Ustavni sud zapaža da je slično činjenično i pravno pitanje razmatrao u predmetu broj AP 2422/07 (vidi, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2422/07 od 11. novembra 2009. godine, dostupna na www.ustavnisud.ba), na koju se i apelant poziva u svojoj apelaciji… Uzimajući u obzir sve navedeno u konkretnom slučaju i razloge koji su dani u citiranoj odluci, Ustavni sud zaključuje da su se Općinski i Kantonalni sud, donoseći sporna rješenja, proizvoljno primijenivši odredbe ZPP, umiješali u apelantovo pravo na mirno uživanje imovine…".

35. Odlukom o dopustivosti broj AP 3380/06 od 17. novembra 2008. godine (dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) Ustavni sud je odbacio apelaciju tuženog kao očigledno (prima facie) neosnovanu, podnesenu

protiv rješenja Okružnog suda u Banjoj Luci. U navedenoj odluci Ustavni sud je izrazio stanovište da je obrazloženje osporene odluke u skladu sa standardima prava na pravično suđenje, u kojem je, između ostalog, navedeno: "Odredbom člana 390. stav 1. ZPP-a propisano je da je tužilac koji povuče tužbu dužan da protivnoj stranci naknadi parnične troškove, osim ako je povlačenje tužbe uslijedilo poslije ispunjenja zahtjeva od tuženog. Sud je utvrdio da je tužba podnesena 16. novembra 2001. godine, dok je apelant platio glavni dug 4. decembra 2001. godine, dakle nakon podnesene tužbe (…) tužilac nije osporio da je po narudžbi apelanta pogrešno označio podatke za tuženog u publikaciji 'Žute strane za 2001-2002. godinu'. Međutim, pošto je tužilac izvršio ispravku svih objavljenih podataka u telefonskom imeniku, o čemu u spisu postoje dokazi, apelant je bio u obavezi da izvrši isplatu u roku od sedam dana od dana izvršenih ispravki. S obzirom da apelant nije izvršio svoju obavezu u navedenom roku, tužilac je podnio tužbu jer je potraživanje dospjelo. Tek nakon podnošenja tužbe apelant je izmirio glavni dug. Međutim, kako je apelant dao povoda za tužbu i time prouzrokovao troškove tužiocu, onda tužilac ima pravo na naknadu troškova parničnog postupka, koje je imao do donošenja prvostepenog rješenja".

36. Iz navedene prakse Ustavnog suda jasno proizlazi stav da je onaj koji da povoda za tužbu dužan protivnoj strani naknaditi troškove, odnosno stav da onaj koji je svojim držanjem prije i izvan parnice doveo do potrebe da se parnica vodi, u slučaju povlačenja tužbe nakon ispunjenja obaveze od dužnika/tuženog, konačno dužan snositi svoje troškove i naknaditi troškove svom protivniku.

37. Ustavni sud, osim navedenog, kada je riječ o odluci osporenoj konkretnom apelacijom, podsjeća na to da, prema ZPP, podnošenje tužbe i pokretanje parničnog postupka proizvodi za stranku određene procesnopravne i materijal-nopravne učinke: prekidaju se prekluzivni zakonski rokovi za podnošenje tužbe, prekidaju se rokovi zastarjelosti potraživanja i dospjelosti, kod alternativnih obaveza kod kojih pravo izbora pripada tužiocu ovo pravo se iscrpljuje podnošenjem tužbe. Trenutkom podnošenja tužbe kojom se pokreće parnični postupak zasniva se odnos između suda i tužioca. Podnošenjem tužbe počinje teći parnični postupak, iako se druga stranka još nije uključila, ali sama parnica počinje teći tek dostavljanjem tužbe tuženom. Dakle, nezavisno od trenutka kada parnica počinje teći, parnični postupak počinje teći podnošenjem tužbe. Međutim, prema mišljenju Ustavnog suda, početak toka parnice, prema članu 60. ZPP, kojim su propisane posljedice početka toka parnice, nije relevantan za snošenje troškova postupka, već je relevantan, kao što jasno određuju st. 3, 4. i 5. člana 60. ZPP, za prigovor litispendencije (postojanja parnice), odnosno da u isto vrijeme između istih stranaka o istom zahtjevu ne mogu teći dvije parnice, te njihovu obavezu da sud obavijeste ukoliko su još pred nekim sudom pokrenuli postupak.

38. Ustavni sud uočava da odredbe člana 383. stav 1. ZPP propisuju da parnične troškove čine izdaci učinjeni u toku ili u povodu postupka. Iz navedene odredbe jasno proizlazi da se troškovima parničnog postupka smatraju i troškovi koji mogu nastati i prije pokretanja parnice, ali pod uvjetom da su nastali povodom postupka u kojemu treba biti donesena odluka o njima. Ustavni sud podsjeća na opće principe relevantne kod odlučivanja o troškovima postupka i to: stranka koja izgubi parnicu dužna je protivnoj stranci naknaditi troškove (princip causae, član 386. ZPP) i stranka je dužna nezavisno od ishoda parnice naknaditi protivnoj stranci troškove koje je uzrokovala svojom krivnjom ili slučajem koji se njoj dogodio (princip cuplae, član 388. ZPP). Dalje, ZPP razlikuje posebne slučajeve dužnosti naknade parničnih troškova, primjerice ako nije bilo


povoda tužbi (član 389), ako je tužilac povukao tužbu (član 390), sudsko poravnanje (član 391), izlučna parnica (član 392). Dakle, kad tužilac povuče tužbu radi se o posebnom slučaju dužnosti naknade parničnih troškova.

39. U apelantovom slučaju, tuženi kao dužnik je bio u docnji, te je zbog toga dao povod apelantu da tužbom u sudu traži izmirenje duga. Stoga, Ustavni sud smatra da je u okolnostima konkretnog predmeta, s aspekta apelantovog zahtjeva za naknadu troškova, relevantna odredba člana 390. stav 1. ZPP, jer apelant nije izgubio spor odnosno spor nije ni okončan u smislu donošenja presude kojom se apelantov tužbeni zahtjev odbija. Stoga, Ustavni sud, slijedeći svoju Odluku broj AP 3380/06 od 17. novembra 2008. godine, te budući da je povlačenje tužbe od apelanta uslijedilo poslije ispunjenja zahtjeva od tuženog, smatra da su redovni sudovi prilikom donošenja odluke o troškovima postupka morali voditi računa o odredbi člana 390. stav 1. ZPP koja upravo regulira situaciju kao što je apelantova, tj. kada tužilac povuče tužbu, sa posebnim naglaskom na drugi dio navedene odredbe u kojoj je sadržan izuzetak kada je povlačenje tužbe uslijedilo nakon udovoljenja zahtjevu od tuženog, kao što je u konkretnom slučaju. Naime, tuženi je po vansudskom sporazumu o naknadi štete od 4. februara 2008. godine bio dužan svoju obavezu ispuniti prema tom sporazumu, ali to nije učinio ni u dogovorenom roku, ni poslije naknadnih usmenih i pismenih opomena od apelanta; apelant je podnio tužbu 10. juna 2008. godine, dakle nakon što je tuženi pao u docnju; da je zbog toga imao sporne troškove parničnog postupka i prije dostavljanja tužbe na odgovor, čime bi se smatralo da je parnica započela; apelant je povukao tužbu 10. septembra 2008. godine nakon što je tuženi 3. septembra 2008. godine ispunio svoju obavezu, dakle odmah po prestanku razloga za tužbu, čime je spriječio daljnje troškove parničnog postupka, te je imao troškove žalbenog postupka, a sve zbog toga što tuženi svoju obavezu nije ispunio prije podnošenja tužbe iako je već bio u docnji.

40. Dakle, nesporna je činjenica da je tuženi svoju obavezu ispunio nakon što je apelant podnio tužbu protiv njega, koju ne spore ni tuženi ni redovni sudovi. Apelant je tužbu povukao odmah nakon što je tuženi svoju obavezu ispunio i uz podnesak o povlačenju tužbe zahtijevao i troškove postupka u smislu člana 390. stav 1. ZPP. Ako se ima u vidu prethodna analiza odredaba parničnog postupka, te s tim u vezi stav da se u konkretnom slučaju radi o posebnom slučaju dužnosti naknade parničnih troškova – povlačenje tužbe za što je relevantna odredba člana 390. stav 1. ZPP a ne odredba člana 60. ZPP koja govori o početku parnice, kao i predočena praksa Ustavnog suda iz koje proizlazi stav da je onaj koji da povoda za tužbu dužan protivnoj strani naknaditi troškove, prema mišljenju Ustavnog suda, u okolnostima konkretnog predmeta za odluku o troškovima postupka nije relevantna navedena odredba o početku parnice (član 60. ZPP) na kojoj su redovni sudovi zasnovali svoje odluke o odbijanju apelantovog zahtjeva za naknadu troškova postupka, kao ni odredba člana 386. ZPP, koja regulira naknadu troškova u slučaju kada stranka u cijelosti izgubi parnicu odnosno djelimično ili neznatno uspije u parnici (o čemu se nesporno ne radi u konkretnom slučaju), pri čemu su u cijelosti zanemarili odredbu člana 390. stav 1. ZPP koja explicite regulira pitanje naknade troškova postupka u situaciji kad tužilac povuče tužbu. U protivnom, za obrazloženje odluke za koje bi se moglo smatrati da je u skladu sa standardima prava na pravično suđenje redovni sudovi su morali jasno kazati kada bi se uopće mogla primijeniti odredba člana 390. stav 1. ZPP, odnosno drugi dio te odredbe koji propisuje izuzetak od pravila da je tužilac koji povuče tužbu dužan protivnoj strani naknaditi troškove parničnog postupka.

41. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Kantonalni sud proizvoljno primijenio odredbe ZPP koje se odnose na naknadu parničnih troškova u situaciji kada je apelant kao tužilac, koji je s povodom podnio tužbu protiv tuženog kao dužnika, povukao tužbu odmah poslije ispunjenja obaveze tuženog kao dužnika koja je bila predmet tužbenog zahtjeva, čime je povrijedio apelantovo pravo na pravično suđenje, garantirano članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije.

Pravo na imovinu

42. Apelant, također, navodi da mu je osporenim odlukama povrijeđeno i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. S obzirom na navedeni zaključak u vezi sa pravom na pravično suđenje, Ustavni sud neće provoditi daljnju analizu u pogledu toga da li je "miješanje" u apelantovo pravo na imovinu bilo u javnom interesu i u skladu sa principom proporcionalnosti, budući da iz navoda apelacije proizlazi da se apelantove tvrdnje o kršenju ovog prava zasnivaju na proizvoljnoj primjeni ZPP, što je već razmotreno u okviru prava na pravično suđenje.

VIII. Zaključak

43. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije kada su redovni sudovi proizvoljno primijenili odredbe ZPP o naknadi troškova parničnog postupka na način da su, u situaciji u kojoj je apelant povukao tužbu kada je tuženi ispunio svoju obavezu nakon podnošenja tužbe za koju je tuženi dao povoda jer je bio u docnji, primijenili odredbe ZPP koje reguliraju pitanje naknade troškova parničnog postupka kada tužilac u cijelosti izgubi parnicu vezujući svoju odluku za trenutak početka parnice a ne parničnog postupka, umjesto da su primijenili odredbu člana 390. stav 1. ZPP koja explicite regulira situaciju u kojoj je tužilac koji povuče tužbu dužan protivnoj stranci nadoknaditi troškove parničnog postupka, osim ako je povlačenje tužbe uslijedilo nakon što je tuženi ispunio zahtjev.

44. Na osnovu člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

45. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.

Predsjednica Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Valerija Galić, s. r.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Vijeću od šest sudaca,

u predmetu broj AP 2405/09, rješavajući apelaciju Sejuba Mašića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 59. stavak 2. točka 2, članka 61. st. 1. i 2. i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednica Miodrag Simović, dopredsjednik Seada Palavrić, dopredsjednica Mato Tadić, sudac Mirsad Ćeman, sudac Zlatko M. Knežević, sudac na sjednici održanoj 14. veljače 2013. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Usvaja se apelacija Sejuba Mašića.


Utvrđuje se povreda članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Ukida se Rješenje Kantonalnog suda u Tuzli broj 003-0-Gž-08-001769 od 22. svibnja 2009. godine.

Predmet se vraća Kantonalnom sudu u Tuzli koji je dužan po hitnom postupku odlučiti o troškovima postupka, sukladno članku II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Kantonalnom sudu u Tuzli da, sukladno članku 74. stavak 5. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, u roku od 90 dana od dana dostave ove odluke, obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja ove odluke.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Sejub Mašić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Tuzle, kojeg zastupa Ismet Beganović, odvjetnik iz Tuzle, podnio je 23. srpnja 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Rješenja Kantonalnog suda u Tuzli (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) broj 003-0-Gž-08-001769 od 22. svibnja 2009. godine i Rješenja Općinskog suda u Tuzli (u daljnjem tekstu: Općinski sud) broj 032-0-Mal-08-003599 od 11. listopada 2008. godine.

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda, od Kantonalnog suda, Općinskog suda i "Lido-osiguranja" d.d. Sarajevo, Podružnica Tuzla (u daljnjem tekstu: tuženi), zatraženo je 19. studenoga 2009. godine da dostave odgovore na apelaciju.

3. Kantonalni sud i Općinski sud su 9. prosinca 2009. godine dostavili odgovore na apelaciju. Tuženi nije dostavio odgovor na apelaciju.

4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda, odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 23. travnja 2010. godine.

III. Činjenično stanje

5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način.

6. Općinski sud je Rješenjem broj 032-0-Mal-08-003599 od 11. listopada 2008. godine, stavkom I izreke, odlučio da se tužba apelanta kao tužitelja smatra povučenom. Stavkom II izreke istog rješenja odbijen je apelantov zahtjev za naknadu sudskih troškova.

7. U obrazloženju rješenja je navedeno da je apelant Općinskom sudu 10. lipnja 2008. godine podnio tužbu protiv tuženog radi duga u vrijednosti od 1.361,00 KM. Dalje je navedeno da je apelant svojim podneskom od 10. rujna 2008. godine povukao tužbu, budući da je tuženi apelantu izmirio potraživanje u cijelosti. Istim podneskom apelant je potraživao troškove postupka u iznosu od 360,00 KM, koji se odnose na sastav tužbe u iznosu od 240,00 KM i sudske pristojbe na tužbu u iznosu od 120,00 KM. Općinski sud je obrazložio da je imao u vidu članak 59. Zakona o parničnom postupku ("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 53/03, 73/05 i 19/06; u daljnjem tekstu: ZPPFBiH), kojim je propisano da tužitelj može povući tužbu prije nego što je tužba dostavljena tuženom i da se povučena tužba smatra kao da nije ni bila

podnesena i može se ponovno podnijeti. Kako je utvrđena činjenica da konkretna tužba nije dostavljena tuženom, sud je, sukladno navedenoj odredbi, donio odluku kao u izreci rješenja.

8. Općinski sud je apelantu kao tužitelju odbio zahtjev za naknadu troškova sudskog postupka zbog toga što sud nije dostavio tužbu tuženom na odgovor, te je ocijenio da za tuženog parnica još nije bila počela teći, jer je odredbom članka 60. stavak 1. ZPP propisano da parnica počinje teći dostavom tužbe tuženom. Obrazloženo je da iz navedenog razloga sud ne može obvezivati tuženog za plaćanje troškova postupka koji za tuženog ne postoji.

9. Odlučujući o apelantovoj žalbi protiv Rješenja Općinskog suda broj 032-0-Mal-08-003599 od 11. listopada 2008. godine, Kantonalni sud je donio rješenje kojim je odlučio sljedeće: "Žalba se odbija i prvostepeno rješenje, u stavu II izreke, potvrđuje, dok u ostalom dijelu (stav I izreke), prvostepeno rješenje ostaje neizmijenjeno. Odbija se tužiteljev zahtjev za naknadu troškova žalbenog postupka."

10. Kantonalni sud je podsjetio na to da je prvostupanjskim rješenjem, stavkom I izreke, odlučeno da se apelantova tužba smatra povučenom, te da je stavkom II izreke odbijen apelantov zahtjev za naknadu sudskih troškova. Zatim je Kantonalni sud naveo da se protiv navedenog rješenja, u dijelu kojim je odlučeno o troškovima postupka, apelant žali zbog povrede odredaba parničnog postupka, te predlaže da se žalba uvaži, prvostupanjsko rješenje u pobijanom dijelu preinači tako što će se apelantu dosuditi troškovi parničnog postupka nastali podnošenjem tužbe, kao i troškovi žalbenog postupka.

11. Izražavajući stav da žalba nije utemeljena, Kantonalni sud je naveo da iz ožalbenog rješenja proizlazi da je prvostupanjski sud odbio apelantov zahtjev za naknadu troškova parničnog postupka zbog toga što je apelant kao tužitelj povukao tužbu u predmetnoj pravnoj stvari i prije nego što je tužba tuženom dostavljena na odgovor, pa kako parnica nije počela teći, prema mišljenju prvostupanjskog suda, neutemeljen je apelantov zahtjev za naknadu troškova postupka. Apelant ni u žalbi ne pobija činjenično utvrđenje prvostupanjskog suda da je on povukao tužbu u predmetnoj pravnoj stvari prije nego što je tužba dostavljena tuženom na odgovor, ali smatra da mu i pored toga pripada pravo na naknadu troškova postupka, zato što je izmirenje obveze tuženog prema apelantu uslijedilo nakon podnošenja tužbe. Međutim, Kantonalni sud nalazi da se ne može prihvatiti pravno shvaćanje žalbe da je za odlučivanje o apelantovom zahtjevu za naknadu troškova parničnog postupka bilo odlučno to što je zahtjevu apelanta kao tužitelja udovoljeno nakon podnošenja tužbe, te da je zbog tih razloga obveza tuženog za naknadu troškova postupka i da se obveza tuženog za naknadu troškova postupka vezuje za moment podnošenja tužbe. Točno je da podnošenjem same tužbe sudu nastaju određene pravne posljedice, ali se odnos između suda, tužitelja i tuženog temelji tek dostavljanjem tužbe tuženom na odgovor, s obzirom na to da parnica počinje teći tek onda kada je tuženom dostavljena tužba na odgovor, shodno odredbi članka 60. stavak 1. ZPP, a u pogledu zahtjeva koji je stranka postavila tijekom postupka, parnica počinje teći od trenutka kada je o tom zahtjevu obaviještena protivna stranka, u smislu stavka 2. ovoga članka istog zakona.

12. Iz navedenih odredaba ZPP jasno proizlazi da za tuženog nastupaju posljedice procesnopravne prirode od onog momenta kad parnica počinje teći, odnosno kad je on obaviješten o zahtjevu protivne stranke, a kako apelant ni u žalbi ne spori da je njegovo povlačenje tužbe uslijedilo prije nego što je tužba dostavljena tuženom na odgovor, odnosno prije nego što je parnica počela teći, apelantova podnesena


tužba za tuženog nije mogla proizvesti nikakve procesnopravne posljedice, pa tako ni obvezu naknade troškova postupka, sve i kada su apelantu kao tužitelju prouzrokovani troškovi podnošenjem predmetne tužbe, stav je Kantonalnog suda.

13. Kantonalni sud je dodao da ni to što sud nije postupao sukladno odredbi članka 69. ZPP, odnosno nije tuženom dostavio tužbu na odgovor u roku od 30 dana, što je bio dužan učiniti, ni zbog takvog postupanja suda tuženi ne može snositi nikakve štetne posljedice, s obzirom na to da za njega pravne posljedice podnošenja tužbe nastaju tek nakon dostave tužbe na odgovor, kako je već obrazloženo. Stoga, taj sud nalazi da je odluka prvostupanjskog suda, kojom je apelantu kao tužitelju odbijen zahtjev za naknadu troškova, pravilna i utemeljena na odredbama ZPP, na koje se pozvao prvostupanjski sud, pa nisu učinjene ni povrede odredaba parničnog postupka, kako se neutemeljeno tvrdi u žalbi. Imajući u vidu navedeno, apelantova žalba je odbijena i prvostupanjsko rješenje potvrđeno, u stavku II izreke, primjenom odredbe članka 235. točka 2. ZPP, dok je u ostalom dijelu, u stavku I izreke, prvostupanjsko rješenje ostalo neizmijenjeno, shodno odredbi članka 221. ZPP. Kantonalni sud je svoje obrazloženje završio navodom da je, primjenom odredbe članka 397. stavak 1. u vezi sa člankom 386. ZPP, odbio apelantov zahtjev za naknadu troškova žalbenog postupka, s obzirom na to da apelant kao tužitelj nije postigao uspjeh u ovom postupku, pa mu stoga ne pripada pravo na naknadu tih troškova.

IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije

14. Apelant smatra da su mu pobijanom odlukom prekršeni pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu iz članka II/3.(e) i (k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija) i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Kao argumentaciju u prilog povredi navedenih prava apelant je istakao da je izvansudskim sporazumom o naknadi štete između apelanta i tuženog od 4. veljače 2008. godine tuženi bio u obvezi apelantu isplatiti iznos od 1.361,00 KM na ime naknade štete. Kako dužnik, tj. tuženi nije izvršio svoju obvezu u ugovorenom roku a ni poslije naknadnih usmenih i pismenih opomena, apelant je podnio tužbu za isplatu prema izvansudskom sporazumu. Predmetna tužba je podnesena Općinskom sudu 10. lipnja 2008. godine. Tuženi je svoju obvezu iz sporazuma o naknadi štete izvršio 3. rujna 2008. godine, dakle poslije podnošenja tužbe, te je i apelant kao tužitelj povukao svoju tužbu, ali je uz podnesak o povlačenju tužbe zahtijevao i troškove parničnog postupka u smislu članka 390. ZPP.

15. Apelant je istakao da je, postavljajući svoj zahtjev za naknadu troškova parničnog postupka nakon što je tuženi ispunio svoju obvezu, što je uslijedilo nakon podnošenja tužbe, taj zahtjev temeljio na odredbi članka 390. st. 1. ZPP, kojom je propisano: "Tužitelj koji povuče tužbu dužan je protivnoj stranci nadoknaditi parnične troškove, osim ako je povlačenje tužbe uslijedilo poslije udovoljenja zahtjevu od tuženika". Prostim tumačenjem ove odredbe izvodi se temeljni zaključak prema kojem je tužitelj u slučaju povlačenja tužbe u obvezi protivnoj strani naknaditi troškove postupka. Analognim tumačenjem ove odredbe izvodi se nedvosmislen zaključak da je tuženik (dužnik) dužan tužitelju (povjeritelju) naknaditi troškove parničnog postupka u slučaju da je povlačenje tužbe uslijedilo nakon što je tuženik udovoljio zahtjevu.

16. Kantonalni sud je, međutim, u svome rješenju apsolutno zanemario citiranu odredbu ZPP i u svojoj odluci se pozvao na odredbu o dostavi tužbe, koja uopće ne regulira materiju naknade troškova parničnog postupka. Takvim

tumačenjem i primjenom odredaba ZPP Kantonalni sud potencira posljedice procesnopravne prirode vezane za dostavu tužbe. Točno je da tuženik u slučaju nedostavljanja tužbe odnosno do trenutka kada parnica počinje teći ne snosi posljedice procesnopravne prirode. Tako njegova obveza davanja odgovora na tužbu u roku od 30 dana počinje teći tek dostavom tužbe na odgovor, njegova obveza davanja suglasnosti na povlačenje tužbe poslije njegove dostave na odgovor itd. Sve su to posljedice procesnopravne prirode vezane za dostavu tužbe na odgovor. Međutim, tuženik zbog neizvršavanja svoje obveze ne može izbjeći posljedice materijalnopravne prirode. Ako nije platio svoju obvezu na vrijeme pa uzrokovao podnošenje tužbe, on mora snositi i sve materijalnopravne posljedice koje donosi podnošenje tužbe. To je obveza plaćanja duga, obveza plaćanja kamata pa i obveza plaćanja troškova parničnog postupka ukoliko svoju obvezu izvrši poslije podnošenja tužbe. Tuženik zna za svoju obvezu naknade štete (o tome je zaključio sporazum sa tužiteljem), zna da u slučaju docnje tužitelj može podnijeti tužbu, pa je samim tim svjestan svih posljedica koje proizvodi njegovo neplaćanje obveze. Stoga se u kasnijoj fazi postupka ne može ekskulpirati izbjegavanjem svojih obveza pozivanjem na činjenicu da mu tužba nije dostavljena. Svojom docnjom dužnik je uzrokovao podnošenje tužbe, pa samim tim mora snositi i sve posljedice podnošenja tužbe – platiti dug, kamate, pa i troškove parničnog postupka, kako jasno propisuje odredba članka 390. stavak 1. ZPP.

17. Apelant smatra da iz svega navedenog nedvosmisleno proizlazi da je Kantonalni sud proizvoljnom primjenom odredaba ZPP, odnosno neprimjenjivanjem odredbe članka 390. stavak 1. ZPP, uskratio tužitelju pravo na naknadu troškova parničnog postupka, odnosno prekršio apelantovo pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu, pa predlaže da Ustavni sud odluči o meritumu ili da ukine pobijana rješenja i predmet vrati drugostupanjskom sudu na ponovno odlučivanje.

b) Odgovor na apelaciju

18. Kantonalni sud je u odgovoru na apelaciju naglasio da je u svojoj odluci, koja je predmet preispitivanja u postupku apelacije, odgovorio na sve apelantove navode, tj. da je pravilno primijenjeno materijalno pravo, odnosno odredbe procesnog zakona i obrazložio razloge koji su bili bitni i od utjecaja za primjenu odgovarajućih zakonskih normi, te da donošenjem pobijane odluke nisu povrijeđena apelantova ustavna prava, a materijalni propisi nisu proizvoljno ili nepravično primijenjeni. Navedeno je da primjena odredbe članka 390. stavak 1. ZPP, na kojoj apelant insistira, nije moguća zbog razloga koji su obrazloženi u pobijanoj odluci, jer se ovdje radi o troškovima koji su nastali do momenta do kada parnica počinje teći (članak 60. ZPP), te stoga nastale troškove podmiruje sama stranka koja ih je prouzrokovala svojim radnjama, sukladno članku 384. ZPP.

19. Općinski sud je u odgovoru u cijelosti pobio navode apelacije, ističući da su sudovi u svojim odlukama dali iscrpna obrazloženja za primjenu odredaba ZPP.

V. Relevantni propisi

20. Zakon o parničnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH" br. 53/03, 73/05 i 19/06) u relevantnom dijelu glasi:

Članak 53. (1) Parnični se postupak pokreće tužbom.

Članak 59. (1) Tužitelj može povući tužbu bez pristanka tuženika prije

nego što je tužba dostavljena tuženiku. Tužba se može povući i nakon dostave tuženiku, sve do zaključenja glavne rasprave,


ako tuženik na to pristane. Ako se tuženik u roku od osam dana od dana obavijesti o povlačenju tužbe ne izjasni o tome, smatrat će se da je pristao na povlačenje.

(2) Povučena tužba smatra se kao da nije ni bila podnesena i može se ponovo podnijeti.

Članak 60. (1) Parnica počinje teći dostavom tužbe tuženiku. (2) Glede zahtjeva koji je stranka postavila tijekom

postupka, parnica počinje teći od trenutka kad je o tom zahtjevu obaviještena protivna stranka.

(3) Dok parnica teče, ne može se glede istog zahtjeva pokrenuti nova parnica među istim strankama, a ako takova parnica bude pokrenuta, sud će tužbu odbaciti.

(4) Ako među istim strankama već teče druga parnica o istom zahtjevu pred sudom u Bosni i Hercegovini, stranke su o tome dužne obavijestiti sud.

(5) Sud će tijekom cijelog postupka po službenoj dužnosti paziti teče li već druga parnica o istom zahtjevu među istim strankama pred sudom u Bosni i Hercegovini.

Članak 62. (1) Sud odmah nakon primitka tužbe počinje pripreme za

glavnu raspravu. (2) Te pripreme obuhvaćaju prethodno ispitivanje tužbe,

dostavu tužbe na obvezni odgovor, održavanje pripremnoga ročišta i zakazivanje glavne rasprave.

Članak 69. Tužba sa prilozima se dostavlja tuženiku na odgovor u

roku od 30 dana od dana primitka ispravne i potpune tužbe u sudu.

Članak 221. Drugostupanjski sud ispituje prvostupanjsku presudu u

onom dijelu u kojem se pobija žalbom, u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na primjenu materijalnog prava i povrede odredaba parničnog postupka koje se odnose na stranačku sposobnost i zastupanje.

Članak 383. (1) Parnične troškove čine izdaci učinjeni u tijeku ili u

povodu postupka. (2) Parnični troškovi obuhvaćaju i nagradu za rad

odvjetnika i drugih osoba kojima zakon priznaje pravo na nagradu.

Članak 384. Svaka stranka prethodno sama podmiruje troškove koje je

prouzročila svojim radnjama.

Članak 387. (1) Pri odlučivanju koji će se troškovi stranci naknaditi,

sud će uzeti u obzir samo troškove koji su bili potrebiti radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebiti, te o visini troškova odlučuje sud ocjenjujući pozorno sve okolnosti.

(2) Ako je propisana tarifa za nagrade odvjetnika ili za druge troškove, odmjerit će se takvi troškovi sukladno tarifi.

Članak 389. Ako nije bilo povoda za podnošenje tužbe, zbog toga što

je tuženik već priznao svoju obvezu i bio je spreman ispuniti, ili zbog drugih razloga, tužitelj će nadoknaditi tuženiku parnične troškove.

Članak 390. (1) Tužitelj koji povuče tužbu dužan je protivnoj stranci

nadoknaditi parnične troškove, osim ako je povlačenje tužbe uslijedilo poslije udovoljenja zahtjevu od tuženika.

VI. Dopustivost

21. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost

u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.

22. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio.

23. U konkretnom slučaju, predmet pobijanja apelacijom je Rješenje Kantonalnog suda broj 003-0-Gž-08-001769 od 22. svibnja 2009. godine, protiv kojeg nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, pobijano rješenje apelant je primio 8. lipnja 2009. godine, a apelacija je podnesena 23. srpnja 2009. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očito (prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.

24. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti.

VII. Meritum

25. Apelant pobija rješenja Kantonalnog i Općinskog suda tvrdeći da su mu tim odlukama, u dijelu u kojem se odlučivalo o troškovima postupka, povrijeđena prava iz članka II/3.(e) i (k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije, te članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

Pravo na pravično suđenje

26. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom dijelu glasi:

Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:

e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke.

Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi:

1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. […]

27. Ustavni sud prvenstveno zapaža da su predmet pobijanja ovom apelacijom odluke kojima se odlučivalo o troškovima parničnog postupka. Dakle, postupak se odnosi na predmet građanskopravne prirode, te je članak 6. stavak 1. Europske konvencije primjenjiv. Prema tome, Ustavni sud mora preispitati je li postupak pred sudovima bio pravičan onako kako zahtijeva članak 6. stavak 1. Europske konvencije.

28. Apelantovi navodi u vezi sa pravom na pravično suđenje, prije svega, odnose se na proizvoljnu primjenu procesnog prava u sudskom postupku pred Kantonalnim i Općinskim sudom koji je rezultirao pobijanom odlukom, vezanom za ostvarivanje prava apelanta kao tužitelja na naknadu troškova parničnog postupka od tuženog. Apelant tvrdi da mu je kao tužitelju neprimjenjivanjem odredbe članka 390. stavak 1. ZPP uskraćeno pravo na naknadu troškova sastava tužbe i pristojbe na tužbu, a zatim i troškova žalbenog postupka.

29. U vezi s ovim navodima, Ustavni sud ukazuje na to da, općenito, nije nadležan provjeravati utvrđene činjenice i način na koji su redoviti sudovi protumačili pozitivnopravne


propise, osim ukoliko odluke tih sudova krše ustavna prava. To će biti slučaj kada odluka redovitog suda ne uključuje ili pogrešno primjenjuje pozitivno pravo, kada je primjena pozitivnopravnih propisa bila očito proizvoljna, kada je relevantni zakon sam po sebi neustavan, ili kada su povrijeđena temeljna procesna prava, kao što su pravo na pravičan postupak, pravo na pristup sudu, pravo na efektivan pravni lijek i u drugim slučajevima (vidi Ustavni sud, Odluka broj U 29/02 od 27. lipnja 2003. godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 31/03). Također, pravičnost postupka se ocjenjuje na temelju postupka kao cjeline (vidi Ustavni sud, Odluka broj U 63/01 od 27. lipnja 2003. godine, objavljena u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 38/03, i Europski sud za ljudska prava, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj 19354/02).

30. Ustavni sud uočava da su Kantonalni sud i Općinski sud svoju odluku utemeljili na primjeni ZPP, polazeći od toga da je apelant kao tužitelj povukao tužbu u predmetnoj pravnoj stvari prije nego što je tužba tuženom dostavljena na odgovor, bez obzira na to što sud tužbu nije dostavio na odgovor u zakonom propisanom roku. Naime, Kantonalni sud je konstatirao da podnošenjem same tužbe sudu nastaju određene pravne posljedice, ali se odnos između suda, tužitelja i tuženog temelji tek dostavom tužbe tuženom na odgovor, s obzirom na to da parnica počinje teći tek onda kada je tuženom dostavljena tužba na odgovor, shodno odredbi članka 60. stavak 1. ZPP, a u pogledu zahtjeva koji je stranka postavila tijekom postupka, parnica počinje teći od trenutka kada je o tom zahtjevu obaviještena protivna stranka, u smislu stavka 2. navedenoga članka ZPP. Kantonalni sud je zaključio da iz navedenih odredaba ZPP jasno proizlazi da za tuženog nastupaju posljedice procesnopravne prirode od onog momenta kad parnica počinje teći, odnosno kad je tuženi obaviješten o zahtjevu protivne stranke.

31. Ustavni sud ponavlja da je predmet ovog postupka ostvarivanje apelantovog prava kao tužitelja na naknadu troškova parničnog postupka od tuženog. S tim u vezi, Ustavni sud će prije analize odluka redovitih sudova ukazati na svoju praksu, odnosno na stav Ustavnog suda vezano za odluke redovitih sudova kojima se odlučivalo o naknadi troškova u parničnim postupcima. Naime, Ustavni sud se u svojoj praksi često bavio apelacijama koje su za predmet imale troškove postupka. I, bez obzira na ograničenja koja je sebi postavio kada je riječ o tumačenju i primjeni pozitivnog prava, Ustavni sud se, bez obzira na to je li apelant bio tužitelj ili tuženi koji je zahtijevao dosuđivanje troškova postupka ili pobijao dosuđene troškove, u odlukama br. AP 2422/07 od 11. studenoga 2009. godine, AP 961/08, od 15. lipnja 2010. godine, AP 3508/09 od 10. listopada 2012. godine i AP 3653/09 od 18. travnja 2012. godine upuštao u ocjenu načina na koji su redoviti sudovi tumačili i primijenili relevantno procesno pravo, uzimali u obzir trenutak izvršenja obveze tuženog kao dužnika, te podsjećao na načelo rizika (causae) odnosno držanje onoga tko je doveo do potrebe da se parnica vodi prije i izvan parnice i sl., utvrđivao da ne postoji ili da postoji kršenje prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava BiH i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, odnosno prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava BiH i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, jer je ocijenio da je način na koji su redoviti sudovi tumačili i primijenili relevantne odredbe ZPP, odnosno što su pojedine relevantne odredbe ZPP zanemarili a proizvoljno primijenili druge odredbe ZPP, sukladan standardima prava na pravično suđenje i prava na imovinu ili da to nije.

32. Odlukom o dopustivosti i meritumu broj AP 3692/09 od 29. lipnja 2010. godine (dostupna na web-stranici Ustavnog

suda www.ustavnisud.ba) Ustavni sud je odbio apelaciju (u kojoj je apelant bio tužitelj) kao neutemeljenu, podnesenu zbog povrede prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije i prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, jer su redoviti sudovi u obrazloženjima pobijanih rješenja dali detaljne, jasne i precizne razloge za svoju odluku, pogotovu kada je riječ o odluci Vrhovnog suda koji je u obrazloženju svoje odluke, između ostalog, istakao: "Nižestepeni sudovi su pravilno primijenili odredbu člana 390. ZPP kada su obavezali apelanta da tuženim nadoknadi troškove parničnog postupka, jer, u konkretnom slučaju, povlačenje tužbe nije uslijedilo zbog ispunjenja zahtjeva tuženih nego zbog zakonske presumpcije povlačenja tužbe iz člana 84. stav 1. ZPP (zbog apelantovog [tužiočevog] neopravdanog izostanka sa pripremnog ročišta od 23. augusta 2006. godine), te su pravilno primijenili član 387. ZPP kada su odlučili koji troškovi su bili potrebni za vođenje postupka".

33. U Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 2422/07 od 11. studenoga 2009. godine (dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) Ustavni sud je zaključio da postoji povreda prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju jer je Kantonalni sud proizvoljnom primjenom članka 386. stavak 2. ZPP odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U citiranoj odluci Ustavni sud je konstatirao: "Dakle, osnovni kriterij prema kojem se određuje koja stranka je obavezna nadoknaditi parnične troškove jeste uspjeh u parnici. Prema načelu rizika (causae), odnosno odgovornosti za uspjeh, onaj koji je svojim držanjem prije i izvan parnice doveo do potrebe da se parnica vodi, pa je zbog toga parnicu izgubio, konačno je dužan snositi svoje troškove i naknaditi troškove svom protivniku. Stranka koja je prouzrokovala parnicu, odnosno koja je dala povoda za njeno održavanje povredom subjektivnih prava, pa je parnicu izgubila, dužna je konačno snositi svoje troškove i naknaditi troškove svome protivniku".

34. U Odluci o dopustivosti i meritumu broj AP 3653/09 od 18. travnja 2012. godine (dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) Ustavni sud je zaključio da postoji povreda prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Iz obrazloženja citirane odluke Ustavnog suda slijedi: "Ustavni sud zapaža da je slično činjenično i pravno pitanje razmatrao u predmetu broj AP 2422/07 (vidi, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2422/07 od 11. novembra 2009. godine, dostupna na www.ustavnisud.ba), na koju se i apelant poziva u svojoj apelaciji… Uzimajući u obzir sve navedeno u konkretnom slučaju i razloge koji su dani u citiranoj odluci, Ustavni sud zaključuje da su se Općinski i Kantonalni sud, donoseći sporna rješenja, proizvoljno primijenivši odredbe ZPP, umiješali u apelantovo pravo na mirno uživanje imovine…".

35. Odlukom o dopustivosti broj AP 3380/06 od 17. studenoga 2008. godine (dostupna na web-stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba) Ustavni sud je odbacio apelaciju tuženog kao očito (prima facie) neutemeljenu, podnesenu protiv rješenja Okružnog suda u Banjoj Luci. U navedenoj odluci Ustavni sud je izrazio stajalište da je obrazloženje pobijane odluke sukladno standardima prava na pravično suđenje, u kojem je, između ostalog, navedeno: "Odredbom člana 390. stav 1. ZPP-a propisano je da je tužilac koji povuče tužbu dužan da protivnoj stranci naknadi parnične troškove, osim ako je povlačenje tužbe uslijedilo poslije ispunjenja zahtjeva od tuženog. Sud je utvrdio da je tužba podnesena 16. novembra


2001. godine, dok je apelant platio glavni dug 4. decembra 2001. godine, dakle nakon podnesene tužbe (…) tužilac nije osporio da je po narudžbi apelanta pogrešno označio podatke za tuženog u publikaciji 'Žute strane za 2001-2002. godinu'. Međutim, pošto je tužilac izvršio ispravku svih objavljenih podataka u telefonskom imeniku, o čemu u spisu postoje dokazi, apelant je bio u obavezi da izvrši isplatu u roku od sedam dana od dana izvršenih ispravki. S obzirom da apelant nije izvršio svoju obavezu u navedenom roku, tužilac je podnio tužbu jer je potraživanje dospjelo. Tek nakon podnošenja tužbe apelant je izmirio glavni dug. Međutim, kako je apelant dao povoda za tužbu i time prouzrokovao troškove tužiocu, onda tužilac ima pravo na naknadu troškova parničnog postupka, koje je imao do donošenja prvostepenog rješenja".

36. Iz navedene prakse Ustavnog suda jasno proizlazi stav da je onaj koji da povoda za tužbu dužan protivnoj strani naknaditi troškove, odnosno stav da onaj koji je svojim držanjem prije i izvan parnice doveo do potrebe da se parnica vodi, u slučaju povlačenja tužbe nakon ispunjenja obveze od dužnika/tuženog, konačno dužan snositi svoje troškove i naknaditi troškove svom protivniku.

37. Ustavni sud, osim navedenog, kada je riječ o odluci pobijanoj konkretnom apelacijom, podsjeća na to da, prema ZPP, podnošenje tužbe i pokretanje parničnog postupka proizvodi za stranku određene procesnopravne i materijalno-pravne učinke: prekidaju se prekluzivni zakonski rokovi za podnošenje tužbe, prekidaju se rokovi zastarjelosti potraživanja i dospjelosti, kod alternativnih obveza kod kojih pravo izbora pripada tužitelju ovo pravo se iscrpljuje podnošenjem tužbe. Trenutkom podnošenja tužbe kojom se pokreće parnični postupak utemeljuje se odnos između suda i tužitelja. Podnošenjem tužbe počinje teći parnični postupak, iako se druga stranka još nije uključila, ali sama parnica počinje teći tek dostavom tužbe tuženom. Dakle, neovisno o trenutku kada parnica počinje teći, parnični postupak počinje teći podnošenjem tužbe. Međutim, prema mišljenju Ustavnog suda, početak tijeka parnice, prema članku 60. ZPP, kojim su propisane posljedice početka tijeka parnice, nije relevantan za snošenje troškova postupka, već je relevantan, kao što jasno određuju st. 3, 4. i 5. članka 60. ZPP, za prigovor litispendencije (postojanja parnice), odnosno da u isto vrijeme između istih stranaka o istom zahtjevu ne mogu teći dvije parnice, te njihovu obvezu da sud obavijeste ukoliko su još pred nekim sudom pokrenuli postupak.

38. Ustavni sud uočava da odredbe članka 383. stavak 1. ZPP propisuju da parnične troškove čine izdaci učinjeni u tijeku ili u povodu postupka. Iz navedene odredbe jasno proizlazi da se troškovima parničnog postupka smatraju i troškovi koji mogu nastati i prije pokretanja parnice, ali pod uvjetom da su nastali povodom postupka u kojemu treba biti donesena odluka o njima. Ustavni sud podsjeća na opća načela relevantna kod odlučivanja o troškovima postupka i to: stranka koja izgubi parnicu dužna je protivnoj stranci naknaditi troškove (načelo causae, članak 386. ZPP) i stranka je dužna neovisno o ishodu parnice naknaditi protivnoj stranci troškove koje je uzrokovala svojom krivnjom ili slučajem koji se njoj dogodio (načelo cuplae, članak 388. ZPP). Dalje, ZPP razlikuje posebne slučajeve dužnosti naknade parničnih troškova, primjerice ako nije bilo povoda tužbi (članak 389), ako je tužitelj povukao tužbu (članak 390), sudsko poravnanje (članak 391), izlučna parnica (članak 392). Dakle, kad tužitelj povuče tužbu radi se o posebnom slučaju dužnosti naknade parničnih troškova.

39. U apelantovom slučaju, tuženi kao dužnik je bio u docnji, te je zbog toga dao povod apelantu da tužbom u sudu traži izmirenje duga. Stoga, Ustavni sud smatra da je u okolnostima konkretnog predmeta, s aspekta apelantovog

zahtjeva za naknadu troškova, relevantna odredba članka 390. stavak 1. ZPP, jer apelant nije izgubio spor odnosno spor nije ni okončan u smislu donošenja presude kojom se apelantov tužbeni zahtjev odbija. Stoga, Ustavni sud, slijedeći svoju Odluku broj AP 3380/06 od 17. studenoga 2008. godine, te budući da je povlačenje tužbe od apelanta uslijedilo poslije ispunjenja zahtjeva od tuženog, smatra da su redoviti sudovi prilikom donošenja odluke o troškovima postupka morali voditi računa o odredbi članka 390. stavak 1. ZPP koja upravo regulira situaciju kao što je apelantova, tj. kada tužitelj povuče tužbu, sa posebnim naglaskom na drugi dio navedene odredbe u kojoj je sadržan izuzetak kada je povlačenje tužbe uslijedilo nakon udovoljenja zahtjevu od tuženog, kao što je u konkretnom slučaju. Naime, tuženi je po izvansudskom sporazumu o naknadi štete od 4. veljače 2008. godine bio dužan svoju obvezu ispuniti prema tom sporazumu, ali to nije učinio ni u dogovorenom roku, ni poslije naknadnih usmenih i pismenih opomena od apelanta; apelant je podnio tužbu 10. lipnja 2008. godine, dakle nakon što je tuženi pao u docnju; da je zbog toga imao sporne troškove parničnog postupka i prije dostave tužbe na odgovor, čime bi se smatralo da je parnica započela; apelant je povukao tužbu 10. rujna 2008. godine nakon što je tuženi 3. rujna 2008. godine ispunio svoju obvezu, dakle odmah po prestanku razloga za tužbu, čime je spriječio daljnje troškove parničnog postupka, te je imao troškove žalbenog postupka, a sve zbog toga što tuženi svoju obvezu nije ispunio prije podnošenja tužbe iako je već bio u docnji.

40. Dakle, nesporna je činjenica da je tuženi svoju obvezu ispunio nakon što je apelant podnio tužbu protiv njega, koju ne spore ni tuženi ni redoviti sudovi. Apelant je tužbu povukao odmah nakon što je tuženi svoju obvezu ispunio i uz podnesak o povlačenju tužbe zahtijevao i troškove postupka u smislu članka 390. stavak 1. ZPP. Ako se ima u vidu prethodna analiza odredaba parničnog postupka, te s tim u vezi stav da se u konkretnom slučaju radi o posebnom slučaju dužnosti naknade parničnih troškova – povlačenje tužbe za što je relevantna odredba članka 390. stavak 1. ZPP a ne odredba članka 60. ZPP koja govori o početku parnice, kao i predočena praksa Ustavnog suda iz koje proizlazi stav da je onaj koji da povoda za tužbu dužan protivnoj strani naknaditi troškove, prema mišljenju Ustavnog suda, u okolnostima konkretnog predmeta za odluku o troškovima postupka nije relevantna navedena odredba o početku parnice (članak 60. ZPP) na kojoj su redoviti sudovi utemeljili svoje odluke o odbijanju apelantovog zahtjeva za naknadu troškova postupka, kao ni odredba članka 386. ZPP, koja regulira naknadu troškova u slučaju kada stranka u cijelosti izgubi parnicu odnosno djelomično ili neznatno uspije u parnici (o čemu se nesporno ne radi u konkretnom slučaju), pri čemu su u cijelosti zanemarili odredbu članka 390. stavak 1. ZPP koja explicite regulira pitanje naknade troškova postupka u situaciji kad tužitelj povuče tužbu. U protivnome, za obrazloženje odluke za koje bi se moglo smatrati da je sukladno standardima prava na pravično suđenje redoviti sudovi su morali jasno kazati kada bi se uopće mogla primijeniti odredba članka 390. stavak 1. ZPP, odnosno drugi dio te odredbe koji propisuje izuzetak od pravila da je tužitelj koji povuče tužbu dužan protivnoj strani naknaditi troškove parničnog postupka.

41. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Kantonalni sud proizvoljno primijenio odredbe ZPP koje se odnose na naknadu parničnih troškova u situaciji kada je apelant kao tužitelj, koji je s povodom podnio tužbu protiv tuženog kao dužnika, povukao tužbu odmah poslije ispunjenja obveze tuženog kao dužnika koja je bila predmet tužbenog zahtjeva, čime je povrijedio apelantovo pravo na pravično suđenje, garantirano člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske konvencije.


Pravo na imovinu

42. Apelant, također, navodi da mu je pobijanim odlukama povrijeđeno i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. S obzirom na navedeni zaključak u vezi sa pravom na pravično suđenje, Ustavni sud neće provoditi daljnju analizu u pogledu toga je li "miješanje" u apelantovo pravo na imovinu bilo u javnom interesu i sukladno načelu proporcionalnosti, budući da iz navoda apelacije proizlazi da se apelantove tvrdnje o kršenju ovog prava temelje na proizvoljnoj primjeni ZPP, što je već razmotreno u okviru prava na pravično suđenje.

VIII. Zaključak

43. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije kada su redoviti sudovi proizvoljno primijenili odredbe ZPP o naknadi troškova parničnog postupka na način da su, u situaciji u kojoj je apelant

povukao tužbu kada je tuženi ispunio svoju obvezu nakon podnošenja tužbe za koju je tuženi dao povoda jer je bio u docnji, primijenili odredbe ZPP koje reguliraju pitanje naknade troškova parničnog postupka kada tužitelj u cijelosti izgubi parnicu vezujući svoju odluku za trenutak početka parnice a ne parničnog postupka, umjesto da su primijenili odredbu članka 390. stavak 1. ZPP koja explicite regulira situaciju u kojoj je tužitelj koji povuče tužbu dužan protivnoj stranci nadoknaditi troškove parničnog postupka, osim ako je povlačenje tužbe uslijedilo nakon što je tuženi ispunio zahtjev.

44. Na temelju članka 61. st. 1. i 2. i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

45. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.

PredsjednicaUstavnog suda Bosne i Hercegovine

Valerija Galić, v. r.

С А Д Р Ж А Ј

УСТАВНИ СУД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

382 Одлука број АП 2405/09 (српски језик) 1

Odluka broj AP 2405/09 (bosanski jezik) 7Odluka broj AP 2405/09 (hrvatski jezik) 12

Уторак, 2. 4.

2013. С Л У Ж Б Е

Е Н И Г Л А СС Н И К Б и ХХ Број 25 - Страна 19

Број 25 - Стр

Издавач: ОвлашПарламентарне Директор: Драга722-074 - Службуплата се вршиHYPO-ALPE-ADГИК "ОКО" д. д"Службени глас2168/97 од 10.0обавезно достав120,00 КМ, "СлуWеb издање: http

рана 20

штена служба Домскупштине Босне ан Прусина - Телеба за правне и опи УНАПРИЈЕД у DRIA-BANK А.Д. д. Сарајево - За штаник БиХ" је уписа

07.1997. године. - ве свој ПДВ број ружбене новине Феp://www.sluzbenilis

ма народа Парлами Херцеговине Мефони: Централа: 7пште послове: 722-корист рачуна: UБања Лука, филијампарију: Мевлудиан у евиденцију јавИдентификацијскради издавања пордерације БиХ" 110st.ba - годишња пр

С Л У Ж Б Е

ментарне скупштиМарин Вукоја - При

722-030 - Директо-051 - Рачуноводс

UNICREDIT BANKјала Брчко 552-00ин Хамзић - Реклавних гласила под рки број 420022612реске фактуре. Пр0,00 КМ. ретплата 200,00 КМ

Е Н И Г Л А С

ине Босне и Херципрема и дистрибуор: 722-061 - Претпство: 722-044, 722K д.д. 338-320-22

00-00000017-12, RAамације за непримљредним бројем 73120002. - Порезни ретплата за I полу

М

С Н И К Б и Х

цеговине, Трг БиХуција: ЈП НИО Слплата: 722-054, фа-046 - Комерцијал000052-11, ВАКУAIFFEISEN BANKљене бројеве прим. Упис у судски реброј 01071019. -угодиште 2013. за

Х

Х 1, Сарајево - Заужбени лист БиХ акс: 722-071 - Оглала: 722-042 - ПретУФСКА БАНКА дK д.д. БиХ Сарајевају се 20 дана од иегистар код КантонПДВ број 200226"Службени гласни

Утор

а издавача: секрет Сарајево, Џемалаасни одјел: 722-04тплата се утврђујед.д. Сарајево 160-во 161-000- 000717изласка гласила. налног суда у Сар

6120002. Молимо ик БиХ" и "Међун

ак, 2. 4. 2013.

тар Дома народаа Биједића 39/III -49, 722-050, факс:е полугодишње, а200-00005746-51,700-57 - Штампа:

ајеву, број УФ/I -претплатнике данародне уговоре"

Documents

broj 25sllist.ba/glasnik/2013/broj25/Glasnik025.pdf · 2013-04-02 · тужбе туженом на одговор, с обзиром на то да парница почиње тећи