Šest oslobadjajućih aktivnosti

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                         Lama Ole Nidal

 

Motivaciono učenje o "Šest oslobađajućih aktivnosti" namenjeno je za neposrednu primenu u našim svakodnevnim životima. Kao što je opšte poznato, budizam ima veoma praktičan cilj i izuzetno jasno gledište. Slušanje učenja, samo po sebi, nije dovoljno da bi se postiglo prosvetljenje. Trajni rezultati dolaze iz stvarnih iskustava i promena do kojih dovode. Pošto je ovo toliko važno, Buda je dao niz praktičnih saveta, koje nikada ne bi trebalo smatrati zapovestima, već savetima prijatelja. Pošto nije ni tvorac, ni Bog koji sudi, Buda ne želi sledbenike, niti učenike koji su poput stada ovaca. Umesto toga, on želi saradnike - njegov pravi cilj su zreli ljudi koji dele njegov prosvetljeni uvid i ogromnu odgovornost koja iz njega proističe.

Za one koji su uglavnom usredsređeni na sebe, Budini saveti su sadržani u učenju Plemenite osmostruke staze, koja započinje korisnim načinom života i kulminira u ispravnoj koncentraciji. Svakome ko je postigao nivo saosećanja i uvida i želi da bude od koristi drugima, više će odgovarati učenje o Šest paramita ili Šest oslobađajućih aktivnosti. 'Ita' znači 'otišao' a 'param' znači 'izvan'. Paramite bude ljubav koja nam omogućava da nadiđemo nivo ličnog, to je gledište koje nas oslobađa, duboki uvid da su posmatrač, objekt posmatranja i sam čin posmatranja međuzavisni i delovi jedne jedinstvene celine, spoznaja da subjekt, objekt i akcija ne mogu biti razdvojeni. Paramite ne oslobađaju zato što loše odraze u ogledalu uma zamenjuju dobrim, već zato što nam pouzdana stanja koja dobre impresije stvaraju, omogućavaju da prevaziđemo nivo dobrog i lošeg i da spoznamo samo ogledalo - blistavo, savršeno i fantastičnije od bilo čega što može da odrazi. Ove aktivnosti su oslobađajuće zato što dovode do prepoznavanja apsolutne prirode uma. Ako bismo se zadržali samo na ispunjavanju uma dobrim impresijama, to bi nam, naravno, donelo radost u budućnosti, ali ne bi prevazišlo uslovljeni nivo. Sa gledištem da su subjekt, objekt i akcija jedno, sve što učinimo zarad dobrobiti drugih, doneće nam vanvremenu korist.

Prva oslobađajuća aktivnost: darežljivost

Darežljivost otvara svaku situaciju. Svet je pun spontanog bogatstva, ali koliko kod da je muzika dobra, ako niko ne igra, neće biti ni žurke. Darežljivost je toliko važna, jer ako niko ništa svoje ne deli sa drugima, ništa značajno se neće ni dogoditi. U Budino vreme ljudi su bili mnogo manje komplikovani nego danas i nisu imali neverovatne mašine da rade za njih. U to vreme, darežljivost je često bila usmerena na materijalna dobra, bila je pitanje pomaganja drugima da prežive, staranja da imaju dovoljno da jedu. Danas, u slobodnom i neprenaseljenom delu sveta, to nije slučaj - ljudi obično umiru od previše masnoće oko srca. Usled nejasnog razmišljanja, ljudi razvijaju unutrašnje probleme kako se spoljašnji smanjuju, i počinju da se osećaju usamljenim i nesigurnim. Umesto da se brinu o egzistencijalnim problemima, oni razvijaju složene unutarnje živote, a mnogi nikada nisu okusili radost svoje fizičke slobode.

Zbog toga se na Zapadu i u delovima Azije u kojima materijalnih dobara ima u izobilju, darežljivost odnosi pre svega na emotivni nivo. To znači deliti svoju snagu, radost i ljubav sa drugima, iz nadličnih nivoa sa kojih nema "pada na dole". Ako neko dobro meditira i prodre u neuslovljenja stanja uma, nema kraja dobru koje može preneti drugima. Deliti svoju konačnu uverenost, najbolji je od svih poklona - pružati bićima svoju toplinu - i iako ne možemo poneti kola ili slavu u grob, nije sve izgubljeno smrću. Kvaliteti razvijeni tokom prethodnih života, lako se ponovo otkrivaju u sledećim, a ni jedno bogatstvo se ne prenosi direktnije iz jednog života u drugi od radosne energije. Isplati se "cediti sok" iz života, tako da nekoliko mantri ili prostracija više, nešto više ljubavi za svog partnera nego obično, ne samo da nam daju snagu ovde i sada,

 

Vrh stranice

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

već ubrzavaju prosvetljenje. Kao što je već rečeno, najbolje i jedino trajno bogatstvo koje je moguće podariti drugima je uvid u njihovu neuslovljenu suštinu. Ali, kako to da izvedemo? Kako da drugima pokažemo njihovo unutarnje savršenstvo? Najbolje ogledalo predstavljaju Budina učenja i zato ni jedna aktivnost nije korisnija od stvaranja meditacionih centara. Praktična mudrost koju centri prenose upoznaje mnoge sa jasnom svetlošću njihove svesti i  tako utisnuto "seme" klijaće tokom svih budućih života sve do prosvetljenja. Iako mnogi koji su usmereni ka rešavanju društvenih problema tvrde da su takva učenja luksuz i da je potrebno ljudima dati prvo nešto da jedu, to nije istina. Ima dovoljno prostora za obe stvari - kada um funkcioniše dobro, stomak će bolje variti hranu i možda će tada biti shvaćeni razlozi za rađanje manje dece. U svakom slučaju, telo će nestati, dok se um nastavlja.

Druga paramita: život koji je svestan, ispunjen smislom i usmeren ka dobrobiti drugih

Pošto reči kao što su "moralnost" i "etika" koriste vladajuće klase da bi kontrolisale one ispod, mnogi ne vole da ih upotrebljavaju. Ljudi su ovim rečima svesno zastrašeni i često misle: "Ako te država ne uhvati u ovom životu, crkva će te ščepati nakon njega". Čak i kada se daju samo saveti, kao u Budinom slučaju, i kada jedini cilj predstavlja puni razvoj svih bića, potrebno je izabrati reči koje jasno prenose smisao, ne izazivajući strah. Najbolja definicija druge oslobađajuće aktivnosti je verovatno "život sa smislom, usmeren ka dobrobiti drugih". Šta to znači? Kako da na najbolji način upotrebimo bezbrojna svakodnevna dela, reči i misli? Spoznajući sve iz stanja vanvremene mudrosti, Buda je imao nekoliko jedinstvenih ideja - pošto ljudi imaju deset prstiju za brojanje i pamćenje, dao je deset saveta koji ukazuju šta je korisno, a šta nije. U ovim savetima koji se odnose na telo, govor i um, smisao pronalaze i nezavisni ljudi, kada uvide da Buda nije šef, već prijatelj koji nam želi dobro. On želi da svi uplove u radosno stanje jasne svetlosti uma, koja je svesna prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Shvatajući da je svako Buda koji to još nije spoznao, i doživljavajući spoljašnji svet kao Čistu Zemlju, sva iskustva postaju ekspresije najviše mudrosti, samim tim što se dešavaju. Kako bi drugačije Buda mogao da dela? On nikada ne podučava dogmom ili sa visine, već deli svoju mudrost sa bićima čija je suština istovetna njegovoj.

Usled dobre karme onih koji su ga okruživali, Buda je podučavao punih 45 godina i umro je sa osmehom na licu. Podučavao je mnoge izuzetne učenike koji su mu postavljali pitanja na nivou Sokrata, Aristotela i Platona. Najbolji umovi izuzetne generacije su došli da ga testiraju kompletnim opsegom svojih filozofskih oruđa i pronašli su ne samo ubedljive reči, već je Budina moć bila toliko uverljiva da ih je menjala trajno. Prevazilazeći usavršavanje njihovih logičkih sposobnosti, on je uticao na njihove umove u celosti - upoznajući ih sa vanvremenom prirodom uma, za sumnju više nije bilo mesta.

Nije teško shvatiti šta bi bilo bolje izbegavati na nivou tela, govora i uma. Kada ljudi imaju problema sa policijom, to obično znači da su izazavali neke probleme svojim telom, kao što su ubijanje, krađa i stvaranje patnje seksualnim putem. Usamljeni su najčešće zato što govore stvari koje uznemiravaju druge - lažu sa namerom da drugima naude, šire tračeve, razdvajaju prijatelje ili zbunjuju ljude. Kada je neko nesrećan, oseća odbojnost prema drugima, muči ga zavist i tako produžava stanje konfuzije.

Nasuprot ovome, postoji deset pozitivnih telesnih, govornih i umnih aktivnosti koje donose samo radost i koje nas čine snažnim i korisnim drugima: Buda savetuje da koristimo telo kao orudje za pružanje zaštite, ljubavi i svega ostalog što je drugima potrebno. Svako ko sada ima uspeha sa drugima, razvio je taj potencijal tokom prethodnih života, pa što pre započnemo, tim bolje. Zahvaljujući savremenim sredstvima komunikacije možemo da utičemo na mnogo više ljudi nego ranije. Ljubazne reči izgovorene u prošlosti stvaraju prijatna iskustva i jačaju dobru karmu. Ako ljudi slušaju, govore ljubazno i primaju jasne informacije, onda će u ovom životu ponovo shvatiti vrednost govorenja istine kad god je to moguće, izbegavaće laganje sa namerom da naude drugima, objašnjavaće ljudima kako stvari funkcionišu u svetu i

Vrh stranice

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

umirivaće ih svojim rečima.

I konačno, šta da radimo sa umom? Dobre želje, radovanje dobru koje drugi čine i jasno razmišljanje su put. Ovi kvaliteti stvorili su mentalnu stabilnost u kojoj uživamo danas i ako ih pretvorimo u naviku omogućiće nam da budemo srećni tokom celog puta ka prosvetljenju. Um je najvažniji: današnje misli postaju sutrašnje reči i preksutrašnja dela. Svaki trenutak ovde i sada je važan. Ako posmatramo um, ništa ne može zaustaviti naš napredak. 

Treća paramita: kako da buduću radost ne uništimo ljutnjom

Kada darežljivošću akumuliramo duhovno bogatstvo i usmeravamo ga ispravnim razumevanjem, treći kvalitet koji nam je potreban na putu je strpljenje - ne izgubiti dobru energiju za vreme rada za druge i sebe. Kako je možemo izgubiti? Besom. Bes je jedini luksuz koji um sebi ne može da priušti. Dobre impresije sakupljene tokom mnogih života, koje čine jedini kapital uma i jedini izvor trajne radosti, mogu začas da sagore u naletima rasplamsalog ili sleđenog besa. Buda je govorio da izbegavanje ljutnje predstavlja najtežu i najlepšu odoru koju je moguće nositi, i dao je mnoga sredstva za ostvarenje tog cilja. Jedan koji je danas veoma koristan, sastoji se od doživljavanja situacije kao serije odvojenih dogadaja na koje reagujemo bez prosuđivanja. Ova "salama taktika" ili "stroboskopsko gledište" je veoma delotvorno kada reagujemo na fizičku opasnost. Postoje i drugi korisni metodi, kao što su osećanje empatije prema onima koji stvaraju lošu karmu, znajući da će im se to vratiti, svesnost netrajne i uslovljenje prirode svakog iskustva i razmišljanje koliko zaslepljeni mora da su ljudi koji stvaraju tolike probleme. Reagovanjem na sve što se događa bez ljutnje, oslobodićemo vanvremenu mudrost tela, govora i uma i naše reakcije će biti ispravne. Na najvišem nivou prakse, koji se zove Dijamantski put, dopuštamo neželjenim emocijama da otplove na toku mantri, dopuštajući im da iščeznu, ne stvarajući loše navike. Takođe, možemo dopustiti lopovu da uđe u "praznu kuću" tako što ćemo jednostavno biti svesni osećanja, ne radeći ništa neobično. Kada nas je posetio nekoliko puta, a da pri tom nije primio nikakvu energiju, dolaziće sve ređe i na kraju će se držati podalje. Ko god može da bude svestan dok se bes pojavljuje, razbuktava i zatim nestaje, otkriće blistavo stanje uma, koje sve stvari odražava jasno kao ogledalo.

U svakom slučaju, mudro je da izbegavamo ljutnju što bolje možemo. A kada ugrize, da učinimo sve da nas brzo pusti. Odluka da zaustavimo i uklonimo ljutnju svaki put kada se pojavi, podrška je "unutrašnjem" ili bodisatva zavetu. Snaga je korisna za zaštitu i podučavanje, ali osećanje ljutnje je teško i predstavlja uzrok skoro sve patnje današnjeg sveta. Budistički zaštitnici koji uklanjaju teškoće, ili Tilopa i Marpa koji usavršavaju svoje učenike u rekordnom vremenu, spadaju u kategoriju energične aktivnosti. Verovatno ni jedan učitelj ne bi mogao da opstane bez pribegavanja ovom metodu.

Meditacionim centrima je potrebno ovo gledište za uravnoteženu politiku prema svojim posetiocima. Ako se ljudi pojavljuju pijani, drogirani, prljavi ili se ponašaju loše, trebalo bi učiniti da brzo odu, jer uznemiravaju druge, a sledećeg dana se neće sećati šta su naučili. Uloga budističkog centra, naročito onog koji pripada Karma Kađu liniji, jeste da ponudi duhovni put onima koji su suviše kritični i nezavisni za bilo šta drugo, a već postoji dovoljno crkava i ustanova za ljude koji traže pomoć. Ipak, ne poseduje baš svako neophodne preduslove da bi počeo da se bavi budizmom. Za praktikovanje Dijamantskog puta, neophodna je osnova koju čine, u najmanju ruku, lepo ponašanje, sposobnost da se stvari ne shvataju lično i razmišljanje o drugima.

Četvrta paramita: radosna energija koja obezbedjuje napredak

Sada dolazi na red radosna energija. Bez nje, život nema polet, pa tako postajemo samo stariji ali ne i mudriji. To znači da bi trebalo da budemo svesni i da stalno hranimo telo, govor i um impresijama koje otvaraju apetit za nova osvajanja i radosti. Pošto većina ljudi ima sklonost ka inerciji i statusu kvo, trebalo bi da se postaramo da ostanemo živi na svim nivoima, što se najbolje postiže čistim gledištem Dijamantskog puta. Shvatajući da su sva bića Bude, koje samo čekaju da im bude ukazano na njihovo bogatstvo i da je sve pojavno deo slobodne igre prosvetljenog prostora: šta bi moglo da bude inspirativnije od činjenja da se sve to ostvari? Postoji ogromna radost inherentna u konstantnom rastu, u nedopuštanju da bilo šta postane bajato ili polovno. Pravi razvoj se nalazi izvan zone udobnosti i isplati se zahtevati malo od drugih a mnogo od sebe.

 

 

 

 

Vrh stranice

 

Peta paramita: meditacija daje životu smisao

Prethodne četiri tačke bi trebalo da su svima očigledne. Svako ko želi da životu ulije snagu i smisao, mora da uključi druge, a to se najbolje postiže telesnom, verbalnom i mentalnom darežljivošću. Energiju koju smo na taj način stvorili trebalo bi usmeriti korisnim mislima, rečima i delima, a zatim izbegavati ljutnju koja uništava svako dobro seme koje smo utisnuli u svoj um. Takode, energija daje taj dodatni naboj koji otvara nove dimenzije.

Ali, šta će nam meditacija? Potrebna nam je zato što ne možemo da svojom voljom održimo radosna stanja koja smo nekada osvojili. Neželjene emocije nas često vrebaju u mračnim oblastima uma i mogu nas podstaći da učinimo, izgovorimo ili doživimo stvari koje bismo radije izbegli. Meditacija umirivanja i usmeravanja uma na jednu tačku stvara neophodnu distancu koja nam pruža mogućnost da odaberemo ulogu u životnim komedijama i da izbegnemo tragedije. 

Šesta paramita: Mudrost - prepoznavanje prave prirode uma

Pet do sada pomenutih aktivnosti su uglavnom činila dobra dela koja ispunjavaju um dobrim impresijama i tako stvaraju uslovljena stanja radosti. Sama po sebi, ona ne sežu dalje. Ono što ih čini oslobađajućim ili "otišlim izvan" paramitama jeste šesta tačka, prosvetljujuća mudrost sa kojom nas Buda upoznaje. U svojoj potpunosti ona podrazumeva shvatanje šesnaest nivoa "praznine" ili uslovljenog nastanka svih fenomena, kako unutrašnjih, tako i spoljašnjih, što predstavlja predmet mnogih teških knjiga. Sažeto u par reči, ovo učenje bi glasilo: prirodno je činiti dobro; pošto su subjekt, objekt i akcija delovi jedne celine, šta nam drugo preostaje? Oni uslovljavaju jedni druge i dele isti prostor dok nikakav trajni ego, sopstvo ili suština ne mogu biti pronađeni bilo u njima bilo negde drugo. Ovaj uvid dovodi do spoznaje da sva bića žele sreću i podstaći će nas da radimo najbolje što umemo, zarad njihove dugoročne dobrobiti. 

.