DOLAZAK ČAJA U JAPAN

Japan je čaj preuzeo od Kine u drugoj polovini 12. veka. Semena čaja u Japan je doneo zen monah Eisai (1141. – 1215.)1191.godine. On je svoju zen čajnu veru preneo na brojne monahe kao i obične ljude, pa i na samog šoguna Minamota Sanetomua, velikog ljubitelja alkohola. Prema predanju zen monah Eisai ga je posetio jednog jutra i videvši ga jako mamurnog preporučio mu je čaj u neograničenoj količini. Sa šoguna se čajna vera prenela na njegove vezale i od tada postaje nerazdvojivi deo života japanskog naroda. Kako se kultura čaja širila, tako se pojavio turnir u kom su učesnici određivali vrstu čaja ispijajući i do 100 šoljica.

Čaj je, kao i vino, smatran svetim pićem zato što se uz njihovu pomoć,po njihovom verovanju,moglo opštiti sa bogovima. Čaj je prinošen Budinim statuama, što je prouzrokovalo otvaranje čajdzinica pored hramova.

Čaj se u početku koristio kao lek,a monasi su ga koristili da održe budnost tokom meditacije.

***

Čajna ceremonija se naziva chado ili sado, što znači put čaja. Drugi naziv za čajnu ceremoniju je cha-no-yu. Čajni obred nije religiozni ritual ,niti uključuje išta natprirodno.

***

Čajna soba je koliba slamnatog krova i što jednostavnijeg izgleda. Takva skromnost ukazuje na prefinjeno siromaštvo. Ulaz u sobu je nizak kao podsećanje

1

da su u čajnoj sobi svi jednaki. Samuraji bi napolju ostavljali svoj mač kao znak odbacivanja agresije.Čajna soba uređena je jednostavno , ali tako da oslikava

godišnje doba i jedinstvo pet elemenata (vatra , voda , vazduh , zemlja , metal ). Jako važni elementi dekoracije jesu:

1. Svitak koji se nalazi u niši i obični je to kaligrafija nekog zen monaha.

2. Ikebana je dekoracija koja takođe oslikava godišnje doba i jedinstvo elemenata,a smatra se da ikebana treba da sadrži samo jedan pupoljak.

Slika 1:Plan japanske čajne sobe

2

Slika 2: Čajna koliba (eksterijer) Slika 3: Čajna koliba (enterijer)

Slika 4: Ikebana Slika 5: Svitak

***

Jedna od stvari koje je najviše uticala na razvijanje čajne ceremonije je zen budizam, koji je u nju uneo jednostavnost, samouzdržljivost, neposrednost i strog ukus. Ova ceremonija je lišena dualnosti: subjekta i objekta, dobrog i lošeg, duha i tela, dobitka i gubitka... sto sugeriše na kineski simbol jin jang.

Načela koja vladaju u čajnoj sobi su:

1) Harmonija – wa

3

2) Poštovanje – kei

3) Čistota – sei

4) Smirenost – đaku

Umetnost čaja sastoji se u sjedinjavanju čoveka i sobe pa je smirenost ujedno i najznačajnije načelo.

***

Formalna čajna ceremonija uključuje obrok chakaiseki i dva sluzenja caja – koicha i usucha,prvi čaj je uvek jači,a drugi penušaviji i blaži .Ceremonija traje četiri sata. Da bi se u potpunosti postiglo uživanje u ritualu čajne ceremonije, potrebne su decenije usavršavanja. Tematika razgovora prilkom čajne ceremonije ne sme biti ispraznog karaktera, već razgovor o prirodi, umetnosti, kulturi, kao i o poreklu čajnog pribora. Uredjenje čajne sobe se zasniva na prirodnim lepotama , jednostavno je i oslikava godišnje doba.

ČAJNA CEREMONIJA

Čajna ceremonija podrazumeva ostavljanje problema napolju. Gosti se okupljaju u čekaonici gde su posluženi šoljicom tople vode od koje će se kasnije praviti čaj. Zatim čekaju u bašti gde ce ih na kapiji pozdraviti domaćin diskretnim naklonom. Gosti potom odlaze do kamenog bazena gde peru ruke (prvo levu, zatim desnu ruku) i usta, što predstavlja deo rituala pročišćavanja. Nakon toga kroz niski ulaz, jedan po jedan ulaze u čajnu sobu čekajuci da prvi zauzme svoje mesto. Domaćin

4

ih poslužuje jednostavim sezonskim obrokom i gosti čekaju da ih pozove na sluzenje čaja. Kutiju, kašičicu i šoljicu za čaj domaćin briše tj. simbolično pročišćava, prilikom čega svojim ritmičkim pokretima uvodi goste u stanje usredsređenog mirovanja i smirenosti. Čaj se sprema u tišini, u jednoj šoljici iz koje svaki gost otpija gutljaj sa istog mesta time se simbolično povezujući. Potom ih domaćin poslužuje sušenim slatkišima, i priprema blaži ,penušaviji caj. Ovo je završna faza i atmosfera je lakša, razgovor je opušteniji, ali i dalje usredsređen na divljenje priboru i samoj atmosferi.

PRIBOR ZA ČAJNU CEREMONIJU

Pribor za čajnu ceremoniju naziva se dougu,što znači alat,a brojna oprema je potrebna čak i za izvođenje najjednostavnije ceremonije.Pribor za čajnu ceremoniju podrazumeva:

1.Chakin je lanena tkanina kvadratnog oblika kojom se čisti posuda za čaj, a različiti tipovi chakina se koriste za pripremu razlicitih vrsta čajeva.

Slika 6: Chakin

2. Fukusa je svilena tkanina kojom se čiste kašičica i dozna za čaj i kojom se hvata vrući čajnik. Nekad se naziva i dashibukusa (fukusa za služenje), življih je boja od obične fukuse. Kad se ne koristi, drži se u obiju koji predstavlja pojas za kimono.

5

Slika 7: Fukusa

3. Hishaku je duguljasta kutlačica od bambusa, a služi za presipanje vode iz posude sa svežom vodom.

Slika 8: Hishaku

4.Tana zapravo znači polica i zajednički je naziv za nameštaj načinjen od drveta ili bambusa.

6

Slika 9: Tana

5.Chavan je čajnik, ujedno i najvažniji deo pribora. Ove posude mogu biti različitih dimenzija i stilova u zavisnosti koja se vrsta čaja priprema.

Slika 10: Chavan

6. Chaire je dozna za čaj i postoje dva stila: natsume i chaire. Chaire je obicno zaobljena I duguljastog oblika, načinjenja od keramike I služi za skladištenje koiche; sama ta posuda se čuva u vrećici shifuku. Natsume je zaobljena posuda sa zaravljenim poklopcem, načinjena od lakiranog drveta, a služi za skladištenje usuche.

7

Slika 11: Chaire

7. Chashoku je kašičica za čaj napravljena od bambusa ili slonovače. Njom se zahvata čaj iz dozne i sipa u čajnik. Vece kašike se koriste za prenošenje čaja u sobu za pripremu koja se naziva mizuya i u koju gosti ne ulaze.

Slika 12: Chashoku

8. Chasen je metlica za čaj koja se takođe izrađuje od bambusa. Iako se koriste prilikom ceremonije, ne smatra se za dougu.

8

Slika 13: Chasen

ČAJNA CEREMONIJA NOVIJEG DATUMA

Ima sličnu proceduru starijoj. Nakon što goste domaćin pozdravi blagim naklonom oni ulaze u vrt i obavljaju isti ritual pročišcenja. Zatim ulaze u čajnu sobu, jedan po jedan čekajuci da prvi zauzme svoje mesto i na ulazu slažuci japanke na one od prethodnog gosta. Ulaze u čajnu sobu u tišini. Svaki biva poslužen sa po jednim kolačem. Potom ulazi domaćin pozdravljajući ih i počinje da priprema čaj. Za razliku od starije ceremonije svaki gost pije iz različite šoljice, čeka da prethodni završi svoje ispijanje, uz duboki naklon uzima njegovu šoljicu, vraća je domaćinu i uzima svoju šoljicu a sve je propraćeno istim naklonom.Prilikom ispijanja čaja brišu prstom ivicu šoljice, a zatim od svoj kimono.

***

Zen monah Takuan Soho (1573 – 1645) svedoči o tome da su se ljudi još u 17. veku oglušivali o načela čajne ceremonije. Ljudi su danas čajnu ceremoniju pretvorili u priliku za sastajanje sa prijateljima i obične razgovore, kao i odavanje ukusnoj hrani i picu. Smisao čajne ceremonije postaje elegantno uređena

9

prostorija, ukrašena umetničkim predmetima, kao i izrugavanje onih koji su manje vešti u pravljenju i služenju čaja od njih.

SKOLE ČAJA

Postoje tri etape ili tri škole čaja,a svaka predstavlja duh doba u kojima su prevladavale.To su:

1. Kuvani čaj2. Istucani čaj3. Natopljeni čaj-modernisti pripadaju ovoj školi.

MAJSTORI ČAJA

Pod uticajem monaha iz 14. i 15. veka čajni obred je poprimio duhovnu formu.Murata Đuko (1422.-1502.) sveo je gracioznu aristokratsku čajnu ceremoniju,na skromnu sobu od četiri i po tatamija.

Usavršavanje ove ceremonije dovršio je majstor čaja Sen no Rikju,jedan od najznačajnijih stvaraoca današnje čajne ceremonije.On je čajnu sobu i način spremanja caja na lišio nepotrebnog i razvio čajnu ceremoniju na obred bez suvišnih predmeta i proćerdanog trenutka.On je čajnu ceremoniju izvodio u slamnatoj kolibi,koristeći se vrlo jednostavnim čajnim priborom:gvozdenim čajnikom,lakiranom kutijom,kašičicom za čaj,metlicom od bambusa i činijicom za pirinač umesto šolje.

Suština njegove čajne ceremonije bila je WABI ili WABI-CHA (usamljenost,jednostavnost,skromnost).Dalji razvitak ceremonije bio je prožet ovim principom Sen no Rikjua.Njegovo zalaganje se najbolje vidi iz sledećeg razgovora:

Jednom je Rikjua upitao učenik: “ Koje su najznačajnije stvari kojih treba da se pridržavam na čajnom obredu?“

10

Učitelj mu odgovori:”Spremi ukusnu šoljicu čaja; postavi ugalj tako da greje vodu; aranziraj cveće kao da je u polju; u leto nagovesti svežinu, a u zimu toplinu; uradi sve na vreme; neka te ne iznenadi kiša i imaj osećaj za ljude oko sebe.”

Učenik pomalo razočaran odgovorom u kom nije našao ništa toliko značajno sto bi mu rasvetlilo tajnu puta čaja, samo reče:” Toliko već i sam znam...” ali, Rikju mu je odgovorio:” Ako možeš da izneseš čajnu ceremoniju a da se ne ogrešiš ni o jedno pravilo koje sam ti naveo, s’ponosom cu biti tvoj učenik.”

***

Postoji vise predanja kako je čaj stigao u Japan , a jedan od njih je i sledeći:

Najraniji zapis ispijanja čaja u Japanu je iz 729. kada je car Shomu pozvao stotinu budističkih monaha u Carevu palatu na čaj. Saicho 805. god. doneo je seme biljke čaja iz Kine i zasadio ih blizu Kjotoa. Neke druge priče govore da je Kobo Daishi, osnivač Shingon sekte, onaj koji je predstavio biljku čaja Japanu.

ZAPAD I JAPAN

Usled svih promena u Japanu, i “sudara” Japana i zapada, danas su retki oni koji zaista razumeju prvobitnu svrhu čajne ceremonije koja se na neki nacin vremenom promenila , jer kao što je rekao Lafkadio Hern “Japan ne može ništa dobro da dobije od zapada, ali može mnogo da izgubi.”

11

12