Capoeira

KAPOEIRA

Tekstovi iz Brazila broj 14

SADRŽAJ Predgovor 7

Savremeniizazovikapoeire 9LuisRenatoVieiraiMatijasRerigAsunsao

Metamorfozekapoeire:prilogsavremenojistorijikapoeire 21GiljermeFrazaoKonduru

Progonkapoeire 35Frederiko Žoze de Abreu

Kapoeira 43OsvalddeAndrade

Crna garda: kapoeira na političkoj sceni 45Karlos Euženio Libano Soare

Kapoeira je odbrana, napad, žinga i mangupluk 55Antonio Liberak Kardozo Simoes Pires

Ritualna predstava kruga kapoeire angola 61Roza Marija Araužo Simoes

Kapoeirainjenimitsko-religiozniaspekti 71Pedro Rodolfo Žunžers Abib

Kapoeira: metafore u pokretu 81Eliane Dantas dos Anžos

Muzika u kapoeiri angola iz Baije 87Rikardo Pamfilio de Souza

Žena u kapoeiri 97LiliaBenvenutiMenezes

Intervju sa gđom. Rozanželom C. Araužo (majstorkom Žanžom) 99

Odnosi između kapoeire i fizičkog vaspitanja u XX veku 103Paula Kristina da Kosta Silva

Obrazovne, fizičke i psihološke dobrobiti kapoeire 110Rikardo Pamfilio de Souza i Lilia Benvenuti de Menezes

Kapoeira i društvena inkluzija 115Gladson de Oliveira Silva i Vinisijus Eine

Internacionalizacija kapoeire 123Žoze Luis Serkeira Falkao

Karibe 134

Pier Verže 136

6

Kapoeira je jedan od najkarakterističnijih izraza bra-zilske kulture. Definicije najčešće kažu da se «igra kapo-eire» sastoji od sportskih aktivnosti koje se odigravaju u klubovima, školama ili na ulicama, aktivnosti bez fiksnih pravila, ali koje slede karakterističan protokol, sa sopst-venom muzikom, u kojem muzički instrument berimbau upravlja razvojem igre i kruga kapoeire (roda de capoe-ira). U pitanju je, međutim, definicija koja svodi kapoeiru na njene sportske aspekte, zanemarujući tako ostale dimenzije prisutne u brazilskom društvu. Cilj ove publika-cije jeste da izloži elemente kapoeire koji nadilaze samu fizičku aktivnost, prikazujući značajne implikacije koje kapoeira ima u različitim oblastima društvenog života, zbog čega može biti smatrana jednim od najsloženijih oblika brazilske kulture.

Tako na primer, mitsko-religiozni aspekt kapoeire poseduje određenu dozu za Brazil značajnog, «svetog», objedinjujućeg verovanja, način života, snove i borbu u društvu. Očigledno je u pitanju, kao što je to lepo defini-sao Seržio Buarke de Olanda (Sergio Buarque de Holan-da), intimna i porodična religioznost, toleranta na različi-te duhovne doprinose i primer srdačnosti koju ovaj autor pripisuje Brazilcima. Na taj način, magijska komponenta koja obavija univerzum kapoeire, mada potiče iz na-rodnih verovanja, izražava širok spektar značenja ovog afro-brazilskog izraza i njegovih veza sa svetim, poput mnogih manifestacija i tradicije narodne kulture Brazila.

I rečnik kapoeire delimično otkriva idiosinkratički od-nos Brazilaca prema životnoj sredini. Zaista, imena po-kreta i udaraca kapoeire često upućuju na elemente u prirodi, pokazujući tako snažan odnos između ove aktiv-nosti i posmatranja životne sredine. Drugi primer je sama etimologija termina «kapoeira», koja na urođeničkom je-ziku znači «iskrčena šuma».

Osim društvenih aspekata, istorija kapoeire otkriva i određene aspekte istorije Brazila. Promene koje su se dogodile u okviru igre kapoeire odraz su i brojnih prome-nakojesuseutojzemljidogodileuproteklimvekovima.U tom smislu, u predstavljanju istorijskih okvira ne mogu se izostaviti komentari o represiji prema kapoeiri, potv-rđenoj pre svega tokom XIX i početkom XX veka. Uprkos nastojanjima da se ukine, kapoeira je prebrodila sve pre-preke koje su pred nju stavljene. Možda se to dogodilo

upravo zato što je u pitanju istinska i duboka kulturna manifestacija brazilskog duha, zboga čega je nije bilo lako ugušiti.

Budući da je nastala iz narodne brazilske kulture, elite su na kapoeiru gledale sa razervom, povezujući je sa buntovništvom, skitničarenjem i odsustvom manira. U tom smislu, zanimljivo je primetiti da se danas kapo-eira koristi kako bi pobedila ista društvena zla, za koje je nekad bila smatrana odgovornom. Zaista, kapoeira se pokazala kao odlično sredsvo društvene inkluzije. To u dobroj meri duguje činjenici da kapoeiristi u krugu daju prednost ravnoteži između različitih pa i nejednakih pro-tivnika, u neprestanom pokazivanju smirenja i strpljenja.

Ministarstvo inostranih poslova Brazila imalo je 2007. godine priliku da podrži više od pedeset kulturnih do-gađaja povezanih sa kapoeirom na svim kontinentima. Ovo širenje kapoeire na druge zemlje dovelo je do za-nimljivih procesa njenog utvrđivanja i jačanja. Trenutno postoje brojni strani majstori koji igraju kapoeiru podjed-nako dobro kao i Brazilci. Zato možda nije preterano reći da je, mada je kapoeira kulturna manifestacija brazilskog porekla koja stoga nesumnjivo nosi brazilski pečat, ona već toliko uobičajena u inostranstvu, da predstavlja bra-zilski doprinos kulturnoj baštini čovečanstva. Dokaz za to su i neke ilustracije iz ove publikacije - fotografije Pie-ra Veržea (Pierre Verger) i crteži Karibea (Carybé), koji, mada stranci, svojom umetnošću pokazuju da su pravil-no savladali specifičnosti kapoeire.

Kao dodatak ovog izdanja kolekcije Brazilski tekstovi (Textos do Brasil), nalazi se i odlomak iz dokumentar-nog filma «Majstor Bimba: prosvetljena kapoeira (Mestre Bimba: a capoeira iluminada)», koju nam je ljubazno ustupio Lumen Produções. Inspirisan knjigom «Majstor Bimba: telo magije (Mestre Bimba: corpo de mandinga)» Munis Sodrea (Muniz Sodré), film predstavlja svedočenja nekadašnjih učenika i slike - do sada neviđene na filmu - iz života jednog od glavnih majstora u svetu kapoeire. Na taj način je čitaocu koji još uvek nije imao prilike da prisustvujekrugu(roda)kapoeirepredstavljenjedandeonjenih pokreta, muzike i rituala. Možda će ga ova publi-kacija i dokumentarni film podstaći da uzme učešća u fascinantnom svetu kapoeire...

PREDGOVOR UREDNIKA IZDANJA

7

SAVREMENI IZAZOVI KAPOEIRE

KAPOEIRA JE BUKVALNO OBIŠLA SVET. IGRA AFRIČKIH ROBOVA I KREOLA, DOKUMENTOVANA OD

KRAJA KOLONIJALNOG PERIODA I TOKOM PERIODA CARSTVA, POSTALA JE MUŠKA ZABAVA U NARODU

U STAROJ REPUBLICI , TRANSFORMIŠUĆI SE U SPORT POČEV OD TRIDESETIH GODINA XX VEKA, PA

SU JE KAO TAKVU POČELI DA VEŽBAJU MLADI OBA POLA I SVIH DRUŠTVENIH SLOJEVA ŠEZDESETIH

I SEDAMDESETIH GODINA DVADESETOG VEKA. POČEV OD OSAMDESETIH, KAPOEIRA SE ŠIRI PO

SVETU, DA BI JE DANAS PRAKTIKOVALO STOTINE HILJADA LJUDI NA SVIH PET KONTINENATA.

Luis Renato Vieira (Luiz Renato Vieira) i Matijas Rerig Asunsao (Matthias Röhrig Assunção)


Percepcija kapoeire takođe je radikalno promenjena. Od uvrede javnog reda, koja bi odmah bila kažnjavana bičevanjem, i od barbarskog crnačkog običaja, od pre-preke napretku koju je trebalo iskoreniti, kapoeira je postala egzotični folklor vredan očuvanja i osnova jedne tipično brazilske borilačke veštine. U poslednje vreme još je jači naglasak na kulturnoj dimenziji ove umetnosti, koja bi trebalo ubrzo da bude proglašena nematerjalnom baštinom Brazila i čovečanstva. Globalizacija je kapoeiru pretvorila u brazilski izraz onoga što sociolog Renato Ortis (Renato Ortiz) s pravom naziva internacionalna narodna kultura.

Od osamdesetih godina prošlog veka kapoeira je postala i polje akademskih istraživanja koje koriste istraživački magistarski i doktorski radovi, iz Brazila i ino-stranstva, u oblastima kao što su antropologija, istorija, sociologija, pedagogija i fizičko vaspitanje. Same grupe kapoeirista širom Brazila i sveta aktuelizuju studije ka-poeire u debatama koje sami organizuju. Osim u strogo akademskoj i umetničkoj sferi, kapoeira je sve prisutnija u mnogim drugim društvenim oblastima, od pozorišnih i bioskopskih sala, do reklamnih kampanja.

Generacija kapoeirista koja se formirala od 1980. na-ovamo, zapravo sprovodi suštinsku transformaciju u isto-riji ove umetnosti. Ako su današnji kapoeiristi navikli da od svojih majstora i profesora slušaju priče o progonima, krugovima (rodas) koje je prekidala policija i gužvama po trgovima i uličnim zabavama, stvarnost u kojoj danas žive je, po pravilu, potpuno drugačija. Kapoeira je različitim putevima ušla u institucije i u širi politički kontekst, što je dovelo do značajnih promena u njenoj praksi i značen-ju. Ovaj ubrzani scenario promene donosi nove izazove kako za kapoeiriste, tako i za državu i kulturne stvaraoce.

FORMIRANJE SAVREMENOG SCENARIJA KAPOE-IRE. Vratimo se malo u prošlost kako bismo bolje objasnili pojavu savremene kapoeire. Početkom sedamdesetih godina XX veka, kapoeiristi su još uvek delovali pomalo egzotično. Sama kapoeira bila je doživljavana kao kultur-na manifestacija koja je težila da se afirmiše kao sport, a čije su «prirodno» mesto bile najsiromašnije, marginalne zajednice pretežno stanovnika afričkog porekla. U elit-nijim institucijama, kapoeira je još uvek izazivala čuđenje, pa su joj mnoge od njih zatvarale vrata.

Tako su sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka bile period velikih projekata povezanih sa kapo-eirom, a mnogi od njih bili su pionirski (mada je i ranije bilo brojnih i značjnih pojedinačnih inicijativa); kapoeira u školi, na univerzitetu, za osobe sa posebnim potrebama, na osnovnim studijama fizičke kulture, u popravnim do-movima sa maloletnim prestupnicima, kao terapija, kao

Osim u strogo akademskoj i umetničkoj sferi, kapoeira je sve prisutnija u mnogim drugim društvenim oblastima, od pozorišnih i bioskopskih sala, do reklamnih kampanja.

Ministarstvo spoljnih poslovaTekstoviizBrazila

10

«brazilska gimnastika» i kao predmet disertacija i aka-demskih teza. Postoje različiti registri relevantnih radova o kapoeiri u svim ovim, i još ponekim, oblastima, no nije nam namera da ih ovde nabrajamo. Važno je istaći trenu-tak promene u savremenoj istoriji kapoeire. Sedamdese-tih i osamdesetih godina prošlog veka kapoeira je osvojila svoje mesto na nacionalnoj sportskoj sceni, tada pod zastavom Brazilskog bokserskog saveza, i postala prizna-ta od strane različitih vladinih organizacija zaduženih za sport i obrazovanje. U početku su takmičenja iz kapoeire ličila na takmičenja drugih borilačkih veština pri čemu, svedeno na puku sportsku borbu, nije dolazilo do izražaja svo bogatstvo kapoeirine umetnosti. Ubrzo su razvijeni složeniji načini ocenjivanja kapoeirista, pa su takmičenja počela da liče na same krugove (rodas) kapoeire. Važno je istaći ulogu koju je u ovom procesu imalo takmičenje iz kapoeire na Brazilskim školskim igrama, gde je počela da se stvara globalna vizija ovog sporta.

Treba naglasiti da su osamdesete godine prošlog veka bile i decenija nacionalne ekspanzije velikih grupa kapoeire.1 U tom periodu je prihvaćen današnji model or-ganizacije organizacije naše umetnosti, uprkos naporima određenog broja ljudi za usvajanjem tradicionalnog mo-dela sportskih saveza. To je, bez sumnje, odlučujući korak u savremenoj istoriji kapoeire; konsolidacija organizacije u obliku grupa, u kojima profesor ili majstor koji se obra-

zuje i osniva sopstvenu školu, pokušava da se poveže sa nekom institucijom već priznatom na društvenoj sceni. Moglo bi se čak i raspravljati o tome u kojoj meri ta vrsta organizacije doprinosi očuvanju raznovrsnosti i kulturnog bogatstva kapoeire i kolektivnom učvršćivanju ove umet-nosti kao oblika kulturnog otpora.

Još jedna važna tendencija započeta osamdesetih godina prošlog veka bila je preispitivanje vrednosti tradi-cije i «starih majstora», zajedno sa jačanjem grupa kapo-eire angola; te grupe su postajale sve značajnije od kako je zajednica kapoeirista počela da preispituje pretvaranje ove veštine u sport.2 Započeo je tako put ponovne afrika-nizacije kapoeire, naročito u tradicionalnijim centrima, što se odrazilo na izrazima svojstvenim kapoeiri: na muzikal-nosti, muzičkim instrumentima, pa čak i na samim isto-rijskim okvirima istraživanja kapoeire, u kojim je počelo da se ističe njeno afričko poreklo i da se traga za njenim

(1) Ovde treba pojasniti neke stvari: u kapoeiri, grupa predstavlja školu koju je osnovao jedan ili više majstora (mestre) i objedinjuje, pod istim imenom, centre podučavanja koje čine njegovi učenici koji dostižu nivo profesora ili majstora. Postoje male grupe, koje objedinjuju dva ili tri nukleusa podučavanja kapoeire, kao i velike grupe, pravno organizovane kao firme i rasute po celom svetu. Povremeno se dešava da se neki već obrazovani kapoeirista iz profesionalnih razloga odvoji od svoje grupe i priključi, kao profesor, nekoj drugoj grupi. Ove okolnosti duboko menjaju značenje odnosa majstor-učenik u svetu kapoeire. Dok je do sedamdesetih godina kapoeirista koristio ime majstora koji ga je podučavao kao svoje prezime - na pr. Majstor Žoao Pekeno de Pastinja (João Pequeno de Pastinha) - danas se kapoeirista identifikuje po grupi kojoj pripada.

(2) Važno je primetiti da je tokom sedamdesetih godina prošlog veka - perioda obeleženog vladavinom vojnog režima i snažnim duhom modernizacije i ekonomskog razvoja - naglasak bio na sportskim aspektima kapoeire, «brazilske borilačke veštine».

Slika: Alexandre Gomes

11


prethodnicama i «sestrinskim» borilačkim veštinama, kao što su ladja sa karipskog ostrva Martinik, ili moringe, iz oblasti Indijskog okeana. Prost nacionalizam, prvobitno veoma jak, počeo je da uzmiče pred globalnijom vizijom kulture i procesa formiranja kapoeire, koja je postala deo istorije otpora afričkih robova i njihovih potomaka. Posta-lo je jasno da kapoeira mora biti tretirana kao sport ali, da se čitava ta veština ne može svesti samo na njene sport-ske aspekte. Na tim kulturnim okvirima počelo je da se insistira osamdesetih godina, kada su reči kao «obnova» i «nasleđe» definitivno postali deo uobičajenog rečnika ka-poeirista. Istovremeno su se kapoeiristi, koji su prethodno prešli na bubnjeve atabakes (atabaques), funkcionalnije i lakše za štimovanje, ponovo vratili bubnjevima tambores uvezanim debelim konopcima. Taj kulturni, a ne sportski okvir, jeste perspektiva iz koje kapoeira devedesetih god-ina osvaja svet. Nakon faze afirmacije njenog bogatstva

u Brazilu, kapoeira postaje masovni kulturni fenomen u čitavom svetu.

Od predstave kapoeiriste iz sedamdesetih godina, sklonog avanturama, koji u inostranstvu rizikuje život, prešlo se na stratešku viziju osvajanja tržišta. Tako danas nema grupe bazirane u Brazilu koja nema svoje predsta-vnike u inostranstvu. Kapoeira je lako prepoznatljiva usvakom velikom svetskom gradu, uz retke izuzetke. Nije teško naći ni autohtone profesore, koje su učili Brazilci, akojipredajukapoeiruusvojimzemljama.Toje izazovza nas, profesore i učenike; treba da razumemo ulazak kapoeire u internacionalnu narodnu kulturu, u kojoj se povremeno ističu njeni brazilski koreni ili njen ulazak na potrošačko tržište, a povremeno se vrednuje njeno afričko praporeklo i njen potencijal za kritiku zapadne kulture. Zato je od suštinskog značaja razumevanje ove

To je, bez sumnje, odlučujući korak u savremenoj istoriji kapoeire; konsolidacija organizacije u obliku grupa, u kojima profesor ili majstor koji se obrazuje i osniva sopstvenu školu, pokušava da se poveže sa nekom institucijom već priznatom na društvenoj sceni.

Slika: Lilia Menezes


12

međunarodne ekspanzije u dinamičkom kontekstu glo-balizovane kulture, ali i u kontekstu interne logike same kapoeire, koja odražava ove kontradikcije.

STILOVI U SAVREMENOJ KAPOEIRI. Modernizacija i pretvaranje kapoeire u sport, počev od tridesetih godina XX veka, dovele su do stvaranja dva različita stila. Prvi mo-derni stil, regionalnu kapoeiru, osnovao je Majstor Bimba (Mestre Bimba, 1900-1974) uz podršku grupe učenika. Bimbina polazna tačka bila je kritika starog «skitničarenja iz Baije», koje nije bilo na nivou novih borilačkih veština koje su počele da se pojavljuju i postaju veliki izazov za kapoeiru u borilačkim ringovima tog vremena. Bimba je izabrao tehnike koje su mu se učinile najprikladnijim, eliminisao one koje je smatrao prevaziđenim i dodao ne-koliko novih, uglavnom veoma efikasnih udaraca svojoj «regionalnoj borbi iz Baije». Još značajniji je bio razvoj

didaktike, formalno podučavanje u školama, sa treninzi-ma u sportskoj opremi, i nametanje sportske discipline i etike. Ali, uprkos velikom uspehu, naročito šezdesetih godina, njegov stil nije bio jednodušno prihvaćen među kapoeiristimaBaije.

Druga struja, koju od četrdesetih godina prošlog veka predvodi Majstor Pastinja (Mestre Pastinha), trudi se da sačuva upravo one elemente stare kapoeire koju je regio-nalna kapoeira majstora Bimbe odbacila, kao što su «po-zivi» (chamadas), sporija «igra u krugu» (jogo de dentro), teatralnost u krugu (roda), kao i seriju rituala (počevši od početnih letanija). Dok je Bimba isticao inovacije, Pastinja i njegova grupa insistirali su na očuvanju tradicije. Zato su za svoj stil izabrali ime kapoeira (iz) angole, kako bi istakli kontinuitet u odnosu sa afričkim korenima svoje umet-nosti. No, uprkos ovom tradicionalističkom stavu, koje su kapoeiristi angole zadržali do danas, nema sumnje da je u

pitanju novi stil, definisan ne samo kroz kontinuitet sa ka-poeirom iz Baije kakva je praktikovana tridesetih godina, već i kroz sistematski otklon od regionalnog stila. To jest, ako bi se u regionalnoj koristile lopte, kapoeiristi angole bi osuđivali njihovo korišćenje, uprkos tome su one posto-jale i u tradicionalnoj kapoeiri Baije. Osim toga, treba se podsetiti da pre modernizacije kapoeira iz Baije nije bila homogena i ujednačena, već je svaki majstor podučavao određen skup pokreta, ritmova i rituala. Tako je kapoeira starih majstora, kao što su Valdemar (Waldemar), Kobrinja Verde (Cobrinha Verde) ili Kanžikinja (Canjiquinha), mogla biti u velikoj meri različita od one koju podučava Pastinja.

Dakle, nikada nije postojala jedna i monolitna tradici-ja u staroj kapoeiri iz Baije, što je pak kasnije omogućilo svakoj grupi da sama istakne određene elemente, čak i one koji su u suprotnosti sa «tradicijom». S druge strane, treba istaći da oba stila, i regionalni i angola, raskidaju sa

starim manguplucima, prenoseći kapoeiru sa ulice u ško-le, sa redovnim treninzima, uniformama i pravilima, šireći obuku na veće grupe učenika i privlačeći nove segmente brazilskog društva u svoje redove; decu i omladinu iz srednje klase, kao i žene.

EkspanzijamodernekapoeireuBrazilukrozovadvastila iz Baije, još više je iskomplikovala problem. Ona se proširila na nekoliko načina: 1) preko učenika koje su već obučili majstori iz Baije nastanjeni u drugim brazilskim saveznim državama, pri čemu je većina njih emigrirala u gradove na jugoistoku zemlje; 2) na inicijativu učenika iz drugih saveznih država koji su se samo povremeno obučavali kod ovih majstora, kada bi boravili u Baiji. U tom slučaju, autodidaktički karakter obuke pogodovao je pro-meni stila, kao što se može videti u slučaju grupe Senzala iz Rio de Žaneira. Osim toga, kapoeire iz Baije suočiće se

Foto: Acervo Luiz Renato Foto: Acervo Luiz Renato

KapoeiraSAVREMENI IZAZOVI KAPOEIRE

13


u drugim gradovima sa lokalnim tredicijama kapoeire. Značaj tih lokalnih oblika za formiranje savremenih stilova prilično je kontroverzan, posebnu u Rio de Žaneiru, gde su učitelji poput Sinjozinja (Sinhozinho), pre dolaska maj-stora iz Baije, već podučavali stil kapoeire bez muzike.

Privučeni nadom u bolji život, mnogi stanovnici Baije emigrirali su u jugoistočne gradove Brazila u periodu od 1950. do 1980. godine (nakon toga, deo tog emigracio-nog talasa usmeriće se ka inostranstvu). Među emigran-tima-kapoeiristima bilo je majstora, obučenih učenika i zaljubljenika u kapoeiru. Osim severoistoka Brazila, kapo-eira je postala deo specifične kulture emigranata i, kao takva, donela je elemente nostalgije za Baijom koji ovu umetnost karakterišu do dana današnjeg. Izgnanstvo je spojilo vezama solidarnosti kapoeiriste različitih stilova, tako da je oslabila suprotstavljenost između regionalne i angole. Bilo je brojnih slučajeva u kojima su profesori i majstori angole i regionalne kapoeire zajedno podučavali i formirali grupe, posebno u Sao Paulu (Kordao de Oro [Cordão de Oro] i druge). Ali po pravilu, stil angola, zavistan od čitavog niza referenci afro-kulture Baije koje su novi učenici teško mogli da usvoje, nije uspeo da se namet-ne tokom tih godina. Prevladao je stil igre sličniji onome koji je podučavao Bimba, čak i kad ne bi bila korišćena njegova didaktika (sa treningom od osam sekvenci) . Ni muzika koju su izvodile grupe izvan Baije nije bila ona, tipična za regionalnu kapoeiru. Umesto zvuka berimbaua koji je koristio majstor Bimba, treniralo se i igralo obično u ritmu Sao Bento Grande de Angola (São Bento Grande de Angola) . Zbog toga je sledeća generacija majstora koji su živeli van Baije prestala da insistira na suprotstavljenosti angole i regionalne kapoeire, često tvrdeći da je «kapo-eira samo jedna». Ovaj «ekumenski» stav imao je i ima različite prednosti. Kao prvo, ublažavao je sukobe između kapoeirista u periodu u kojem je još uvek bilo neophodno ubediti javnost da njihova veština nije «stvar margina-laca». Kao drugo, bila je u skladu sa celom jednom na-cionalističkom strujom koja je imala za cilj da kapoeiru proglasi ne samo nacionalnim sportom, već brazilskom borbom po preimućstvu, posebnim izrazom nacionalnog identiteta.

Pod pokroviteljstvom vojnog režima koji je došao na vlast 1964. godine, 1970. godine stvoren je Savez kapoeire Sao Paola (Federação Paulista de Capoeira),

(3) «Sekvence regionalne kapoeire» ili «sekvence majstora Bimbe» predstavljaju jednu od najvažnijih kakakteristika metode podučavanja ovog važnog majstora iz Baije. Sastoje se od serije pokreta napada i odbrane, koje simuliraju borbu i predstavljaju neku vrstu repertoara osnovnih udaraca i tehnika regionalne kapoeire. Sekvence (neki smatraju da je u pitanju jedna sekvenca od osam delova) su korišćene za podučavanje počeetnika i za svakodnevni trening kapoeirista u naprednijim fazama.

(4) Osim što obezbeđuje ritmičku osnovu za ritam sekciju kapoeire, berimbau poseduje i važno simboličko značenje u krugu (roda) kapoeire. Ritam berimbaua izražava izbor grupe ili majstora koji vodi krug (roda), određujući brzinu i druge karakteristike igre. Tako pored brojnih drugih, postoji «ritam angole» i «ritam regionalne».

Drugim rečima, transformacija društvenog konteksta kapoeire uticala je i na sadržaj te veštine. Zato verujemo da je neophodno da se, osim klasične binarne opozicije angola-regionalna, razlikuje nekoliko stilova kapoeire, u zavisnosti od toga koji su elementi u njoj naglašeni; borba, tradicija, kultura, igra ili ples.


14

a 1972. i odsek za kapoeiru u Brazilskom bokserskom savezu (Confederação Brasileira de Pugilismo, CBP), koji je okupljao sve one borilačke sportove koji nisu imali sopstvene konfederacije. Članice su se obavezivale da primenjuju pravila Saveza, da obavezno koriste sportsku opremu i početni pozdrav («Salve!», koji i danas koriste mnoge škole kapoeire), kao i da se pridržavaju detaljnog pravilnika za takmičenja. Dok je ovakav razvoj omogućio integraciju kapoeire u školske i sportske aktivnosti na nacionalnom nivou, kao i nov talas širenja ovog sporta van Brazila, s druge strane je doveo i do oprečnih reakcija kapoeirista posvećenih idealu otpora.

Neke grupe, a među njima i nekolicina velikih, ne samo da su odbile da se priključe Federaciji, nego su su se jasno ogradile od nje, uspostavljajući na primer, alternativne si-steme graduacije i boje pojaseva. U tom procesu, postalo je značajno očuvanje afričkih tradicija iz Baije, tako da su se mnogi približili kapoeiri angoli. To se naravno, poduda-rilo sa novim vrednovanjem afro-brazilske kulture za koju se borio crnački pokret. I taj proces je favorizovao kapo-eiru angolu, koja je prethodno prošla kroz dug period opadanja, nakon nestanka cele jedne generacije starih majstora iz Baije i smrti majstora Pastinje 1981. godine. Počevši od osamdesetih godina, dolazi do formiranja nove generacije majstora ovog stila i regrutovanja novih simpatizera ne samo u Brazilu, već i u inostranstvu. Od tada počinju tenzije između grupa stila angola koje potiču direktno od nekog od majstora iz Baije, i grupa stilova koje bismo mogli nazvati «angolizovanim», jer sadrže neke od stilskih karakteristika angole, ali bez nekih drugih njenih karakteristika, zbog čega ih ovi prvi smatraju regionalnom kapoeirom. Te tenzije su čak naterale neke grupe da bra-ne svoju pripadnost angoli, što su im odricali pripadnici takozvanog «čvrstog jezgra» angole.

Situacija je još komplikovanija kada je u pitanju od-rednica «regionalna» kapoeira. Za pripadnike angole, svi drugi stilovi su, bez razlike regionalni, što najčešće sadrži u sebi negativnu konotaciju. S druge strane stilskog spek-tra, neki od direktnih naslednika Bimbe, koji su nastojali da sačuvaju majstorov stil bez unošenja većih novina, takođe su tvrdili da samo oni zaslužuju epitet regional-ne kapoeire. Zbog svega toga su majstori kapoeire koji nisu pripadali nijednom od ova dva ekstrema, odnosno «čistim» stilovima, počeli da definišu svoj stil kao «savre-menu» kapoeiru, ili da tvrde kako praktikuju oba stila (što je prednost iz perspektive tržišta podučavanja kapoeire, na kojem je konkurencija sve veća). Uobičajno je i ime «angonal», kao pežorativni naziv za ove oportuniste, ali kojidrugiotvorenoprisvajaju.

Ipak, to što govorimo o «savremenoj» kapoeiri, ne pojašnjava mnogo o kakvoj se kapoeiri radi, budući da danas postoje brojni različiti oblici kapoeire, počevši od savremenih stilova angole i regionalne kapoeire. Izlazak

kapoeire iz prvobitnog konteksta i njen ulazak u škole, univerzitete, plesne podijume, takmičenja borilačkih veština, pa čak i terapeutske sale, umnožilo je smisao, značenja, oblike i načine treniranja i igranja. Drugim reči-ma, transformacija društvenog konteksta kapoeire uticala je i na sadržaj te veštine. Zato verujemo da je neophodno da se, osim klasične binarne opozicije angola-regionalna, razlikuje nekoliko stilova kapoeire, u zavisnosti od toga koji su elementi u njoj naglašeni; borba, tradicija, kultura, igrailiples.

Foto: Alexandre Gomes

Foto: Embratur


15


IZAZOVI I PERSPEKTIVE. Ovaj kompleksni scenario, u ovom tekstu dat samo u naznakama, stavlja novu ge-neraciju učenika, ali i rukovodioca grupa, škola i direktora javnih institucija, pred niz novih pitanja, presudnih za razvoj kapoeire. Dok su prethodne generacije morale da se bore protiv mogućeg nestanka kapoeire – kao što se zaista i dogodilo sa nekim drugim brazilskim plesovima ili muškim borbama, poput batuque, pernada carioca i tiririca – dileme sa kojima se danas susrećemo sasvim su drugačije prirode. Kapoeira je deo svakodnevice Brazilaca a u inostranstvu se raširila kao jedan od glavnih simbola brazilske kulture. Na ovom putu omasovljavanja i među-narodnog proboja – bilo kao sporta, bilo kao kulturne ma-nifestacije – stvaraju se i učvršćuju različiti stereotipi. Kao i u svakom drugom procesu povezanom sa kulturnom dinamikom, i u ovome se nešto dobija, a nešto gubi..

Pod savremenim izazovima podrazumevamo teme koje, po našem mišljenju, moraju biti prisutne u današnjim raspravama o kapoeiri, bilo da je reč o delovanju kapo-eirista u inostranstvu, ili o vladinim projektima podrške različitim aspektima praktikovanja, podučavanja i širenja ove veštine.

Jedno od pitanja koje smatramo suštinskim u aktu-elnoj raspravi odnosi se na prenošenje tradicija i starog poznavanja kapoeire. Ova tematika manifestuje se kroz raspravu o tome koji su to neophodni uslovi da neko ko se bavi ovom veštinom postane profesor ili majstor. Naime, tradicionalan pojam majstora – pojedinca kojeg društvo prihvata i priznaje za nosioca starih znanja, pre-nošenih usmeno i putem svakodnevnog i dugotrajnog kontakta sa učenikom – biva zamenjen kapoeiristom ko-jem zvanje majstora dodeljuje određena grupa, federacija ili neka manje-više zvanična institucija. Zajednica kapoei-ristadalekojeoddogovorapoovompitanju.Madaglavne

Na ovom putu omasovljavanja i međunarodnog proboja – bilo kao sporta, bilo kao kulturne manifestacije – stvaraju se i učvršćuju različiti stereotipi. Kao i u svakom drugom procesu povezanom sa kulturnom dinamikom, i u ovome se nešto dobija, a nešto gubi.

Slika: Lilia Menezes


16

škole ili grupe kapoeire imaju uspeha u pokušajima da ozvaniče svoje majstore (tako da se majstori afirmišu u zavisnosti od značaja grupe kojoj pripadaju, a ne tek na osnovu svojih ličnih kvaliteta i znanja koje poseduju), postoji čitav jedan svet kapoeire izvan zvaničnih krugova ove veštine u kojem nema jasnih smernica o obrazovanju profesora kapoeire.

Ova tema se dodatno komplikuje kada je u pitanjumeđunarodni proboj kapoeire. Naime, postoji određena prirodna zainteresovanost organizacija i pojedinaca koji prihvataju brazilskog kapoeiristu u inostranstvu da sazna-ju njegove reference u Brazilu. Ne postoje jednostavni odgovori na ovo pitanje. Neke od ponuđenih alternativa o kojima se dosta raspravljalo u svetu kapoeire pružaju više problema nego rešenja, kao na primer predlog da se određena federacija ili vladina organizacija autorizuje da napravi «zvaničnu» listu majstora ili ljudi sa ovlašćenjem da predaju kapoeiru. Tema se mora podrobnije istražiti, a putevi definisati, čak i ako nije moguće odrediti kriterijume za sticanje zvanja profesora ili majstora primenjive na sve stilove. Majstori-pioniri u širenju kapoeire u inostranstvu uvek su iskazivali zabrinutost zbog dolaska nekih kapoe-irista, često nepoznatih u Brazilu i bez ikakvog iskustva u podučavanju, koji otvaraju poslove i sami sebi dodeljuju titule majstora. Ovaj fenomen nedozvoljenog korišćenja titula profesora ili majstora i ranije je izazivao zabrinutost u Brazilu, ali danas je, zahvaljujući širenju kapoeire i stva-ranju razvijenog tržišta, uz informisanje javnosti, znatno otežan rad profesorima bez odgovarajuće kvalifikacije. Međutim, to nije slučaj u inostranstvu.

U nedostatku ozbiljnije rasprave po ovom pitanju, stvoren je kompleksan scenario u kojem su se istakli određeni autori.5 Važno je setiti se intenzivne rasprave s kraja devedesetih godina koja, mada nešto slabijeg inte-

ziteta, i dalje traje, o ulozi profesora fizičkog vaspitanja u podučavanju kapoeire. Federalni zakon broj 9696 iz 1998. godine uredio je rad profesora fizičkog vapitanja i stvorio odgovarajuće federalne i regionalne savete. Dogodilo se da je, zahvaljujući širem razumevanju koncepta «fizičke aktivnosti», koji se kasnije pokazao kao pogrešan, Fede-ralni savet raširio koncept po kojem se nakon stupanja zakona na snagu kapoeira našla među aktivnostima za čije podučavanje su zaduženi isključivo profesori fizičkog vaspitanja.

Tako dolazimo do još jedne teme koja, po našem mišl-jenju, predstavlja značajnu dilemu u savremenoj kapoeiri; u pitanju je očuvanje kulturne raznolikosti ove veštine. Naime, koliko god da kapoeiru smatramo jezikom tela za-snovanom na univerzalnim elementima, postoje različiti načini kombinovanja tih elemenata, koji stvaraju različita «narečja». Ovde ne mislimo samo na razliku između ango-le i regionalne kapoeire. Mislimo na razlike unutar velikih škola kapoeire, koje se kreću od tehničkih karakteristika igre, do koncepcija o ritualima i etici kojima se kapoeiristi rukovode. Razvoj velikih grupa kapoeire, sa organizacijom poput velikih preduzeća i agresivnom strategijom širenja u unutrašnjosti Brazila i u drugim zemljama, podstakao je teoretičare da se zamisle nad mogućnošću nestanka bogate kulture kapoeire u zajednicama u unutrašnjosti Brazila i na periferijama velikih gradova. Zbog toga se delovanje organizacija povezanih sa širenjem kulture, a među njima pre svega onih iz vladinog sektora, mora rukovoditi principom da ne postoji samo jedna kapoei-ra, već kapoeire, u množini. Očuvanje ove raznolikosti i širenje kulture tolerancije, jeste očuvanje kulture u kojoj svaki izraz kapoeire može naći svoje mesto.

U mnogim slučajevima, očuvanje raznolikosti kapoe-ire podrazumeva obezbeđivanje uslova u kojima će ka-poeiristi moći da žive od svog zanata. To u savremenom Brazilu postaje posebno složeno u slučajevima starijih majstora koji žive u tradicionalnim nacionalnim centrima kapoeire (gradovima kao što su Salvador, Rio de Žaneiro i Resife), kao i u malim izolovanim gradovima u unutrašn-josti zemlje gde su preživeli tradicionalni oblici kapoeire. Ovo smatramo jednim od značajnih izazova sa kojim se treba suočiti u implementaciji politike javnog vrednovanja kapoeire kao brazilske kulturne baštine.

U skladu sa svim navedenim, vredi pomenuti značaj

(5) Važno je primetiti da važeći brazilski zakoni ne obezbeđuju ekskluzivnost sportskim organizacijama kao što su federacije ili konfederacije. Stoga se takve organizacije ne mogu smatrati «zvaničnim», u smislu posedovanja veće zaštite javnosti nego bilo koja druga organizacija koja okuplja i predstavlja sportiste. Može postojati određeni sport - kao što zaista i postoji - sa više saveza u jednoj brazilskoj saveznoj državi, ili više saveza na nacionalnom nivou. Isto se dešava i sa ligama i drugim tipovima udruženja koje imaju ista prava u predstavljanju sportista kao i savezi. U slučaju kapoeire, neke grupe udružene su u sopstvene lige ili saveze.

Slika: Alexandre Gomes


17


projekta Živa kapoeira (Capoeira Viva) Ministarstva kul-ture Brazila, započetog 2006. godine u Rio de Žaneiru, sa ciljem da se promoviše kapoeira i postave osnove za utemeljeno delovanje vlade u ovom sektoru.6 Projekat podrazumeva pre svega podršku programima poveza-nim sa kapoeirom u različitim oblastima, od organizacije dokumentacije iz prošlosti, do podučavanja ove veštine u siromašnim zajednicama, a sve to putem pravila objavlje-nim u najtiražnijim javnim glasilima. Prethodne inicijative federalnih vlasti potiču još iz osamdesetih godina prošlog veka. Međutim, ono što projekat Živa kapoeira čini po-sebnim, po našem mišljenju, jeste napor da se osigura transparentnost u definisanju kriterijuma za odabir proje-kata kojima će biti pružena finansijska podrška, kao i širok domet njegovih rezultata. Tako smo na početku XXI veka dobili prvi sistematski projekat vlade za razvoj kapoeire.

Govoreći o važnom pokretu očuvanja stare tradicije kapoeire, želimo da podvučemo ograničenost istorijskog pamćenja i drugih znanja povezanih sa kapoeirom. Naža-lost, napori da se prodube istraživanja o kapoeiri ne od-govaraju širenju ovih znanja u zajednici onih koji kapoeiru praktikuju, i društvu u celini. Drugim rečima, istraživanja koja se oslanjaju na stare kapoeiriste i njihove zajednice, zapravo podstiču premeštanje ovih znanja u okvire elit-nih grupa i kapoeirista sa visokim akademskim obrazo-vanjem, ali sa nedovoljno razvijenom svešću o važnosti prenošenja ovih znanja u širu zajednicu. Tu opet vidimo Državu kao promotera narodne kulture i civilnog društva, ne samo tako što će omogućiti istraživanja, već uz njih i uslove da se stvori takav ambijent u kojem bi istraživanja postala izraz života zajednice.

Na kraju, potrebno je razmotriti mogućnost podrške majstorima i profesorima kapoeire u inostranstvu. Odsek za kulturu Ministarstva inostranih poslova, preko ambasa-da i konzulata, osigurava podršku kapoeiristima koji rade izvan Brazila. Ambasade bi međutim, mogle da učvrste svoju ulogu referentne institucije brazilske kulture, obez-beđujući biblioteke i videoteke za majstore i profesore, kao i sve ostale zainteresovane. Želimo da predložimo i stvaranje nezvaničnih saveta za kapoeiru, uz podršku odgovarajućih ambasada u zemljama u kojima se kapoe-ira utvrdila. Ovi saveti bi imali ulogu u formiranju registra profesionalnih predavača kapoeire (uvek vodeći računa o postojanju više stilova), ili bi doprinosili transparentnosti odluka i finansiranja projekata vezanih za kapoeiru. Kao što je već rečeno u slučaju Žive kapoeire, neophodno je da se rastući priliv novca za finansiranje kapoeire kroz različite zakone i podršku kulturi podvrgne društvenoj kontroli, čime bi se garantovao pristup konkursima i fi-

(6) Veb adresa ovog projekta je www. capoeiraviva.org.br

Odsek za kulturu Ministarstva inostranih poslova, preko ambasada i konzulata, osigurava podršku kapoeiristima koji rade izvan Brazila.


18

skalnakontrolasredstava.Verujemodakapoeiraipolitikakoja je podržava mogu, između ostalog, poslužiti i kao primer za globalizaciju drugih izraza brazilske kulture, što se već dešava sa ritmovima (batukadas) kao što su samba i marakatu (maracatu).

ZAKLJUČCI. Proces globalizacije kapoeire postao je odličan primer za promišljanje o širenju brazilske kulture po svetu. Smatramo da u svetu u kojem informacija pu-tem interneta za sekundu stiže u bilo koji deo sveta, uz sredstva kao što su sajtovi za razmenu video zapisa (koje kapoeiristi svuda rado koriste), ne možemo više misliti o ulozi Brazila iz perspektive ekskluzivnosti. Drugim rečima, afirmisanje brazilskog karaktera naše umetnosti može biti važno, ali ne i dovoljno da garantuje Brazilu istaknuto mestousvetusavremenekapoeire.

Vodeća uloga Brazila u savremenom svetu kapoeire može se opravdati samo na osnovu vrednovanja kulture kapoeire kao tradicije i kao svakodnevnice, uklopljene u različite aspekte brazilskog društva. Osim što ima privi-legiju da bude mitsko mesto porekla kapoeire i zemlja njenih velikih starih majstora, samo tako će Brazil ostati priznat u celom svetu kao izvor istorijskog pamćenja i novih iskustava povezanih sa igrom, muzikom i poduča-vanjemkapoeire.

Luis Renato Vieira (Luiz Renato Vieira). Doktor socio-logije kulture. Savetnik u Federalnom senatu za oblast socijalne pomoći i manjine. Majstor kapoeire grupe Beribazu i koordinator projekta Kapoeira u zajednici (Capoeira Comunitária) Univerziteta u Braziliji. Član Saveta majstora projekta Živa kapoeira (Capoeira Viva) Ministarstva kulture. Autor knjige Igra kapoeire: telo i narodna kultu-ra u Brazilu (O Jogo da Capoeira: Corpo e Cultura Popular no Brasil, Rio de Janeiro: Sprint, 1998).

E-mail: [email protected]

Matijas Rerig Asunsao (Matthias Röhrig Assunção).Doktor istorije. Profesor na Katedri za istoriju Univerziteta u Eseksu (Velika Britanija) i gostujući profesor na postdiplomskim studijama iz istorije na Federalnom univerzitetu Fluminense, Rio de Žaneiro. Stipendista CAPES (Coordenação de Aperfeiçoamento de Pessoal de Nível Superior). Autor knjige Kapoeira. Istorija afro-brazilske bo-rilačke veštine (Capoeira. The History of Afro-Brazilian Martial Art, London: Routledge, 2005).

E-mail: [email protected]


19

METAMORFOZE KAPOEIRE:PRILOZI ZA ISTORIJU KAPOEIRE

OVAJ ČLANAK BAVI SE REKONSTRUKCIJOM ISTORIJSKOG PUTA KAPOEIRE I POKUŠAVA DA IDENTI-

FIKUJE ODLUČUJUĆE TRENUTKE U KOJIMA KAPOEIRA I KAPOEIRISTA DOBIJAJU RAZLIČITE ULOGE U

STVARNOSTI I U KOLEKTIVNOJ MAŠTI. KAO POLAZNU TAČKU, OVO ISTRAŽIVANJE ZAHTEVA TAČ-

NO ODREĐENJE POJMA KAPOEIRA; DRUGIM REČIMA, POTREBNO JE DEFINISATI ŠTA JE TO ŠTO DA-

NAS POZNAJEMO POD IMENOM «IGRA KAPOEIRE». U PITANJU JE AKTIVNOST KOJA SE PRAKTIKUJE

U KLUBOVIMA, «AKADEMIJAMA» ILI NA ULICI, KOJA PODRAZUMEVA FIZIČKI TRENING UZ IGRU U

«KRUGU KAPOEIRE (RODA DE CAPOEIRA)». OVA IGRA NEMA FIKSNA PRAVILA. IPAK, POVINUJE

SE KARAKTERISTIČNOM PROTOKOLU, SA SOPSTVENOM MUZIKOM, A MUZIČKI INSTRUMENT KOJI

UPRAVLJA IGROM I KRUGOM (RODA) JESTE BERIMBAU. AKO, S JEDNE STRANE, MUZIKA DOKAZUJE

DA JE KAPOEIRA IGRA – TA ZABAVNA KOMPONENTA JE MOŽDA NJEN NAJSTABILNIJI ELEMENT – S

DRUGE STRANE NAGLAŠAVA I SNAŽNU KOMPONENTU PLESA KOJA JE, MEĐUTIM, PODREĐENA

IZBEGAVANJU I NADMUDRIVANJU PROTIVNIKA/ PARTNERA. TI ELEMENTI, PAK, DOKAZUJU DA JE

KAPOEIRA BORBA, ŠTO PODRAZUMEVA TELESNI KONTAKT, ALI NE OBAVEZNO I POBEDNIKA I

POBEĐENOG. UKLJUČUJUĆI ELEMENTE SPORTA, MUZIKE, PLESA, BORILAČKE VEŠTINE I PRIJATELJ-

SKE ZABAVE, KAPOEIRA PREDSTAVLJA JEDAN OD NAJBOGATIJIH IZRAZA BRAZILSKE NARODNE

KULTURE.

Giljerme Frazao Konduru (Guilherme Frazão Conduru)

METAMORFOZE KAPOEIRE: PRILOZI ZA ISTORIJU KAPOEIRE

Treba priznati, međutim, da je gore navedena defini-cija istorijski određena. Upotrebljavati je bez razlike – kao na primer, na igru kapoeire kakva je praktikovana u vre-me nezavisnosti ili Drugog carstva1 – predstavlja anahro-nizam. Prepoznavanje metafora kapoeire i transformacija načina njenog uključivanja u društvo, jeste tema ovog članka.

1. PRVA POMINJANJA (OKO 1770-1830). Ima onih koji početke kapoeire smeštaju još u vremena Kilomba2iz Palmaresa.3 Povezivanje kapoeire sa istorijom crnačke borbe protiv ropstva zaista je privlačno; kapoeira je bila ne samo razonoda koja je robovima služila da povreme-no zaborave na svoj težak položaj, već i sredstvo u borbi za osvajanje slobode. Savremena istorijska istraživanja još uvek ne dozvoljavaju da se kapoeira smesti među sta-novnike Kilomba.4 Najranija pominjanja potiču iz gradskih sredina druge polovine XVIII veka.

Lius Edmundo (Luis Edmundo) u svojim memoari-ma opisuje kapoeiristu iz Rio de Žaneira u vreme Vice-kraljevstva (1763-1808) kao mračnu, avanturi sklonu i prepredenu figuru koja, međutim, poštuje svete slike iz gradskih hramova, u ono vreme veoma rasprostranjene po prestonici kolonije.5

U delu Elizija de Arauža (Elísio de Araújo) o istoriji po-licije u staroj prestonici nalazi se drugačije svedočanstvo – ubedljivije i ne tako poetsko. Citirajući doktora Ž. M. Ma-seda (J. M. Macedo), no ne pominjući njegovo delo, kaže:

Još u vreme markiza Lavradija, 1770. godine, postojao je neki zvaničnik milicije, poručnik Žoao Moreira (João Moreira), sa nadimkom «Buntovnik», obdaren čudesnom snagom, vatrenog duha; on je možda prvi kapoeirista u Rio de Žaneiru, jer mada je savršeno bara-tao mačem, nožem i štapom, radije se koristio udarcima glave i nogu.

Ove informacije navode na pretpostavku da je «bunto-vnik» verovatno bio predak slavnog majora Vidigala (Vidi-gal), desne ruke prvog Načelnika policije Brazila, savetnika Paula Fernandesa Vijane (Paulo Fernandes Viana), kojeg je nominovao princ regent don Žoao. Vidigal je ovekovečen kao lik iz Sećanja jednog narednika Milicije (Memórias de

(1)Drugo carstvo podrazumeva period u istoriji Brazila dug 49. godina, od punoletstva i stupanja na presto Don Pedra II 1840. godine, do proglašenja Republike 1889. godine (prim. prev.).

(2)Kilombo (Quilombo) je zajednica odbeglih robova u robovlasničkom Brazilu u vreme kolonijalne vlasti. Kilombo u Palmaresu je najpoznatiji od svih; potiče s kraja XVI veka, opstao je više od jednog veka i tako postao simbol otpora afričkih robova u Brazilu (prim.prev.).

(3) Vid. na primer intervju sa majstorom Almirom das Arejas (Almir das Areias) u časopisu Movimentood 13.09.1976. godine, koji pominje Roberto Freire (Roberto Freire) u Somi, anarhičnoj terapiji, vol 2 / Prática da Soma e capoeira, p. 160-168, Editora Guanabara-Koogan, Rio de Janeiro, 1991. Isto tako, u filmu Quilombo (1983) reditelja Kake Dijegesa (Cacá Diegues) pojavljuju se scene koje sugerišu upotrebu udaraca kapoeire.

(4) Cf. Memorial de Palmares, de Ivan Alves Filho, Xénon Editores, Rio de Janeiro, 1988.(5) Cf. O Rio de Janeiro no tempo dos Vice-Reis, Athena Editora, Rio de Janeiro, s/d.

Tumačenje dela stranih hroničara, putnika koji su počeli češće da posećuju Brazil od dolaska portugalske kraljevske porodice 1808. godine, mnogo je doprinelo rekonstrukciji brazilskog društva i njegovih običaja iz tog perioda. Čini se da je Johan Moric Rugendas (Johann Moritz Rugendas) (1802-1858) dao prvi opis kapoeire (1835. godine)


22

Igra kapoeire ,J.M. Rugendas, 1802-1858

um Sargento de Milícias), koji je ulicama Rio de Žaneira nametao svoju neograničenu «policijsku inkviziciju». Sla-va majora Vidigala potiče od njegovih neumornih borbi protiv stanovnika Kilomba, pripadnika afričkog religioznog kulta kandomble (candomblé) i kapoeirista. Verovatno je on tvorac ozloglašenog mučenja poznatog kao «večera rakova» (ceia dos camarões),6rezervisanogzakapoeiristei skitnice koji su terorisali život Karioka.

Uprkos tome što prvi brazilski krivični zakonik – Krivič-ni zakonik Carstva Brazila iz 1830. godine – nije posebno navodio kapoeirsite, oni su verovatno bili uvršteni u kate-goriju «skitnica i prosjaka», kojima se bavi Član 295 iz IV poglavlja.7 Naime, osobe koje se bave kapoeirom bile su označene kao članovi bandi, bez određenog zanimanja, pravi marginalci. Ostalo je, međutim, da se proveri u kojoj meri se ova društvena stigma marginalnosti slaže sa ide-jom o «nevinoj» razonodi robova i crnaca.

Tumačenje dela stranih hroničara, putnika koji su počeli češće da posećuju Brazil od dolaska portugalske kraljevske porodice 1808. godine, mnogo je doprinelo rekonstrukciji brazilskog društva i njegovih običaja iz tog perioda. Čini se da je Johan Moric Rugendas (Johann Mo-ritzRugendas)(1802-1858)daoprviopiskapoeire(1835.godine):

(...) Crnci imaju i jednu mnogo nasilniju ratničku zabavu: kapoeiru. Dva šampiona se bacaju je-dan na drugoga pokušavajući da udare glavom u grudi protivnika, u nameri da ga sruše. Napad se izbegava skokovima na stranu i isto tako veštim zaustavljanjima; ali, kad se poput jarčeva bacaju jedni na druge, dešava se da se snažno sudare glavama, zbog čega igra neretko završi u svađi, potegnu se noževi i krv poteče.8

Osim ovog opisa, nemački umetnik ostavio je i dve grafike na kojima je predstavljeno vežbanje kapoeire i za koje možemo pretpostaviti da su najstariji slikovni doku-menti ove veštine. Na jednoj od njih, nazvanoj Sao Sal-vador (São Salvador), glavni grad Baije, Salvador, viđen iz perspektive crkve Nosso Senhor do Bonfim, čini pozadinu slike, dok se u prvom planu nalazi mala grupa od tri crnca i četiri crnkinje, koja prisustvuje borbi druge dvojice crna-

(6) Cf. Almeida, op. cit.; Waldeloir Rego, Capoeira angola: ensaio sócio-etnográfico, Editora Itapuã, Salvador, 1968, p. 295; e Raimundo Magalhães Júnior, Deodoro: a espada contra o Império, Cia. Editora Nacional, São Paulo, 1940, vol. 2, p. 183.

(7) Cf. Rego, op. cit., p. 291(8) Johann Moritz Rugendas. Viagem pitoresca através do Brasil, Livraria Martins, São Paulo, 1940,

p.197.

23


ca. Uprkos odsustvu vidljivih muzičkih instrumenata, po položaju boraca i gledalaca oseća se pulsiranje određe-nog ritma. Vredno je pomena ne samo prisustvo žena, već i to da jednu od njih napastvuje jedan od gledalaca.

Na drugoj grafici, nazvanoj Igra kapoeire (Jogo de Ca-poeira), vidi se grupa od deset crnaca i crnkinja poređa-nih u polukrug, koji se zabavljaju gledajući borbu dvojice crnaca. Na ovoj slici je predstavljen bubanj atabake (ata-baque), a jedan od gledalaca pljeska rukama. Osim jedne crnkinje koja nudi hranu nekom starcu, svi ostali izgledaju kao hipnotisani ritmom i pokretima kapoeirista, uključu-jući i ženu sa korpom ananasa na glavi. Ovaj poslednji de-talj navodi na pretpostavku da se scena odvija u gradskoj sredini.

Treba napomenti da se ni na jednoj od ovih grafika ne pojavljuje berimbau, zbog čega pretpostavljamo da u ono vreme taj instrument nije bio povezan sa kapoeirom.9Vredan je pomena i jedan tehnički detalj koji se odnosi na borbu, a to su stisnute pesnice kapoeirista na drugoj grafici.

Uprkos tome što se u delu Žan-Batist Debrea (Jean-Baptiste Debret, 1768-1848) kapoeira ne pominje ekspli-citno, njegova dva akvarela i njihova objašnjenja pružaju važnu pomoć u istorijskoj rekonstrukciji kapoeire. Na opi-su slike nazvane Sahrana sina crnačkog kralja (Enterro do filho de um rei negro), francuski umetnik navodi:

Procesiju otvara vođa ceremonije. On izlazi iz pokojnikove kuće, rasterujući štapom gomilu crnaca koji zatvaraju prolaz; pojavljuje se crni majstor vatrometa koji baca petarde i rakete, i trojica ili četvorica crnih akrobata koji skaču i okreću se neverovatno vešto kako bi podigli atmosferu 10

(9) Cf. O berimbau-de-barriga e seus toques, Kay Shaffer, MEC/FUNARTE/INF, Monografias folclóricas, 1981.

Treba napomenti da se ni na jednoj od ovih grafika ne pojavljuje berimbau, zbog čega pretpostavljamo da u ono vreme taj instrument nije bio povezan sa kapoeirom . Vredan je pomena i jedan tehnički detalj koji se odnosi na borbu, a to su stisnute pesnice kapoeirista na drugoj grafici.

Sahrana sina crnačkog kralja J. B. Debret, 1768-1848.

Detalhe São Salvador, J.B. Debret


24

Zanimljivo je primetiti na sahrani prisustvo ovih «crnih akrobata», čiji će akrobatski pokreti u XX veku postati deo igre kapoeire, bilo kao pokreti floreios, kojima se izbegava protivnik, bilo da izazovu strah, pa čak i kao demonstraci-ja veštine i spretnosti za turiste.

Na akvarelu Crni trubadur (O negro trovador), Debre predstavlja slepog starca koji svira urukungu (urucungu), ili berimbau.

Ovi afrički trubaduri, veoma rečiti kada su u pi-tanju ljubavne priče, svaku od svojih maštovitih strofa završavaju nekom lascivnom reči, pro-praćenom istim takvim pokretom, što nepo-grešivo navodi sve crnce iz publike na vesele povike; onii pljeskaju, zvižde, viču, presamićuju se i guraju, no srećom ova njihova eksplozija je kratkotrajna, jer odmah moraju da beže od progona policije koja ih rasteruje štapovima.

Na osnovu Rugendasovih grafika možemo potvrditi gore navedenu pretpostavku i zaključiti da kapoeira i ber-imbau nisu bili povezani sve do najranije treće decenije XIX veka. Ovo je iznenađujuća činjenica ako imamo u vidu neraskidivu vezu između njih, barem od tridesetih godina XX veka naovamo.

U ovom okvirnom periodu od 1770. do 1830. godine, kapoeiru možemo posmatrati iz najmanje dve perspek-tive. Jedna je etnografska; kapoeira je iz ove perspekti-ve zabava crnaca (dakle, afričkog porekla) na otvorenim prostorima, što je stranim putnicima omogućilo da je zabeleže. Iz sociološke perspektive, ne može se zane-mariti činjenica da je kapoeira postala predmet snažnih policijskih progona kada su osobe koje su se njome bavile – mahom robovi ili oslobođeni crnci – optužene da su razbojnici i banditi koji su se kapoeirom služili da bi poči-nili zločine i ugrožavali javni red i mir.

2. BANDE. «PROFESIONALIZAM» I POLITIČKA SLUŽBA (1830-1890). Uprkos svim progonima koji-ma je bila izložena, kapoeira je uspela da preživi, a tokom perioda Regenstva (1831-1840) i Drugog carstva (1840-1889) i društveno se proširila. Određene promene su u jednomtrenutkudoveledotogadaprestanedasevezu-je isključivo za crnce ili robove. Jasno je da crnci i mulati čine najveći deo galerije slavnih kapoerista pretprošlog veka. Međutim, nisu samo oni poznavali ovu veštinu.

Zaista, nemogućnost da se progonima uništi kapoeira

(10) Cf. Debret, Viagem pitoresca e histórica ao Brasil, Itatiaia, Belo Horizonte, Edusp, São Paulo, 1989, tomo II, p. 164-165.

Crni trubadurJ. B. Debret, 1802-1858

25


(11) Lima Campos, «A Capoeira», članak objavljen u časopisu Kosmos, Rio de Janeiro, 1906. kod Carlos Drummond de Andrade & Manuel Bandeira, Rio de Janeiro em prosa e verso, Livraria José Olympio Editora, Rio de Janeiro, 1965, p. 191-194.

(12) O širenju Rio de Žaneira u drugoj polovini XIX veka vid. Maurício de Abreu, Evolução urbana do Rio de Janeiro, IPLANRIO/ Zahar, Rio de Janeiro, 1988.

(13) Cf. Festas e tradições populares do Brasil, Editora Itatiaia, Belo Horizonte, Edusp, São Paulo, 1979, p. 257-263, kod Rego, op. Cit, p. 280.

(ili bilo koji drugi izraz crnačke kulture, kao što je, na pri-mer, kandomble) omogućilo je još u periodu Carstva nje-no širenje na druge slojeve stanovništva. U središtu ovog procesa kriminalizacije i širenja nalazi se formiranje bandi kapoeire. Nisu hroničari kao Lima Kampos (Lima Campos) i Koeljo Neto (Coelho Neto) slučajno okarakterisali vre-me vladavine don Pedra II kao period vrhunca kapoeire: «Tokom Drugog carstva, kapoeira je dostigla vrhunac; taj period je zaista bio vreme njene potpune dominacije i najvećeg razvoja».11

S jedne strane, procvat bandi povezuje se sa širenjem Rio de Žaneira u drugoj polovini XIX veka; taj proces pro-praćen je velikim porastom broja stanovništva, pre svega u najsiromašnijim slojevima društva, zahvaljujući dolasku brojnih imigranata.12 S druge strane, ono što u velikoj meri objašnjava organizaciju bandi, uprkos progonima, jeste njihovo korišćenje u političke predizborne svrhe. O ovo-me aspektu dovoljno rečito govori sledeći komentar Mela Moraisa Filja (Melo Morais Filho): «(...) O njegovo crno rame oslanjali su se, do nedavno, senat i parlament, gde su uz pomoć noža dospeli mnogi od onih koji nama vladaju».13

Sudeći prema informacijama Lime Kamposa i Mela Moraisa Filja, bande Rio de Žaneira posedovale su unu-trašnju disciplinu sa strogom hijerarhijom i mogućnošću napredovanja na toj lestvici. Ove grupacije mogle su biti formirane u okviru gradskih četvrti (Gloria, Lapa, Largo da Moura, Santa Luzia i dr.), ili određenih zanimanja (stolari Carpinteros de São José, mornarica Conceição da Marin-ha).

U jednom trenutku, po tvrdnjama Lime Kamposa, došlo je do spajanja različitih bandi u dve velike «nacije»: guajamus (guaiamus) i nagos (nagôs). Politički interes u očuvanju bandi sastojao se u korišćenju njihovih «izbornih usluga»; zato su kapoeiristi bili neustrašivi, jer su uživali re-lativnu zaštitu u odnosima sa vlastima. Svaka od «nacija» bila je povezana sa jednom od partija u monarhiji, libera-lima i konzervativcima. Među moguće usluge ubrajalo se rasturanje mitinga, krađa ili falsifikovanje glasačkih listića i maltretiranje glasača, kao i lične osvete protiv političara iz rivalske partije. Tako se u političkoj atmosferi neregu-larnih izbora, usluge organizovanih bandi mogu smatrati «profesionalnim»; ulazak u jednu od njih predstavljao je alternativni izvor prihoda za članove brojne klase slobod-nih siromašnih muškaraca. Dakle, bande su svoje redove kapoeirista uglavnom popunjavale iz širokog sloja neza-poslenih i dokonih.

Tako se u političkoj atmosferi neregularnih izbora, usluge organizovanih bandi mogu smatrati «profesionalnim»; ulazak u jednu od njih predstavljao je alternativni izvor prihoda za članove brojne klase slobodnih siromašnih muškaraca. Dakle, bande su svoje redove kapoeirista uglavnom popunjavale iz širokog sloja nezaposlenih i dokonih.

Detalhe São Salvador, J.B. Debret


26

(14) Koeljo Neto citira Žuku Paranjosa (Juca Paranhos), budućeg Barona od Rio Branka (Barão do Rio Branco), ministra inostranih poslova od 1902. do 1912. i šefa brazilske diplomatije, «koji je u mladosti bio ‘mangup’ i time se razmetao u privatnim razgovorima », kod Magalhães Júnior, op. cit. P. 185.

(15)Cf. Rego, op. cit. p. 313-315; Magalhães Júnior, op. cit. vol. 1, p. 326-327, 341-342, 373-376, vol. 2, 63-64, 183-228.

(16) Cf. Escravos Brasileiros do século XIX na fotografia de Christiano Jr., Paulo Cesar de Azavedo & Maurício Lissovsky (orgs.), Editora Ex Libris, São Paulo, 1987, figura 71..

(17)Ginga je jedan od osnovnih pokreta u kapoeiri (gingar na port. njihati se) (prim. prev.). (18) Machado de Assis, Crónicas (1878-1888), W. M. Jackson Inc. Editores, 1938, vol. IV, p. 227-228, kod Rego, op. Cit., p. 280-281.

Međutim, nisu samo oni praktikovali kapoeiru. Sino-vi iz dobrih porodica postajali bi hrabre kavgadžije za-hvaljujući veštinama stečenim u druženju sa kapoeiristi-ma. Koeljo Neto, otvoreni poštovalac kapoeire, pominje «eminentne figure iz politike, profesure, Vojske, Mornari-ce» koje su naučile tajne kapoeire povezavši se nekako sa bandama14.

Veze između vlasti i bandi kapoeirista dostižu vrhu-nac sa stvaranjem Crne garde (Guarda Negra), neke vrste tajnog udruženja čiji je otvoreni cilj bila odbrana Princeze

Izabel (Isabel). U vreme vlade Žoaoa Alfreda (João Alfre-do) čak ih je finansirala policija, pa su dejstvovale kao pa-ramilitarne snage koje su se borile protiv mobilizacija ra-stućeg republikanskog pokreta. Koristeći se osećanjima simpatije koje je izazvalo ukidanje ropstva, Crna garda je regrutovala svoje članove među kapoeiristima – čiji je visok stepen organizacije i mobilizacije posledica unu-trašnje strukture bandi – i u raznolikom sloju delinkve-nata i probisveta koji su u društvu oscilirali između krimi-nala i reda. Crna garda, čiji je glavni ideolog bio Žoze do Patrosinio (José do Patrocínio), postala je tako odgovorna za rasturanje nekoliko mitinga i skupova republikanaca i predstavljala očajnički pokušaj vlade da spase monar-hiju. Tokom događaja koji su kulminirali proglašenjem Republike, optužba da će kasarnu Prvog konjičkog puka napasti Crna garda poslužila je kao izgovor za početak vojne pobune15.

Kada govorimo o kapoeiri za vreme Carstva, ne možemo a da posebno ne istaknemo jednu fotografiju Kristijana Žuniora (Christiano Júnior), snimljenu između 1864. i 1866. godine; na njoj je najverovatnije prikazan privatan čas kapoeire u jednom studiju.16 Jedan mladi crnac uvodi dečaka crnca u kapoeiru, pokazujući mu nešto što podseća na osnove «žinge (ginga)»17.Fotogra-fija navodi na ideju da je još onda prenošenje tehnike kapoeire podrazumevalo određenu metodologiju i neku vrstu odnosa majstor/ učenik. Ukoliko bi bilo potvrđeno postojanje stroge hijerarhije u bandama, to bi moglo do-prineti utvrđivanju ove pretpostavke.

Konačno, treba pomenuti da su u društvenoj svesti onog doba kapoeiristi različito doživljavani: dok su, s jedne strane, terorisali stanovništvo neredima i nasil-jem koje su izazivali, istovremeno su bili poštovani zbog svojih podviga protiv predstavnika organa reda i vlasti. Ovo dobro ilustruje deo hronike Mašada de Asisa (Ma-chado de Assis):

(...) Ne slažem se sa svojim savremenicima kada je u pitanju motiv koji navodi kapoeiri-ste da nam zabijaju noževe u stomake. Kaže se da vole da čine zlo, da pokažu spretnost i hrabrost, što je mišljenje koje svi poštuju kao dogmu. Niko ne shvata da je to jednostavno apsurdno.18

Privatni čas kapoeire, Christiano Junior

KapoeiraMETAMORFOZE KAPOEIRE: PRILOZI ZA ISTORIJU KAPOEIRE

27


(19) Cf. Coelho Neto, hronika ‘O nosso jogo’, in Bazar, Livraria Chandron, Lello e irmãos Ltda, Porto, 1928, kod Magalhães Júnior, op. cit., p. 136-138.

(20)Brazilski krivični zakon, Manuel Clementino de Oliveira Escorel, Tipografia da Cia, Ind. iz Sao Paula, 1893., kod Luiz Renato Vieira, Da vadiação à capoeira regional, magistarska teza na Katedri za sociologiju Univerziteta u Braziliji, 1991.

Koeljo Neto je, pak, uz nostalgiju i romantizam ideali-zovao kapoeiristu, pripisujući mu visoko moralno dosto-janstvo, ukoliko ne koristi nož (sic), ne udara čoveka koji je pao, i da, ukoliko brani plemenitu stvar, to čini zbog ideala, a ne kao plaćenik (sic). Veličajući hrabrost kapoei-rista, Koeljo Neto govori o strahu koji su sejali u redovima same policije19.

3. GODINE PROGONA I ZABORAVA (OKO 1890-1930). Konstantno prisustvo kapoeirista u policijskim iz-veštajima poslednjih decenija Carstva, dovelo je do toga da dobiju posebno mesto u brazilskom krivičnom zako-nu. Zaista, Krivični zakon Republike Ujedinjenih Brazilskih Država iz 1890. godine utvrđuje svojim XIII poglavljem:

O skitnicama i kapoeiristima / Član 402: Ra-diti na ulicama i javnim trgovima vežbe fizičke spretnosti i okretnosti, poznate pod nazivom kapoeira; trčati naokolo sa oružjem ili predme-tima koji mogu da izazovu telesne povrede, izazivajući pobune ili nered, preteći poznatim ili nepoznatim osobama, ili sejući strah: / Ka-zna zatvora u samici od dva do šest meseci. / Jedini paragraf: smatra se otežavajućom okol-nošću pripadnost bandi. Šefovima ili vođama dodeliće se dvostruka kazna (...)20

Tako je pravno utemeljena kriminalizacija kapoeire – kapoeire neposredno povezane sa marginalnim sloje-vima društva, definisane i kao tehnika telesne borbe, ali i kao baratanje oružjem kao što su sečiva, noževi i toljage.

I pre nego što je Krivični zakon dekretom stupio na snagu, kapoeira je bila meta nemilosrdnih policijskih pro-gona. U atmosferi političke nestabilnosti koja je obeležila početak Republike, maršal Deodoro da Fonseka (Deodo-ro da Fonseca) imenovao je za šefa policije Sampaja Fe-rasa (Sampaio Ferraz), nekadašnjeg javnog tužioca koji je, kao novinar, bio vatreni protivnik monarhije. Predavši mu dužnost, Predsednik mu je dodelio široka ovlašćenja da iz glavnog grada iskoreni sve one koji čine nered, počevši od bandi kapoeirista.

Sampajo Feras započeo je impresivnu kampanju pro-tiv bandi kapoeirista. Kako bi se grad zaista oslobodio tih bandi, primenjivana je kazna deportacije. Prema Žozeu Murilu de Karvalju (José Murilo de Carvalho), ta praksa ustanovljena je na kraju perioda Carstva, sa deportacijama

Konstantno prisustvo kapoeirista u policijskim izveštajima poslednjih decenija Carstva, dovelo je do toga da dobiju posebno mesto u brazilskom krivičnom zakonu. Zaista, Krivični zakon Republike Ujedinjenih Brazilskih Država iz 1890. godine utvrđuje svojim XIII poglavljem

Detalj, Igra kapoeire Salvador, J.B. Debret


28

(21) Cf. José Murilo de Carvalho, Os bestializados/ O Rio de Janeiro e a República que não foi, Cia. das Letras, São Paulo, 1987, p. 179, nota 25 e p. 155.

(22) Carvalho, op.cit., p. 156-160.

kapoeirista u Mato Groso (Mato Grosso). Sampajo Feras uhapsio je i proterao bez suđenja na ostrvo Fernando de Noronja (Fernando de Noronha) više od 600 kapoeirista. Isti autor primećuje da je među njima bilo «mnogo bela-ca, pa čak i stranaca»: od dvadeset osmoro ljudi uhapše-nih u aprilu 1890, pod optužbom bavljenja kapoeirom, petorica su bili crnci, desetorica belci, od kojih sedmorica stranci. «Bilo je uobičajeno da se među uhapšenima zbog praktikovanja kapoeire nađu Portugalci i Italijani. A nisu se samo siromašni belci time bavili»21.

Zaista, tog meseca aprila 1890. godine zamalo da dođe do ministarske krize zbog hapšenja čuvenog kapo-eiriste i člana bande Žuke Reisa (Juca Reis), mladića iz bo-gate portugalske porodice, vlasnice dnevnog lista O Paiz, čiji je direktor bio Kintino Bokajuva (Quintino Bocayuva), ondašnji ministar inostranih poslova. Zbog hapšenja «neustrašivog» buržuja i deportacije koje je trebalo da usledi, Kintino je zapretio ostavkom: ili će osloboditi sina njegovog bivšeg gazde, što bi podrazumevalo ostavku Sampaja Ferasa, ili će se on povući iz vlade. Na kraju je pronađeno kompromisno rešenje: kapoeiristi iz bogate porodice obezbeđen je prevoz u inostranstvo čim je sti-gao na ostrvo Fernando de Noronja.

Ova epizoda pokazuje stepen društvene penetracije kapoeire. U svetu kapoeire zaista je bio moguć zajednički život različitih društvenih klasa. Karvaljo tvrdi da je ovakva mogućnost mešanja društvenih slojeva, kao u kapoeiri, tradicionalno vezivana za religiozna bratstva i dobrotvor-na društva. Kapoeira je pružala mogućnost za «samo-pri-znanje» stanovništvu Rio de Žaneira koje je živelo u doba kada se njihov kolonijalan, robovlasnički grad, pretvarao u modernukosmopolitskumetropolu.Kaoprimerepokretakoji simbolišu stvaranje prostora za bratimljenje različitih društvenih klasa, Karvaljo navodi popularizaciju religioz-neproslaveFesta da Penha, učešće političara u centrima kandomblea, postepen društveni uspon sambe i širenje fudbala među najsiromašnijim slojevima stanovništva. Na političkom planu, međutim, nepostojanje građanskog slo-ja rađalo je nezainteresovanost i cinizam, kao i tendenciju ka karnevalizaciji vlasti i društvenih odnosa22.

Ove činjenice pomažu nam da razumemo razloge zbog kojih je kapoeira tako kasno postala društveno pri-hvaćena. Progoni koje je sproveo Sampajo Feras mogu

SalvadorJ.B. Debret, 1768 - 1848



se smatrati uspešnim, budući da su gotovo doveli do nje-nog nestanka. Prema jednom francuskom putniku, koji je nekoliko meseci boravio u prestonici, 1883. godine po policijskoj statistici među stanovništvom Rio de Žaneira bilo je nekih 20 000 kapoeirista. Skoro dvadeset godina kasnije, u predgovoru za knjigu Japansko fizičko vaspitan-je (Educação Física Japonesa), kapetan-poručnik Santos Porto (Santos Porto) tvrdi: «U davna vremena, među nama su vežbe spretnosti, poznate kao kapoeira, cvetale čak i među sinovima najistaknutijih porodica». Već po-menuti Lima Kampos, 1906. godine žali gubitak navod-nog autentičnog duha kapoeire, tvrdeći da kapoeiristi onog doba «ne čine [od igre] pravu umetnost, profesiju, instituciju (...), pre su buntovnici, kavgadžije koje se bodu noževima, jednom rečju, galamdžije, a ne pravi, profesio-nalniiorganizovanikapoeiristi»23.Karvaljopominjeverzi-ju šefa policije iz 1904. godine o hapšenju skitnica nakon Pobune vakcina (Revolta da Vacina)24: od više od 2000 osoba privedenih zbog skitničarenja, samo 73 se bavilo kapoeirom. Nakon što su se bande uskomešale i podigle graju, za kapoeiru je usledio period gotovo potpune tiši-ne. Međutim, neophodna su dalja istraživanja kako bi se potvrdilapretpostavkapokojojjekapoeiragotovonesta-la u poslednjoj deceniji XIX veka.

U Baiji, progon je trajao do dvadesetih godina XX veka, kada su postale čuvene racije šefa policije Pedra de Azeveda Gordilja (Pedro Azevedo Gordilho), Pedrita, napripadnikekandomblea i kapoeire. Treba naglasiti da je društveno raslojavanje, obeleženo oštrom razlikom između gospodara i robova (ili belaca i crnaca) u Salva-doru bilo izraženije nego u Rio de Žaneiru. U svakom slučaju, potrebne su ozbiljnije studije kako bi se odredio nivo društvenog uticaja kapoeire u Baiji tokom XIX veka. Do sada nije bilo moguće utvrditi prisustvo bandi u Baiji u pretprošlom veku. Rego govori o kapoeiristi-telohranitelju kojeg su plaćali moćnici, misleći verovatno na pripadnike bandi iz Rija.25 Vederel (Wetherell), britanski vice-konzul u Baiji od 1842. do 1857. godine, opisuje uobičajenu borbu u salvadorskoj ulici Cidade Baixa u kojoj su «(...) [crnci] ne-prestano u pokretu, skaču i neprestano pomeraju ruke i noge, poput majmuna kad se igraju(...)»26.

4. OTVARANJE ŠKOLA, DRUŠTVENO PRIHVATAN-JE I NOVI PROFESIONALIZAM (OKO 1930.) Tride-setih godina prošlog veka započet je dug period tokom kojeg je kapoeira prestala da bude povezivana sa krimina-

(23) Cf. Santos Porto, predgovor knjizi Educação física japonesa, Cia. Topográfica Brasileira, Rio de Janeiro, 1905; Lima Campos, kod Drummond i Bandeira, op. Cit., p. 193.

(24) Narodna pobuna koja je izbila 10. novembra 1904. u Rio de Žaneiru kao reakcija siromašnog stanovništva na pokušaje vlasti da uvedu obaveznu vakcinaciju (prim. prev.).

(25) Cf. Rego, op.cit., p. 315.(26) Cf. James Wetherell, Brasil: apontamentos sobre a Bahia 1842-1857., Ed. Do Banco da Bahia.

Prevodilac u ovom opisu prepoznaje kapoeiru.

Tridesetih godina prošlog veka započet je dug period tokom kojeg je kapoeira prestala da bude povezivana sa kriminalom i podzemljem. U pitanju je proces laganog uzdizanja i prihvatanja kapoeire.

Detalj, Igra kapoeire Salvador, J.B. Debret


30

lom i podzemljem. U pitanju je proces laganog uzdizanja i prihvatanja kapoeire. Tokom ove treće faze transformaci-je, kapoeira će biti prikazivana na zvaničnim primjemima, biće priznata kao autentičan izraz narodne nacionalne kulture a što je najvažnije, počeće da je predaju u specijali-zovanim školama, takozvanim «akademijama».

Razvoj «akademske» kapoeire na osnovu uvođen-ja metodologije podučavanja, omogućila je takva poli-tičko-ideološka konstelacija gde je pitanje identifikacije i oblikovanja nacionalne kulture postalo centar intelektu-alne debate. Zaista, tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, intelektualci, sledbenici različitih estetskih i političkih tendencija, zalagali su se za stvaranje idealnog «brazilstva», autentičnih nacionalnih referentnih kulturnih vrednosti. U žiži ovih diskusija nalazilo se nastojanje za pomirenjem između potrebe za modernizacijom i istov-remenog očuvanja tradicije. Dakle, u okviru društvenih i političkih transformacija povezanih sa procesom industri-jalizacije stvoreni su i uslovi za pojavu nove kapoeire.

Revolucija iz 1930. označava uspostavljanje novih od-nosa između Države i društvenih klasa. Populističkim me-rama i diskursom, nova elita na vlasti pokušava da ozakoni staranje Države o društvu i stvara «državnu ideologiju», uz učešće intelektualaca modernističke orijentacije, uključe-nih u simbolično formiranje nacionalnog identiteta. Oruža-ne snage, uverene u svoju misiju korektiva politike, počin-ju da posmatraju obrazovanje kao instrument društvene mobilizacije, neophodan za (re)konstrukciju nacionalnog identiteta. Stoga pokušavaju da pomire obrazovanje masa sa vojnim principima discipline i hijerarhije. Na taj način promovišu institualizaciju fizičkog vaspitanja kao školskog predmeta. Tako Država, kao nadležna za promociju kultu-re, prisvaja za sebe izraze narodne kulture. O tome svedo-či uključivanje kapoeire u program obuke Specijalne poli-cije, oformljene 1932. godine; u tom programu kapoeira je imala dvostruku svrhu: korišćena je kao borbena tehnika neophodna za profesionalno obrazovanje policajaca, i kao kulturna vrednost koja afirmiše nacionalni identitet.

U ovom kontekstu javlja se i novi oblik kapoeire, zasno-van na pojmu efikasnosti. Njen početak simbolizuje stva-ranje prve akademije 1932. godine; osnovao ju je majstor Bimba, pod nazivom Centar za fizičku kulturu i regionalnu kapoeiru Baije (Centro de Cultura Física e Capoeira Regio-nal da Bahia). Važno je istaći da se do tada - uprkos onome što sugeriše fotografija Kristijana Žuniora - kapoeira učila na ulici; krug (roda) je organizovan na javnom prostoru, a tehnika učenja isključivala je ideju formalnog treninga. Drugim rečima, učilo se kroz igru, a ne kroz trening, kao danas. Zasnivajući svoj stil na kriterijumu borbene efikas-nosti, Bimba je implicitno smatrao postojeću kapoeiru slabom sa tačke gledišta borilačke veštine. Polazeći od te konstatacije, stvorio je metod podučavanja koji, dajući

prednost formiranju kapoeiriste kao borca, teži da zane-mari zabavnu komponentu ove veštine. Tako je započeo proces uvođenja kapoeire u školski sistem, uz opadanje njenog «skitničkog» aspekta i postepen nestanak krugova(rodas) sa ulica.

Osim što je posebno isticao dimenziju borilačke vešti-ne kod kapoeire, dajući prednost tehnici, pa čak i uvodeći pokrete iz drugih borilačkih veština, Bimba je težio i da je odvoji od marginalnosti. Kako primećuje Vieira27, da bi ušao u akademiju regionalne kapoeire, «učenik» (otuda i «pojam «uvođenja u školski sistem») je morao biti stu-dent ili radnik, što je isključivalo skitnice (ili nezaposlene?). Uz ovu segregaciju, Bimba je prihvatio i neke formalne aspekte iz akademske kulture, te stoga strane ambijentu narodne kulture: prijemni ispit, osnovni kurs, ceremonija dodeljivanja diplome i specijalistički kurs. Tim putem po-kušao je da legitimizuje kapoeiru kao obrazovnu aktivnost i uneo u nju vojne principe hijerarhje i discipline.

Učešće Bimbe i njegovih učenika 1936. godine u zva-ničnom defileu povodom Drugog jula, dana nezavisnosti Baije, zakonska dozvola rada njegove akademije 1937. (što je praktično označilo prestanak tretiranja kapoeire kao kriminalne aktivnosti), njegov rad kao profesora Centra za obrazovanje rezervnih oficira vojske (Centro de Formação de Oficialis da Reserva do Exército) u Salvadoru od 1939. do 1942., kao i predstava izvedena za predsednika Bra-zila, Žetulija Vargasa (Getúlio Vargas) 1953. godine, jesu reprezentativni događaji u procesu društvenog uzdizanja i prihvatanja kapoeire. Došlo je do kontakta između majsto-ra Bimbe i univerzitetskih grupa zainteresovanih da nauče kapoeiru, a osim toga, mnogi od njegovih učenika pripa-dali su društvenoj eliti Salvadora. Stoga se čini da nije dale-koodistinetvrdnjadajeregionalna kapoeira bila okrenuta ka privilegovanijim slojevima društva28.

Jedna od posledica pojave takozvane regionalnekapo-eire, bilo je i lažno razlikovanje dva «stila»: angole, smatra-ne za stariju i tradicionalniju, i regionalne, za koju su puristi smatrali da nema karaktera. Međutim, koncept kapoeire angolejavljasekaoodgovornadolazakregionalne kapo-eire majstora Bimbe; njen početak vezuje se za majstora Pastinju (Visente Fereira [Vicente Ferreira]) i njegov Sport-ski centar kapoeire angole, otvoren 1941. godine u Baiji. Često se meša «ritam» berimbaua poznat kao «ritam An-gole» (u pitanju je određeni ritam koji implicira i određenu vrstu igre) i navodni stil igre «angola». Treba, pre svega, pojasniti da postoje različiti ritmovi koji određuju različite oblike igre, pri čemu ti različiti ritmovi ne moraju obave-zno da podrazumevaju i kristalizaciju različitih «stilova» ili «škola» kapoeire.

(25) Cf. Vieira, op.cit., capítulo II.(26) Cf. Vieira, op.cit., p. 175.


31


Jedan od efekata širenja akademija bio je, s jedne stra-ne, definitivan raskid kapoeire sa marginalnošću. Tako je stigma «besposličarske» ili «marginalne» aktivnosti po-stepeno bila zamenjivana savremenim kontekstom ka-poeire. S druge strane, razvoj koju je kapoeira doživela zahvaljujući akademijama dovela je kako do nekontrolisa-nog širenja broja «majstora», tako i do vulgarizacije i često krivog predstavljanja originalnog značenja ove veštine. U svakom slučaju, kapoeira je postala sredstvo za život: sa akademijama, profesija majstora (ili profesora / instrukto-ra)postalajestvarnost.

Dugogodišnje korišćenje metoda podučavanja takođe je imalo dvostruke posledice. Sistematizacija treninga, za-snovanih na ponavljanju pokreta, i neprestana razmena između različitih grupa u Brazilu i inostranstvu, doveli su zaista do nezamislivih tehničkih i sportskih poboljšanja. Međutim, naglasak na ponavljanju doveo je do određene «mehanizacije» ili «automatizacije» pokreta, dovodeći do standardizacije oblika igre i ličnih stilova.

Drugi važan aspekt savremene kapoeire jeste njeno širenje po svetu. Učešće majstora Pastinje i njegove grupe na Festivalu crne umetnosti u Dakaru, u Senegalu, 1966. godine, verovatno je prvo zvanično pojavljivanje kapoeire

Učešće majstora Pastinje i njegove grupe na Festivalu crne umetnosti u Dakaru, u Senegalu, 1966. godine, verovatno je prvo zvanično pojavljivanje kapoeire u inostranstvu. Od sedamdesetih, a posebno od osamdesetih godina XX veka, sve veći broj kapoeirista putuje u Evropu i SAD da održi kurseve, a mnogi čak i ostaju dugo vremena u inostranstvu i razvijaju poslove


Foto: Lilia Menezes

(28)To je, na primer, slučaj sa majstorom Akordeonom (Mestre Acordeon), učenikom majstora Bimbe, koji se preselio u San Fransisko (Kalifornija), i odande 1983. doveo značajnu grupu severnoameričkih učenika kako bi naučili kapoeiru u Brazilu. Mogli bi se navesti brojni i sve češći slični slučajevi.

32

u inostranstvu. Od sedamdesetih, a posebno od osamde-setih godina XX veka, sve veći broj kapoeirista putuje u Evropu i SAD da održi kurseve, a mnogi čak i ostaju dugo vremenauinostranstvuirazvijajuposlove28.

Sve u svemu, kapoeira je prošla kroz različite istorij-ske forme i preživela predrasude i progone. U globalizo-vanom svetu na početku XXI veka može zvučati čudno da je pre jednog veka, u sred belle époque, u klasičnom periodu carstva, ona bila na ivici opstanka. Danas, kapoe-ira se uspešno širi po svetu. Međutim, važno je poštovati njene tradicije i specifičnosti, te u tom smislu treba poseb-no obratiti pažnju na očuvanje različitih tradicionalnih rit-mova berimbaua, koji ipak čine najjaču vezu sa tradicijom vremena nakon nestanka bandi.

Giljerme Frazao Konduru (Guilherme Frazão Conduru). Diplomata i kapoeirista. U Rio de Žaneiru bio je učenik majstora Soriza (Sorriso) i Garinše (Garrincha), obojice iz grupe Senzala, osnovane 1966. u tom gradu.

Foto: Lilia Menezes

33

Progon kapoeire

NE ZNA SE TAČNO KADA JE POČELA OVA PRIČA O PROGONU KAPOEIRE. U ČLANKU ĆEMO

IZLOŽITI PROBLEM POČEVŠI OD XIX VEKA, TAČNIJE OD NJEGOVOG NASTANKA; TO JE

VREME KADA SE U BRAZILU POJAČAVA KONTROLA NAD CRNAČKIM KULTURNIM IZRAZIMA

(BATUQUES), I KADA ROBOVLASNIČKO DRUŠTVO POČINJE DA MOTRI NA NJIH.

Frederiko Žoze de Abreu (Frederico José de Abreu)

progon kapoeire

Utomperiodubatuke (batuque) je bio generički pojam kojim su označavani svi izrazi crnačke kulture, gotovo uvek izvođeni uz pomoć udaraljki i plesa. Pesma je takođe bila uključena, bilo da su u pitanju duhovni, ili profani sadržaji, koji su mogli biti izvođeni odvojeno, jedan po jedan, ili za-jedno. Na taj način su sambaikandomble, kapoeira i drugi crnački plesovi i razonode, uprkos međusobnim razlika-ma, mogli biti zajedno označeni kao batuke.

Značajan deo istorijskih informacija koje posedujemo o Brazilu XIX veka dugujemo pogledima i utiscima strana-ca. Oni su ostavili izuzetno važna dokumenta na osnovu kojih možemo rekonstruisati crnačke navike i običaje, bilo da su u pitanju robovi, slobodni ili oslobođeni, Afrikanci ili kreoli (crnci rođeni u Brazilu). Poređenje Brazila sa Afri-kom bilo je uobičajeno među strancima, naročito kada bi se našli u gradovima kao što su Salvador, Resife ili Rio de Žaneiro, u provincijama Baija, Pernambuko, odnosno Rio de Žaneiro. U ono vreme, ova tri lučka grada su bila veo-ma prometna i rasla su zahvaljujući trgovini robljem, sve dok ropstvonijeupotpunosti ukinuto1871.godine.Unjima je preovladavalo crnačko stanovništvo, neophodno za održavanje dinamike urbanog života koje je bilo najod-govornije za ulične nemire. Zbog svega toga, ovi gradovi supostaliplodnotlozabatuke.

Salvador, Resife i Rio de Žaneiro, glavni centri stvaran-ja i širenja kapoeire – sudeći po dosadašnjim istorijskim istraživanjima – najviše su doprineli i širenju ovog kultur-nog izraza u druge delove Brazila, od XIX do sredine XX veka. Ovaj fenomen mogao se odigrati putem trgovine između provincija ili putem unutrašnjih migracija. U tim gradovima je kapoeira bila deo svakodnevice i smatrana je za crnački običaj; najprisutnija je bila među radnicima, u uličnim neredima (to su slučajevi kada je intervenisala poli-cija) i na crnačkim proslavama. Ove informacije, navedene u izveštajima stranaca, potvrđuju između ostalog i izvori kao što su usmeno predanje, ondašnje dnevne novine, policijska hronika i sudska dokumentacija. Na osnovu svih tih dokumenata, može se zaključiti da je progon jedan od najgorih neprijatelja sa kojim se kapoeira suočila u svojoj istoriji.

U prvoj polovini XIX veka, Brazil je prolazio kroz buran društveno-politički period prepun nemira, konflikata i ra-tova za nezavisnost; ovi sukobi kulminirali su 1822. godine oslobađanjem brazilskog naroda od portugalskog jarma. Usledile su narodne pobune, poput Sabinade (Sabinada)(1831-1833, sic) u provinciji Baija, Kabanažem (Cabana-gem) (1835-1840) u provinciji Grao-Para (Grão-Pará) i Balaiada(Balaiada) u provinciji Maranjao (Maranhão). Nji-ma je prethodila pobuna Zavera krojača (Conspiração dos Alfaiates) iz 1798. godine, koja je izbila u Salvadoru kao izraz težnje za slobodom jedne društveno potlačene klase (robova), potaknute željom za učešćem u ukidanju

Ovaj fenomen mogao se odigrati putem trgovine između provincija ili putem unutrašnjih migracija. U tim gradovima je kapoeira bila deo svakodnevice i smatrana je za crnački običaj; najprisutnija je bila među radnicima, u uličnim neredima (to su slučajevi kada je intervenisala policija) i na crnačkim proslavama.


36

ropstva. Ovu sliku političke nestabilnosti dodatno oteža-vaju mnoge pobune robova iz prve polovine XIX veka, kako u ruralnim, tako i u urbanim zonama Brazila, a na-ročito u Salvadoru, u periodu od 1807. do 1835. godine. Smenjivanje ovih događaja u tako kratkom vremenskom periodu, i činjenica da su se odigravali mahom u Salvado-ru i njegovoj okolini, ukazuje na postojanje svakodnevne atmosfere pobune robova u provinciji Baiji.

Pobunjenička klima koju su stvorili crnci očigledno je uzbunila vlast i stanovništvo Salvadora, koje je bilo uzne-mireno zbog postojećeg animoziteta, gotovo uvek - otvo-renoiliprikriveno-povezanogsarasnimpitanjem.Kakobi se ugušile pobune robova, umnožili su se napori da se identifikuju njihovi uzroci. Među tim uzrocima našao se ibatuke. Nije bilo lako odlučiti se na zabranu svih oblika batukea, što potvrđuje uporna nepokornost crnaca, koji su bubnjeve atabake imarimbe29 svirali među gradskim zidinama i na gradskim plažama. Opštine su u nastojan-ju da disciplinuju život crnaca na ulicama gradova 1716. godine donele uredbe kojim zabranjuju upotrebu ovih instrumenata.Atabakeimarimba su udarački instrumenti koji stvaraju zvuk i atmosferu za batuke. Robovlasničko

društvo, čije je funkcionisanje zavisilo od robova, našlo se u krajnje teškoj situaciji; kako da zabrani robovima aktivnosti koje su za njih neophodne, koje ih održavaju u životu a koje istovremeno tom društvu zadaju toliko neprijatnosti i straha?

Kakve su to neprijatnosti i koji strahovi su to bili? Mogu se pročitati u žalbama stanovništva u štampi onoga doba: «gomile crnaca oba pola, iz različitih afričkih naroda, priča-ju, plešu i pevaju paganske pesme u ritmu užasnih bubn-jeva», «bučne zabave», «disonantni zvuci i glasovi», «var-varski običaji», «pijano uvijanje i zbrka», «svađe», «nepri-stojne i nemoralne scene» ili «stravični plesovi»... Žalbe se nisu ograničavale na diskvalifikaciju izraza crnačke kulture sa civilizacijskog stanovišta. Optuživali su ih i za remećenje javnog reda; budući da se batuke dešavao «gde i kada to robovi hoće», ti robovi su tokom batukea bili samostalni, makar samo delimično i kratkotrajno. Kao što je običaj na-lagao, a kada je to bilo dozvoljeno, crnačke manifestacije su se odigravale na uličnim proslavama katoličkih prazni-

Batuke,Rugendas, Johannn Moritz, 1802-1858

(29)Marimba je muzički instrument iz porodice udaraljki, afričkog porekla (prim. prev.).

37

progon kapoeire

ka, mada izvan centra događanja. Kako se u žalbama tvrdi, u tim prilikama su «muzika i pesma crnaca nadjačavale sveokolnezvuke».

U ovim žalbama se između redova može shvatiti ključni značaj koji je batuke imao za život robova, kao i to koliko su oni na njega bili ponosni. To su primetili i pribeležili strani putnici. Kao hroničari, divili su se posma-trajući koliko rado i sa koliko energije bi se robovi, nakon celodnevnog mukotrpnog rada, predavali batukeu. Nisu verovali da su pred njima robovi. Po njihovim izveštajima, batuke je za robove mogao biti izvor zadovoljstva, sudeći po tome da su za njega uvek bili spremni; imao je bla-gotvorno dejstvo na izmučeno telo, pomažući im da se oporave nakon teškog ropskog rada. Pred tom činjeni-com se jedan od tih hroničara, Rugendas, zadivio i izja-vio: «Ne možemo da poverujemo da su to pred našim očima robovi». Iz svega navedenog može se zaključiti da jebatuke (kapoeira, samba, kandombleidrugerazonodecrnaca) pružao robovima mogućnost da povrate svoju ljudskost, uništenu ropstvom.

Uprkos svemu, bilo je među elitom onih koji su bra-nilibatuke. Neki su ga smatrali za «časnu i nevinu razo-nodu», po ugledu na klirike koji su tvrdili da su i robovi Božja stvorenja, te da stoga i oni imaju pravo na odmor i uživanje. Čak su i neki gospodari posmatrali batukekaopriliku da robovi, bar na kratko, zaborave svoj tužan život, da užitkom sakriju bol.

Ta napetost o kojoj je bilo reči, predstavljala je dilemu za celokupno stanovništvo. Imajući u vidu istorijski kon-tekst tog vremena, dilema je bila teška. Zbog svakodnev-nih pobuna crnaca, vladajući robovlasnički sistem pokuša-vao je da zabrani sve aktivnosti koje bi mogle dovesti do njihovog okupljanja i koje gospodari i policija ne bi mogli nadzirati. U taj okvir su se uklapali svi oblici batukea. Nai-me, batuke je podrazumevao okupljanje crnaca, a svako takvo okupljanje vlasti su doživljavale kao zavereničko zamešateljstvo i začetak robovskih pobuna, tako čestih u Baijionogvremena.

Mišljenja o batukeu davali su vlada, crkva, policija, go-spodari robova, poslanici u parlamentu i ljudi iz naroda. Svi su mogli da se bave njime, daju svoje mišljenje i utiču na odluku da se on dozvoli ili zabrani. Međutim, imajući u vidu složenost situacije izložene u žalbama stanovništva, kao i činjenicu da je batuke povezivan sa čestim crnačkim pobunama, konačnu odluku o sudbini batukeamoglajedoneti samo vlada. Između ostalog i zato što, od 1767. godineistvaranjaTamnice(Calabouço), javnog mesta za kažnjavanje robova, gospodari nisu više bili podsticani da privatno kažnjavaju svoje robove, a kontrola crnaca na ulici prestala je da bude u nadležnosti njihovih vlasnika, već je prešla na organe vlasti, državu i njoj podređen po-licijski aparat.

Uprkos svemu, bilo je među elitom onih koji su branili batuke. Neki su ga smatrali za «časnu i nevinu razonodu», po ugledu na klirike koji su tvrdili da su i robovi Božja stvorenja, te da stoga i oni imaju pravo na odmor i uživanje.


38

Na planu lokalne vlasti, odgovorne za opštinske uredbe (zakone kojima se nastojalo disciplinovati ljude i aktivnosti na ulicama), nije se mogao ukinuti batukenitisu crnci mogli biti sprečeni da u njemu učestvuju. Zapra-vo, vlasti nisu više mogle vladati situacijom uz postojeća sredstva kontrole. Nije više bilo dovoljno zabraniti batu-ke ili uhapsiti one koji ga praktikuju; to nije iskorenjivalo uzrok. Bilo je neophodno osmisliti novu politiku progo-na, takvu koja bi oslobodila stanovništvo straha, koja bi upravljala policijskim akcijama i učinila efikasnim opštin-ske represivne uredbe.

U tom smislu, prvi koji se suočio sa situacijom bio je grof da Ponte (Conde da Ponte), guverner Baije između 1804.i1808.godine.Onjebatukeu objavio rat bez primi-rija, uz preporuku policiji da koristi nasilje. Njegov cilj bio je radikalan; iskoreniti batuke. Po njemu, to je bio jedini način da se reši pitanje; trebalo je potčiniti batukeire30 i takosprečiti mogućnost izbijanja robovskih zavera. Te su mere uzalud primenivane, pošto je batukenastaviodapostojikao da ga je nemoguće kontrolisati, kao što su nastavljene i neizbežne pritužbe i zbunjenost onog dela stanovništva kojejebatuke pogađao. Robovske pobune nisu prestajale za sve vreme vladavine grofa da Pontea u Baiji.

Nakon toga, od 1808. do 1818. godine, Baijom je vla-dao grof dos Arkos (Conde dos Arcos), koji je pokušao da

sprovede nešto blažu politiku u odnosu na svog prethod-nika, uz preporuku policiji da umereno koristi represivne mere. Njegova je politika oscilirala između dozvole i pro-gonabatukea, u meri u kojoj je pokušavao da pomiri dva suprotna stava; proganjati ga, zbog pritužbi koje su do-lazile iz uticajnih društvenih slojeva; dopustiti ga, imajući u vidu preporuke crkve i nekih od robovlasnika. Ova dva suprotna stava pomirena su gubernatorovim merama za kontrolu crnačkih aktivnosti; jasno su određena mesta i okolnostipodkojimasebatuke može praktikovati. Nije više mogao biti održan bilo kada i bilo gde, kao što stoji u starim pritužbama. S druge strane, ove mere su, u skaldu sa molbama crkve i gospodara, a pod nadzorom vlasti, osiguravale robovima trenutke odmora i slavlja, neophod-ne svakom ljudskom biću.

Kada je u pitanju upozorenje da batuke pothranjuje robovske pobune, grof je pokušao da ublaži ove strepnje ističući da su zapravo okupljanja crnaca mnogo pogod-nija za širenje nerazumevanja među njima, zahvaljujući etničkim razlikama – poreklom još iz Afrike – i sukobima među njima koji su bili posledica teških životnih uslova u robovlasničkom Brazilu. Zaista, politika grofa dos Arkosa se po efektima izjednačila sa politikom grofa de Pontea;

CapoeiraA repressão à capoeira

Borba crnacaAugustus Earle( 1793-1838)

30)Na port. batuqueiros, oni koji praktikuju batuke (prim.prev.).

39

progon kapoeire

batuke je nastavio da uznemirava fizičku udobnost i duho-vni mir društva u Baiji. Kako je u ono vreme robovlasnički sistem u potpunosti zavisio od eksploatacije rada crnaca, kojimajebatuke bio neophodan da prežive, on je nasta-vio da postoji kao da kontrola nije moguća, a nastavile su se i neizbežne pritužbe i zbunjenost onih koje je batukeuznemiravao. Ni članci u dnevnim novinama, ni zabrane opštinskim uredbama, ni šteta koju je pretrpeo od policij-skih progona, nisu uspeli da prekinu tok njegove istorije ispunjene snagomkojuposeduju stvari kadamorajudase dogode, kao što bi rekao brazilski kompozitor i pevač Kaetano Velozo (Caetano Veloso).

Ukoliko se vratimo na spisak pritužbi, videćemo da su svi oblici batukea smatrani varvarskim običajem; tu dubo-ko ukorenjenu predrasudu dominantne društvene grupe su širile tokom celog XIX i dobrim delom XX veka a, istini za volju, ni do danas nije u potpunosti nestala. Kapoeira, samba i kandomble su kompromitovale civilizacijski mo-del kojem je težila elita, budući da nisu bili u skladu sa običajima i javnim ponašanjem u zemljama (evropskim) koje je elita smatrala civilizovanijim. Treba uočiti da su te predrasude obrazlagane brojnim argumentima kako bi se praktikovanje ovih oblika crnačke kulture udaljilo od boga-tih delova grada, pa čak i da bi se potpuno zabranilo njiho-vo održavanje. Ti su argumenti odslikavali želje; odražavala ih je prazna retorika progresivnih ideala, jer se civilizacij-ski model kojem su težile brazilske elite, zbog dubokih društveno-ekonomskih uzroka, nije mogao ostvariti na odgovarajući način. Zaista, možemo tvrditi da su ekonom-ski razvoj, modernizacija i urbana transformacija u glav-nim brazilskim gradovima tekli paralelno sa najzaostalijim oblikom rada i njegove organizacije – robovlasništvom - stanjem koje su u ono vreme (XIX vek) stranci već smatrali varvarstvom - isti oni stranci koje su brazilske elite želele da impresioniraju svojim evropskim društvenim modelom. Utisak je, zahvaljujući robovlasništvu, bio sasvim suprotan.

U ovom uopštenom prikazu borbe protiv batukea, mogu se uočiti elementi koji su rukovodili represivnim akcijama protiv crnačkih kulturnih izraza. Neophodno je istaći, međutim, da se svaki od njih suočio sa specifičnim okolnostima, kao što su specifični bili i načini borbe onih zajednica koje su ih upražnjavale. Zbog toga je svaki od ovih kulturnih izraza, uprkos značajnom broju zajedničkih elemenata, imao sopstvenu istoriju sličnu onoj koju ima kapoeira. Prvi zapisi o prisustvu kapoeire u Brazilu potiču iz perioda pre XIX veka. Od onda postoje i zapisi o progo-nu kapoeire. Progon kapoeire tako je duboko povezan sa njenim poreklom, da se istorija tog perioda može istražiti, proučiti i ispričati na osnovu policijskih hronika i dokumen-tacije tog doba.

Ove izvore treba pažljivo analizirati kako bi se iz njih eliminisao policijski žargon, predrasude vidljive u pripo-

Progon kapoeire je prošao kroz nekoliko faza, od proste zabrane, preko kazne šibanjem, a onda je u vreme republikanskog režima, koji ju je uvrstio u Krivični zakon Republike 1890. godine, kapoeira postala državno pitanje


40

vedanju, problematičan pristup, što sve može dati iskri-vljenu sliku o nekadašnjoj kapoeiri. Uz navedene mere opreza, ta dokumenta mogu nam pomoći da razumemo stremljenja, rituale, oblike društvenog ponašanja i navike, način ophođenja i žargon kapoeirista, koje su delove gra-da nastanjivali, koje su oružje koristili, njihove biografske podatke, podatke o boji, narodnosti, odeći, zanimanju, poslovima kojima su se bavili, ritualne konflikte između njih i policije, kao i taktike i pogodne trenutke za ispolja-vanje njihove veštine.

Progon kapoeire je prošao kroz nekoliko faza, od pro-ste zabrane, preko kazne šibanjem, a onda je u vreme republikanskog režima, koji ju je uvrstio u Krivični zakon Republike 1890. godine, kapoeira postala državno pitanje. Pre nego što je došlo do toga, kapoeirsti i policija su se često sukobljavali. Sukobi su bili tako teški, da taj period (između druge polovine XIX veka i prvih decenija XX veka) možemo definisati kao turbulentan; poprišta ovih sukoba bili su mahom gradovi Rio de Žaneiro, Salvador i Resife, zbog već navedenih razloga.

Tradicije kapoeire u tim gradovima nalikovale su jedna drugoj, ne samo po formi, već i po sličnom društvenom ponašanju onih koji su je upražnjavali. Kapoeiristi iz ovih gradova bili su uglavnom ulični radnici (nosači, kočijaši, putujući prodavci, prodavci na vašarima, čistači), ili lučki radnici (utovarivači brodova, magacioneri i veslači). Treba istaći da su među zanimanja kapoeirista spadala i neka smatrana tipičnim za beskućnike i skitnice, kao što su ri-bar, kurir i majstor za sitne popravke, među ostalim. Po-znata je i sklonost kapoerista ka zabavama u prazničnim ambijentima. Iako su mnogi strepeli od njihovog pojav-ljivanja na proslavama narodnih praznika, to je prisustvo ipak, zajedno sa igračima sambe, smatrano odlučujućim za podizanje atmosfere na profanom delu proslave, kao što je bio slučaj u Baiji i u Rio de Žaneiru, pa čak i kada bi ih optuživali za stvaranje kasnijih nereda.

U svim tim gradovima kapoeira je bila proganjana, mada je stepen represije zavisio od mesta do mesta; najžešći je bio u Rio de Žaneiru. Progon je sprovođen zabranom izvo-đenja kapoeire, opštinskim uredbama, poterama i zatva-ranjem kapoeirista, često bez ikakvog suđenja, preteranim telesnim kažnjavanjem, prinudnim radom i deportacijom. Represija je vršena i nasilnim regrutovanjem za Vojsku i Mornaricu, što je praksa koja potiče iz perioda kolonijalne vlasti u Brazilu, kada još uvek nisu postojale profesional-ne vojne snage, te je regrutacija vršena na ulicama i bila usmerena pre svega na ljude smatrane probisvetima, skit-nicama i kriminalcima. Osim toga, u tom periodu Vojska i Mornarica su bile organizovane kao kazneno - popravni domovi za maloletnike, a regrutovale su čak i odbegle crne robove koji su mogli, mada pod drugim imenom, da pristupe Oružanim snagama. Izuzetno je važno primetiti

dajevladasprovodilakampanjuzastvaranjekontingenta«Dobrovoljaca domovine», čiji su deo u odbrani Brazila u ratu protiv Paragvaja (1864-1870) bili kapoeiristi.

Represivna politika i akcije protiv kapoeire su počiva-le na stereotipu koji je stvorila policija; ona je kapoeiriste predstvaljala kao izazivače nereda, kavgadžije, skitnice i probisvete. To je generalizacija u koju se svakako nisu uklapali svi kapoeiristi; ona nije obuhvatala belce, među kojima je bilo aristokrata, policajaca, pripadnika elite, stu-denata i tako dalje. U ovu grupu treba uvrstiti i mlade koji su se pobunili protiv autoriteta u porodici ili školi. Oni su izabrali ulicu kao prostor slobode i upražnjavali su kapoei-ru kao oblik zabave i borilačku veštinu koja im je pomogla da nađu svoje mesto i da se afirmišu na ulici.

Upravo seuokriljuoveelite koja jepraktikovalaka-poeiru rodila i razvila ideja da je to zdrav sport i efikasna borba, te da su štetni elementi koji su joj pripisivani poticali od marginalizovanih članova društva koji su je upražnjavali (crnci, probisveti, skitnice, proleteri i tako dalje).

U Rio de Žaneiru, Resifeu i Salvadoru, kapoeiristi su počeli da se bore protiv progona. Njihov otpor je bio za-snovan na taktici zbunjivanja i zavaravanja policije. Trudili su se da igraju kapoeiru na perifernim mestima, ili u glav-nim gradskim četvrtima, tamo i tad gde policijski nadzor ne bi bio previše strog. To je taktika kojom su se služili stari kapoeiristi Baije. Ona je čak uključivala i pregovore sa policijom, uspevši da izdejstvuje dozvolu za skitničarenje (što je bio sinonim za kapoeiru). Nisu bili retki ni sukobi između kapoeirista i policijskih snaga, koji bi se nekad zav-ršavali pobedom kapoeirista; oni bi trijumfovali zahvalju-jući boljem poznavanju ulica i superiornosti uborbi jedan na jedan. Istorija progona obogatila je i narodno predanje pričama i legendama koje su kapoeiristima pripisivale nad-ljudske moći, kao ljudima koji kada su progonjeni mogu da se pretvore u drveće, biljke i životinje.

Turbulentna vremena kapoeire, kako otkrivaju istorij-ski podaci, bila su najintenzivnija u Rio de Žaneiru, gradu u kojem su kapoeiristi više uticali i učestvovali u svakod-nevnom društvenom životu nego bilo gde drugde tokom XIX veka. Vesti u novinama iz tog perioda svedoče o tome opisujući akcije bandi (neprijateljskih grupa kapoeirista) sukobljenih međusobno i sa policijom kako bi geografski obeležile deo grada, sa ciljem da uspostave u njemu pa-ralelnu vlast. Članci optužuju kapoeiriste Rio de Žaneira za snažno prisustvo u drugim aspektima života grada, kao na primer u političkom životu, uz ozbiljno učešće u do-gađajima kao što su ukidanje ropstva (1888.) i proglašenje Republike (1889.). Društveni angažman kapoeirista u Rio de Žaneiru veoma je doprineo uključivanju kapoeire kao zločina u Krivični zakonik Republike Brazil.

Nakon kvalifikacije kapoeire kao zločina u Krivičnom zakoniku, sledile su druge policijske mere, kao što je ha-

KapoeiraProgon Kapoeire

41

progon kapoeire

pšenje glavnih kapoeirista Rio de Žaneira i njihova nepo-sredna deportacija na ostrvo Fernando de Noronja, koje je funkcionisalo poput kaznene kolonije. To je bilo pre-sudno da tradicija kapoeire u Rio de Žaneiru izgubi snagu kontinuiteta i praktično nestane. Neki od onih koji su je upražnjavali pobegli su od progona i nastavili život usred boemskog podzemlja – u sambi i karnevalu. U Pernambu-ku je u isto to vreme, zbog još uvek nedovoljno istraženih razloga, kapoeira ušla u period dekadencije a spasla se ne-stanka transformišući se u energične korake freva(frevo), plesa nastalog u toj državi.

Tokom čitavog perioda, u Baiji se učvršćuje tradici-ja kapoeire. Doduše, i tamo je kapoeira tokom XIX veka prošla kroz periode progona, a njeni poštovaoci poređeni su sa onim društveno problematičnim iz Rio de Žaneira. Mađutim, istorijski posmatrano, kapoeiristi Baije iznenađu-ju svojim naporima da očuvaju i održe kapoeiru kao umet-nički izraz, zabavu, priliku za razbribrigu (razonodu, igru, zabavu). Pri tom joj ipak nisu odricali mogućnost da po-služi i kao veština lične odbrane. Oni su tako razvili prisnije socijalne kontakte sa društvom Baije i pokušali da društ-veno afirmišu kapoeiru, a da bi to postigli poslužili su se kalendarom narodnih praznika Baije, pretvorivši je tako u narodnu zabavu.

Odgovornost za ovaj proces afirmacije kapoeire leži na čitavoj jednoj generaciji majstora koja je, mada prak-tično anonimna, počev od tridesetih godina XX veka puno učinila na njenom socijalnom prilagođavanju. Oni će modifikovati manire i ponašanje kapoeirista, učiniti njihovu igru prefinjenijom; naglasiti aspekte socijalne in-kluzije istorijski vezane za ovu igru, koji nisu nestali čak ni u nemirna vremena, pripisati joj društveno-obrazovne vrednosti i efekte i učiniti da se kapoeira istakne kao sim-bol nacionalnog identiteta. Na taj način, uspostavljene su osnove da mesto kapoeire u Krivičnom zakonu postane nelogično. Jedno ime ističe se kao ikona ovog procesa istorijskog preokreta kapoeire; to je majstor Bimba, prvi kojem je kapoeira bila zanimanje. On je bio taj koji je dobio zvanično odobrenje da je podučava. Za njim su usledili svi oni zahvaljujući kojima će se ostvariti «istorijska osveta» kapoeire; ta da od nje danas traže da rešava društvene probleme, ona koju su u prošlosti optuživali da ih izaziva.

Frederiko Žoze de Abreu (Frederico José de Abreu). Ekonomista. Član i osnivač Akademije Žoao Pek-eno de Pastinja (Academia de João Pequeno de Pastinha), Fondacije Majstor Bimba (Fundação Mestre Bimba) i Insti-tuta Žair Moura (Instituto Jair Moura). Autor je knjiga Bimba je Bamba: kapoeira u ringu (Bimba é Bamba: a capoeira no ringue); Škola majstora Valdemara (O Barracão do Mestre Waldemar); Kapoeiristi: Baija u XIX veku (Capoeiras: Bahia século XIX).

Jedno ime ističe se kao ikona ovog procesa istorijskog preokreta kapoeire; to je majstor Bimba, prvi kojem je kapoeira bila zanimanje. On je bio taj koji je dobio zvanično odobrenje da je podučava. Za njim su usledili svi oni zahvaljujući kojima će se ostvariti «istorijska osveta» kapoeire; ta da od nje danas traže da rešava društvene probleme, ona koju su u prošlosti optuživali da ih izaziva.


42

Crna garda: kapoeira na političkoj sCeni

JEDAN OD NAJČEŠĆE KOMENTARISANIH - I NAJMANJE PROUČENIH - FENOMENA IZ ISTORIJE UKIDANJA

ROPSTVA U BRAZILU KRAJEM XIX VEKA, JESTE TAKOZVANA CRNA GARDA(GUARDA NEGRA). SLIKA U

NARODU KOJA JE PREŽIVELA OVU EPIZODU JESTE SLIKA GRUPE BIVŠIH ROBOVA KOJI SU SE, ZAHVALNI

ZBOG DEKRETA KOJIM JE DOŠAO KRAJ ROPSTVU U BRAZILSKOM CARSTVU, A KOJI JE POTPISALA

NASLEDNICA TRONA, PRINCEZA IZABEL, MOBILISALI PROTIV NEPRIJATELJA MONARHISTIČKOG

REŽIMA, PRIPISUJUĆI IM NAMERU DA, ZBOG NEZADOVOLJSTVA ZLATNIM ZAKONOM (LEI ÁUREA),

SRUŠE KRUNU.

karlos EužEnIo lIbano soarEs (Carlos EugênIo líbano soarEs)

Crna garda:Kapoeira na političKoj sCeni

Ti su crnci bili pokretani osećajem potčinjenosti, dubo-ko usađene tokom vekova ropstva, pa stoga nisu mogli da razumeju da je protivljenje monarhističkom režimu davno prethodilo Zlatnom zakonu1, pa se i republikanizam dugo godina hranio opstankom represivnog režima, što je mo-narhija uvek bila.

Preplavljene prevaziđenim, pred-modernim, primitiv-nim (na jeziku onog vremena) osećanjima, ove je crnce moderno doba osudilo. Njihov će svet nestati kada bude bio ukinut monarhistički režim, u ovom slučaju nakon 15. novembra 1889. godine, kada je brazilska monarhija pala kao kula od karata. Ovo je bilo osećanje velikog dela bra-zilskih intelektualaca na prelasku u XX vek.

Drugačiji pogled proizilazi iz članaka u dnevnim novi-namaCidade do Rio, čiji je urednik bio crni novinar Žoze do Patrosinijo (José do Patrocínio). Zagovornik abolicije, posmatrao je Crnu gardu, u prvim mesecima njenog po-stojanja, kao otelotvorenje političke volje crnaca, koji tek što su se otrgli zatočeništva. Posle vekova služenja, ovi lju-di su po prvi put mogli da se politički izraze na javnim trgo-vima, pa je logično, njihova poruka bila podrška onoj usta-novi koja ih je izvukla iz senzala2, iako iskazana u uzavreloj atmosferi političkog radikalizma u kontekstu abolicije, u senci neprijateljstva stotine vlasnika plantaža, nekadašnjih stubova Carstva koji su izgubili svoje vlasništvo i nisu bili obeštećeni, i republikanaca besnih zbog iznenadne popu-larnosti monarhije u slici «Izabel Spasiteljice»3.

Ove sukobljene vizije progutala je politička lavina Pet-naestog novembra4. Republika je stavila tačku na tu uzav-relu debatu, koja je posmatrana kao deo prošlosti kojoj je mesto u memorijalnim muzejima; ta je debata zamenjena novim pitanjima koja je novoustoličeni režim postavio na dnevni red; građanstvo, politička modernizacija, emigraci-ja, federalizam...

Nova brazilska istoriografija, koja je ugledala svetlost na stogodišnjicu Abolicije i Republike, krajem osamdesetih godina XX veka donela je sa sobom i nove teme i nove do-kaze za koje zvanična istoriografija nije ni pretpostavljala da postoje. I to ih je donela neočekivanim putevima.

Crna garda je bila jedan od ciljeva ove revizije brazilske istorije, koja još uvek nije završena. Pre nego samo feno-men, smešten u tesne okvire između 13. maja 1888. i 15. novembra 1889. godine, Garda ima dublje korene u dru-gim izrazima brazilske kulture čija je istorija tek nedavno izašla iz senke; u kapoeiri.

Godinama predstavljana kao manifestacija došla iz Afrike, a koju su razvili robovi u senzalamauprvimdanimakolonije, preneli je u Kilombo iz Palmaresa te je postala obeležje crnačke kulture, kapoeira polako počinje da biva posmatrana kao tvorevina robovske kulture u Brazilu koju su stvorili Afrikanci i kreoli (crnci rođeni u Brazilu) u urba-nom okruženju, a koja se razvijala u naseljima i gradovima

(1) Zlatni zakon (Lei Áurea) kojim je 13. maja 1888 godine ukinuto ropstvo u Brazilu.(2) Velike barake za smeštaj robova (prim. prev.).(2) Para um retrato do sentimento anti-Guarda Negra latente na elite branca da época, ver os

artigos de Rui Barbosa escritos no jornal Diário de Notícias em 1889. BARBOSA, Rui. Campanhas Jornalísticas. Império (1869-1889. Obras Seletas, v. 6, Rio de Janeiro: Casa de Rui Barbosa, 1956 (principalmente o artigo intitulado “A arvore da desordem” publicado em 18 de agosto de 1889), pp. 189-192.

(3) Za sliku «Plave majke Brazilaca», vid. SCHWARCZ, Lilia Moritz, «Dos males da dádiva: sobre as ambiguedades no processo da Abolição brasileira» in GOMES, Flávio dos Santos & CUNHA , Olivia Maria Gomes da, «Quase-cidadão: história e antropologia da pósemancipação no Brasil», Rio de Janeiro, Ed. FGV, 2007.

(4) Petnaestog novembra 1889. godine izbila je pobuna koja je dovela do konačnog pada monarhije i uspostavljanja republike u Brazilu (prim. prev.).

Pre nego samo fenomen, smešten u tesne okvire između 13. maja 1888. i 15. novembra 1889. godine, Garda ima dublje korene u drugim izrazima brazilske kulture čija je istorija tek nedavno izašla iz senke; u kapoeiri.


46

u poslednjem veku portugalske kolonizacije. Od oblika ot-pora robovlasnicima i robovlasničkoj državi, ona postaje sredstvo razrešavanja unutrašnjih konflikata u samoj ro-bovskoj urbanoj zajednici. Od igre stvorene kao suprot-nost servilnom i ponižavajućem radu, kapoeira počinje da biva doživljavana kao neophodan element kontrole robo-va i oslobođenih crnaca u uličnom ambijentu, u pravom paralelnom sistemu moći, u kojem su putujući prodavci icrnci od profita (negros de ganho) - robovi koji su pro-davali robu ili usluge na javnim trgovima - kontrolisali sivu ekonomiju kolonijalnih gradova.

Tako je kapoeira kao istorijska tema poslednjih godina prošla kroz istinsku metamorfozu značenja, mada o tome ne postoji slaganje među istraživačima ove tematike. Po-litika je bila jedna od novih dimenzija koje su se otvorile u poslednjevreme.

Usvomradu5 pokušavam da dokažem značaj koji je rat sa Paragvajem imao u kulturnoj transformaciji kapoeire

krajem XIX veka. Kao najveći ratni sukob u Brazilu u pret-prošlom veku, koji je trajao pet dugih godina, otvorio je put za transformacije koje će na kraju dovesti do propasti monarhističkog uređenja.

U žaru bitke, ovaj rat je imao višedecenijski uticaj na svest brazilskog društva. Za siromašne crnce i meleze, slo-bodnjake i robove u Rio de Žaneiru- glavne kapoeiriste u ono doba - taj se rat otelotvorio u regrutne bataljone koji su patrolirali ulicama i upadali u kolektivne stanove u po-trazi za «dobrovoljcima» domovine. Uhvaćeni, utamniče-ni, vezani, crni kapoeiristi su odvođeni u gomilama na jug da obuku uniforme carske vojske.

U borbi jedan na jedan, kremenjače, koje su morale da se pune na usta cevi posle svakog pucnja, od male su ko-risti bile nakon prvog pražnjenja. Udarci kapoeire, naučeni na ulicama dalekog Rio de Žaneira, bili su oružje u koje

(5) SOARES, Carlos Eugênio Líbano, A negregada instituição: os capoeiras na Corte Imperial 1850-1890, Rio de Janeiro: Ed. Access, 1994.

47


se pouzdao brazilski vojnik, crnac ili melez, i to ne samo iz Rija, već i iz Resifea i Salvadora. Na borbenim poljima, kapoeiristisustvorilisopstvenulegendu.

Po povratku kući trijumfalno su dočekani. Otišli su kao marginalci, primorani da zauzmu mesto u redovima jedne osramoćene vojske, vratili su se kao heroji. Neki od njih prekriveni medaljama, mnogi oslobođeni ropstva za-hvaljujući službi u oružanim snagama (robovi su dobijali slobodu pre ulaska u vojnu službu). Demobilisani, ponovo su se našli na ulicama; neki su poželeli da povrate «terito-rije» koje su izgubili nakon odlaska na front.

Ali, politička elita je imala druge planove. Zadivljeni spretnošću kapoeirista u borbi, nekadašnji oficiri vojske, sada članovi političke elite grada Rio de Žaneira, borili su se u senci da pretvore bivše borce u političke saveznike, telohranitelje na raspolaganju za nove poduhvate u mirna vremena.

Tako kapoeira ulazi na političku scenu. Ne kao deo mikropolitike robova, kao što je bio slučaj pedesetih god-ina XIX veka, već u salonsku politiku, politiku Liberalne i Konzervativne partije, u predvorje Parlamenta, na izbore kupljenih glasova koje je sazivao parlamentarni režim.

BilojetovremeNajboljih u narodu (Flor da Gente), ka-poeira grupe koja je vladala u četvrti Glorija. Organizova-na od strane važnog člana Konzervativne partije, vojvode Estrade Teišere (Estrada Teixeira), iz porodice sa dugom tradicijom bavljenja politikom, ova grupa ulazi u buru vi-soke politike u vreme izbora 1872. godine. Noževima, ka-poeira udarcima rasteira6, rabo de arraia7 i udarcima glave, kapoeiristiizNajboljih u narodu - veterani vojnih operacija na reci Paragvaj - počistili su liberalne glasače sa birališta i opozicione kandidate sa tribina.

Pobeda vojvode Estrade u borbi za poslaničko mesto lansirala je novi žargon u političkoj štampi onog doba: Najbolji u narodu. Ime je nastalo kada je vojvodaEstrada u Parlamentu bio ispitivan o tome ko su ljudi koji-ma je naređeno da na ulici napadnu kandidate i birače

opozicije. On je odgovorio: «To je moj narod, to su najbolji u mom narodu». To je ime dvadeset godina poživelo u političkom životu Rio de Žaneira.

Ovi kapoeiristi nisu radili samo za platu, kao što ih je optuživala liberalna štampa onog doba. Bili su mo-bilisani i zbog krize ropstva, koja je vladala u celom svetu. U Sjedinjenim Američkim Državama izbio je građanski rat kada je novoizabrani predsednik Lin-kolnjasnostaviodoznanjasvojeplanoveoukidanjuropstva. Poraz snaga Konfederacije ostavio je bra-

zilsku elitu usamljenu na kontinentu, kao jedinog

U borbi jedan na jedan, kremenjače, koje su morale da se pune na usta cevi posle svakog pucnja, od male su koristi bile nakon prvog pražnjenja. Udarci kapoeire, naučeni na ulicama dalekog Rio de Žaneira, bili su oružje u koje se pouzdao brazilski vojnik, crnac ili melez, i to ne samo iz Rija, već i iz Resifea i Salvadora. Na borbenim poljima, kapoeiristi su stvorili sopstvenu legendu.


(6) Rasteria je udarac u kojem kapoeirista kružnim pokretom noge gura nogu svog protivnika, pokušavajući da ga obori (prim. prev.). (7) Rabo de arraia je udarac u kojem kapoeirista pravi salto mortale ka napred, kako bi jednom ili obema nogama oborio protivnika (prim. prev.).

nastavljača robovlasničkog režima u Americi. Pobeda Zakona o oslobađanju dece robinja (Lei do

Ventre Livre) (1871) u Parlamentu, koji su podržale vlada i Konzervativna partija, imala je snažan odjek na svest ljudi onog doba. Taj zakon je proglašavao slobodnom decu ro-bova, pa su stoga protiv njega bili i liberali i konzervativne frakcije zabrinute za budućnost robovske radne snage na imanjima. Car Pedro II, njegova ćerka (Regentkinja koja je potpisala dekret, pošto je vladar bio bolestan) i lideri Kon-zervativne partije, stekli su tako veliku popularnost među crnim stanovništvom Rio de Žaneira.

Kapoeiristi su se opijali ovom političkom klimom, vrlo brzo postavši nepopravljivi monarhisti. Političari su ih ku-povali mitom, saučesništvom i zaštitom od belačke pravde i policije. Tako je nastalo to čudno savezništvo: u običnim danima, kapoeiristi su vladali ulicama, plašili rivale, pljačkali prodavce, štitili odbegle robove, džeparili, izazivali policiju svojim bandama (maltas), dok su ih štitile njihove političke gazde, koje su im garantovale bekstvo iz zatvora u slučaju da nekom greškom budu i uhapšeni.

U danima izbora pak, okupljali bi se oko birališta - u ono vreme, ona su uvek bila smeštena po crkvama - i na-padali glasače opozicije (glasanje je bilo otvoreno); neki od njih (popularno zvani šibice) varali bi glasačkim listićima, praveći se da su odsutni glasači, što je obično dovodilo do sveopšte tuče. Još bi i kupovali glasove te napadali gla-sačka mesta na kojima je pobeda opozicije bila izvesna.

Ova reputacija se s politike brzo proširila i na druga po-lja. Negde oko 1870. godine, Sao Paulo je postao centar proizvodnje i trgovine kafom, ostavljajući u zapećku Rio de Žaneiro sa opustošenim poljima i ispošćenom zemljom. Ovi «novi bogataši» Sao Paula bili su marginalizovani u ca-rističkoj političkoj igri, kojom su dominirale tradicionalne elite sa Jugoistoka i Severoistoka zemlje. Abolicionistička politika ugrožavala je njihova robovlasnička imanja, koja su održavana zahvaljujući trgovini robovima sa Severoistoka i Severa.

Oni su bili srž Republikanske partije koja je osnovana 1870. godine, kao beznačajno udruženje, ali okupila je istaknute članove intelektualne elite. Njihov list Republika (A República)neprestanojenapadaokonzervativnuvladu.U ovom kontekstu treba razumeti i prvi konflikt između kapoeirista i republikanaca i pokušaj «demoliranja» Re-publike.

Odmah nakon pobede vojvode Estrade i njegovih Naj-boljih, 28. februara 1873. godine, nakon vatrenih optužbi za «promiskuitet» između političara i kapoeirista, dnevni list postaje žrtva kamenovanja, povika, pokušaja demoli-ranja. Jedan «klinac» se popeo na tablu lista i obojio je u crno. Vlada je optužena za saučesništvo.

Tokom gotovo čitave decenije sedamdesetih godina XIX veka, saradnja između političara monarhista i bandi

crnih kapoerista uticala jena carski dvor u Rio de Žaneiru. Kada su 1878. godine na vlast došli liberali - nakon cele decenije političke izolacije - započela je prva politička kampanja protiv «kapoeirista političara», kako je najavlje-no u štampi. Kampanja koja nije bila uzaludna.

Dakle, politička klima koja je pogodovala nastanku Crne garde postojala je petnaest godina ranije. Don Pedro II i njegova naslednica prestola, Izabel, doživljavani su kao simpatizeri abolicionizma. Političari iz Sao Paula - većina u Republikanskoj partiji - bili su poznati kao surovi gospodari robova koji su otimali crnce od njihovih porodica na Seve-roistoku zemlje, kako bi ih kažnjavali u senzalamauValede Paraibi (Vale do Paraíba).

Ove slike su u vreme postojanja Crne garde prilično izbledele. Za one koji su je branili, bilo je sramota priključiti se pokretu koji je politička štampa proglašavala za auto-ritativan i zločinački, kao što je slučaj sa kapoeiristima iz Najboljih u narodu iz sedamdesetih godina XIX veka. Za njihove protivnike, isticanje tog krvavog perioda značilo je odvratiti pažnju od abolicionističkog Zlatnog zakona (Lei Áurea), te samim tim i od mračnog sećanja na robov-lasničku prošlost nekih od «liberalnih» političara.

Zbog toga nijedna od sukobljenih strana javnog mn-jenja nije mogla da razume dublje korene stvaranja Crne garde. Prva akcija u koju je Garda bila uključena jeste na-pad na miting Silve Žardima (Silva Jardim) u Francuskom gimnastičarskom udruženju, u ulici Rua da Travessa da Barreira, 31. decembra 1888. godine. Silva Žardim, kojeg su finansirali republikanci, putovao je Brazilom koristeći iznenadnu nepopularnost monarhije među zemljoposed-nicima, revoltiranim gubitkom svojih «stočnih» fondova.

49


Te noći, članovi Crne garde pokušali su da na silu uđu u prostoriju u kojoj je Silva Žardim držao govor. Odabrano društvo slušalaca odmah se suprotstavilo «gomili ubica». Opkoljeni, znali su da bi izlazak doveo do pravog pokolja. Tako je i bilo. Policija je bila potpuno isključena iz događaja, iako je njen šef stajao na samo nekoliko metara odatle. Bilo je ozbiljnih sumnji da je čitava opsada organizovana sa znanjem visokih funkcionera vlade. Ali, ono što je malo njih znalo jeste to da je fitilj na barutu upaljen nekoliko meseci ranije.

Redak slučaj u istoriji policije Rio de Žaneira pojavljuje seunjenimanalimapoddatumom12.jul1888.godine.Čitava banda kapoeirista uhapšena je odjednom. I to ne bilo koja banda. Bila je to grupa koja je vladala velikim otvo-renim prostorom u srcu grada, Poljem Santana (Campo de Santana). Ta je grupa bila poznata kao Gospin presto (Cadeira da Senhora), ime koje upućuje na sliku Svete Ane na prednjoj fasadi crkve Svete Ane (Igreja de Santana), pre nego što je srušena zbog izgradnje centralne železničke stanice Don Pedro II (današnja Centralna stanica Brazila).

U izveštajima policije retko se nailazilo na podatak o hapšenju cele jedne bande kapoeirista, naročito ako se ima u vidu zaštita koju su uživali zahvaljujući vezama sa značajnim političarima sa dvora. Otvoreni su im dosijei a natpisi iz novina ukazivali su na to da će svi biti regrutova-ni u vojsku, kao i njihovi prethodnici iz šezdesetih godina XIX veka. No, začudo, svi su bili pušteni narednog dana. Njihova imena nalaze se u dosijeima na ulasku u Presto-nički zatvor(Casa de Detenção da Corte), veliku tamnicu uRiju.

Ista ta imena pojaviće se 1. januara 1889. u štampi (na žalost, dosijei iz Prestoničkog zatvora sa tim datumom zauvek su izgubljeni) kao pripadnici bande koja je opkolila Francusko društvo 31. decembra. Jasno je da su ta dva događaja povezana, kao što je i kampanja regrutovanja za rat sa Paragvajem povezana sa politizacijom kapoeire sedamdesetih godina XIX veka.

Ova dva događaja povezuje ono što je štampa onog vremenanazivalaPartijom kapoeira.Upitanju jepreoblik političkog delovanja nego neka određena grupa, a čini je savez između konzervativnih političara i kapo-eirista poniklih iz rata sa Paragvajem, koji su udružili snage podzemnim kanalima, mada su bili prisutni u brazilskoj štampi gotovo dve decenije. Ta Partija kapoeira izražavala je neposredne interese mar-ginalizovanih i radničkih urbanih grupa, prezir političara najvernijih robovlasničkom siste-mu, kao i jasan rasni identitet.

Ovo je druga dimenzija Crne garde, koju još uvek nisu proučili savremeni istraživači; to je prva institucija koja koristi termin crn u pozitivnom i

Ta Partija kapoeira izražavala je neposredne interese marginalizovanih i radničkih urbanih grupa, prezir političara najvernijih robovlasničkom sistemu, kao i jasan rasni identitet.


50

političkom značenju, i koja njime sama sebe imenuje. Drugim rečima, crno je vekovima bila izrazito pežorativna reč, koja je ukazivala na robove, slabost, nesposobnost za borbu, potčinjenst. Afrikanci i kreoli u Brazilu međusobno su se vređali nazivajući jedni druge crnima.Ovakvaupo-treba povezana je sa pogrdnim značenjem reči niggeruSjedinjenim Američkim Državama, do nedavno korišćene kao psovke u okviru američkog crnačkog (sic) pokreta.

Reč - ne slučajno - počinje da dobija političko značenje u vreme kada kreoli postaju apsolutna većina u brazilskoj zajednici robova i slobodnih crnaca, nakon prestanka tr-govine Afrikancima preko Atlantika pedesetih godina XIX veka. Ti kreoli stvaraju nov politički osećaj, različit od et-ničkih osećanja Afrikanaca, osećaj koji će se kristalisati kao pojam crne rase.

Tako su kreoli iz Crne garde stvorili novo značenje reči crn u brazilskom rasističkom društvu onoga doba; ono je iskazano u člancima novina Grad Rio (Cidade do Rio), na-ročito u onima koje potpisuje Klarindo de Almeida (Clarin-do de Almeida), misteriozni vođa Garde. Ova su značenja izmicala autorima iz onog vremena, te savremeni istraži-vači treba da ih posmatraju kao znake novog političkog

jezika - rasnog i sveobuhvatnog - koji je iznenada uć-utkan.

Drugi sukob Crne garde i republikanaca u Riju dogodio se 14. jula 1889. godine, na stogodišnjicu pada Bastilje, velikog dana za pristalice republikanizma. Kada se smrklo,

skup republikanaca silazio je niz ulicu Rua Ouvidor. Na putu ih je sačekala grupa

pripadnika Crne garde. Kao što se može i pretpostaviti, sve se završilo

velikom tučom. Ali, ovaj put policija je intervenisala a dosijei iz Presto-ničkog zatvora su sačuvani.

Na strani republikanaca bili su Alfredo Emižidio Prestelo (Alfredo Emzgidio Prestello), Portugalac, 18 godina, stolar sa prebivalištem u ulici Rua do

Monte; Albino Loureiro de Kar-valjo (Albino Loureiro de Carval-

ho), takođe Portugalac, iz Vile Real (Vila Real), 21 godina, prebivalište u ulici Travessa do Costa Velho; i Luis Pinto Pereira (Luiz Pinto Pereira), 21 godina, pisar iz Minas Žeraisa (Minas Gerais) sa

prebivalištem u ulici Rua da Gamboa, svi belci.

Žoze Karlos Vieira (José Carlos

Vieira), 22 godine, stolar, melez sa prebivalištem u ulici Rua Pedro de Alcântara, i Žoze Antonio (José Antônio), crnac, 20 godina, iz Baije, bez zanimanja, primer su onih koji su se nalazili na protivničkoj strani8.

Sukob se našao na svim naslovnim stranama presto-ničkih novina. Postajalo je jasno da je za srednji sloj društva u Rio de Žaneiru klima nepodnošljva. I vojska je bila uzne-mirena zbog pasivnosti vlade i nesposobnosti policije da uvede red u gradu. Sve je ukazivalo na to da je kabinet Žoaoa Alfreda (João Alfredo) delimično odgovoran za tu situaciju, a republikanci su se od krvnika režima pretvorili u žrtve zavere moćnika. Crna garda je od grupe simpatične mnogim intelektualcima, koja je spominjana u štampi, što je bilo nečuveno u Brazilu onoga doba jer je predstavljala deo stanovništva do tada najčešće izopštavan iz društva, odjednom zadobila stigmu grupe problematičnih bun-džija, plaćenika režima, «uličnog smeća» koje večito traži nasilje i svađu. Iste su optužbe u neka druga vremena izri-cane na račun kapoeirista iz Najboljih u narodu.

Ta klima je pogodovala teškim rasnim stereotipima koji su kružili o «crnoj rasi». Budući nepripremljeni za pot-punu političku slobodu proglašenu 13. maja 1888. godine, trebalo je da o njima odlučuju policijske snage, ili da budu pod državnom kontrolom upućeni na fizički rad.Pripadni-ci «13. maja», kako su nazvani robovi oslobođeni Zlatnim zakonom, ubrzo nakon oslobađanja počinju da osećaju težinu novih ograničenja koja im je postavljalo «liberalno» građansko društvo.

Atmosfera rasnog rata uspostavljena u vreme Crne garde verovatno je bila važan element u svesti brazilskih zvaničnika uoči pobune koja je dovela do kraja monar-hističkog režima. Ali raspad Garde počinje ranije. U julu 1889. godine, istog meseca kada se dogodio sukob u ulici Rua do Ouvidor, pao je kabinet Žoaoa Alfreda. Na vlast je došla Liberalna partija u liku Vikonta Ouro Preto (Visconde de Ouro Preto). Ono što je izgledalo kao novi početak, povuklo je monarhiju još dublje ka tužnom kraju. Vikont je 1880. godine bio ministar finansija i on je taj koji je uveo novi porez na tramvajske karte, što se pokazalo kao izuzetno loša ideja. To oporezivanje je još više smanji-lo ionako oskudne zarade siromašnog gradskog stano-vništva. Rezultat je bio spontani narodni pokret, Pobuna petoparca (Revolta do Vintém), kada su rušeni tramvaji, podignute barikade po gradu, a došlo je i do sukoba sa vojskom. Novinari opozicije - republikanci i abolicionisti - bili su oduševljeni ovim pokretom. Nakon mnogo mrtvih i ranjenih, ministar je podneo ostavku a porez je bio ukinut. Pobunu petoparca koristili su kao pozadinu za svoju ulič-nu kampanju i abolicionisti i republikanaci.

(8) Svi ovi podaci nalaze se u Zapisniku Prestoničkog zatvora br. 4321, 15/07/1889, Javni arhiv savezne države Rio de Žaneiro.

KapoeiraCrna garda: Kapoeira na političkoj sceni

51


Nekoliko dana nakon proglašenja Republike, genera-lisimo Deodoro pozvao je advokata Sampaja Ferasa da preuzme mesto šefa policije Federalnog Distrikta. Ovaj je odmah počeo da sprovodi svoje planove.

Nekada je Sampajo kao javni tužilac pratio akcije kapo-eirista. Znao je da su kraj režima i uspostavljanje privreme-ne diktatorske vlade idealan ambijent za obračun sa ban-dama, a usput i za eliminisanje poslednjih ostataka Crne garde. Za nekoliko meseci, stotine kapoeirista, aktivnih ili «penzionisanih» (prestarih da bi bili aktivni) bilo je potpu-no proizvoljno uhapšeno. Iz zatvora u Santa Krusu (Santa Cruz), ukrcavani su na parobrod i slati na ostrvo Fernando de Noronja, koje je pretvoreno u zatvor federalne vlade.

Za manje od godinu dana, Sampajo je počistio po-slednje ostatke Partije kapoeira a usput i Crne garde. U oktobru je proglašen novi krivični zakon Republike, po ko-jem je kapoeira uvrštena među kriminalne radnje. Većina kapoeirista trunula je usred Atlantika. Konačna sudbina tih ljudi ostala je misterija. Crna garda je gotovo čitav vek bila zaboravljena u istoriografiji. Teorije koje su govorile o «društvenoj anomiji» crnaca kao dokazu njihove nespo-sobnosti da se suoče sa «novim» građanskim društve-nim poretkom, nisu pogodovale istorijskim istraživanjima. Neke činjenice iz zvanične istoriografije, uključujući i one o Crnoj gardi, mogle su biti preispitane tek nakon pada vojnog režima 1964. godine.

Bibliografija

BARBOSA, Rui. Campanhas Jornálisticas. Império (1869-1889), Obras Seletas, v. 6, Rio de Janeiro: Casa de Rui Barbosa, 1956.

BERGSTRESSER, Rebecca Baird. The Movement for the Abolition of Slavery in Rio de Janeiro 1880-1889, Stanford University Press, 1973.

DUQUE-ESTRADA, Osório. Abolição: esboço histórico, Rio de Janeiro: Leite Ribeiro, 1908.

GOMES, Flávio dos Santos & CUNHA, Olívia Maria Go-mes da. Quase-cidadão: história e antropologias da pós-emancipação no Brasil, Rio de Janeiro: Ed. FGV, 2007.

GOMES, Flávio dos Santos. «NO meio das águas turvas (racismo e cidadania no alvorecer da República: a Guarda Ne-gra na Corte, 1888-1889)» in Estudos Afro. Asiáticos, Rio de Janeiro, v. 21, pp. 75-96, decembar 1991.

MAGALHÃES JÚNIOR, Raimundo. A vida turbulenta de José do Patrocínio, Rio de Janeiro: Sablá, 1969.

ORICO, Osvaldo. O tigre da abolição, Rio de Janeiro: s. ed. 1953.

SOARES, Carlos Eugênio Líbano. A negregada instituição: os capoeiras na Corte Imperial 1850-1890.Rio de Janeiro: Ed. Access, 1994.

TROCHIM, Michael. «The Brazilian Black Guard: racial con-flict in post-abolition Brazil» in The Américas, v. XLIV, januar 1988.

Karlos Euženio Libano Soares (Carlos Eugênio Líba-no Soares). DiplomiraoistorijunaFederalnomUniverzitetuu Rio de Žaneiru (UNIFRJ). Magistrirao i doktorirao istoriju na Državnom Univerzitetu u Kampinasu (UNICAMP). Profesor istorijenaFederalnomUniverzitetuuBaiji(UFBA).

Crna garda je gotovo čitav vek bila zaboravljena u istoriografiji. Teorije koje su govorile o «društvenoj anomiji» crnaca kao dokazu njihove nesposobnosti da se suoče sa «novim» građanskim društvenim poretkom, nisu pogodovale istorijskim istraživanjima.


52

Kapoeira je odbrana, napad, žinga i mangupluk

AKO SE PROŠETATE NEKIM OD BROJNIH GRADSKIH TRGOVA U BRAZILU, VEROVATNO ĆETE SE

SUSRESTI SA JEDNIM KULTURNIM IZRAZOM POZNATIM KAO «KAPOEIRA». U PITANJU JE BORILAČKA

VEŠTINA KOJOM SE BAVE MUŠKARCI I ŽENE SVIH STAROSNIH DOBI I KOJA SE PROŠIRILA PO ČITAVOM

SVETU. KAPOEIRA SE RITUALNO IZVODI U KRUGU ILI POLUKRUGU, U TAKOZVANOM «KRUGU

KAPOEIRE» («RODA DE CAPOEIRA»), GDE SE DVOJE KAPOEIRISTA BORE SPRETNIM POKRETIMA

IZUZETNE LEPOTE. BORBU PRATI MUZIKA PERKUSIONISTIČKIH INSTRUMENATA KAO ŠTO SU

BERIMBAU, ATABAKE BUBNJEVI (ATABAQUES), REKO-REKO (RECO-RECO), PANDEIRO, ČEGRTALJKE

KAŠIŠIS (CAXIXIS), ZVIŽDALJKE, BUBNJEVI I UDARALJKE MALIMBA. PESME KOJE SE PEVAJU ZOVU SE

TOADAS, KUADRAS (QUADRAS), KORIDOS (CORRIDOS)ILADAINJAS (LADAINHAS). BERIMBAU SE MOŽE

SVIRATI U NEKOLIKO TEMPA A OD TOGA ZAVISI RITAM U KRUGU KAPOEIRE (RODA DE CAPOEIRA).

UČESNICI U KRUGU MOGU NOSITI RAZLIČITE ODEVNE PREDMETE – TRAKE, MARAME ILI POJASE –

KAKO BI OZNAČILI SVOJ NIVO POZNAVANJA IGRE KAPOEIRE. UVEK SU PRISUTNI MAJSTORI (MESTRES)

KOJI PODUČAVAJU UČENIKE I UPRAVLJAJU NJIHOVIM NAPRETKOM U OVOM SPORTU.

Antonio Liberak Kardozo Simoes Pires Antonio Liberac Cardoso Simões Pires


O kapoeiri je uvek teško govoriti uopšteno jer je to-kom svoje istorije razvila brojne oblike, a praktikovali su je ljudi iz najrazličitijih društvenih grupa. U principu, kapoei-ra je vežba afričkih robova u Brazilu, plod kulturnih veza između različitih afričkih etničkih grupa dovedenih u Bra-zil, nakon hvatanja i predavanja u ropstvo. Počevši od dva-desetih godina XIX veka, policijska dokumentacija govori o hapšenju robova zbog praktikovanja kapoeire u Rio de Žaneiru; u tim dokumentima pominju se brojne etničke grupe, uključujući one iz Angole, Mozambika i Konga, i druge.

U XIX veku, kapoeira je sistematski prisutna i raširena jedino u Rio de Žaneiru, ali je progonjena od strane poli-cije. Priče o kapoeiristima potiču s kraja XVIII veka, iz doba «majora Vidigala», policajca koji se proslavio upotrebom kapoeire u borbama sa odbeglim robovima, šamanima i samim kapoeiristima. Ali tek nakon osnivanja civilne i voj-ne policije, počinje kontinuirano pominjanje kapoeire u istorijskim izvorima. Početkom XIX veka kapoeiristi su već bili prilično poznati u Rio de Žaneiru. Od 4853 osobe koje je policija uhapsila u tom gradu u periodu od 1810. do 1821. godine, njih 438 (9%) privedeno je zbog optužbi za bavljenje kapoeirom. U istom periodu kapoeiristi osniva-jugrupeipovezujusesavlastimaugradskimsredinamakao što je Rio de Žaneiro. Isto tako, upliću se i u odnose između robova i gospodara, kao i odnose među samim robovima.

Kapoeiristitogperiodaorganizovalisuseugrupepo-znate kao «bande kapoeire (maltas de capoeira)», oslan-jajući se na teritorijalnu pripadnost određenim gradskim četvrtima. Ovakav model organizacije bio je praktično isti u celom Brazilu. U međusobnim borbama, osim britvi, koristili su srpaste noževe, marimba udaraljke i štapove. Međutim, nisu se ograničili samo na borbene tehnike, već su stvorili čitavu tradiciju kapoeire, koja uključuje imena i ratne pokliče svake grupe.

Plasido de Abreu (Plácido de Abreu), jedan od naj-većeih poštovalaca kapoeire onog doba, objašnjava da su u drugoj polovini XIX veka kapoeiristi bili podeljeni u dve velike grupe, poznate kao «nacije»: nagoa(nagoa) igua-jamu (guaiamu). Zapravo, svaku naciju je činilo nekoliko grupa kapoeire koje su se mahom udruživale po gradskim četvrtima, te je nacija dakle, označavala savez između ra-zličitih grupa koje su dominirale određenim delom grada. Istoričari još uvek nisu dali konačnu definiciju termina koji-ma su označene ove dve velike nacije. Podaci koje nam je ostavio Plasido de Abreu, međutim, govore o različitim karakteristikama ovih grupa i otkrivaju njihov žargon, što je od izuzetnog značaja za istoriju kapoeire. Ti podaci pred-stavljaju «pogled iznutra» osobe koja je kao «amater»1bila aktivan učesnik ovih organizacija.(1) Amater, port. «amador», jeste naziv za kapoeiristu koji nije bio član nijedne bande.

O kapoeiri je uvek teško govoriti uopšteno jer je tokom svoje istorije razvila brojne oblike, a praktikovali su je ljudi iz najrazličitijih društvenih grupa.


56

Ovaj autor nam je, bez sumnje, ostavio fascinantan opis kapoeirista XIX veka. Pisao je na primer, da su nagoeiguajamusi bili podeljeni u različite «partije». On objašnjava i to, da je guajamu svaki kapoeirista pripadnik partije Sao Fransisko (São Francisco) iz centra Rio de Žaneira, ili par-tija Santa Rite (Santa Rita), Marinje (Marinha), Ouro Preta (Ouro Preto), Sao Domingo de Gusmao (São Domingo de Gusmão) ili neke od manjih partija. Nagoe su pripadnici partija Santa Luzije (Santa Luzia), Sao Žozea de Lape (São José de Lapa), Santane (Santana), Moure (Moura), Bolinje de Prata (Bolinha de Prata) i još nekoliko drugih. Ove gru-pe, koje Plasido de Abreu naziva «partijama», podeljene su po parohijama i posebnim oblastima unutar gradskih parohija. Ove partije imale su i druga simbolična obeležja, pre svega boje; crveno za guajamuse i belo za nagoe. Pla-sido de Abreu tvrdi da je svaka od ovih partija imala svoje «ratne pokliče»: «To je Lapa. To je Mač. Kada je iz one provincije - to je Gospin presto. Kada je iz Santane - to je stari stolar. Kada je iz Sao Žozea. I tako dalje».

Postojali su i javni ritualni sukobi između grupa. «Kada bi, na primer, muzičari napustili centar grada, to jest, teri-torijuguajamusa, i uputili se ka Lapi, ili Novom gradu, pri-družili bi im se kapoeiristi iz tih partija, spremni za susret sa naguama, budući da su krenuli na tuđu teritoriju».

Postojala su mesta pogodna za treninge. «Treniralo se svake nedelje ujutru, uz vežbe glavom, nogama i udarci-ma britvom i nožem. Poznatiji kapoeirsti bili su instruktori početnicima. Udarci bi najpre bili izvođeni drvenim oruž-jem, a na kraju bi se prešlo na oštre predmete, zbog čega bi mesto treninga često bivalo krvavo».

Pesme koje su zvali toadas činile su zabavni deo igre i služile da se izazove protivnik:

Foto: Kolekcija MRE

KapoeiraKapoeira je odbrana, napad, žinga i mangupluk

Guajamusi bi pevali:

Terezinja de Žezus,Otvori vrata, ugasi svetloHoću da vidim kako nagoa umireNa vratima crkve Bom Žezus.Nagoe bi odgovarali:Zamak je podigao zastavuSao Fransisko je učinio istoGuajamusi se žaleCrni Manoel je upravo stigao.

Kaoodgovornaprogonkapoeireodstraneprivremenerepublikanske vlasti, pojavio se pokret za odbranu kapoe-ire koji je obuhvatio različite društvene slojeve. Nekoliko poslanika u Parlamentu stalo je u odbranu kapoeire; među njima i Koeljo Neto (Coelho Neto), koji je čak organizovao pokret za uvođenje zvanične obuke kapoeire u oružane snage Brazila. To se desilo istovremeno sa hapšenjima i utamničenjem stotina kapoeirista na osnovu Člana 402 Krivičnog zakona. Sa istog izvora potekla je kapoeira kao borilačka veština, kao i ideja o «izvorno brazilskom» spor-tu.

Evo izjave čuvenog kapoeiriste iz dvadesetih godina XX veka, Anibala Burlamakija (Annibal Burlamaqui), pozna-tijeg kao Zuma:

Možemo reći da se u Brazilu vežbaju svi spor-tovi; imamo takmičenja u veslanju, plivanju, fudbalu, košarci, boksu, rvanju rimskim sti-lom, tenisu, atletici i tako dalje. Trenutno se u našoj zemlji igraju čak i polo i golf. Međutim, za žaljenje je to što nemamo nacionalni sport. Mnogo toga je rečeno o brazilskoj nacionalnoj umetnosti, o brazilskoj muzici. Čak i o brazil-skoj politici.

Zuma je jedan od važnih tvoraca nove kapoeire iz Rio

de Žaneira; priznao je da su brojni udarci, kao na primer bau (baú), preuzeti iz batukeaisambe.Bau je udarac pro-tivnika stomakom, nalik na trbušne pokrete iz «samba de umbigada». Zuma tvrdi da je udarac bau korišćen i u «mekim batukama (batuques lisos)». Druga vrsta pokreta, «rapa», korišćen je u «teškim batukama(batuques pesa-dos)». Zuma još objašnjava da su postojali i «lukavi» udar-ci, koji su služili samo da zavaraju protivnika.

Zuma je odredio i neka pravila, vežbe i treninge za podučavanje kapoeire: «Prvo sam zamislio teren za borbu dovoljno prostran da se na njemu vežba brazilska gimna-stika».

Teren za borbu koji je zamislio Zuma bio je u obliku kruga sa ucrtanim slovom Z u sredini. Za takmičenja je

57


Dok su kapoeiristi u Rio de Žaneiru stvarali svoju verziju kapoeire povezanu sa borilačkim veštinama, istovremeno su kapoeiristi iz Baije - neprimećeni u istoriji kapoeire XIX veka - započeli dva različita projekta kapoeire; kapoeiru angolu i regionalnu kapoeiru. Majstor Pastinja i majstor Bimba bili su dva najznačajnija predstavnika ova dva stila ili modela kapoeire.


predviđeno prisustvo sudije koji meri vreme igre i kontro-liše pokrete takmičara. Igra je trajala najduže sat vremena, sa borbama od po tri minuta i odmorima od dva minuta između borbi. U svakom predahu trebalo je predstaviti takmičare u centru kruga, kako bi sudija mogao lakše da nadgleda borbu. U slučaju nerešenog rezultata, igra bi bila produžena još pola sata, sa većim odmorima između bor-bi. Ukoliko bi igra i dalje bila nerešena, sudija bi proglasio «nokaut fazu», u kojoj bi se takmičari borili dok jedan od njih ne padne (nokaut), bez odmora. Ovi okršaji su bili or-ganizovani na fudbalskim terenima.

Uprkos tome što su u periodu od početka XIX veka do uvrštenja kapoeire u krivični zakonik 1890. godine, ka-poeiristi bili izloženi intenzivnim progonima, oni su uspeli da opstanu te je igra doživela novi procvat počev od dva-desetih godina XX veka. Kapoeiristi su je podigli na nivo nacionalnog simbola povezujući je sa sportom, plesom i muzikom, ali pre svega, povezujući je sa borilačkim vešti-nama.

Kapoeira u Baiji u XIX veku nije bila proganjana kao u Rio de Žaneiru. Policija u Baiji nije nikog uhapsila na osno-vu člana 402 krivičnog zakona iz 1890. Međutim, hapšenja kapoeirista iz Baije bila su česta početkom XX veka. Razlo-zi za privođenje bili su fizička agresija (član 303 Krivičnog zakona iz 1890). Kapoeiristi iz Baije su se, kao i oni iz Rija, organizovali u bande koje su formirane na osnovu grad-skih četvrti u Salvadoru.

Kapoeiristi iz Baije bili su čuveni i, za razliku od onih iz Rio de Žaneira, zadržali su se u kolektivnom sećanju sav-remenih poštovalaca kapoeire. Navešćemo samo neka od imena glavnih kapoeirista tog vremena: Pedro Mineiro, An-tonio Boka do Porko (Antônio Boca do Porco), Bermenol, Šiko Tres Pedasos (Chico Três Pedaços), Felisijano Bigode de Seda (Feliciano Bigode de Seda), i najpoznatiji među njima - Bezouro Manganga ( Besouro Mangangá). U Bra-zilu je do danas ostao običaj da svi koji vežbaju kapoeiru dobiju svoj nadimak.

Dok su kapoeiristi u Rio de Žaneiru stvarali svoju verzi-ju kapoeire povezanu sa borilačkim veštinama, istovreme-no su kapoeiristi iz Baije - neprimećeni u istoriji kapoeire XIX veka - započeli dva različita projekta kapoeire; kapoei-ruangoluiregionalnu kapoeiru. Majstor Pastinja i majstor Bimba bili su dva najznačajnija predstavnika ova dva stila ilimodelakapoeire.Regionalnakapoeiraikapoeiraangolaiste su strukture, od treninga u serijama do upotrebe po-sebne odeće. Glavne razlike među njima odnose se na stil igreimuziku.

Kapoeira angola nastala je u Baiji dvadesetih godina prošlog veka, najpre u grupi kapoeirste poznatog kao Keri-do de Deus (Querido de Deus), koji je radio kao utovarivač brodova u Kais de Ouro (Cais de Ouro) u staroj Baiji. Ali, majstor Pastinja je taj koji je sistematizovao rituale, tempa

58

Bibliografija

ALGRANTI, Leila Mezan . O feitor ausente: estudos sobre a escravidão urbana no Rio de Janeiro. 1808-1822. Petrópolis, Vozes, 1988.

HOLLOWAY, Thomas H. “O Saudável terror” Repressão poli-cial aos capoeiras e resistência dos escravos no Rio de Janei-ro do século XIX. Rio de Janeiro, Revista do centro de estudos afro-asiáticos, 16, 1989.

SOARES, Carlos Eugênio Libano. A negregada instituição. Os capoeiras no Rio de Janeiro. Rio de Janeiro, Ed. Secretaria Mu-nicipal de Cultura, 1994.--------- A capoeira escrava no Rio de Janeiro 1808-1850.Campinas, Tese de doutorado, Unicamp, 1998.

PIRES, Antonio Liberac Cardoso Simões. A Capoeira no jogo das cores. Criminalidade, cultura e racismo na cidade do Rio de Janeiro (1890-1930). Campinas, Dissertação de mestrado, Unicamp. 1996.

ALMEIDA, Manoel Antonio de. Memórias de um sargento de milícias. Rio de Janeiro, Ed. Crítica, 1978.

AGPMERJ – Correspondências recebidas – 16/11/1932.

ABREU, Plácido de Abreu. Os capoeiras. Rio de Janeiro, Tipo-grafia da escola de Serafin José Alves, sd.

DIAS, Luiz Sérgio. Quem tem medo da capoeira? 1890-1906.Rio de Janeiro, magistarska teza na Odseku za istoriju Fede-ralnog Univerziteta u Rio de Žaneiru (UFRJ, 1993), p. 110

SODRÉ, Muniz. O terreiro e a cidade. Petrópolis, Vozes, 1988, p.54.

Antonio Liberak Kardozo Simoes Pires (Antônio Liberac Cardoso Simões Pires). Doktorirao društvenu istoriju na Univerzitetu u Kampinasu. Profesor Federalnog UniverzitetauRekonkavuuBaiji.

Objavljeni radovi: Bimba, Pastinja i Bezouro de Manganga. Tri ličnosti kapoeire iz Baije (Bimba, Pastinha e Besouro de Mangangá. Tres Personagens da capoeira baiana), Tocatins/ Goaiania, UFT/ Grafset, 2001. Kapoeira u Zalivu svih svetih (A capoeira na Bahia de Todos os Santos), Tocatins, UFT/ Grafset, 2004 (org.). Crnački oblici društvenosti (Sociabilida-des Negras), Belo Horizonte, Ministarstvo obrazovanja, Dalia-na, 2006.

Ovaj članak je baziran na autorovoj doktorskoj disertaciji podnazivomPokreti afro-brazilske kulture(Movimentos da cultura afro-brasileira), Kampinas, Katedra za istoriju Univerzi-teta u Kampinasu, 2001.

Foto: Arhiva MRE

KapoeiraKapoeira je odbrana, napad, žinga i mangupluk

i sjajne ritmove kapoeire angole, a uniformišući svoje uče-nike, dodao je i sportsku komponentu ovom kulturnom izrazu. Za majstora Pastinju, kapoeira angola je predstav-ljala deo brazilske nacionalne kulture. Bilo je mnogo maj-stora kapoeire angole; među njima se ističu majstor Val-demar de Paišao (Valdemar de Paixão), majstor Noronja (Noronha), majstor Tibursio (Tibúrcio), majstor Kanžikinja (Canjiquinha), majstor Kaisara (Caiçara), majstor Žoao Pek-eno (João Pequeno) i Majstor Žoao Grande (João Grande). S druge strane, majstor Bimba je povećao broj udaraca i ritmova, naglašavajući pesmu i svodeći muzičku sekciju na samo dva pandeira i jedan berimbau. Ove novine biće prihvaćene u celom Brazilu.

Regionalna kapoeira se preko kapoeirista iz Baije brzo proširila po čitavom Brazilu. Teško je naći opštinu u Brazilu u kojoj nema osoba koje vežbaju kapoeiru, osim možda u

najudaljenijim ruralnim oblastima. Kapoeira angola krenula je istim putem širenja nekoliko decenija kasnije. Međutim, tada je dodala novu energiju procesu ustoličenja kapoeire kao globalnog kulturnog izraza. Kapoeira je danas prisut-na na svim kontinentima i postaje priznati simbol brazil-ske nacionalne kulture.

Istina je da su predrasude društva i policije prema ka-poeiri vremenom oslabile. Kapoeira je izbačena iz Krivič-nog zakona 1937. godine, budući da se već tada nalazila na drugom kraju lestvice društvenih vrednosti. Crnačka kultura postaje sve značajnija u procesu transformacije etničkih simbola u nacionalne simbole, a Brazil predstavlja kapoeiru svetu kao jedno do svojih najvećih blaga i plod kulturnog sinkretizma zahvaljujući kojem su se doprinosi različitih afričkih, evropskih i urođeničkih naroda transfor-misali u jedinstven, tipično brazilski kulturni izraz.

59

Ritualno izvoÐenje kruga kapoeire angole

PLESNO-BORILAČKA VEŠTINA, UMETNOST, RELIGIOZNOST, TERAPIJA, KULTURA, ZABAVA, RITUALNI

ČIN, SVE U SVEMU «NAČIN ŽIVOTA»; OVO SU NEKE OD RAZLIČITIH DEFINICIJA / OSOBINA

PRIPISIVANIH KAPOEIRI. OVA TELESNA VEŽBA SE SVE VIŠE ŠIRI PO SVETU I U TOM PROCESU ŠIRENJA

PRENOSI RAZLIČITE VREDNOSTI, U ZAVISNOSTI OD TOGA KOJI SE OD STILOVA KAPOEIRE PRAKTIKUJE:

REGIONALNA KAPOEIRA, KAPOEIRA ANGOLA ILI SAVREMENA KAPOEIRA.

Roza MaRija aRaužo SiMoeSRosa Maria Araújo Simões

RITUALNO IZVOÐENJE KRUGA

KAPOEIRE ANGOLE

Kapoeira je nastala u Brazilu u vreme robovlasničkog ustrojstva i na različite načine prati razvoj brazilskog društva. Kako Lima tvrdi (1991: 10-12), kapoeira je prošla kroz četiri osnovne etape istorijskog razvoja. U vreme Carstva, pre ukidanja ropstva, glavni cilj kapoeire bila je odbrana. U vreme Republike, osim odbrane ka-poeira je služila i kao kulturni izraz crnog stanovništva; tada jenazvanakapoeiraangola1. U vreme nacionali-stičke vlade Žetulija Vargasa, sredinom tridesetih godina prošlog veka, kapoeira postaje oblik gimnastike a 1972. godine Nacionalni savet za sport (Conselho Nacional de Desporte) priznaje je za sport. Tridesetih godina Manuel dos Reis Mašado (Manuel dos Reis Machado), majstor Bimba, stvara novi stil igre kapoeire, regionalnu borbu iz Baije ili, današnjim rečnikom, regionalnu kapoeiru. Za-hvaljujući određenim inovacijama koje je majstor Kami-za (mestre Camisa) iz grupe «ABADÁ Capoeira»2uneou regionalnu kapoeiru, stvoren je novi stil koji danas praktikuje najveći broj kapoeirista, savremena kapoeira. Budući da postoje različiti stilovi kapoeire, samim tim postoje i različiti tipovi kruga (roda)3 koji prenose različi-tevrednosti.

Nije nam namera da u ovom članku govorimo o tim razlikama, jer bi one zahtevale posebno istraživanje. Naš cilj jeste da pokažemo strogu formu ritualnog iz-vođenja4, te ćemo stoga posebno predstaviti stil poznat kao kapoeira angola; opisaćemo krug kapoeire rukovo-deći se izvođenjima Sportskog centra kapoeire angole - Akedemije Žoao Pekeno de Pastinja (Centro esportivo de Capoeira Angola - Academia de João Pequeno de Pastinha, CECA-AJPP)5, uzora i čuvara tradicije kapoeire. Treba istaći da je sam majstor Žoao Pekeno de Pastinja (rođen 27. decembra 1917.) sa svojih 89 godina «živa istorija» kapoeire; zahvaljujući njegovim učenicima, od kojih je glavni majstor Pe de Šumbo (Pé de Chumbo), proširili su školu po svetu. U diskursu majstora kapoeire angole primećujemo veliko zalaganje za očuvanje tra-dicije i osnovnih principa ovog stila (među koje može-

(1)Treba istaći da je 1922. godine krem pripadnika kapoeire Baije osnovao Centar za kapoeiru angolu Konseisao da Praja (Centro de Capoeira Angola Conceição da Praia) (Mestre Bola Sete, 2001: 29).

(2)ABADA je akronim za Brazilsko udruženje za podršku i razvoj kapoeire (Associação Brasileira de Apoio e Desenvolvimento da Arte - Capoeira)

(3)Krug je način na koji se izražava kapoeira, njen ritualni izraz.(4) Za Tarner (Turner, 1982: 13), «antropologija izvođenja je jedan od najvažnijih delova

antropologije iskustva» i u tom smislu «svaka vrsta kulturnog izvođenja, uključujući ritual, ceremoniju, karneval, pozorište, jeste objašnjenje života, kako je Dildej (Dilthey) voleo da kaže». Taj izraz, pak, jeste sam po sebi «proces koji podstiče izraz koji ga dopunjuje». Da bi pojasnio ovu tvrdnju, autor poseže za etimologijom reči izvođenje = performansa, koja po njemu «nema nikakve veze sa ‘formom’, već potiče od starofrancuskog ‘parfournir’, odnosno ‘dopuniti’, ili ‘ostvariti, ispuniti do tačnina’. Performansa je, dakle, sam cilj svakog iskustva». Za dublje razumevanje teorijsko-metodološke problematike, vid. tezu Da inversão à reinversão do olhar: ritual e performance na capoeira angola (Simões, 2006).

(5)Sedište ove akademije nalazi se u Salvadoru, u Baiji, ali ogranci se mogu naći u saveznoj državi Sao Paulo (u Indiatubi, Kampinasu, Sao Karlosu, Prezidente Prudenteu, Bauru, Sorokabi, Kapitalu), Minas Žerais i drugim državama, kao što su Meksiko, Švajcarska, Portugal, Španija, Danska, Sjedinjene Države i dr.

Vrhunac ove namere izražen je kroz ritual (krug kapoeire, roda de capoeira), u kojem se kroz velike napore reprodukuje određen skup znanja i izraza. Uđimo u krug...


62

mo ubrojati, na primer, poštovanje, pravdu, smirenje i strpljenje). Vrhunac ove namere izražen je kroz ritual (krug kapoeire, roda de capoeira), u kojem se kroz ve-like napore reprodukuje određen skup znanja i izraza. Uđimo u krug...

KONTEKSTUALIZOVAN OPIS RITUALNOG IZVOĐENJA KAPOEIRE ANGOLE

(...) gotovo svaki predmet, svaki pokret, svaka pesma ili molitva, predstavlja nešto drugačije od onoga što jeste. Više je nego što izgleda da jeste, često mnogo više (Turner, 1974: 29).

Jedna od karakteristika ritualnog izvođenja jeste polisemija/ višeznačnost. Tako, ne samo dekoracija akademije - koja podrazumeva prostor predviđen za kačenje berimbaua, zidove ukrašene slikama u bojama duge (logotip CECA-AJPP), fotografije poznatih majstora (u čast loze koja govori o tradiciji kapoeire angole) - već i upotreba uniformi, pokreti tela i muzikalnost čine po-sebne izraze u kapoeiri angoli.

Učenici dolaze nešto pre vremena predviđenog za početak kruga (roda) kako bi pripremili ritualni prostor; jedni se staraju da pod bude čist a klupe raščišćene,

dok drugi štimuju muzičke instrumente, pripremajući tri berimbaua koji će biti korišćeni u krugu, kao i neko-liko rezervnih, jer u slučaju da čelična žica (razapeta na krajevimaovog instrumentaodverge)6pukne tokomkruga, taj berimbau mora odmah biti zamenjen, bez prekidanjaigre.

Ritualno izvođenje kapoeire angole sastoji se od kru-ga, koji pak predstavlja «stari Božji svet» (univerzum). Da bi se opisao krug kapoeire, potrebno je opisati muzi-ku, telesne pokrete, hijerarhiju, moralne vrednosti i tako dalje. Ako imamo u vidu nebrojene opozicije, kao što su pokret otvora vs. pokret potčinjavanja, igra gore i igra dole, igra u krugu i igra van kruga, radost i tuga (bol), borba i zabava, borba i represija, vernost i nevernost, rukainoga2 i tako dalje, videćemo da krug predstavlja panoramu simboličkog univerzuma kapoeire.

Majstor Bola Sete tvrdi da mnogi majstori veruju kako kapoeira, tvorevina Afrikanaca u Brazilu, potiče od starih afričkih rituala.

Kamara Kaskudo (Câmara Cascudo, 1967: 183) takođe povezuje kapoeiru sa afričkim plesovima, uka-

(6) Verga je naziv za svako drvo od kojeg se pravi berimbau. Primer je biriba, koja je čak opevana u pesmi: ‘Biriba je drvo, drvo/ Oh, biriba je drvo za berimbau...’

(7)U otvorenom prostoru (corrido) osoba koja kontroliše igru (obično majstor, ili članovi na hijerarhijskoj lestvici njemu najbliži) peva: ‘Ruka za nogu’ a hor odgovara ‘Noga za ruku’; zatim ista osoba peva: ‘Noga za ruku’, a hor odgovara ‘Ruka za nogu’. Ovakvi stihovi se neprestano ponavljaju u određenim razmacima.

Foto

Rita

Bar

reto

.

Majstor Poloka u krugu (roda) Nzinga Capoeira Angola grupe

63


KAPOEIRE ANGOLE

(8) Jednom prilikom majstor Pastinja je izjavio: «Ostavljam za sobom dva prava majstora, a ne nazovi profesore», misleći pri tom na majstore Žoaoa Pekena i Žoaoa Grandea (ovaj drugi živi u Nju Jorku).

zujući na N’Golo (Ples zebre), ratnički ples koji čini deo obreda prelaska iz puberteta u zrelost, kada mladići iz-vode predstavu pred devojkama igrajući/ boreći se.

Pre tridesetih godina prošlog veka kapoeira se nije izvodila u zatvorenim prostorima (u akademijama), što najverovatnije ukazuje na postojanje rituala drugačijeg od danšanjeg. Drugim rečima, kapoeira je postojala kao oblik borbe za slobodu i opstanak, a kada je služila za razonodu, izvođena je na poljima šećerne trske, dokovi-ma, ulicama, ispred barova, na vašarima, na brežuljcima i gradskim trgovima. Kada posmatramo fotografije iz tog perioda, vidimo razlike u broju berimbaua, u raspo-redu ritam sekcije, odeći i tako dalje.

Akademije kapoerie angole u Salvadoru, u Baiji, na-stoje da održe tradiciju iz tridesetih godina prošlog veka i slede «rodoslov» majstora Pastinje. Grupe kapoeire angole širom sveta takođe nastoje da održe nasleđe majstora Pastinje; zbog toga je priča o ritualnom izvo-đenju kruga kapoeire angole zasnovana na školi CECA-AJPP, budući da majstor Žoao Pekeno važi za glavnog učenika majstora Pastinje, te je stoga odgovoran za prenošenje njegovog nasleđa8.

KRUG KAPOEIRE ANGOLE (RODA DE CAPOEI-RA ANGOLA)

(...) jedno je posmatrati ljude kako izvode stilizovane pokrete i pevaju tajanstvene pes-me koje čine deo rituala, a sasvim drugo je pokušati razumeti šta ti pokreti i reči njima znače (Turner, 1974: 20).

Pri izvođenju rituala, učesnici uglavnom sede u kru-gu, ali mogu biti raspoređeni i u kvadratnoj ili pravou-gaonoj formi. Svaka grupa ima običaj da izvodi ritualni krug(roda)uprostorijamasvojeakademijejednomne-deljno, tokom cele godine. Postoji i običaj kod stila ka-poeire angole da se okupe različite grupe, po uzoru na nacionalne i međunarodne susrete. Ovaj događaj obič-no organizuje i/ili sponzoriše jedna određena grupa kapoeire angole, a u njemu učestvuju različiti majstori i njihove grupe, odnosno učenici.

U krugu (roda), komunikacija se uspostavlja između muzičkih instrumenata ritam sekcije, pesme (u formi ladainje, kuadre i korida) i pre svega igrača, koji svojim telima uspostavljaju neverbalnu komunikaciju.

U krugu (roda), komunikacija se uspostavlja između muzičkih instrumenata ritam sekcije, pesme (u formi ladainje, kuadre i korida) i pre svega igrača, koji svojim telima uspostavljaju neverbalnu komunikaciju.


64

(9) To je položaj u kojem su dvojica kapoeirista u čučećem položaju nagnuti prema tri berimbaua.

(10) Gunga je sinonim za berimbau.

MUZIČKI INSTRUMENTI I HIJERARHIJA U KA-POEIRI. U krugu (roda) kapoeire angole najvažniji in-strument je berimbau. On se nalazi na vrhu hijerarhije. Tok i tempo igre određuju se «pod berimbauom» («no pé-do-berimbau»)9. Postoje tri vrste ovog instrumen-ta: berra-boi (neki ga zovu i gunga10), koji obično ima dublji ton i upravlja krugom (roda), a uglavnom ga svira majstor ili neko njemu bliži na hijerarhijskoj lestvici (to jest, po iskustvu i znanju); sledeći je medio koji daje ton srednje dubine i na kraju viola, koji daje visok ton.

Svaki berimbau određuje jednu vrstu tempa. Rezul-tat ovakve zvučne mešavine jesu mahom spori pokreti tela, dok se brži pokreti i širi zamasi odigravaju u tačno određenim trenucima, kada to naloži ritam koji diktira berimbau. Instrumenti koji se koriste u kapoeiri zovu se ritam sekcija (bateria), a čine je: tri berimbaua (gunga, medio i viola), dva pandeira (ponekad samo jedan), ago-go zvona (agogô), reko-reko (reco-reco) i jedan bubanj atabake (atabaque).

Sledi raspored instrumenata u ritam sekciji.

Majstor Žoao Pekeno i njegov saigrač u položaju pod berimbauom. U trenutku prikazanom na slici, maj-stor Žoao Pekeno pevao je ladainju ‘Kada sam ovde stigao’ koju je sam komponovao (kasnije ćemo je celu transkribovati). Ladainja se peva «pod berimbauom» obično onda kada će sam majstor biti jedan od igrača. Zato ovde ladainju nije otpevao majstor sa pozicije pored gunge. Treba primetiti da sviraju samo tri berim-

baua i daire. Poštovanje hijerarhije u ritam sekciji obično je strožije kada se svira ladainja, tako da ovde gungu svira majstor Moraes, mediu majstor Siro (Ciro), violu majstor Pe de Šumbo, a pandeiro profesor Topete; svi oni su istaknute ličnosti u svetu kapoeire.

Foto: Rosa Simões

KapoeiraRitualno izvođenje kruga kapoeire Angole

65


KAPOEIRE ANGOLE

PESMA U KAPOEIRI. Pre nego što počne igra, majstor, ili onaj ko je za gungom, ili čak jedan od igrača koji se nalazi u položaju pod berimbauom, zapeva ladainju. Da bismo ilustrovali kako majstor Žoao Pekeno de Pastinja započinje ritualni krug (roda), navešćemo ladainju Kada samjaovdestigaokojujeonkomponovao.

Kadasamjaovdestigao

Ije (Iê)11

01-Kadasamjaovdestigao12

02-Kadasamjaovdestigao03 - došao sam da svakoga hvalim04 - došao sam da najpre hvalim Gospoda05-istanovnikeovogmesta06 - Sada pevam07 - pevam pohvalnu pesmu08 - Hvalim Isusa Hrista09 - Hvalim Isusa Hrista10 - jer nas je blagoslovio11 - Hvalim i molim12 - oca koji nas je stvorio13 - blagoslovio naš grad14 - blagoslovio naš grad15-isvenjegovestanovnike16-iukrugukapoeire17 - blagoslovi igrače, druže18 - On ima moć (V)13

19 - Ije, on ima moć, druže (H)14

20 - Ojojo, on ima moć (V)21 - Ije, on ima moć, druže (H)22-Ojojoznadaigra(V)23 - Ije, zna da igra, druže (H)24-Ojojoigratamovamo(V)25 - Ije igraj tamo, druže (H)26-Ojojoigrajovde(V)27 - Ije igraj tamo, druže (H)28 - Oj obišao je svet (V)15

29 - Ije obišao svet, druže (H)30 - Ojojo obišao svet (V)31 - Ije, obišao svet, druže (H)

(11) Ije se peva da se označi početak kruga (roda), kao i da se označi početak borbe između

majstora i/ ili da se nastavi borba prekinuta uglavnom zbog nedozvoljenog ponašanja igrača.

(12) Kako bi se olakšala analiza pesme, svaki stih je obeležen jednim brojem. Na kraju, počevši od 18. stiha, šule (chula), obeleženo je da li stih izgovara Vođa ili Hor.

(13)V= vođa (puxador, solista)(14)H= hor(15) Para dar suporte à análise, antecedendo cada verso, há um número correspondente a ele. E,

a partir da “chula”, há no final de cada verso a letra (P) que significa puxador e a letra (C), que significa coro.

(16) Majstor Žoao Pekeno obišao je svet podučavajući kapoeiru angolu (16) Ou “Iê dá volta ao mundo”..

Ladainja (stihovi 01-17) je vrsta pesme koja može biti priča, molitva, pohvala, provokacija, može služiti kao rasterećenje ili kao upozorenje i tome slično. Peva je majstor, solo.


66

Ladainja (stihovi 01-17) je vrsta pesme koja može biti priča, molitva, pohvala, provokacija, može služi-ti kao rasterećenje ili kao upozorenje i tome slično. Peva je majstor, solo. U ladainji majstora Žoaoa Pekena smenjuju se molitva i pohvala koja ukazuje na Boga kao na više biće u odnosu na «stanovnike» (bilo njego-vog grada, ili različitih gradova kroz koje prolazi).

Dakle, on prvo slavi Boga, čime traži zaštitu od ži-votnih opasnosti, a zatim hvali kapoeiriste prisutne u krugu (roda) čime zahvaljuje publici i istovremeno stvara prijatnu atmosferu, te tako kontroliše eventual-na agresivna osećanja. U tom trenutku, dvojica igrača čuče pod berimbauom i pažljivo slušajući poruku, ne igraju. Samo tri berimbaua i daire prate pesmu.

Odmah nakon ladainje (obično nakon reči druže (camaradinha), kao što stoji u 17. stihu) sledi šula (chu-la) (stihovi 18-31). U njoj «pevač» ili «vođa» (obično majstor) peva jedan stih a prisutni u krugu mu odgo-varaju u horu, ponavljajući otpevani stih. Igrači takođe odgovaraju sa horom, pa ukazuju jedan na drugoga dižući obe ruke, čime naglašavaju afirmativne izjave «on ima moć, on zna da igra» i drugo.

Kada se otpeva stih Oj obišao je svet, igrači imaju pravo da otpočnu igru. Oni se krste, zatim se pozdrav-ljaju rukujući se.

Tada počinje da se peva korido (corridos), u kojem hor takođe odgovara ali, za razliku od šule, odgovor hora je uvek isti i tipičan za određen korido. U tom trenutku igrači, jedan naspram drugoga, obično izvo-de pad na bubreg (queda de rim) u pravcu berimbaua, pozdravljajući tako ovaj instrument, čime izražavaju poštovanje prema pravilima igre koja će određivati ri-tam sekcija. Primer korida:

Ima dende (Tem dendê)

1 - Ima dende, ima dende (V)2-Kapoeiraangolaimadende(V)3 - Ima dende, ima dende (H)4-Igranapoduimadende(V)5 - Ima dende, ima dende (V)

Ako imamo u vidu da je dendê, palmino ulje, važan sastojak kuhinje Baije, jasno je da se ovaj korido peva kada je igra «slatka», lepa, dobro izvedena, u trenutku dok igrači elegantno komuniciraju svojim telima. Maj-stor (ili neki drugi svirač i/ili pevač koji zauzima njegovo mesto u ritam sekciji) započinje korido tako što otpeva prva dva stiha. Zatim od 4. stiha hor naizmenično od-

govara na svaki otpevani stih (što se može ponavljati bezbroj puta, sve dok igra ne «zatraži» drugu vrstu pesme ili ritam sekcija ne naloži drugačiji tip igre).

Još jedan korido, kojim se može naglasiti govor tela (gde se dijalog odigrava između dvojice igrača) i/ili pod-setitidauigrikapoeirepokretiimajusvojeodgovore(uslučaju da dođe do «praznih pokreta»), jeste sledeći:

Oh da, da, da, oh, ne, ne, ne

Oh da, da, da (V)Oh, ne, ne, ne (V)Oh, da, da, da (H)Oh, ne, ne, ne (H)Oh, da, da, da, da (V)Oh, ne, ne, ne, ne (V)Oh, da, da, da (H)Oh, ne, ne, ne (H)Oh, da, da, da, da (V)Oh, ne, ne, ne, ne (V)Oh, da, da, da (H)Oh, ne, ne, ne (H)(narodnapesma)

Foto: Rita Barreto

Foto: Arhiva MRE

67


KAPOEIRE ANGOLE

ZAKLJUČCI O IGRI KAPOEIRE. Krug (roda) dakle, čine majstor, učenici, a u slučaju izvođenja na otvo-renom prostoru, i publika. Igrači i svirači pažljivo prate igru i odgovaraju u horu, jer kapoeira angola je promišl-jena igra u kojoj kapoeirista napada da bi se odbranio, uvek nastojeći da vodi računa o onome što radi tokom igre (a kada se igra završi, to prenosi i na svakodnevni život). Potrebno je da posmatra drugoga, da analizira njegove reakcije kako bi znao sa kim to igra, odnosno, sa kim je uspostavio odnos. Pažnju treba da usmeri ne samo na igru, već i na pesmu. Kapoeira se podučava kroz pesmu, jer ona usmerava neverbalnu (telesnu) komunikaciju igrača.

Tako pokreti odbrane i napada, kao što su gingas, negativas, rabos-de-arraia, chapas, rasteiras, i mnogi drugi koji čine deo kapoeire angole, svojim izvođen-jem omogućavaju neverbalni dijalog između igrača. Nije važno napasti, već umeti se odbraniti; stoga su poštovanje, strpljenje, smirenje i postizanje ravnoteže, to jest pravde, glavne vrednosti kojima teži osoba koja izvodi kapoeiru angolu. Osećanje ravnoteže na primer, shvaćeno je vrlo široko, jer se ravnoteža iz igre preno-si u svakodnevni život; stoga «angoleiro» (osoba koja vežba kapoeiru angolu) nastoji da bude uravnotežena osoba, ne samo kada izvodi specifične pokrete kapoei-re, već i u svakodnevnom odnosu sa drugima.

Na osnovu svega navedenog, možemo zaključiti da se igrom kapoeire angole kontroliše nasilje, jer se u njoj sve mora izvoditi pristojno, u sportskom duhu i sa poštovanjem. Protivnik je «drug (camarada)» uz kojeg je moguće naučiti nešto novo. Trajanje igre kapoeire nije određeno. Ona može trajati pet, deset minuta, pola sata, ali kada berimbau «pozove» određenim ritmom i/ili tako što biva nagnut napred, igra je završena; igrači se moraju vratiti do berimbaua (to jest, ponovo zauzi-maju položaj pod berimbauom), pozdraviti se kao do-bri drugovi, a u igru ulaze druga dva igrača.

Dakle, pokreti u kapoeiri moraju biti izvedeni veo-ma promišljeno. Svaki pokret kapoeiriste, bilo u krugu kapoeire ili u krugu života, jeste izazov i borba za so-cijalnu pravdu. Ako pažljivo posmatramo ritualno izvo-đenje kruga kapoeire, videćemo da u njemu nisu privi-legovani ni levica ni desnica, ni niski ni visoki, već samo ravnoteža između suparnika, međusobno različitih, u stalnompokazivanjusmirenjaistrpljenja.

Svaki pokret kapoeiriste, bilo u krugu kapoeire ili u krugu života, jeste izazov i borba za socijalnu pravdu. Ako pažljivo posmatramo ritualno izvođenje kruga kapoeire, videćemo da u njemu nisu privilegovani ni levica ni desnica, ni niski ni visoki, već samo ravnoteža između suparnika, međusobno različitih, u stalnom pokazivanju smirenja i strpljenja.


68

KapoeiraRitualno izvođenje kruga kapoeire Angole

Bibliografija

BOLA SETE, Mestre. A capoeira angola na Bahia. 3. ed. Rio de Janeiro: Pallas, 2001.

CASCUDO, L. C. Folclore do Brasil: pesquisa e notas. Por-tugal:Fundo de Cultura, 1967.

JOÃO PEQUENO, Mestre. Quando eu aqui cheguei. In: Mestre João Pequeno, Mestre João Grande. Programa Na-cional de Capoeira (SEED/MEC): Capoeira Arte & Ofício (disco) Salvador. lado B, faixa 1., 1989.

LIMA, L. A. N. Capoeira Angola: uma lição de vida na civilização brasileira. São Paulo: PUC. (Dissertação de Me-strado), 1992.

PEIRANO, M. Rituais ontem e hoje. Rio de Janeiro: Jorge Zahar Ed., 2003.

SIMÕES, Rosa Maria Araújo. Da inversão à re-inversão do olhar: ritual e performance na capoeira angola. 2006. 193p. Tese de doutorado (Doutorado em Ciências So-ciais). Programa de Pós-graduação em Ciências Sociais. UFSCar.

TURNER, Victor W. O processo ritual: estrutura e antie-strutura; tradução de Nancy Campi de Castro. Petrópolis, Vozes, 1974.

______ From Ritual to Theatre: The Human Seriousness of Play. New York City: Performing Arts Journal Publica-tions, 1982.

Roza Marija Araužo Simoes (Rosa Maria Araújo Simões). Profesorka Antropologije narodnih kultura, Per-formativnih umetnosti i muzičkog izražavanja na diplom-skim studijama umetničkog obrazovanja na Odseku za umetnost i grafiku Arhitektonskog fakulteta, Umetnosti i i komunikacija na Državnom Univerzitetu u Sao Paulu (kampusuBauru).KoordinatorkauniverzitetskogprojektaKapoeira angola majstora Žoaoa Pekena (A capoeira an-gola de Mestre João Pequeno PROEX/UNESP); doktorirala društvene nauke na Federalnom Univerzitetu Sao Karlos sa tezom Od inverzije do re-inverzije pogleda: ritual i per-formansa u kapoeiri angoli (Da inversão à re-inversão do olhar: ritual e performance na capoeira angola).

69

Kapoeira i njeni mitsko-religiozni aspekti

KAPOEIRA, JEDAN OD NAJVAŽNIJIH I NAJSNAŽNIJIH IZRAZA AFRO-BRAZILSKE

KULTURE IMA TOLIKO RAZLIČITIH LICA I ZNAČENJA, DA JE MOŽEMO POSMATRATI

KAO BORILAČKU VEŠTINU ILI PLES, KAO SPORT ILI RAZONODU. NEKI JE SMATRAJU

UMETNOŠĆU, DRUGI SPORTOM. KAKO DA JE DEFINIŠEMO?

Pedro Rodolfo Žunžers Abib Pedro Rodolpho Jungers Abib

Kapoeira i njeni

mitsko-religiozni aspekti

Kako je govorio nostalgični majstor Pastinja (Visente Fereira Pastinja [Vicente Ferreira Pastinha], živeo u Baiji sve do svoje smrti 1980. godine), «kapoeira je sve ono što jedeš i što jesi!» Ova rečenica - koju je izgovorio jedan od najvećih čuvara kapoeire - ukazuje na višeznačni i dina-mički karakter kapoeire, koja se menja i prilagođava, buni i miri, stvara i reprodukuje, koja je već služila za odbranu, pa čak i za ubijanje, a koja danas služi za vaspitavanje no, koja je uvek bila krik slobode i potvrde jedne potlačene kulture i naroda, odraz tužne četvorovekovne istorije ro-pstvauBrazilu.

Među različitim aspektima kapoeire, mitsko-religioz-ni je uvek budio najveću znatiželju, podsticao rasprave, mišljenja i razne priče koje su se prenosile kroz usmenu narodnu tradiciju koja je jedan od najvažnijih oblika pre-nošenja znanja.

U tradiciji kapoeire ne postoji ličnost koja je bolje izražava i predstavlja od Bazoura Mangange (Besouro Mangangá, kršteno ime Manoel Enrike Pereira [Manoel Henrique Pereira]). Ima onih, poput pokojnog majsto-ra Kobrinje Verde (Cobrinha Verde, kršteno ime Rafael Fransa [Rafael França]) koji izričito tvrde da su živeli i učili kapoeiru od Bezoura. Tek nedavno je pronađen dokaz njegovog postojanja; njegova umrlica iz bolnice Santa Casa de Misericórdia u mestu Santo Amaro de Purifikasao (Santo Amaro da Purificação) u Baiji.

U sećenju najstarijih stanovnika oblasti Rekonka-vo (Recôncavo), oko Salvadora u Baiji, lik Bezoura živi u brojnim legendama i pričama koje govore o njegovom lukavstvu u sukobima sa policijom, njegovoj hrabrosti dok se tukao sa nekoliko protivnika odjednom, a pre svega o njegovom «neranjivom telu», koje je postalo takvo za-hvaljujući afričkim vradžbinama; one su mu omogućile «da se pretvori u šta god hoće, u panj ili životinju, pa čak i da poleti u slučaju nužde».

Majstor Pastinja

Među različitim aspektima kapoeire, mitsko-religiozni je uvek budio najveću znatiželju, podsticao rasprave, mišljenja i razne priče koje su se prenosile kroz usmenu narodnu tradiciju koja je jedan od najvažnijih oblika prenošenja znanja.


Foto

: Kol

ekci

ja m

ajst

ora

Bola

Set

e

72

(1)Bimba, Pastinha e Besouro Mangangá, Antônio Liberac Pires, Tocatins: NEAB, 2002.(2) Narodna pesma(3) Feijoada no paraíso: a saga de Besouro, o capoeira. Marco Carvalho. Rio de Janeiro: Record,

2002.(4) Capoeira angola: ensaio sócio-etnográfico. Waldeloir Rego. Salvador: Itapuã, 1968

Bezouro Mangagna (Besouro Mangangá), ili Crni Bez-ouro (Besouro Preto), ili još i Bezouro Zlatni Pojas (Beso-uro Cordão de Ouro), kako su ga zvali drugovi, veza je sa kapoeirom XIX veka, kako tvrdi istraživač Antonio Liberak Pires1; veza je sa borbom robova za slobodu, sa vremeni-ma bandi, obračuna noževima, izbornim mućkama. To je legendarna prošlost uličnog života, nezaboravnih podviga u borbi sa policijom. O Bezouru se i dan danas peva u kru-govimakapoeire(rodas) u prozi i stihu. Njegova spretnost i domišljatost bili su i nekad i sad uzor kapoeiristima. Po sla-vi koju je uživao, između ostalog i zbog svog «neranjivog tela», Bezouro je još za života postao legenda.

Zum, zum, zum, Bezouro MangangaPrebija vojnike iz vojne policijeZum, zum, zum, Bezouro MangangaKo ne može protiv mandingene nose amajlije...2

Majstor Žoao Pekeno de Pastinja (Žoao Pereira dos Santos [João Pereira dos Santos]), još uvek aktivan u svojoj devedesetoj godini, tvrdi da je Bezouro bio rođak njegovog oca i da je od malih nogu slušao o njegovim podvizima, te da je stoga hteo da nauči kapoeiru, kako bi bio hrabar kao Bezouro. Kako mu je otac pričao, Bezouro je mogao da prođe neprimećen gde god da se nalazio; ljudi bi prolazili pored njega i ne bi ga videli. Žoao tvrdi da je i njegov otac bio «pripremljen» molitvom i da je posedovao određene Bezourove osobine, čak i sposobnost nestajanja. «On bi išao putem i kada bi ugledao nekoga koga nije želeo da sretne, ta osoba ga jednostavno ne bi videla».

Evo kako u svetu književnosti, u divnoj knjizi Marka Kar-valja (Marco Carvalho) Feižoada u raju(Feijoada no Paraí-so)3, lik Bezoura, pripovedajući svoje dogodovštine, navodi da je kapoeiru naučio od ujka Alipija, «... koji je već bio star kada sam ga upoznao, ali koji kao da ju je oduvek vežbao. Hodao je laganim korakom, meko kao mačka». Ujka Alipio bio je bivši rob koji je kao mladić probudio strast u kćerci vlasnika plantaže šećerne trske. To je razbesnelo njenog oca pa je naredio da ga ubiju, što se nije desilo samo za-hvaljujući činjenici da je «mladić bio odgajan u veri Joruba naroda». Lik Bezoura nastavlja perom Marka Karvalja:

Ujka Alipio me je naučio mnogo toga o sve-mu. Bio je crnac, strpljiv kao večnost, jedan od onih ljudi koji su pogledali zlo duboko u oči i uspeli da se spasu. Kapoeira je umetnost onog koji ima svoje i mnoga druga tela. Inače, onaj ko prvi jede, onaj ko je lukav, jeste onaj koji nije i nikada nije ni bio okruglo stopalo, prašnjavi đavo, ono neizgovoreno, ono tužno,

ne. Kapoeira je Božja. Mnogi narodi na svetu imaju mandingu, telo ima poeziju, ptica ima kljun. Kapoeira ima aše. Podučio me je moj otac i moj majstor. A to nije malo. Ali, med ne poznaje ni cvet ni pčelu. Onaj ko me je naučio kapoeiru, znao je.

Magični i tajanstveni aspekt poznat u svetu kapoeire kaomandinga, najvažniji je element za dublje razumevan-je ovog kulturnog izraza. Valdeloir Rego (Waldeloir Rego)4smatra da se imenica mandinganajverovatnijeodnosinaoblast Mandinga u zapadnoj Africi, između reka Niger, Se-negal i Gambija, budući da su Afrikanci koji su dovedeni u Brazil verovali da u toj oblasti žive brojni šamani. Tako su nastali mitovi koji povezuju kapoeiristu i magiju, a ti su mitovi još uvek snažni u kolektivnoj svesti kapoeire.

Valdemar da Liberdade, još jedan veliki majstor koji više nije među nama, rekao je jednom prilikom istraži-

KapoeiraKapoeirainjenimitsko-religiozniaspekti

Igra kapoeire - Ilustracija Instituta Žair Moura

73

Kapoeira i njeni


vaču Luisu Renatu Vieri5 da su «stari majstori posedovali snažnu mandingu, pretvarali su se u list, u životinju. Sve to samo u slučaju nužde. Bazouro je bio veliki kapoeirista, ali savpredanmolitvi».

Majstor Žoao Pekeno daje jednu od verzija smrti Bezo-ura, po kojoj je ovaj umro kada je slomljena njegova man-dinga:

U kapoeiri postoji mandinga, kao i amajlija koja se nosi oko vrata. U amajliji su molitve, molit-ve koje štite telo, molitve koje nož ne može da probije. Ali, osobe prljavog tela, one koje imaju seksualne odnose, nespremne su i ranjive. To su iskoristili da ubiju Bezoura. Prespavao je u kući jedne žene, a kada se vraćao sledećeg dana, prošao je kroz žičanu ogradu i žica mu je ranila leđa; tada je shvatio da je slab (...) Tog su dana ubili Bezoura nožem drveta palme tu-kum, koja raste u šumi.

Žoao Pekeno pripoveda da mu je prvi trening kapo-eire održao neki crnac zvani Žuvensio (Juvêncio), koji je radio kao kovač; bilo je to dok je još živeo u unutrašnjosti Baije, u mestu Mata de Sao Žoao (Mata de São João). On tvrdi da je Žuvensio bio Bezourov prijatelj i da su dugo živeli zajedno, te da je Žuvensio zato imao mnogo priča da ispriča.

Majstor Kobrinja Verde bio je jedan od onih koji su najviše cenili «veštinu mandinge», kojoj ga je podučio Bezouro i drugi poznavaoci ovog «zanata» u mestu San-to Amaro de Purifikasao (Santo Amaro da Purificação) u oblasti Rekonkavo u Baiji. Kaže, da mu je to čemu su ga podučili nebrojeno puta pomoglo u opasnostima sa kojima se suočavao u avanturama po raznim mestima kroz koja je prolazio, uključujući i period kada je kao član oružanih bandi krstario severoistokom Brazila:

Molitvenik koji sam koristio sadržao je molitve Svete Ines, Svetog Andreja, Sedam kapela, Se-dam listova. Kad bih ga iskoristio, stavio bih ga na čist tanjir. Poskakivao bi, jer je živ. Ali došlo je do nekog problema i on je nestao, pobegao mi. U pitanju je neka greška koju sam poči-nio, pa je otišao, napustio me. Kada sam sa sedamnaest godina ušao u bandu Orasija de Matosa, već sam imao taj molitvenik. Dao mi ga je jedan Afrikanac, i dan danas mi se oči na-pune suzama kada ga se setim. Zvao se čika Paskoa!6

Majstor Kobrinja Verde bio je jedan od onih koji su najviše cenili «veštinu mandinge», kojoj ga je podučio Bezouro i drugi poznavaoci ovog «zanata» u mestu Santo Amaro de Purifikasao (Santo Amaro da Purificação) u oblasti Rekonkavo u Baiji.


(5) O jogo da capoeira: cultura popular no Brasil. Luiz Renato Vieira. Rio de Janeiro: Sprint, 1998. (6) Capoeiras e Mandingas. Cobrinha Verde/Marcelino dos Santos. Salvador: A Rasteira, 1991

74

(7) Capoeiras e Mandingas. Cobrinha Verde/Marcelino dos Santos. Salvador: A Rasteira, 1991

Kobrinja Verde je tvrdio da je katolik, ali nije napustio ni afričku religioznu tradiciju kako bi mu telo «postalo neranjivo» i zaštitio se od neprijatelja «na ovom i onom svetu». Evo jedne od njegovih molitvi:

Pomozi mi, moj Sveti SilvestereI dvadeset i sedam anđela košuljom koju nosiKao što si smekšaoSrca tri lavaNa vrhu brda probodenih nogu i rukuSmekšaj njih zaboravljene pod mojim nogamaNeka budu mekši od svileAko oči donesu, neka me ne videAko usta donesu, neka mi ne govoreAko plate moju glavu, neka me nemajuAko nož donesu za mene, Neka se savije kao što je Gospa savila nebesku dugu.Ako je žezlo u mene upereno neka bude slom-ljeno,Kao što je Gospa slomila grančiceda zagreje mleko Za svog blagoslovenog SinaAko je puška u mene uperena,Neka joj kroz cev poteče voda, a krv kroz okidač,Kao što je Gospa Plakala za svojim blagoslovenim Sinom.Amin.7

Izjave najstarijih kapoeirista svedoče da je mandingaveoma važna komponenta kapoeire. U svetu kapoeire, termin mandinga označava ne samo spretnost kapo-eiriste tokom igre, gde on izvodi «finte», lažne pokrete kojima zavarava protivnika, već i određenu svetu dimen-ziju, vezu između igrača kapoeire i tajne afro-brazilskih religija.

Neki majstori vide mandingu kaojedanodelemenatapokojimaserazlikujuregionalnakapoeiraikapoeiraan-gola. Regionalna kapoeira se, po njima, uglavnom veoma udaljila od mitsko-religioznih elemenata afričke tradicije. To je doprinelo stvaranju posebne estetike igre i simboli-ke; zato je u regionalnoj kapoeiri naglašenija objektivnost od subjektivnosti, tehnika od spretnosti, direktan sukob od izbegavanja sukoba. Ove druge karakteristike tipične su, pak, za mandingu kapoeire angole, ali to ne znači da ih ne koriste i oni koji praktikuju regionalnu kapoeiru, mada umanjojmeri.

Majstor Elektrisista (Electricista) (kršteno ime Edilson Manoel de Žezus [Edílson Manoel de Jesus]) kaže da se «mandinga ne podučava… mandingu sam naučiš», čime naglašava individualni proces kroz koji svaki kapoeirista mora da prođe kako bi razvio «veštinu mandinge»; taj

proces je nalik religioznom procesu inicijacije, mada se uvek ugleda na «naše pretke koji su nam je preneli», za-ključuje Elektrisista.

Dvojica kapoeirista čuče pod berimbauom, spremni da započnu igru. To je poseban trenutak, jer prema tradi-ciji majstora Pastinje, u krugu (roda)kapoeireangoleigrapočinje i završava istim igračima. Svaki igrač ima vremena da prouči svog protivnika, pokuša da odgonetne njegovu igru, pažljivo pripremi svoj «napad» i izvede ga u pravom trenutku. Kapoeirista koji važi za mandingeira (mandin-gueiro) jeste onaj koji «vreba» svog protivnika, to jest, smireno očekuje njegovu grešku da bi mu onda zadao konačan udarac.

Zato je podnožje berimbaua sveto mesto; to je me-sto ulaska i izlaska iz igre u kapoeiri angoli, mesto na ko-jem se sastaju početak i kraj, prošlost i sadašnjost, nebo i zemlja, dobro i zlo, život i smrt. Smrt je uvek jedna od mogućnosti. Svaki kapoeirista oseća njeno prisustvo kada čuči pod berimbauom. Srce mu jače kuca, ritam disanja se menja a pogled je čvrsto uperen na protivnika u igri, koji može postati njegov krvnik. Zato se neki kapoeiristi pod berimbauom krste. Tu do izražaja dolazi mandinga, bilo preko krsta ili «znakova» koje kapoeirista iscrtava rukom po podu, što je prastari običaj među pripadnicima kapoeireangole.Mandinga još može biti i molba sveci-ma ili duhovima (orixás) da zaštite kapoeiristu, iskazana određenim pokretima ruku i tela, ili dok se peva uvodna pesma, ladainja. Berimbau odzvanja prastarim zvucima i moli pretke za zaštitu. U Africi, berimbau se koristi za raz-

Žoao Pekeno i Žoao Grande spremni da započnu igru (1968) – Foto: Žair Moura


75

Kapoeira i njeni


govor s mrtvima. Tek onda dvojica igrača se rukuju i igra može da počne.

Još jedna karakteristika kapoeire angole koja pose-dujeelementemandinge jeste takozvani «poziv angole (chamada de angola)», ritualni prekid igre. U pitanju je predah u nizu pokreta napada i odbrane koji podrazu-meva i žingu (ginga), a inicira ga jedan od igrača «po-zivajući» drugoga, nakon čega se zaustavlja i posmatra ga. Protivnik mu se onda približava oprezno, kako ne bi bio iznenada napadnut, te stupa u telesni kontakt sa igračem koji ga je «pozvao». Tada započinju «ples», či-neći nekoliko koraka napred, pa nekoliko koraka nazad, ne odvajajući tela jedan od drugoga. Obojica su vidljivo napeti, jer u svakom trenutku neko od njih može po-kušati da «nasamari» onog drugog. «Poziv (chamada)»biva prekinut onda kada igrač koji ga je uputio preuzme inicijativu i ponovo započne igru, pozivajući karakteristič-nimpokretimasvogpartnera.Tadaseigranastavlja.

U ovoj predstavi «poziva angole», mandingaseprojav-ljuje kroz način na koji svaki od igrača kontroliše situaciju, pokazujući prepredenost, lukavstvo i sposobnost pretva-ranja, sve što protivniku otežava razumevanje njegovih pravih namera. Među igračima se tada oseća određena klima brige i neizvesnosti. «Poziv», deo kruga kapoeire an-gole(roda de capoeira angola), uvek je obavijen određe-nim velom tajanstvenosti. Sve je moguće tokom «poziva». Kapoeiristi moraju biti pažljivi i spremni za moguća izne-nađenja, koja se često dešavaju u tim situacijama.

Izvođenje «poziva angole».

Foto: Ilustracije Instituta Jair Moura

Berimbau odzvanja prastarim zvucima i moli pretke za zaštitu. U Africi, berimbau se koristi za razgovor s mrtvima. Tek onda dvojica igrača se rukuju i igra može da počne.


76

(8) Maior é a capoeira, pequeno sou eu. José Umberto. Revista da Bahia, nº 33 – Salvador: Fundação Cultural do Estado da Bahia, 1999

(9) O ABC da capoeira angola: manuscritos do mestre Noronha. Frederico Abreu. Brasília. DEFER, 1993 (u originalu je zadržana ortografija korišćena u rukopisu).

(10) Mestre Bimba: corpo de mandinga. Muniz Sodré Rio de Janeiro: Manati, 2002 (p.36)

Hitno, što hitnije biti upozoren, biti na opre-zu u svakoj situaciji, stražiti na visokoj kuli, jer opreza nikad dosta. Tako nalažu pravila man-dinge, jer đavo nikada ne spava. (...) Tajna ove mudrosti je u njoj samoj, u njenoj istinskoj i jedinstvenoj misteriji. Kao što je mučeništvo u sedam Hristovih rana, tako, druže, veruj u sebe i ne veruj ni svojoj senci... mirno, discipli-novano i svetle duše8.

Analizirati značenje mandinge u kapoeiri više je od pukog prepoznavanja određenih ritualnih aspekata kru-ga(roda), prepredenosti, pokreta ili diskursa kapoeirista. To znači težiti dubljem razumevanju određenih postu-paka nekih kapoeirista angole, postupaka naučenih u krugukapoeire(roda de capoeira) koji se kasnije, prema rečima majstora Moraesa (Pedro Moraes), prenose na svakodnevnicu tih kapoeirista i određuju njihovu vezu sa svetom.

Neki postupci, verovanja, sujeverja i običaji uočeni, pre svega među kapoeristima stila angola u Salvadoru i njegovoj okolini, oblasti Rekonkavo u Baiji, karakteristični su za određen tip društvenih subjekata koji se ističu upra-vo po tome što su, zahvaljujući kapoeiri angoli, usvojili vid ponašanja zasnovan na jednoj drugačijoj logici koja se ne uklapa u dominantne racionalne okvire modernog društva. Ta se logika izražava kroz način na koji se kapo-eirista odnosi prema stvarnosti koja ga okružuje; obično su u pitanju osobe koje razviju izuzetnu pažnju, proniclji-vost, prisustvo duha, pravo šesto čulo - sve su to osobine koje ih izdvajaju od uobičajenih obrazaca ponašanja u savremenimgradskimsredinama.

Ta «drugačija logika» povezana je sa mitsko-religio-znim elementima afro-brazilske kulture koji se, kroz ka-poeiru, na različite načine izražavaju od pamtiveka.

Čuveni majstor Noronja (Noronha) (kršteno ime Da-nijel Koutinjo [Daniel Coutinho]), koji je živeo početkom XX veka u sred podzemlja kapoeire Baije, ostavio nam je vredno zaveštanje; svoje rukopise. Oni opisuju različite aspekte sveta kapoeire tog doba, što je od ogromnog značaja za sve istoričare koji se trude da rekonstruišu onaj period podviga i nereda. U jednom od odeljaka, ver-no transkribovanih iz originalnog teksta, kaže se:

Ja i moji drugovi u istoj veštini, kapoeiri, danas prisutnoj svuda u društvu i u celom svetu, kao veoma vredan način odbrane, jer to je man-dinga kojom pobeđuješ svaku nevolju, ako imaš dovoljno vremena, ako ne, ostavi je za drugi put, jer uvek će biti i drugog susreta,

jer onaj koji gubi nikad ne zaboravlja, a onaj koji pobeđuje nikad se ne seća, u tome leži mudrost kapoeiriste (str. 18)9

Mandinga Bezoura Mangange - koji je, kako tvrdi majstor Bimba (Manoel dos Reis Mašado [Manoel dos Reis Machado]), tvorac regionalne kapoeire, «mogao da skoči preko leđa i ponovo uskoči u svoje sandale»10 -kao i majstora Noronje, Pastinje, Kobrinje Verde i mnogih drugih starih kapoeirista koji žive u narodnom predanju Salvadora i Rekonkava, izgleda da na savremene kapoe-iriste utiče mnogo više nego priče o njihovoj hrabrosti i izazivanjunereda.

Ta komponenta magije koja obavija univerzum ka-poeire, mada potiče iz narodnog predanja, izražava širok spektar značenja ovog afro-brazilskog kulturnog izraza i ukazuje na njegove veze sa «svetim», veze koje pose-duju i mnoge druge tradicije narodne kulture u Brazilu. Dimenzija svetog veoma je važna običnom brazilskom narodu, jer određuje njegova verovanja, način života, snove, borbe, pobede i poraze.

Svesno ili nesvesno, savremeni kapoeirista je nasled-nik tog prastarog predanja koje kapoeira nosi sa sobom i ne može ostati neosetljiv na osećanja i značenja sadrža-na u procesu kulturne identifikacije kroz koju prolazi


77

Kapoeira i njeni


svako ko biva iniciran u kapoeiru. U tom procesu stiče nove stavove, razvija drugačiji odnos prema svetu, prema opasnosti, prema neprijatelju, prema nepoznatom, pre-ma neočekivanom.

Kapoeira je poslednjih godina postala običan tržišni proizvod koji služi da izvođenjem opasnih skokova pri-vuče i zadivi turiste; ta igra postaje sve «spektakularnija», udaljavajući se od svojih tradicionalnih osobina, od rituala, odstarostavnostimandinge.

Međutim, ovaj proces ne prolazi bez otpora. U isto vreme se u celom svetu potvrđuje istorijsko nasleđe ka-poeire, poštovanje njenih osnivača i njenih tradicional-nih oblika izvođenja, čime se vraća dostojanstvo ovom kulturnom izrazu poniklom iz kreativnosti, vere, radosti i patnjijednognaroda.

Pedro Rodolfo Žunžers Abib (Pedro Rodolpho Jungers Abib). Profesor na Fakultetu za obrazovanje Federalnog Univerziteta u Baiji. Autor knjige: Kapoeira an-gola: narodna kultura i igra znanja u krugu kapoeire(Ca-poeira Angola: cultura popular e o jogo dos saberes na roda. Edufba/CMU-Unicamp,2005). Kapoeirista, učenik majstora Žoaoa Pekena de Pastinje.

Dimenzija svetog veoma je važna običnom brazilskom narodu, jer određuje njegova verovanja, način života, snove, borbe, pobede i poraze.


78

Kapoeira: metafore u pokretu

«DA ZASLUŽIM TVOJU LJUBAV, PRIMENIO SAM MANDINGU

NAUČIO SAM KAPOEIRE ŽINGU

UZDRMAO SAM EMOCIJE TVOJE

DA BI TVOJE SRCE BILO MOJE...»

(ODLOMAK IZ PESME VERDADE:

NELSON RUFINO I KARLINJOS SANTANA [CARLINHOS SANTANA])

ŽINGA (GINGA) I RASTEIRA SU PRAKTIČNO SINONIMI ZA KAPOEIRU. TO SU NAJPOZNATIJI POKRETI I

UDARCI U OVOJ IGRI. JAVLJAJU SE ČAK I U PESMAMA KAO ŠTO JE VERDADE, KOJA JE POSTALA SLAVNA U

INTERPRETACIJI ZEKE PAGODINJA (ZECA PAGODINHO). ŽINGA JE OSNOVNI POKRET TELA KAPOEIRISTE;

IZ NJE SE IZVODE POKRETI NAPADA I ODBRANE. RASTEIRA PAK, JESTE UDARAC ZA IZBACIVANJE IZ

RAVNOTEŽE; ZADAJE SE U PREDELU DONJEG DELA TELA SA NAMEROM DA SE SAPLETE PROTIVNIK.

Elijane Dantas dos AnžosEliane Dantas dos Anjos

Kapoeira:metafore u pokretu

Međutim, kapoeira poseduje mnogo širi, raznovrsniji i kreativnijirepertoar.Aú, bênção, rabo-de-arraia, meia-lua, sapinho, vôo do morcego, resistência, negaça1, neki su od primera pokreta i udaraca. Njihov broj je neograničen, jer se povećava u zavisnosti od spretnosti i kreativnosti kapo-eirista. Stvarajući nove pokrete ili različite varijante već po-stojećih, oni stvaraju i nove nazive. Upravo u tom procesu metafora dolazi do izražaja.

Kako bi se razumela nomenklatura, odnosno termino-logija kapoeire, važno je poznavati njeno poreklo i razvoj. Do početka XIX veka nije bilo pisanih pomena ili slika ka-poeire, igre koja se razvila među crnim robovima koji su je koristili za odbranu i borbu za slobodu. Francuski crtač Žan-Batist Debre, koji je 1816. godine došao u Brazil na poziv Don Žoaoa VI, pominje «crne akrobate koji skaču i okreću se neverovatno vešto kako bi podigli atmosferu». Nemački crtač i slikar Johan Rugendas, koji je u Brazilu bo-ravio 1821. godine, daje jednu od prvih definicija kapoeire, nazivajući je «ratničkom zabavom» crnaca, gde je cilj gla-vom udariti protivnika u grudi i odbraniti se skokovima po-strance i spretnim fintama. Zbog udaraca glavom koji se izvode tokom igre, Rugendas poredi igrače sa jarčevima.

Plasido de Abreu u knjizi Kapoeiristi (Os Capoeiras)predstavlja termine kao što su omiriši pramen kose (to-pete a cheirar) iborba rogovima (chifrada), oba varijante udarca glavom. Te su reči činile rečnik kapoeirista, čiji je progon bio na vrhuncu krajem XIX veka. Nakon što je 1890. godine uvrštena u Krivični zakon, kapoeira je na-stavila da živi u vojnim kasarnama, gde su i napisani prvi priručnici za ovaj «nacionalni» sport. Vodič za kapoeiru ili brazilsku gimnastiku (Guia do Capoeira ou Gymnastica Brasileira) izdat 1907. godine, od nepoznatog je autora, pripadnika vojnih snaga; 1928. godine, pak, izašla je Nacio-nalna gimnastika (Kapoeira) prikazana metodično i sa pra-vilima(Gymnástica Nacional (Capoeiragem) Methodizada e Regrada) Anibala Burlamakija (Annibal Burlamaqui), koji je definisao pokrete i pravila kapoeire.

Baija je bila pravi rasadnik kapoeirista, a njihova igra po-stala je poznata u Brazilu i u celom svetu zahvaljujući od-lučnosti i predvodničkom duhu dvojice ljudi: Manuela dos Reisa Mašada - majstora Bimbe - i Visente Fereire Pastinje - majstora Pastinje.

Bimba je počeo da podučava kapoeiru sa 18 godina; osnovao je klub União em Apuros u četvrti Enženjo Veljo de Brotas (Engenho Velho de Brotas) u Salvadoru. U to vreme postojao je samo jedan stil kapoeire, bez regional-ne iangole, upravo zato što je Bimba odgovoran za razvoj jednog od modaliteta kapoeire, poznatog kao regionalna kapoeira. Sudeći po izjavama majstora Bimbe, regionalna

Kako bi se razumela nomenklatura, odnosno terminologija kapoeire, važno je poznavati njeno poreklo i razvoj. Do početka XIX veka nije bilo pisanih pomena ili slika kapoeire, igre koja se razvila među crnim robovima koji su je koristili za odbranu i borbu za slobodu.


(1)Bukvalan prevod ovih termina bio bi au, rep raže, polumesec, žabica, šišmišov let, otpor, lukavstvo. Neki od ovih pokreta i udaraca biće objašnjeni u daljem tekstu (prim. prev.).

82

kapoeira je stvorena 1928. godine kao rezultat uključivan-ja udaraca batuke(batuque, muški ples afričkog porekla), razvoja novih udaraca i usavršavanja onih već postojećih. Uticaj rvanja slobodnim stilom vidljiv je, na primer, u udar-cima kao što su gravataicintura desprezada(serijapokre-takojiseizvodeuparu).

Kontakti učenika majstora Bimbe sa vlastima Baije doprineli su da kapoeira bude ozakonjena i uklonjena iz Krivičnog zakona četrdesetih godina XX veka. Zahvaljujući priznanju regionalne borbe iz Baije majstora Bimbe, učvr-stila se i tradicionalna kapoeira; ona je postala poznata kaokapoeira angola, a njen glavni predstavnik je majstor Pastinja.

Nazivi udaraca kapoeire nastali su dakle, sa razvojem regionalne kapoeire i kapoeire angole, kao i nekoliko preostalih centara kapoeire u Rio de Žaneiru. Danas, sa širenjem kapoeire u Brazilu i inostranstvu, postoje kako varijante osnovnih pokreta, tako i novi pokreti, što se ogle-da u celokupnoj terminologiji. Podela kapoeire na različite stilove utiče i na pokrete, koji se mogu izvoditi na sasvim različite načine. Udarac rabo-de-arraia u angoli, na primer, odgovara udarcu meia-lua de compasso u regionalnojkapoeiri. To je udarac koji se u angoli izvodi tako što se obe šake oslone o pod, pa se jednom nogom izvede ho-rizontalni okret i udara protivnik. U regionalnoj kapoeiri, pak, meia-lua de compasso izvodi se bez oslanjanja šaka o pod, dok u kapoeiri Rio de Žaneira postoji sličan udarac, aliseizvodivertikalno.

Na osnovu pisanih materijala o kapoeiri majstora Bimbe i Pastinje i njihovih učenika, objavljenih počev od šezdesetih godina prošlog veka, kao i na osnovu knjiga o kapoeiri sa velikim tiražima u Brazilu i širom sveta, Elijane Anžos je 2003. godine sakupila termine koji čine Ilustrovani terminološki glosar pokreta i udaraca kapoeire(Glossário Terminológico Ilustrado de Movimentos e Golpes da Ca-poeira).Ovastudijapokazalajedasepristvaranjutermi-na u kapoeiri najčešće pribegava metafori (upotreba reči u prenesenom značenju, na osnovu sličnosti značenja) i

metonimiji (upotreba reči u prenesenom značenju, na osnovu logičke veze između dva pojma).

Među metaforama u žargonu kapoeire, ističu se od-ređene pravilnosti u asocijacijama na životinje, oružje (sečiva, oštri predmeti), okrugle oblike, grafičke opise i predmete iz svakodnevnog života. Posebno su česte aso-cijacije na životinje, kao u sledećim primerima: coice, rabo-de-arraia, sapinho, pulo do macaco e vôo-do-morcego2.

Termingalopante, koji se odnosi na udarac spojenim prstima u protivnikovo uvo, takođe je povezan sa živo-tinjskim svetom i odnosi se na konjski galop. Sama reč kapoeira ukazuje na jaku vezu sa prirodom; urođeničkog je porekla, nastala među crnim robovima, a upućuje na džunglu (ka’a puera, iskrčena šuma). Zato se u kapoeiri tako često pribegava metaforama sa životinjama kako bi se imenovali novi koncepti. Kao kod svih drugih borilačkih veština i telesnih izraza, pokret je osnova kapoeire, te je ži-votinjski svet izvor ne samo pokreta, već i njihovih imena.

Zahvaljujući vezi pokret-životinja, nomenklatura kapo-eire postaje živa i konkretna, što olakšava pamćenje nazi-va; naime, kada nas neki naziv asocira na kocept iz vidlji-vog sveta, svaki put kada čujemo ime životinje ili pokreta koji na nju podseća, zamišljamo upravo one osobine na osnovu kojih taj pokret/udarac liči na tu životnju. U svom opisu kapoeire, Rugendas zbog velikog broja udaraca gla-vom poredi kapoeiriste sa jarčevima. Zaista, majstor Bimba je u jednoj snimljenoj izjavi za CD Kurs regionalne kapoeire (Curso da Capoeira Regional) koristio reč marrada, koja na portugalskom označava udarce rogovima kod jarčeva i ovnova. Ipak, termin je zamenjen nazivom cabeçada2.

Česta imena u kapoeiri su instrumenti koji mogu da posluže kao oružje. Nazivi kao što su o açoite, o arpão, a chibata, a cutilada, a forquilha, o martelo i a tesoura3uka-zuju na to da kapoeiru možemo razumeti kao oružje tela, a njeni pokreti, nalik na navedene predmete, mogu da na-

Aú

(1) U prevodu: udarac mule, ražin rep, žabica, majmunov skok i šišmišov let (prim. prev.).(2) U prevodu, udarac glavom (prim. prev.).

83

Kapoeira:metafore u pokretu

nesu telesne povrede. Pokreti kao što su açoite (bič) i chi-bata (šiba) upućuju na predmete za kažnjavanje i mučenje crnih robova. Veza između pokreta i oružja, dakle, pred-stavlja polje asocijacija, veliku metaforu; ta veza pokazu-je da je i sama kapoeira oružje - nekada je bila borilačka veština, a danas je sportska igra.

Još jedna vrsta asocijacije jeste ona između pokreta i slova abecede, kao u slučaju pokreta au, čija etimologija - mada kontroverzna, jer Novo Dicionário Aurélio da Língua Portuguesa (1999) tvrdi da je u pitanju afrikanizam - uka-zuje na poređenje između slova abecede i položaja tela; naime, noge okrenute na dole podsećaju na A, a okrenute na gore podsećaju na U. Naziv o s dobrado (savijeno S)

takođe predstavlja «crtež» pokreta. Njegove obline ocrta-vaju kružne pokrete koje predstavljaju, isto kao u slučaju nekoliko verzija pokreta polumeseca (meia-lua de frente, meia-lua de compasso, compasso) i pokreta kotrljanja(rolê).

Među metaforama u žargonu kapoeire, ističu se određene pravilnosti u asocijacijama na životinje, oružje (sečiva, oštri predmeti), okrugle oblike, grafičke opise i predmete iz svakodnevnog života.


Makazeizvedenesprednjestrane

Savijeno S

(3)U prevodu: bič, harpun, šiba, ubod nožem, vešala, čekić i makaze (prim. prev.).

84

Termini preuzeti iz naziva odevnih predmeta, kao što suchapéu-de-couro, gravata e leque4, potiču od asocija-cija na svakodnevno okruženje; isto važi i za udarce balão, chapa, cruz, telefone5. Čovek, naime, teži da poveže nove pojmove sa nečim što već poznaje, povezujući ih na osno-vu neke zajedničke osobine, bilo oblika ili funkcije.

Naziv bênção (blagoslov) jeste ironičan termin koji potkopava značenje religiozne zaštite i podsmeva mu se, jer zaista, za razliku od pokreta sveštenika koji uzdiže ruke ka vernicima, blagoslovukapoeirijenapadizvedenudar-cem stopala u protivnikove grudi. Ovaj ironični ton vidljiv je iunazivimabochecho (grgotanje u ustima) isuicídio (samoubistvo), gde se zvuk grgotanja u ustima povezuje sa efektom istoimenog udarca u obraz, a čin samoubistva sa rizikom koji kapoeirista preuzima na sebe kada izvodi istoimeni udarac.

Većina metafora izvedena je na osnovu sličnosti ob-lika između pokreta i predmeta, životinje, ili slova na koju asocira. Postoji, međutim, i sličnost u funkciji, što vidimo u nazivima kao što su açoite, balão, bênção, bochecho, chi-batada e martelo6, gde je asocijacija izvedena na osnovu samog pokreta, a ne fizičkog izgleda. Metonimije se od-nose na efekte određenih udaraca, pa tako imamo nazive asfixiante, quebra-mão e quebra-pescoço7. U ovoj vrstimetonimija, asocijacija sa pokretom je jasnija, jer se efekat kojipokretproizvodipovezujesaimenompokreta.

Još jedna često korišćena vrsta metonimije jeste ona u kojoj se deo koristi da označi celinu. Prisutna je u nazivima kao što su: banda (bok), gde je ime povezano sa bočnimizvođenjem pokreta; cintura desprezada, označava pokret ukojem jestruk (cintura) samo jedan od aktivnih delo-va tela; boca decalça (ispod pantalona) označava mesto udarca. Nazivi kao što su palma (dlan)iponteira (vrh)uka-zuju na delove tela koji su najvažniji u izvođenju određe-nogpokretailinadeotelaukojiseudaraprotivnik.

Termini poput negativa, vingativa e resistência8 koji-ma se udarci imenuju na osnovu apstraktne i subjektivne veze, otkrivaju namere kapoeiriste, borbeni karakter igre, neprihvatanje i otpor ropstvu, kao i osvetu zbog potlače-nosti - sve to leži u imenima ovih pokreta.

Ironija, humor i otpor jesu karakteristike samog živo-ta osobe koja praktikuje kapoeiru. Ovo posebno važi za vreme kada je kapoeira bila progonjena. Primer ironije je i naziv udarca godeme, koji su izmislili Englezi, a koji je najčešće bio praćen uzvikom «God damn it!»8, te su tako građevinski radnici sa severa poistovetili udarac i uzvik.

Prema antropološkinji Letisiji Reis (Letícia Reis) i njenoj studijiCrnci i belci u kapoeiri: obnova tradicije (1993), ka-poeira predstavlja naopak svet, kako zbog svojih pokreta od dole ka gore, izvođenih sasvim nisko, gotovo na podu, tako i zbog subverzivnog smeha koji izaziva, zbog izvrtan-ja značenja reči kao što je blagoslov, zbog otpora koji ka-

rakteriše ovaj kulturni izraz. Ova autorka ističe da kapoeira opstaje i prenosi poruku svojim telesnim izrazom, izvrnu-tim, lukavo izvedenim pokretima i svojim žargonom.

Što se tiče mogućih uticaja afričkih jezika na termino-logiju kapoeire, nema jasnih dokaza da su afrički koreni ove igre ostavili i jezičko nasleđe. Izuzetak su kontroverzni terminiaú igingar; ovaj drugi Nei Lopes u Bantu rečni-ku Brazila(Dicionário Banto do Brasil,1995)povezujesaglagolomžangala=klatiti se iz kimbundu jezika. Sve to potkrepljuje pretpostavku da se kapoeira razvila u Brazilu, i da nije u pitanju uvezena borilačka veština koja je već postojala u Africi.

Tako, dakle, nomenklatura kapoeire pokazuju da je ona borba, otpor prema ropstvu i predrasudama, zajedni-ca čoveka i prirode i, iznad svega, brazilski kulturni izraz.

Bibliografija

ABREU, Plácido. Os capoeiras. Rio de Janeiro: J. Alves, [1886?]BURLAMAQUI, Annibal (Zuma). Gymnástica nacional (capoe-iragem) methodizada e regrada. Rio de Janeiro, 1928.FERREIRA, Aurélio B. de H. Novo Aurélio Século XXI: o di-cionário da língua portuguesa.3.ed.totalmenterevisadaeampliada. Rio de Janeiro: Nova Fronteira, 1999.GUIA DO CAPOEIRA OU GYMNÁSTICA BRAZILEIRA.2.ed.Riode Janeiro: Livraria Nacional, 1907.LOPES, Nei. Dicionário banto do Brasil. Rio de Janeiro: Secre-taria Municipal da Cultura, Prefeitura do Rio de Janeiro, 1995.REIS, Letícia V. de S. Negros e brancos no jogo da capoeira: reinvenção da tradição. Dissertação (Mestrado em Sociolo-gia) – Faculdade de Filosofia, Letras e Ciências Humanas da Universidade de São Paulo, São Paulo, 1993.ANJOS, Eliane D. Glossário Terminológico Ilustrado de Mo-vimentos e Golpes da Capoeira: um estudo término-lingüí-stico. Dissertação (Mestrado em Letras - Filologia e Língua Portuguesa) – Faculdade de Filosofia, Letras e Ciências Hu-manas da Universidade de São Paulo, São Paulo, 2003.RUGENDAS, Johann M. (1802-1858). Viagem pitoresca atra-vés do Brasil. Tradução de. Sérgio Milliet. São Paulo: Martins Editora & Editora da Universidade de São Paulo, 1972.

Ilustracije: ReinaldoUezima.

Elijana Dantas dos Anžos (Eliane Dantas dos An-jos). Magistrirala portugalsku filologiju na Filozofskom fakul-tetu Univerziteta u Sao Paulu.

KapoeiraKapoeira: metafore u pokretu

(3)U prevodu kožni šešir, kravata i lepeza (prim. prev.).(4) U prevodu lopta, tabla, krst, telefon (prim. prev.).(5) U prevodu bič, lopta, blagoslov, grgotanje, šibanje i čekić (prim. prev.). (6) U prevodu gušenje, lomljenje ruke i lomljenje vrata (prim. prev.)(7) U prevodu odbijanje, osveta i otpor (prim. prev.). (8) U prevodu Prokletstvo! (prim. prev.).

85

Muzika u kapoeiri angoli iz Baije

KAPOEIRA NIJE SAMO SPORT ČIJI JE MUZIKA NEZAMENLJIV DEO, VEĆ I ŽIVOTNA FILOZOFIJA ZASNOVANA

NA IDEJI BORBE ZA SLOBODU I SAMOPRIZNANJE. IGRAČ JE I MUZIČAR, JER PEVA I SVIRA BERIMBAU,

KAŠIŠI, PANDEIRO, AGOGO, REKO-REKOIATABAKE. MELODIJE MOGU BITI RIMOVANA PROZA, PESME

SA ILI BEZ REFRENA, A NAZIVI KAO ŠTO SU SAMBA DE RODA, KORIDO, LADAINJA, ŠULA, MOLITVE,

BLAGOSLOVI, OZNAČAVAJU MUZIKU KOJA PRATI DIJALOG (NEGACEAR)1 TELA ZAJEDNO SA HOROM,

ODNOSNO SVIM UČESNICIMA U IZVOĐENJU KRUGA KAPOEIRE.

Rikardo Pamfilio de SouzaRicardo Pamfilio de Sousa

(1)Negacear je glagol koji označava dijalog između tela u igri kapoeire: kada jedan igrač ulazi, drugi izlazi, kada jedan napada, drugi se brani uzvraćajući udarac. «Kapoeira je odbrana, napad, žinga, mangupluk». (prim. prev.).


(2) Podvučeni stihovi pesama označavaju odgovor hora solisti. (3)O bujão je bure koje je lakše kotrljati nego nositi (prim. prev.).

Ritam sekcija kapoeire (bateria, grupa instrumenatau kapoeiri) izuzetno je šarenolika, jer su u njoj okupljeni instrumenti različitih karakteristika: kordofoni, kao ber-imbau; membranofoni, kao pandeiro i atabake bubanj; idiofoni, kao agogo zvona, reko-reko, i čegrtaljke kašiši.Unekim akademijama i udruženjima koriste se i pištaljke, koje su aerofoni instrument.

Muzika se izvodi isključivo za potrebe ritualnog kru-gakapoeire (roda de capoeira). Njen cilj je da poduči i rukovodi igračima, zbog čega se i povinuje određenim zakonitostima koje su ustrojili kapoeiristi. Ne samo da se izmenjuju ritmovi i melodije, već su važni i tekstovi pesama.Takonaprimer ladainja, uvodna pesma, može biti epskog karaktera ali i ne mora. Igra se nikada ne izvodi tokom ladainje. Dok čuče pod berimbauom, an-goleirosi (kapoeiristi koji praktikuju stil angola) iščekuju šulu, pesmu koja otvara igru, kada hor započinje dijalog sa solistom, kroz pitanja i odgovore. Igrači se pozdravljaju kada započne koridoilikuadra (quadra). Svira se muzika u kojoj se smenjuju delovi A i B, hor i solista. Tokom iz-vođenja pesama kapoeire, angoleirosi plešu i izvode po-krete, obično u paru. Uprkos prethodnom treningu, u igri uvek ima mesta za improvizaciju pokreta. Muzika takođe ostavlja prostor za trenutnu inspiraciju u igri. Kroz reči pesama, često se evociraju osnove umetnosti kapoeire.

Berimbau se obično nalazi na «majstorskoj» poziciji. Svirač poziva igrača pod berimbau, gde mu se daju uput-stva, osnove ove igre. Brojne melodije nastale su ili su obnovljene nedavno, no uvek se pevaju i tradicionalne pesme koje su uveli majstori poput Pastinje, Noronje, Bimbe. Berimbau je najvažniji instrument u ritam sekciji kapoeire. Obično ih ima tri: gunga, medio i viola (bas, bariton i tenor), a poznati su i kao bera boj (berra boi), kontra-gunga (contra-gunga) i viola.Ovosusamonekiod naziva. Zadivljujući je način na koji se ti instrumenti harmonično dopunjuju u ritmu i melodiji, menjajući i bo-gateći zvuk, baš poput udaraca u igri.

Tokom igre, može se pevati različita vrsta korida, u zavisnosti od veštine vođe ili pevača. Svaki korido imaodređeno značenje koje zahteva tačno određen način igre. Na primer, neki imaju za cilj da ubrzaju tok igre, po-put ovoga: Aj, aj, aj, aj, Sveti Bento me zove2.Drugi služe da povećaju broj udaraca, poput: Oj, bojiš se, budi hrabariliO a o aj, udariću ga, hoću da vidim da je pao.Muzikamože da uspori pokrete igrača, kao na primer ova: Po-lako, polako, polako, natenane ili da zahteva od igrača da igraju na podu: O bužao, o bužao, o bužao kapoeira angola se okreće po podu3. Neke pesme zahtevaju lepši stil igre: Aj, aj, ajde, igraj lepo za mene, između ostalih.

Muzika se izvodi isključivo za potrebe ritualnog kruga kapoeire (roda de capoeira). Njen cilj je da poduči i rukovodi igračima, zbog čega se i povinuje određenim zakonitostima koje su ustrojili kapoeiristi. Ne samo da se izmenjuju ritmovi i melodije, već su važni i tekstovi pesama.


88

(3)U kapoeiri angoli, obilazak sveta je deo u kojem igrač ide u krug unutra ritualnog kruga (roda); igrači se tada neizgled samo šetaju, mogu se rukovati – no, to je rizično, jer kada se tela približe, lakše je zadati udarac ili povući ruku.

Ne zaboravimo da je koridojedinapesmakojapratipo-krete i udarce igrača; naime, tokom ladainje, a pogotovo tokomšule, igrači miruju. Ples/ borba odvija se između napada i kontra-napada; igrač se sklanja od jednog udar-ca zadajući drugi.

Postoji i deo igre u kojem jedan od igrača upućuje poziv (chamada) svom protivniku; to može biti čin pošto-vanja ili dokaz znanja, a može služiti i kao izlaz iz ćorso-kaka u igri, ili čak samo kao predah. Angoleirokojemjepoziv upućen treba da se uputi ka mestu na kojem je igra počela (pored berimbaua), a zatim da odande priđe svom protivniku. Tada počinje ples koji liči na «stiskavac», sa pokretima nalik na tango, u kojem igrači čas poskakuju, čas se oslanaju leđima jedan o drugoga. Igrač koji je upu-tio «poziv» okončava ovaj intermeco u igri određenim pokretom kojim poziva svog protivnika natrag u borbu. Svako od njih poseduje lični stil borbe, a ograničenja se definišu tokom same igre. Postoji još jedna vrsta prelaska u igri, krug «oko sveta»4; to je još jedna mogućnost da se pokaže lukavstvo, ili znanje, ili da se igrač malo opusti. Angoleiro koristi lukavstvo, prepredenost i prevaru kako bi udario rasejanog protivnika.

Tokomritualnogkruga(roda), berimbaui sviraju naj-bržim tempom, zatim se tempo usporava, pa se pri kraju

igre ponovo ubrzava do maksimuma. Tada reči pesama najavljuju kraj ritualnog kruga (roda), ili nagoveštavaju nečiji izlazak iz igre. I sam svirač berimbaua može tako da najavi svoje povlačenje iz igre. Majstor ili neki od na-prednijih učenika, uzvikuje Ije! čime započinje ladainjailišula, nekada i korido, a može označiti i kraj ili prekid igre.

Zbogom, Korina, dam dam OdlazimDam daram daram OdlazimDam dam Odlazim u Angolu

Još samo pola sata Odlazim, lepoticeZa pola sata Odlazim, lepotice Odlazim, lepoticeLaja, hajdemo Kucnuo je časSamo jedan krug Zbogom, zbogom Srećan put

Foto: Kolekcija Luiz Renato

89


(4) Ova četvrta stavka ponekad može biti na trećem mestu, ili čak izostavljena. (5) U ovom slučaju, mandinga je iskazana pokretima kapoeiriste, koji može da dodirne berimbau,

prekrsti se , načini znak Solomonove zvezde i slično.

Čak i danas kapoeiru uglavnom vežbaju mladići i muškarci mada, kada je stil angolaupitanjunepostojeograničenja za žene. Štaviše, one se često pominju u sti-hovima pesama:

Ritualnikrugkapoeireangole(roda de capoeira an-gola) obično traje između jednog i dva sata. Događaji u krugu obično teku sledećim redom:

10 Donose se i štimuju berimbaui, a zatim i ostali in-strumenti bivaju postavljeni na mesto predviđeno za muzičare i ritam sekciju.

20 Počinje da se formira krug: igrači koji prvi nastupaju stoje sa obe strane ritam sekcije, a oni koji nastu-paju poslednji stoje nasuprot ritam sekciji, licem ka licu.

30 Zatim se prenose određene osnove kapoeire (obič-no ukoliko nije u pitanju javno izvođenje).

40 Muzičari proveravaju intonaciju i harmoniju4.50 Počinje muzika. Obično gunga zasviraAngolu, za-

timsledimediosapesmomSao Bento Grande, pa violasa jednomodovedvemelodije(upitanjusutradicionalni ritmovi u kapoeiri angoli).

60 Počinje da svira pandeiro.70 Dvoje angoleirosa, sa mandingom, kreću prema

berimbau5.80 Započinje ladainja.90 Prelazi se na šulu, pesmu u kojoj hor odgovara soli-

sti, počinju da sviraju atabake bubanj, agogozvonaireko-rekoudaraljke.

100 Počinje uvodna pesma, a zatim prvi korido. To jeznak za početak igre. Viola počinje improvizaciju;

Kapoeira je za muškarce, mladiće i žene Eh, e, e Salome Žene umeju da pobede muškarcaDa, da, za muškarce i žene Adame, Adame, gde je Salome, Adame

Njeko, njeko, Salome Gde je Salome, Adame Otišla je u šetnju na ostrvoSvi te pratejer tvoje ime je SalomeSalome, Salome

Dona Marija do Kambouta Kako ste, kako steNa pijaci naređuje Dona Marija, kako steDona Marija do Kambouta Kako ste prošli, kako ste sadUlazi u krug i počinje igru


90

više ne određuje ritam, već preuzima vodeću ulogu. Ritam uglavnom održava gunga.Medio obično svira u kontra-ritmu, ili reprodukuje isti tempo kao gun-ga. Oba ova berimbaua mogu da improvizuju ritam tokomigre.

110 Dvoje igrača se rukuju pod berimbauom; svako stoji u svom uglu. Čine prve pokrete u igri, takozvani «pad na bubreg (queda de rim)». Zatim započinje borba bez dodirivanja; obično koriste pokrete kao što su «izbegavanje (negativas)» ili «ražin rep (rabo-de-arraia)», i slično.

120 Od početka ritualnog kruga (roda), majstor budno prati učenike. Svaki eventualni problem u ponašan-ju ispravljaseputemtekstovapesama ilipozivomsvirača berimbaua, kada mu igrač pristupa i sluša njegovauputstva.

130 Igrači se smenjuju na poziv majstora ili onda kada jedan od njih odluči da zaustavi igru. Rukuju se pod berimbauom i vraćaju u krug(roda), pridružujući se ponovo horu ili ritam sekciji.

140 Tokomtrajanjaritualnogkruga(roda), pevaju se naj-manje dve, a najviše šest ladainja.

150 Za kraj se peva: Zbogom, zbogom, srećan put.Mu-zičari ustaju, nastavljaju sa pesmom, okreću se na desno i koračaju u krug do mesta na kojem su sta-jali («oko sveta»), u smeru suprotnom od kretanja kazaljkenasatu.

160 Nakon barem dva minuta pevanja pesme Zbogom, zbogom, srećan put, majstor ili neki od svirača ber-imbaua mogu u bilo kom trenutku da uzviknu Ije!, čime se zatvara ritualni krug kapoeire angole (roda).Obično jedan od igrača «kupuje» igru, odnosno, ulaziukrug(roda), postavlja se između dvoje igrača i započinje novu igru sa jednim od njih.

Foto: Antonio Carlos Canhada

91


Umetnik i aktivni kapoeirista, Karibe (Carybé), ovako opi-suje muziku kapoeire u Baiji 1951. godine:

Baija je dala veliki muzički doprinos uvođenjem pandeira, kašiši čegrtaljki i reko-reko instrume-nata - koji su zamenili dlanove - kao i berimbaua sa čeličnom žicom, većeg raspona i boljih karak-teristika od prvobitnog berimbaua. U Baiji su na-stale pesme i određena pravila igre; ona počinje osnovnim pesmama zvanim «šula (chula)», koje sam majstor piše: Sinhazinha que vende aí?/ Vendo arroz do Maranhão./ Meu Sinhô mandô vendê./ Na terra de Salomão./ O coro responde: ê, ê Aruandê Camarado/Galo cantô/ ê, ê galo cantô Camarado/Cocôrocô/ ê, ê cocôrocô Ca-marado/ Goma de engomá/ ê, ê goma de en-gomá Camarado/Ferro de matá/ ê, ê ferro de matá Camarado/ É faca de ponta/ ê, ê faca de ponta Camarado/ Vamos embora/ ê, ê vamos embora camarado/Pro mundo afóra/ ê, ê pro mundo afora Camarado/ Dá volta ao mundo/ ê, ê dá volta ao mundo Camarado6. Igrači sluša-ju ove pesme čučeći pod berimbauom, dok se u sebi možda mole da se spasu metka, zasede ili uboda noža. Zatim ulaze u centar kruga pre-mećući se preko ruku i započinju žingu, osnovni pokret, koji je istovremeno odbrana i plesni ko-rak, sve u jednom.

Reči pesama najavljuju kraj ritualnog kruga (roda), ili nagoveštavaju nečiji izlazak iz igre. I sam svirač berimbaua može tako da najavi svoje povlačenje iz igre.


(6) Gospođice, šta to prodaješ?/ Prodajem pirinač iz Maranjaoa/ Moj gospodar me je poslao da ga prodam./ U Solomonovoj zemlji./ Hor odgovara: e, e, Araunde, camarado./ Petao peva/ e, e, petao peva, camarado/ Kukuriku/ e, e, kukuriku camarado/ Pegla za peglanje/ e, e, pegla za peglanje, camarado/ Gvožđe za ubijanje/ e, e, gvožđe za ubijanje, camarado/ To je oštar nož/ e, e, oštar nož, camarado/ Idemo/ e, e, idemo, camarado/U svet/ e, e, u svet, camarado/ Oko sveta/ e, e, oko sveta, camarado.

92

Ono što Karibe naziva «osnovnom šulom (chula de fun-damento)», u kapoeiri angoli se uglavnom naziva ladainjom.U regionalnoj kapoeiri, ali i za neke angoleirose, ista pesma zove se «kuadra (quadra)». Deo koji sledi nakon prave šuleuvek sadrži odgovor hora, to jest, uvodnu pesmu. U Karibe-ovom tekstu nije navedeno pitanje soliste, već hor direktno daje odgovor. Reč «camarado» u navedenom tekstu vero-vatno se odnosi na način na koji je izgovarana reč «câma-ra». Međutim, ovaj tekst ne pominje korido. Postoje i drugi izvori koji navode svoje definicije i značenja.

U tom peridou, regionalna kapoeira, tehnika majstora Bimbe, imala je mnogo više sličnosti nego razlika sa kapo-eirom angolom. To se vidi i iz sledećeg izveštaja Ramažena Badaroa (Ramagem Badaró, 1980: 47-50):

Šta da sviramo? - São Bento Grande Repica-do, Santa Maria, Ave Maria, Banguela, Cavala-ria, Calambolô, Tira-de-lá-bota-cá, Idalina ou Conceiçãoda Praia?. Bimba je razmislio i rekao: Sviraj Amazonas a zatim Bangelu. Berimbaui počinju da sviraju, kreol prilazi, rukuje se sa majstorom Bimbom. A narod počinje da pljeska rukama u ritmu berimbaua. Bimba se zanjihao i zapevao: “No dia que eu amanheço, Dentro de Itabaianinha, Homem não monta cavalo, Nem mulher deita galinha, As freiras que estão re-zando, Se esquecem da ladainha”7. Ali, kreol nije zaostajao, njišući se u ritmu muzike zapevao je: “A iúna é mandingueira, Quando está no bebe-dor, Foi sabida e é ligeira, Mas capoeira matou”8. Dlanovi pozdravljaju kreolovu improvizovanu pesmu. Međutim, Bimba ne priznaje poraz. Od-govara mu: “Oração de braço forte, Oração de São Mateus, P’ro Cemitério vão os ossos, Os seus ossos não os meus”9. Narod ponovo pl-jeska i peva refren kapoeire: “Zum, zum, zum, zum, Capoeira mata um, Zum, zum, zum, zum, No terreiro fica um”10. Ali, kreol ne ostaje dužan majstoru Bimbi: “E eu nasci no sábado, No do-mingo me criei, E na segunda-feira, A capoeira joguei”11. Narod kliče i pljeska obojici igrača koji stoje u centru kruga. Jedna crnkinja komenta-riše: - Bravo momče! Ako si dobar u borbi kao što si dobar u pesmi, dorastao si Bimbi! (...). Tako je pobedio. Narod je nagrnuo na teren pljeskajući kralju kapoeire. Bimba je zagrlio protivnika. A kre-ol je dokazao da je pravi muškarac. Zapevao je “Santo Antônio pequenino, Amansador de burro brabo, Amansai-me em capoeira, Com setenta mil diabos”12. Bimbi se dopao kompliment, pa mu je uzvratio pesmom: “Eu conheci um cama-rada, Que quando nós andarmos juntos, Não vai haver cemitérios, Pra caber tantos defuntos”13.

Ovi «muzički dueli», izraz «bontona, ili čak etike ka-poeire», u kojima protivnici pevaju - mada sve ređi - po-vezuju kapoeiru sa drugim izrazima brazilske narodne kulture, kao što su muzička nadmetanja, takmičenja u improvizovanompevanjuilicururus14.

Foto: Delfim Martins/Pulsar Imagens

KapoeiraMuzikaukapoeiriangoliizBaije

(7) Onoga dana kada se pojavim u Itabajaninji/ Muškarci neće osedlati konje/ Niti će žene pustiti kokoške/ A kaluđerice koje se mole/ Zaboraviće svoje molitve (prim. prev.).(8) Juna ptica je spretna/ Kada sleti na izvor/ mudra je i lagana/ Ali kapoeira ju je ubio. (prim. prev.).(9) Molitva snažne ruke/ Molitva svetog Mateje/ Na groblje idu kosti/ Tvoje kosti, a ne moje (prim. prev.).(10) Zum, zum, zum/ Kapoeira ubija/ Zum, zum, zum/ U hramu ostaje jedan (prim. prev.).(11) Rodio sam se u subotu/ U nedelju sam odrastao/ A u ponedeljak sam već/ Kapoeiru igrao (prim. prev.).(12) Mili sveti Antonio/ Krotitelju divljih bikova/ Ukroti me u kapoeiri/ Sa sedamdeset hiljada đavola (prim. prev.).(13) Upoznao sam jednog momka/ Kada se nas dvojica udružimo/ Neće biti mesta na groblju/ Za tolike mrtve (prim. prev.).(14) Cururú je ples u kojem učesnici u kolu izazivaju jedni druge, a na izazove odgovaraju improvizovanom pesmom (prim. prev.).

93


Grupe kapoeire angole uglavnom tvrde da sledeučenje škole majstora Pastinje, nazivajući instrumente ko-rišćene u kapoeiri ritam sekcijom (bateria). Kao što je već rečeno, tri berimbaua počinju da sviraju, jedan po jedan; zanjimasledipandeiro, pa se priključuju ostali instrumenti, reko-reko, agogo i, na kraju ladainje- atabake.

Kapoeira se obično izvodi u pratnji berimbaua. Rit-mičko-melodijski obrasci koje ovaj instrument proizvodi kapoeiristinazivajutoques, a sastoje se u kombinaciji rit-ma i varijacija u visini tona: 1. visoki tonovi; dobijaju se lup-kanjem štapa preko strune berimbaua koju pritiska novčić; 2. tonovi srednje visine; dobijaju se oslanjanjem novčića o strunu uz minimalan pritisak; 3. duboki tonovi; dobija se lupkanjem štapa preko neprigušene strune berimbaua.

Berimbau kombinuje ova tri osnovna zvuka sa varija-cijama u volumenu i tonu, što se reguliše kontrolisanjem položaja i udaljenosti otvora tikve (rezonatora) u odnosu na stomak svirača i jačinu pritiska štapa.

Sva učenja kapoeire angole prenose se usmeno, a nastaju posmatranjem, kroz pokušaje i greške, i tako što majstori neprestano pokazuju i ispravljaju svoje učenike. Poštuje se individualni razvoj svakog učenika, ali majstor često podučava sve učenike istovremeno, obično kroz pesme solista u kojima improvizujući govori: «Atabake jeizgubio ritam (svirao je prebrzo ili presporo). Hoću da ču-jemreko-reko (ili neki drugi instrument koji se slabo čuje). Hoću da vas čujem da pevate (okrećući se prema članovi-ma hora kapoeire).»

Tokomritualnogkruga(roda), obično je majstor taj koji odlučuje ko će sedeti u ritam sekciji i koje će instrumen-te svirati. Muzičari se mogu dobrovoljno zameniti, ukoliko je majstor odsutan ili ih on sam pozove da to učine; ovo zavisi od toga koliko neki muzičar vešto svira određeni in-strument, i da li mu je lakše ili teže da ga zameni nekim drugim.

Početnici obično prvo nauče da sviraju udaraljke reko-reko, zatim zvona agogo, pandeiroiliatabake bu-banj, i tek na kraju berimbau. Neki učenici sviraju samo reko-rekoiagogo. Neki čak sviraju berimbau, ali ne i ata-bake. Ima i onih koji sviraju atabakeiostaleinstrumen-te iz ritam sekcije, ali retko i berimbau. Kada angoleironauči da svira sve instrumente, sam može da izabere koji će svirati i retko će se od njega tražiti da svira više od jednog. Ovo važi kako za kapoeiru angolu, tako i za regionalnu. Mnogi kapoeiristi sviraju samo berimbau. Karibe je, na primer, svirao samo pandeiro.Angoleiru uučenju najviše pomaže posmatranje.

Treba istaći da u kapoeiri svi uče da igraju, da sviraju

Berimbau kombinuje ova tri osnovna zvuka sa varijacijama u volumenu i tonu, što se reguliše kontrolisanjem položaja i udaljenosti otvora tikve (rezonatora) u odnosu na stomak svirača i jačinu pritiska štapa.


(14) Candomblé de caboclo je pojednostavljena verzija religije candomble koju su u Brazil doneli afrički robovi; sadrži u sebi domorodačke i evropske uticaje, kao i uticaje afričke crne magije.

94

sve instrumente i da pevaju, iako kasnije svako usavršava sviranje određenih instrumenata po sopstvenom izboru, i bivaju odabrani oni sa posebnim darom za stvaranje i pevanjeladainja na početku ritualnog kruga (roda).

Muzički repertoar kapoeire varira od samba-de-rodado nekih obrednih pesama poreklom iz afro-brazilskih kul-tova. Koristi se i tradicionalni repertoar kulta candomblé de caboclo14, pa čak i muziku kulta candomblé de orixás.

Danas kapoeira, naročito njena muzika, pomaže ši-renju portugalskog jezika u svetu, naročito varijante koja se govori u Baiji. Osim toga, ovaj kulturni izraz podsticajan je za telo igrača, i holistički po svom pristupu. No, iznad svega, kapoeira je brazilska, a najviše u muzici crpi svoju kreativnusnagu.

Bibliografija

BADARÓ, Ramagem. “Osnegroslutamsuaslutasmiste-riosas: Bimba é o grande rei negro do misterioso rito africa-no”. InCapoeiragem - Arte e Malandragem. Jair Moura, ed. Cadernos de Cultura 2. Salvador: Secretaria Municipal de Educação e Cultura, Departamento de Assuntos Culturais, Divisão de Folclore. 43-55, 1944.

CARNEIRO, Edison. A Linguagem Popular da Bahia.Riode Janeiro:Publicação do Museu do Estado, 1951.

–––––––– Capoeira. 2 ed. Cadernos de Folclore 1.Riode Janeiro: FUNARTE, 1977.

–––––––– Folguedos Tradicionais. Rio de Janeiro: FU-NARTE/ INF, 1982.

CARYBÉ, Hector Julio Páride Bernabó. O Jogo da Capoe-ira. Coleção Recôncavo, 3. Salvador: Tipografi a Beneditina, 1951.

CASCUDO, Luís da Câmara. Antologia do Folclore Brasi-leiro: Séculos XVI-XVII-XVIII-XIX-XX. Os cronistas coloniais. Os estudiosos do Brasil. Bibliografi a e notas. São Paulo: Mar-tins, 1956.

–––––––– Dicionário do Folclore Brasileiro. 5ªed.rev.eaum. São Paulo: Melhoramentos. S.v. “Capoeira” 193-4. S.v. “Berimbau-de-Barriga” 120-1, 1981.

DEBRET, Jean-Batiste. Voyage pittoresque et historique au Brésil, ou Séjour d’un artiste français au Brésil, depuis 1816 jusqu’en 1831 inclusivament. Edição Comemorativa do IV Centenário da Cidade de São Sebastião do Rio de Ja-neiro, 1965. Rio de Janeiro: Distribuidora Record; New York: Continental News. Fac-simile da edição original de Firmin Didot Frères, Paris: 1834.

–––––––– Viagem Pitoresca e Histórica no Brasil. Biblio-teca Histórica Brasileira, direção de Rubens Borba de Mo-

raes. 2 ed. tomo 1. 2 v. Trad. e notas de Sergio Milliet. São Paulo: Martins, 1949.

–––––––– “L’Aveugle chanteur.” In Mercedes Reis Pe-queno (org.).Três Séculos de Iconografi a da Música no Bra-sil 80. Rio de Janeiro: Biblioteca Nacional, 1974.

KOSTER, Henry. Travels in Brasil. 2 ed. 2 v. London: Long-man, Hurst, rees, orne, and Brown, Paternoster-Row, 1817.

–––––––– Viagem ao Nordeste do Brasil. Tradução e notas de Luiz da Câmara Cascudo. Biblioteca Pedagógica Brasileira, série 5, v. 221. São Paulo: Companhia Editora Na-cional, 1942.

RUGENDAS, Johann Moritz. Malerisch Reise in Brasilien. Engelmann & Cie. In Paris, Cité Berger nº 1 in Mülhausen, Ober-Rheinisches Dept, 1835.

–––––––– Viagem Pitoresca e Histórica no Brasil. Biblio-teca Histórica Brasileira, direção de Rubens Borba de Mora-es. 4 ed. tomo 1. v. 1 e 2. Trad. e notas de Sergio Milliet. São Paulo: Martins, 1949.

WETHERELL, James. S.d.Brasil: Apontamentos sobre a Bahia. 1842-1857. Apresentação e trad. de Miguel P. doRio-Branco. Salvador, Banco da Bahia. [1972].

Rikardo Pamfilio de Souza (Ricardo Pamfilio de Sousa). Magistrirao1997.godineetnomuzikologijunaFederalnomUniverzitetuuBaiji sa tezomMuzika u kapoeiri angoli(A música na capoeira angola). Član Fon-dacije Pier Verže (Fundação Pierre Verger), zadužen za digitalnukulturuuprojektuPonto de Cultura Centra za Afro-brazilsku kulturu Pierre Verger (Centro da Cultura Afro-brasileira Pierre Verger).

KapoeiraMuzikaukapoeiriangoliizBaije

95

Žena u kapoeiriLilia Benvenuti de Menezes

Neke od velikih žena, koje su tokom istorije bile sinonim za snagu, odlučnost, hrabrost i

sigurnost, vraćaju nas u četrdesete godine prošlog veka. Tada su se pod nadimcima “Maria 12

Homens”, “Calça Rala”, “Satanás”, “Nega Didi” i “Maria Pára o Bonde” krile žene koje su se pretvarale

da su muškarci, kako bi mogle da opstanu u opasnom svetu kapoeire. Još jedan takav primer je

i Roza Palmeirao (Rosa Palmerão), žena koja je inspirisala Žorža Amada (Jorge Amado) za roman

Mrtvo more. Marija12 Homens, poštovana kao neustrašiva žena koja je prodrmala muški svet

kapoeire, bila je česta učesnica ritualnih krugova (rodas) na Zlatnom keju (Cais Dourado) i tržnici

Merkado Modelo (Mercado Modelo) u Salvadoru. Njeno ime nije dokumentovano u zvaničnim

registrima Salvadora, ali legenda kaže da je nadimak 12 Homens(12 muškaraca)zaradilatako

što je nokautirala dvanaestoricu protivnika. Pre svega, ove žene su pronašle svoje mesto i ostale

zapamćene zahvaljujući ogromnoj snazi i sposobnosti. Pobedile su u borbi za slobodu, ostavljajući

tako trag za sobom.

Mnogi mitovi govore o ženama koje su se za svoju čast borile na život i smrt, postavši primeri

hrabrosti i odlučnosti. Jedan od mitova, na primer, priča o tome kako je Akualtune, kćerka kralja

Konga, komandovala velikom vojskom od deset hiljada muškaraca

kada je narod Žaga napao njihovu teritoriju. Njen pokušaj odbrane

zemlje završio se porazom, te je odvedena u roblje. Na brodu

koji je prevozio roblje bila je primorana na seksualne odnose

sa drugim robom, pa je u Resife stigla trudna. Pre porođaja,

uspela je da sa drugim robovima pobegne u Palmares1.

Danas žene, kao simbol ponosa i pobede, osvajaju

sve važnije pozicije u politici i na tržištu zauzimajući sve

raznovrsnije i značajnije položaje. Tako i u sportu žene

osvajaju brojne medalje, titule i trofeje. Naravno i u kapoeiri

je žena sve prisutnija, na veliku korist svih njenih učesnika. Ona

peva, svira, drži časove i učestvuje u raspravama sa mnogim

renomiranim majastorima. Gde god da su, Maria 12 Homens, Calça

Rala, Satanás, Nega Didi, Maria Pára o Bonde i Rosa Palmeirão, imaju

razloga da budu ponosne.

Lilija Benvenuti de Menezes. Profesorka fizičkog vaspitan-ja i instruktorka kapoeire u grupi Muzenza; dvostruka svetska vicešampionka u Brazilskoj superligi kapoeire. Autorka knjige Psihofizičke dobrobiti kapoeire (Benefícios Psicofisiológicos da Capoeira)

1 Quilombo de Palmares, kolonija odbeglih robova (prim. prev.).

Fotos: Marc Ferrez

Intervju sa gospoðom Rozanželom K. Araužo (majstorkom Žanžom) (Rosângela C. Araújo, Mestra Janja)

TB: Mnogi stručnjaci smatraju da je kapoeira jedan od najautentičnijih izraza brazilske kulture. Šta to, po vašem mišljenju, čini kapoeiru osobeno brazils-kom?

Žanža: Pre svega, želim da istaknem da kapoeiru smatram izrazom afro-brazilske kulture. Za mene je to veoma važno, budući da mislim da je od presudnog značaja da prestanemo da posmatramo Brazil bez njegovih «afrikanizama». Dakle, po mom mišljenju, kapoeira je umetnost koja otkriva brazil-sko biće kroz razvoj kreativnih odnosa prema često nasilnoj stvarnosti.Takoježinga ne samo specifičan pokret u kapoei-ri, već i sposobnost preživljavanja i suočavanja sa nevoljama, koja kroz mimetički spoj borilačke veštine i plesa pretvara negativne stereotipe u zajedničke radosti.

TB: Više od dvadeset godina posvetili ste kapoeiri. Koje su najvažnije promene koje ste u tom periodu uočili u ovoj umetnosti?

Žanža: Tako je, više od dvadeset i pet godina bavim se ka-poeirom. Bila sam u prilici da pratim njen razvoj u mnogim brazilskim državama, pa i u nekim zemljama u inostrans-tvu. Najjači utisak na mene ostavljaju promene do kojih je došlo u odnosima između grupa i posebno između majstora. Mogućnost organizovanja zajedničkih aktivnosti, dijalog sa različitom publikom, pa čak i sa vlastima – sve to možda ne otklanja nekadašnje nepoverenje, ali doprinosi uspostavljanju različitih modela zajedničkog života.

TB: Žene su uspele da osvoje značajan prostor u različitim oblastima društvenog života koje su im do sredine XIX veka bile zabranjene. Kakav napre-dak biste istakli kada je u pitanju učešće žena u rit-ualnim krugovima kapoeire?

Žanža: Najpre ću reći da pre nego što stigne do kruga ka-poeire(roda de capoeira), žena može na različite načine da postane i bude priznata kao kapoeiristkinja. Svi znaju da je kapoeira prestala da bude isključivo muška aktivnost, ako je ikada to i bila. Danas postoje organizacije kapoeire koje su osnovale i koje vode žene, pa čak i grupe u kojima su žene najbrojniji članovi, naročito u inostranstvu. Međutim, još uvek postoji ogromna neravnoteža u reprezentativnosti, budući da je nesrazmerno malo žena promovisano kroz sistem gradu-acije kapoeire. Postoje grupe u kojima zbog «tradicije» koje su same stvorile, žene ne mogu da sviraju gungu ilipevajuladainju, iako se to od njih zahteva u svakodnevnom treningu i ostalim časovima kapoeire. Pošto je krug kapoeire (roda de capoeira) prostor u kojem grupe iskazuju svoj identitet, sna-

Rozanžela Kosta Araužo, majstorka Žanža, jedna je od najpoznatijih osoba u svetu kapoeire. Diplomirala je istoriju na Federalnom Univer-zitetu u Baiji i doktorirala pedagogiju na Uni-verzitetu u Sao Paulu. Više od dvadeset godina života posvetila je kapoeiri, kako njenim akadem-skim aspektima, tako i njenom svakodnevnom upražnjavanju. U ovom intervjuu za časopis Tekstovi iz Brazila (TB), majstorka Žanža govori o uključivanju žena u svet kapoeire, o promeni odnosa prema ženama kroz koju je poslednjih godina prošla kapoeira, kao i o izazovima i pers-pektivama kapoeire u budućnosti.

gu i znanje, žene u njemu umesto sa-mostalnosti, doživljavaju različite vrste nasilja i represije, kako simbolične tako i stvarne. Zbog toga su u raznim zem-ljama organizovana različita tela koja podstiču javnu raspravu o ovim pitan-jima i čine mrežu podučavanja i soli-darnosti. Dakle, kapoeira je u stalnom dijalogu sa društvom koje je okružuje, poput «malog kruga» u «velikom kru-gu», a borba žena u društvu kao celini oslikavaseiusvetukapoeire.

TB: Koje prepreke žene još mora-ju savladati u kapoeiri?

Žanža: Možda je pravi trenutak da obrnemo perspektivu i zapitamo se: koje su to prepreke koje kapoeiramora savladati kako bi dostojno i na pravi način integrisala u sebe prisustvo žena? U tom smislu, možemo razmot-riti dve značajne teme: različitost i pra-vonajednakost.Tojeizazovsakojimse kapoeira mora suočiti, budući da su u njoj žene prisutne od samog nas-tanka znanja koja određuju pokrete, ritmove, pesme, istoriju, filozofiju ka-poeire i drugo. Žene su i nesumnjivo sposobne da organizuju i vode grupe

kao kulturne, obrazovne i političke organizacije, ne samo u okviru sveta kapoeire, već i u širem društvenom kontekstu. Međutim, da bi došlo do napretka, kapoeira mora da uvrsti u svojuestetikunovepoglede. Istokaošto među grupama koje tradicionalno vode muškarci postoji naglašena es-tetska raznolikost koja određuje njihov identitet - i identitet svakog majstoraponaosob - tako i žene zahtevaju da budu priznate, pa stvaraju novi kon-tekstzakapoeiruinereprodukujuonekoncepte (uključujući i fizičke detalje) koji ne predstavljaju ženski kôd.

TB: Često se čuje kako obra-zovanje učenika kapoeire treba da bude celovito, to jest, da obuhvata ne samo tehničke i fizičke elemente, već i one moralne i etičke. Koje to vred-nosti kapoeira može razviti kod osobakojesenjomebave?

Žanža: Osoba koja želi da se bavi kapoeirom najpre mora da sazna os-novne stvari o njoj. Naime, kapoeira se praktikuje u zajednici (govorim o ka-poeiri angoli), pa je poznavanje njenih istorijskih i filozofskih aspekata neo-phodno za stvaranje identiteta grupe. Drugim rečima, dobro je najpre odred-iti kako pojedincu, tako i grupi njenu mrežu pripadnosti. Tada vrednosti kao što su hijerarhija, nasleđe, saradnja, poštovanje različitosti, i slično, postaju vrednosti koje određuju mesto po-jedinca u okviru same zajednice. Ovde je važno naglasiti obrazovni karakter kapoeire, zahvaljujući kojem kapoei-rista stiče ne samo telesne i muzičke veštine, već i obrasce ponašanja ko-jima dokazuje poznavanje učenja i ori-jentaciju svoje grupe.

TB: Kapoeira je veoma uspešno korišćena kao sredstvo društvene inkluzije i objedinja-vanja. Zahvaljujući kojim kara-

kteristikama kapoeire je ovomoguće? Koje su po vama, najvažnije inicijative u tom smeru?

Žanža: Tako je, kapoeira je is-punila važan zadatak u obrazovanju društvenih zajednica, naročito među decom i omladinom na periferijama gradova. Osim što može biti manje ili više privlačna i što joj se ljudi mogu posvetiti na različitim nivoima, kapoei-ra računa i na napore i inicijativu svih onih koji su uključeni u njeno očuvanje i širenje. Na sreću, živimo u vreme u kojem je vlast, počevši od federalnog nivoa, prepoznala društveni značaj kapoeire i to pokazala kroz programe, publikacije i registraciju, zahvaljujući kojima je rad grupa i udruženja iz mesta udaljenih od glavnih kulturnih centara postao poznat široj zajednici kapoeirista. Među ovim inicijativama možemo istaći proces priznavanja kapoeire kao nematerjalne baštine, kojim rukovodi Institut za istorijsku iumetničku nacionalnu baštinu (Insti-tuto do Patrimônio Histórico e Artísti-co Nacional – IPHAN); programe Živa kultura (Cultura Viva), Kulturne tačke (Pontos de Cultura), Živa kapoeira (Ca-poeira Viva) i slične programe pod pok-roviteljstvom Ministarstva kulture Bra-zila. Tu su i političke inicijative u nekim brazilskim opštinama. U inostranstvu, osim predloga Svetskog programa ka-poeire (Programa Mundial da Capoeira) Ministarstva kulture Brazila, možemo navesti i delovanje majstora i grupakoje u mnogim zemljama sve više pov-ezuju sistem podučavanja kapoeire sa različitim kulturnim prostorima.

TB: Koje su po vama vrline koje treba da poseduje dobar kapoei-rista?

Žanža: Žingu, sposobnost prilago-đavanja i u «velikom krugu» života. Otvorenost za stalno učenje. Odgov-

Majstorka Žanža

100

ornost u izboru onoga što se uči, da se nikada ne gubi iz vida celovitost ob-razovanja kao kapoeiriste. Neprestano pokazivanje tolerancije i srdačnosti. Poštovanje različitosti.

TB: Odbranili ste 2004. godine doktorsku disertaciju o ka-poeiri. Međutim, do nedavno su mnogi kapoeiristi sa nepover-enjem gledali na akademskaistraživanja, smatrajući da svet kapoeire i akademije nemaju dodirnih tačaka. Kakav je danas ovajodnos?

Žanža: Ne mislim da je to nepover-enje tipično za kapoeiriste. I pripadnici drugih tradicija afričkog porekla, kao na primerkandomble, postaju otvoreni za akademska istraživanja tek kada i sami postanudeoakademskogmiljea.Takodanas u mnogim grupama kapoeire, i u Brazilu, i u inostranstvu, nailazimo na istraživače, bilo akademske ili ne, koji objavljuju publikacije od ogrom-nog značaja za kapoeiru. Ovde želim da istaknem da su grupe istraživača kapoeire takođe deo tog profila. Tu je Grupa studija kapoeire (Grupo deEstudos da Capoeira - GECA), nacio-nalnog opsega koja okuplja veliki broj kapoeirista, od kojih su neki uključeni u poslediplomske programe, a drugi su univerzitetski predavači. Isto važi i za Grupu studija Majstor Noronja (Grupo de Estudos Mestre Noronha) koja je projekat Instituta Žair Moura (Instituto Jair Moura) iz Salvadora.

TB: U svetu kapoeire postoje brojne struje. Da li mislite da je ta raznolikost možda znak kul-turne složenosti kapoeire, pa stoga i same brazilske kulture?

Žanža: Da, bez sumnje; tu možda danas leži i njena najveća vrednost.Potrebno je imati u vidu različite ref-erentne okvire kako bi se razumele

mogućnosti i pristupi ka kojima je ka-poeira otvorena. Pa ipak, moramo biti oprezni sa izvesnim hibridnim formama stranim kapoeiri. Umesto što smišljamo imena za nove marke i potom ih katal-ogizujemo, trebalo bi da se potrudimo da u okvirima same kapoeire otkri-jemo njene neiscrpne mogućnosti de-lovanja i saradnje sa brojnim srodnim oblastima (umetnošću, zdravstvom, obrazovanjem, pravom i sl.).

TB: Kapoeira je postala veoma popularna na svim kontinenti-ma. Čemu, po vašem mišljenju, treba za to da zahvalimo? Kako doživljavate tu internacional-izaciju kapoeire?

Žanža: Mislimdajekapoeirauspeladasačuva dušu zahvaljujući mladosti. Ona stvarapolja samostalnog i kolektivnogizraza, veoma je privlačna zbog svoje prilagodljivosti, muzikalnosti i ostalih ko-hezivnih aspekata. To se vidi iz poleta sa kojim se deca, mladi i odrasli različitog porekla, kultura, društvenih klasa pre-daju učenjima kapoeire, nastojeći da odrede svoje mreže pripadanja, čija se matrica nalazi u Brazilu. Oni stvaraju neverovatan ljudski mozaik ljudi koji bi inače ostali razdvojeni zbog nejedna-kosti i konflikata koje te nejednakosti često izazivaju u svetskoj politici. S dru-ge strane, važno je da ti novi kapoeiristi promisle i prepoznaju istorijski i politički značaj kapoeire, kako ona ne bi postala neka nova folklorna forma ili bila pro-sto svedena na jedan od sportova. Na kraju krajeva, većina kapoeirista nije za to da ona bude uvrštena u olimpijske sportove. Isto tako, kapoeira mora da održi vezu sa svojom prošlošću, ne bi li osigurala svoj opstanak među bor-benim veštinama crnih naroda Brazila u njihovoj borbi za slobodu.

TB: Sa kojim se stereotipima kapoeira i kapoeiristi i danassusreću?

Žanža: Mislim da postoje stereo-tipi sa kojima se moraju suočiti kako društvo, tako i vlast. Brazilsko društvo mora prepoznati i imenovati svojeafričke korene kao najvažniji aspekt svog nacionalnog identiteta. Vlast mora obezbediti neophodne uslove za odvijanje ovog procesa i to revizi-jom sadržaja didaktičkih materijala i književne produkcije ili tako što će podsticati inicijative da taj rad bude dobro obavljen.

TB: Sa kojim se izazovima suo-čava kapoeira u savremenom svetu?

Žanža: Mora se osloboditi nacional-izma, kulturalizma i ostalih oblika ne-tolerancije koji proizvode rasizam, sek-sizam i ksenofobiju. Moramo zaštititi kapoeiru upravo od onog političkog nasilja kojeg se želimo osloboditi u «velikom krugu». Kapoeira treba da nastavi da promoviše slobodu i jedna-kost i da, uprkos tome što se proširila po svetu, promišlja proces omasov-ljenjakrozkojiprolazi.

101

odnos između Kapoeire i fizičKog vaspitanja u XX veKu

KAO ŠTO U RITUALNOM KRUGU KAPOEIRE (RODA DE CAPOEIRA) PUBLIKA POSMATRA TEHNIKU,

ZABAVU, PREDSTAVU I NAPETOST SVOJSTVENU OVOJ IGRI, TAKO ĆU I JA U OVOM TEKSTU

POKUŠATI DA PREDSTAVIM ODREĐENE ELEMENTE KOJE SAM UOČILA U OBILASCIMA OKO SVETA1

U KAPOEIRI KAO KULTURNOM IZRAZU, I U FIZIČKOM VASPITANJU2 TOKOM XX VEKA. MOJA POZICIJA

JE ISTOVREMENO POZICIJA KAPOEIRISTKINJE I ISTRAŽIVAČICE.

Paula Cristina da Costa Silva

(1) Obilazak oko sveta (volta do mundo) jeste deo stiha u ladainji, u uvodnom delu igre kapoeire. Ovaj termin može označiti početak telesnih pokreta u igri, a u svetu kapoeire može označiti i različite tehnike primenljive u krugu kapoeire (roda). Neki autori, poput Letisije V. S. Reis (1997) povlače paralelu između ritualnog kruga kapoeire i svakodnevnog života; stoga izraz obilazak oko sveta može značiti i sve ono što je ljudski rod stvorio u svojoj istoriji.

(2) U ovom tekstu koristiću termin «Fizičko vaspitanje» napisano velikim slovom da označim oblast istraživanja, a «fizičko vaspitanje» napisano malim slovom da označim pedagošku disciplinu na osnovu koje se predaje telesna kultura.

odnos između Kapoeire i

fizičKog vaspitanja u XX veKu

(3) Ovde spadaju sve knjige koje su napisali majstori, profesori i osobe koje vežbaju kapoeiru, a koji ne pripadaju akademskom okruženju.

(4) Uvođenje fizičkog vaspitanja u Brazilu, direktno je povezano sa evropskim gimnastičarskim metodama, koje su u ovoj zemlji postale popularne početkom XX veka. Cilj tih metoda bio je isti kao i u zemljama iz kojih su potekle: disciplinovati tela, pripremiti i osnažiti stanovništvo za rad u fabrikama i uvesti higijenu, ali bez razvijanja društvene politike osnovnog zdravstvenog osiguranja i zaštite. Za više informacija o gimnastičarskim metodama u Brazilu, videti dela Educação Física:raízes européias e Brasil, autorka Carmem Lúcia Soares, 1994 i Educação Física no Brasil: a história que não se conta, autor Lino Castellani Filho, 2000.

Po mojim saznanjima, veze između kapoeire i Fizičkog vaspitanja uspostavljene su početkom XX veka, kada su ne samo autori iz oblasti Fizičkog vaspitanja, već i opšteg obrazovanja i Oružanih snaga, tražili načine da uključe kapoeiru u sport (koji je u ono vreme bio u punom usponu) i prilagode je gimnastičarskim metodama

Ovaj članak zasniva se na mom magistarskom radu iz oblasti Fizičkog vaspitanja čiji je mentor bio prof. dr Lino Kastelani Filjo (Lino Castellani Filho). U tom radu pokušala sam najpre da objasnim kako se istraživanja u oblasti Fizičkog vaspitanja odnose prema društvenoj praksi kapoeire i prema studijama na tu temu. Odmah susenadovezalatripitanjakojasudopunilamojuanal-izu; kakva je društvena istorija kapoeire, da li je njen istorijski razvoj paralelan sa Fizičkim vaspitanjem, i da li se i kada ove dve oblasti u nekoj tački razvoja ukrštaju? Isto tako, koji to standardi regulišu fizičko vaspitanje i/ili kapoeiru i da li opravdavaju profesionalno podređivanje kapoeire federalnim i regionalnim Savetima za Fizičko vaspitanje?

U potrazi za ovim odgovorima, realizovala sam jed-nu bibliografsku studiju o kapoeiri u oblastima fizičkog vaspitanja, istorije, antropologije i sociologije, a njome su obuhvaćene i knjige sa temom kapoeire3. Pokušala sam da dopunim analizirani materijal podacima iz časopisa objavljenih u poslednjih dvadeset godina, a kojigovoreoovojtemi.

Uočila sam da je istorija društvene prakse kapoeire od presudnog značaja za ovu temu, budući da je neo-phodna za razumevanje razvoja ovog kulturnog izraza u brazilskom društvu. Samo na osnovu praćenja njen-og istorijskog razvoja, mogla sam da uočim paralele između kapoeire i Fizičkog vaspitanja.

Važno je najpre istaći da kapoeira vodi poreklo od crnih robova dovedenih u Brazil počev od XVI veka. Oni su na brazilskom tlu razvili brojne kulturne izraze: kandomble, sambu, kongadu (congada), marakatu idruge. Kapoeira se među njima ističe zahvaljujući ogromnoj ekspanziji koju je doživela poslednjih go-dina, proširivši se na svih pet kontinenata. Možemo je smatrati mešavinom borilačke veštine, plesa, razonode, predstave, igre, sporta.

Po mojim saznanjima, veze između kapoeire i Fizičkog vaspitanja uspostavljene su početkom XX veka, kada su ne samo autori iz oblasti Fizičkog vaspi-tanja, već i opšteg obrazovanja i Oružanih snaga, tražili načine da uključe kapoeiru u sport (koji je u ono vreme bio u punom usponu) i prilagode je gimnastičarskim metodama4. Osnovna ideja ovih autora, od kojih su se neki čak bavili kapoeirom, bila je ta da od nje stvore


104

(5)Termin crn i narodni odnosi se na način na koji je zamišljena i upražnjavana kapoeira, kao brazilski kulturni izraz afričkog porekla. S druge strane, termin beo i učen označava kapoeiru kao koncept u okviru metode brazilske gimnastike, odbrambene borilačke veštine ili tipično brazilskog sporta. Ovi termini stvoreni su i najbolje objašnjeni u knjizi Letisije V. S. Reis O mundo de pernas para o ar: a capoeira no Brasil iz 1997. godine

sportsku aktivnost ili odbrambenu borilačku veštinu koja bi predstavljala brazilski narod - otuda oduševljenje njenim nacionalnim korenima.

Tako su, rukovođeni nacionalističkim diskursom dok su se prilježno bavili politikom javnog zdravlja i higijene, tako modernom na početku XX veka, predložili svoju verziju kapoeire, očišćenu od vrednosti nasleđenih od crnih i narodnih korena5. Međutim, ovde su se uka-zala dva pristupa sasvim različitim slojevima društva; jedni su bogati, koje predstavljaju i navedeni autori, a drugi siromašni, koje predstavljaju oslobođeni robovi i radnici. Do ovog raslojavanja je došlo jer je diskurs o «disciplinovanju» kapoeire u izvesnoj meri poslužio vladajućoj klasi da preispita njene vrednosti, nakon što je njeno javno izvođenje 1890. godine zabranjeno Krivičnim zakonom.

To je kontekst u kojem obe ove strane pokreću akcije za legalizaciju kapoeire kao nacionalnog spor-ta, mada su njihovi predlozi izrazi suprotnih htenja. S jedne strane, bogati su se zalagali za organizaciju ka-poeire na osnovu takozvane Zuma metode, odnosno kao sporta uglavnom se ugledajući na boks. S druge strane, radnička klasa je zahtevala očuvanje ovog kul-turnog izraza u okvirima crnačke populacije i njenih narodnih zabava, kao što su dvorišne i ulične proslave.

Ali, tu se veza između kapoeire i Fizičkog vaspitanja još uveknijejasnoispoljila.

Tek 1945. godine dolazi do prvih konkretnih koraka u potrazi za novim značenjem kapoeire kroz fizičko vaspitanje. Tada naime, profesor Inezil Pena Marinja (Inezil Penna Marinha) razvija novu metodologiju treni-ranja kapoeire, zasnovanu na Zuma metodi. Zanimljivo je da je do ovoga došlo istovremeno sa legalizacijom kapoeire u periodu Nove države (tridesetih godina prošlog veka), što još jednom ukazuje na borbu pred-stvnika suprotstavljenih društvenih klasa za prisvaja-nje ovog kulturnog izraza. Rezultat ove borbe bila je pobeda predloga majstora i kapoeirista utemeljenih u crnim i narodnim korenima kapoeire, posebno u nižim slojevima Salvadora (Baija), dok je predlog profesora Inezila odbačen. No uprkos tome, ne može se poreći uticaj fizičkog vaspitanja i sporta na stvaranje okvira kapoeire, utemeljene pre svega na idejama majstora iz Baije.UskladusaanalizomiznesenomudelimaFrederi-ka Žozea de Abreua6 i Antonija Liberaka C. S. Piresa7,

Foto: Ricardo Azoury/Pulsar Imagens

105



(7) ABREU, Frederico José de. Bimba é bamba: a capoeira no ringue. Salvador: Instituto Jair Moura,1999.

(8)PIRES, Antônio Liberac Cardoso Simões. Movimentos da cultura afro-brasileira: a formação histórica da capoeira contemporânea (1890 – 1950). 2001. (doktorska disertacija iz istorije) -Institut za Filozofiju i društvene nauke (IFCH), Universidade Estadual de Campinas, Campinas.

(9)Visente Fereira Pastinja (Vicente Ferreira Pastinha), ili majstor Pastinja, i Manoel dos Reis Mašado (Manoel dos Reis Machado), ili majstor Bimba, jesu ikone kapoeire iz Baije; uspešno su se izborili za povlačenje kapoeire iz Krivičnog zakona u koji je uvrštena 1890. godine, i afirmisali je u brazilskom društvu počev od tridesetih godina prošlog veka.

(10)FILHO, 1997 apud PIRES, 2001, op. cit., p. 282(11) ABREU, 1999, op. cit., p. 30.(12)Kao što kaže pesma majstora Pastinje injegovih savremenika: Kapoeira je za muškarce,

decu i žene. Ne igra je samo ko neće(13) Ovaj termin predložila je Letisija Vidor de Souza Reis (1997), kako bi označila razliku

između pedagogije majstora kapoeire, nazvanu narodna, i one koju naziva učena, a koja je nastala u okviru Fizičkog vaspitanja pod uticajem hegemonijskih odnosa unutar društvenog sistema onog vremena.

Smatra se, dakle, da je do prve razmene između kapoeire i Fizičkog vaspitanja došlo onda kada su ljudi koji se bave kapoeirom iskoristili ondašnji prestiž Fizičkog vaspitanja kako bi izložili svoje ideje o ovom kulturnom izrazu.

možemo konstatovati da su upravo kroz sportski pris-tup majstori kapoeire i njihovi učenici najpre dokazali da ovaj specifičan kulturni izraz može biti sport, tako što su je smestili u sportske ringove za borbu. Nakon toga su tokom cele decenije tridesetih godina prošlog veka organizovani treninzi i časovi pod prestižnom etiketom fizičkog vaspitanja; ovakva strategija dovešće kasnije do proglašenja kapoeire za brazilsko naciona-lno Fizičko vaspitanje.

Smatra se, dakle, da je do prve razmene između kapoeire i Fizičkog vaspitanja došlo onda kada su ljudi koji se bave kapoeirom iskoristili ondašnji prestiž Fizičkog vaspitanja kako bi izložili svoje ideje o ovom kulturnom izrazu. Zanimljivo je da su majstori iz Salva-dora, govoreći o Fizičkom vaspitanju i sportu, poredili ih sa kapoeirom, kao što možemo zaključiti iz sledećih reči majstora Pastinje9: «(...) iskreno, vreme je da se borimo za sport. Moja namera nije da budem bolji od svojih kolega, već da unapredim sport»10.Ilikadama-jstor Bimba objašnjava svoj metod podučavanja: «Na zidu mi visi odobrenje Sekretarijata za obrazovanje. Ja sam profesor fizičke kulture, niko mi ništa ne može»11.Kaorezultatovogpoigravanjasainteresimavladeiod-brane kapoeire na populističkim osnovama12 tridesetih godina prošlog veka, pojavila se takozvana narodna pedagogija13 za podučavanje ovog kulturnog izraza.

Kada su majstori kapoeire iskoristili učenu kult-uru – oličenu, u ovom slučaju, u Fizičkom vaspitanju i sportu – odmah su je prilagodili svojim potrebama. Tako su modifikovali svoju tradiciju i konsolidovali dis-kurs o kapoeiri kao važnom doprinosu Baije i njenih crnaca brazilskoj nacionalnoj kulturi. Kada je ovaj dis-kurs prevladao u društvu, kapoeira je postala sveobuh-vatni kulturni izraz, ali joj nije odricano afričko poreklo niti je svođena samo na sport ili samo na odbrambenu borilačku veštinu. Treba istaći da su majstori iz Baije u potpunosti iskoristili ovu višeznačnost kapoeire i njene prakse. Naime, nisu negirali njen sportski karakter, ali su u svojim istupima isticali tu višeznačnost, definišući je kao borilačku veštinu, ples, muziku, ličnu odbranu,


106

(14)Uprkos tome što su majstor Pastinja i majstor Bimba zajedno radili na uklanjanju kapoeire iz Krivičnog zakona, svako od njih stvorio je sopstvenu verziju ovog kulturnog izraza. Verzija majstora Bimbe sastojala se u kombinaciji regionalnnih kulturnih izraza, kao što je batuke i kapoeira kakva je do tada praktikovana, sa mešavinom sporta i borilačke veštine. Verzija majstora Pastinje, kapoeira angola, zasnivala se na etničkom principu i usvojila je kapoeiru onakvom kakva je do tada praktikovana, uz malo promena.

životnu filozofiju i tako dalje. Međutim, uprkos tome što je u prvoj utakmici

između kapoeire i Fizičkog vaspitanja narodna peda-gogija u podučavanju kapoeire odnela pobedu, nije dugo trebalo da se pojave novi predlozi, kojima se nas-tojalodaseovajkulturniizrazuvrstiunekiodsportovaili borilačkih veština.

Jedan od predloga potekao je iz saradnje fizičkog vaspitanja i oružanih snaga (tako uobičajene u XX veku). Šezdesetih godina, poručnik Lamartine Pereira da Kosta (Lamartine Pereira da Costa) bio je druga oso-ba povezana sa Fizičkim vaspitanjem koja je predložila da se kapoeira uključi u metode lične odbrane. Prvi koji je to učinio, bio je Fernando de Azevedo u svojoj knjizi O Fizičkom vaspitanju; šta je ono, šta je nekada bilo i šta bi trebalo da bude (Da Educação Física: o que ela é, o que tem sido e o que deveria ser). Lamartine Pereira da Kosta je predložio da se kapoeira uključi u trening vojnika Mornarice, kao oblik pripreme za moguće borbe. Iz ove njegove inicijative nastala je knjiga Ka-poeira bez majstora(Capoeira sem Mestre), u kojoj je jasno izrazio želju da eliminiše tradicionalne majtore iz kapoeire. Međutim, ta ideja se nije ostvarila, te je tako propao još jedan pokušaj fizičkog vaspitanja da ovlada kapoeirom.

U međuvremenu, šezdesetih i sedamdesetih godi-na XX veka došlo je do promena u brazilskom društvu; na vlast je 1964. državnim udarom došla vojska. Među brojnim događajima tog vremena, došlo je i do pret-varanja fizičkog vaspitanja u neku vrstu ventila protiv mogućih političkih «prekršaja», tako što su osnivani razni sportski pokreti. O ovom fenomenu govori Lino KastelaniFiljousvojojknjiziFizičko vaspitanje u Brazilu: istorija o kojoj se ne govori(Educação Física no Brasil: a história que não se conta). On novu vezu između ka-

poeire i fizičkog vaspitanja prepoznaje u naglašavanju sportskih aspekata kapoeire unutar nje same, što je praćeno promenama u fizičkom vaspitanju.

Počev od sedamdesetih godina XX veka, dolazi do veoma jasnog okretanja kapoeire ka sportu. Onaje tada naime, uvrštena kao sport u Brazilski bokserski savez, a kapoeiristi su počeli da se organizuju u grupe. Majstor kapoeire ostao je najvažnija figura u orga-nizacionoj hijerarhiji grupa, ali od tog trenutka u igru stupaju nova pravila za kapoeiru, vrlo slična onima u ostalimsportovima.

Možemo dakle reći, da je od onda u kapoeiri pre-vladao uticaj sporta, pa samim tim i fizičkog vaspitan-ja koje je sa njim usko povezano. Ali ta prva pobeda fizičkog vaspitanja nije bila ni potpuna ni konačna. Naprotiv, organizovane grupe kapoeire nisu jednoglas-no prihvatile ideju da ona bude proglašena za sport i uvrštena u Brazilski bokserski savez. Kapoeiristi su se podelili po pitanju transformacije kapoeire u jedinstve-nu, sportsku manifestaciju. Ovo je ključna činjenica za razumevanje podela unutar tog kulturnog izraza, jer su razmimoilaženja između različitih grupa poslužila kao osnova za inovativne predloge koji su, godinama kas-nije, uticali na istraživače iz različitih oblasti da ponovo razmotre ulogu kapoeire u brazilskom društvu. Kao primer za ovo, možemo navesti pokret Capoeira Es-porte, koji je uticao na oživljavanje ideje majstora Past-injeinjegovekapoeireangole14.

Tako je pokret nekoliko različito organizovanih grupa kapoeire, koje su otvoreno odbijale da prih-vate pravila Brazilskog bokserskog saveza, omogućio uspostavljanje novog odnosa između fizičkog vaspi-tanja i kapoeire. Ali, ne treba zaboraviti da je uprkos tome, taj odnos vremenom postajao sve složeniji, jer su istovremeno postojale i grupe koje su podržavale ideju da se kapoeira reguliše na sportskim principi-ma. Osim toga, situaciju je dodatno zakomplikovala činjenica da su osamdesetih godina obnovljene stare ideje da se kapoeira poveže sa fizičkim vaspitanjem preko gimnastičarskih metoda.

U ovom jedinstvenom kontekstu moguće je izdvo-jiti različite situacije. Već pomenuti profesor Inezil Pena Marinjo je (1982) predložio da se ponovo razmotri uključivanje kapoeire u brazilsku gimnastiku. Drugi su pak zahtevali da kapoeira ostane ubrojana među spor-tove. Istovremeno, postojao je pokret u okviru Fizičkog

Foto: Paula Cristina

KapoeiraOdnos izmeðu kapoeire i fizičkog vaspitanja u XX veku

107



(15) To su, između ostalih: FALCÃO, José Luiz. A escolarização da capoeira. Brasília: ASEFE Royal Court, 1996; REIS, André Luiz Teixeira. Brincando de Capoeira: recreação e lazer na escola. Brasília: Valcy, 1997 i de ROCHA, Maria Angélica. Capoeira uma proposta para a educação física escolar. 1990. Monografija (specijalizacija u oblasti školskog fizičkog vaspitanja) – Fakultet za fizičko vaspitanje, Državni Univerzitet u Kampinasu.

Treba istaći da je kapoeira, kao izraz brazilske kulture, postala važna i za Fizičku kulturu, naročito od kada su osamdesetih godina nastale nove paradigme razvoja ove discipline.

vaspitanja, koji su predvodili određeni intelektualci, sa ciljem da se poradi na ulozi kapoeire u društvu. Kao da ovo mnoštvo različitih vizija nije dovoljno, tu su još i neke grupe kapoeire koje su branile slobodu ovog kul-turnog izraza da se razvija nezavisno od normativnih pravila državnih institucija.

Ova kompleksna situacija razrešena je samo u nekim aspektima. Što se tiče uključivanja kapoeire u kulturne manifestacije nezavisne od zvaničnih organa, još uvek postoje grupe kapoeirista koje podržavaju tu ideju, ali oni su u manjini. To je stoga što nije jasno kako je moguće održati tu manifestaciju živom bez podrške zvaničnih institucija, sportskih organa ili institucija umetnosti, obrazovanja i slično. Osim toga, kulturni iz-razi brazilskog naroda zaštićeni su važećim brazilskim Ustavom. Dakle, ukoliko je smatramo za kulturni izraz, kapoeira već uživa institucionalnu podršku.

Treba istaći da je kapoeira, kao izraz brazilske kul-ture, postala važna i za Fizičku kulturu, naročito od kada su osamdesetih godina nastale nove paradigme razvoja ove discipline. Iz ovog procesa iznikle su nove vizije; među njima je i ona koja preporučuje da fizičko vaspitanje u školama postane brazilska telesna kultura, pougledunadeloMetodologija podučavanja fizičkog vaspitanja (Metodologia do ensino da educação física,) iz 1993. godine. Ovo je verovatno najkoherentniji pred-log, budući da posmatra kapoeiru kroz njene istorijske i društvene aspekte, poštujući njenu metodologiju i studijeonjoj.

Na osnovu ovog novog pogleda na kapoeiru u ok-viru fizičkog vaspitanja, možemo nazvati progresivnimone profesore fizičkog vaspitanja koji smatraju da ova manifestacija zaslužuje mnogo širu pažnju. U nekim delima iz devedesetih godina15 primetno je insisti-ranje na paralelnom delovanju majstora kapoeire, kao prenosioca znanja o ovom kulturnom izrazu, i profe-sora fizičkog vaspitanja koji žele da koriste kapoeiru na svojim časovima. Međutim, ovakav način delovanja nije uobičajen na obema stranama; naprotiv, ograničen je na malobrojne profesore i majstore voljne da slede ovaj put. Uprkos tome, ovo bi mogao biti jedan od naj-zanimljivijih i najisplativijih oblika podučavanja kapoeire na časovima fizičkog vaspitanja.

Na kraju je važno ukazati da je najbolji, i iz perspe-ktive kulture, najproduktivniji odnos između kapoeire i Fizičkog vaspitanja, onaj koji podrazumeva svesno


108

podučavanje kapoeire. Treba poći od istorije jednog naroda koji je u Brazil doveden u ropstvo, ali koji je našao snage i dostojanstva da se suprotstavi svojom kulturom i ostavi nam u nasleđe borbu kroz smeh, ples kroz borbu, pesme o prošlosti i sećanje na pretke kroz igruzvanukapoeira.

Bibliografija

ABREU, Frederico José de. Bimba é bamba: a capoeira no ringue. Salvador: Instituto Jair Moura, 1999.

AZEVEDO, Fernando de. Da Educação Física: o que ela é, o que tem sido e o que deveria ser (seguido de Antinoüs). São Paulo: Melhoramentos, 1960. obras completas.

BRACHT, Valter. Educação Física: a busca da autono-mia pedagógica. Revista da Fundação de Esporte e Turismo, v. 1 (2), pp.12-19, 1989.

CASTELLANI FILHO, L. Pelos meandros da educação física. Revista Brasileira de Ciências do Esporte, v.14, n. 3, maio/1993.____ Educação Física no Brasil: a história que não se conta. 5ª ed., Campinas: Papirus, 2000.

COSTA, Lamartine Pereira da. Capoeira sem mestre. Rio de Janeiro: Edições de Ouro, 1962.

FALCÃO, José Luiz. A escolarização da capoeira. Brasí-lia: ASEFE Royal Court, 1996.

MARINHO, Inezil Penna. A ginástica brasileira (Resumo do projeto geral), Brasília, 1982.______ Subsídios para o estudo da metodologia do treinamento da capoeiragem. Rio de Janeiro: Imprensa Nacional, 1945.

PIRES, Antônio Liberac Cardoso Simões. Movimen-tos da cultura afro-brasileira: a formação histórica da capoeira contemporânea (1890 – 1950).2001.Teza(doktorat iz istorije) - Instituto de Filosofi a e Ciências Sociais (IFCH),Universidade Estadual de Campinas, Campinas.

REIS, André Luiz Teixeira. Brincando de Capoeira: rec-reação e lazer na escola. Brasília: Valcy, 1997.

REIS, Letícia Vidor de Sousa. O mundo de pernas para o ar: a Capoeira no Brasil. São Paulo: Publisher Brasil, 1997.

ROCHA, Maria Angélica. Capoeira uma proposta para a educação física escolar. 1990. Monografija (specijal-izacija u školskom fizičkom vaspitanju) - Faculdade de Educação Física, Universidade Estadual de Campinas.

SILVA, Paula Cristina da Costa. A Educação Física na roda de capoeira – entre a tradição e a globalização. Disertacija (magistarski rad iz fizičkog vaspitanja), Fac-uldade de Educação Física, Universidade Estadual de Campinas, 2002.______ O mestre de capoeira face a regulamenta-ção da profissão de Educação Física. In: CONGRESSO BRASILEIRO DE CIÊNCIAS DO ESPORTE, 12. 2001, Cax-ambu. Anais..., Caxambu: CBCE, 2001a.______ Capoeira e Educação Física - uma história que dá jogo... primeiros apontamentos sobre suas in-ter-relações. Revista Brasileira de Ciências do Esporte, Campinas, v. 23, n. 1, pp. 131-145, set./2001b.

SOARES, Carmem Lúcia. Educação Física: raízes euro-péias e Brasil. Campinas: Autores Associados, 1994.

SOARES ET ALLI. Metodologia do ensino da educação física. São Paulo: Cortez, 1992.

Paula Kristina da Kosta Silva (Paula Cristina da Costa Silva). Doktorantkinja na Fakultetu obrazovnih nauka Državnog Univerziteta u Kampinasu (Unicamp/Sao Paulo), kapoeiristkinja škole kapoeire Saci Pererêi članica istraživačke grupe za studije i istraživanja o školskom fizičkom vaspitanju (Grupo de Estudos e Pesquisas sobre Educação Física Escolar - GEPEFE) i grupe za studije o kapoeiri (Grupo de Estudos de Ca-poeira - GECA).

KapoeiraOdnos izmeðu kapoeire i fizičkog vaspitanja u XX veku

109

Koristi kapoeire

Filozofske: spremnost članova grupe za upoznavanje osnovakapoeire.Društvene: učiniti grupu kao takvu svesnom odgovor-nosti, prava i obaveza njenih članova.Fizičke: učenje telesnih pokreta kapoeire u okviru fizičkih i mentalnih ograničenja svakoga člana grupe po-naosob, u skladu sa iskustvom i starosnom dobi. Umetnički: estetskielementikojiseodnosenamuzi-ku kapoeire, na njene pesme i ritam berimbaua, atabake bubnjeva, pandeira i agogo zvona, kao i ples i ritualno izvođenje igre.

Koristi u obrazovanjuRicardo Pamfílio de Souza

Ne postoji obrazovni model kapoeire, već različiti mode-li koje svaki majstor – budući samostalan u okviru svo-je akademije ili grupe – prilagođava svom radu, iako je vezan za tradiciju koju je primio od svojih učitelja. Čitav rad na kognitivnim i afektivnim procesima u toku učenja kapoeire odlikuje se sistemom podučavanja u kojem svi uče. Jedan od primera ovog vida učenja može se uočiti uritualnomkrugukapoeire(roda), kada učenici stvaraju novepokretetela ili improvizujunovepesmezasnovnena zajedničkom, kolektivnom nesvesnom svih učesnika kapoeire. U pitanju je učenje koje nije povezano sa for-malnim, institucionalizovanim obrazovanjem, već sa kul-turom, kulturom kapoeire angole.

Rikardo Pamfilio de Souza (Ricardo Pamfilio de Souza).MagistriraojeetnomuzikologijunaFederalnomUni-verzitetuuBaiji(UFBA)1997.Godine.

Kapoeira je fizička aktivnost u kojoj se koriste dinamičke vežbe, budući da zahteva kontinuirano, ritmičko pokretanje tela koje uključuje mnoge mišićne grupe. Kada je u pitanju tip mišićne kontrakcije, kapoei-ru čine izotonične i izometrične vežbe, koje zahtevaju velikitelesninapor.

Kao i svaka fizička aktivnost, tako i kapoeira ima fiziološke – kardiovaskularne, plućne i mišićne – efekte. Treba imati u vidu da, osim starosne dobi i pola, i mnogi drugi činioci utiču na efekte vežbanja: držanje, ukupna masa mišića angažovanih tokom vežbanja, okruženje, hidratacija i fizička kondicija svakog pojedinca.

Fizičke osobine koje razvija kapoeira jesu gipkost, snaga, izdržljivost, brzina, ravnoteža, spretnost i koor-dinacija.

Smatra se da vežbanje kapoeire razvija gipkost. To je stoga što dodatni napori mišića i ligamenata, potre-

Fizička i psihološka koristLilia Benvenuti de Menezes

bni za efikasno izvođenje vežbi, doprinose eleganciji pokretakapoeiriste.

Kapoeira je korisna i za postizanje snage. Naime, u njoj vrat i ekstremiteti moraju da izdrže težinu tela u mnogim položajima održavanja ravnoteže. Osim toga, budući da je u pitanju borilačka veština, težina tela se prenosi i na protivnika u napadima i odbranama, skokovima i izbegavanjima udarca. Snaga se postiže i kroz skokove, skakutanja, sprečavanje udaraca rukom i stalnim prelascima sa igre na podu, na igru u visini.

Postoje dva načina da se zahvaljujući kapoeiri razvi-je izdržljivost: kroz ritualni krug (roda) ilikroztrening.Na treninzima se koristi specifična izdržljivost, to jest, vladanje tehničkim veštinama kroz izvođenje intenzi-vnih pokreta. U krugu (roda), potrebno je posedovati i opštu izdržljivost, onu koja se odnosi na fizičku kondi-ciju i uvežbanost. Izdržljivost je osobina od ogromnog značaja za svakog kapoeiristu, jer mu pomaže da kroz neprestane pokrete iskaže svoju veštinu u krugu.

U kapoeiri je često potrebna brzina pokreta, bilo da bi se promenilo mesto, pomerile ruke ili noge (pokre-ti, napadi), ili da bi se reagovalo na spoljne podsticaje (protiv-napad, odbrana, izbegavanje udaraca). Na ovaj način se spretnošću i domišljatošću razvijaju refleksi. Ovi pokreti nisu ciklični niti jedinstveni, te se odvijaju različitim brzinama.

Još jedna fizička osobina koja se razvija vežbanjem kapoeire jeste ravnoteža. Tokom njenog izvođenja, igrač često mora izvesno vreme da stoji na jednoj nozi, na obe ili čak samo jednoj ruci, ponekad sa nogama u vazduhu. Ravnoteža je veoma važna za pokrete kao što su au1 ibananeira2, da navedemo samo dva primera, ili za udarce kao što su martelo3, benção4 iponteria5.

(1)Okret u kojem kapoeirista, oslanjajući obe ruke o pod, pravi figuru sličnu slovu A, a zatim podiže obe noge u vazduh, što daje figuru nalik na slovo U, pa se zatim opet vraća na pod; čitav ovaj pokret podseća na zvezdu.

(2) Pokret u kojem kapoeirista oslanja ruke o pod i stoji u vertikalnom položaju, okrenut naglavačke.

(3) Udarac u kojem kapoeirista stopalom udara protivnika u lice ili telo.(4) Udarac u kojem kapoeirista podiže nogu a zatim je snažno ispruži kako bi udario ili oborio

protivnika tabanom (5) Udarac koji se izvodi jednim krajem tabana

Foto: Lília Menezes

Fizčka osobina tesno povezana sa kapoeirom jeste spretnost. Pošto su u borbi udarci nepredvidivi, kapoei-rista mora biti spretan da bi se odbranio, napao, izbegao udarac, prevario protivnika i izveo žingu(kretanjeurit-mu), vešto i brzo. U ovom slučaju, veština omogućava da udarci budu izvedeni u pravom trenutku i pomaže kapoeiristi da na vreme izbegne protivnikove udarce. Kada ritam berimbaua odredi brz tempo igre, to od kapoeirista zahteva brz sled kombinovanih pokreta izvedenih u različitim pravcima i velikom brzinom, uz visok stepen koordinacije, čime se istovremeno razvija spretnost, veština i brzina.

Na kraju, razvoj koordinacije pokreta nije ništa man-je važan za kapoeiru od drugih navedenih osobina. Ko-ordinacija se ogleda u stilu, lakoći pokreta, opuštenosti, prirodnosti i načinu izvođenja, a može se razviti i usavršiti kroz igru. Kapoeiristi se za usavršavanje koordi-nacije pokreta radije koriste spretnošću i kreativnošću, nego unapred utvrđenom koreografijom, što od njih zahteva izuzetno razvijene reflekse.

Kapoeira i psihološki razvoj. Opšte su poz-nate psihološke i emotivne koristi fizičkog vežbanja, jer ono opušta telo i stimuliše um, doprinosi dobrom raspoloženju i samopoštovanju, pomaže da se ublaži

napetost i strepnja, čime smanjuje rizik od pojave de-presijeistresa.

Međutim, psihofiziologija kapoeire manje je pozna-ta široj publici.

Psihologiju najjednostavnije možemo opisati kao nauku koja proučava oblike ponašanja i emocije, dok je fiziologija nauka koja proučava načine na koje mišići izvode svaki pokret. Stoga psihofiziologija proučava efekte fizičke aktivnosti na naše emocije i ponašanje. Fokus ove nauke nalazi se u interakciji motoričke akti-vnosti i emocija.

Ovi koncepti mogu biti primenjeni i na kapoeiru, a za primer možemo uzeti žingu. U ovom pokretuprenošenje težine s noge na nogu doprinosi da se kapoeirista oseti opuštenim i gipkim, što su pozitiv-na osećanja zahvaljujući kojima će se i u svakodnev-nom životu bolje ponašati: u odnosu s prijateljima, u donošenju odluka na poslu, u učenju i slično. Fizička aktivnost pomaže da se oslobodimo ograničenja koje nam telo nameće, zahvaljujući čemu upoznajemo bol-je ne samo svoje fizičko biće, već i ono unutrašnje, a time usavršavamo i sposobnost realizacije u životu.

Na osnovu svega navedenog, jasno je zašto ne samo kapoeira, već svaka fizička aktivnost može pomoći poboljšanju kvaliteta života ili izlečiti određene bolesti, kao što su visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2, fibromijalgija, stres i druge. Naime, energija utrošena na izvođenje fizičkih pokreta čini da mozak oslobodi u telo određene hemijske supstance poznate kao neu-rotransmiteri - kao što su endorfin, adrenalin i noradre-nalin - koji u nama proizvode osećaj zadovloljstva.

Poput drugih borilačkih veština, tako i kapoeira ne samo da razvija muskulatru, već i pruža osećaj snage, kako emotivne, tako i psihičke. Jedan od elemenata koji odvaja kapoeiru od ostalih borilačkih veština jesu pokreti koji podsećaju na ples, što uz ritam i muziku pruža osećaj sigurnosti i slobode. Naime, pokreti u ka-poeiri nisu rigidni, već pre široki, neki čak zabavni, a to pomaže da se oslobodimo negativnih osećanja koja nas tište i istovremeno podstaknemo ona pozitivna, napredujući svakim danom sve više.

Lilija Benvenuti de Menezes (Lilia Benvenu-ti de Menezes). Profesorka fizičkog vaspitanja i ins-truktorka kapoeire u grupi Muzenza; dvostruka svetska vicešampionka u Brazilskoj superligi kapoeire. Autorka knjigePsihofizičke dobrobiti kapoeire (Benefícios Psi-cofisiológicos da Capoeira).

Foto: Lília Menezes

112

Foto: Enrico Marone/Pulsar Imagens

Kapoeira i društvena inkluzija

KAPOEIRA JE ROĐENA U BORBI ZA SLOBODU JEDNOG POTLAČENOG NARODA. INKLUZIJA JE U SAMOM

SRCU KAPOEIRE, JER SU JE STVARALE MARGINALIZOVANE DRUŠTVENE GRUPE. TOKOM ISTORIJE,

KAPOEIRA JE UVEK BILA POVEZIVANA SA LJUDIMA NA MARGINI DRUŠTVENOG ŽIVOTA, KOJI SU SE

NEPRESTANO BORILI ZA AFIRMACIJU SVOG IDENTITETA, ZA SVOJA PRAVA I KULTURNE VREDNOSTI.

ZATO KAPOEIRA NASTOJI DA UKLJUČI SVE LJUDE. U NJENOM RITUALNOM KRUGU (RODA) UČESTVUJU

MUŠKARCI I ŽENE BEZ OBZIRA NA POREKLO, STAROSNU DOB, VERU, MATERIJALNI STATUS I STEPEN

OBRAZOVANJA. NA ZVUK BERIMBAUA, SVI POSTAJU GRAĐANI SVETA U POTRAZI ZA BOLJIM ŽIVOTOM

I PRAVDOM.

Gladson de Oliveira SilvaVinisijus Eine (Vinicius Heine)

Kapoeira ima važnu ulogu u promovisanju inklu-zije, jednakosti i građanskih vrednosti. Društvenih ra-zlika i kontradikcija ima svuda; u životnim uslovima, u mogućnosti za studiranje i rad, u pristupu osnovnim uslugama kao što su stanovanje, zdravstvo, sigurnost, prevoz, sport, razonoda i kultura. Sve ovo je kroz čitavu istoriju potvrđivalo nejednakost među ljudima.

Kapoeira, kao izraz narodne kulture, može i tre-ba da doprinese promeni. Ona podstiče bliskost među ljudima, doprinosi da se ljudi vrednuju po onome što jesu, a ne po onome što imaju. Doprinosi takođe i ra-zvoju demokratskih odnosa, u kojima svi imaju ista pra-va i mogućnosti; olakšava razumevanje odnosa između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti; a iznad svega pomaže buđenju političke svesti i afirmaciji građanskih vrednosti i osnovnih ljudskih prava.

ULOGA MAJSTORA. Profesori i majstori glavni su pokretači u kapoeiri. Oni podstiču i prenose znanja na mlađe generacije, a ta znanja određuju principe, pravila, vrednosti i filozofiju koja upravlja njihovim radom i utiču na ponašanje i obrazovanje njihovih učenika. Učenici u velikojmerioslikavajuprimer imodelkoji suprimiliodsvog majstora. Otuda odgovornost ovih društvenih akte-ra, koji direktno rade na integralnom obrazovanju svojih učenika. Obrazovni model u kapoeiri razlikuje se od tra-dicionalnog školskog modela, jer se odnos između ma-jstora i učenika prenosi iz učionice na različite aspekte života učenika.

Dobar učitelj ne priprema učenike samo za ritualni krugkapoeire(roda). On ih priprema za različite dimen-zije života. Za to je potrebno što je bolje moguće pozna-vati i paziti svakog učenika, tačno znati njegovu ili njenu porodičnu, obrazovnu i društvenu realnost. Najvažnije je


Klinika kapoeire CEPEUSP: integracija između grupa

Dobar učitelj ne priprema učenike samo za ritualni krug kapoeire (roda).


116

da majstor ume da sluša, kao i da deli, razmenjuje i radi zajedno sa učenicima, podstičući ih, pružajući im emo-tivnu i intelektualnu podršku, svestan, naravno, da nije uvek moguće razrešiti sve učenikove probleme. A to, zapravo, i ne treba da bude cilj. Treba usmeriti učenika da pronađe pravi put. Biti majstor, često znači biti otac, prijatelj, brat. S

INKLUZIVNA FILOZOFIJA. Inkluzivna filozofija zahte-va napor i posvećenost borbi za prava manjina, manje povlašćenih i onih koji se osećaju isključenim.

U tom smislu, društvenu inkluziju treba razumeti kao proces, kao kolektivnu građevinu kojom se nas-toji prevazići diskriminacija, predrasude, netoleranci-ja, nejednakost i stereoptipi. Svako od nas nosi u sebi određene poteškoće i ograničenja koja se ispoljavaju u susretu s drugima. U tim situacijama potrebno je ispoljiti razumevanje za lično i kolektivno mišljenje drugih ljudi, pronaći uravnotežene odgovore koji doprinose jedins-tvu, saradnji i prijateljskim odnosima. U svakodnevnom životu neprestano nam se pružaju prilike da radimo u korist inkluzije. U porodici, školi, komšiluku, na poslu... uvek moramo pratiti ritam igre društvene inkluzije.

PEDAGOGIJA INKLUZIJE. Kapoeira koja nastoji dabude inkluzivna, mora pažljivo da bira svoje pedagoške metode i osnove. Mora da podstiče svakodnevno promišljanje o pozitivnim vrednostima, da se zasniva na emotivnim, zdravim i konstruktivnim odnosima koji do-prinose formiranju identiteta kod kapoeirista. U Brazilu su sve brojniji projekti nevladinih organizacija u kojima kapoeira zauzima važno mesto i nudi značajan doprinos

društvenoj inkluziji.Da bi se kapoeira učvrstila kao prostor inkluzije, potre-

bno je da prevladaju znanje, dijalog i međusobna razmena. Potrebno je podsticati komunikaciju, interakciju i učešće učenika u svim aktivnostima koje uključuju kapoeiru kao

živ element njihove zajednice. Kapoeiru treba posmatrati kroz prizmu njenih istorijskih, društvenih i kulturnih os-nova. Od samog početka pa sve do danas, kapoeira je oblikovala svoj identitet kroz borbu i otpor društvenoj ne-jednakosti i nepravdi. Najvažnije je poštovati učenika i sve ono što on sobom nosi. Ukoliko posmatramo specifičnost svakog pojedinačnog učenika, to znači da uspostavljamo odnos prema njegovom identitetu, njegovom životu i vi-ziji sveta. Prihvatanje, tolerancija i poštovanje razlika jesu stubovi kulture mira na našoj planeti. Treba podsticati in-tegraciju, razvijati mogućnosti i sposobnosti. Kapoeirista mora imati želju da uči, da usvaja pravila i dinamiku igre, i da veruje u sebe. Kapoeira prihvata svakoga – svačiji do-prinos, lični pečat, ritam i prisustvo.

U kapoeiri princip saradnje treba da prevlada prin-cip takmičenja. Sarađivati znači podržavati, štititi, deliti, spajati. To znači da uvek ima mesta za sve. Napredak se postiže zajedničkim radom. Iznad svega, najvažnije je daseigrasa drugim, a ne protiv drugoga. Samo tako će kapoeira moći da ispuni svoju ulogu i okupi ljude iz svih društvenih slojeva.

Jedan od osnovnih ciljeva ovakvog rada jeste stvaran-je i razvoj svesnih članova društva, istinskih vođa svojih zajednica sposobnih da preobraze svoje neposredno

Događaj Projete Liberdade Capoeira.Bratimljenje.

Projekat Otvorena vrata: Kapoeira i građansko društvo

KapoeiraKapoeira i društvena inkluzija

117

okruženja i celu svoju zemlju, da donose odluke koje će dovesti do pravde i blagostanja u njihovom društvu.

«Kapoeira je za čoveka, dete i ženu»

Kapoeira postepeno uključuje osobe kojima je do nedavno bila uskraćena mogućnost da se njome bave. Tako je, na primer, prisustvo žena bilo retko. Bilo ih je malo. One koje bi se usudile da uđu u krug, našle bi se na lošem glasu. Postojala je predrasuda da je kapoeira samo za muškarce, «kako nekoj ženi može uopšte da padne na pamet da se tu meša?». Poslednjih godina, ovo se ra-dikalno menja, pa u nekim grupama žene čine većinu na časovima i u krugu (roda). Organizuju se ženski susreti kapoeire, na kojima se raspravlja o temama povezanim sa afirmacijom i priznavanjem žene u kapoeiri i preko kapoeire. U kapoeiri ne postoji razlika između ženskog i muškog ritualnog kruga (roda). Muškarci i žene imaju iste mogućnosti; igraju, pevaju i sviraju kao ravan sa ravnim. Postoji rodno poštovanje i integracija.

KAPOEIRA ZA SVE OD OSAM DO OSAMDESET GO-DINA. Deca uzrasta od dve godine počinju da vežbaju kapoeiru u školama u Brazilu i u svetu. U mnogim obra-zovnim centrima prepoznate su mogućnosti kapoeire u integralnom razvoju ljudskog bića. Nedavno su objavljeni rezultati istraživanja sa starijim osobama, koji pokazuju da je kapoeira odličan saveznik u poboljšanju kvaliteta njihovih života. Svako igra u okviru svojih mogućnosti


Događaj CEPEUSP: Interakcija sa roditeljima

Kapoeira postepeno uključuje osobe kojima je do nedavno bila uskraćena mogućnost da se njome bave.


118

i ograničenja, a ta ograničenja su često mnogo manja nego što mislimo. Čak i oni koji misle da ne mogu da je vežbaju, mogu biti iznenađeni mogućnostima koje ka-poeira pruža kao fizička i društvena aktivnost.

Osim same igre i njenih pokreta, napada, odbrane i akrobacija, ono što starije osobe najviše privlači kod ka-poeire jeste njena zabavna, umetnička i društvena strana. Najvažniji je spontan, veseo i prijatan pokret. Pripadnost grupi, druženje, veza i razmena sa drugim ljudima, jesu najvažniji aspekti integralnog zdravlja ljudi svih starosnih dobi, a naročito najstarijih.

POSEBNA KAPOEIRA. Kada govorimo o inkluziji, ne možemo zaobići osobe sa posebnim potrebama, kojima je najvažnija vera u život i u mogućnost prevazilaženja granica, u preokret, u razvoj sopstvenih potencijala i dostizanje ciljeva. Kapoeira ovim osobama pruža veliku pomoć u biološkom, psihičkom i društvenom razvoju. Osobe sa posebnim potrebama uključuju se u kapoeiru bilo kroz pokrete, sviranje ili pevanje. Razvijene su mno-ge nove tehnike za podučavanje kapoeire među ovom populacijom. Svedoci smo kako mogućnost inkluzije u kapoeiri sve više raste. Postoje radne grupe sastavljene isključivo od osoba sa posebnim potrebama, kao i he-terogene grupe koje dele isti prostor, što je dovelo do iznenađujućih rezultata. Ljudi su posebni iz raznih razlo-ga, ali mahom po različitom nivou osetljivosti. Ono što u prvi mah ograničava, može zapravo postati izazov, a nje-govo prevazilaženje ispunjava srećom i zadovoljstvom.

PROFESIONALNI RAZVOJ. Kako bi kapoeira mogla biti uspešno sredstvo inkluzije, neophodno je osposobiti njene glavne aktere (majstore, kontramajstore, profeso-re i instruktore) i pružiti im znanja i metodologiju koja će uvećati njihovu radnu sposobnost. Među kapoeiristima postoje mnogi kreativni, maštoviti ljudi jake volje i spo-sobnosti koji, uprkos oskudnim materijalnim sredstvima, ostvaruju izvrsne rezultate dostojne aplauza, poštovanja i iznad svega veće podrške.

U Brazilu, vlada postaje svesna mogućnosti kapoeire da promoviše građansko društvo, te stoga izdvaja sreds-tva za različite projekte koji uključuju ovaj kulturni izraz. Međutim, imajući u vidu potencijale kapoeire, te akcije nisu dovoljne. Potreban je jasnije određen pristup koji bi doveo do stvaranja znanja i sistematskog, planskog i kontinuiranog rada na obrazovanju edukatora. Za sada postoje samo izolovane inicijative u okviru nekih grupa. Nema dobre koordinacije i razmene informacija. Mnogo onoga što se čini, proizvod je individualne kreativnosti i inicijative nekih majstora i profesora kapoeire. Prioritet

treba da bude koordinisana akcije vlade, univerziteta i društvene zajednice.

KAPOEIRA U PORODICI. Prisustvo i učešće porodice od ogromnog je značaja za sprovođenje procesa obra-zovanja i inkluzije kroz kapoeiru. Roditelji, braća i ses-tre, tetke i teče, bake i deke, rođaci i deca, najbliskiji su učeniku i tu, u okviru porodičnog jezgra on ili ona stiču prva životna iskustva. Ono što dožive u okrilju porodi-ce u velikoj meri će uticati na njegov ili njen karakter, osećanja, ponašanje i stavove. Nažalost, znamo da su danas mnoge porodice dis-funkcionalne i konfliktne. Sukobi između roditelja posebno pogađaju decu, koja zbog njih mogu razvi-ti neodgovarajuće obrasce ponašanja i društvenu neprilagođenost. Agresivnost, teškoće u koncentraciji, kognitivni deficit, buntovništvo, teškoće pri integrisanju u grupu i u prihvatanju pravila, nizak nivo samopouzdan-ja, neprijateljstvo prema starijima – sve su to moguće reakcije kod dece koja rastu u porodici bez ljubavi i har-monije.

Međutim, teškoće u porodičnom okruženju ne mora-ju predstavljati problem za decu. Kada pronađe i saživi se sa takvim okruženjem u kojem postoji ljubav, poštovanje, dijalog, disciplina i razumevanje, dete otkriva u sebi ljubav i samopouzdanje pa razvija odgovarajuće oblike ličnog i društvenog ponašanja. Počinje da se ponaša etički i uravnoteženo, kako u porodici, tako i u široj zajednici.

Uprvo tu kapoeira može odigrati odlučujuću ulogu u životu dece i omladine; može poslužiti kao prostor

Događaj CEPEUSP: Interakcija sa roditeljima

Događaj CEPEUSP: Kapoeira kao zabava


119

preobražaja njihovih života i time doprineti njihovom uključivanju u društvo (inkluzija). Za to je neophodan dijalog i poverenje majstora u učenika, kao i učenika u majstora i u vršnjake.

GLOBALNA INKLUZIJA. Kapoeira se proširila po ce-lom svetu. Zvuk berimbaua čuje se na sve četiri strane sveta, u stotinama zemalja. Rusija, Japan, Nemačka, Južna Afrika, Peru i Sjedinjene Američke Države odavno igra-juukrugukapoeire(roda). U Brazilu, kapoeira je takođe pokazala da je moćno sredstvo društvene inkluzije. Ka-poeiristi različitih nacionalnosti neprestano razmenjuju iskustva. Svake godine, ljudi iz celog sveta putuju u dru-ge zemlje sa ciljem da se susretnu sa drugim kapoeiristi-ma. Najveći broj poštovalaca dolazi u Brazil, u potrazi za novimznanjimaimudrostima.

USPEŠAN PRIMER: PROJEKAT “OTVORENA VRA-TA”. Projekat «Otvorena vrata» pokrenut je u januaru 2001. godine u opštini Kapao Redondo (Capão Redon-do), na južnoj perifieriji Sao Paula. Okosnica ovog projekta je kapoeira. Projekat je nastao kao plod saradnje između Sekretarijata za zdravstvo grada Sao Paula, Udruženja Palas Atena Brazila (Associação Palas Athena do Brasil) i programaProjete Liberdade Capoeira, sa ciljem da se po-digne nivo samopouzdanja kod dece i omladine i smanji stopa nasilja u opštini Kapao. «Otvorena vrata» jeste je-dan od mnogih društvenih projekata u savremenom Bra-zilu koji pokazuje rešenost brazilskog društva da razreši svoje probleme. Kapoeira inspiriše milione Brazilaca i Brazilki da se bore za život, za sebe i za svoju zajednicu. Glavni cilj ovog projekta jeste društveni preobražaj kroz oblike kulturnog izraza, stvaranje poštenog, solidarnog građanstva, spremnog za saradnju.

Opština Kapao Redondo odličan je primer snage ci-vilnog društva. Tokom poslednjih godina, stopa nasilja i kriminala u ovoj opštini je u neprestanom opadanju; na-silje ustupa mesto životu, poštovanju i miru. «Otvorena vrata» jeste samo kap u moru, ali i kao takva, veoma je važan projekat jer ako je barem jedna mlada osoba, od onih koje su učestvovale u projektu, bila dirnuta i pods-taknuta da čini dobro, onda je misija ispunjena. Tokom sedam godina postojanja, ovaj projekat je prošao kroz različite faze i određene promene u strukturi. Primećeni su mnogi primeri preobražaja u životima velikog broja učenika.


Projekat Otvorena vrata: kapoeira i društvena inkluzija

Kapoeira inspiriše milione Brazilaca i Brazilki da se bore za život, za sebe i za svoju zajednicu. Glavni cilj ovog projekta jeste društveni preobražaj kroz oblike kulturnog izraza, stvaranje poštenog, solidarnog građanstva, spremnog za saradnju.


120

Civilno društvo ima odlučujuću ulogu u transforma-ciji Brazila. Grupe kapoeire su civilne organizacije koje imaju veliki uticaj na svoje članove. Majstori kapoeire su vođe koje utiču na formiranje javnog mnenja, te mogu doprineti stvaranju svesnijeg, tolerantnijeg i solidarnijeg društva. Proces transformacije već je počeo, no mora se nastaviti, uz neprestano podsticanje inkluzije, pravde i bratstva među ljudima i među narodima. Ije, oko sveta, druže!

Projekat Otvorena vrata: kapoeira i društvena inkluzija

Gladson de Oliveira Silva. Profesor fizičkog vaspitanja i majstor kapoeire u Sportskom centru Univerziteta u Sao Paulu (Centro de Práticas Esportivas da Universidade de São Paulo – CEPEUSP) i Sportskog centra Baby Barioni Sekreta-rijata za sport, razonodu i turizam savezne države Sao Paulo (Conjunto Desportivo Baby Barioni da Secretaria de Esporte Lazer e Turismo do Estado de São Paulo). Profesor i koordinator Projekta «Otvorena vrata», u kojem radi sa decom i adolescentima sa posebnim potrebama u opštini Kapao Redondo u Sao Paulu. DirektorProjete Liberdade Capoeira, škole kapoeire sa cen-trrima u Sao Paulu, Rio Grande do Sul, Argentini, Peruu i Španiji. Držao je kurseve u nekoliko brazilskih saveznih država i u drugim zemljama, na univerzitetima i obrazovnim centrima.

Vinisijus Eine (Vinicius Heine). Profesor fizičkog vaspi-tanja i kapoeire u Sportskom cenru Univerziteta u Sao Paulu (CEPEUSP). Profesor i koordinator Projekta «Otvorena vrata». Držao je kurseve i predavanja u nekoliko brazilskih saveznih država i u drugim zemljama, na univerzitetima i obrazovnim centrima.Koordinator Centra za studije i istraživanje kapoeire (Co-ordenador do Centro de Estudos e Pesquisas da Capoeira – CEPECAP).


BibliografijaSILVA, Gladson de Oliveira. Capoeira: do Engenho à Universi-dade. 3ª ed. São Paulo, 2003.______. Revista de Capoeira. Editora Três. São Paulo, 1983.

SILVA, Gladson de Oliveira & Heine Vinicius. Capoeira um Instrumento Psicomotor para a Cidadania. São Paulo, 2007.

LAMA, Dalai. O Caminho da Tranqüilidade. São Paulo: Sex-tant, 2000.

Sve fotografije vlasništvo su autora teksta i nalaze se na stra-nici www.projeteliberdadecapoeira.com.br

Internacionalizacija kapoeire

DOK SU SE POČETKOM XX VEKA KAPOEIROM BAVILI BRAZILSKI CRNCI OSLOBOĐENI

ROPSTVA, DANAS, NA POČETKU XXI VEKA, NJU PRAKTIKUJU OSOBE RAZLIČITIH

NACIONALNOSTI I DRUŠTVENIH KLASA U VIŠE OD STO TRIDESET ZEMALJA ŠIROM

SVETA.

Žoze Luis Sirkeira FalkaoJosé Luiz Cirqueira Falcão


(1) Koristićemo termin kapoeirista da označimo predstavnike kapoeire (učenike i učenice, majstore i majstorke, profesore i profesorke, aktiviste i aktivistkinje i td.), jer smatramo da ovaj termin poseduje sopstveno polje značenja u kulturi,.

(2) Aluzija na pesmu majstora Tonija Vargasa(3) Rego (1968) tvrdi da je kapoeira dugo bila slučaj u nadležnosti policije, «koja je samo jedno

imala na umu: da lovi kapoeire» (str. 43). Neke od najiscrpnijih studija kapoeire napisane su na osnovu dokumentacije iz arhiva brazilske policije. Vid. Pires (1996) i Soares (1994. i 2001).

(4) Majstor Pastinja (1889-1981), tvorac kapoeire angole, osnovao je 1941. godine Kulturni i sportski centar kapoeire angole u Salvadoru. Umro je slep i zaboravljen. Majstor Bimba (1899-1974), osnivač prve akademije kapoeire u Brazilu i tvorac svetski poznatog stila regionalne kapoeire, umro je u Golaniji, siromašan, boreći se za bolje uslove života. Majstor Valdemar de Liberdade organizovao je četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka nedeljne krugove (rodas) kapoeire, koje su postale najvažnije mesto okupljanja kapoeira Salvadora, gde su se pisac Žorž Amado i fotograf Pier Verže «kulturno uzdizali» (Abreu, 2003). Umro je 1990. u bedi, kao i tolike slavne kapoeire pre njega.

Poslednjih godina, mnogi kapoeiristi1 otišli su iz Brazila u potrazi za priznanjem i boljim uslovima života. Pri tome nisu samo doprineli širenju svoje umetnosti po svetu, već su širili i brazilsku kulturu kroz diskurs koji kapoeiru predstavlja kao «egzotičnu», «tropsku», «superbrazilsku» igru.

Poslednjih godina, mnogi kapoeiristi1 otišli su iz Bra-zila u potrazi za priznanjem i boljim uslovima života. Pri tome nisu samo doprineli širenju svoje umetnosti po svetu, već su širili i brazilsku kulturu kroz diskurs koji kapoeiru predstavlja kao «egzotičnu», «tropsku», «superbrazilsku» igru.

Dok je u vreme ropstva krv tekla iz zločinačkog pera2, zahvaljujući sistematskim napadima na kapo-eiru3 u štampi koja je branila interese robovlasničkog društva, poslednjih godina ona je zadobila sasvim su-protan status u javnosti, što je materijalizovano kroz brojne zvanične inicijative priznanja i vrednovanja ovog važnog simbola brazilske kulture.

U poređenju sa savremenim kapoeiristima, oni negdašnji su se sasvim drugačije odnosili prema svojoj veštini. Međutim, čak ni tada nisu činili jedinstveni blok, niti su se njome bavili iz istih razloga. Dok je u Rio de Žaneiru kapoeira bila povezana sa bandama, uličnim nasiljem i politikom Drugog carstva (1840-1889), do-tle su u Salvadoru kapoeiristi bili u prijateljskim odno-sima sa vlasnicima kafana i uličnim prodavcima, koji su privlačili mušterije zahvaljujući njihovim akrobacijama.

Nekada su se magacioneri, kočijaši, utovarivači brodova, nosači, ulični prodavci i nezaposleni okupljali blizu kafana, trgova i avenija da ćaskaju, piju i igraju, pri čemu im je kapoeira služila kao razonoda ili kao sreds-tvo za osvajanje teritorije. Danas je uobičajeno videti na okupu ljude različitih zanimanja kojima kapoeira služi kao razonoda. Mnogima je postala profesija, način da zarade za život. Veliki broj mladih takođe vidi u kapoeiri mogućnost zaposlenja do kojeg ne mogu uvek doći u zvaničnim institucijama i firmama.

Uz zadivljujuću kreativnost, ti mladi ljudi koriste ovaj kulturni izraz kao izvor (doduše oskudnih) prihoda. Po svaku cenu žele da pobegnu od sudbine onih koji su, mada priznati kao najveći majstori kapoeire, umrli u krajnjem siromaštvu. Majstori kao što su Pastinja, Bim-ba, Valdemar de Liberdade i drugi4, koji su «stajali na raskršću slave i gladi» (Abreu, 2003, str. 14), uprkos

Ministarstvo spoljnih poslovaTekstovi iz Brazila

124

tome što su postali stubovi kapoeire XX veka, za nove generacije predstavljaju žrtve eksploatacije čijim pu-tem ne žele da idu.

Internacionalizacija kapoeire: od brazilskog nacionalnog simbola do svetske kulturne baštine. Sedamdesetih godina XX veka brojne brazil-ski kapoeiristi počeli su da napuštaju zemlju i krenuli «u osvajanje sveta». U inostranstvu su podršku i priznan-je tražili u folklornim ansamblima, ali nisu mogli ni da zamisle razmere koji će fenomen kapoeire dostići tri decenije kasnije. U početku, sve je bilo teško i često su svoju veštinu mogli da pokažu samo na ulici, gde su bili u kontaktu sa drugim uličnim umetnicima, kao što su klovnovi i žongleri najrazličitijeg porekla. U velikim gra-dovima Evrope i Sjedinjenih Američkih Država uspeli su da privuku pažnju na svoju «tropsku umetnost», utičući na druge ulične kulturne pokrete, kao što je brejkdens (breakdance), nastao osamdesetih godina XX veka u Sjedinjenim Državama, odakle se proširio po svetu. U ovom plesu isprekidanih pokreta i neverovat-nih akrobacija ima puno elemenata preuzetih iz kapo-eire, kao što je na primer okret na temenu.

U Njujorku se brazilski kapoeiristi obično sastaju na trgovima i avenijama; često se mogu videti u televizi-jskim dokumentarcima i na kulturnim događanjima. Još 1989.GodineJornal do BrasiljeutekstupodnaslovomKapoeira za Amerikance ukazao na prve simptomeovog procesa.

U Sjedinjenim Američkim Državama raste popularnost kapoeire, koju su tu preneli Bra-zilci; danas se može videti u noćnim klubo-vima, na izložbama, takmičenjima, školama, čak i na filmu (...) Poput američkog džeza (...), kapoeira je takođe beat, swing, pulsiran-je, pokret. A način na koji se ljudi kreću, ra-zmišljaju i ponašaju u kapoeiri, jeste način na koji se kreću, razmišljaju i ponašaju u životu (Weelock, 1989, str. 8).

Postavlja se važno pitanje: koje su glavne karakte-ristike i doprinosi ovog procesa internacionalizacije ra-zvoju i zamahu kapoeire?

Glavni motivi egzodusa majstora, profesora i učenika kapoeire u inostranstvo jesu ekonomske prirode, kao i postiznje priznanja i prestiža. Dok se časovi kapoeire u Brazilu naplćuju relativno malo, u glavnim američkim i evropskim gradovima ta cifra je mnogo viša.

Ova ekspanzija ima dosad neviđene posledice po kapoeiru. To je proces koji mnogi smatraju privlačnim, mada uznemirava druge, zabrinute za očuvanje tradici-je. Dok, s jedne strane, neki tvrde da ovo širenje dovodi do udaljavanja od principa i vrednosti koje su kapoeiri donele slavu «borbe za pravdu» protiv izrabljivanja, s druge strane mnogi smatraju da ovaj proces doprinosi priznanju afričkih kulturnih vrednosti i budi veće inte-resovanje za Brazil i brazilsku kulturu.

Često se navodi da kapoeira u Sjedinjenim Američkim Državama pomaže Afro-Amerikancima da se približe svojim afričkim korenima, od kojih su tokom viševekovne nasilne segregacije gotovo u potpunosti odsečeni. Zato mnogi Amerikanci dolaze u Brazil da se «napoje na samom izvoru» i nastoje da se upoznaju sa najvažnijim majstorima ove borilačke-umetnosti.Mno-ga mesta u Salvadoru, «Meki kapoeire», pretvoreni su u prave hramove hodočašća kapoeira iz celog sveta; to je slučaj sa Akademijom Žoaoa Pekena5, u tvrđavi San-to Antonio, ili Fondacijom Majstor Bimba u Pelourinju.

Podstaknuti sasvim drugim vizijama, brojni strane kapoeiristi sleću na brazilske aerodrome kako bi se

Foto: Laura Campos

125

(5)Majstor Žoao Pekeno je najstariji aktivni profesor kapoeire u Brazilu. Trenutno (2007.) ima 89. godina. 18. decembra 2003. dodeljena mu je titula počasnog doktora Federalnog Univerziteta Uberlandije u Minas Žeraisu.

(6)Velike grupe kapoeire organizuju međunarodne susrete, uz prisustvo majstora i učenika iz različitih zemalja, kao što je slučaj sa Brazilskim udruženjem za podršku i razvoj kapoeire (Abada-Capoeira) koje okuplja više od 30 000 kapoeira u 26 zemalja.

Podstaknuti sasvim drugim vizijama, brojni strane kapoeiristi sleću na brazilske aerodrome kako bi se takmičili na različitim šampionatima koje organizuju grupe sa sedištem u Brazilu i filijalama u drugim zemljama6. Uprkos čestim kritikama ovakve vrste događaja, ovi šampionati su veoma doprineli širenju kapoeire u inostranstvu.

takmičili na različitim šampionatima koje organizuju grupe sa sedištem u Brazilu i filijalama u drugim zeml-jama6. Uprkos čestim kritikama ovakve vrste događaja, ovi šampionati su veoma doprineli širenju kapoeire u inostranstvu.

Treba istaći da ogromno interesovanje stranaca za kapoeiru potiče i od dve druge želje: da upozna-ju Brazil, i da govore portugalski jezik. Mnogi majstori i profesori koji daju časove u inostranstvu, želeći da održe «tradiciju», insistiraju na portugalskom kao je-ziku komunikacije. U nastojanju da sačuvaju identitet zasnovan na afro-brazilskoj tradiciji, mnogi profesori čak zabranjuju prevođenje naziva udaraca, pokreta, pesama i instrumenata kapoeire. Korišćenje portu-galskog jezika na časovima kapoeire funkcioniše kao neka vrsta «oznake kvaliteta» i doprinosi otvaranju neslućenih mogućnosti za posao. Hunter College, jedan od najtradicionalnijih fakulteta u Njujorku, nudi redovne kurseve portugalskog jezika kako bi odgovo-rio na veliku potražnju do koje je došlo zahvaljujući kapoeiri (Nunes, 2003, str. 3).

Međutim, dok bivši radnik na benzinskoj pum-pi, majstor Žoao Grande (João Grande), Brazilac koji u Njujorku živi duže od deset godina, a koji je 1996. godine dobio titulu počasnog doktora na Upsala Col-lege u Nju Džersiju, na svojoj akademiji u Vest Vilidžu drži časove kapoeire na autentičnom portugalskom iz Baije, dotle su mnoge radionice, čak i u Brazilu, pre-vedenenadrugejezike(uglavnomnaengleski).Tojeslučaj sa projektom Capoeirando, koji svakog leta re-nomirani majstori organizuju na strateškim turističkim tačkama Brazila, gde se okuplja najveći deo mase stra-naca koji dolaze u Brazil u potrezi za «autentičnom» kapoeirom.

U ovom složenom procesu globalizacije, kapoeira osvaja prostore u najrazličitijim delovima planete. Osim interneta, i filmovi doprinose ovom procesu, a prvi od njih jeste brazilski Pagador de Promessas, osvajač međunarodnih nagrada. Međutim, ovu borilačku veš-tinu i umetnost najviše su proširile američke produkci-je, kao što su filmovi Only the Strong Survive (kojijeuBrazilu osvojio nagradu «krvavi sport») i Roof Tops.

Proces širenja kapoeire u svetu najuočljiviji je u Sje-dinjenim Američkim Državama i Evropi. Uz nastojanja



126

retkih pojedinaca da se ova borilačka veština i umet-nost «vrate» u Afriku, većina inicijativa usmerena je ka takozvanimrazvijenimzemljama.

Kapoeira je nesumnjivo osvojila svet i postala je-dan od najznačajnijih predstavnika brazilske kulture u inostranstvu, njena najbolja reklama. Još 2003. godine postojale su škole kapoeire u svih pedeset američkih saveznih država. Samo u Njujorku postoji 15 škola. Zanimljivo je da je potražnja za časovima kapoeire u toj zemlji najveća u državnim školama. Ova veština pokazala je dobre rezultate u podizanju nivoa samo-pouzdanja i poverenja kod mladih sa problemima u učenju i socijalizaciji, zahvaljujući čemu je postala neka vrsta spasa za mlade, žrtve nasilja ili zavisnika od droge i alkohola (Nunes, 2001). Film Only the Strong Survive govori o toj problematici.

Kapoeira ne osvaja Amerikance samo preko državnih škola. Koristi se i za «treniranje» glumaca i glumica akcionih filmova, kao u slučaju Hal Beri (Halle Berry), glavne junakinje filma Catwoman. Za reditelja filma, pokreti u kapoeiri nisu samo moćni, već po-seduju i sving. «Za Amerikance, kapoeira je veoma privlačna (...). Ne samo da može koristiti u ličnoj odbra-ni i da je dobra za zdravlje; ona je egzotična, što svako-me ko je vežba daje izvestan šarm» (Bergamo, 2004, str. 58). Ostali holivudski filmovi koji u nekim scenama promovišu kapoeiru jesu, na primer, Meet the Fockers (2004), Ocean’s Twelve (2004), The Rundown, The Quest, Harry Potter and the Goblet of Fire i Batman.

Video igre kao što su Tekken 3, 4 e 5, Eternal Cham-pions, Dark Resurrection, Street Fighter III, Fatal Fury, Rage of the Dragons, World of Warcraft, Bust a Groove, Pokémon Hitmontop, The Matrix, WWE Smack Down! i Here Comes the Pain takođe doprinose širenju kapo-eirenasvestranesveta.

Jedna od posledica ovog procesa jeste to da su neki od «amblema» kapoeire prethodnih generacija, kao što su usmeno prenošenje, improvizacija, «man-dinga», kulturni otpor - zamenjeni novim, «moderni-jim» kategorijama, kao što su «etnička roba», «slo-bodan duh», «vežbanje», «ekstravagancija» i slično (Vassallo, 2003b).

Značajni primeri kapoeire u inostranstvu. Neke važne obrazovne i naučne institucije, posebno fakulteti fizičkog vaspitanja, uključuju kapoeiru među svoje posebne akstivnosti, izvan glavnih obrazovnih planova i programa. U nekima od njih postoje siste-matski programi kapoeire. Oni funkcionišu kao dodat-

ni projekti za koje se na određeno vreme angažuju bra-zilski profesori, kako bi podučavali sve zainteresovane. Takvi projekti postoje na Univerzitetu u Lisabonu (Es-tádio Universitário), Varšavi, Oslu, Bristolu i Tehničkom Univerzitetu u Lisabonu.

Događaji međunarodnog karaktera važni za ka-poeiru organizuju se širom sveta. Oni omogućavaju razmenu iskustava između različitih pristupa ovom kulturnomizrazu.

Iako su neki brazilski kapoeiristi još 1951. godi-ne predstavile kapoeiru u Evropi, prvo sistematsko podučavanje ove veštine na Starom kontinentu or-ganizovao je poznati majstor Nestor Kapoeira (Nestor Capoeira)7 1971. godine u Londonu, u Londonskoj školi savremenog plesa (London School of Contem-porary Dance).

Tokom poslednjih trideset godina, pokret kapoeire u Evropi znatno je ojačao. On je danas izuzetno ra-zvijen, no na početku, sve je išli teško zbog nedosta-tka pravih informacija o značenju te mešavine plesa, borilačke veštine i igre. Majstor Umoj (Mestre Umoi), koji već trinaest godina živi u Portugalu, ističe da je na početku morao da drži časove na ulici, kako bi ubedio decu da vežbaju kapoeiru. Govorio je da će ih naučiti da «šutiraju». Tvrdi da je morao da pribegne tom triku, kako bi zainteresovao klince za «brazilske šuteve».

Sala kapoeire u Oslu, Norveška – 16/08/03 (J. L. C. Falcão)

(7)Nestor Kapoeira bio je učenik majstora Leopoldine i dobio crveni pojas u grupi Senzala 1969. godine. Autor je mnogih knjiga i članaka o kapoeiri. Magistrirao je i doktorirao komunikaciju i kulturu na Federalnom Univerzitetu u Rio de Žaneiru. Glavni je autor filma Zlatni pojas (Cordão de Ouro), reditelja A. C. Fontoura iz 1978. godine. Ovaj film producirao je producirao Embrafilme a danas se može naći u VHS formatu (Globovideo)

KapoeiraInternacionalizacija kapoeire

127

(8)Ovo i druga svedočanstva iz ovog članka zapisana su tokom autorovog boravka u Evropi povodom istaživanja za doktorsku disertaciju, od aprila do avgusta 2003. godine. Korišćeni su kao materijal za IV poglavlje njegove doktorske teze, O Jogo da Capoeira em Jogo e a Construção da Práxis Capoeirana (FALCÃO, 2004)

(9)Angoleiro (port.) = osoba koja se bavi kapoeirom angolom (prim. prev.).

Istina je da se kapoeira, sa tim «pečatom» Brazila utisnutim u svoje pesme i pokrete, razgranala i proširila, okupivši oko sebe narode sa svih krajeva sveta, čime je stekla nandacionalni identitet.

Kada sam u avgustu 1990. stigao, ovde nije bilo kapoeire, barem ne na širem području Lisabona gde sam živeo. Niko nije znao šta je kapoeira, a naravno, ja sam došao ovde sa namerom da učim ljude kapoeiri. Počeo sam da tražim akademije i prva reakcija nji-hovih vlasnika obično je bila ta da ne žele te kokošinjce ovde u Portugalu, jer kapoeira u Portugalu znači kokošinjac. To je baš otežalo početak rada ovde (Majstor Umoj, lična ko-munikacija, 27. jun 2003)8.

Posvećenost mnogih majstora i profesora pomo-gla je da inicijativa majstora Nestora Kapoeire zaživi i doprinela da ovaj kulturni izraz ojača, postane raznolik, vidljiv i društveno prestižan.

U Evropi, snaga kapoeire potiče od bogatog kul-turnog nasleđa koje čini srž njenih pesama, pokreta i istorije. Svi ti elementi - poreklom iz Baije - zajedno grade idealizovani brazilski identitet koji ne izražava očigledne kulturne (i ekonomske) razlike prisutne u Brazilu. Činjenica je da ovo širenje kapoeire iz brazil-skih gradova ka Starom kontinentu i Severnoj Americi, doprinosi njenom boljem poznavanju i daje joj pečat brazilskog identiteta. Jedan norveški profesor tvrdi da «danas ljudi dobro znaju šta je kapoeira i žele kapoeiru (...) Onaj ko traži kapoeiru, već zna da je to nešto brazil-sko i želi je!» (Profesor Torša [Trocha], lična komunika-cija, Oslo, Norveška, 18. avgust 2003).

Istina je da se kapoeira, sa tim «pečatom» Brazila utisnutim u svoje pesme i pokrete, razgranala i proširila, okupivši oko sebe narode sa svih krajeva sveta, čime je stekla nandacionalni identitet. Pomenuti majstor Umoj kaže:

Kapoeira ruši granice u okeanu koji razdvaja Brazil, Afriku, Evropu, Severnu Ameriku. Ka-poeira pripada kapoeiristima. Ovde u Evropi već ima puno dobrih kapoeirista. Možeš da vidiš mnogo nemačkih agoleirosa9 koji igraju odličnu angolu, čak bolju nego mnogi kapo-eiristi koji nigde nisu mrdnuli iz Salvadora, koji nigde nisu išli iz Brazila. Onda pomisliš: Ah, je li to zato što je Nemac? Ne, to je zato što je kapoeirista (majstor Umoj, lična komu-nikacija, Amsterdam, 18. avgust 2003).



128

Iskustvo brazilskih profesora kapoeire u Evropi. Većina majstora i profesora kapoeire koji rade u Evropi potiče sa Severoistoka Brazila, naročito iz gra-dova Resife i Salvador, no ima ih iz praktično svih bra-zilskih saveznih država.

Od početka sedamdesetih godina prošlog veka, mnogo kapoeirista iz različitih brazilskih grupa odlazi u Pariz. Profesorka Ursula, koja već dvanaest godina živi u Francuskoj, kaže da je malo ljudi znalo za kapoeiru kada je ona stigla u tu zemlju. Danas, uprkos nekim ljudima koji sebe nazivaju majstorima, mada nikada nisu prošli ni kroz jednu akademiju, kapoeira je veoma popularna a često su «žene većina na časovima» (Car-valho, 2002, str. 17).

Podučavanje kapoeire, čega se mnogi Brazilci u inostranstvu prihvataju, često radeći na crno, zaista je daleko od konvencionalnih, ustaljenih poslova.

Međutim, to su konkretne prilike za zaradu koje se pružaju mladim kapoeiristima i kojih se oni grčevito drže, doživljavajući prave avanture. Koliko god ne-sigurno da deluju, ove mogućnosti za zaradu ipak obezbeđuju život većini tih mladih «profesionalaca» koji žive daleko od zavičaja, ali i pomažu kapoeiri - di-rektno ili indirektno - da se osveži zdravom dozom proizvoljnosti i improvizacije.

Borba za preživljavanjem i želja za priznanjem na os-novu novih iskustava, glavni su razlozi zbog kojih mnogi profesori kapoeire napuštaju Brazil i odlaze u potragu za «boljim životom» u inostranstvu. Ali, tamo često uvi-de da su prilike za posao retke i nesigurne. Obično rade kaofree lancers, što je jedini način da zarade za život.

Dolazak profesora kapoeire u Evropu obično donosi brojna iznenađenja. Reči majstora Matijasa (mestre Ma-tias), rudara koji se 1989. godine doselio u Švajcarsku i trenutno radi u nekoliko švajcarskih gradova, u skladu je sa iskustvima mnogih drugih majstora i profesora koji su krenuli u potragu za novim horizontima:

Bilo mi je mnogo teško kad sam došao u Švajcarsku, mnogo sam se mučio, svirao sam berimbau na snegu, na železničkim stanicama, znate, kapoeiristi tamo nisu od-ržavali krugove (rodas) na ulici. Ja bih izlazio na ulicu sam, ponekad bih svirao berimbau, pokušavao da skočim, nekad bih izvodio lu-dosti, to mi je bio neki ventil. Berimbau mi je bio pratilac. Bio je to način da se oslobo-dim teskobe, nostalgije, želje da se vratim u Brazil, da budem sa učenicima, sa kolegama.

Kad dođete u onu hladnu zemlju, doživite šok, nikog ne znate, ne znate ni jezik. To je bila ogromna prepreka sa kojom sam se su-očio, ali, hvala Bogu, sve sam to prevazišao i danas ne mogu da kažem da savršeno govo-rim nemački, ali dobro ga govorim (majstor Matijas, lična komunikacija, Madrid, Španija, 29. jun 2003).

Činjenica je da su, uprkos čestom očajanju, pa čak i deportacijama, mnogi profesori kapoeire videli mogućnost da u inostranstvu dostignu status i priz-nanje do kojih bi teško došli u Brazilu. «Ja sam ptica», «niko me ne može zaustaviti», «osećam se kao da sam već tamo» - sve su to fraze koje je u Portugalu često izgovarao jedan energični profesor iz Resifea, čiji je život bila velika avantura puna uspona i padova, često neizvesna, ali živeo je sa stilom i širio radost oko sebe.

Teškoće u pronalaženju stalnog posla sa društvenim povlasticama koje on donosi, navode mnoge profesore kapoeire u Evropi, opterećene statusom ilegalnih emi-granata, da se «snalaze». Oni često rade prekovreme-no i nalaze slabo plaćene poslove na granici zakona, sve dok ne uspeju da se popnu na lestvici i razreše svoj društveni status.

U takvoj mešavini snova i želja sa nemirima i straho-vima, ovi profesori otvaraju nove horizonte takozva-nog neformalnog obrazovanja, sve prisutnijeg u savre-menom društvu, naročito u manje bogatim slojevima. Iskustvo majstora Umoja potvrđuje ovu tvrdnju:

Oduševljen sam idejom društveno korisnog rada. Moj rad je uvek bio vezan za periferiju

Krug kapoeire u Oslu, Norveška, 17/08/03 (J. L. C. Falcão)


129

Možeš da vidiš mnogo nemačkih agoleirosa9 koji igraju odličnu angolu, čak bolju nego mnogi kapoeiristi koji nigde nisu mrdnuli iz Salvadora, koji nigde nisu išli iz Brazila. Onda pomisliš: Ah, je li to zato što je Nemac? Ne, to je zato što je kapoeirista (majstor Umoj, lična komunikacija, Amsterdam, 18. avgust 2003).


Sobradinja u Braziliji, a i ovde je tako. Počeo sam da stažiram u popravnom domu u Kaši-jasu, na železničkoj liniji Lisabon-Kaskais. To je kao zatvor za maloletnike. Tamo je bilo puno problema, sa mnogo afričkih i portu-galskih učenika i pravim rasnim sukobima. Predložio sam im svoj projekat stažiranja. Srećom, direktorka je živela dvadeset godi-na u Brazilu. Zato je znala za kapoeiru, i kad je pročitala moj projekat, nije pomislila ni na kokošinjac, ni na kokoške, ništa od toga. To je bilo dobro. Prihvatila me je za stažistu. Na-kon stažiranja me je i zaposlila, pa sam na kraju svog kursa već bio zaposleni Ministar-stva pravde, a to sam i dan danas (majstor Umoj, lična komunikacija, Lisabon, Portugal, 27. jun 2003).

Važno je istaći da su brazilski profesori kapoei-re u Evropi u manje neprijatnom položaju u odnosu na ostale imigrante, jer ne predstavljaju konkurenciju «domaćima» kada su pitanju radna mesta. Postigli su određen prestiž, koji zavisi od njihove veštine i vladan-ja specijalnošću made in Brazil. To jedokazkvalitetakoji mladi Evropljani izuzetno cene. Profesori kapoeire, dakle, poseduju «egzotična» i «kulturna» znanja koja na izvestan način dovode u pitanje tradicionalan ula-zak na tržište rada, te doprinose redefinisanju samog značenja reči rad, danas u dubokoj krizi.

U borbi za preživljavanjem, smišljaju netipične načine da zarade novac, u čemu pokazuju priličnu spo-sobnost imporovizacije. Mnogi se povezuju u složene mreže podrške; organizuju okupljanja, radionice, zaba-ve, ili naprosto posećuju svoje zemljake (s kojima su

Prodaja odeće i instrumenata za kapoeiru. Madrid, Španija, jun 2003 (J. L. C. Falcão)


130

dvostruko bratimljeni: kao kapoeiristi i kao imigranti) na «poslu». Mnoge grupe koje su u Brazilu rivali, u Evro-pi minimalizuju i relativizuju to rivalstvo kako bi lakše podnele nedaće koje prate sve imigrante bez razlike.

Među brojnim mogućnostima za posao koje pruža kapoeira, nalaze se predstave u pozorištima, radionice u salama obrazovnih institucija i institucija koje se bave problematičnom omladinom. Posao profesora kapo-eire u Evropi često je sporadičan i privremen. Povre-mena prodaja opreme i rekvizita za kapoeiru pomaže ovim pionirima da povećaju svoje prihode.

Uprkos svemu, ogromna većina brazilskih profesora kapoeire u inostranstvu oseća da je njih rad poštovan. Na kraju krajeva, ti neustrašivi avanturisti smatraju sebe legitimnim nosiocima jedne «egzotične» kulture koja je oduvek privlačila strance.

Mnogi profesori dostižu određen društveni status zahvaljujući solidnim ugovorima sa javnim i privat-nim institucijama. Jedan majstor koji radi u Portuga-lu, ispričao je na jednom okupljanju u Norveškoj, da se kao «profesor kapoeire» u jednoj javnoj instituciji oseća veoma poštovan.

Drugi važan aspekt iskustava brazilskih kapoeirista u inostranstvu, jeste činjenica da ova kulturna mani-festacija okuplja oko sebe pod istim krovom ljude iz najrazličitijih društvenih slojeva. Majstor ili profesor obično povremeno zamenjuje rad u lepom prostoru sa «društveno korisnim radom». Po pravilu, vikendom ili tokom takmičenja, pripadnici ovih razdvojenih «pros-tora» okupljaju se i zajedno učestvuju u ritualnom kru-gu(roda).

Majstor Barao (Mestre Barão) svojim časovima ka-poeire spaja naizgled nepomirljive svetove u Portu, na severu Portugala.

Držim časove u problematičnom kraju La-garteiro. To je stambena četvrt koju ljudi nazivaju Pakao. Držim časove i Romima u drugom, takođe problematičnom kraju Por-ta. Sa njima se bavim društveno korisnim radom. Kada tu završim, odlazim u jednu te-retanu gde treniraju samo bogataši, poslovni ljudi (Majstor Barao, lična komunikacija, 18. jun 2003).

Ova veština imigranata da žive i - često - preživljavaju uz pomoć i zbog kapoeire, nema uvek srećan kraj. Međutim, zanimljiva je zbog novih pedagoških iskusta-va u polju neformalnog obrazovanja, koje se prepliće, a

neretko i dopunjuje sa formalnim obrazovanjem. U ovom procesu globalizacije kapoeira, kao sveo-

buhvatan kulturni izraz, potvrđuje svoju kompaktnost. Majstori i profesori «podučavaju» svojim «osnovama» ljude iz najrazličitijih društvenih slojeva i kultura, čime doprinose prevazilaženju tabua i stereotipa nastalih tokom istorijskog razvoja njihovog pokreta. Ako je kapoeira «brazilska» i ako je «u našoj krvi», kako je možemo preneti ljudima čijim venama ne teče brazil-ska krv? Travasos (Travassos, 1999, str. 266) se pita: «Kako se može preneti nešto što je u krvi, telima i dušama jednih, a ne drugih?»

Mnogi evropski kapoeiristi zainteresovani su nesamo za kapoeiru, već i za druge oblike brazilskog «kulturnog nasleđa», kao što su frevo, samba, maku-leleimarakatu. Zbog svega toga zaljubljuju se u Brazil. To potvrđuje izjava jednog profsora iz Lisabona, koji kaže da «nekim Evropljanima kapoeira znači više nego mnogim Brazilcima; oni stvarno nose Brazil u srcu» (profesor Marko Antonio [Marco Antônio], lična komu-nikacija, Lisabon, Portugal, 18. jun 2003).

Obrazovanjem nebrojenih profesora ne-brazilskog porekla, kapoeira nesumnjivo uključuje nove elemente u svoje «osnove». Tako njene osnove bivaju ponovo ispisane kroz stalne borbe i takmičenjima, u kojima se prepliću ekonomski, kulturni i subjektivni činioci.

U intervjuu sa majstorom Borašom (Mestre Borra-cha), koji u Evropi živi od 1985. godine, saznali smo za prvogevropskogmajstorakapoeire.Upitanjujemajs-tor Koruža (Mestre Coruja), Italijan koji se više od dva-deset godina bavi ovom veštinom. Učenik je majstora Kanele (Mestre Canela) iz grupe Manganga (Mangagá), iz Rio de Žaneira. Ovaj podatak ukazuje na to da je ne-

Sala kapoeire na Univerzitetu u Varšavi, Poljska, maj 2003. (J. L. C. Falcão)


131

Kapoeira možda i jeste «brazilska», ali pripada i celom svetu, jer da bismo je podučavali, praktikovali, prenosili, stvarali, moramo je deliti i umnožavati.


ophodno proučiti savremeni kontekst kapoeire, što će svakako doprineti da taj fenomen promišljamo iz mno-go šire i složenije perspektive.

Istina je da su brazilski majstori i profesori, pa čak i učenici, podozrivi prema ne-brazilskim profesorima kapoeire, koji stoga osećaju još veću obavezu da sa-vladaju osnove kapoeire. Izjava jednog profesora koji drži časove na Fakultetu za motoriku Univerziteta u Lisabonu, ilustruje ove nedoumice:

Čini mi se da zbog tog što nisam Brazilac, uvek moram više da se dokazujem. Pre nego što me vide kako igram, ili kako pevam, misle da ću da gutam samoglasnike ili da osrednje igram. Već se desilo da me predstave samo kao Aros Dose (Arroz Doce) iz Portugala, ni ne udostoje me titule profesora. Ali, mislim da ljudi sve ovo zaborave kada počne krug (roda). Bilo da su Brazilci, ili Evropljani, ka-poeira je kapoeira. Krug je krug. To izbija iz mene više nego iz mnogih Brazilaca. Kapoe-ira je veoma važna u mom životu (profesor Aros Dose, lična komunikacija, Florijanopolis, Brazil, 26. novembra 2003).

Na osnovu analize ovog složenog i bogatog pokre-ta globalizacije kapoeire, možemo formulisati tri osno-vna zaključka: a) u poslednjih deset godina kapoeira se učvrstila i postala prepoznatljiv simbol Brazila u inos-transtvu; b) značaj ove borilačke veštine i emocija koje ona generiše zavisi od intenziteta interakcije i punoće iskustva. U praksi kapoeire prepliću se etičko-politička, istorijska, kulturna i ekonomska dimenzija društvenog života; c) kapoeira je podložna društvenom raslojavan-ju karakterističnom za klasno društvo; ovo raslojavanje

Krug kapoeire na ulici u Karminjando de Brenta, Italija, jul 2003 (J. L. C. Falcão)


132

unutar kapoeire manifestuje se na isti način kao i klas-no raslojavanje u društvu u koje je kapoeira uključena.

Zaključci. Istraživanje nekih aspekata kapoeire u inostranstvu poslužilo nam je kao inspiracija za razma-tranje mogućnosti ovog simbola brazilskog identiteta koji zadivljuje sve više i više stranaca. Iz ove analize može se videti da se kapoeira konsolidovala kao trans-etnički kul-turni izraz, te da proces globalizacije u koji je ušla seda-mdesetih godina prošlog veka nije izopštio političke sub-jekte iz kulture, već ih je stavio pred nove izazove.

Neka iskustva sa kapoeirom u inostranstvu potvrđuju i proširuju nacionalne granice, što doprinosi njenom ra-zvoju i opovrgava sve one neutemeljene diskurse kojinaivno smatraju kapoeiru tipičnom samo za određene društvene slojeve ili etničke grupe.

Složenost i dinamičnost kapoeire vidljivi su u sve in-tenzivnijem procesu njene globalizacije. Ona se mani-festuje kako horizontalno, premeštanjem kapoeirista po svetu, tako i vertikalno, kroz stvarne mogućnosti uspin-janja na društvenoj lestvici koje ova veština pruža. Uprkos tome što stalno nailazimo na potrebu da naglasimo da je ona «naša», što bi - ukoliko je tačno - Brazilcima dalo ekskluzivno pravo na njenu «mandingu», ovde prikazana iskustva pokazuju da je taj stav sumnjiv i problematičan. Kapoeira možda i jeste «brazilska», ali pripada i celom svetu, jer da bismo je podučavali, praktikovali, prenosili, stvarali, moramo je deliti i umnožavati.

Kapoeiru možemo posmatrati u skladu sa društvenim pravilima i vrednostima. Kao socijalni konstrukt i kultur-ni izraz koji sebe neprestano izgrađuje, kapoeira je pod neprestanim uticajem istorijskog vremena u kojem se nalazi, no istovremeno zavisi i od interesa i delovanja svih onih koji se kroz nju bore za poziciju u društvu.

Mada je veliki broj kapoeirista smatra za etnički simbol (kapoeira je brazilska!, kapoeira je afrička! kapoeira je afro-brazilska!), proces globalizacije kroz koji prolazi navodi nas na zaključak da je ova veština zapravo deo kulturne baštine čovečanstva. Sa te tačke gledišta, ona nema do-movinu, mada je nesumnjiv simbol brazilskog identiteta.

Bibliografija

ABREU, F. J. O barracão do Mestre Waldemar. Salvador: Orga-nização Zarabatana, 2003.BERGAMO, G. Roda de gringo. Veja. 1.839 ed., ano 37, n. 5, p. 58, 4 fev. 2004.CARVALHO, L. C. Na roda com a mulher. Revista Praticando Capoeira. São Paulo, ano II, n. 17, 2002.FALCAO, J. L. C. O jogo da capoeira em jogo e a constru-

ção da práxis capoeirana. Tese (Doutorado em Educação). Salvador-BA. Universidade Federal da Bahia. Faculdade de Educação, 2004.NUNES, V. Capoeira made in NYC. Correio Braziliense. Brasí-lia- DF, Caderno Coisas da Vida, p. 1 e 3, 13 mar. 2001.PIRES, A. L. C. S. A capoeira no jogo das cores: criminalidade, cultura e racismo na cidade do Rio de Janeiro (1890-1937). Disertacija (Magistarski rad iz istorije). Campinas-SP, Institut za filozofiju i društvene nauke (Instituto de Filosofia e Ciên-cias Humanas), Odsek za istoriju, Universidade Estadual de Campinas, 1996.REGO, W. Capoeira Angola: um ensaio sócio-etnográfi co. Salvador: Itapuã, 1968.SANTANA, J. Velhos mestres. Correio da Bahia. Salvador: Ca-derno Correio Repórter, p. 1-7, 15 abr. 2001.SOARES, C. E. L. A negregada instituição: os capoeiras no Rio de Janeiro, 1850-1890. Rio de Janeiro: Secretaria Municipal de Cultura, 1994.SOARES, C. E. L. A capoeira escrava e outras tradições rebel-des no Rio de Janeiro (1808 – 1850). Campinas-SP: Editora da Unicamp, 2001.TRAVASSOS, S. D. Negros de todas as cores: capoeira e mo-bilidade social. In: BACELAR, J. & CAROSO, C. (Orgs.). Brasil: um país de negros? Rio de Janeiro: Pallas; Salvador-BA: CEAO, p. 261-271, 1999.VASSALLO, S. P. A transnacionalização da capoeira: etnici-dade,tradição e poder para brasileiros e franceses em Paris. In: Anais da Quinta Reunião de Antropologia do Mercosul. Florianópolis- SC, 30 de novembro a 03 de dezembro de 2003.WEELOCK, Julie. Capoeira para americano jogar. Jornal do Brasil, Rio de Janeiro, 11 Jan. 1989, p. 8, Caderno B.

Žoze Luis Sirkeira Falkao (José Luiz Cirqueira Falcão). Profesor Sportskog centra Federalnog uni-verziteta Santa Katarina (Centro de Desportos da Uni-versidade Federal de Santa Catarina). Doktorirao obra-zovnenaukenaFederalnomUniverzitetuuBaiji.


133

Karibe (Carybé)

Ektor Hulio Paride Bernabo (Hector Julio Páride Bernabó), poznatiji kao Karibe, rođen je u Lanusu (Argentina) 7. fe-bruara 1911. godine, a umro u Salvadoru 2. oktobra 1997. Istakao se u brazilskoj figurativnoj umetnosti, naročito sa motivima iz Baije. Stilom bliskim apstrakciji, slikao je mula-tkinje, pralje, ribare i kapoeiriste. Uprkos tome što se rodio u Argentini a detinjstvo proveo u Italiji, Brazil je zemlja u kojoj se afirmisao kao umetnik i živeo do kraja života. U Brazil se preselio 1919. a Nacionalnu školu lepih umetnosti pohađao je između 1927. i 1929. godine. Prvi susret sa Baijom imao je 1938, kada ga je časopis Pregon (Prégon) poslao da napravi reportažu o slavnoj ličnosti onog doba, Lampiaou (Lampião). Kada je čaopis propao, Karibe je produžio svoj boravak na severnoj obali Brazila. Ona je bila inspiracija za seriju crteža koje je izložio na svojoj prvoj ko-lektivnoj izložbi, u Buenos Ajresu 1939. godine. Četrdesetih godina XX veka, njegov odnos sa Brazilom se produbljuje. Tada je preveo delo Macunaíma Marija de Andradea (Má-rio de Andrade) na španski. Pedesetih godina, na poziv sekretara za obrazovanje, Anizija Teišeire (Anísio Teixeira), Karibe se definitivno seli u Baiju, gde pomaže obnavljanju

vizuelnih umetnosti. Na Bijenalu u Sao Paulu, 1955. godine, proglašen je za najboljeg crtača, a 1961. godine nagrađen je mogućnosšću da izlaže u ekskluzivnom izložbenom prostoru. Brazilski državljanin postao je 1957. godine, što je učvrstilo njegov status ikone Baije. Zaista, njegova dela, pre svega, oslikavaju bogatstvo narodne kulture Baije. Karibe je ostavio za sobom više od pet hiljada radova: slika, crteža, skulptura i skica, među kojima su i ilustracije za dela čuvenih autora poput Žorža Amada, Rubena Brage, Marija de Andradea i Gabrijela Garsije Markesa. Njegovi murali, pod uticajem Pikasa i Dijega Rivere, nalaze se u Salvadoru, Lon-donu i Njujorku. Među njegovim štampanim delima ističu se Ikonografija afričkih bogova u kandombleu iz Baije (Icono-grafia dos Deuses Africanos no Candomblé da Bahia), rezltat tridesetogodišnjeg istraživanja; Sedam kapija Baije (As Sete Portas da Bahia), kolekcija crteža o kulturi Baije; i Olha o Boi (Vidi vola) i Bahia, Boa Terra Bahia (Baija, dobra zemlja), obe nastale u saradnji sa Žoržom Amadom. Ovaj pisac iz Baije, veliki Karibeov prijatelj, u jednom od svojih stihova iz Pesme o kapoeiri (Cantiga de capoeira), divno opisuje njegov odnos prema kulturi Baije:

“[...] A paisagem, a poesiae o mistério da Bahia,ê, ê camarado,e de quem é?

É de Carybé, camarado,Ê camarado, ê. [...]”

“(...) Pejzaž, poezijai tajna Baije eh, eh, druže čije je?

Karibeovo, družeeh, druže, eh (...) “

Pier Verže (Pierre Verger)

Pier Verže rodio se 2. novembra 1902. godine u Parizu. Budući iz dobrostojeće porodice, sve do svoje tridesete godine živeo je uobičajeno za osobu svoje društvene kla-se, uprkos tome što se nije slagao sa njenim vrednostima. Odlučujuća godina u njegovom životu bila je 1932. Tada je naučio jedan zanat - fotografiju, i otkrio jednu strast - putovanja. Narednih četrnaest godina (od decembra 1932. do avgusta 1946) proveo je neprestano putujući po svetu i izdržavao se isključivo od fotografija. Prodavao ih je časopisima, agencijama i istraživačkim centrima. Fo-tografisao je za različite firme, pa čak i razmenjivao svoje usluge za prevoz. Pariz mu je postao baza gde se sastajao sa prijateljima - nadrealistima okupljenim oko Prevera i antropolozima iz Muzeja Trokadero - i ostvarivao kon-takte za nova putovanja. Radio je za najbolje publikacije onog vremena, ali ga slava nije zanimala; uvek je bio spre-man za put: «Svest o tome koliko je svet ogroman, nije mi izlazila iz glave, želja da ga vidim stalno me je gurala ka novim horizontima».

Stvari su se promenile kada se Verže iskrcao u Ba-iji. Dok se 1946. godine Evropa tek oporavljala od rata, u Salvadoru je sve bilo mirno. Odmah ga je osvojilo go-stoprimstvo i kulturno bogatstvo grada, te je odlučio da ostane. Kao i u svim gradovima u kojima je boravio, i ovde je izabrao društvo običnog naroda, išao na sasvim obična mesta. Crnci su držali grad, kao i njegovu pažnju. Postali su ne samo likovi na njegovim fotografijama, već i prijatelji čije je živote Verže želeo da upozna do tančina. Kada je otkriokandomble, pomislio je da pronašao izvor vitalnosti naroda Baije, i počeo da izučava ovaj kult.

Ovo interesovanje za religiju afričkih korena donelo mu je stipendiju za izučavanje rituala Afrike, gde se upu-tio 1948. godine. Osim ove religiozne inicijacije, Verže je istovremeno počeo da se bavi novim zanimanjem: po-stao je istraživač. Istorija, običaji, a posebno religija naroda Joruba i njihovih potomaka, u zapadnoj Africi i u Baiji, po-stale su glavne teme njegovih istraživanja i dela. Kao sa-radnik i gostujući istraživač nekoliko univerziteta, uspeo je da svoja istraživanja pretoči u članke, radove na naučnim konferencijama, knjige. Godine 1960. kupio je kuću Vila Amerika. Krajem sedamdesetih, prestao je da fotografiše i poslednji put otišao na istraživačko putovanje u Afriku.

Poslednje godine života Verže je proveo nastojeći da što većem broju ljudi omogući pristup svojim istraživanji-ma i tako osigura opstanak svog legata. Osamdesetih godina, izdavačka kuća «Corrupio» objavila je prvi deo njegovih radova u Brazilu. Verže je 1988. osnovao Fon-daciju Pier Verže (FPV). Bio je njen donator i predsednik,

a svoju kuću pretvorio je u istraživački centar. Umro je u februaru 1996. FVP je nastavila njegov rad.

«Dve moje ljubavi uticale su na osnivanje Fondacije Pier Verže: ljubav prema Baiji, i prema Beninskom zalivu u Africi. Ova Fondacija ima za cilj da svojim aktivnostima doprinese zajedničkom nasleđu, da ponudi Baiji svoja sa-znanja o Beninu i Nigeriji, i da tim afričkim narodima ob-znani ono što zna o njihovim kulturnim uticajima u Baiji», rekao je Verže u prvoj informativnoj brošuri svoje Fonda-cije. Poklonio je Fondaciji celu svoju zaostavštinu, u kojoj su sakupljeni rezultati decenija putovanja i istraživanja. U pitanju su desetine članaka, knjiga, 62 000 fotografskih negativa, zvučni zapisi, filmovi, kao i predivna kolekcija dokumenata, zapisa, pisama, rukopisa i predmeta.

Fondacija je, kao privatna, neprofitna, administrativno i finansijski nezavisna organizacija, zvanično osnovana 1988. godine. Sve do danas, njeno sedište je u istoj kući u kojoj je Pier Verže živeo godinama, na obronku Vila Amerika u Salvadoru. Ona okuplja Veržeove prijatelje, sa-radnike i poštovaoce koji nastoje da očuvaju i promovišu njegovo delo. Među njenim službenicima, direktorima i

136

kustosima, nalaze se neke od Veržeu najbliskijih osoba iz poslednjeih godina njegovog života.

Glavni ciljevi Fondacije Pier Verže jesu: da očuva, promoviše i proučava dela osnivača Piera Eduarda Leopolda Veržea:da obavlja istraživanja i priprema publikacije o među-sobnim uticajima između Brazila i Afrike uopšte, a po-sebno između Baije i Beninskog zaliva:da omogući interdisciplinarnu saradnju u oblastima kao što su umetnost, antropologija, botanika, muzika i istorija;da služi kao centar za informacije i istraživanja;da uspostavi i održava kontakte sa međunarodnim kulturnim organizacijama koje se bave afričkom kul-turom i problemima afričke dijaspore u Novom svetu.

Usluge: da autorizuje objavljivanje i prodaju fotografija Piera Veržea; da omogući istraživačima pristup zaostavštini Piera Veržea.

Izvor: Fondacija Pier Verge (Fundação Pierre Verger)http://www.pierreverger.org/br/index.htm

•

•

•

••

•

•

137

140

Documents

Capoeira