ČASOPIS STOMATOLOG 77

8/4/2019 ČASOPIS STOMATOLOG 77

http://slidepdf.com/reader/full/casopis-stomatolog-77 1/48



LONG-TERM DENTURE STABILIZATION



2 Stomatolog

Uvodna reč

Časopis “Stomatolog”, je časopis koji se isključivo bavi

stomatološkom strukom, i iza sebe ima tradiciju od 14

uspešnih, mada turbulentnih godina. U periodu kada se

u stomatološkoj struci dešavaju značajne transormacije,“Stomatolog” je pred novim izazovima: privatna praksa

sve više dobija na značaju i postaje dominantan subjekt u

stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti, osniva se stomatološka

komora Srbije koja će imati vodeću ulogu u oblikovanju

u definisajnu naše struke u budućnosti, kontinuirana

edukacija postaje obavezna za sve stomatologe, sve

brojnije tehnološke inovacije materijala, savremeni pristupi

i procedure lečenja u stomatologiji, sve veći broj kurseva

i seminara… Stoga, uloga našeg stomatološkog časopisa

dobija na značaju, tako da, sada u podmladjenom sastavu,

“Stomatolog” je spreman da zajedno sa vama prati, ali i

stvara put kojim će se kretati naša struka u budućnosti.Lista prioriteta, smatramo, počinje sa osnivanjem

stomatološke komore Srbije, tako da vam u ovom broju

donosimo izjave članova statutarne komisije ali i drugih

kolega, njihove vizije u vezi sa modalitetima unkcionisanja

buduće komore. Stručna rasprava je u toku, a mi ćemo

pokušati da vam prenesemo i približimo različita mišljenja o

tome kako bi komora trebalo da izgleda i čime će se baviti.

Nadamo da ćemo pokrenuti i veći broj stomatologa koji

će se uključiti u ovo, za stomatološku struku, pitanje od

krucijalne važnosti.

StomatologStručno-izdavački časopis

Izdavač:Komora privatnih doktora stomatologije Srbije

Glavni i odgovorni urednici:Dr Milan UzelacDr Đorđe Miketić

Redakcioni odbor:Pro. Dr Dragan Kuburović, Pro. Dr Miodrag Kosovčević,Dr Miodrag Barjaktarević, Dr Toma Živanović, Dr Veroslav Dabić,Dr Danka Milosavljević, Dr Tatjana Guljcev-Stamatović

Sekretar:Irena KovačevićDizajn:Milan Josimov, Ivana Koprivica

Adresa redakcije:Beograd, Kneza Miloša 9/I (kancelarija114)Teleon/ax: 011/32-31-397e-mail: [email protected]

Odlukom Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije (akt broj 413-00-29/96-01) od 13.06.1996 godine na ovu publikaciju se ne plaćaOpšti porez na promet

Od skoro je naš sajt www.komdent.comdobio

nov izgled i novu ormu, redovno se ažurira, tako da

možete naći sve inormacije, najave dešavanja ili nama

bitne zakone u vrlo kratkom roku. Uskoro počinje da

radi i orum, sa namerom da se na jednom mestu odvija

diskusija o svim aktuelnim pitajnima u stomatologiji. Za

sve inormacije, pitanja ili predloge smo uvek otvoreni.

Pišite nam [email protected]

Dr Đorđe Miketić

Dr Milan Uzelac

Uvodna reč

Poštovane koleginice i kolege, svedočimo ubrzanim

promenama koje se dešavaju u stomatološkoj zdravstve noj

zaštiti. Sprovodi se odluka ministarstva zdravl ja i domovi zdravl ja polako prestaju da postoje. Celokupna stoma-

tologija prelazi u privatni sektror. Najveći broj ordinacija ima samo jednog stomtologa, koji pored svojih profesio-

nalnih obaveza mora brinuti o organizaciji rada, nabavci

materijala, izmirivanju dohodaka i poreza, marketingu… jednostavno, stomatolog treba da bude pravi menadžer

svoje ordinacije. Zbog toga smo ovaj broj časopisa

“Stomatolog” i posvetili menadžmentu u stomatologiji.

Predstavl jamo vam par sveta i ideja kako da unapredite

poslovanje vaše ordinacije u vidu uštede vremena,

smanjenja troškova i bol je organizovanosti, od čega ćete

proftirati i vi, ali i vaši pacijenti.

Štampa i priprema: Colorgrafx, Beograd



SADRZAJ

posal ji mi redosledi spisak pa da i njega prelomim...



T E M A B R O

J A

Stomatolog 3

Menadžment, odnosno veštine i znanja upravljanja,

kako bi mogli prevesti na srpski jezik, predstavlja sve

prisutniji termin u našim životima. Potreba da se u

različitim oblastima ljudskog stvaralaštva pospeše rezultati

rada, dovela je do proučavanja svih činilaca koji vode do us-

peha u određenoj delatnosti. Proučavanje planiranja, organi-

zovanja, usklađivanja, kontrole, vođstva dovelo je do toga da

sve veći broj visokoškolskih ustanova izdvaja menadžment kao

neophodnu oblast u i svom radu. Zbog posebnosti materije ko-

jom se bavi sistem zdravastvenog obrazovanja, dugo vremenanije prepoznavao kategoriju upravljanja (menadžmenta) kao

bitan, neophodan činilac u svom razvoju.

Promenom društvene situacije sa kraja dvadesetog veka,

pojavila se i potreba za promenom načina upravljanja u okviru

sistema zdravstvene zaštite. Tako se 2004. godine na Fakultetu

organizacionih nauka, Beograd, osniva odsek za poslediplom-

sku nastavu, čiji je zadatak proučavanje upravljanja u zdravst-

venim sistemima. Programi su usmereneni na unkcionisanje

velikih zdravstvenih sistema, sistem nacionalne zdravstvene

zaštite, bolničke centre, bolnice itd.. Potreba za razvojem

takve vrste obrazovanja postala je očigledna i neophodna za

„društvo u tranziciji“. Nadamo se da ćemo pozitivne rezultatevideti što pre.

Talas promena zahvatio je i Stomatološki akultet u Beo-

gradu, ali i odseke za stomatologiju u Novom Sadu i Nišu. Sve

ove visokoškolske ustanove su uvrstile problematiku upravl-

janja u svoje školske programe, bilo kao obavezni, bilo kao iz-

borni predmet. Na Stomatološkom akultetu u Beogradu prva

generacija koja će imati priliku da izučava problematiku uprav-

ljanja upisana je školske 2005/06. godine, a pošto je predmet u

obaveznom programu četvrte godine, studenti tek trebaju da

se upoznaju sa planom i programom predmeta.

Promena strukture u sistemu stomatološke zdravstvene

zaštite u smislu povećanju broja privatnih preduzetnika, sa

sobom nosi neizbežno povećanje konkurencije, pooštravanjepravila rada, izmenjena očekivanja pacijenata, kao i mnoge

druge specifčnosti. U skladu sa tim, specifčna znanja iz oblas-

ti upravljanja se prosto nameću kao neophodna, a potreba za

sticanjem takvih znanja tek će rasti. Danas, dok je u toku ormi-

ranje jedinstvenog stručnog udruženja stomatologa (Komora),

očekujemo da bi pod njegovim okriljem bilo omogućeno spro-

vodjenje edukacije po pitanju upravljanja.

U protekle tri godine organizovano je mnoštvo stručnih

skupova . Tematika tih skupova je bila raznovrsna: od ino-

vacija do unapređenja bazičnih znanja, sa sve kvalitetnijom

i raznovrsnijom ponudom, ali je samo na jednom od tih sku-

pova bilo reči o problemu upravljanja.Razgovarajući sa kolegama, stiče se utisak da veliki

broj poistovećuje priču o upravljanju sa pričom o market-

ingu (reklamiranju), da veliki broj kolega smatra čitavu priču

„šećernom vodicom“, da i onaj mali broj inormacija koji do

nas dolazi (uglavnom posredstvom časopisa) nije prilagođen

našem podneblju i uslovima rada u našoj zemlji.

Da bi uočili značaj problema o kojem govorimo, neophod-

no je razjasniti nekoliko stvari. Prvo, menadžment je mnogo

više od marketinga, mada sam marketing predstavlja jedan

od najvažnijih delova procesa upravljanja. Ali, i ispunjavanje

pravno-zakonskih normi, snalaženje u brdu propisa, pravilnika,

upravljanje personalnim pitanjima, odnos prema pacijentu,

unapređenje procesa rada, optimiziranje postojećih resursapretstavljaju takodje bitan deo problema. Čitava priča zahteva

ozbiljniji pristup i brojne promene kako načina poslovanja,

tako i načina razmišljanja. Zamislimo samo koliko bi nam rad

bio lakši i uspešiji ako bi uspeli da se:

za 50% smanji otkazivanje već zakazanih termina,•

naplata zaostalih potraživanja poveća za 30%,•

prepolovi vreme neophodno za obavljanje administra-•

tivnih poslova,

poveća motivisanost pacijenta za složene, zahtevne (i•

skuplje!) intervencije,

napravi radna atmosera koja prija stomatologu i•

omogućava da pruži svoj maksimum,poboljša predstavljanje tržištu....•

Na sledećim stranama prenećemo vam iskustva koja su

stekle kolege radeći na našim prostorima, a u želji da svoje or-

dinacije učine efkasnijim i konkurentnijim.

RAČUNARSKA PODRŠKA

D

anas je gotovo nemoguće zamisliti svakodnevni

rad u ordinaciji bez upotrebe računara. Počevši

od zakazivanja pacijenata, evidentiranja: usluga,

fnansijskih obaveza i potraživanja; preko statističke obradepodataka, pa do multimedijalne komunikacije, računar je

neophodan i neizbežan. Zakon nam još uvek nalaže da većinu

podataka čuvamo „na

papiru“, ali bez računara,

priprema i obrada tih

brojnih podataka je znatno

otežana. Najvažniji deo

računarske podrške čini

sotver dizajniran za rad

i poslove kojima se bavi

stomatološka ordinacija.

Izbor dobrog sotvera jeveoma važan, ali i veoma

težak. Tržište ne obiluje

kvalitetnim rešenjima, pa



T E M A B R O J A

4 Stomatolog

su vam neophodni stručni saveti šta možete da zahtevate i

očekujete od sotvera i na koji način to da proverite. Zamolili

smo inžinjera Miodraga Stojanovića, tvorca računarskog

sotvera STOMIS, da nam pojasni pojam i mogućnosti sotvera

dizajniranih da podrže rad stomatološke ordinacije.

• Šta nude softveri

dizajnirani dapodržavaju rad

stomatološke

ordinacije?

S t o m a t o l o š k a

ordinacija je medi-

cinska ustanova, ali u

isto vreme i poslovna

celina, pa se od savremenih sotvera za pordšku stomatoloških

ordinacija očekuje da podrže stomatološku tehnologiju i

poslovno statistički aspekt rada ordinacije.

Kada je tehnologija u pitanju, to znači evidentiranje svih

relevantnih podataka o pacijentu kao i o uslugama koje sumu pružene. Tim podacima se mora pristupati lako i erfkasno

i moraju biti prezentirani stomatologu u ormi pogodnoj za

donošenje medicinskih odluka.

U poslovnom delu bi trebalo da prate tokove novca i ma-

terijala, kao i stanje opreme. Na osnovu tog praćenja, trebalo

bi da menadžera obaveste o stanju i pomognu u poslovnim

odlukama i aktivnostima.

Statistički izveštaji na osnovu evidentiranih podataka tre-

ba da budu sastavni deo kvalitetnog sotvera. Ti izveštaji mogu

biti osnov za donošenje poslovnih odluka, ali i kao podrška

naučnom radu. Pored toga, oni se mogu dostavljati medicins-

kim vlastima, a na osnovu zakonske obaveze o tromesečnom igodišnjem izveštavanju.

• Koji je neophodan minimum hardverske podrške za

jedan kvlitetan stomatološki softver?

Ako se kupuje nov računar, skoro i da ne može da se

pogreši. Perormanse danšnjih računara su takve da bi trebalo

da zadovolje zahteve svakog PMS (Practice Management Sys-

tem) sotvera. Možda bi jedino, sada standardnih 512 MB op-

erativne memorije, trebalo proširiti na 1GB.

• Kako odabrati dobar softver?

Pre nego što se up-

ustite u rizike odabira

sotvera za ordinaciju,

defnišite sopstvene

kriterijume i konsultu-

jte se sa kolegama koji

već koriste neki sotver.

Neki od kriterijuma

su: nužne unkcional-

nosti, korisnički intere-

js, cena i šta je uključeno

u cenu. Preko kolega seobavestite o unkciona-

lnostima i pouzdanosti

sotvera koji koriste.

Nije zanemarljivo ni iskustvo u celokupnom odnosu sa

isporučiocem-proizvođačem sotvera ( obuka, podrška, nove

verzije, vreme odziva na prijavljeni problem, efkasnost u

rešavanju problema, …)

Na osnovu kriterijuma i iskustva napravite uži izbor sot-

vera i pristupite prezentiranju.

Isporučioci obično imaju spremne prezentacije, međutim

vaš okus treba da bude na onim stvarima koje ste defnisalikao prioritetne. Na kraju, razjasnite za vas važna pitanja i oba-

vezno probajte sami da uradite ono što je isporučilac “lako i

brzo” prezentirao. Utvrdite da li je sotver stomatološki asocija-

tivan i lak za upotrebu.

U komercijalnim pregovorima obavezno razjasnite šta je-

ste, a šta nije u ceni.

I na kraju, ali ne manje važna je i evaluacija isporučioca-

proizvođača. Neki od kriterijuma su: da li mu je to osnovna ili

usputna delatnost, reerence, trajanje; osvedočeni stalni teh-

nološki i unkcionalni razvoj, što se očituje kroz nove verzije u

proteklih nekoliko godina.

• Kolika je cenakvalitetnog

stomatološkog

softvera?

Pokušaću da budem

objektivan, koliko je to

moguće, obzirom da

sam i sam proizvođač

sotvera.

Osnovno pitanje je

šta je uključeno u cenu

sotvera. Sotveri kojisu po ceni pristupačniji obično podrazumevaju isporuku CD-a

ili “skidanje” instalacije sa Interneta. To ima svoju cenu i tu se

obaveze isporučioca završavaju.

Drugi pristup je da je u cenu uključena i instalacija, obuka,

teleonska podrška i garancija.

Instalacija nije zanemarljiv posao, niti trošak, ako u ordina-

ciji ima više računara i drugih uređaja (rendgeni, intraoralne

kamere, skeneri...). To je posebo važno kada sistem i razmena

podataka moraju da unkcionišu kao pouzdana celina.

Obuka i teleonska podrška su nešto što sigurno ne treba

preskočiti. Sama implementacija i uvođenje su daleko efkasni-

ji ako su svi zaposleni u ordinaciji obučeni. Teleonska podrška

je tu da se neki specifčan ili slučaj koji se retko javlja brzo i ef-

kasno reši. Dobro je da za slučajeve koji nisu urgentni postoji

e-mail podrška.

U zavisnosti od karakteristika, odabranih opcija i podrške

cene stomatoloških sotvera na našem tržištu se kreću od 150

eura do 1300 eura.

• Koje su perspektive u razvoju softvera?

Savremeni alati za pravljenje sotvera su toliko dobri da je

samo mašta projektanata sotvera ograničenje. Tu sigurno ne

treba zanemariti i nove metodologije za komunikaciju korisni-ka i projektanata-realizatora sotvera. Važno je reći da u osnovi

svakog dobrog sotvera stoji multidisciplinarni rad tehnologa

(stomatologa) i sotver projektanta. Mišljena sam da će pre



T E M A B R O

J A

Stomatolog 5

svega biti poboljšanja u korisničkom interejsu (user interace)

i to kroz komande glasom, zamenu tastature ekranskim tasta-

turama (touch screen) i sl. Na taj način će se vreme evidenti-

ranja podataka značajno smanjiti i skupo vreme stomatologa

uštedeti.

Sa druge strane, integracija računarske i komunikacione

opreme je evidentna, tako da u jednom uređaju imamo i raču-

nar i teleon. To daje jednu novu dimenziju upotrebi podatakana mestu gde je stomatolog, a ne samo u ordinaciji.

• Kakve su mogućnosti povezivanja softvera sa različitim

digitalnim sistemima, bazama podataka, institucijama?

Proizvođači digitalnih sistema, obzirom da najčešće poslu-

ju na svetskom tržištu, nisu u mogućnosti niti im je ekonomski

isplativo da se bave PMS sistemima i svim njihovim specifčno-

stima vezanim za pojedino lokalno tržište. Zbog toga se oni

okusiraju na unkcionalnosti i perormanse svojih sistema i

preporučuju saradnju sa lokalnim isporučiocem PMS sotvera.

Da bi se korisnicima digitalnih i PMS sistema omogućio mak-

simalni komor u radu, obično proizvođači digitalnih sistemastavljaju na raspolaganje protokole za integraciju ili bridging

proizvođačima PMS sotvera. Poštujući te protokole, proizvo-

đači PMS sotvera omogućavaju stomatolozima brz i lak prelaz

u program za podršku rendgena i/ili ortopana i/ili intraoralne

kamere. To praktično znači da se otvori karton pacijenta u PMS

sotveru i onda jednim klikom „karton“ tog istog pacijenta u

bazi podataka rendgenskih ili intraoralnih snimaka. Od tog

trenutka sve unkcionalnosti tih programa su na raspolaganju

stomatologu ( merenje kanala, flteri, gustina kosti itd.)

• Pouzdanost u radu i čuvanju podataka?

Pouzdanost u radu

se postiže pouzda-

nom opremom i sta-

bilnim i pouzdanim

sotverom za podršku

ordinaciji. Preporuka

je da bar jedan raču-

nar, po pravilu server

baze podataka, bude

„brand name“, a osta-

li mogu biti i „no name“ tj. sklapani kod lokalnog isporučioca

opreme. „Brand name“ računari kao što su IMB, HP, Toshiba,

Dell, Siemens,.. imaju strogu izlaznu kontrolu i to garantuje

pouzdanost u radu. Ako takav računar iz bilo kog razloga nije

dostupan, onda je potrebno praviti češće sigurnosne kopije

podataka (backup). Sigurnosne kopije se uobičajeno prave

na fzički drugom tvrdom disku računara. Jednom nedeljno ili

mesečno najmlađa sigurnosna kopija se narezuje na CD i fzi-

čki sklanja na neko sigurno mesto koje nije ordinacija. Tako se

eleiminišu i drugi mogući uzroci gubitka podataka kao što su

požar, poplava, krađa itd.

• Razmena podataka i sigurnost ličnih baza podataka u

procesu razmene?

Na današnji dan razmena medicinskih podataka o pacijenti-

ma nije sistemski niti operativno regulisana. Analiza i tumačenje

razloga za to svakako prevazilaze namenu i obim ovog članka.

Potreba za razmenom podataka je neosporna i ona se u

posebnim slučajevima, ali ne na sistemskom nivou, može re-

alizovati korišćenjem savremenih Internet tehnologija uz sve

rizike povrede privatnosti podataka.

Sigurnost se može povećati ako se komunikacija odvija

u okviru ranije defnisane i poznate grupe. Te metodologije i

tehnike su razvijene i relativno lako operativno primenjlive i

pružaju zadovoljavaući nivo sigurnosti.

MARKETING

Marketing (reklamiranje) je veoma osetljiva tema u ob-

lasti zdravstva. Iako stomatolog čuva zdravlje pacijen-

ta, on svoj „hleb“ zarađuje prodajući određene vrste

usluga, koje predstavljaju spreg znanja i manuelni sposobno-

sti. Za svaku stomatološku usluge je neophodno upoznavanje

potencijalnih korisnika sa vrstom, cenom i mestom na kome

ta usluga može da se potraži. Zbog specifčnosti posla, zakon

je strogo defnisao pravila oglašavanja u oblasti zdravstva. U

sledećem broju govorićemo više o zakonskim ograničenjimakoja defnišu oglašavanje u oblasti zdravstva.

Pa ipak, načini za sprovođenje marketinga su brojni. Od

unutrašnjeg do spoljnjeg marketinga svuda se pruža moguć-

nost da se predstavimo i da zauzmemo neki stepenik više u

tržišnoj utakmici.

Na polju unutrašnjeg marketinga imamo opciju predsta-

vljanja i upotrebe novih tehnoloških procesa koji su najbolje

rešenje za zdravstveni problem pacijenta. Bitan zadatak je i

unapređenje poverenja na relaciji pacijent-lekar, kao i usposta-

vljanje sistema za obaveštavanje i inormisanje pacijenta (SMS,

e-mail, teleonski poziv).

Veliki broj kolega smatra da je svrsishodnost spoljašnjegmarketinga u stomatologiji ograničena i oslanjaju se isključivo

na unutrašnji marketing, što nije dovoljno. Naime, radio, tele-

vizija, pisani mediji, internet, bilbordi, nude široke mogućnosti

reklamiranja stomatoloških usluga. Konkretan eekat takvog

marketinga se sigurno ne može zanemariti, a nama je bila po-

sebno interesantna uloga interneta u sistemu oglašavanja. Je-

dan od razloga za to je veoma jednostavan način na koji svaki

vlasnik internet prezentacije može da stekne uvid u mogućno-

sti oglašavanja putem internet stranica.

Njemu su dostupni brojni podaci, poput: koliko puta se

ime njihove stranice pojavi na nekom od pretraživača, koliko

osoba poseti njihovu prezentaciju, koliko materijala se preu-

zme sa njihove prezentacije, koliko se od tih poseta pretvori u

zahtev za intervenciju ili savet, iz kojih zemalja stiže najviše po-

seta, sa kog pretraživača stiže najviše poseta i mnoge drugih

korisne inormacije.

Zahvaljujući dr

Miši Petroviću, iz sto-

matološke ordinacije

„Apolonija“, Beograd,

došli smo do veoma

ubedljivih podataka.

Dr Petrović je or-

mirao internet pre-

zentaciju još 1998.godine, a od tada

prati i obrađuje po-

datke o posećenosti,



T E M A B R O J A

6 Stomatolog

kontaktima, itd.. U proteklih dvanaest meseci, prezentacija

ordinacije Apolonija se prosečno, na nivou od mesec dana, na

pretraživačima pojavljivala od 21000 do 46000 puta. Od tog

broja, 1000 do 3000 pojavljivanja je zainteresovalo posetioce

da posete prezentaciju. Prilikom svake posete otvoreno je od 2

do 10 strana sadržaja na prezentaciji i preuzeto od 600 do 1100

ajlova sa prezentacije dnevno.

Još interesantniji podaci su nam pruženi na osnovu pra-ćenja rada u periodu 2000-2005. Na dnevnom nivou dva kon-

takta, po proceni doktora, zavređuju odgovor na postavljeno

pitanje preko prezentcije, što čini oko 50 kontakata na mese-

čnom nivou. Četvrtina ostvarenih kontakata je u vezi interven-

cije, dok ostatak pacijenata potražuje savete.

Od pacijenata koji se obraćaju za intervencije, 35% intere-

suje hirurgija i implantologija, 31.5% protetika, 17% parodon-

tologija, 9.5% ortodoncija i 7% dečija i preventivna stomato-

logija.

Od pacijenata koji potražuju intervencije, 60% pacijenata

je zainteresovano za obimnije intervencije, dok 40% pacijena-

ta interesuju manje intervencije.

Na proseku od 50 kontaktiranih pacijenata, dva pacijentase odlučuju na intervenciju.

Kada se sabere prosečna zarada koja je ostvarena od paci-

jenta pristiglih preko interneta, na mesečnom nivou je iznosila

220 eura (period 2000-2005).

Dr Petrović navodi i da je od 2005. na ovamo, prosečna me-

sečna zarada porasla za 50€ na godišnjem nivou.

Ovi podaci nedvosmisleno pokazuju da značaj interneta

u marketingu nije za potcenjivanje, pogotovo što ekspanzija

korišćenja interneta u našoj zemlji tek predstoji.

Na kraju, nama nije bilo teško da i mi malo računamo. Do-

šli smo do zaključka da ukoliko rast prihoda dr Petrovića bude

nastavio da se ostvaruje ovim tempom, on će za 1660 godinazarađivati jedan milion eura godišnje od pacijenata koji su pri-

stigli zahvaljujući njegovoj internet prezentaciji.

ORGANIZACIJA RADA

Udanašnje vreme, sve je veći broj intervencija koje stru-

ka nudi pacijentima, a i usluge su sve kvalitetnije. Me-

djutim, to neizbežno dovodi do usložnjavanja: proce-

sa rada, odlučivanja, koordinacije i izvođenja intervencija.

Pacijenti žele da do rezultata stignu što brže, ali i da zadrže

kvalitet, što stomatologe stavlja u situaciju da neprekidno tragaju

za rešenjima, kojima će da izađu u susret pacijentu. Naravno, pri

tome hoće i da očuvaju

postulate kvalitetnog

rada.

Dobro isplanirani,

usklađeni i efkasno izve-

deni koraci dovode do

uspeha i zadovoljstva

pacijenta. Greške lekara

koštaju gubitka povere-

naja pacijenta, a pacijent

gubi vreme, novac i razvi-

ja sumnju za sve budućeintervencije.

O izazovima pla-

niranja i uskalđivanja

terapijskih procedura, dr Tomislav Živanović iz ordinacije „TIM

stomatologija“, Beograd, govorio je na Stomatološkim danima

2005. u okviru predavanja POLIVALENTNI TRETMAN U US-

LOVIMA PRIVATNE STOMATOLOŠKE PRAKSE. Zamolili smo ga

da deo tog materijala podeli sa našim čitaocima, a u sledećem

broju imaćete priliku da u celosti pročitate pomenuti tekst..

INFORMISANJE STOMATOLOGA

K valitetna i pouzdana inormacija je veoma vredna, ali

nije uvek lako do nje doći. Nakon što završi stomatološki

akultet, stomatolog ima dužnost da neprekidno obnav-

lja svoja znanja. Danas je lakše nego ikada pre doći do podata-

ka.Tako nam se kao izbor pružaju stručni skupovi, štampani

časopisi, specijalizovani kursevi i napokon, nezaobilazni inter-

net.

Prateći stručne skupove u protekloj godini, stiče se utisak da

je ponuda kvalitetnih i aktuelnih tema veoma bogata i raznovrs-

na. Kao organizatori skupova ističu se Stomatološki akultet iz

Beograda, distributeri, udruženja stomatologa, a ove godine sei Ministarstvo za privredu pridružilo organizujući skup DENTAL

EXPO 2007. Bilo bi dobro razvijati zdravu konkurenciju među

gore spomenutim organizatorima , a i koordinirati njihove ak-

tivnosti. Time bi se omogućilo što većem broju stomatologa da

posećuje date događaje. Takodje smo morali primetiti sve veći

broj kvalitetnih stranih predavača, što osvežava stručnu scenu

i daje uvid u razvoj struke van naših granica.

Specijalizovani kursevi su prilika da se za kratko vreme, „iz

prve ruke“ usvoje inormacije. Oni nude najviše inormacija, ali

od organizatora zahteva visoke troškove, što se odražava i na

sredstva koja stomatolozi moraju da odvoje ukoliko žele da na

ovaj način stiču nova stručna znanja i veštine.Štampani časopisi su raznolikošću tema kojima se bave ta-

kodje interesantni u inormisanju stomatologa, pa se i mi nad-

amo da će naš časopis biti sve korisniji oslonac stomatolozima

u njihovom radu.

Za razvoj časopisa neophodna je i saradnja čitalaca. Danas

je veoma lako svoja zapažanja, pohvale, kritike, interesovanja,

savete, putem interneta podeliti sa uredništvom. Na taj način

će časopisi biti sve bolji, prilagođeni meri i potrebama čitalaca.

Ovom prilikom Vas pozivamo da nam jednostavno, putem e-

mail-a, uputite sve primedbe i savete, pitanja, a mi ćemo se

potruditi da vam odgovorimo i da rad časopis učinimo što ko-

risnijim za vas.

I na kraju, zbog najvećih količina podataka: najsveobuhvat-

nijih, najdinamičnijih i najsvežijih internet je nezaobilazan u in-

ormisanju. Na internetu možemo pronaći mnoštvo slobodnih

– besplatnih sadržaja. Te sadržaje nam danas nude PUBMED,

MEDLINE, baza časopisa sa otvorenim pristupom, KOBSON (za

univerzitetske radnike) kao i mnogi opšti pretraživači preko

kojih je moguće doći do stručnih radova, predavanja, slikovnih

prezentacija, otografja i mnogo čega drugog.

Mi ćemo u svakom broju časopisa skretati pažnju na mesta

koja su nama bila intersantna, u nadi da ćete i vi pronaći nešto

korisno za vas.

Sadržaji koje je neophodno kupiti nude se u vidu CD, vid-

eo prezentacija, video kurseva, časopisa i nude značajne inor-macije. Neophodno je obratiti pažnju pri odabiru, jer cene nisu

zanemarljive, a svi sadržaji nisu istog kvaliteta.



S T R U Č N I R

A D O V I

Stomatolog 7

UVOD

Moderna restaurativna stomatologija podrazumeva

optimalnu primenu svetlosno-polimerizujućih i ad-

hezivnih materijala. Pored bolje prevencije i este-tike ovi materijali vode drugačijem pristupu karijesnoj leziji,

uključujući preparacije, koje su minimalno invazivne i sa pre-

ciznim uklanjanjem samo obolelog tkiva.

Ovaj zahtev, koji se odnosi na preparacije kaviteta, je teško

postići korišćenjem rotirajućih instrumenata i zato raste in-

teresovanje za druge preparacione tehnike i modernu terapiju

karijesa.

Pošto karijes ne napreduje tako brzo, kao u prošlosti,

moguće je odložiti terapiju koja se odnosi na restaurativni

tretman. Za inicijalnu leziju u gleđi i malu invaziju u den-

tinu moguće je pokrenuti proflaktička merenja i nakon toga

odlučiti da li je potrebna restaurativna terapija ili ponavljanjedijagnostičke procedure. Uslovi za demineralizaciju se mogu

održati i više godina. Ukoliko se ne uspe sa zaustavljanjem na-

predovanja demineralizacije preduzima se uklanjanje karijesa

na različite načine.

Uklanjanje karijesa je jedna od terapijskih mera u ok-

viru operativno-hiruške terapije napredovale karijesne lezije,

odnosno karijesne lezije sa šupljinom na površini krunice ili ko-

rena zuba. Pri uklanjanju karijesa klasičnim metodom, pomoću

bušilice i zubarskih svrdala, probleme imaju i terapeut i paci-

jent. Problemi terapeuta su borba sa strahom i bolom paci-

jenta i stalna dilema da li je uklonjen sav karijes. Problemi paci-

jenta su Novokain, bušenje, zadebljala usna, utrnulost vilice,

kao posledice anestezije.

Srećom, danas postoje i druge mogućnosti uklanjanja

karijesa koje su prijatnije za pacijenta zato što ne koriste igle,

špriceve i zubarska svrdla a klasična anestezija može biti za-

menjena elektronskom.

Karijes je hronično oboljenje koje počinje lokalizovanom

progresivnom demineralizacijom na površini krunice ili korena

zuba. U zavisnosti od stepena razvoja oboljenja, može se lečiti

na dva načina. Savremena doktrina lečenja karijesa obuhvata

1.ne-operativnu, preventivnu strategiju lečenja i 2.operativno-

hirušku terapiju karijesa, koja obavezno uključuje „minimalno

invazivni tretman“

Ne operativno lečenje karijesa i prevencija su ultimativni

cilj restaurativne stomatologije.

Ne operativno lečenje se sprovodi kod subpovršinskih de-

mineralizacija u fsurama, na glatkim površinama (bele mrlje) i

na površini korena zuba bez kaviteta ili sa manjim kavitetom

pristupačnim čišćenju (Brzzelli, 2006). Terapija podrazumeva

korekciju oralne higijene i ishrane, lokalnu aplikaciju uorida,postavljanje prekrivača i HealOzone terapiju.

Postavljanje dijagnoze i praćenje izazvane remineralizacije

podrazumeva primenu Electrical Caries Monitor-a – ECM, ili

DIAGNOdent-a (KaVo). DIAGNOdent procenjuje uorescenciju

koja se razvija kad lasersko svetlo dotakne polje sa demineral-

izacijom. DIAGNOdent je laser uorescentni metod za merenje

stepena demineralizacije i njeno numeričko praćenje na moni-

toru aparata. Demineralizacija gleđi se iskazuje numeričkim

vrednostima od 5-25 a početna demineralizacija dentina do 35.

Pošto aparat pruža reproduktivne i kvantitativne numeričke

vrednosti, moguća je kontrola karijesa u smislu njegove stabi-

lizacije ili progresije. Posle primenjene terapije ne operativnog

lečenja karijesa, merenje stepena demineralizacije se ponavlja,

najčešće za šest meseci, i ako nema značajne remineralizacije,

preduzima se operativno-hiruška terapija karijesa.

Hiruška terapija karijesa obuhvata tri terapijske mere: 1.

preparatio cavi dentis, 2. desinectio cavi dentis i 3. obturatio

cavi dentis. Analogno obradi infcirane rane u hirurgiji, posle

preparacije ili uklanjanja obolelog tkiva, vrši se dezinekcija den-

tinske rane i njeno zatvaranje, odnosno restauracija deekta.

Operativna-hiruška obrada karijesa vrši se kod napredova-

le karijesne lezije koja dovodi do ormiranja šupljine na površini

krunice ili korena zuba. Nakon uklanjanja karijesa površina

dentina treba da je tvrde konzistencije. Nažalost, još ne postojiobjektivni klinički parametar kojim se pouzdano utvrđuje da

je sav karijes uklonjen, pa se provera vrši sondiranjem površine

ili aplikacijom boja koje selektivno boje karijesni dentin.U in

vitro istraživanjima, moguće je utvrditi efkasnost uklanjanja

karijesa na osnovu osobine jako demineralizovanog i infci-

ranog dentina da autouorescira. Autouorescencija se iza-

ziva UV svetlom ili konokalnim laser skening mikroskopom.

Autouorescencija se koristi kao objektivni marker za

razmekšali, karijesni dentin koji zahteva ekskavaciju (Lennon,

2003) i pogodna je za procenu efkasnosti metoda preparacije.

Karijes dentina se sastoji iz površinskog i dubljeg slojakoji se jednostavno označavaju kao: a.caries inected dentine

i b.caries aected dentin. Postojanje dva sloja karijesnog den-

tina je dobro dokumentovano (Fusayama, 1979)

Prof. Dr Dačić-Simonović DragicaDr Dačić Stefan

Doc. Dr Radičević Goran

Prof. Dr Gašić Jovanka



S T R U Č N I R

A D O V I

8 Stomatolog

Površinski sloj ili „caries inected“ dentin čini demineral-

izovano, denaturisano i jako infcirano tkivo. Dublji sloj, „caries

aected“ dentin, je građen od delimično demineralizovanog

tkiva, sadrži kanaliće punjene “Whitlockite” karijes kristalima i

zato je ne propustljiv za transudaciju dentinske tečnosti (Lee,

2003). Takođe, ovaj sloj sadrži intaktna, ne denaturisana kola-

gena vlakna podložna remineralizaciji (ten Cate, 2001)

Iz ovih razloga, postoji opšte prihvaćen stav da, dublji slojkarijesnog dentina treba sačuvati tokom obrade lezije (Mc-

Comb, 2001; Kidd, 2004). Različiti metodi uklanjanja karijesa

su, u ovom pogledu, različito efkasni.

Tehnike uklanjanja karijesnog dentina razvijale su se još od

G. V. Black-a (1893. god). U početku, su preporučivani principi

“ekstenzija radi prevencije” i uklanjanje zdrave zubne strukture

radi retencije materijala za plombiranje zuba. Ovi principi pre-

paracije kaviteta su bili bazirani na tadašnjem nivou poznavan-

ja karijesnog procesa i restaurativnih materijala.

RAZLIČITE TEHNIKE UKLANJANJA KARIJESA

Kategorija Tehnika

Mehanička, rotirajuća Svrdla

Mehanička, ne rotirajuća

Ručni ekskavatori,Vazdušna abrazija,Vazdušno poliranje,Ultrasonična abrazija iSono abrazija

Hemo mehanička Caridex, Carisolv, Enzimi

Foto ablacija Laseri

Banerjee A; Watson TF; Kidd AM: Dentine caries

excavation: a review o current clinical techniques.

British Dental Journal, 2000; 188:9,476-481

PROCENA EFIKASNOSTI POJEDINIH TEHNIKA

M e t o dZdrava

gleđZdravdentin

Karioznagleđ

Karioznidentin

P r i m e d b e

Ručni ekskavatori - + + ++ Bezbolan i pouzdan metod

Rotacioni boreri +++ +++ +++ +++ Vazdušna turbina i bušilica male brzine

Vazdušna abrazija +++ +++ ++ + Zavisi od upotrebljenog abrazivnog agensa

Vazdušno poliranje + + + - Zahteva supstancu tvrde površine za abraziju

Ultrazvuk + + + - Ne uklanja razmekšali dentin

Zvučna abrazija - + + ++ Potreban dodatni rad

Carislov - - - +++ Potreban konvencionalni pristup dentinu

Laseri + + + + Zavisi od talasne dužine, jačine i trajanja pulsa

Enzimi - - - + Potreban dodatni rad

Klinički značaj različitih tehnika obrade karijesa

Važno je da praktičar zna šta se može postići različitim

tehnikama obrade karijesa. Najvažniji parametri su:

• Efkasnost uklanjanja razmekšane,infcirane zone dentina

i očuvanje dublje zone podložne remineralizaciji

• Mogućnost oštećenja okolnog, zdravog tkiva

• Ultrastruktura- morologija obrađivane površine gleđi identina, jer utiče na bonding proceduru

• Reakciju pulpe na primenjeni metod ekskavacije karijesa

• Trajanje i bolnost procedure

Najnoviji metod terapije karijesa

HealOzone (CurOzone USA Inc,Ontario,Canada) je novi

metod terapije zubnog karijesa.On preporučuje primenu

ozona za smanjenje, zaustavljanje ili usporavanje progresije

karijesa (Brazzelli, 2006).

Kompletna HealOzone procedura uključuje direktnu

aplikaciju ozona gasa u karijesnu leziju na površini zuba,korišćenje remineralizujućih rastvora odmah posle aplikacije

ozona i primenu zubne paste, oralnog spreja i rastvora koji

sadrže uoride.

Indikacije za primenu HealOzone: 1.Terapija karijesa (f-

surni karijes-karijes gleđi i karijes dentina), 2.Zalivanje fsura,

3.Terapija ati, 4.Terapija herpesa, 5 Terapija hipersenzitivnosti

zuba, 6.Endodontski tretman zuba.

Pogodnosti terapije ozonom: potpuno bezbolna proce-

dura, štedi zubno tkivo pošto nema bušenja, jednostavan tret-

man, brza karijes destrukcija i uništavanje kariogenih bakterija

(10-60 sec), bez lokalne anestezije, posle remineralizacije du-

blji deekti se pune estetskim materijalom.Terapijske mere u savremenoj metodi lečenja karijesa dentina

Tretman se sprovodi u više aza dok se ne postigne remin-

eralizacija tkiva. Nakon primene HealOzone karijesna šupljina



S T R U Č N I R

A D O V I

Stomatolog 9

se privremeno puni sa Fuji VII, koji i sam pojačava remineral-

izaciju i sprečava ulazak hrane u šupljinu zuba. Pacijent do-

datno, kućnom negom, stimuliše remineralizaciju. Punjenje

se uklanja kasnije, kada se određeni stepen remineralizacije

potvrdi DIAGNOdent aparatom. Ako je potrebno, procedura

se ponavlja dok se zub kompletno ne remineralizuje. Na kraju

se zub restaurira estetskim ispunom.

Individualna proučavanja pokazuju nekonzistentne eek-te ozona na karijes, kroz različita merenja karijes progresije

i regresije. Potrebno je više dokaza pre nego što ozon bude

prihvaćen u terapiji karijesa kod dece. (McComb, 2005)

Najstarija tehnika uklanjanja karijesa

Rotirajuće svrdlo je u univerzalnoj upotrebi iako postoje

problemi koje treba prevazići. Pet aktora izaziva neprijatnost i

bol vezane za preparaciju kaviteta ili brušenje zuba:

• Osetljivost vitalnog dentina

• Pritisak na zub

• Koštano provodljiva vibracija

• Visoka bučnost vazdušnih turbina i kolenjaka• Stvaranje visokih temperatura na površini sečenja

Dijamantska, čelična i tungsten karbidna svrdla su ne

selektivna u uklanjanju tkiva i mogu ukloniti oba sloja karijes-

nog dentina, uz širenje u zdravi dentin, jer ih je teško kontroli-

sati zbog visoke efkasnosti sečenja

Samo-ograničavajući koncept mehaničkog uklanjanja

karijesa (Boston, 2003) preporučuje upotrebu polimernih

svrdala (SmartPrep, SSWhite Burs, USA) od polieter-keton-

ketona (PEKK), koja su u stanju da uklanjaju samo mekani

karijesni dentin, ostavljajući dublji sloj.

Ispitivanja pomoću TEM su pokazala nekompletno uklan-

janje denaturisanog karijes inektivnog dentina, primenomovih svrdala (Silva i sar. 2006). Trenutno se radi na njihovom

redizajnu i poboljšanju efkasnosti.

Ekskavatori- ART tehnika

ART tehnika podrazumeva Atraumatski Restaurativni Tret-

man karijesa dentina jer se uopšte ne koriste zubarska svrdla

za uklanjanje karijesa. Za ručno otvaranje lezije i ablaciju kar-

ijesa primenjuju se nožići, dleta i ekskavatori. Nakon detaljnog

uklanjanja karijesa, šupljina se puni glas jonomer cementom

koji se vezuje bez osvetljavanja. Pored punjenja kaviteta, is-

tim materijalom se zalivaju i okolne fsure pa se ovaj metod

sanacije karijesa zove i restaurativno preventivni. Prve pilot

studije rađene su u Tanzaniji, Zimbabveu i Pakistanu a zatim

u Kambodži, na Tajlandu, u Kini. Nakon trogodišnje evaluacije

uspešnosti tretmana zaključeno je da ART restauracija nije

značajno manje efkasna od konvencionalnog metoda restau-

racija I klasa (Frencken JE; Holmgren CJ,1999)

Vazdušna abrazija

Svoj originalni razvoj duguje RB Black-u, 1945

Predstavlja alternativni pseudo-mehanički metod za uk-

lanjanje zubnog tkiva koji uključuje bombardovanje zubne

površine česticama velike brzine (Al2O3), u vazdušnom mlazuEfkasnije uklanja zdravo tkivo od demineralizovanog.

Nema značajne razlike u pulparnom odgovoru u odnosu

na klasični metod preparacije svrdlima

Indikacije: uklanjanje kamenca i kalkulusa, preparacije ka-

viteta i zalivanje fsura

Nedostaci:- nedostatak taktilne kontrole, nekompletno uk-

lanjanje razmekšanog dentina, problemi sa inhalacijom čestica.

Nedostatci se ublažavaju obaveznom primenom koerda-

ma, primenom čestica od 27.5 mikrona (po preporuci FDA) i

primenom alternativnih abrazivnih mikstura sa smolom koje

selektivnije uklanjaju karijes.

Kavitet posle primene vazdušne abrazije

Uklanjanje karijesa usmerenim mlazom čestica

Vazdušno poliranje

Primena hidrosolubilnih čestica Na bikarbonata i trikal-

cijum osata, u usmerenom vodenom i vazdušnom mlazu,

za sečenje zubnih tkiva. Smanjenjem vazdušnog pritiska se

reguliše abrazivnost čestica.

Ultrazvučna i zvučna abrazija

Proučavanja Nielsen-a, 1950., ukazala su na mogućnost

korišćenja ultrasoničnih instrumenata za sečenje zubnih tkiva.

Visoko rekventni, sonični skaleri sa abrazivnim vrhovima

eliptičnog oblika, prekriveni dijamantom lakše seku tvrđe tki-

vo. Nisu efkasni u uklanjanju karijesnog dentina.Vrhovi instru-

menta se hlade vodenom irigacijom

Operativni vazdušni pritisak za završetak preparacije je 3,5

bara.Oscilacije vrhova instrumenata su u polju od 5-25 KHz.

Aparat za ultrazvučnu abraziju



S T R U Č N I R

A D O V I

10 Stomatolog

Hemomehanički metod

Carisolv sadrži dva gela na bazi karboksimetil celuloze:

- crveni gel čine 0,1M amino kiseline (glutaminsku kiselinu,

leucin i lizin) NaCl, NaOH, eritrozin

- drugi gel sadrži natrijum hipohlorid NaOCL-0,5%

Mešaju se u jednakim količinama, aplikuju ručnim instru-

mentom na kariozni dentin i ostavljaju 30 s, pre nežnog i de-taljnog abradiranja i uklanjanja razmekšalog dentina. Rastvor

ima pH oko 11. Pozitivno i negativno naelektrisane grupe

amino kiselina postaju hlorisane i ruše kolagenske poprečne

veze u matriksu karijesnog dentina. Rastvor deluje samo na

denaturisana kolagena vlakna dok okolni zdrav dentin ostaje

ne oštećen. Kod artefcijelnog otvaranja kavuma, reparacija i

stvaranje mineralizovanog tkiva je brzo i uspešno.

Metod je blag prema pulpi i prijatan za pacijenta. Može

da zahteva primenu turbine za otvaranje lezije i, retko, lokalnu

anesteziju. Ostavlja čvrstu površinu dentina pogodnu za mik-

roretenciju i bonding proceduru. Površina je neravna i podseća

na “alpski pejzaž”, zbog eksponiranih kolageni h vlakana.

Karisolv je, pored svrdala, najselektivniji metod za uklanjanje karijesa a posebno je indikovan kod karijesa V klase, kod

caries profnda i pre svega kod dece zato što je tih, nežan i

bezbolan metod.

Primena Carisolv-a kod uklanjanja karijesa

Laseri

Od razvoja prvog crvenog lasera (Maiman, 1960), naučnici

smatraju da laser može biti primenjen za sečenje tvrdih i me-

kih tkiva.

Efkasnost lasera zavisi od: talasne dužine, pulsne energije,

emisione snage i optičkih osobina tkiva koje se seče.

Problemi kod primene pri preparaciji kaviteta su: termička

iritacija pulpe, ograničena kontrola procedure i moguće

oštećenje susednog, zdravog tkiva.

Prednosti: bezbolnost, uništavanje S. Mutans, čiste površine

gleđi i dentina.

Najproučavaniji i provereni laser, sa aspekta uklanjanja

zubnog tkiva, je Er-Yag laser. On je na tržištu više godina i

dobio je FDA odobrenje. Skraćenjem njegove talasne dužine

i korekcijom pulsa postignuta je efkasna ablacija karijesa uz

izbegavanje oto plazmatičnih eekata.

Regulacijom tri glavna parametra (pulsne energije, rekven-

cije i trajanja pulsa) postignuto je efkasno uklanjanje: gleđi,

zdravog dentina, karijesnog dentina, restaurativnih materijala;

kondicioniranje gleđi; priprema fsura za zalivanje.

Ablacija tvrdog zubnog tkiva se sprovodi pomoću mikro-

eksplozija. Uz apsorpciju energije lasera nastaje momentalno

isparavanje vode i značajan porast zapremine, što ima za po-sledicu lomljenje kristalne strukture hidroksi apatita. Zbog

toga je veoma važno efkasno hlađenje vodom i vazdušnim

sprejom, tokom preparacije laserom.

Er-Yag laser, uz vodeno hlađenje, pokazuje mali termički

eekat, odsustvo pritiska i rikcija, odsustvo vibracija i oštrog

zvuka a preparacija se može vršiti bez anestezije.

Nakon ablacije karijesa laserom dobijaju se čisti i sterilni

zidovi kaviteta, bez smear layer.Nema mikroraktura niti kar-

bonizacije u gleđi. Terapijska aplikacija energije lasera čini

zubno tkivo otpornim na kiseline i obezbeđuje efkasnu rem-

ineralizaciju i asimilaciju uorida, odnosno, ima preventivnodejstvo.

Er-Yag laser

Enzimi

Goldberg i Keil (1989) su uspešno uklonili kariozni dentin

korišćenjem bakterijske Achromobakter kolagenaze koja nije

oštetila čvrste slojeve dentina ispod lezije.

Nedavna studija opisuje korišćenje pronaze, ne specifčnog

proteolitičkog enzima iz Streptococcus griseus, u iste svrhe.

Potrebna su dodatna laboratorijska ispitivanja ove metode

uklanjanja karijesa.

Er-Yag vodeni laser za bezbolnu preparaciju zuba



S T R U Č N I R

A D O V I

Stomatolog 11

ZAKLJUČAK

Nove tehnike sečenja tvrdih zubnih tkiva razvijaju se sa na-

merom smanjenja većeg gubitka tkiva i sprečavanja oštećenja

pulpe. U okviru brojnih tehnika sečenja tkiva, idealni sekući in-

strument bi trebalo da uključuje određene aktore:

• Komor i lakoću primene

• Mogućnost uklanjanja samo obolelog tkiva• Što manju bolnost

• Bešumnost i minimalni pritisak

• Isključivanje vibracije ili toplote

• Za idealnom tehnikom uklanjanja karijesa se još traga.

LITERATURA

1. Brazzelli et al: Systemic review o the eectivenes and cost-

eectiveness o HealOzone or the treatment o oclusal pit/

fssure caries and root caries. Health Technology Assessment2006; Vol 10:16, 1-6.

2. Silva et al: Evaluation o a Sel-limiting concept in Dentinal

Caries Removal. J Dent Res, 2006; 85 (3): 285-286.

3. Banerjee A; Watson TF; Kidd AM: Dentine caries excavation: a

review o current clinical techniques. British Dental Journal,

2000; 188:9,476-481.

4. Polidorou O; Pelz K; Hahn P: Antibacterial eect o an ozone

device and its comparison with two dentin-bonding sys-

tems. Eur J Oral Sci 2006; 114: 349-353.

5. Rickard GD et al: Ozone therapy or the treatment o dentalcaries. Cochrane Database Syst Rev 2004; (3):CD004153.

6. Azrak B et al: Comparison o the e cacy o chemomechani-

cal caries removal (Carisolv) with thet o conventional exca-

vation in reducing the caries ora. Journal o Pediatric Den-

tistry 2004; 14: 182-191.

7. Celiberti P; Francescut P; Lussi A: Perormance o our den-

tine excavation methods in deciduous teeth. Caries res 2006;

40 (2): 117-23.

8. Farr C: Dental lasers enter the 21st century. Dentistry today,

1986, 86

9. Beer R; Bauman MA; Kim S: Color Atlas o Dental Medicine-

Endodontology. Dental Institute, Center or Dental Medicine

University o Basle, Switzerland 2000, 1-10, 68-71.10. Frencken JE; Holmgren CJ:How eective is ART in the man-

agement o dental caries? Community Dent Oral Epidemiol

1999;27: 423-30.



S T R U Č N I R

A D O V I

12 Stomatolog

J

una 2004. godine Međunarodna Agencija za istraživanje

raka (IARC), izdala je saopštenje za štampu u kojem se

navodi da „postoji dovoljno dokaza da ormaldehid izaziva

nazoaringealna kancerogena oboljenja kod ljudi.“ Pored toga,IARC je otkrio dovoljno pokazatelja, mada još ne potvrđenih,

da postoji veza između izlaganja ormaldehidu i leukemije(1).

Mada su ovi nalazi zasnovani na hroničnoj izloženosti orm-

aldehidu, nasuprot kratkotrajnom izlaganju tokom tretmana,

nameću se pitanja o pogodnosti korišćenja medikamenata

baziranim na ormaldehidu i njihove primene u stomatološkoj

praksi.

Kolika je zaista izloženost ormaldehidu tokom pulpalnog

tretmana nije sasvim jasna, kao sto nije jasan ni koliki je ku-

mulativni eekat izloženosti ormaldehidu od starne stoma-

tologa. Sa druge strane, novi nalazi pokrenuli su debatu naovu temu i podstakli preispitivanje i poređenje alternativnih

medikamenata koji se mogu koristiti umesto preparata na bazi

ormaldehida.

Cilj ovog članka jeste da ponudi pregled alternativnih me-

dikamenata korišćenih u dečjoj stomatologiji u Velikoj Britaniji

u nadi da će ova razmena inormacija biti zanimljiva i korisna

našim kolegama u Srbiji, kako onima angažovanim u opštoj

stomatološkoj praksi, tako i specijalistima.

UVOD

Endodontska terapija mlečnih zuba je složena i zavisi odbrojnih aktora, među kojima su najvažniji zdravstveni,

dentalni i socijalni položaj pedijatrijskih pacijenata. Vrste

terapija pulpe koje se najčešće koriste u Velikoj Britaniji su:

• indirektno prekrivanje pulpe

• direktno prekrivanje pulpe (tretman sa malom stopom

uspeha)

• pulpotomija

• terapija desenzibilizacije pulpe

• pulpektomija

Svaka od prethodno navedenih terapija se koristi u zavis-nosti od kliničke slike. Međutim, sa stanovišta korišćenja medi-

kamenata na bazi ormaldehida, najčešće u obliku ormokrezo-

la, pulpotomija je u kliničkoj praksi doživela promenu.

Pulpotomija je procedura delimične amputacije pulpe, uk-

lanjanja koronarnog dela pulpe i zadržavanja vitalnog radiku-

larnog dela pulpe.

Tri osnovna pristupa mogu se opisati na sledeći način:

• očuvanje radikularnog dela pulpe u zdravom stanju

• kreiranje inertnog stanja radikularne pulpe

• podsticanje regeneracije tkiva i zaceljenja na mestu am-

putacije radikularne pulpe

Pulpotomija je indikovana kod mlečnih molara u

slučajevima pojave ekstenzivnih interproksimalnih karijesa koji

takođe zahvataju i prisutne marginalne bridove(2) i kod zuba

koji inače nisu zahvaćeni radikularnim pulpitisom i nemaju ni-

jedan oblik periapikalne patologije.

Najčešće primenjena procedura se sastoji od sledećeg:

• davanje lokalne anestezije

• primena izolacije koerdamom, kad god je to moguće

• uklanjanje karijesa

• uklanjanje krova pulpne komore

• amputacija koronarne pulpe

• početna hemostaza primenom sterilne vate sa fziološkim

rastvorom

• primena medikamenata

Burkleys 20% (1:5) ormokrezolski rastvor, 5 minuta

ili15, 5% erosulat, 15 sekundi

ili

MTA pasta (ostavljena da se slegne)

Kalcijum hidroksid (ostavljen da se slegne)

• postavljanje podloge, u koliko je indikovano, i odgovarajući

zubni ispun

Prema Cochrane-ovoj bazi podataka sistematskih pregle-

da iz 2003, u slučajevima primarnog karijesa molara sa reverzi-

bilnim koronarnim pulpitisima, erosulat i ormokrezol imaju

slične kliničke i radiograske rezultate.(3)

Pored erosulata postoje i druge alternative koje valja uze-

ti u razmatranje, a koje ćemo ovde navesti.

Dragana Dimitrijević stomatolog, privatna praksa Milano ItalijaNemanja Longinović stomatolog, privatna praksa Beograd Srbija

Ivana Radenović Dental Offi cer, Community Special Care Dentistry, King’s

College Dental Institute, London UK



S T R U Č N I R

A D O V I

Stomatolog 13

MEDIKAMENTI

Ferosulfat 15,5% je hemostatički agens koji kada je u

kontaktu sa krvi ormira ero-jon proteinski kompleks koji

mehanički zatvara ledirane krvne sudove, izazivajući hemosta-

zu, dok aglutinski proteinski kompleks stvara čep koji zatvara

otvore na kapilarima, sprečavajući stvaranje krvnih ugrušaka.

MTA – Mineral Trioksid Agregat

Koristio se u stomatološkoj praksi prvenstveno u reparaciji

peroracija kanala. Postoje dva tipa ovog materijala, ProRoot

Grey i ProRoot White. Sastojci MTA su: trikalcijum silikat, di-

kalcijum silikat, trikalcijum aluminat, kalcijum sulat dihidrat i

bizmut oksid.

Ovaj materijal je biokompatibilan i omogućava bolje zat-

varanje nego cink oksid eugenol i amalgam(4). MTA stimuliše

oslobađanje citokina u koštanim ćelijama, aktivno pospešujući

ormiranje čvrstog tkiva. Iz tog razloga je takođe pogodan za di-

rektno prekrivanje pulpe. Studije su pokazale da je MTA prikladan,

ako ne i bolja alternativa, ormokrezolu u terapiji pulpe (5) (6).Problem u korišćenju MTA predstavlja trenutno njegova

cena od 178 evra po pakovanju od 1gr, kao i njegova izuzetna

nestabilnost nakon otvaranja, s obzirom da mora biti upotre-

bljen u roku od četiri nedelje po otvaranju, čak i kada je

skladišten u vakuumskim kontejnerima.(7)

Kalcijum hidroksid, korišćen u pulpotomiji, ne beleži

podjednako trajne uspehe kao prethodna dva medikamenta,

obzirom na mogućnost da može da izazove unutrašnju resor-

bciju tretiranog zuba. Međutim, procenat uspešnosti varira u

različitim publikovanim radovima. Tako na primer, Schröder (8)

i Schröder at al.(9) ukazuju na 70% uspešnosti. Oni su, takođe,

utvrdili da je CaOH2 povezan sa ormacijom novog dentina iozdravljenjem pulpe. Neuspeh, kao što je već indikovano, re-

zultat je interne resorbcije.

Skorija poredjenja lecenja kalcium hidroksidom radjena su

sa strogom selekcijom zuba za tretman i koriscen je CaOH2 u

obliku praha, a ne smese. Waterhouse et al su pri tom poredjenu

nasli da je prah kalcium hidroksida podjendako uspesan kao i

erosulat (10). Potrebne su daljnje studije ovog materijala.(11)

Glutaraldehid, sličan ormaldehidu ima unkciju fksaci-

je tkiva. Ipak ovaj lek je pokazao sklonost ka mutagenosti i

citotoksičnosti, kao i ormokrezol, i stoga se nije uvrstio u ad-

ekvatnu alternativnu terapiju. (11)

Laseri. U ovom trenutku nema dovoljno podataka o

upotrebi lasera u terapiji pulpe mlečnih molara. Jedino kliničko

istraživanje slučajnog uzorka obuhvata mlečne očnjake bez

karijesnih lezija, predvođenih za serijsku ekstrakciju. Ovi

slučajevi su tretirani sa ormokrezolom ili sa ugljendioksid la-

serskom pulpotomijom i procenjeni su nakon 28, a potom 90

dana. Rezultati postignuti ugljendioksidnim laserom, kako je

utvrđeno u ovoj studiji, veoma su povoljni. (12) No, neophod-

na su dalja istraživanja na ovom polju.(11)

Elektrohirurgija je još jedna nearmakološka terapija

koja se sastoji od hirurške incizije i koagulacije, kao i elek-

trospaljivanja koje je ishod toplote proizvedene strujom. To,

pak, rezultira koagulativnom nekrozom koja stvara prepreku

između podloge i ostatka pulpe. Rezultati zabeleženi prilikom

primene ove vrste terapije u tretmanu ljudskih zuba su za

sada neujednačeni i protivrečni. U svojoj studiji Mack i Dean

(13) ukazuju na visoku stopu kliničkog i radiograskog uspeha

kod tretiranih zuba na kojima je vršena kontrola od jednog do

sedamdeset meseci nakon elektrohirurške intervencije.

Indirektna terapija pulpe

Indirektna terapija pulpe je još klinički pristup lečenja inače

asimptomatskog zuba.

Cilj je da ne dodje do ekspozicije pulpe, bez obzira na

veličinu karijesne lezije i da li karijes zahvata marginalni brid,

već da se ostavi tanak sloj potamnelog dentina na najdubljem

delu kaviteta (gde bi kompletno čišćenje dovelo do ekspozici-

je). Kavitet se tada zatvara da bi se preostale bakterije izo-

lovale od izvora hrane. Ovo dovodi do prekida procesa. Flaster

at al.(14) su tokom dve godine utvrdili da je ova terapija bila

uspešna kod 96% slučajeva sa kompozitnom nadogradnjom,

a u 83% kod onih zuba kod kojih je stavljena CaOH2 podloga.

Visoka stopa pozitivnih rezultata objašnjava se tačnim dijag-nozama i pažljivim izborom slučajeva za tretman.

Desenzibillizacija pulpe

Postoji još jedan klinički scenario pored vitalne pulpot-

omije, u kojem se u prošlosti redovno koristio ormokrezol,

a to je terapija hiperemične pulpe, gde su nužne dve seanse

terapije. Ova procedura se danas naziva terapija desenzibili-

zacije pulpe, a medikament koji se koristi, pre okončanja tera-

pije zuba sa hiperemičnom pulpom, jeste Ledermix pasta koja

sadrzi triamcinalone acetonide (steroid) i demecloculone (an-

timikrobijalni agent).(15) Ladermix smanjuje inamaciju pulpeda bi pri drugoj seansi anestezija uspesno delovala i lecenje

pulpe bilo zavrseno najcesce pulpektomijom.(16)

ZAKLJUČAK

Naravno, iskusni kliničari će posle mnogo godina uspešog

lečenja dečijih zuba imati svoje mišljenje i metode rada u

odnosu na klinička iskustva. Ipak u svetlu nalaza Međunarond

agencije za istraživanje raka (IARC) možda je trenutak da se

upotreba materjala na bazi ormaldehida preispita i razmotre

alternative ovom načinu lečenja dečje pulpe.

References:

1. International Agency or Research on Cancer. Press release

no.153. 15 June 2004. (WWW document) URL http://www.

iarc.r/pageroot/PRELEASES/pr153a.html

2. Duggal MS, Nooh A, High A. Responses o the primary pulp

to inammation: a review o teh Leeds studies and challeng-

es or the uture. European Journal o Paediatric Dentistry

2002:111-114

3. Nadin G, Goel BR, Yeung CA, Gleny AM. Pulp Treatment or

extensively decay in primary teeth. Cochrane Database o

Systematic Reviews 20034. Torabinejad M, McDonald F, Pitt Ford TR. Physical and chemi-

cal properties o a new root end flling material. Journal o

Endodontics 1995: 349-353.



S T R U Č N I R

A D O V I

14 Stomatolog

5. Eidelman E, Holan G, Fuks AB. Mineral Trioxide aggregate vs.

Formocreosol in pulpotomized primary molars; a prelimi-

nary report. Paediatric Dentistry 2001: 15-18.

6. Agamy HA, Bakry NS, Mounir MMF, Avery DR. Comparison

o minteral trioxide aggregate and ormocresol as pulp-

capping agents in pulpotomised primary teeth. Paediatric

Dentistry 2004:302-309.

7. British Cement Association. BS EN 197-1:2000.NF.3.8. Schroder U. A 2 year ollowup o primary molars pulpot-

omised with a gentle technique and capped with calcium

hydroxide. Scandinavian Journal o Dental Reasearch 1978:

273-278.

9. Schroder U, Szpringer-Nodzak M, Janicha J, et al. A one year

ollow up o partial pulpotomy and calcium hydroxide cap-

ping in primary molars. Endodontics and Dental Traumatol-

ogy 1987

10. Waterhouse PJ, Nunn JH, Whiteworth JM. An investigation

o the relative e cacy o Burkley ’s Formocreosol and cal-

cium hydroxide in primary molar vital pulp therapy. British

Dental Journal 2000:32-36

11. Srinivasan V, Platchett C.L, Waterhouse P.J. Is there lie aterBurkley’s Formocreosol? Part I- A narrative review o alter-

native interventions and materials. International Journal o

Paediatric Dentistry 2006: 118-120

12. Elliot RD, Roberts MW, Burkes J, Phillips C. Evaluation o the

carbon dioxide laser on vital human primary pulp tissue.

Paediatric Dentistry 1999: 327-331.

13. Mack RB, Dean JA. Electrosurgcal pulpotomy a pilot study

in humans. Journal o Endodontics 1987: 69-76.

14. Flaster CA, Araujo FB, Staron LH, Nor JE. Indirect pulp

treatment: in vivo outcomes o an adhesive resin system

vs. Cvalcium hydroxideor protection o dentine pulp com-

plex. Paediatric dentistry 2002: 241-248.15. Waterhouse PJ, Eds Deery C, Hosey MT. Pulp therapy in hte

primary dentition. In: Paediatric Cariology. London Quin-

tessence Publishing Co. Ltd, 2004: 99-117

16. Rodd H.D, Waterhouse P.J, Fuks A.B, Fayle S.A, Moat M.A.

Pulp Therapy or Primary molars, UK National Clinical

Guidelines in Paediatric Dentistry. International Journal o

Paediatric Dentistry 2006: 15-23

17. Welbury R.R, Pulp Therapy in Primary Teeth. Paediatric

Dentistry, Third Edition. Oxord Medical Publications. 2005:

165-173.

18. Loh A, O’Hoy P, Tran X, Charles R, Hughes A, Kubo K, Messer

LB. Formocreosol and erric sulate have similar success

rates in primary molar pulpotomy. Evidence Based Den-

tistry 2005: 70. bionic

b i o

n i c

sc

granule

s t i c k

y

g r a n u l e s

soft, direktna aplikacija iz špricau defektu se modeluje

oèvrsne in situ u stabilno, porozno telo100% se resorbuje100% sintetièki

NIJE POTREBNA MEMBRANA!?-TCP kompozit za sve indikacije

AKCIJA20% popusta do kraja februara

Informacije o predavanjima:13.03. - Stomatološki fakultet - Beograd14-15.03. - Banja LukaPredavaèi:Peter Reinle, DS Solutions, Ass. Dr Bojan Gaèiæ dr sci stom. spec. oral. hirurgije

S. Novakoviæ 19 - 15000 Šabac - 015 345 123www.mikodental.co.yu



S T R U Č N I R

A D O V I

Stomatolog 15

K raniomandibularne disunkcije (CMD) su muskuloskel-

etna oboljenja, mišića i viličnih zglobova i ne retko deo

nekog sistemskog oboljenja ili generalizovane fbromi-

jalgije, odnosno nekog reumatoidnog artrita. Najčešći simp-

tomi i znaci koji se sreću u pacijenata sa kraniomandibularnim

poremećajima su bol lokalizovan u mastikatornim mišićima ili

temporomandibularnim zglobovima, poremećen opseg kret-nji donje vilice, i pojava zvukova u TM zglobovima pri unkciji

donje vilice.

Etiologija CMD-a je veoma kompleksna i multiak-

torijalna. Najčešće je u pitanju psihogeni aktor u smislu

stresa,emocionalnih poremećaja i poremećaja ponašanja kao i

neuravnotežena okluzija, u smislu postojanja okluzalnih smetnji.

Epidemiološke studije ukazuju da približno 75 % osoba u

opštoj populaciji tokom života ima bar neki znak poremećene

unkcije oroacijalnog sistema, dok se kod 20 do 25 % sreću

značajni simptomi kraniomandibularnih disunkcija. Brojne

studije ukazuju da su znaci i simptomi kraniomandibularnih

disunkcija češći i izraženiji u žena (3:1 do 9:1) između 15 i 45godina u odnosu na muškarce.

Iako je učestalost kraniomandibularnih disunkcija

značajno zastupljena u populaciji, utvrđeno je da 3-4 % osoba

zahteva pomoć lekara tj.aktivni terapijski pristup, odnosno 4-7

% osoba kojima je pomoć zaista potrebna.

Terapija kao i dijagnostika disunkcija treba da se izvodi u

saradnji sa stručnjacima iz drugih oblasti stomatologije i medi-

cine. Ovakav multidisciplinarni pristup terapiji disunkcija je

neophodan s obzirom na multiaktorijelnost i heterogenost

etiologije,simptomatologije i kliničke slike.

Okluzalni terapijski splintovi su oblik reverzibilne oklu-

zalne terapije kojima se privremeno menjaju okluzalni odnosi

ili položaj mandibule koji su verovatno uzrok postojeće kra-

niomandibularne disunkcije.Okluzalni splint ili nagrizna ploča

ili bedem je naprava od akrilata koja u potpunosti (stabiliza-

cioni splint) ili delimično (relaksacioni splint) prekriva grizne

površine bočnih zuba,sečivne ivice prednjih zuba bilo gornje

ili donje vilice.

Uglavnom se splint aplikuje u gornjoj vilici kad god je

moguće zbog veće stabilnosti.Ako je pravilno dizajniran i

uravnotežen služi kao efkasno dijagnostičko sredstvo i kao ak-

tivno terapijsko sredstvo.Bogata evidencija u stručnoj literaturi

ukazuje na povoljne terapijske eekte okluzalnihn splintova u

75 - 90 % pacijenata sa simptomima i znacima CMD-a. Zaštosu splintovi efkasni u redukciji simptomatologije disunkcija

još uvek nije u potpunosti jasno.Postoji nekoliko teorija koje

pokušavaju da objasne mehanizme dejstva splintova.

Stabilizacioni »Mičigen« splint

Okluzalna teorija - Splintom se uspostavljaju maksimalni

kontaktni okluzalni odnosi te okluzalne smetnje i prerani kon-

takti koji izazivaju disunkcije bivaju isključeni.Na taj način dol-

azi do izmene proprioceptivnog inormativnog toka koji utiče

na prekid i usmeravanje reeksnih mehanizama te dolazi do

relaksacije pogodjene hiperaktivne muskulature.

Teorija povišenog interokluzionog odnosa - Doka-

zano je da privremeno minimalno podizanje VDO smanjuje

bioelektrične aktivnosti, tj. izometrijske kontrakcije elevatora

zbog istezanja mišićnih vlakana i na taj način splintovi redu-

kuju simptome disunkcije.

Teorija kognitivne svesnosti - Dnevna i noćna hiperak-

tivnost mišića kod bruksista se drastično smanjuje nošenjem

splinta.Mehanizam dejstva nije u potpunosti jasan.Pretpostav-

lja se da je razlog smanjenja dnevne hiperaktivnosti mišića kod

bruksista sama spoznaja da imaju nešto u ustima što utiče napromenu njihovog ponašanja.

Teorija repozicije mandibule - Terapija repozicionim

splintom dovodi do smanjenja diskusno-kondilne inkordi-

nacije i rasterećenja zglobnih struktura.Rekonstrukcija okluzije

u ovom položaju donje vilice se ne vrši pošto je to privremen

terapijski položaj.

Teorija placebo efekta - Konačno nošenje okluzalnog

splinta može da podstakne placebo eekat koji utiče na reduk-

ciju simptoma bola u mišićima i viličnom zglobu.

U terapiji CMD koriste se najčešće stabilizacioni i repozi-

cioni splintovi.

Stabilizacioni splint je ravna, glatka ploča izradjena odtransparentnog akrilata koja uglavnom prekriva zube gornje

vilice (maksilarni stabilizacioni splint - Michigan splint) i obez-

bedjuje optimalnu unkcionalnu okluziju pacijentu. Od sta-

Doc. Dr Vojkan LazićDr Milovan Stević

Klinika za stomatološku protetiku, Stomatološki fakultet Univerzitet u

Beogradu



S T R U Č N I R

A D O V I

16 Stomatolog

bilizacionih splintova koriste se »Michigan« splint,Tanner-ov

splint, okluziona ploča po Schoettl-u, programirana unkciona-

lna ploča po Gausch-u, sinhronizator mastikatornih mišića itd.

Terapijski eekti stabilizacionog splinta najčešće se objašnjavaju

činjenicom da ove nadoknade stabilizuju kondile u fziološki

optimalnom položaju u zglobnim jamama i uspostavljaju

harmoničan odnos izmedju TM zglobova i okluzije.Splint obez-

bedjuje maksimalan broj kontakata izmedju potpornih kvržicadonjih zuba i splinta u centralnom položaju mandibule.

Vodjenje očnjakom na radnu stranu uz disokluziju

svih ostalih zuba

Terapijski splint obezbedjuje nesmetano vodjenje očnja-

kom pri protruziji i laterotruziji mandibule. Smatra se da vod-

jenje očnjakom predstavlja optimalni tip vodjenja mandibule u

terapiji svih oblika mišićnih disunkcnija bez obzira na njihovu

etiologiju. Značajan procenat je zabeležen i u redukciji znako-

va i simptoma bruksizma, a kod 40 % pacijenata sa CMD-ama

pozitivan terapijski učinak stabilizacionog splinta se pripisuje

isključivo placebo eektu. Poželjno je da se splint nosi noću išto je moguće više danju (bar 3 - 4 sata dnevno) u trajanju od

najmanje 3 - 4 meseca.Za to vreme je neophodno vršiti česte

kontrole, u početku na sedam dana a kasnije na mesec dana.

Repozicioni splintovi privremeno stabilizuju mandibulu u

odabranom terapijskom položaju. Najčešće se koristi anteriorni

repozicioni splint koji stabilizuje mandibulu u odgovarajućem

protruzionom položaju. Repoziciona terapija indikovana je kod

retrodiscita gde je retrodiskalno tkivo u zapaljenju i edemu zbog

konstantnog povredjivanja te zone od strane kondila. Terapijski

eekat repozicionog splinta objašnjava se time što privremeno

menja položaj kondila u zglobnim jamama i sprečava direktan

kontakt kondila sa jako vaskularizovanim i inervisanim tkivom

bilaminarne zone. Nakon uklanjanja splinta kondil se ponovo

vraća u predjašnji položaj. Činjenica je, medjutim, da u periodu

od 3 - 6 meseci, koliko traje ova erapija, retrodiskalno tkivo pretrpi

niz reparatornih i adaptivnih promena i tako ojača da kontakt sa

kondilom više ne izazi-

va bol. Retrodiskalno

tkivo u tom periodu

postaje fbrotično

i avaskularno, pa

ga mnogi nazivaju

»pseudodiskusom«.

Repozicioni splint za gornju vilicu.

Prednji deo okluzalne(oralne) površine splinta je zakošen

tako da usmerava mandibulu napred

U ostale terapijske splintove se ubrajaju anteriorni depro-

gramer ili anteriorna nagrizna ploča (Lucija jig), posteriorna

nagrizna ploča (interceptor), pivot splint i mekani zaštitni splintovi.

Hawley relaksacioni splint

Rezilijentni zaštitni splint

Sve splintove povremeno treba korigovati odnosno re-

adaptirati okluzalnu površinu ploče splinta u cilju eliminacije

prevremenih kontakata koji nastaju opuštanjem mišića i us-

postavljanjem normalnog odnosa vilica.

LITERATURA1. Okeson J.P.: Management o Temporomandibular Disorders and

Occlusion. The C.V. Mosby, St. Louis, 1998. ch. 15

2. Pertes R.A., Gross Sh. G.: Clinical Management o Temporoman-

dibular Disorders and Oroacial Pain.Quintessence Publ. Co. Inc.

Chicago, Berlin, London 1995. ch. 12

3. Eriksson L., Westesson P.L., Rohlin M.:Temporomandibular joint

saunds in patients with disc displacement. Int. J. oral Surg. 1985;14(428 -436)

4. Clark G.T.: Interocclusal appliance therapy. In: Mohl N.D., Zarb G.A.,

Carlsson G.E., Rugh J.D. A textbook o occlusion. Quintessence

Publ. Co. Inc. Chicago, Berlin, London 1988; pp. 359 - 364

5. Lazić V.: Reverzibilna okluzalna terapija. U knjizi: Stanišić-Sinobad

D. i saradnici - Zglobna veza mandibule sa kranijumom - normalna

unkcija i poremećaji, BMG, Beograd 2001. pogl. 23

6. Lazić V.: Analiza kretnji donje vilice u pacijenata sa kraniomandibu-

larnim disunkcijama pre i nakon terapije stabilizacionim »Mičigen«

splintom, Magistarska teza, Stom. akultet, Beograd, 1998

7. Stanišić-Sinobad D. Reverzibilna okluzalna terapija. U knjizi: Stanišić-

Sinobad D.- Osnovi gnatologije, Beograd 2001, pogl. 24

8. Djordjević I: Eekat transkutane elektro-nervne stimulacije na redukciju

hronićnog mišićnog bola, Magistarska teza, Stom. akultet, Beograd 20059. Dodić S.: Analiza morologije i unkcije oroacijalnog kompleksa u

adolescenata sa kraniomandibularnim disunkcijama, Doktorska

teza, Stom. akultet, Beograd, 2003



S T R U Č N I R

A D O V I

Stomatolog 17

Resorpcija korena je pojam koji je uglavnom vezan za

smenu mlečnih zuba jer se smatra da korenovi stalnih

zuba poseduju određene zaštitne kapacitete koji ih čine

rezistentnim na resorpciju. Međutim, svakodnevna praksa

ukazuje da ti zaštitni mehanizmi nisu neiscrpni i da se resorp-

cije korenova mogu javiti i na stalnim zubima.

Resorpcija se može defnisati kao stanje udruženo sa

fziološkim ili patološkim procesima koji dovode do gubitka

dentina, cementa ili alveolarne kosti. Resorpcija stalnih zuba je

uvek patološke prirode.

Kada su u pitanju patološke resorpcije na korenu zubaveliki problem predstavlja i nepoznavanje uzroka za nastanak

ovih agresivnih procesa.

Postoje brojni lokalni (inekcija, trauma, pritisak, mehaničke,

okluzalne sile) i brojni sistemski aktori (endokrini poremećaji,

hiperparatiroidizam, hipoosatemija, Pagetova bolest, genet-

ska predispozicija, pol) koji se najčešće opisuju kao mogući

etiološki aktori u resorptivnim oboljenjima korena zuba.

Poseban problem predstavljaju idiopatske resorpcije,

odnosno resorpcije nepoznatog porekla koje su najčešće vrlo

ekspanzivne i imaju najbržu evoluciju. Najveći broj istraživača

resorpcije korena zuba svrstava u interne

i eksterne. Interne resorpcije su patološki

procesi koji dovode do gubitka čvrstog

zubnog tkiva (gleđi, dentina, cementa)

razarajući zub iznutra pri čemu proces

počinje iz pulpe (kavuma dentis) i širi se

ka perieriji sa centriugalnom evoluci-

jom. Na rdg snimku ih uočavamo kao

ovalna ili okruglasta rasvetljenja, odn

proširenja kanala.

Eksterne resorpcije korena zuba su posledica aktivnosti

multinuklearnih klastičnih ćelija iz periodontalnog ligamenta,

a proces započinje na površini korena i infltrativno se širi kroz

cement i dentin korena zuba što uočavamo kao iregularnost

konture korena u predeluvrata zuba, na bilo kom

nivou spoljašne površine

korena zuba ili na apeksu

korena uz obaveznu resor-

pciju okolne kosti.

Za kliničare poseban problem predstavlja blagovremena

dijagnoza ovih patoloških procesa. Resorpcije, bez obzira na

poreklo procesa, su u najvećem broju slučajeva asimptomatski

procesi duge evolucije, koji se otkrivaju slučajno na radiograf-

jama i često u već uznapredovalim ormama.

Drugi problem predstavlja rutinsko postavljanje dijagnozena osnovu analize jednog rendgenskog snimka što vodi do

dijagnostičkih, a posledično i terapijskih grešaka. Tek dodatni

rendgenograski snimci (iz drugog ugla) mogu pomoći u od-

luci da li je resorpcija internog ili pak eksternog porekla ali loka-

lizovana labijalno ili bukalno. Lezije internog porekla nalaze se uz

kanal korena bez obzira na ugao x-zraka, dok se deekti eksternog

porekla pomeraju duž kanala korena zavisno od angulacije.

Takođe, klinički posmatrano pink spot je dugo godina

bio patognomoničan znak internih resorpcija sa kruničnom

lokalizacijom. Često je međutim, to baš prvi znak cervikalne

eksterne resorpcije gde nabujalo granulaciono tkivo iz sulkusa

razara dentina i pot-

kopava gleđ. Preciz-

na rendgenografja

može pomoći u die-

rencijalnoj dijagnozi

ova dva tipa resorp-

tivnih procesa.

Nepoznavanje etioloških aktora i agresivna priroda ovih

patoloških procesa najčešće predstavlja veliki terapijski prob-

lem. No, bez obzira na etiologiju, terapija radiksnih resorpcija

je najčešće endodontska. Takođe se smatra da je lečenje resor-pcija korena (internih i eksternih) jedna od najmanje uspešnih

endodontskih procedura zbog mogućih dodatnih jatrogenih

oštećenja. Ipak, pravilna realizacija endodontskog tretmana i

poštovanje svih principa koje nameće savremeni koncept tera-

pije predstavljaju osnovni aktor za uspeh lečenja.

Uspeh u terapiji radiksnih resorpcija (internih i eksternih)

vezan je pre svega za dobro izveden endodontski postu-

pak. Kako preparacija kanala predstavlja najvažniju azu u

endodontskoj intervenciji to je osnovni zadatak endodontske

terapije kompletno čišćenje kanalskog sistema korena (od

ireverzibilno oštećenog tkiva pulpe ili infciranog nekrotičnog

debrisa), odnosno njegovo pravilno oblikovanje da bi se mo-

gla izvršiti hermetična opturacija. Zbog iregularnosti kanal-

skog sistema korena zuba, često postoje i teškoće u samoj

mehaničkoj obradi kanala.

Dijagnoza i terapijske mogućnostiAsistent Dr Vanja Opačić

Klinika za bolesti zuba, stomatološki fakultet Beograd



S T R U Č N I R

A D O V I

18 Stomatolog

Biomehaničko čišćenje i oblikovanje sistema kanala kore-

na obuhvata preciznu i kvalitetnu instrumentaciju sa obilnom

irigacijom 1- 2,5% rastvorom NaOCl, a uspeh ovog tretmana

zavisi od efkasnosti korišćenih endodontskih instrumenata,

od sredstava i sistema za irigaciju i naravno od tehnike pre-

paracije kanala korena zuba.

Problem u terapiji internih resorpcija predstavlja iregular-

nost oblika korena kanala kojeg treba egzaktno obraditi i kas-nije hermetički opturirati.

U početnoj azi, kada još nije došlo do peroracije i komu-

nikacije sa periodoncijumom (a zidovi kanala nisu previše os-

labljeni) indikovana je endodontska terapija i u ovoj azi može

se očekivati potpuni uspeh preduzete terapije. U slučajevima

sa internom resorpcijom indikovana je vitalna pulpektomija,

dok je primena sredstava za trajnu desenibilizaciju kontrain-

dikovana zbog mogućnosti njihovog diundovanja u peri-

odoncijum. Dodatni problem takođe predstavlja uklanjanje

nabujalog granulacionog tkiva, prouzno krvavljenje, ali i ob-

rada nepristupačnih zidova kod infciranog kavuma.

Uznapredovale resorpcije sa peroracijom korena često

zahtevaju kombinovanu endodontsko-hiruršku terapiju.Istraživanja na našoj klinici su pokazala da su eksterne

resorpcije najčešće lokalizovane na apeksu korena, zatim na

sredini korena i na vratu zuba. Visok procenat eksternih res.

u našoj populaciji je u korelaciji sa najčešćom dentalnom pa-

tologijom, a to su hronična zapaljenja u periodoncijumu sa

svojim koplikacijama. Mnogi autori smatraju da su čak svi zubi

sa apeksnim parodontitisom izloženi resorpciji apeksa.

Poseban problem za endodontiste predstavlja zbrinjavan-

je eksternih apeksih resorpcija korena zbog gubitka cementa

i dentina sa spoljne površine, kao i dentina sa unutrašnje

površine oramena apikale, čime je otežana preparacija kanala,

odnosno pravilan odontometrijski postupak.Savremeni endodontski koncept podrazumeva da je cemen-

to-dentinski spoj krajnja tačka obrade kanala korena i nedopus-

tivo je svako oštećenje (mehaničko ili hemijsko) apikalnih i peri-

apikalnih struktura. Apeksna resorpcija dovodi do delimičnog ili

potpunog oštećenja cemento-dentinskog spoja pri čemu izostaje

apeksno suženje. Zadatak endodontskog tretmana odn. obrade

kanala je ormiranje »veštačkog cemento-dentinskog spoja«

odn. ormiranje »sigurnosne apeksne granice« na oko 1,5-2 mm

koronarnije od rendgenološkog kraja oštećenog apeksa

Na ishod terapije utiče i izbor međuseansnog intrakanal-

nog medikamenta. Iako se u endodontskoj terapije kao sred-

stva za medikaciju kanala koriste kombinacije steroida i an-

tibiotika, derivati enola, depoi hlorheksidina u slučajevima

resorptivnih procesa kalcijum hidroksid je medikament izbora,

zbog visoke koncentracije jona Ca 2+ i visokog pH koji de-

luju pojedinačno ili verovatnije sinergično. Uprkos dugotra-

jnoj upotrebi i ekstenzivnim istraživanjima, način delovanja

Ca(OH)2 još uvek nije potpuno jasan.

Kalcijum hidroksidu se pripisuju različita biološka svojstva

kao što su antimikrobna aktivnost (Byström i sar. 1985), spo-

sobnost razlaganja tkiva (Hasselgreen i sar. 1988, Andersen i

sar. 1992), inhibicija resorpcije korena (Tronstad 1988) i induk-

cija reparacije koštanog tkiva (Foreman & Barnes 1990)36. Ova

svojstva ga čine gotovo idealnim medikamentom u terapiji re-

sorpcija korena (eksternih i internih), što je i uticalo na njegovizbor u kliničkoj praksi.

U terapiji resorpcija (internih i eksternih) koristi se vodena

suspenzija kalcijum hidroksida zbog brze disocijacije jona i vi-

sokog stepena rastvorljivosti u odnosu na viskozne paste (go-

tove preparate) koji sporije disociraju iz glicerinskog nosača

(baze). Vodena suspenzija kalcijum hidroksida indikovana je

kod slučajeva internih resorpcija, ali i kod eksternih inama-

tornih resorpcija.

U terapiji eksternih apeksnih resorpcija kao intrakanalni

medikament koriste se i štapići (poeni) kalcijum hidroksida

koji su precizniji i lakši za manipulaciju. Poeni odgovaraju ISOstandardu, tako da se nakon obrade i sušenja kanala odabira

poen koji odgovara volumenu kanala i postavlja na utvrđenu

radnu dužinu kanala. Dodaju se i tanji poeni pasivno bez kon-

denzacije. Za inicijalno otpuštanje (aktiviranje štapića) u kanal

se unosi kapljica sterilne vode. Preciznom upotrebom štapića

onemogućena je povreda periapikalnog tkiva, a omogućena

bolja diuzija Ca i OH jona u parakanalni sloj.

Osim izbora medikamenta važno je i vreme (dužina) me-

dikacije. Medikacija od četiri nedelje (pasta i štapići) je ono što

najveći broj istraživača – kliničara smatra optimalnim. To je dovol-

jan period da kalcijum hidroksid ispolji svoja biološka dejstva,

neutrališe resorptivne ćelije i pokrene lanac aktiviranja tkivnih

enzima koji igraju važnu ulogu u ormiranju tvrdog tkiva.Treba istaći da je ishod endodontske

terapije u unkciji interseansne medi-

kacije teško procenjivati , već se on svodi

uglavnom na krajnju ocenu ishoda tera-

pije posle defnitivne opturacije kanala

korena zuba. Medikacija kao i defnitivna

opturacija kanala su veoma bitni ak-

tori, ali ne i jedini i

odlučujući za ishod

endodontske tera-

pije kod posto-

janja resorptivnih procesa. Oni mogu dapomognu u krajnjem izlečenju, ali bez

dobro isplanirane i pažljivo vođene in-

strumentacije koja će obezbediti kvalitet-

no čišćenje kanala i egzaktnu pripremu

za trajnu opturaciju, ne može se očekivati

povoljan ishod preduzete terapije.

LITERATURA

1. Trope M, Chivian N. Trumatic injures. Pathways o the pulp.

7th ed, Mosby Inc. 1998;572-82.

2. Ne RF, Witherspoon D, Gutmann JL. Root resorption. Quin-

tessence Int 1999; 30:9-25.

3. Trope M. Root resorption due to dental trauma. Endodontic

Topics 2002;1:79-100

4. Fava LRG, Siqueira JF. Considerations in working length de-

termination Endodontic Practice 2000; 12:22-32.

5. Laux M, Abbot PV, Palarola G. Apical inamatory root resorp-

tion: a correlative radiographic and histological assessment.

Int Endod J 2000; 33:489-93.

6. Çaliskan MK, Turkun M. Root canal treatment o a root-rac-

tured incisor tooth with internal resorption: a case report. Int

Endod J 1996; 29:393-397

7. Őztan MD, Akman A, Dalat D. Intracanal placement o calcium hy-

droxide: A comparison o two dierent mixture and cariers. OralSurg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod 2002; 94:93-7.

8. Fava LRG, WP Saunders. Calcium hydroxide pastes: classifca-

tion and clinical indications. Int Endod J 1999; 32:257-282.



A K T U E L N O

S T I

Stomatolog 19

Posredstvom internet stranice Stomatološkog akul-

teta u Beogradu imali smo priliku da se upoznamo sa

Bazom časopisa sa otvorenim pristupom (Directory o

open access journals-DOAJ). Bazu časopisa osnovao je Lund

Univerzitet iz Štokholma i stekao je veliku zaslugu za širenje

stomatoloških ideja i dostignuća na globalnom nivou. Naime,

DOAJ predstavlja mesto na internetu koje nam pruža moguć-

nost da bez novčane nadoknade preuzimamo ili pregledamo

sadržaje mnoštva stručnih časopisa, ali nam ostavlja moguć-

nost da svojim članstvom potpomognemo širenje ove ideje.Sadržaji su uglavno dostupni na engleskom ili španskom je-

ziku, a zastupljene su sve specijalnosti stomatološke struke.

Pored španskog i engleskog govornog područja, baza pokriva

i časopise iz arapskog sveta, kao i dalekog istoka pa kao ta-

kva predstavlja svojevrstan stomatološki globus. Časopisi koje

smo imali priliku da vidimo su različitog kvaliteta i stila, a bave

se sveobuhvatnom problematikom stomatološke struke. Mi

ćemo u svakom broju skretati pažnju na one časopise i članke

(radove) koji su na nas ostavili najjači utisak ili u sebi nose ko-

risne inormacije.

Od časopisa, na prvom mestu predstavićemo vam New

York State Dental Yournal. Mogućnost preuzimanja celokup-

nog broja, pristupačnost na engleskom jeziku, stručni komen-

tari, raznovrsni aktuelni radovi, dobro dokumentovani prikazi

slučajeva, samo su neki od razloga zbog kojih mislimo da treba

posetiti njihovu internet stranicu.

Iz časopisa ćemo izdvojiti nekoliko nama najinteresantnijih

radova

New York State Dental Journalhttp://nysdental.org/publications

Benefts o Additional Courses o SystemicAzithromycin

i priodontal disease.

Vrednost upotrebe dodatnog ciklusa Azitromicina

u lečenju parodontopatija

June/July 2007 strana 40.

Upotreba antibiotika u lečenju parodontopatija uvek iza-

ziva suprotne stavove, ali se većna kolega odlučuje narazličite terapijske režime kao dopunu kauzalnoj terapiji.

Upotreba Azitromicina nije odomaćena na našim prostorima, a

ovaj članak nam pruža uvid u efkasnost njegove upotrebe. Ističe

se upotreba u slučajevima supuracije na sondiranje i periodon-

talnih apscesa. Posebno se ističe upotreba dodatnog antibiot-

skog režima.

Clinical and Radiographic Evaluation o Root Peroration

repair using MTA

Klinička i radiograska procena reparativnog procesa

oko peroracija koristeći MTA

April 2007. strana 46.

Priča o MTA (mineral trioxide aggregat), koji je u svo-

joj osnovi preparat kalcijum hidroksida prilagođen za

smanjenu resorpsciju i olakšanu primenu u endodonciji,

kod nas se pojavila pre par godina . Predavači koji su nam tom

prilikom predstavljali preparat označili su ga kao sastavni deo

njihove svakodnevne stomatološke prakse. Iako je preparata

promovisan još devedesetih godina, na našem podneblju da li

zbog visoke cene ili iz nekog drugog razloga, nije dobio veliki

znacaj. Rad nas uvodi u mogućnosti MTA, a na svakom od nasostaje da proceni koliko bi primena preparata u određenim

okolnostim doprinela kvalitetu našeg rada.



A K T U E L N O

S T I

20 Stomatolog

Tematika uticaja stomato-

loških oboljenja na opšte

zdravlje nalazi se u žižu

interesovanja istraživača u prote-

klih par godina,a pre svega misli

se na uticaj koji imaju oboljenja

parodoncijuma. Zahvaljujući radu

dr Ane Pucar, imali smo priliku da

se uputimo u veličinu problema i

značaj daljih istraživačkih radovana tu temu. Počevši od Balkans-

kog kongresa stomatologa, preko

stručnih skupova, pa do doktorata koji je dr Pucar odbranila u

novembru mesecu, kolege su imale priliku da preispitaju svoje

stavove po ovom pitanju, kao i da se upoznaju sa najnovijim

dostignućima. Na Balkanskom kongresu stomatologa Dr Pu-

car je osvojila nagradu za najbolji istraživački rad, a i u našoj

naučnoj javnosti rad je imao nesvakidašnji odjek. Zamolili smo

dr Anu Pucar da nam kroz odgovore na sledeća pitanja još više

približi korelaciju parodontopatija – opšte zdravlje.

1 PITANJE – Teorija o fokalnoj infekciji (Williem Hunter

1900) pojavila se početkom dvadesetog veka. Već sredi-

nom veka je ozbiljno uzdrmana zato što ekstrakcije kao

predloženi tretman sa sobom nisu donosile rešenje ili ub-

laženje opštih tegoba. Koliko smo danas sigurni u naše

tvrdnje?

Tačno je, Hunterova teorija je odbačena 40-tih i 50-tih god-

ina ovog veka kada se pokazalo da serijske ekstrakcije zuba ne

dovode do poboljšanja sistemskih bolesti. Hunterova teorija

nije bila bazirana na naučnim dokazima, on i njegovi sledbe-

nici nisu bili u stanju da objasne na koji način sepsa poreklom

od oralnih okusa dovodi do sistemskih poremećaja, niti su

nudili teoretski potporu za vezu između oralnog i sistemskogzdravlja. Srećom, ova teorija je poslužila kao baza za brojna

mikrobiološka i imunološka istraživanja. Postulati teorije su u

današnje vreme revidirani u svetlu naučnih dokaza. Da se ne bi

ponovilo odbacivanje teorije, „ne sme više biti pripisivanja bez

potpore i teorija bez dokaza“ (Newman HN, 1996.). Moderno

doba medicine i stomatologije bazirane na naučnim dokazima

nosi sa sobom i dobre uslove za ispitivanje moguće povezano-

sti između inekcija oralnog porekla i sistemskih oboljenja.

2 PITANJE – Za koja oboljenja/stanja danas možemo sa

sigurnošću reći da su pod uticajem parodontalnih oboljenja?

Naučne studije koje se pojavljuju u stručnoj literaturi po-

slednjih godina povezuju oralne inekcije i parodontopatiju

sa inektivnim endokarditisom, arteriosklerozom, kornarnom

bolesti i inarktom miokarda i cerebralnim inarktom, diabe-

tesom melitusom, prevremeno rođenom decom niske teles-

ne težine, hroničnim opstruktivnim pulmološkim oboljnjima

i akutnim respiratornim inekcijama i u poslednje vreme sve

više sa oboljenjima pankreasa, kao što su pankreatitisi i abscesi

pankreasa.

3 PITANJE – Da li je uticaj na navedena oboljenja jed-

nak za gingivitis i parodontopatije, odnosno za različite

forme parodontopatija?

Patogenetski mehanizmi vezani su isključivo za parodon-

topatiju, kao hronično inektivno oboljenje celokupnog pot-

pornog aparata zuba. Gingivitisi, kao patološka stanja koja se

mahom vezuju za mlađu populaciju nemaju bitnu ulogu u na-

stanku sistemskih oboljenja. Naša studija pokazuje postojanje

pozitivne korelacije između prisustva P. gingivalis u uzorcima

arterija i parodontalnih džepova dubljih od 6 mm.

Do sada nema publikovanih studija koje bi ukazale na ra-

like između različitih ormi parodontopatije i arterioskleroze,

verovatno na prvom mestu zbog toga sto je teško doći do od-

govarajućeg broja pacijenata. Na primer, rane parodontopati-

je, a možda bi tu bila interesantna agresivna parodontopatija,su bolesti mlađih ljudi, kod kojih, u najvećem broju slučajeva

ne postoji indikacija za hirušku terapiju arterioskleroze. Stoga

smo mahom upućeni na osobe sa hroničnom parodontopati-

jom odraslih.

4 PITANJE - Ako bi vas zamolili za maksimalno pojed-

nostavljen model uticaja parodontalnih oboljenja na gore

navedena oboljenja on bi glasio.

Direktni uzročnici parodontopatije su relativno mali broj

uglavnom crno pigmentisanih Gram-negativnih anaerobnih

mikroorganizama dentalnog plaka. Destrukcija parodontalnihtkiva nastaje kao rezultat oslobađanja toksičnih produkata iz

bakterija subgingivalnog plaka, ali i kao posledica odgovora

domaćina na prisutne antigene. Oštećeno tkivo parodoncju-

Klinika za paradontologiju i oralnu medicinu

Stomatološki akultet Beograd



A K T U E L N O

S T I

Stomatolog 21

ma kod obolelih od paodonto-

patije predstavlja permanentni

izvor oralnih anaerobnih mikro-

organizma, njihovi produkti, kao

što je lipopolisaharid (LPS), i pro-

inamatornih medijatora kao što

su PGE2, IL-1β, i TNF-α. Kod obo-

lelih od parodontopatije bezazle-ne radnje, kao što su žvakanje i

pranje zuba indukuju tranzitnu

bakterijemiju. Što je teži stepen

inamacije parodontalnih tkiva,

to je i bakterijemija duža sa većim brojem mikroorganizama.

Inektivni agensi utiču na razvoj ateroma ili izazivanjem

sistemske inlamacije koja dovodi do endotelne disunkcije,

ili inkorporacijom inektivnog agensa ili neke njegove kom-

ponente u aterom u razvoju, na taj način ubrzavajući mu

rast.

Takođe, parodontopatija i ateriokleroza dele zajedničke

aktore rizika, kao što su godine, pol, stepen obrazovanja i

socijalni status, pušenje, stres i diabetes mellitus. Klasičnateorija nastanka aterioskleroze ne uspeva da objasni polo-

vinu slučajeva ove bolesti kod ljudi. Hronični inlamatorni

proces parodontopatije i odgovor domaćina na prisutne an-

tigene pružaju bazu za hipotetičku vezu između okluzivne

arterijske bolesti i parodontopatije: kod nekih osoba dolazi

do povećanog inlamatornog odgovora imunskog sistema

na prisutne anaerobne mikroorganizme i LPS, što dovodi

do sinteze velikih količina proinlamatornih medijatora, koji

iniciraju ormiranje ateromatozne lezije u zidu arterijskog

krvnog suda.

5 PITANJE – Da bi pacijentima pojasnili uzroke i razvojkarijesa pružili smo im model čija je osnova veza šećer-

loša higijena-karijes. Koji model bi mogli da pružimo pa-

cijentima kada je u pitanju odnos parodontopatije i opšte

zdravlje?

Na hroničnu upalu potpornog aparata zuba uzrokovanu

bakerijama treba gledati kao na jednu otvorenu ranu veličine

ljudske šake na bilo kom mestu na telu. Sada, treba zamisliti da

je rana skrivena, nedostupna prilivu kiseonika, što omogućava

razvoj agresivnih bakterija i da ne boli, samo ponekada krva-

ri. Od ovog momenta odgovor proizilazi iz predhodnog – ova

rana predstavlja stalni izvor bakterija i njihovih produkata koji

prodiru u cirkulaciju, zadržavaju se na različitim mestima u

načem telu i utiču na početak, tok i razvoj sistemskih oboljenja.

6 PITANJE – Kod agresivne i refraktarne forme paro-

dontopatija često nismo u mogućnosti da pacijentima

pružimo izlečenje. U kojoj meri njima nudimo umanjenje

uticaja oboljenja parodoncijuma na gore spomenuta stanja?

Na prvom mestu, kada govorimo o parodontopatiji u

bilo kojoj ormi mi za sada nismo u stanju da nudimo po-

puno izlečenje. Govorimo o uvođenju bolesti u mirnu azu,

tzv. azu remisije, i delimičnoj regeneraciji destruiranog

tkiva. Problem je što ne možemo trajno eliminisati mikro-organizme uzročnike oboljenja, i ceo koncept lečenja se

bazira na uspostavljanju ravnoteže između njihovoh broja

i odbrambenih snaga parodoncijuma, tj. svođenje količine

bakterija na onu meru kada naš organizam može da obez-

bedi održavanje zdravlja tkiva, isprečavanje “sloma” (brake

down) aktora odbrane. Stanje ravnoteže je individualno,

zavisi od niza aktora, na prvom mestu prisustva sistemskih

oboljenja, ili na prim. nasleđa, tako da ga moramo odrediti

sa svakog pacijenta ponaosob. Samo uvođenje bolesti u re-

misiju predstavlja dobru preventivu od nastanka sistemskih

komplikacija.

7 PITANJE – Da li lečenjem parodontopatije smanjujemo

rizik od kardiovaskularnih oboljenja?

U poslednje vreme se u stručnoj literaturi pojavljuju tzv.

intervencione studije, bazirane na pokušaju lečenja, na pri.

parodontopatije i praćenju parametara arterioskleroze. Stu-

dije antibiotske terapije inekcije Chlamidiom pneumoniae

(prvo optuženim mikroorganizmom za nastanak i razvoj

aterioskleroze) su na žalost doživele neuspeh, iz raznoraznih

razloga. Za sada mogu da tvrdim da nudimo sazanje da tera-

pijom parodontopatije smanjujemo rizik za razvoj sistemskih

oboljenja. Videćemo šta nam na tom polju nose godine kojesu ispred nas.

8 PITANJE – Vaš zaključak za kolege na kraju je.

Preventiva nastanka oralnih oboljenja, na prvom mestu

karijesa i paodontopatije je možda najvažniji zadatak stoma-

tologa. Ma koliko nam kurative mere bila privlačne, moramo

se bazirati na sprečavanju nastanka oboljenja, edukaciji i mo-

tivaciji naših pacijenata i ranoj dijagnostici oboljenja kada te-

rapija nudi mogućnost izlečenja, a ne uvođenje bolesti u azu

remisije i sanaciju posledica. Taj koncept su na prim. skandi-

navske zemlje davno prihvatile. Na žalost, naša stvarnost jeda parodontopatiju često dijagnostikujemo tek kada počnu

komplikacije bolesti, u kod velikog broja slučajeva hiruška

terapija uz ekstrakcije zuba nam je jedina terapijska moguć-

nost. Zato apelujem na kolege da i prve znake kvarenja desni

kod mlađih pacijenata treba ozbiljno shvatiti, i pristupiti svim

kurativnim i preventivnim merama onako kako nas naša

škola uči, a ne onako kao smo često navikli u svakodnevnoj

kliničkoj praksi – ignorisanjem jasnih simptoma sa obrazlo-

zenjem da se tu i onako nista ne može uraditi. A svi znamo

da to nije tačno.



A K T U E L N O

S T I

22 Stomatolog

Osnivanje stomatolške komore Srbije traje već godina-ma. Prvo je dugo odlagano donošenje zakona, zatimnjegovo sprovođenje, da bi danas i pored mnogobroj-

nih nepravilnosti u izboru odgovornih ljudi bila organizovanaizuzetno ubrzana registracija stomatologa. Zašto je to tako?

Komora je institucija od presudnog značaja za uvođenje redau stomatološku zdravstvenu zaštitu. Ona se bavi zaštitom pravastomatologa, pacijenta, stručnom usavršavanju, brine o kvalitetuusluga, organizuje sud časti, dodeljuje i oduzima licencu za rad,

raspolaže novem od obavezne članarine... Izuzetno velika moćza one ljude koji će njome upravljati, pogotovo ako ne postojikontrola tog upravljanja i poslovanja. Za direktora komore, podsumnjom brojnih nepravilnosti, izabran je Dr Zoran Stajčić.

Upis u stomatološku komoru je započeo prenoseći se od uvado uva, jer jedan oglas u listu Politika od 31. decembra 2007. negovori o nameri da se transparento izvrši registracija. Naravno,a verovatno i namerno, usled nedostatka inormacija došlo jedo konuzije i pometnje jer su kolege zaplašene da će ostati bezdozvole za rad ako se ne prijave do 21. januara, iako po zakonurok za upis traje 3 meseca. Jedini izvor inormacija je bio novoor-mirani internet sajt SKS, koji je izdavao direktive stomatolozimao prikupljanju nephodne dokumentacije i uplati 2000 dinara na

račun ove institucije. Predaja dokumenata za beogradski ogranak se vrši u jednom iznajmljenom stanu na trećem spratu stambenezgrade, a zaduženi da prime dokumenta su takođe iznajmljeniadministrativni radnici koji apsolutno nisu upućeni u ono štorade, niti su raspolagali bilo kakvim inormacijama i odgovori-ma u vezi SKS, iako je pitanja bilo puno. Što se tiče ogranaka uNovom Sadu i Nišu, sve što smo saznali preko sajta je broj mo-bilniog teleona koji je verovatno trebalo pozvati da bi se dobiledalje instrukcije. Na sajtu Komore se nalazi i baner (reklama) zadruštvo privatnih doktora stomatologije, što je apsolutno nedo-pustivo. Takođe, u toku predaje dokumenata, stomatolozima jenuđen upis u ovo privatno udruženje stomatologa na čijem ječelu – pogađate, Dr Zoran Stajčić. Samo ova činjenica bi, u svakojnormalnoj zemlji, bila dovoljna jer jasno ukazuje na sukob intere-sa i dovoljan razlog da mu onemogući imenovanje za direktorastomatološke komore Srbije, zvanične institucije svih stomatolo-ga Srbije. Žao nam je što je Dr Zoran Stajčić odbio da razgovara sanama i što nismo u mogućnosti da vam prenesemo njegov stav.Ovakav sumnjiv i nedemokratski način ormiranja SKS je doveodo toga da i pre nego što je uopšte počela da radi, komora većizgubila svoj kredibilitet. Za ovakav razvoj događaja ne smatramoda sva odgovornost leži na Dr Zoranu Stajčiću, ili na ministarstvu,već leži i na svima nama koji nismo bili zainteresovani i nismo uti-cali na ovo za nas izuzetno važno pitanje. Kako je to Balašević leposročio – krivi smo mi što smo ih pustili. Dopustili smo da se nađe-

mo u situaciji, da se moramo unazad boriti i osvajati demokratič-nost institucije koja bi trebalo da se brine o našim pravima; jer nezavršava se priča smenom direktora komore već promenom sta-tuta i boljom kontrolom uprave. Što se pre budemo zainteresovali

i aktivnije uključili u rad institucija koje nam u većoj ili manjoj meriuređuju život, to će nam pre i život biti po meri jer ćemo ga, ovajput, sami uređivati.

Prenosimo vam celokupan tekst koji je na ovu temu izašaou nedeljniku „Vreme”, autorke Branke Kaljević. Ovom prilikomse veoma zahvaljujemo našem uglednom nedeljniku na doz-voli da objavimo ovaj tekst u celini, jer teško da bismo na ova-kav sveobuhvatan prikaz imali šta dodati.

STOMATOLOGIJA VS. MINISTARSTVO ZDRAVLJA

Krajem prošle godine (26. 12. 2007) Društvo lekara Vojvod-ine Srpskog lekarskog društva tužilo je Vrhovnom sudu SrbijeMinistarstvo zdravlja Vlade Republike Srbije. Pozivajući se načlan 49. Zakona o komorama zdravstvenih radnika, premakome Ministarstvo vrši mere uprave nadzora nad zakonitošćurada i aktima komore, podnosioci tužbe smatraju da se Mini-starstvo oglušilo o pomenuti član pošto nije reagovalo i „po-ništilo odluku o nelegalnom izboru nosilaca unkcija i organaStomatološke komore” na Skupštini stomatologa 13. oktobra

2007. Preciznije, Ministarstvo se u zakonskom roku od 60 dananije izjasnilo, niti odgovorilo, na tri pismena upozorenja pod-nosioca tužbe pa je tužilac u „cilju zaštite prava svojih članovabio prinuđen da se obrati Vrhovnom sudu”.

IZBORI: Zakonom o komorama zdravstvenih radnika, usvoje-nom pre dve godine, predviđeno je njihovo osnivanje u roku odšest meseci od objavljivanja Zakona u „Službenom listu”. Naža-lost, sa ovim poslom ne samo da se mnogo kasni već osnivanjegotovo nijedne komore nije prošlo bez većih ili manjih skanda-la. Podsećanja radi, krajem prošle godine poprilična prašina sedigla oko neregularnosti pri usvajanju statuta lekarske komore.Ništa se nije dogodilo i komora je osnovana. Problema je bilo

i pri izboru unkcionera Komore biohemičara. U pomenutimslučajevima stvari su nekako legle, da bi novo nezadovoljstvoizazvale visoke članarine i ostale dažbine prilikom upisa u lekar-

sku komoru koja svoj početak rada najavljuje tek u ovoj godini.



A K T U E L N O

S T I

Stomatolog 23

Kod 4500 stomatologa stvari su izgledale drugačije. Oni su

se u većem broju od ostalih odazvali na glasanje za članove

Skupštine Komore, lagodnije se složili oko statuta da bi pot-

puna podela i pobuna nastala oko regularnosti kandidovanja i

izbora unkcionera Komore i ormiranja izborne komisije. Puna

tri meseca deo stomatologa podržan od sva tri stomatološka

akulteta u Srbiji (Beograd, Novi Sad i Niš) pokušava da upo-

zorenjima Minist arstvu i nadležnim telima Skupštine Srbijerazreši situaciju, zahtevajući ponavljanje izbora za čelnike i tela

stomatološke komore. Oni tvrde da je na spornoj Skupštini

grube povređen Zakon, Statut i Poslovnik o radu Skupštine.

Prema uvidu u dokumentaciju koja je i novinaru „Vremena”

bila na raspolaganju, izborna komisija se oglušila o sve predlo-

ge za kandidate za direktora Komore i predsednika Skupštine

stavljajući na glasačke listiće samo po jednog kandidata, što

je na Skupštini izazvalo nezadovoljstvo velikog broja delegata.

Neki iz protesta napuštaju sednicu a predsedavajući Skupštine

pro. Slavoljub Živković (na tu privremenu unkciju predložilo

ga je Ministarstvo zdravlja) otišao je i dalje: bez utvrđivanja

kvoruma, kršeći Statut i Poslovnik, stavio je na glasanje pred-

log da se na licu mesta izvrši izmena i dopuna glasačkih listića,što su prisutni i podržali. Članovi Skupštine su tako bili u prilici

da na već odštampanim glasačkim listićima rukom uz među-

sobni dogovor dopišu svoje predloge. I još nešto: na glasačkim

listićima kao kandidati za određene unkcije u Komori stoma-

tologa našla su se i tri od pet članova izborne komisije. Izbori

su, uprkos sumnjivom kvorumu, ipak obavljeni. Izabrana su

radna tela, unkcioneri.

SPORNA BIOGRAFIJA: Na mesto direktora Komore izabran

je pro. dr Zoran Stajčić, koji je, ako se izuzme dopisivanje gla-

sačkih listića, bio i jedini predloženi kandidat. O svemu tome

obavešteni su Srpsko lekarsko društvo i Ministarstvo zdravlja.Njegovo imenovanje na ovu važnu unkciju pokrenulo je

detaljnije ispitivanje njegove proesionalne karijere pa i sumn-

je u validnost njegove titutle vanrednog proesora maksiloa-

cijalne hirurgije. Sumnje su doduše postojale i mnogo ranije,

ali dr Stajčić očigledno nije bio važan do izbora na unkciju

direktora Komore, mesta na kome bi s obzirom na značaj mo-

rali da budu izabrani ljudi najvišeg proesionalnog i ljudskog

integriteta. Po starom dobrom običaju, niko, valjda da se ne

zameri, nije hteo da se upliće u „nezgodne stvari”.

Prvi znak ozbiljnog upozorenja stigao je sa banjalučkog

Medicinskog akulteta koji 17. 12. 2007. zvanično obaveštava

Društvo lekara Vojvodine da je „Zoran Stajčić kod njih biran na

mesto redovnog proesora na predmetu maksiloacijalna hi-

rurgija. Međutim, nakon dopisa vanrednog proesora Slavolju-

ba Šurdilovića sa Niškog univeziteta od 12. 2. 2007. koji je upo-

zorio da je njegov potpis za izbor dr Stajčića u zvanje redovnog

proesora čist alsifkat, banjalučki akultet je poništio odluku o

izboru proesora Stajčića u zvanje redovnog proesora i sa njim

nije sklopljen ugovor o radu...”

U pismu proesor Šurdilović negira da je bio predsednik

komisije i da je to nemoguće jer je on vanredni proesor, i da

nikada nije potpisao izveštaj Komisije za izbor u zvanje redo-

vnog proesora na predmetu maksiloacijalna hirurgija Medi-

cinskog akulteta u Banjaluci. Potpis na izveštaju ocenio je kao

težak alsifkat. Inače, banjalučki Medicinski akultet preuzeo je dr Stajčića u zvanju vanrednog proesora u koje je izabran

1998. godine na Stomatološkom akultetu u Beogradu.

Istorijat spornih univerzitetskih titula dr Stajčića, o kome

su svi, pa i dobro upućeni iz stomatološke struke i nauke, ćuta-

li do njegovog izbora na čelnu unkciju Komore, datira još od

kraja 2000. godine. Tada je privremena uprava Stomatološkog

akulteta Beogradskog univerziteta odmah posle oktobarskih

promena 7. 11. 2000. godine stavila van snage odluku deka-

na akulteta br. 1859-1 od 15. 12. 1998. godine o izboru dr. sci

Zorana Stajčića u zvanje vanrednog proesora maksiloacijal-ne hirurgije. Podsećanja radi, u Miloševićevo vreme mnogi su

dekretima dekana akulteta mogli da dođu do titula mimo re-

dovne izborne procedure i bez saglasnosti matičnih klinika. Dr

Stajčić je upućen na rad na Kliniku za oralnu hirurgiju. Odluka

je, kako se kaže, privremena i važi do donošenja novog zakona

o univerzitetu.

U izjavama za medije dr Stajčić samo kaže da je alsifkat

stvar za sud i policiju. I tu je u pravu. A što se tiče njegovog izbora

za direktora Komore, tvrdi da tu ništa nije bilo sporno i da su sve

odluke Skupštine regularne. Nije se upuštao u zamerke o kvoru,

u „detalje” kao što su rukom dopisani glasački listići i ostalo.

ODGOVORNOST: Izborne neregularnosti i lik i delo direkto-ra komore bili su tema i Odbora za zdravlje i porodicu Skupšti-

ne Srbije. Članovi Odbora su od Ministarstva zdravlja zatražili

zvaničan stav o izboru dr Stajčića za direktora Komore i prituž-

bama na proces konstitusanja komore. Prema pisanju medija,

na sednicu je bio pozvan i dr Stajčić. Pristao je da dodje ali mu

je gostoprimstvo uskraćeno zbog „uznemirenosti mnogih čla-

nova odbora”. Verovatno zbog njegove biografje.

Iako, za razliku od inormacija o drugim komorama na sajtu

Ministarstva zdravlja nema nikakvog obaveštenja o tome da je

Komora stomatologa počela da unkcioniše, članovi Skupštine

stomatološke komore održali su nedavno Skupštinu u Kraljevu

kao da je sve normalno. Na protivljenje dela stomatologa i tristomatološka akulteta da je komora neregularna, samo je od-

govoreno da to tamo neki pričaju laži, napadaju direktora i da

zapravo ne žele ormiranje komore.

Ako je ispitivanje biografje dr Stajčića stvar suda, njegovo

poslednje pismo upućeno direktorima zdravstvenih ustanova

da imenuju po jedno lice iz pravne službe koje će prikupiti do-

kumenta o upisu u imenik Komore, sugeriše na kršenje Zakona

o komori.

Prema članu 10. Zakona za taj posao je zadužena komora

ili ogranci komore, a ne direktori ili načelnici u zdravstvenim

ustanovama kojima se obraća novi direktor komore. U pismu

se navodi i rok za podnošenje dokumenata 21. januar 2008.

Dakle, rukovodstvo komore se na svaki način trudi da pokaže

da unkcioniše i da posao privodi kraju.

Ministarstvo zdravlja će sa nezadovoljnim stomatolozima

komunicirati preko suda. Odgovor je jedino krajem godine,

21. decembra 2007. dostavljen Odboru za zdravlje. U njemu

se pored ostalog saopštava da Ministarstvo nema nikakve za-

konske ingerencije ni ovlašćenja da kontroliše izbore niti da

utiče na druga akta komore. To je isključiva nadležnost Odbora

za konstituisanje stomatološke komore čiji su, kako se kaže u

dopisu Ministarstva, osnovni zadaci pored ostalog donošenje

statutarne odluke, postupak i sprovođenje izbora. Niko ne spo-

ri odgovornost Odbora za propuste u ormiranju stomatološke

komore. Ostaje nejasno kome je taj odbor odgovoran, ako neMinistarstvu zdravlja. Rešenjem od 30. decembra 2005. god-

ine članove Odbora je imenovalo Ministarstvo zdravlja Vlade

Republike Srbije.



A K T E L N O S

T I

24 Stomatolog

Stomatolozi rade u malom i skučenom prostoru kome

nedostaje ergonomske slobode. Najčešće se nalazimo u

nekom pirnudnom položaju, povinujući se trenutačnoj

situaciji radi bolje vizualizacije situacije u ustima, ne razmišlja-

jući o položaju tela i posledicama koje takav stav pričinjava..

Stomatolozi su praktično predodređeni za skeltna oboljenja

vrata, ramena i leđa i jedino svakodnevno vežbanje, preventi-

vno jačanje muskulature i zglobova mogu preduprediti nesta-

nak oboljenja. Nakon nastanka degenerativne promene mišić-no-skeletnog sistema, fzikalna terapija omogućava samo smi-

rivanje simptoma i osposobljava za nastavak posla - ne rešava

uzrok. Medjutim, kako to obično biva, o vežbanju razmišljamo

tek nakon pojave simptoma i upozorenja lekara a tada već

govorimo o simptomatskoj terapiji. Prava kauzalna terapija bi

bila promena proesije, ali ako uzmemo da to nije opcija, ili bar

nije još, ono što preostaje je svakodnevno vežbanje kao jedina

sigurna preventiva skeletnih oboljenja. Ipak nije samo u vež-

banju rešenje. Treba voditi računa o držanju tela, savladavanju

stresa, organizovanju prostora za rad, kako koristiti slobodno

vreme, ishrani i dr. Pored ovih vežbi, neophodno je i rekreati-

vno bavljenje sportom 3 puta nedeljno, radi boljeg unkcioni-

sanja rada srca i cirkulacije.

Držanje tela

Stomatolozi najčešće sede dok rade i to veoma dugo. Na-

gnuti nad stolicom, stomatolozima ulazi u naviku loše držanje

tela i takav prinudan položaj, koji je inače neodrživ, postaje

svakodnevica.

Da li u ovom položaju želite da sačekate penziju?

Preciznost u stomatološkoj proesiji zahteva stabilnost i

smirenost zglobova. Ovo se postiže statičkim kontrakcijama

mišića agonista i antagonista ramena, lakta i dlana. Dugo-

trajno statičko ili repetitivno pomeranje ruke, čak i sa slabom

mišićnom kontrakcijom koja se koristi za brušenje zuba ili

uklanjanje kamenca, može dovesti do bola u vratu i ramenu.

Kroz neko vreme ovo sigurno vodi u hronične bolne sindrome

i degenerativne promene muskulature.

Test, stavite ruku na trapezijusa i pogignite tu ruku za 15

stepeni, kao kada brusite u gornjoj vilici i osetite kontrakcije na

tom mišiću. A sada to isto uradite ali de je ruka naslonjena na

naslon od stolice. Uočljiva je smanjena napetost u mišiću uko-

liko smo u mogućnosti da obezbedimo naslon za ruku. 34 i 35

Savet Uvlačenje stomaka, konrahuje duboke mišiće ab-

domena koji potpomažu u stabilizaciji kičmenog stuba. Dok

uvlačite stomak osetićete težnju tela da se ispravi. Kontahujte

ove mišiće više puta u toku dana, kad god se setite.

Podesite naslon stolice 10 -15 stepeni unazada, da bi podu-

pirao lumbalni deo kičme kada je uspravljena a ne kada je savi-

jena napred. Podesite visinu stolice tako da je tačno na visini ko-liko ima od vaše zatkolene jame do poda. Ako ste u mogućnosti,

izaberite stolicu koja ima blagi pad na prednjoj ivici da bi izbegli

pritisak iza kolena. Noge otvorite 45 stepeni u stranu.

Savet. Adaptirajte svoj položaj u skladu sa pacijentom.

Pokušajte da radite sa obe strane pacijenta. Položite pacijenta,

tako da vam bude u optimalnoj udaljenosti od očiju, npr. u sre-

dini grudi. Pod glavu mu stavite jastuče jer tako mu isurate bra-

du napred i usna duplja postaje preglednija. Naslonite ruke na

naslon dok radite da smanjite napregnutost u podizaču kičme

ili trapezijusu. Postavite sve neophodne instrumente blizu vas,

da izbegnete istezanje.

Vežbanje

Vežbajte pre posla, između pacijenata ili dok čekate da pa-

cijent ispere usta.

Vežba za ruke

Ispravire ruke ispred sebe u nivou ramena sa dlanovima

okrenutim nadole. rotirajte dlanove i zadržite pet sekundi.

Ponovite 5 puta.

Podignite ruke pored sebe u nivou ramena sa dlanovima

okrenutim nadole. rotirajte dlanove i zadržite pet sekundi.

Ponovite 5 puta.



A K T E L N O S

T I

Stomatolog 25

Vežbe za vrat

Ispravite se i gledajte pravo. Okrenite glavu prvo na jednu

stranu pa na drugu. Zadržite u tim krajnjim pozicijama glavu

po 5 sekundi.

„Pileći pokret“ Ispravite se i gledajte pravo. Uvucite bradu

maksimalno unazad, zadržite 5 sekundi pa isturite bradu mak-

simalno unapred i zadržite 5 sekundi.

Ispravite glavu. Nagnite je ka desnom ramenu da dodirne-

te uvo ramenom i zadržite. Onda na drugu stranu to ponovite

Vežbe za ramena i leđa

Ispravite se. Podignite ramena ka ušima, zadržite pa ih spu-

stite i opustite. Udahnite dok podižete, izdahnite dok spuštate.

Istegnite se unazad preko naslona stolice. Zadržite par se-

kundi.

Savite laktove tako da prstima dodirujete ramena i podig-

nite ih pod 90 stepeni sa osovinom tela. Rotirajte laktove okote ose.

Koristite mikro pauze. Razmišljajte ergonomično. Koristite

svaki slobodan trenutak da se istegnete. Dok pacijent ispira

usta, uradite neku vežbu ili se bar uspravite, odložite instru-

mente i pustite ruke da vise pored vas. Ustanite sa stolice sto

češće. Svrsishodnije je nego da se izvijate nekontrolisano da bi

nešto dohvatili sa stočića. Izbegavajte duge repetitivne pokre-

te, menjajte položaj što češće.

Samo svakodnevno vežbanje jesigurna prevencija nastan-

ka skeletnih oboljenja, kao što je i svakodnevna oralna higijena jedina sigurna u sprečavanju nastanka karijesa i drugih

oboljenja usta.



A K T E L N O S

T I

26 Stomatolog

KOMPLIKACIJE POVREDA ZUBA

Pored toga što nastale povrede zuba predstavljaju kom-

plikaciju same za sebe, one za sobom povlače i čitav niz

dodatnih komplikacija.

Komplikacije povređenih zuba mogu nastati neposredno

iza povrede ili mesecima pa i godinama kasnije. Mnoge od

njih se javljaju tako kasno, da ih u prvom momentu paci jenti

ne povezuju sa povredom koja se dogodila nekoliko godina

ranije. Često se događa da se ni deca, ni njihovi roditelji a ni od-

rasli paci jenti uopšte ne mogu setiti povrede koja se ranije do-

godila, jer je naoko bila beznačajna i samo stomatolog možezaključiti da je sadašnja klinička slika posledica ranije, često

beznačajne traume kao što je na primer najblaži tip luksacije.

Među najčešće komplikacije povređenih zuba stalne i

mlečne denticije spadaju:

• promena boje zuba

• nekroza pulpe

• ankiloza zuba

• resorpcija korena

• obliteracija kanala korena

• zastoj razvitka apeksa korena zuba

• gubitak marginalnog koštanog tkiva alveole

• radikularne ciste• traumatske ciste

• povrede zametka stalnog zuba

• rani gubitak zuba

PROMENA BOJE KRUNICE ZUBA

Promena boje krunice zuba se često viđa posle povrede.

Rede se može javiti neposredno iza povrede, a mnogo češće

nekoliko nedelja ili meseci kasnije.

Promena boje krunice zuba neposredno posle traume

događa se u onim, redim slučajevima, kada je udarac izazvao

luksaciju zuba, pri čemu je u samom apikalnom otvoru korenadošlo do rupture arterije ko ja prolazi kroz oramen.

Delimično oštećena arterija i dalje pumpa krv u kanal zuba

što će izazvati stvaranje hematoma u pulpi. Ukoliko se dogodi

da krvarenje izazove kidanje odontoblastičnog ćelijskog sloja,

crvena krvna zrnca će prodirati u dentinske kanaliće. Krvarenje

u dentinu se kroz transparentnu gleđ uočava u vidu blago ruži-

časte prebojenosti krunice zuba.

Ružičasta boja krunice zuba se često gubi nakon nekoliko

dana, ne ostavljajući nikakve patološke promene.

Ukoliko je međutim uz povredu arterije istovremeno došlo

i do potpunog prekida vene, onda će se ubacivanje krvi u pulpu

nastaviti uz nemogućnost odvođenja, jer je venski sistem uništen.U tim slučajevima usled pritiska koji stvara nastali hematom, u

pulpi će u toku nekoliko sledećih časova doći do uništavanja od-

ontoblastičnog sloja i prodiranja hemoglobina u dentinske kana-

liće što će zubu dati karakterističnu oranžbraon boju.

Daljim raspadanjem hemoglobina na hematoidin i hemo-

siderin koji prodiru u dentinske kanaliće i njihove anastomoze,

boja krunice zuba se menja u sivkasto mrku što se događa oko

dve do tri nedelje posle traume i krvarenja.

Ukoliko usled traume dođe do potpunog kidanja vene i ar-

terije na apeksu zuba, u pulpi će usled prekida dovoda krvi doći

do ishemije. Ishemija će u pulpi poremetiti normalan metaboli-

zam, a zbog razlaganja belančevina, čiji produkti ulaze u dentin-

ske kanaliće, krunica zuba će dobiti prljavo zelenkastu boju

Prof. Dr



A K T E L N O S

T I

Stomatolog 27

Ako je usled traume došlo do delimičnog prekida krvnih

sudova ishrana pulpe će biti smanjena, što može izazvati, usled

laganog prekida metabolizma, obliteraciju kanala pulpe. Ukoliko

pulpa potpuno obliterira krunica zuba ima blagu žućkastu nijansu.

TERAPIJA PREBOJENIH AVITALNIH ZUBA

Terapiju avitalnih prebojenih zuba najbolje je započeti

onog momenta kada krunica počinje da menja boju, a testovi

vitaliteta potvrđuju avitalnost pulpe. Nakon endodontske te-

rapije i defnitivnog punjenja kanala korena, punjenje se iz ko-

more pulpe uklanja do ulaza u koren, što odgovara projekciji

2-3 mm ispod gingive. Preko punjenja sa aplikuje glas jonomer

cement, da bi se blokiralo i sprečilo razaranje punjenja i pro-

diranje sredstva za beljenje prema apeksu. Posebno je važno

da se rogovi pulpe blago prošire okruglim karbidnim borerima

i na taj način odstrane ostaci pulpe, krvi i strugotina dentina.

Posle ispiranja i sušenja u bivšu komoru pulpe se stavlja neko

od sredstava za beljenje jake koncentracije (20% karbamid pe-

roksid ili 35% vodonik peroksid) i zatvori privremenim punjenjem. Sredstvo za beljenje se menja po uputstvu proizvođača.

Najbolji rezultati se dobijaju ako se u komoru pulpe apli-

kuje 35% vodonik peroksid a u pripremljenu acetatnu krunicu

20% karbamid peroksid, koja se adaptira na krunicu prebojenih

zuba. Na ovaj način se istovremeno vrši unutrašnje i spoljašnje

beljenje, a acetatna krunica sa sigurnošću zadržava sredstvo za

beljenje do sledeće posete.

Zadovoljavajuća boja zuba se najčešće postiže za nekoliko

poseta, mada pojedini slučajevi zahtevaju mnogo dužu terapiju.

RESORPCIJA KORENA

Resorpcija korena je česta komplikacija posle traumatskih

povreda zuba. Posebno se javlja posle luksacija, replantacija i

preloma korena zuba, a rede kod preloma krunica zuba.

Najčešće se kod trauma javlja eksterni tip resorpcije

(1—11%) dok su interne resorpcije mnogo rede (oko 2%).

Kod raktura krunica zuba uglavnom se može, ali dosta ret-

ko, sresti interna resorpcija kao posledica inamatornih pro-

mena. Interna resorpcija posle trauma češće javlja kod mlečnihnego kod stalnih zuba .

Smatra se da interna resorpcija nastaje kod preloma kru-

nice zuba samo u slučajevima kada je usled traume došlo do

d e l i m i č n o g

prekida krvnih

sudova. Usled

delimičnog pre-

kida krvotoka

nastaje zastoj-

na hiperemi-

ja što izazivadistrofčke pro-

mene. Zbog

toga tkivo pul-

pe metaplazira

u granulaciono

tkivo, koje iza-

ziva resorpciju

dentina na zidu

kanala korena.

Kod pre-

loma korena

zuba resorpcija

je karakteristič-na i odigrava se

na ivicama rak-

turnih površina

koje postaju

zaobljene. In-

terna i eksterna

resorpcija kod

preloma kore-

na su izuzetno

retke, dok je re-

sorpcija apikal-

nog ragmentakod stalnih a

posebno mleč-

nih zuba, relati-

vno česta.

Luksacije zuba su najčešće praćene resorpcijama, naročito

eksternog tipa .

Na osnovu kliničke slike na rendgen snimcima mogu se

uočiti tri tipa eksterne resorpcije:

Površinska resorpcija je posledica oštećenja parodontalnih li-

gamenata i na rendgen snimku se uočava u vidu neznatnih uleg-

nuća ili neravnina koje prati normalni parodontalni spacijum.

Reparatorna resorpcija se na rendgen snimku uočava u ob-

liku širokih resorptivnih polja sa gubitkom parodontalnog spa-

cijuma i ubacivanjem koštanog tkiva. Nastaje posle jakih ekstru-

divnih, intrudivnih i lateralnih luksacija gde se umesto cementa

i dentina koji se lagano resorbuju, stvara koštano tkivo.

Zapaljiva resorpcija nastaje kod luksiranih zuba sa inama-

cijom i nekrozom pulpe. Smatra se da bak terije i njihovi toksini

prodiru iz pulpe preko dentinskih kanalića u površni sloj dentina

koji je već oštećen, izazivajući zapaljive procese parodontalnog

tkiva što dovodi do pojačane inamacije i ubrzane resorpcije.

Na rendgen snimcima se uočava ju lakunarni radioluscen-

tni prostori.Eksterna resorpcija se može javiti godinama iza traume i

tada ima izrazito akutni tok a najčešće počinje u gingivalnom

delu korena.



A K T E L N O S

T I

28 Stomatolog

Interna resorpcija kod luksiranih zuba je reda komplikacija

i događa se prema nalazima pojedinih autora u svega 2% luk-

siranih zuba.

U osnovi se razlikuju dva tipa internih resorpcija: reparati-

vni i inamatorni.

Reparativna interna resorpcija zahvata skoro čitav kanalkorena što se na rendgen snimcima uočava u vidu izrazito

proširenog pulparnog prostora. Istovremeno sa resorpcijom

dentina može se u razoreni prostor ugrađivati drugo, najčešće

koštano tkivo, što dovodi do još većih razaranja.

Interna inamatorna resorpcija nastaje kao posledica nekro-

ze pulpe a javlja se najčešće u cervikalnom delu korena, što se

na rendgen snimku uočava u obliku lakunarnih rasvetljenja.

Replantacija zuba posle traumatske ekstrakcije se najčešće

komplikuje obimnim resorpcijama .

Replantacija izbijenog zuba izaziva određene reakcije koje

se paralelno događaju u pulpi i parodontu.

Reakcija pulpe, ukoliko pre replantacije nije ekstirpirana,

može biti različita. Andreasen je eksperimentalno na replan-

tiranim zubima pasa utvrdio čak sedam različitih načina re-

akcije pulpe, za koje se smatra da se mogu dogoditi i u pulpi

humanih zuba.

Reakcija pulpe nakon replantaci je bila je u vidu izgradnje:

• regularnog, tubularnog dentina

• iregularnog dentina sa malim brojem tubula

• osteodentina (iregularan dentin sa ćelijama)

• iregularne nezrele kosti

• regularne kosti ili cementa

• nekroze

• interne resorpcije

Reakcija parodontalnog tkiva posle replantacije ogleda seu tome što se odmah posle vraćanja zuba u alveolu stvara ko-

agulum između zuba i alveolarne kosti, odnosno između delo-

va pokidanih ligamenata, posle čega će u sledeća 3 do 4 dana

parodontalni spacijum obliterisati ćelije vezivnog tkiva, da bi

posle nedelju dana po replantaciji nastupilo zarastanje.

Dve nedelje kasnije stvaraju se kolagena vlakna, a četiri

nedelje iza replantacije ligamenti se u potpunosti repariraju.

U isto vreme se mogu na rendgen snimcima zapaziti prvi znaci

resorpcije.

Na osnovu već pomenutih eksperimenata na replantira-

nim zubima pasa, Andreasen je sa saradnicima utvrdio da se

zarastanje replantiranih zuba može dogoditi na tri osnovnanačina:

• zarastanje stvaranjem normalnih parodontalnih ligame-

nata

• zarastanje ankilozom ili reparativnom resorpcijom i

• razvojem inamatorne resorpcije.

Zarastanje stvaranjem normalnih parodontalnih ligame-

nata je najbolji vid zarastanja replantiranih zuba, a najčešće je

praćeno eksternom površinskom resorpcijom koja se odvija na

nivou cementa. Epitelni pripoj u ovim slučajevima se nalazi na

gleđnocementnom spoju. Na rendgen snimku se uočava bla-

ga neravna površina korena zuba.Zarastanje ankilozom ili reparativnom resorpcijom je

ustvari komplikacija posle1 replantacije. Umesto zarastanja

ligamenata, na cementu a kasnije i dentinu, u ovom slučaju

se razvija reparatorna eksterna resorpcija koja se popunjava

urastanjem koštanog tkiva. Na rendgen snimku se uočavaju

široka područja resorpcije bez parodontalnog spacijuma (ras-

vetljenja).

Reparativna resorpcija može biti prolazna (kada se započe-

ti proces resorpcije zaustavlja i zamenjuje reparacijom liga-

mentima) i progresivna, kada se proces resorpcije razvi ja do

potpunog gubitka korena. Klinički zub sa ankilozom je ispod

incizalnog nivoa susednih zuba (,,uronuo”) a perkutorno ima

visok ton. Zub je čvrsto ugrađen u kost i ne pokazuje znakerasklaćenja.

Inamatorna resorpcija je najčešća komplikacija posle

replantaci je zuba. Javlja se uporedo sa nekro zom pulpe, kada

inektivni i toksični agensi prodiru kroz dentinske kanale do

spoljne površine dentina, koji je već oštećen eksternom repa-

rativnom resorpcijom. Zbog inamacije parodontalnog tkiva

koja nastaje usled prodora inamatornih agensa iz pulpe na-

stupa lakunarna eksterna resorpcija.

Ovakav vid resorpcije je naročito izražen kod dece mlađeg

uzrasta, čiji zubi zbog nezavršenog kanala korena imaju veo-

ma tanke zidove sa malo dentinske mase i širokim dentinskim

kanalima, kroz koje zapaljenjske nokse lako diunduju od pul-pe ka parodontalnom prostoru.

Ovakav tip inamirane eksterne resorpcije se najčešće

viđa u periodu od godine dana posle replantaci je izbijenog

zuba, mada se počeci resorpcije mogu uočiti već posle 2—3

nedelje.

Klinički zub se klati, blago je ekstrudiran a perkutorno daje

tup, mukli zvuk.

Na rendgen snimcima uočavaju se lakunarna rasvetljenja

koja se najčešće uočavaju u apikalnoj i srednjoj trećini korena.

Terapija eksternih i internih resorpcija se mora započeti

odmah posle otkrivanja, a sastoji se u punjenju kanala kore-

na sterilnom pastom kalcijum hidnoksida za koju se smatra

da doprinosi, ako ne potpunom zaustavljanju, onda bar us-

poravanju daljeg razvoja resorpcije, posebno interne.

Terapija resorpcije se sastoji u hitnom endodontskom tret-

manu sa punjenjem kanala pastama kalcij um hidroksida.

U odmaklim slučajevima resorpcije naročito kod „uronulih”

zuba ekstrakcija je najbolje rešenje čime se sprečava gubitak

visine alveolarnog grebena koje je kasnije teško estetski resiti

protetiziranjem.

Bez obzira što je terapija resorpcija, posebno eksternih,

najčešće bezuspešna, stomatolog mora objasniti roditeljima

ili samim pacijentima da se cela terapija svodi na što duže

zadržavanje povređenog zuba u alveoli, čime se obezbeđuje

očuvanje prostora od trenutka kada je moguće uraditi nekood estetskih rešenja, po mogućstvu bez brušenja susednih

zuba.



A K T E L N O S

T I

Stomatolog 29

POVREDA ZAMETAKA STALNIH ZUBA

Povreda zametaka stalnih zuba nastaje kao posledica trau-

ma mlečnih zuba pri čemu posebnu ulogu igraju intruzije i

traumatska ekstrakcija.

Ove povrede su posledica veoma bliskog odnosa vrha ko-

rena mlečnog zuba i zametka stalnog zuba koji je postavljen

palatinalno, a deli ih samo veoma tanak sloj mekog tkiva ilitanka koštana lamela. Zbog toga je razumljivo da svaka intru-

zija mlečnog zuba predstavlja potencijalnu opasnost po zame-

tak stalnog zuba

Učestalost povreda stalnih zuba u razvoju nastalih povre-

dama mlečnih zuba se prema nalazima različitih autora kreće

od 16-69%.

Kakav će eekat intruzije mlečnih zuba prouzrokovati na za-

metcima stalnih zuba zavisi od mnogih činilaca među kojima su

najvažniji vrsta i jačina traume, uzrast deteta i način zbrinjavanja.

Od uzrasta deteta u trenutku traume zavisi stepen resorp-

cije korena mlecnog zuba i stepen razvitka stalnog zuba, pa na

taj način i njihov međusobni odnos što je od bitnog značaja

za stepen oštećenja na stalnim zubima. Takođe je važno istaći

da mlečni zub sa započetom resorpcijom korena neće nikada

izazvati povredu zametka stalnog zuba jer će se zbog udarca

rasklatiti a nikada intrudirati. Način i jačina povrede su takođe

bitni. Intruzije mlečnih zuba se posebno izdvajaju, jer se pri-

likom intruzija koren mlečnog zuba blago rotira, pri čemu se

vrh, ukoliko je neresorbovan, najčešće probije do zuba za-

menika. Na osnovu analize 284 traumatizirana zuba Ravn je

utvrdio da se oštećenja stalnih zuba javljaju u 57% pri čemu

intruzije imaju najveću ulogu, mada izbijanje i jake lateralne

luksacije mogu igrati značajnu ulogu.

Uzrast deteta, odnosno stepen resorpcije korena mlečnog

zuba i stepen razvitka stalnog zuba diktiraju tip promena. Po-sledice na stalnim zubima neće biti iste kod intruzija koje su se

dogodile kod dece u drugoj ili u petoj godini.

Prema studiji Andreasena i Ravna najviše posledica po stalne

zube ostaviće povrede mlečnih zuba nastale u uzrastu dece od

1-2 godine (63%), zatim od 3-4 (53%), pa od 5-6 godina (24%).

Terapijski postupak je takođe od bitnog značaja za konačni

ishod. Hitnim vađenjem intrudiranog mlečnog zuba može se u

nekim slučajevima sprečiti nastajanje težih promena na stalnim

zubima i obrnuto, neblagovremena intervencija može dovesti

do posledica koje dovode u pitanje opstanak stalnog zuba.

Promene na stalnim zubima nastale povredama mlečnih

zuba mogu biti različite i javljaju se od blagih promena boja nagleđi, težih deekata krunica pa i do potpunog gubitka zamet-

ka stalnog zuba.

Na osnovu patohistoloških promena i kliničkog izgleda,

koje su nastale posle trauma mlečnih zuba Andreasen razlikuje

sledeće promene na stalnim zubima:

• bela ili žuto smeđa diskoloracija gleđi

• žuto smeđa diskoloracija gleđi sa cirkulamom hipoplazi-

jom

• dilaceracija krunice

• duplikatura korena

• vestibularna angulacija korena

• lateralna angulacija ili dilaceracija korena

• delimični ili potpuni zastoj razvitka korena• sekvestracija zametka stalnog zuba

• poremećaj nicanja

Bele ili žuto smeđe diskoloracije gleđi se klinički uočavajukao jasno ograničene promene na lab i jalnim površinama stal-

nih centralnih sekutića. Po obimu i boji se mogu javiti od mini-

malnih i malo uočljivih blagih pega, pa do širokih i intenzivnih

diskoloracija, kod ko jih se ponekad uočava i blaga hipoplazija.

Eksperimentalno je ustanovljeno da je nastanak diskolora-

cije posledica traume pri čemu je redukovani zubni epitel me-

taplazirao u višeslojni pločasti. Zbog traume nastaje poremećaj

maturacije pri čemu se organski matriks stvara normalno.

Dierencijalno dijagnostički u obzir dolaze sve diskoloraci-

je nastale kao posledica hroničnog periapikalnog procesa na

apeksima mlečnih zuba.

Diskoloracije na labijalnim površinama se mogu javiti kodpovrede zuba u dece uzrasta od 2—7 godina i ne mogu se isk-

ljučivo pripisati povredama mlečnih zuba, mada nasta ju najčešće

od intruzija koje prouzrokuju oštećenja zametaka stalnih zuba.

Žuto smeđa diskoloracija gleđi sa cirkularnom hipoplazijom

se klinički uočava kao poremećaj boje gleđi praćen uskom, linij-

skom hipoplazi jom gleđi koja obuhvata krunicu zuba. Javlja se

nakon intruzija mlečnih zuba u dece uzrasta do dve godine, a

rendgen snimkom se mogu otkriti i pre nicanja stalnog zuba.

Smatra se da ovaj deekt nastaje tako što prilikom intruzije

vrh korena mlečnog zuba ošteti odontoblastični sloj što re-

meti normalnu mineralizaciju gleđi. Žuta diskoloracija nastaje

zbog krvarenja izazvanog traumom, koje može prodreti u zo-

nu mineralizacije. Direktni udarac vrha korena mlečnog zuba ugleđni matriks pre potpune mineralizacije izazvaće oštećenje

ameloblasta i pomeranje tvrdog, već ormiranog sloja gleđi

prema mekom, nemineralizovanom delu, što će se klinički od-

raziti pojavom cirkularne hipoplazije.

Dilaceracija krunice stalnog zuba se događa pri intruzijama

mlečnih zuba, kada vrh korena usled jakog udarca pomeri već

mineralizovani veći deo krunice stalnog zuba prema mekom ne-

mineralizovanom cervikalnom delu. Krunica zuba je zbog udarca

nagnuta prema labijalno kod gornjih sekutića. Zubi sa dilaceraci-

jom krunice veoma često otežano niču ili ostaju impaktirani.

Tvorevina slična odontomu se klinički uočava u obliku tvrdih

naslaga nepravilnog oblika na labijalnim površinama centralnihsekutića u gornjoj vilici. Ove promene slične gleđnim perlama

nastaju na stalnim zubima usled intruzije mlečnog zuba, koja se

dogodila u vreme stvaranja gleđi (6 meseci do 1,5 godine).



A K T E L N O S

T I

30 Stomatolog

Direktni udarac vrha korena mlečnog zuba u gleđni ma-

triks pre ili u toku mineralizacije oštećuje, pomera ili nabira ne-

dovoljno mineralizovani sloj gleđi i dentina koji se naknadno

nepravilno mineralizuje.

Duplikacija korena je izuzetno retka komplikacija a nastaje

tako što, usled intruzije, koren mlečnog zuba, u vreme kada je

stvorena po lovina krunice, prodire i čepa cervikalni deo kruni-

ce, odvajajući ga na dva dela, pri čemu se stvaraju dva korena.Vcstibularna angulacija korena se uočava na rendgen snim-

cima kao savijenost dela korena koja je nastala intruzijom mleč-

nog zuba u uzrastu dece od 2—5 godina. Posledica je direktnog

udarca vrha korena mlečnog zuba u ormirani deo stalnog zuba

koji se usled udarca pomera prema mekom neormiranom delu

korena koji kasnije nastavlja razvitak pod uglom.

Neki autori smatraju da vestibularna angulacija korena nije

posledica direktne traume, već može nastati posle rane trau-

matske ekstrak cije mlečnog zuba, posle čega se, usled povre-

de stvara fbrozno ožiljno tkivo. Ožiljno tkivo otežava nicanje

stalnog zuba, usled zastoja nastupa vestibularna angulacija

korena (Meyer — Stewart).

Lateralna angulacija ili dilaceracija korena se otkriva rend-gen snimkom na kojem se uočava mezijalna ili distalna savije-

nost korena. Nastaje zbog intruzije ili traumatske ekstrakcije

mlečnog zuba kod dece uzrasta od 2—5 godina. Retko se jav-

lja, a najčešće su oštećeni centralni incizivi u gornjoj vilici.

Način nastajanja lateralnih angulacija je identičan pato-

genezi vestibularnih angulacija. Zubi sa dilaceracijom korena

spontano niču mada su često u inraokluziji.

Delimični ili potpuni zastoj razvitka korena nastaje

najčešće usled traumatske ekstrakcije mlečnog zuba, pri čemu

je došlo do oštećenja Hertwigovog epitelnog omotača stalnih

zuba. Zbog toga izostaje dalji razvoj korena, zub je poluimpak-

tiran, a ako nikne, luksira se, jer je potporni aparat nedovoljno

razvijen. Na rendgen snimku se uočava nedostatak korena, a

najčešće posle nicanja dolazi do eksolijacije zuba.

Sekvestracija zametka stalnog zuba je retka komplikacija, a

nastaje u onim slučajevima kada se posle intruzije zuba pojavi

inekcija koja zahvata i zametak stalnog zuba. Ukoliko se to do-

godi u periodu kada je ormirana samo krunica zuba ili i neznatnideo korena, zapaljenjski proces će izazvati razaranje potpornog

aparata, erupcija će biti ubrzana a završiće se eksfolijacijom.

Poremećaj nicanja stalnih zuba nastaje zbog fbroznog

ožiljnog tkiva koje se stvara posle rane traumatske ekstrak-

cije mlečnih zuba, naročito ukoliko je trauma bila praćena

lacerokontuzivnim povredama gingive ili usled pomeranja

klice stalnog zuba direktnim udarcem vrha korena mlečnog

zuba. Fibrozni ožiljak tkiva može otežati nicanje i izazvati dru-

ge komplikacije (vestibularna angulacija). Stalni zubi nakon

povreda mlečnih zuba mogu nicati normalno, ali je najčešće

njihovo nicanje usporeno i u proseku kasni oko 6 meseci do

godinu dana.

Zahvaljujemo se proesoru Beloici na ustupljenom materija-lu. Veliko nam je zadovoljstvo što smo u prilici da na ovaj način

čitaocima predstavimo ovu izuzetnu knjigu, jer samo uvid unu-

tar korica čitaocu pruža saznanje šta dobija kupovinom knjige.

Knjiga se može kupiti:

• Na Klinici za dečiju i preventivnu stomatologiju stoma-

tološkog akulteta u Beogradu, kod glavne sestre (tel

0648980011),

• u skriptarnici Stomatološkog akulteta u Beogradu,

• u frmama Neodent u Beogradu i Hipokrat sistem u

Novom Sadu i Beogradu.



A K T E L N O S

T I

Stomatolog 31

TRUDNOĆA I POROĐAJ

Računajući od prvog dana poslednje menstruacije, trud-

noća traje 280 dana, odnosno 40 nedelja ili 10 lunarnih meseci.

Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije po-

bačajem se smatra prekid trudnoće do 20. nedelje graviditeta,

odnosno do težine etusa od 500 grama. Izbacivanje produ-kata začeća posle 20. nedelje je porođaj (po starijoj defniciji

posle 28. nedelje).

Približni termin porođaja, ukoliko se računa od prvog dana

poslednje menstruacije određuje se pomoću Naegeleove ormu-

le dodavanjem 7 dana i oduzimanjem 3 meseca. Ovo važi za žene

čiji menstrualni ciklus traje 28 dana. Ukoliko postoji odstupanje,

ormula je sledeća: 1. dan poslednje menstruacije + 7 dana - 3 me-

seca +/- broj dana odstupanja od 28 dnevnog ciklusa.

Inače trajanje trudnoće može se odrediti i prema datumu

oplođavajućeg snošaja, prvim pokretima ploda i dr.

Prema vremenu kada nastupa, porođaj može biti:

- partus praetemporarius - prevremeni (do kraja 37.

nedelje),

- partus temporarius - ročni (od 28. do 42. nedelje) i

- partus posttemporarius - postterminski (posle 42.

nedelje).

PROMENE U TRUDNOĆI

Implantacijom oplođene jajne ćelije i njenim daljim razvo-

jem u organizmu trudnice nastaju značajne promene uzroko-

vane hormonima koje luče ćelije trooblasta posteljice, noveendokrine žlezde. Hormoni posteljice su: horionski gonado-

tropin, estrogen, progesteron i humani placentni laktogen.

Svaki od njih ima specifčnu ulogu tokom trudnoće. Hormoni,

a takođe i druge specifčne supstance dovode do promena

na telu trudnice, ali takođe i u psihičkoj seri. Ove promene su

morološke i unkcionalne, a dele se na promene genitalnih

organa i ekstragenitalne promene. One zahvataju gotovo sve

organe i organske sisteme a rezultat su prilagođavanja orga-

nizma trudnice novim uslovima i potrebi normalnog razvoja i

dovršavanja trudnoće.

Organizam trudnice, u celini, a posebno vitalni organi kao

srce, pluća, bubrezi i jetra izloženi su tokom trudnoće poveća-

nom naporu, jer njihova unkcija treba da zadovolji potrebe ne

samo majke, već i ploda.

Promene u KARDIOVASKULARNOM SISTEMU su značajne.

Zapremina krvi se povećava za oko 1500 ml, dok se brzina pro-

toka ne menja značajno. Arterijski pritisak se neznatno menja.

Venski pritisak se u donjim ekstremitetima povećava nekoliko

puta što uslovljava pojavu edema pri dugotrajnom stajanju i

varikoziteta u predelu vulve i v. saene. Minutni volumen srca

se povećava za 30%, a rekvencija za 15 otkucaja.

U oko 15% trudnica se javlja hipotenzivni sindrom ili tzv.

sindrom donje šuplje vene u odmakloj trudnoći pri ležanju na

leđima. Pri tom nastaje kolapsno stanje koje se maniestuje

znojenjem, bledilom i gubitkom svesti. Jednostavnom pro-

menom položaja na bok stanje se brzo normalizuje. Sindrom

nastaje zbog pritiska uvećanog uterusa na donju šuplju venu,

što smanjuje dovod krvi u desnu pretkomoru.

U RESPIRATORNOM SISTEMU nama značajne promene

rekvencije disanja, ali se povećava respiratorni volumen na

račun povećanja volumena jednog udisaja zbog povećane po-

trebe za kiseonikom.

Karakteristične su promene u DIGESTIVNOM SISTEMU pri

čemu se u početku trudnoće javljaju mučnina, povraćanje i po-

jačana salivacija. Kasnije, tokom trudnoće, česta je pojava op-

stipacije zbog delovanja progesterona na glatke mišiće creva.

Javlja se holestaza, holestatski pruritus ili čak ikterus, takođe

zbog delovanja progesterona na tonus i motilitet žučne kese

i žučnih puteva, dok se unkcionalni testovi jetre ne menjaju

značajno.

BUBREŽNE FUNKCIJE u trudnoći su povećane. Protok krvi

kroz bubrege se povećava već u prvom tromesečju od 900 mlna 1200 ml u minuti. Glomerularna fltracija se povećava od 90

ml na 140 ml u minuti, a pošto se tubularna resorpcija ne men-

ja povećava se izlučivanje otpadnih materija: ureje, kreatinina

i mokraćne kiseline. Izlučivanje vode se smanjuje od 30 ml na

10 ml u minuti u zadnjem tromesečju bez remećenja normalne

diureze i metabolizma Na i K. Retencija vode je mala i iznosi 7

do 10 litara, pri čemu veći deo otpada na etus, placentu, plo-

dovu vodu i uterus, a samo mali deo na ekstracelularnu teč-

nost (1 do 2 litra u trudnica bez edema). Zbog hormonskog

i mehaničkog uticaja dolazi do urostaze i stvaranja uslova za

razvoj urinarne inekcije.

HEMATOPOETSKI SISTEM je izmenjen u smislu prisustvarelativne “fziološke” anemije. Korpuskularni elementi krvi su

u porastu, ali se njihov broj na jedinicu zapremine smanjuje,

zbog još većeg porasta cirkulirajuće tečnosti, tako da je prisut-

Dr Goran Jovanović



A K T E L N O S

T I

32 Stomatolog

na hemodilucija. Takođe je prisutno i protektivno povećanje

osnovnih činilaca koagulacije. Vreme koagulacije postaje kraće

tako da trudnoća predstavlja razdoblje hiperkoagulabilnosti.

S METABOLIČKOG ASPEKTA trudnoća je izrazito anaboličko

razdoblje. Retencija proteina iznosi nešto preko 900 g. U meta-

bolizmu ugljenih hidrata, zbog značajnih hormonskih prome-

na, nastaje rezistencija periernog tkiva na insulin. Utilizacijaglukoze je pogoršana. Glukoza čini osnovni izvor energije. Jav-

lja se hiperplazija Langerhansovih ostrvaca sa hiperinsulinemi-

jom i subjektivno pojačana glad.

Tokom trudnoće se progresivno povećava koncentracija

ukupnih lipida, holesterola i triglicerida. Nakupljena količina

masti iznosi oko 3,5 kg, što uz retenciju belančevina predstav-

lja energetsku rezervu od skoro 40000 kalorija za laktaciju u

babinjama.

U trudnoći postoji povećana potreba za gvožđem od oko 1

g, a takođe za Ca i P. Kod nedovoljnog unošenja ili loše apsorp-

cije Ca u retkim slučajevima dolazi do apsorpcije Ca iz kostijumajke pri čemu su zubi manje pogođeni.

Promene u PSIHIČKOJ SFERI su u vidu blage depresije,

osećaja umora, iscrpljenosti, pospanosti ili povećanog stepe-

na ekscitacije.

U toku normalne trudnoće ne postoje promene na organi-

ma čula. Promene ukusa i mirisa su psihogenog porekla.

STOMATOLOŠKI ASPEKTI TRUDNOĆE

Trudnoća i tkiva usne duplje

Mnoge trudnice zanemaruju svoje oralno zdravlje i izbega-

vaju redovne stomatološke preglede i blagovremenu sanaciju

oboljenja usta i zuba. U toku trudnoće je registrovana češća

pojava oboljenja parodoncijuma što se objašnjava povećanim

uticajem polnih hormona na šta se nadovezuje negativan uti-

caj lokalnih aktora. Najčešće promene su na gingivi u vidu:

1. Gingivitis gravidarum - karakteriše se uvećanjem inter-

dentalnih papila koje sa preostalom gingivom imaju boju ma-

line. Pripojna gingiva postaje glatka i sjajna. Promene su naju-

očljivije u predelu donjih rontalnih zuba. Blage provokacije, a

nekad i spontano, dovode do krvavljenja.

2. Gingivitis hyperplastica gravidarum - u trudnoći se ne-

kada razvija izrazita prolieracija gingive a naročito interden-

talnih papila sa slikom hroničnog hiperplastičnog gingivitisa.

Promene nastaju kao posledica prolieracije vezivnog tkiva

usled čega gingiva postaje čvrste konzistencije. Predeli izrazite

prolieracije perzistiraju i nakon porođaja uslovljavajući gubi-

tak koštane mase alveola, što predstavlja prelazak u parodon-

topatiju.

3. Tumori trudnoće - su okruglaste solitarne promene nagingivi u predelu prednjih zuba. Crvenkste su boje, glatke pov-

ršine i krvare prilikom mastikacije.

U trudnoći je češća pojava karijesa. To se dovodi u direktnu

vezu sa smanjenom higijenom usta i zuba (povećan broj mi-

kroorganizama), učestalim povraćanjem kiselog sadržaja (hy-

peremesis gravidarum) i opisanim gingivitisom (bolja retencija

dentalnog plaka).

Relativno često se dešava da žene u već poodmakloj trud-

noći imaju po nekoliko gangrenoznih zuba ili zaostalih ko-renova za ekstrakciju, što predstavlja idealni osnov za razvoj

dentogenih inekcija, koje nekada mogu vrlo ozbiljno da ugro-

ze zdravstveno stanje majke i etusa.

Trudnoća i stomatološke intervencije

Iako trudnoća ne predstavlja bolesno već fziološko stanje

stomatološki tretman trudnica zahteva određenu obazrivost u

cilju maksimalne zaštite kako trudnice, tako i ploda detateta.

Najveća pažnja stomatologa kod obrade trudnice treba da

se posveti proflaksi, tj. insistiranju na redovnim i češćim (tro-mesečnim) kontrolnim pregledima. U okviru vizite trudnica se

detaljno upoznaje sa značajem pravilnog održavanja oralne

higijene i ulozi uorida u prevalenciji oboljenja usta i zuba.

Trudnicama se savetuje da, počev od četvrtog meseca trud-

noće do kraja laktacije, svakodnevno uzimaju uoride (1 mg).

Stomatološka nega trudnica podrazumeva: lečenje svih

karijesnih zuba koji se mogu spasiti, zamenu loše postavljenih

plombi i napravljenih krunica ili drugih protetskih radova, neu-

tralisanje aktora koji prouzrokuju oboljenja parodoncijuma i

ekstrakciju zuba ili drugih hirurških intervencija kada ne po-

stoji bilo koja druga mogućnost lečenja.

Prilikom uzimanja anamneze trudnicu treba pitati sledeće:

“Koji ste mesec trudnoće?”, “Da li je to prva trudnoća?”, “Da li je

prošla trudnoća bila normalna?”, Da li idete na redovne kon-

trole?”, “Da li primate lekove za održanje trudnoće?” i “Da li ste

imali spontane pobačaje ili prevremene porođaje?”. Ni jedan

zahvat iz domena preventivne i restorativne stomatologije u

toku trudnoće nije kontraindikovan. Po pravilu, to isto važi za

ekstrakciju zuba. Ukoliko se iz anamneze stekne utisak da je

trudnoća normalna ekstrakcija zuba se može bezbedno spro-

vesti bez obzira na mesec trudnoće. Veće i komplikovanije

hirurške intervencije elektivnog karaktera se odlažu za period

posle porođaja.

Trudnoća može da bude emocionalno i fziološki stresna.

Stoga se preporučuje primena nearmakološkog protokola za

smanjenje uznemirenosti. Ako se pacijentkinja nalazi u pood-

makloj trudnoći prilikom rada treba izbegavati ležeći položaj,

jer sadržaj materice može vršiti pritisak na venu kavu inerior

izazivajući venozno vraćanje krvi u srce.

Prilikom obrade trudnice postoje dve oblasti kod kojih,

zbog potencijalne opasnosti od genetskog oštećenja etusa,

stomatolog mora da bude posebno obazriv. To su dentalna ra-

diografja i primena medikamenata.

Sve stomatološke intervencije koje zahtevaju radiograf-

sanje korena zuba kod trudnice treba odložiti. Ukoliko to nije

moguće moraju se preduzeti sve mere opreza, što podrazu-



A K T E L N O S

T I

Stomatolog 33

meva obaveznu upotrebu zaštitne kecelje i snimanje samo

onih površina koje zahtevaju intervenciju. Treba imati u vidu

da je rendgen snimanje u zadnjem tromesečju trudnoće man-

je štetno za plod nego u predhodnom periodu, naročito prvom

tromesečju, kad je najizraženija organogeneza etusa.

U određenim situacijama u toku trudnoće je indikovana

antibiotska terapija i tada se mora voditi računa o postojećimsaznanjima i iskustvima. Penicilinski preparati su se pokazali

kao najsigurniji zbog najmanje toksičnosti. Za njima dolaze

cealosporini, a onda ostali antibiotici. Antibiotici koji sadrže

tetracikline su strogo kontraindikovani. Ukoliko se primene

od trećeg meseca trudnoće mogu dovesti do strukturalnih

anomalija gleđi i dentina (tetraciklinska hipoplazija). Tetraci-

klini se vezuju za kalcijum gleđi i dentina gradeći nerastvor-

ljivi tetraciklin-kalcijum ortoosorni kompleks koji se manie-

stuje u vidu diskoloracije u različitiim nivoima krunice zuba.

Primena tetraciklina u drugom tromesečju može usporiti rast

etusa, a u poslednjim mesecima trudnoće u većim dozama

može prouzrokovati toksičnu tetraciklinsku hepatopatiju. Isto

tako, u toku graviditeta iz bezbednosnih razloga nije prepo-ručljivo primenjivati sulonamide, klindamicin, metronidazol,

hloramenikol i eritromicin, dok aminoglikozide treba davati

uz oprez. Što se tiče primene ostalih medikamenata svakako

ih treba izbegavati. Tu se misli na sedative, trankilanse, an-

ksiolitike, hipnotike, nesteroidne antiinamatorn lekove, kor-

tikosteroide itd.

Primena lokalne anestezije u toku trudnoće nije kontrain-

dikovana. Međutim, zbog mogućeg negativnog delovanja na

gravidni uterus ne treba upotrebljavati anestetike koji u sebi,

kao vazokonstriktor, sadrže elipresin (prilocain - Citanest).

Nije indikovano da se stomatološke intervencije vrše u opštojanesteziji ili sedaciji i treba ih primenjivati samo onda kada je

to neophodno i ako je moguće u poslednjim mesecima trud-

noće.

Praktične preporuke kod obrade trudnice

1. Normalna trudnoća - ekstrakcija zuba bezbedna.

2. Nesigurna anamneza - ginekološka saglasnost.

3. Odložiti teže oralnohirurške zahvate, ako je moguće,

posle trudnoće.

4. Izbegavati rendgen snimanje osim ako nije neophodno- obavezna upotreba zaštitne kecelje.

5. Pridržavati se nearmakološkog protokola za smanjenje

stresa.

6. Postaviti trudnicu u uspravan sedeći položaj.

7. Primeniti anestetike amidne skupine - kontraindikovan

elipresin kao vazokonstriktor.

8. Izbegavati primenu medikamenata sa teratogenim eek-

tom - ako je potrebno konsultovati ginekologa.

Pre četiri godine sam imao priliku da se prvi put sretnem

sa knjigom proesora Jovanovića. Na prvi pogled knjiga me je

privukla svojom jednostavnošću i jasno defnisanim stavovima

za važna stomatološka pitanja. Na moje zaprepaštenje velikavećina kolega sa kojim sam ja dolazio u susret nije imala priliku

da se upozna sa sadržajem knjige. Želja nam je da vam na ovaj

način predstavimo, po našem mišljenju, ovu izuzetnu knjigu i

da se nadamo da će na vas ostaviti isti utisak.

dr Milan Uzelac

Adresa za korespodenciju:

Pro. dr Goran JovanovićOdeljenje za oralnu hirurgiju

Klinika za stomatologiju

Medicinski akultet

Bulevar dr Zorana Đinđića 52

18000 Niš

Tel. O18538655

O641437279

e-mail: tijanicm&yahoo.com





I N F O

Stomatolog 35

Dana, 26. maja 2007. godine, održana je proslava 20-togodišnjice od osnivanja Komore privatnih doktora

stomatologije Srbije, u Plato Club-u, u Beograđanci..

Skupu je prisustvovalo preko 70 članova, kao i počasnih gos-

tiju, proesora Stomatoloških akulteta.

Proslava je imala za cilj da okupi sve zainteresovane kolege

i podseti da se Komora svih ovih godina uspešno borila za

unapređenje struke i da je neophodno da se sa tim i dalje nas-

tavi.

Koktel dobrodošlicu otvorio je sadašnji predsednik dr

Zoran Stamatović i svojim govorom napravio kratku retrospek-

tivu dosadašnjeg rada.

Komora privatnih doktora stomatologije postoji od 1987.

godine, kao strukovna asocijacija koja prati rad preko 1000

stomatoloških ordinacija. U ovom vremenskom periodu svojim

aktivnim radom uspela je da organizuje:

• 9 „STOMATOLOŠKIH DANA“ (sa edukativnim sadržajem uz

podršku Stomatološkog akulteta,VMA i kolega iz privat-

ne prakse);

• 5 skupova „BEODENTAL EXPO“ izložbi stomatološkog ma-

terijala i opreme;

• niz humanitarnih akcija (teniski turnir, basket turnir,

pomoć Hilandaru, pomoć klinici za decu sa posebnim

potrebama, opreracije u inostranstvu za decu);

• pokrene časopis „Stomatolog“;

• napravi saradnju sa brojnim trgovinskim frmama i

proizvođačima dentalnog mateijala i opreme;

• saradnju sa Stomatološkim komorama u Evropi i postane

član Balkanaske asocijacije stoamtologa;

• saradnju sa kompanijom Colgate-Palmolive, koji su ujed-no i sponzori akcija i u organizaciji Komore, a koje imaju

za cilj zaštitu i edukovanje pacijenata. Ovim putem im se

zahvaljujemo na saradnji sa željom da se ona nastavi.

Treba naglasiti da je dosadašnji rad bio usmeren pre svega

na zaštitu stomatologa i pacijenata u okviru privatne prakse.

Pemanentno smo inormisali kolege o zakonskim merama i

popularisali legalan rad.

Upornim zalaganjem Komora je uspela da kod Ministarst-

va za zdravlje, odvoji stomatologiju od ostalih grana zdravstva

i oormi Ekspertski tim koji bi radio na reormi stomatološke

prakse.

Na osnovu ovoga, može se videti da je Komora izdražala

i položila test vremena, s obzirom da se zna da iza svega stoji

volonterski rad i grupa entuzijasta.

Priredila

Dr Danka Milosavljević

Sekretar Komore



I N F O

36 Stomatolog

Dr Tidu Mankoo i dr Laura Frost su 30tog novembra i 1

decembra u Budimpešti u hotelu Hilton ordžali dvod-

nevni kurs u vidu predavanja o savremenoj estetskoj

stomatologiji. Dr Mankoo je bivši predsednik britanske aka-

demije za estetsku stomatologiju, a sledeći predsednik evrop-

ske akademije. Predaje širom

sveta na temu implantologije i

rekonstruktivne stomatologije,

a u Budimpeštu ga dovodi

Mađarska akademija za es-

tetsku stomatologiju.

Prvi dan je bio posvećen

protetskoj rehabilitaciji krunica-

ma (bezmetalnim), mostovima,

vinirima, delimičnim krunama,onley-ima kao i kompozitnim

nadogradnjama. Drugi dan je

ostavljen za estetiku u implan-

tologiji. Glavne teme su bile dijagnoza i plan terapije, bez koga

je nemoguće upustiti se u bilo kakvo lečenje, menadžment

mekih tkiva, imedijatna implantacija, koštana i mekotkivna

augmentacija i vrhunska protetska rekostrukcija. Poseban

akcenat, i ono po čemu je dr Mankoo poznat, stavljen je na

multidisciplinaran pristup u terapiji. Dr Laura Frost, ortodont u

njegovom timu, predstavila je mogućnosti primene ortodon-

cije u rekonstruktivnoj i implantološkoj terapiji, kao i rešenja i

rezultate koji timski rad nudi.Posle zajedničkog pregleda pacijenta i konzilijarno donete

dijagnoze i plana terapije, započinje stomatološki tretman.

Jednom nedeljno se članovi tima sastaju i diskutuju o napre-

tku terapije. Na kraju, naravno, dolazi protetska rehabilitacija

najsavremenijim materijalima, a brušenje i obrada zuba se radi

pod uveličanjem od 4 do 9 puta. Samo ovakav pristup može

garantovati predvidive i vrhunske rezultate, koje pacijenti da-

nas očekuju, međutim, mora se napomenuti da su retko kad to

spremni i da plate, čak i u zemljama zapadne Evrope.

Postoje indicije da ćemo ovaj tandem iz samog vrha

estetske stomatologije imati priliku uskoro da ugostimo u

Beogradu.

Obeležavanje dana Stomato-

loškog akulteta u Beogradu

predstavlja centralni događaj

u širokoj paleti stručnih skupova koje

organizuje akultet.

Ove godine skup je obeležilo

mnoštvo stranih predavača, ali i prov-

erena imena stomatološkog akulteta.

U razgovoru sa dekanom Fakulteta,

proesorom Dragoslavom Stamenkovićem saznali smo da

uprava akulteta ima osnovnu želju da mobiliše saradnju sa

stručnjacima iz inostranstva, kako bi naše kolege imale pri-

liku za lakši odlazak u njihove istraživače centre. Pored lakšeg

odlaska mladih kolega na stručna usavršavanja inostrani proe-

sori – “prijatelji stomatološkog

akulteta” doprinose promo-

ciji Stomatološkog akulteta

i širenju pozitivnih utisaka onašem akultetu.

Mi smo zamolili koleginicu

dr Bojanu Malidžan da za vas

izdvoji najbitnije utiske sa pre-

davanja u čast dana akulteta.

Ovom priliko zahvaljujemo se

dr Malidžan i nadamo se daljoj

saradnju.

1. Pro. dr Marco Baldoni-Tissue Engineering in Oral

Surgery: Use o Stem Cells-research and clinical

protocolsPredavač Stomatološkog akulteta u Milanu je govorio o

upotrebi stem-ćelija u savremenoj stomatologiji (konkretnije,u

oralnoj hirurgiji) i o generalnim strategijama regenerativne

medicine danas. Stem ćelije, bilo adultne, bilo embrinalne, ko-

riste se u regeneraciji parodoncijuma, alveole, pulpe i gleđi, pri

čemu je nerealno očekivati potpunu regeneraciju ovih tkiva.

Suštinu ove metode proesor je objasnio na primjeru saniranja

koštanih deekata-nakon uzimanja iz koštane srži, vrši se izolaci-

ja i dierencijacija stem-ćelija koje se zatim dodaju u kolagensku

potku,čime se prekriva koštani deekt. Ova metoda budućnosti

bi trebalo da zaživi u terapiji potpune ili djelimične atrofje kosti,

kao i u traumatologiji, onkologiji, ortopediji (ne samo vilica).

2. Pro.dr Vinio Malagnino-Root Canal Preparation

with NiTi Instruments:The Simultaneous

Shaping with M-two

Jedno od najzanimljivijih predavanja na ovom naučnom

skupu održao je pro. Malagnino. On je predstavio upotrebu

Ni-Ti instrumenata u simultanoj preparaciji kanala, nazva-

noj tako zato što se nakon crown-down preparacije ulaza u

kanal, dalja obrada kanala se, bez prekidanja, nastavlja step-

beck tehnikom. Sami instrumenti po izgledu podsjećaju na

Hedštrom turpije-imaju 2 oštrice, manji broj spirala, koje su

međusobno udaljenije od onih na Hedštrom turpijama, a post-oji i razlika u dubini spirala, sto uz obilnu irigaciju Na-hipohlo-

ritom ili EDTA, omogućuje efkasnije uklanjanje debrisa. Ma-

terijal od kog su izrađene turpije daje im izuzetne eksibilnost,



I N F O

Stomatolog 37

što omogućava preparaciju čak i izuzetno povijenih kanala,

lateralnih kanala, kao i raznovrsnih apikalnih delti. Mogućnost

korištenja ovih instrumenata zajedno sa apeks lokatorom, kao

i gore navedena svojstva, čine ih instrumentima izbora u savre-

menoj endodonciji. Treba spomenuti i odličnu prezentaciju,

posebno vizuelizaciju upotrebe instrumenata na izvađenim i

posebno hemijski tretiranim zubima, gdje vi zaista vidite da će

zaista svaki mikron kanala biti adekvatno obrađen.

3. Pro.Hrvoje Jurić-Estetske rekonstrukcije zuba

kompozitnim materijalima: mogućnosti i ograničenja

“Kako restauraciju učiniti što više prirodnom i sličnijom

zubu?”, osnovna je tema predavanja pro. Jurića. Slična pre-

davanja su već držali pro. Vulićević i pro. Marković na ranijim

naučnim skupovima, tako da ni tema ni način postizanja “ide-

alne” kompozitne restauracije nisu novina, ali predavanje u sva-

kom slučaju treba izdvojiti, ako ništa drugo onda zbog zanimljive

i duhovite prezentacije. Neki od osnovnih principa koje predlaže

pro. Jurić kojima se postiže estetska restauracija zuba su:

1. smanjiti stres materijala slojevitim redanjem;2. izbjeći stvaranje ružnog prelaza ispun-zub talasastim

zakošavanjem gleđi;

3. izbjegavati stvaranje idealno glatke površine ispuna, jer

zub djeluje mrtvo;

4. koristiti više boja.

4. Pro. Zoran Rakočević-Značaj savremenih radiograskih

metoda u dierencijalnoj dijagnozi lezija oroacijalne regije

Pro. Rakočevićje prikazao kratak presjek radiograskih

metoda, pokazavši istovremeno na prednosti i mane svake od

njih kroz jednostavnu komparaciju na kliničkim primjerima.

Zahvaljujući kratkom osvrtu na razvoj i otkriće pojedinih metodaradiografsanja i adekvatnihm kliničkim primjerima, pro. je us-

pio da ovu ne toliko interesantnu temu ipak učini zanimljivom.

5. Mr sci.dr Ana Pucar-Povezanost kliničkih parametara

parodontopatije i prisustva bakterijskih DNK u

aterosklerotičnim krvnim sudovima

Predavanje je započeto uopštenim uvodnim djelom o paro-

dontopatiji , njenim uzrocima i simptomima. Njena istraživanja,

vršena u saradnji sa doktorima KCS su ukazala na činjenicu da

u aterosklerotičnim krvnim sudovima postoji prisustvo oralnih

bakterija. Kod oboljelih od parodontopatije dolzi do tranzitorne

bakterijemije prilikom kiretaže i prilikom svakog pranja zuba,ali je ipak utvrđena nešto češća korelacija između težih oblika

parodontopatije i prisustva Por.gingivalis i P.intermedia.

D

ubai, mesto spoja tradicionalnog i modernog Ori-

jenta, ove godine je od 24 do 27 oktobra bio domaćin

Svetskog skupa stomatologa u organizaciji FDI - Svetske

Stomatološke Federacije. Grad koji je na dobrom putu da pos-tane jedna od svetskih metropola bio je čini se pravi izbor za

jedan ovakav skup. Šarenilo nacija, naroda i običaja, koje inače

krasi velike svetske kongrese, dodatno je bilo upotpunjeno ori-

jentalnim duhom samog Dubaia i lokalnog stanovništva.

Osnovu samog kongresa činila su predavanja predavača

po pozivu koja su se odvijala sva četiri dana u čak deset sala

modernog kongresnog centra. U mnoštvu tema i predavača

svako je mogao da napravi svoj izbor i na miru se posveti

temama koja ga najviše zanimaju. Ovaj osnovni naučni pro-

gram kongresa bio je propraćen i poster i oralnim prezentaci-

jama stomatologa iz celog sveta.

U okviru kongresa organizovana je velika izložbastomatološkog materijala i opreme, na kojoj je svoje mesto

našlo preko 200 najpoznatijih svetskih proizvođača. Oni su, na



I N F O

38 Stomatolog

svojim štandovima, serijom mini predavanja i prezentacija up-

otpunili ionako bogat naučni program kongresa.

Premijerno je predstavljen i Etički priručnik za stomatologe

u izdanju Svetske Stomatološke Federacije. Interesantna pub-

likacija namenjena boljem razumevanju pojma stomatološke

etike uopšte, kao i odnosa između stomatologa i pacijenta,

stomatologa i društva i nas kolega stomatologa međusobno.

Organizatori su se sa svoje strane pobrinuli da gosti iz celog

sveta, u okviru kongresa i postkongresnih tura, kroz brojne

izlete dobro upoznaju i zapamte lepote samog Dubaia i okol-

nih emirata. Pustinjski saari sa jahanjem kamila, bordovanjepo dinama, turistički obilasci Abu Dabia i Dubaia, krstarenja po

obalama Persijskog zaliva i Indijskog okeana, bili su samo neki

od ponuđenih izleta.

Sve u svemu po mišljenju autora FDI kongres u Dubaiu

u potpunosti je opravdao očekivanja posetilaca, kako u

naučnom, tako i u organizacionom smislu. Sa željom da sve

više naših stomatologa u budućnosti nađe svoje mesto na

sličnim dešavanjima koristim ovu priliku da vas obavestim da

će se sledeći FDI kongres održati u Štokholmu u Švedskoj od

24 – 27 septembra 2008 godine. A za one koji ga iz opravdanih

razloga propuste slede FDI kongresi 2009. u Singapuru i 2010.u Brazilu. Na vreme krenite sa pripremama...

dr Darko Milošević

N

a dan 25. maja 2007. u amftatru Sava Centra održan je

naučni skup “Gradivni materijali u stomatologiji”. Orga-

nizator skupa, proesor Dragoljub Stamenković odredio

je drugačiji pristup iznošenju problema. Cilj naučnog skupa bio

je dati odgovor na pitanje “zašto, a ne kako koristimo materi-

jale”. Nit skupa je sačinjavala problematika biokompatibilnosti,

ispitivanje starenja stomatoloških materijala, i predstavljanje

najaktuelnijih materijala. Prisustvo predavača sa Stomatološkog

akulteta iz Beograda, Vojno medicinske akademije, Tehničkih

akulteta univerziteta u Beogradu, ali i iz Ljubljane i Maribora

obećavalo je kvalitet.

Ovaj skup je pokazao da je moguće, uz dobru organizaciju,

privući slušaoce i za teške teme, kao da je ponekad probleme

neophodno pogledati i iz drugog ugla u odnosu na ono što smonavikli. Uz rad neophodan za organizovanje skupa slušaocima je

pripremljena i monografja (koja prati teme obrađene na skupu),

što predstavlja jedinstven slučaj prilikom organizovanja ovakvih

skupova, a brigu o posetiocim diže na jedan stepenik više. Pored

saradnje koja je ostvarena sa predavačima sa Beogradskog

univerziteta van Stomatološkog akulteta, važno je spomenuti

prisustvo predavača iz Slovenije, što pokazuje jasno opredeljen-

je naših prostora za otvoranje vrata novim idejama i saradnji.

Najveću korist od ovog skupa su mogli poneti mladi

istraživači sa Stomatološkog akulteta, koji dolaze u kontakt sa

problematikom stomatoloških materijala. Kuriozitet je izjava

proesora Markovića da bi njegov rad na izučavanju problema-

tike biokompatibilnosti stomatoloških materijala bio značajnoolakšan, da je pre desetak godina znao proesora Čolića, koji

je ovom prilikom predstavio načine za ispitivanje biokompati-

bilnosti. Istaknuto je da ispitivanje mehaničkih karakteristika

materijala putem metoda konačnih elemenata, može predstav-

ljati osnov naučnih istraživanja, a na istraživačima je da iskoriste

pružena znanja.

Za sve one kojima je ipak praktični rad na prvom mestu,

korisne inormacije obezbedili su pro Aleksandar Todorović,

pro. Kosovka Obradović, ali i proesori Ljuba Marion i Dejan

Marković.

Proesor Todorović je pored upoznavanja sa različitim

vrstama mašinski obradivih stomatoloških materijala (MOM),posebno istakao načine i razvoj obrade keramičkih materijala,

razvoj CAD - CAM sistema za registrovanje i obradu MOM, ali i

karakteristike i način obrade mašinski obradivih keramičkih ma-



I N F O

Stomatolog 39

terijala. Poseban kvalitet predavanju proesora Todorovića dalo

je razjašnjavanje nedoumica o vrstama i ponašanju različitih

keramičkih materijala.

Proesor Ljuba Marion je razjasnio pojmove vezane za nas-

tanak, stvaranje i upotrebu cirkona u stomatološkoj praksi.

Nasuprot dentalnim legurama, proesor Marković je pred-

stavio probleme vezane za upotrebu kompozitnih i glas jono-

mer materijala, ističući kvalitet preparacije kaviteta i adekvatnu

upotrebu materijala kao osnovu za uspeh.

Na skupu su otvorena i mnoga bitna pitanja za stomatološku

praksu:

• Koliko jedan stomatolog okupiran problemima praktičnog

izvođenja intervencija može da razume i inormiše se po

pitanjima bazičnog razvoja materijala?

• Da li smo, kao struka, u mogućnosti da pacijentima pružimo

biokompatibilne materijale?

• Koliko nas uistinu zna sastave legura koje koriste naši

tehničari?• Koliko zaštitnih procedura poznajemo, a koliko primenju-

jemo dok rukujemo amalgamima?

Na dan 27. oktobra 2007 godine održan je naučni sim-

pozijum sa međunarodnim učešćem „Promocja oral-

nog zdravlja“ u organizaciji Kilnike za dečiju i preven-tivnu stomatologiju, Stomatološkog akulteta u Beogradu.

Promocija oralnog zdravlja je pojam koji se pojavljuje nekih

dvadeset godina i označava jedan sveobuhvatan pristup

unapređivanju oralnog zdravlja u populaciji. Razne defnicije

se koriste da opišu ovaj pojam ali ukratko možeamo da kažemo

da je reč o nastojanju da se iskoriste sva saznanja i iskustva u

svim oblastima stomatološke delatnosti kako bi se defnisali

koraci kojima se najcelishodnije unapređuje oralno zdravlje

kako zajednice tako i njenih posebnih skupina.

Sveobuhvatan pogled na problem stekli smo zahvaljujući

prisustvu velikog broja predavača gde pre svega vredi istaćiprisustvo predavača iz Lidsa, Soluna i Milana. Organizator je

učesnicima pored standardnog promotivnog materijala obez-

bedio i zbornik predavanja na engleskom i srpskom jeziku.

Počevši od skupa Gradivni stomatološki materijali Stomato-

loški akultet iz Beograda organizator posetiocima svojih sku-

pova ostavlja zbornike predavanja kao neku vrstu trajnog pod-

setnika na probleme obrađene na skupovima. Nadamo da će se

ovakva praksa organizatora i nastaviti na svim sledećim stručnim

sastancima. Ovom prilikom bi zamolili organizatore da materijal

obogate i nekom vrstom „doktrinarnih stavova“ u oblasti koja je

obrađivana na skupu. Potreba za defnisanjem protokola je sve

veća usložnjavanjem i povećavanjem broja terapiskih postupa-

ka a niko nije pozvaniji od Stomatološkog akulteta da te proto-

kole defniše i predstavlja stručnoj javnosti.

U kratkom razgovoru sa pro.dr Jack Toumbom i dr Mar-

celom Maddaloneom stekli smo utisak da ovi predavači noseveoma prijatna iskustva iz Beograda i da će se sa zadovoljstvom

odazivati na pozive kolega sa Stomatološkog akulteta. Pome-

nute predavače smo zamolili da nam ukratko pojasne i neka pi-



I N F O

40 Stomatolog

tanja koja su u tesnoj vezi sa temama o kojima su pričali a nisu

imali priliku da nam na to skrenu pažnju.

Dr Marcello MaddaloneKlinički proesor ortodoncijeUniverzitet Milano Bicocca, Italija

• Kada je u zdravstvenu službu Italije uveden profl dental-

nog higijeničara? Koliko dugo je trajao process integracije?

Profl dentalnog higijeničara je nedavno uveden u zdravst-

veni system Italije a prvi studenti su diplomirali pre tri godine.

Mi smo trenutno u prelaznom periodu ali process integracije

napreduje izuzetno uspešno, nijedan diplomirani dentalni

higijeničar nije imao teškoće u pronalaženju posla i svi izražavaju

zadovoljstvo pozicijama koje su stekli.

• Da li su postojali bilo kakvi otpori od strane stomatologa?

Ukoliko jesu, čime su ti otpori opravdavani?

Otpor nije postojao niti od strane stomatoloških udruženja

niti od strane stomatologa a svi stručni skupovi danas nude i

deo posvećen dentalnim higijeničarima.

Koliko traje školovanje za dentalnog higijeničara u Italiji?

Danas su dve mogućnosti na raspolaganju. Prvi program

traje tri godine a drugi dodatne dve nakon završenog prvog

programa. Svi univerziteti pretežno nude prvi program.

• Kako i koliko dentalni higijeničar olakšava rad i organizac-

iju stomatološke ordinacije?

Dentalni higijeničari sa svojim specifčnim nadležnostima

u svim stomatološki granama, doprinose pripremi pacijenata

za različite tretmane, saradnja u održavanju optimalnih par-

odontalnih razultata, optimiziranje i stabilizovanje ostvarenih

rezultata. U bolnicama oni su glavni činioci u održavanju oral-

nog zdravlja kod kritičnih pacijenata kao i promociju i podršku

oralnom zdravlju u školama. Oni takođe pospešuju regionalnu

komunikacionu mrežu, dozvoljavaljući doktorima da usklađuju

preventivne i terapijske postupke u unapređenju periodntalnog

statusa i izbegavanja razvoja karijesa.

• Koji nivo autonomije je prisutan u radu dentalnog

higijeničara?

Trenutno je stepen nezavisnosti u radu dentalnog

higijeničara ograničen činjenicom da nesmeju da aplikuju anes-

tetike i da se moraju konsultovati sa nadležnim stomatologom

sveobuhvatan plan terapije. Iz tih razloga moraju da rade u bol-

nicama ili stomatološkim ordinacijama.

• Kakav savet možete da uputite stomatolozima u Srbiji

u vezi sa uvođenjem profla dentalnog higijeničara u

zdravstveni sistem?

Savetujem da stomatolozi u Srbiji prihvate instituciju

diplomiranog higijeničara kao priliku da pospeše posao a ne

kao potencijalni razlog za gubitak posla. Prisustvo dentalnog

higijeničara će u osnovi pospešiti prihvatanje preventivnih i

konzervativnih zahvata među pacijentima. Pacijenti će ubuduće

obraćati više pažnje njihovom oralnom zdravlju i češće će

posećivati stomatološke ordinacije.

• Da li su dentalni higijeničari ravnomerno zastupljeni u

nacijonalnoj sdravstvenoj službi i privatnoj praksi u Italiji?

Trenutno su svi dentalni higijeničari u Italiji zaposleni u ok-

viru privatnih praksi ali je za 2008 godinu zakazano regrutovanje

za nacionalnu zdravstvenu službu.

• Koji je odnos zarada stomatolog, dentalni higijeničar

i stomatološka sestra u Italiji?

Obično mesečna plata dentalnog higijeničara varira, u zavis-

nosti od iskustva, ali možemo reći da približno iznosi dvostruku

platu stomatološke sestre.

Pro, dr Jack ToumbaProesor dečije i preventivne stomatologijeLeeds dental Institut, UK

• Šta možete da nam kažete o sastavu nosača uorida sa

produženim dejstvom i principima oslobađanja uorida?

Nosači uorida sa produženim dejstvom su staklasti spo-

ro otapajući nosači posebno sačinjeni od kalcijuma, osata sa

natrijum uoridom. U zavisnosti od specifčne rastvorljivosti

nosača (koja može varirati) otpuštanje uorida može biti veoma

sporo (tokom jedne godine) ili brzo (tokom jednog meseca).

Proces proizvodnje je veoma složen i vezan je za usko stručna

tehnološka znanja. Registrovanje patenta je trenutno u toku.

• Koje su indikacije za upotrebu nosača uorida sa

produženim dejstvom?

Indikacije za upotrebu su:

Prevencija karijesa, prevencija karijesa korena zuba, zdravst-

veno ugrožene grupe stanovništva, grupe sa niskim socijalno/

ekonomskim statusom, kserostomija (I nakon zračenja), ort-

odontski pacijenti, preosetljivost dentina.

• Koliko traje terapija sa nosačima uoride I koja količina

uorida se oslobodi u ustima pacijenta tokom dana?

Stabilno otpuštanje uorida je registrovano tokom dve

godine neprekidno održavajući nivo uorida u salivi u koncen-

traciji od 0.11-0.17ppm.

• Da li postoje aktori koji mogu uticati na izmenjen način

oslobađanja uorida ili je process otpuštanja stabilan to-

kom vremena?

Nosač mora biti vlažan da bi otpuštao uoride i stoga je

pojačano otpuštanje uorida tokom pjačane kiselosti u usnoj

duplji naprimer konzumiranje kisele hrane ili ispijanje kiselih



I N F O

Stomatolog 41

napitaka. Stoga postoji pojačano oslobađanje uorida u tom

trenutku kada je najneophodnije da se spreči demineralizacija

I pospeši remineralizacija.

• Na koji način primenjujemo system?

Jednostavno jetkanjem i bondiranjem se vezuje plastični

držač za uoridni nosač. Slično lepljenju ortodontskih bravica.

• Koliko često bi trebalo da se menja nosač uorida?

Preporučio bih zamenu jedan put godišnje, možda na dve

godine.

• Da li postoji mogućnost ili potreba za primenom više od

jednog nosača uorida?

Da mi preporučujemo postavljanje dva nosača na bukalne

povšine oba gornja prva molara.

• Da li postoje neke kontraindikacije / preosetljivosti nabilo koju komponentu nosača uorida?

Ne, koliko mi to znamo.

• Kolika je projektovana cena sistema za tržišta SAD i EU?

Trenutno cena kompleta koji uključuje kiselinu, bond, kom-

pozit, bravice i dva nosača uorida iznosi 20$. Naravno svaki

stomtaolog naplaćivaće različite cene svojim pacijentima.

Tradicionalno, evo već 4.-tu godinu za redom, u prvoj

nedelji novembra, članovi sekcije SLD za oralnu hirurgiju

i implantologiju imaju svoj skup, koji iz godine u godinu

postaje sve značajniji i kvalitetniji. Skup sa međunarodnim

učešćem, obično, odrazumeva par stranih predavača, međutim,

ove godine smo prijatno bili iznenađeni. Deset stranih i veomauglednih predavača, uz nekoliko najistaknutijih domaćih, zaista

govore o visokom kvalitetu koji ovaj simpozijum sadrži.

Kao i ranijih godina, organizatori Pro. Dr Milan Jurišić i Doc.

Dr Zoran Lazić svečano su otvorili skup i najvili prvog predača, dr

Urban Ištvana iz Mađarske sa temom multidisciplinarnog pristu-

pa u savremenoj stomatologiji. On nam je prikazao nephodnost

sveobuhvatnog pristupa radi predvidivog rešenja i postizanja

vrhunske estetike. Prikazavši neke vrlo interesantne i zahtevne

slučajeve, na pravi način je otvorio ovaj skup.

Zatim je predavanje imao dr Nikola Vasilić, koje je pretstavio

novi implant „Nobel Active“ od frme Nobel Biocare-a i govorio

o prednostima njegovog dizajna, njegovoj specifčnoj ugradnji

ali i povećanoj stabilnosti implantata. O veličini inovacije govori

i to da je neophodno završiti kurs radi potpunog savladavanja

tehnike ugradnje.

Dr Deitmar Weng, poznato ime u implantologiji je predavao

o zbačaju mekog preiimplantnog tkiva i dogoročnoj prognozi u

cilju održanja estetskog rezultata. Fokus njegovog predavanja

je bio na obliku transmukoznog dela abatmenta i to najbolje

sročeno u stihu : The bone sets the tone, the tissue is the issue,but is the screw the clue.

Nakon ove sesije, frma Apexim imala je sponzorsko preda-

vanje o proizvodima W&H kompanije, specijalizovanim za stoma-

tologiju i oralnu hirurgiju, koji oni distribuiraju na našem tržištu.

Dr Nikola Saulačić, nekadašnji asistent stomatološkog aku-

lulteta u Beogradu a danas sa Univerziteta u Ženevi, održao je

predavanje o oseodistrakciji kao mogućnosti uvećanja grebena

kod velikih deekata, osvrnuvši se na biološki odgovor tkiva i

mehanizam same distrakcije.

Takođe na temu distrakcije, u terapiji hipoplastične man-

dibule ali i maksile, odlično se nadovezao Nebojša Jović sa VMA,

prikazavši nekoliko uspešnih slučajeva lečenja oseodistrakcijom.Tematski se na ova predavanja nadovezao i Pro. Dr Živorad

Nikolić prezentovavši nam izazove velikih koštanih rekonstruk-

cija, uglavnom bazirajući se na autotransplantaciji, kao i dilemu

imedijatne ili odložene implantacije u tako rekonstruisane regije.

O aktuelnosti ovog skupa govori i posebna sesija posvećena

vezi implantologoije i ortodoncije, jednom od najsavremenijih

pristupa u stomatološkoj terapiji.

Na tu temu, Adriano Giacomo Crismani iz Austrije prezen-

tovao je mogućnosti različitih implantih sistema kao dodatnog

uporišta u ortodontskoj terapiji. Bilo je reči o klasičnim implant-

nim sistemima, palatinalnim implantima i mini implantima.

Doc. Dr Vladimir Koković sa Klinike za Oralnu Hirurgiju Uni-

verziteta u Beogradu, prikazao je mogućnost ortodoncije u pre-dimplantacijskoj azi. Ortodotsko pomeranje susednih zuba koji

su migrirali u bezubi deo vilice i dobijanje adekvatnog prostora



I N F O

42 Stomatolog

za predvidivu implantaciju, lateralno pomeranje zuba koji za so-

bom ostavljaju zadovoljavajuću veličinu grebena ali i extruziju

zuba indikovanih za vađenje radi uvećanja koštanog i mekog

tkiva, što je od izuzetnog značaja u estetskoj regiji.

Nakon ove sesije Galenika A.D. je imala sponzorsko preda-

vanje o seriji proizvoda koji se koriste u stomatologiji, sa nagal-

skom na antibiotike, a zatim su počele usmene petominutneprezentacije.

U subotu predavanja su započela sesijom o PRP-u (platelet

rich plasma) i aktorima rasta.

Dr Aleksandra Petković-Ćurčin i Dr Marija Bubalo sa Odeljen-

ja za implantologiju, Klinike za maksiloacijalnu, oralnu hirur-

giju i implantologiju, VMA su predstavile terapeutsku upotrebu

ovih autolognih konstituenata plazme bogate trombocitima u

biotehnologiji kao značajan korak u stimulaciji i ubrzanju meko-

tkivnog i koštanog zarastanja. Rezultati njihovih studija su po-

kazali da PRP ima veliki uticaj na koštanotkivnu regeneraciju i to

naročito u periodu od prvih 6 nedelja nakon intervencije kada

su aktori rasta prisutni u PRP.Dr Milka Gardašević, takođe sa VMA, prikazala je kliničke

slučajeve i rezultate njenog istraživanja u primeni plazme

obogaćene trombocitima (PRP) u cilju rekonstrukcije deekata

koštanog tkiva vilica nakon hirurškog lečenja dentogenih cista

u kombinaciji sa autolognim fbrinskim lepkom (FG) koji služi

kao aktivni nosač aktora rasta. Prednosti ove metode nad stan-

darnim otvorenim i zatvorenim metodama hirurškog lečenja

viličnih cista su u smislu sigurnije i brže restitucije koštanog tkiva,

eliminacije rizika transmisije humanim patogenim virusima, jer

je završni produkt dobijen iz pacijentove krvi, kao i jednostavna

primena i niska cena.

Doc. Dr Zoran Aleksić sa Stomatološkog akulteta u Beo-

gradu, Klinike za parodontologiju i oralnu medicinu održao je

predavanje o augmentaciji interdentalne papile sa isufcijen-

tnim anatomorološkim karakteristikama. Nove tendencije

plastične rekonstruktivne hirurgije se sve više okreću tkivnom

inženjeringu. Za razliku od PRP-a, za koji je Doc. Aleksić izneo oz-

biljne sumnje, upotreba in vitro kultivisanih fbroblasta u visokoj

koncentraciji kao i njihovo aplikovanje kao augmentaconi mate-

rial ima posebno mesto u budućnosti plastične rekonstruktivne

stomatohirurgije.

Usledilo je sponzorsko predavanje frme Bredent izNemačke koji su predstavili cirkonijumske „White sky“ implan-

tate. Svojstva titanijuma u implantologiji su uveliko poznata, ali

se danas pokušava, pre svega zbog estetskih razloga, isprobati

i neki drugi materijal. Sudeći po studji prezentovanoj u ovom

predavanju,oseointegracija tekođe je postignuta i sa implan-

tima od cirkonijuma.

Kurt Ru eux iz Švajcarske frme “Degradeble Solutions”,

predstavio je njihov najnoviji proizvod “easy-grat”, sintetički za-

menik za kost, koji se po aktiviranju ubrzo učvrsti radi dimenzi-

one stabilnosti augmentirane regije.

Sesiju u preimplantacijskoj pripremi otvorio je Karl Andreas

Schlegel sa Friedrich Alexander Univerziteta u Nirnbergu. Nje-

govo predavanje nam je dalo sveobuhvatan i sistematičan pri-kaz, kao i protokole o izboru materijala za augmetaciju kosti, koji

se zaista retko viđa.

Sjoerd Smeekens sa Univerziteta u Frajburgu, donosi nam

protetski pogled na estetiku u stomatologiji kroz par veoma

izazovnih slučajeva koje je prikazao, sa posebnim osvrtom na

proporcije prednjih zuba. Apostrofrao je da bez temeljne anal-

ize, ispravne dojagnoze i detaljnog plana terapije nije moguće

postići vrhunske rezultate.

Poslednja sesija bila je posvećena hirurgiji maksilarnih si-

nusa. Prvo predavanje na tu temu bilo je od dr Ivice Penđera,

koji je predstavio endoskopsku tehniku hirurgije sinusa, nje-

gove prednosti i mane. Cilj ove metode je da minimalnominvazivnošću ostvari najveću moguću korist za pacijenta,

smanji mogućnost recidiva poštujući patofziološke principe

sluznice gornjih respiratornih puteva

Dr Miroslav Andrić sa Klinike za oralnu hirurgiju Univerziteta

u Beogradu, nadovezao se na prethodno predavanje. Standard-

na terapijski postupak kod hroničnih dentogenih sinuzitisa (uz

sanaciju zuba uzročnika ili plastiku oroantralne fstule) podra-

zumeva operaciju maksilarnog sinusa Caldwell-Luc-ovim pris-

tupom, međutim, endoskopska hirurgija sinusa sve više postaje

metod izbora.

Poslednje predavanje je održao dr Andreas Feloutzis sa

Univerziteta u Ženevi, o osteotomskoj sinus-lit proceduri. U

slučajevima kada želimo postaviti standardni (duži od 8mm) im-

plant, u maksilu, gde u vertikalom smeru za to nemamo dovolj-

no raspoložive kosti, jednostavnom sinus-lit procedurom,

uz pomoć standardizovanih osteotoma, stvaramo uslove za

uobičajenu implantaciju.

Diskusija se odvijala posle svake sesije i nemali broj puta je pre-

rastala u pravu stručnu raspravu, nešto po čemu je ovaj skup oral-

nih hirurga i implantologa poznat, na zadovoljstvo svih prisutnih.

Razlozi za uspešno održavanje ovakvog skupa leže u deter-

minisanosti da se skup uvek održava u isto vreme, da se proširi

uticaj u regionu, da se svake godine lestvica podiže i da se ide u

korak sa savremenim naučnim tokovima iako ponekad izgleda

da naša stomatologija to ne može da isprati. Nadamo se, a ima-mo i obećanje organizatora, da će sledeći skup biti još kvalitetni-

ji i da će se Simpozijum oralnih hirurga i implantologa etablirati

kao najznačajniji te vrste u regionu.



I N F O

Stomatolog 43

Ovogodišnji XIV SIMPOZIJUM PROTETIČARA SRBIJE,

održao se u Vrnjačkoj Banji od 14 . do 17. juna, i kako

su organizatori naveli, skup je bio posvećen širokojproblematici protetske rehabilitacije pacijenata, počev od ide-

je terapeuta do potpune realizacije postavljenog plana.

Otvaranje simpozijuma se odigralo u petak 15. juna sa

početkom u 9.50 časova u ispunjenoj kongresnoj sali velikog

hotela „Zvezda“, a skup je otvorila pro. dr Kosovka Obradović

– Đuričić. Posle uvodne reči započela su predavanja a prvi

prdavač bio je dekan stomatološkog akulteta Pro. dr. Drago-

slav Stamenković koji je govorio, kako je sam rekao, o njegovoj

prvoj ljubavi – skeletiranoj protezi. Tema je bila specifčnost

veze fksnog i mobilnog dela kompleksne parcijalne proteze tj.

planiranje male spojnice, sa posebnim akcentom na razliku i tip

atečmena kao i njihovu ulogu i i strajnost u unkciji vremena.

Pro. dr Aleksandar Todorović je kroz predavanje na temu Značaj

i primena »Wax up« procedure, predstavio interesantnu novinu

korisne u predprotetskoj analizi i planiranju terapije, koja se sas-

toji u izradi voštanog modela buduće trajne nadoknade. Doc.

dr Slobodan Dodić sa predavanjem Estetska rešenja u reha-

bilitaciji pacijenata fksnim nadoknadama, je kroz prikaze svojih

slučajeva stavio akcenat na estetiku, uvek iteresantnu i izazovnu

temu. Zaista jedno temeljno i sveobuhvatno predavanje na temu

Tehnike adhezivnog cementiranja, iznela je Ass. dr Vesna Medić

pojasnivši razne sisteme cementiranja i njihove osobine. Ass. dr

Danimir Jevremović je na originalan način pokušao da nas upoz-na sa primenom kompjuterske CAD/CAM SLM tehnologije u iz-

radi parcijalnih skeletiranih proteza, a dr Nikola Vasilić je na temu

Kompjuterska izrada suprastrukture na implantatima prikazao

mogućnosti upotrebe kompjutera u sotverskm planiranju, izra-

di hirurškog stenta(vođice) za preciznu implantaciju, kao i izradi

individualnih suprastruktura koje dorinose individualizaciji pro-

tetskog rada, a samim tim poboljšanju unkcije i estetike. Nakon

predavanja je započela diskusija, a pitanja su predavačima bila

postavljana od strane radnog predsedništva ali i učesnika, što

je rezultiralo interesantnom diskusijom koje je činila i najinte-resantnijij deo dana. Najviše pažnje je izazvalo predavanje Pro.

dr Aleksandra Todorovića. Nakon toga je održano komercijalno

predavanje dr Miše Kovačevića sa temom Biogal plus- akrilatni

zubi prilagođeni »Vita ključu«, a nakon toga komisija u sastavu

Doc. dr Slobodan Dodić i Ass. dr Slobodan Đurišić je obišla

izložene postere i prodiskutovala sa autorima. Time je završen

ovaj dan simpozijuma.

U subotu 16. juna, predavanja su takođe počela u 10 časova,

a u prvom delu dana je akcenat stavljen na bezube pacijente i

totalnu protezu. Predavanja je započeo Pro. dr Željko Martinović

sa temom Preliminarni unkcioni otisak, koji je predstavljen

kao korisna međuaza u izradi totalne proteze. Pro. dr Ljljana

Tihaček–Šojić je temom Gerantoprotetika – juče, danas, sutraukazala na neophodnost promene stava da su stari pacijenti

nužno i bolesni i da je nephodna promena stava stomatologa

prema ovoj grupi pacijenata. Na ovo predavanje se odlično

nadovezao Doc. dr Ivica Stančić temom Neinvazivna protetska

rehabilitacija pacijenta starije dobi, takođe govoreći o nužnosti

adekvatnijeg pristupa starim pacijentima. Još jedno predavanje

vezano za bezzube pacijente održao je Doc. dr Srđan Poštić

pod nazivom Kvalitet kosti bezubog grebena – primarni činilac

u proceni uspeha terapije mobilnim akrilatnim protezama. Za

promenu kursa predavanja, na ovom skupu protetičara, zaslužan

je gost sa klinike za parodontologiju Doc. dr Zoran Aleksić koji je

na temu Rekonstruktivna mukogingivalna hirurgija, ambicioznopokušao da dosadašnju doktrinu da protetska rehabilitacija koja

danasuu mnogome zavisi od ishoda implantacije i hirurgije,

preokrene, i da celokupnu hirurgiju stavi u slulžbu pretetike.

Sudeći po aplauzu, u tome će sigurno imati podršku protetičara.

Poslednje predavanje i priliku da zatvori ovaj sipozijum imao je

dr Dejan Lisjak sa temom Jednoseansna protetska rehabilitacija

keramičkim nadoknadama, u kome je govorio o mogućnostima

i primeni CEREC sistema, prikazujući neke od svojih najistaknu-

tijih radova. Diskusija je započela odmah zatim, a najviše pažnje

je dato predavanju Doc. dr Zorana Aleksića.

Simpzijum su zatvorili Pro. dr Ljiljana Tihaček–Šojić i Doc.

dr Ivica Stančić koji su ocenili da je ovogodišjni skup protetičara

dobro ispraćen i da je prikazao kvalitetna predavanja od emi-

nentnih predavača, a na kraju su najavili svečanu večeru za sve

učesnike skupa u hotelu „Jezero“.



I N F O

44 Stomatolog

Od 1 do 3 juna 2007. godine Vršac je ugostio oralne

hirurge i implantologe Srbije ali i njihove goste iz inos-transtva. Mesto okupljanje je bio hotel Vila Breg koji

je drugu godinu za redom ugostio udruženje oralnih hirurga i

implantologa Srbije. Po rečima organizatora skup je zamišljen

kao prilika za odmor i druženje u prijatnom ambijentu, ali je

planirano da se ovom prilikom prodiskutuju i aktuelne teme iz

oralne hirurgije i implantologije.

Nakon večere u Vršačkoj pivnici koja je nagoveštavala dobro

druženje i prijatan odmor subota je bila rezervisana za stručni

sastanak koji je propratila i prezentacija stomatološke opreme

u holu seminarske sale. Najviše pažnje, kada su promocije u pi-

tanju, privukli su prezentacija stomatološkog lasera i zamenika

za kost Easy – grat. Većina kolega nije mogla da odoli prilici i

da svojeručno isproba spomenute proizvode. Zamenik za kost

Easy-grat je pobrao više simpatija zbog primamljive cene, jed-

nostvavne upotrebe, širokog spektra indikacija.

Kada su oralne prezentacije u pitanju izdvojili bi predavan-

je dr Snežane Čolić “Apikalno marginalni deekti” kao i spon-

zorsko predavanje kojim su predstavljene mogućnosti IMTEC

implantata.

Predavanje dr Čolić nas je posetilo na uvek aktuelne endo-

parodontalne probleme, na mogućnosti rešavanja problema

kao i prognozu u datim slučajevima. Precizan rad, sveobuh-vatno sagledavanje problema i strpljenje su samo neki od pre-

duslova za rešavanje velikih destrukcija nastalih kombinovan-

jem inekcije pulpe zuba sa destrukcijama potpornog aparata

zuba. Jedno od retkih predavanja na stručnim sastancima oral-

nih hirurga koje za predmet nema implantologiju podsetilo

nas je na složenost i lepotu posla oralnih hirurga.

U okviru sponzorskog

predavanja u kome su pred-

stavljene mogućnosti IMTEC

implantata najviše pažnje je

pobudila mogućnost up-

otrebe mini implantata (SED-

NEX) u nadoknadi jednogzuba. Kao indikacija su post-

avljene nadoknada gornjeg

lateralnog sekutića ali i bilo

kog od donjih sekutića. Ne-

dostatak prostora i mase

koštanog tkiva su iznjedrile

ovu neuobičajenu indikac-

iju.Posebno je naglašena

kompresija koštanih gredica

koja se razvija tokom rada

a iziskuje pažljiv rad zbog

mogućnosti loma implanta-ta i pomno postoperativno

praćenje zbog sledstvene

nekroze koštanog tkiva.

Vreme nakon stručnog sastanka iskorišćeno je za druženje i

odmor u SPA centru hotela VILA BREG a nastavilo se i do kasno

u noć večerom u svečanoj sali hotela. Fakultativni izleti, obilazak

poznatog Vršačkog brega i odmor u okviru hotela su obeležili

poslednji dan sastanka.

Vršac se pokazao kao pouzdana i prijatna destinacija za

odmor a organizatori skupa su u potpunosti ispunili očekivanja.

Na kraju bitno je reći da letnji sastanak Oralnih hirurga pred-

stavlja skup koji ćemo nestrpljivo čekati i narednog leta.



ntiago Calatrava:waukee Art Museum, Wisconsin, USA



Documents

ČASOPIS STOMATOLOG 77