cbbh bilten_3_2012

2012Bilten - BulletinBilten - Билтен3ISSN 1840 - 0094

32012

CBBiH Bilten 3 2012. CBBH Bulletin 3 2012

2

IZDAVAČ

Centralna banka Bosne i HercegovineMaršala Tita 25, 71000 Sarajevo

Tel. (387 33) 663 630Tel. (387 33) 278 100www.cbbh.bae-mail: [email protected]

Za sve informacije kontaktirati sa:Službom za publikacije i biblioteku

Uredništvo:- Amir Hadžiomeragić, glavni i odgovorni urednik- Zorica Vučićević- Nebojša Nastić- Snežana Janjić- Vedran Milisav

Rok za statističke podatke koji su uključeni uovaj broj bio je: 15. 11. 2012. godine

PUBLISHER

Central Bank of Bosnia and Herzegovina25 Maršala Tita St, 71000 Sarajevo


For all information please contact:Section for Publication and Library

Editorial Board:- Amir Hadžiomeragić, Editor in Chief- Zorica Vučićević- Nebojša Nastić- Snežana Janjić- Vedran Milisav

The cut-off date for statistics included in thisissue was: November 15, 2012

CBBiH Bilten 3 2012. CBBiH Bilten 3 2012.

3

IZDAVAČ

Centralna banka Bosne i HercegovineMaršala Tita 25, 71000 Sarajevo


Za sve informacije kontaktirati sa:Službom za publikacije i biblioteku

Uredništvo:- Amir Hadžiomeragić, glavni i odgovorni urednik- Zorica Vučićević- Nebojša Nastić- Snežana Janjić- Vedran Milisav

Rok za statističke podatke koji su uključeni uovaj broj bio je: 15. 11. 2012. godine

ИЗДАВАЧ

Централна банка Босне и ХерцеговинеМаршала Тита 25, 71000 Сарајево

Тел. (387 33) 663 630Тел. (387 33) 278 100www.cbbh.bae-mail: [email protected]

За све информације контактирати са:Службом за публикације и библиотеку

Уредништво:- Амир Хаџиомерагић, главни и одговорни уредник- Зорица Вучићевић- Небојша Настић- Снежана Јањић- Ведран Милисав

Рок за статистичке податке који су укључениу овај број био је: 15. 11. 2012. године


4

SADRŽAJ

SPISAK GRAFIKONA SKRAĆENICE UVOD GLAVNI EKONOMSKI INDIKATORI

1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 2. REALNI SEKTOR 2.1 Industrijska proizvodnja i građevinarstvo 2.2 Cijene 2.3 Plate i zaposlenost

3. FINANSIJSKI SEKTOR 3.1 Devizne rezerve i monetarna baza 3.2 Monetarni agregati 3.3 Obavezna rezerva 3.4 Aktivnosti komercijalnih banaka 3.5 Kamatne stope 3.6 Berze 3.7 Platni promet

4. VANJSKI SEKTOR 4.1 Vanjska trgovina 4.2 Tekući račun 4.3 Kapitalni i tekući račun4.4 Finansijski račun4.5 Strane direktne investicije4.6 Vanjski dug 4.7 Nominalni i realni efektivni kurs KM 5. VLADINE FINANSIJE5.1 Vladine finansije za prvo polugodište 2012.

6. STATISTIČKE TABELE 7. DODATAK

TABLE OF CONTENTS

LIST OF GRAPHS ACRONYMS INTRODUCTION MAIN ECONOMIC INDICATORS

1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT

2. REAL SECTOR2.1 Industrial Production and Construction2.2 Prices2.3 Wages and Employment

3. FINANCIAL SECTOR3.1 Foreign Exchange Reserves and Monetary Base3.2 Monetary Aggregates 3.3 Required Reserves3.4 Activities of Commercial Banks in BH3.5 Interest Rates3.6 Stock Exchanges3.7 Payment Transactions

4. EXTERNAL SECTOR4.1 Foreign Trade4.2 Current Account4.3 Capital and Current Account4.4 Financial Account4.5 Foreign Direct Investments4.6 External Debt4.7 Nominal and Real Effective KM Exchange Rate

5. GOVERNMENT FINANCES5.1 Government Finances for the First Half of 2012

6. STATISTICAL TABLES

7. ANNEX

06081016

18

24243240

4848546266768892

9696

108112112116118118

124124

134

252


5

KAZALO

SPISAK SLIKA KRATICE UVOD GLAVNI EKONOMSKI POKAZATELJI

1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 2. REALNI SEKTOR 2.1 Industrijska proizvodnja i građevinarstvo 2.2 Cijene 2.3 Plaće i zaposlenost

3. FINANCIJSKI SEKTOR 3.1 Devizne rezerve i monetarna baza 3.2 Monetarni agregati 3.3 Obvezna rezerva 3.4 Aktivnosti komercijalnih banaka 3.5 Kamatne stope 3.6 Burze 3.7 Platni promet

4. VANJSKI SEKTOR 4.1 Vanjska trgovina 4.2 Tekući račun 4.3 Kapitalni i tekući račun4.4 Financijski račun4.5 Strane izravne investicije4.6 Vanjski dug 4.7 Nominalni i realni efektivni tečaj KM 5. VLADINE FINANCIJE5.1 Vladine financije za prvo polugodište 2012.

6. STATISTIČKE TABLICE

7. DODATAK

САДРЖАЈ

СПИСАК ГРАФИКОНА СКРАЋЕНИЦЕ УВОД ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАТОРИ

1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ 2. РЕАЛНИ СЕКТОР 2.1 Индустријска производња и грађевинарство2.2 Цијене 2.3 Плате и запосленост

3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР 3.1 Девизне резерве и монетарна база 3.2 Монетарни агрегати 3.3 Обавезна резерва 3.4 Активности комерцијалних банака 3.5 Каматне стопе 3.6 Берзе 3.7 Платни промет

4. СПОЉНИ СЕКТОР 4.1 Спољна трговина 4.2 Текући рачун 4.3 Капитални и текући рачун4.4 Финансијски рачун4.5 Стране директне инвестиције4.6 Спољни дуг 4.7 Номинални и реални ефективни курс КМ 5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ5.1 Владине финансије за прво полугодиште 2012.

6. СТАТИСТИЧКЕ ТАБЕЛЕ 7. ДОДАТАК

07091117

19

25253341

4949556367778993

9797109113113117119119

125125

135

253


6

G01:

G02:G03:G04:G05:G06:G07:G08:G09:G10:

G11:G12:G13:G14:G15:G16:G17:G18:G19:

G20:G21:G22:G23G24:G25: G26:G27:G28:G29:

G30:

G31:G32:G33:G34:G35:G36:G37:G38:G39:G40:G41:G42:G43:G44:G45:G46:G47:G48:G49:

G01:

G02:G03:G04:G05:G06:G07:G08:G09:G10:

G11:G12:G13:G14:G15:G16:G17:G18:G19:

G20:G21:G22:G23G24:G25: G26:G27:G28:G29:

G30:

G31:G32:G33:G34:G35:G36:G37:G38:G39:G40:G41:G42:G43:G44:G45:G46:G47:G48:G49:

Referentne kamatne stope glavnih svjetskih centralnih banaka i tromjesečni euribor sa dnevnim kotacijama Cijena sirove nafte i godišnje stope inflacijeIndeks industrijske proizvodnje u FBiHIndeks industrijske proizvodnje u RS-uMjesečna vrijednost izvršenih građevinskih radova u FBiH i RS-uBiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI)Izabrane komponente indeksa potrošačkih cijenaGodišnje stope inflacije u septembru 2012.FBiH i RS - Mjesečni indeksi potrošačkih cijena (CPI)BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI) i indeks proizvođačkih cijena (PPI)Struktura zaposlenih prema djelatnostima Kupovina i prodaja KM (u milionima KM)Devizne rezerve CBBiH (u milionima KM)Monetarna baza M0 (u milijardama KM)Monetarni agregati (u milionima KM)Rast M2 i doprinosi komponenti (godišnje stope)Komponente M2 (učešće)Struktura novčane mase, M2 (u milijardama KM)Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim periodima (u milionima KM)Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim periodima (u %)Krediti nevladinom sektoru (u milijardama KM)Godišnje stope rasta kredita Ukupni kreditni rast i doprinosi komponentiDepoziti u KM i u stranoj valuti (u milijardama KM)Depoziti nevladinog sektora Strana aktiva i strana pasiva (u milionima KM)Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka i euriborKamatne stope na kratkoročne kredite u KM privatnim preduzećimaKamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom privatnim preduzećimaKamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom stanovništvuRaspon između aktivnih i pasivnih kamatnih stopaStruktura finansijskog sektora u BiH (juni 2012.)Berzanski indeksi Promet na berzama (u milionima KM)Transakcije u platnom prometuUvoz i izvoz robe (u milionima KM)Sezonski prilagođena serija uvoza (u milionima KM)Sezonski prilagođena serija izvoza (u milionima KM)Učešće grupe robe u uvozu u drugom kvartalu (u milionima KM)Učešće grupe robe u izvozu u drugom kvartalu (u milionima KM)Deficit tekućeg računa, godišnji pomični prosjekPlatni bilans: tekući račun (u milionima KM)Platni bilans: finansijski račun (u milionima KM)Nominalni kurs KM prema odabranim valutamaNominalni i realni efektivni kurs KMNeto indirektni porezi i sredstva s JR i neto PDVKonsolidovani bilans centralne vladeKonsolidovani bilans FBiHKonsolidovani bilans RS

World Interest Rates of Major Central Banks and Three-Month Euribor with Daily Quotations Crude Oil Prices and Annual Inflation RatesIndustrial Output Index in FBH Industrial Output Index in RSMonthly Values of Completed Construction Works in FBH and RSBH – Consumer Price Index (CPI)Selected Components of the Consumer Price IndexAnnual Inflation Rates in September 2012FBH and RS - Monthly Consumer Price Indices (CPI)BH – Consumer Price Index (CPI) and Producer Price Index (PPI) Employment Structure by ActivitiesKM Buying and Selling (in millions of KM)CBBH Foreign Exchange Reserves (in millions of KM)Monetary Base M0 (in billions of KM)Monetary Aggregates (in millions of KM)Growth of M2 and Shares of its Different Components (Annual Rates)Components of M2 (percent)Composition of M2 Money Supply (in billions of KM)Commercial Banks Accounts Balances with CBBH by Maintenance Periods (in millions of KM)Implicit Rate and Required Reserves Rates by Maintenance Periods (percent)Loans to Non-Governmental Sector (in billions of KM) Annual Growth Rates of LoansCredit Growth, Total and by ComponentsDeposits in KM and in Foreign Currency (in billions of KM)Deposits of the Non-Government SectorForeign Assets and Foreign Liabilities (in millions of KM)Lending Interest Rates of Commercial Banks and EuriborInterest Rates on KM Short-Term Loans to Private CompaniesInterest Rates on KM Long-Term Loans with a Currency Clause to Private CompaniesInterest Rates on KM Long-Term Loans with a Currency Clause to HouseholdsLending and Deposit Interest Rates MarginStructure of the Financial Sector in BH (June 2012)Stock Exchange IndicesTurnover on Stock Exchanges (in millions of KM)Payment System TransactionsImports and Exports of Goods (in millions of KM)Seasonally Adjusted Imports Data Series (in millions of KM )Seasonally Adjusted Exports Data Series (in millions of KM)Imports by Commodity Group in the Third Quarter (in millions of KM)Exports by Commodity Group in the Third Quarter (in millions of KM)Current Account Deficit, Annual Moving AverageBalance of Payments: Current Account (in millions of KM)Balance of Payments: Financial Account (in millions of KM)Nominal Exchange Rate of KM against the Selected CurrenciesNominal and Real Effective Exchange Rates of KMNet Indirect Taxes, Funds from the Single Account and Net VAT Consolidated Balance of Central GovernmentConsolidated Balance of FBHConsolidated Balance of RS

GRAFIKONI GRAPHS


7

S01:

S02:S03:S04:S05:S06:S07:S08:S09:S10:

S11:S12:S13:S14:S15:S16:S17:S18:S19:

S20:S21:S22:S23S24:S25: S26:S27:G28:S29:

S30:

S31:S32:S33:S34:S35:S36:S37:S38:S39:S40:S41:S42:S43:S44:S45:S46:S47:S48:S49:

Г01:

Г02:Г03:Г04:Г05:Г06:Г07:Г08:Г09:Г10:

Г11:Г12:Г13:Г14:Г15:Г16:Г17:Г18:Г19:

Г20:Г21:Г22:Г23Г24:Г25: Г26:Г27:Г28:Г29:

Г30:

Г31:Г32:Г33:Г34:Г35:Г36:Г37:Г38:Г39:Г40:Г41:Г42:Г43:Г44:Г45:Г46:Г47:Г48:Г49:

Referencne kamatne stope glavnih svjetskih središnjih banaka i tromjesečni euribor sa dnevnim kotacijama Cijena sirove nafte i godišnje stope inflacijeIndeks industrijske proizvodnje u FBiHIndeks industrijske proizvodnje u RS-uMjesečna vrijednost izvršenih građevinskih radova u FBiH i RS-uBiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI)Izabrane komponente indeksa potrošačkih cijenaGodišnje stope inflacije u rujnu 2012.FBiH i RS - Mjesečni indeksi potrošačkih cijena (CPI)BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI) i indeks proizvođačkih cijena (PPI)Struktura zaposlenih prema djelatnostima Kupovina i prodaja KM (u milijunima KM)Devizne rezerve CBBiH (u milijunima KM)Monetarna baza M0 (u milijardama KM)Monetarni agregati (u milijunima KM))Rast M2 i doprinosi komponenti (godišnje stope)Komponente M2 (udio)Strukutra novčane mase, M2 (u milijardama KM)Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim razdobljima (u milijunima KM)Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim periodima (u %)Krediti nevladinom sektoru (u milijardama KM)Godišnje stope rasta kredita Ukupni kreditni rast i doprinosi komponentiDepoziti u KM i u stranoj valuti (u milijаrdama KM)Depoziti nevladinog sektora Strana aktiva i strana pasiva (u milijunima KM)Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka i euriborKamatne stope na kratkoročne kredite u KM privatnim poduzećimaKamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom privatnim poduzećimaKamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom stanovništvuRaspon između aktivnih i pasivnih kamatnih stopaStruktura financijskog sektora u BiH (lipanj 2012.)Burzanski indeksi Promet na burzama (u milijunima KM)Transakcije u platnom prometuUvoz i izvoz robe (u milijunima KM)Sezonski prilagođena serija uvoza (u milijunima KM)Sezonski prilagođena serija izvoza (u milijunima KM)Udio grupe robe u uvozu u drugom tromjesečju (u milijunima KM)Udio grupe robe u izvozu u drugom tromjesečju (u milijunima KM)Deficit tekućeg računa, godišnji pomični prosjekPlatna bilanca: tekući račun (u milijunima KM)Platna bilanca: financijski račun (u milijunima KM)Nominalni tečaj KM prema odabranim valutamaNominalni i realni efektivni tečaj KM Neto neizravni porezi i sredstva s JR i neto PDVKonsolidirana bilanca središnje vladeKonsolidirana bilanca FBiHKonsolidirana bilanca RS

Референтне каматне стопе главних свјетских централних банака и тромјесечни еурибор са дневним котацијама Цијена сирове нафте и годишње стопе инфлацијеИндекс индустријске производње у ФБиХИндекс индустријске производње у РС-уМјесечнa вриједност извршених грађевинских радова у ФБиХ и РС-уБиХ - Индекс потрошачких цијена (CPI)Изабране компоненте индекса потрошачких цијенаГодишње стопе инфлације у септембру 2012.ФБиХ и РС - Мјесечни индекси потрошачких цијена (CPI)БиХ - Индекс потрошачких цијена (CPI) и индекс произвођачких цијена (PPI)Структура запослених према дјелатностима Куповина и продаја КМ (у милионима KM)Девизне резерве ЦББиХ (у милионима КМ) Монетарна база М0 (у милијардама КМ)Монетарни агрегати (у милионима КМ) Раст М2 и доприноси компоненти (годишње стопе)Компоненте М2 (учешће)Структура новчане масе, М2 (у милијардама КМ) Ликвидност комерцијалних банака по обрачунским периодима (у милионима КМ)Ликвидност комерцијалних банака по обрачунским периодима (у %)Кредити невладином сектору (у милијардама КМ)Годишње стопе раста кредита Укупни кредитни раст и доприноси компонентиДепозити у КМ и у страној валути (у милијардама КМ)Депозити невладиног сектора Страна актива и страна пасива (у милионима KM)Активне каматне стопе комерцијалних банака и еуриборКаматне стопе на краткорочне кредите у КМ приватним предузећимаКаматне стопе на дугорочне кредите у КМ с валутном клаузулом приватним предузећимаКаматне стопе на дугорочне кредите у КМ с валутном клаузулом становништвуРаспон између активних и пасивних каматних стопа Структура финансијског сектора у БиХ (јуни 2012.)Берзански индексиПромет на берзама (у милионима КМ)Трансакције у платном прометуУвоз и извоз робе (у милионима КМ)Сезонски прилагођена серија увоза (у милионима КМ)Сезонски прилагођена серија извоза (у милионима КМ)Учешће групе робе у увозу у другом кварталу (у милионима КМ)Учешће групе робе у извозу у другом кварталу (у милионима КМ) Дефицит текућег рачуна, годишњи помични просјекПлатни биланс: текући рачун (у милионима КМ)Платни биланс: финансијски рачун (у милионима КМ)Номинални курс КМ према одабраним валутама Номинални и реални ефективни курс КМНето индиректни порези и средства с ЈР и нето ПДВКонсолидовани биланс централне владе Консолидовани биланс ФБиХ Консолидовани биланс РС

SLIKE ГРАФИКОНИ


8

SKRAĆENICE

Bosna i Hercegovina

Centralna banka Bosne i Hercegovine

Federacija Bosne i Hercegovine

Republika Srpska

Međunarodni monetarni fond

konvertibilna marka

srpski dinar

hrvatska kuna

američki dolar

valuta Evropske monetarne unije

specijalna prava vučenja

bruto poravnanja u realnom vremenu

Federalni sistem rezervi SAD

bruto domaći proizvod

Evropska centralna banka

realni efektivni kurs

nominalni efektivni kurs

obavezna rezerva

Sarajevska berza

Banjalučka berza

Evropska banka za obnovu i razvoj

Organizacija zemalja izvoznica nafte

kvartalni period

bazni poen

procentni poen

ABBREVIATIONS

Bosnia and Hercegovina

Central Bank of Bosnia and Herzegovina

Federation of Bosnia and Hercegovina

Republika Srpska

International Monetary Fund

convertible mark

Serbian dinar

Croatian kuna

US dollar

Currency of the European Monetary Union

Special Drawing Rights

Real Time Gross Settlement

US Federal Reserve System

Gross Domestic Product

European Central Bank

Real Effective Exchange Rate

Nominal Effective Exchange Rate

required reserve

Sarajevo Stock Exchange

Banja Luka Stock Exchange

European Bank for Reconstruction and Development

Organization of the Petroleum Exporting Countries

quarter

basis point

percentage point

BiH / BH

CBBiH / CBBH

FBiH / FBH

RS

MMF / IMF

KM

RSD

HRK

USD

EUR

SDR

RTGS

FED

BDP / GDP

ECB

REER

NEER

OR / RR

SASE

BLSE

EBRD

OPEC

Q

bp

pp


9

KRATICE

Bosna i Hercegovina

Centralna banka Bosne i Hercegovine

Federacija Bosne i Hercegovine

Republika Srpska

Međunarodni monetarni fond

konvertibilna marka

srpski dinar

hrvatska kuna

američki dolar

valuta Europske monetarne unije

specijalna prava vučenja

bruto poravnanja u realnom vremenu

Federalni sustav rezervi SAD

bruto domaći proizvod

Europska centralna banka

realni efektivni kurs

nominalni efektivni tečaj

obvezna rezerva

Sarajevska burza

Banjalučka burza

Europska banka za obnovu i razvoj

Organizacija zemalja izvoznica nafte

tromjesečno razdoblje

bazni poen

procentni poen

СКРАЋЕНИЦЕ

Босна и Херцеговина

Централна банка Босне и Херцеговине

Федерација Босне и Херцеговине

Pепублика Српска

Mеђународни монетарни фонд

конвертибилна марка

српски динар

хрватска куна

амерички долар

валута Европске монетарне уније

специјална права вучења

бруто поравнања у реалном времену

Федерални систем резерви САД

бруто домаћи производ

Европска централна банка

реални ефективни курс

номинални реални курс

обавезна резерва

Сарајевска берза

Бањалучка берза

Европска банка за обнову и развој

Организација земаља извозница нафте

квартални период

базни поен

процентни поен

BiH / БиХ

CBBiH / ЦББиХ

FBiH / ФБиХ

RS/PС

MMF / ММФ

KM

RSD

HRK

USD

EUR

SDR

RTGS

FED

BDP / БДП

ECB/ЕЦБ

REER

NEER

OR / ОР

SASE/САСЕ

BLSE/БЛСЕ

EBRD

OPEC

Q

bp/бп

pp/пп


10

Poštovani čitaoci i korisnici,

Novi talas recesije zahvatio je najveći dio ekonomija u Evropi, i našem regionu, što je imalo negativan efekat na domaću ekonomiju. Osjetno usporavanje ekonomskog rasta očekuje se i u posljednjem kvartalu ove godine. Na unutrašnjem planu ne može se očekivati rast domaće tražnje usljed opadajućih raspoloživih prihoda i niske akumulacije u korporativnom sektoru. Smanjenje industrijske proizvodnje kao i izvoza dovodi do zaustavljanja oporavka tržišta rada te utiče na domaću potražnju i kupovnu moć građana. Iako postoji potencijal za znatnija ulaganja, njihova realizacija će biti odložena za sljedeću godinu. Izgledi u pogledu kreditnog rejtinga zemlje su korigovani nabolje, u najvećoj mjeri zbog relativne političke stabilizacije i formiranja Vijeća ministara. To je, takođe, omogućilo i sklapanje novog stand-by aranžmana s MMF-om i dogovaranje ekonomskih i fiskalnih politika koje trebaju stvoriti uslove za ekonomsku stabilizaciju i fiskalnu održivost za vrijeme trajanja programa.

Tokom trećeg kvartala 2012. uočena su sljedeća glavna ekonomska dešavanja (a opširnije analize možete pronaći u relevantnim poglavljima Biltena):

- Oporavak globalne ekonomije je ponovo u zastoju, s novom dozom neizvjesnosti za 2013. Ekonomska aktivnost u zoni eura je usporena i zabilježen je pad BDP-a u odnosu na prethodni kvartal od 0,1%, a u poređenju s istim kvartalom prethodne godine, pad od 0,6%. ECB je u julu 2012. smanjila referentnu kamatnu stopu sa 1% na 0,75% kako bi stimulisala ekonomski rast, i ova stopa je i dalje na snazi.

- U pogledu industrijske proizvodnje zabilježen je pad za 5,6% u odnosu na isti period prethodne godine, s približno ujednačenim padom po oblastima: rudarstvo (-4,6%), prerađivačka industrija (-5,4%) i snadbijevanje el. energijom, plinom i vodom (-6,7%).

- Građevinske aktivnosti u prvih devet mjeseci 2012. u FBiH u porastu su u odnosu na isti period prethodne godine. S druge strane, građevinske aktivnosti u RS-u su najviše tokom godine, iako su u prvom polugodištu 2012. bile znatno ispod nivoa u poređenju s istim periodom prethodne godine.

- Inflacija je još uvijek na niskom nivou, jer rast prosječnih cijena u trećem kvartalu u odnosu na drugi kvartal iznosio je 0,6%, a stopa inflacije na godišnjem nivou u BiH u septembru 2012. iznosila je 2,3%, što je znatno niže u odnosu na zonu eura i EU, a ujedno je i najniža stopa u regionu.

Dear readers and users,

A new wave of recession has affected most of the economies in Europe, including our region, which has had a negative impact on the domestic economy. The economic growth is expected to slow noticeably in the last quarter of this year. The growth in domestic demand can not be expected at the national level due to decrease of actual revenues and low accumulation in the corporate sector. Decrease in industrial output and exports has resulted in stopped recovery of the labor market, which has impact on the domestic demand and purchasing power. Although there is considerable potential for investments, their implementation will be postponed to next year. Prospects in the credit rating of the country were updated for the better, largely due to the relative political stability and the formation of the Council of Ministers. It has also enabled the conclusion of a new stand-by arrangement with the IMF and negotiations around economic and fiscal policies that should create the conditions for economic stabilization and fiscal sustainability for the duration of the program.

During the third quarter of 2012, the following main economic events were noticed (more details can be found in the relevant sections of the Bulletin):

- The recovery of the global economy is once again at a standstill, with a new dose of uncertainty for 2013. Economic activity in the euro area has slowed and there was a drop of GDP by 0.1% relative to the previous quarter, which was a decrease by 0.6% compared to the same quarter of the previous year. In July 2012, ECB reduced its reference interest rate from 1% to 0.75% in order to stimulate economic growth, and this rate is still in effect.

- The industrial output decreased by 5.6% compared to the same period of 2011, with approximately uniform decline in the following areas: mining (-4.6%), manufacturing (-5.4%) and electricity, gas and water supply (-6.7%).

- Construction output in the first 9 months of 2012 in FBH rose compared to the same period of the previous year. On the other hand, construction output in RS was the highest in the year, although in the first half of 2012 it was well below the level compared with the same period of the previous year.

- Inflation was still at a low level, because the increase in average prices in Q3 was 0.6% compared to Q2 and the rate of inflation on an annual basis in BH was 2.3% in September, which was significantly lower than in the euro area and the EU and also the lowest rate in the region.


11

Poštovani čitatelji i korisnici,

Novi val recesije zahvatio je najveći dio ekonomija u Europi, i našoj regiji, što je imalo negativan efekat na domaću ekonomiju. Osjetno usporavanje ekonomskog rasta očekuje se i u posljednjem tromjesečju ove godine. Na unutarnjem planu ne može se očekivati rast domaće tražnje usljed opadajućih raspoloživih prihoda i niske akumulacije u korporativnom sektoru. Smanjenje industrijske proizvodnje kao i izvoza dovodi do zaustavljanja oporavka tržišta rada te utječe na domaću potražnju i kupovnu moć građana. Iako postoji potencijal za znatnija ulaganja, njihova realizacija će biti odložena za sljedeću godinu. Izgledi u pogledu kreditnog rejtinga zemlje su korigirani nabolje, u najvećoj mjeri zbog relativne političke stabilizacije i formiranja Vijeća ministara. To je, također, omogućilo i sklapanje novog stand-by aranžmana s MMF-om i dogovaranje ekonomskih i fiskalnih politika koje trebaju stvoriti uvjete za ekonomsku stabilizaciju i fiskalnu održivost za vrijeme trajanja programa.

Tijekom trećeg tromjesečja 2012. uočena su sljedeća glavna ekonomska dešavanja (a opširnije analize možete pronaći u relevantnim poglavljima Biltena):

- Oporavak globalne ekonomije je ponovo u zastoju, s novom dozom neizvjesnosti za 2013. Ekonomska aktivnost u zoni eura je usporena i zabilježen je pad BDP-a u odnosu na prethodno tromjesečje od 0,1%, a u poređenju s istim tromjesečjem prethodne godine, pad od 0,6%. ECB je u srpnju 2012. smanjila referencnu kamatnu stopu sa 1% na 0,75% kako bi stimulirala ekonomski rast, i ova stopa je i dalje na snazi.

- U pogledu industrijske proizvodnje zabilježen je pad za 5,6% u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, s približno ujednačenim padom po oblastima: rudarstvo (-4,6%), prerađivačka industrija (-5,4%) i opskrba el. energijom, plinom i vodom (-6,7%).

- Građevinske aktivnosti u prvih devet mjeseci 2012. u FBiH u porastu su u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. S druge strane, građevinske aktivnosti u RS-u su najviše tijekom godine, iako su u prvom polugodištu 2012. bile znatno ispod razine u poređenju s istim razdobljem prethodne godine.

- Inflacija je još uvijek na niskoj razini, jer rast prosječnih cijena u trećem tromjesečju u odnosu na drugo tromjesečje iznosio je 0,6%, a stopa inflacije na godišnjoj razini u BiH u rujnu 2012. iznosila je 2,3%, što je znatno niže u odnosu na zonu eura i EU, a ujedno je i najniža stopa u regiji.

Поштовани читаоци и корисници,

Нови талас рецесије захватио је највећи дио економија у Европи, и нашем региону, што је имало негативан ефекат на домаћу економију. Осјетно успоравање економског раста очекује се и у посљедњем кварталу ове године. На унутрашњем плану не може се очекивати раст домаће тражње усљед опадајућих расположивих прихода и ниске акумулације у корпоративном сектору. Смањење индустријске производње као и извоза доводи до заустављања опоравка тржишта рада те утиче на домаћу потражњу и куповну моћ грађана. Иако постоји потенцијал за знатнија улагања, њихова реализација ће бити одложена за сљедећу годину. Изгледи у погледу кредитног рејтинга земље су кориговани набоље, у највећој мјери због релативне политичке стабилизације и формирања Савјета министара. То је, такође, омогућило и склапање новог стендбај аранжмана с ММФ-ом и договарање економских и фискалних политика које требају створити услове за економску стабилизацију и фискалну одрживост за вријеме трајања програма.

Током трећег квартала 2012. уочена су сљедећа главна економска дешавања (а опширније анализе можете пронаћи у релевантним поглављима Билтена):

- Опоравак глобалне економије је поново у застоју, с новом дозом неизвјесности за 2013. Економска активност у зони евра је успорена и забиљежен је пад БДП-а у односу на претходни квартал од 0,1%, а у поређењу с истим кварталом претходне године, пад од 0,6%. ЕЦБ је у јулу 2012. смањила референтну каматну стопу са 1% на 0,75% како би стимулисала економски раст, и ова стопа је и даље на снази.

- У погледу индустријске производње забиљежен је пад за 5,6% у односу на исти период претходне године, с приближно уједначеним падом по областима: рударство (-4,6%), прерађивачка индустрија (-5,4%) и снадбијевање ел. енергијом, гасом и водом (-6,7%).

- Грађевинске активности у првих девет мјесеци 2012. у ФБиХ у порасту су у односу на исти период претходне године. С друге стране, грађевинске активности у РС-у су највише током године, иако су у првом полугодишту 2012. биле знатно испод нивоа у поређењу с истим периодом претходне године.

- Инфлација је још увијек на ниском нивоу, јер раст просјечних цијена у трећем кварталу у односу на други квартал износио је 0,6%, а стопа инфлације на годишњем нивоу у БиХ у септембру 2012. износила је 2,3%, што је знатно ниже у односу на зону евра и ЕУ, а уједно је и најнижа стопа у региону.


12

- Cijene rada i dalje stagniraju, budući da je prosječna neto plata u trećem kvartalu manja od prosječne plate u drugom kvartalu za 0,5%. Broj zaposlenih u septembru je iznosio 691.953 lica, što je za 0,1% manje u odnosu na juni, a u poređenju sa septembrom 2011. u BiH smanjen je broj zaposlenih za 3.620 lica ili 0,5%.

- Nakon stagnacije u julu, u augustu je došlo do snažnog rasta deviznih rezervi koji se u blažoj mjeri nastavio i u septembru. Devizne rezerve, u trećem kvartalu, bilježe rast u iznosu od 403,8 miliona KM u odnosu na drugi kvartal.

- Kvartalno povećanje monetarnog agregata M1 iznosi 2,3%, dok je monetarni agregat M2 zabilježio kvartalno povećanje od 1,7%, čemu najviše doprinosi rast depozita u domaćoj valuti.

- Osnovica za obračun obavezne rezerve zabilježila je rastući trend i na kraju trećeg kvartala iznosi 14,85 milijardi KM. Prosječna obavezna rezerva se povećala za 19,9 miliona KM (1,6%), a došlo je i do povećanja viška sredstava iznad obaveznih rezervi za 24,8%.

- Bankarski krediti su imali nešto intenzivniji rast nego u prethodnom kvartalu, a prema sektoru preduzeća najintenzivnije (godišnje stope rasta su iznosile 9,5% za kratkoročne i 4,2% za dugoročne kredite u septembru 2012.), dok su oni za finansiranje potrošnje domaćinstava rasli za manje od 2%.

- Depozitna osnova banaka, uprkos smanjenju primanja, nastavila je rasti. Ukupni depoziti komercijalnih banaka su povećani za 1,3% u poređenju s prethodnim kvartalom. Godišnja stopa rasta ukupnih depozita iznosila je 2,6% u septembru 2012.

- Aktivne kamatne stope su blago korigovane nadolje za 14 bp u odnosu na prethodni kvartal, što pogoduje potražnji za kreditima. Najvažnije stope za dugoročne kredite preduzećima u KM iznose 7,76%, a za kratkoročne kredite 6,76%, što je 18 baznih poena niže nego u junu.

- Indikatori finansijskog zdravlja ukazuju da nije došlo do pogoršanja u bankarskom sektoru i da je nivo kapitalizovanosti i likvidnosti čak blago poboljšan. Istovremeno se bilježi i povećanje profitabilnosti. Nivo nenaplativih kredita je 12,7%, što je praktično ista vrijednost u posljednjih šest mjeseci, te se trenutne ekonomske nedaće u realnom sektoru još ne reflektuju kod banaka.

- Prices of labor were still stagnant, since the average net wage in Q3 was lower by 0.5% than the average wage in Q2. In September, there were 691,953 employed persons, which was by 0.1% less than in June, and compared to September 2011, the number of employees in BH was reduced by 3,620 persons or 0.5%.

- After a stagnation in July, there was a sharp increase in foreign exchange reserves in August, which continued to a mild degree in September. Foreign exchange reserves in Q3 recorded a growth of KM 403.8 million relative to Q2.

- Quarterly increase in M1 monetary aggregate was 2.3%, whereas M2 monetary aggregate recorded a quarterly increase of 1.7%, mostly due to the growth of deposits in local currency.

- The base for the calculation of required reserves recorded a growing trend at the end of the third quarter and it was KM 14.85 billion. The average required reserves increased by KM 19.9 million (1.6%), with an increase in the excess required reserves by 24.8%.

- Bank loans had a slightly stronger growth than in the previous quarter, being the strongest to company sector (annual growth rates were 9.5% for shor- term and 4.2% for long-term loans in September 2012), whereas the loans for financing households consumption grew by less than 2%.

- The deposit base of banks, continued to grow despite the reduction in income. Total deposits of commercial banks increased by 1.3% compared to the previous quarter. The annual growth rate of total deposits was 2.6% in September 2012.

- Lending interest rates were slightly corrected downwards by 14 bp compared to the previous quarter, which was good for demand for loans. The most important rates for long-term loans in KM to companies were 7.76%, and for short-term loans they were 6.76%, which was by 18 basis points lower than in June.

- The Financial Soundness Indicators show that there was no deterioration in the banking sector and that the level of liquidity and capitalization even slightly improved. At the same time, profitability increased. The level of non-performing loans was 12.7%, which was practically the same value in the last 6 months, and the current economic troubles in the real sector has not yet reflected in banks.


13

- Cijene rada i dalje stagniraju, budući da je prosječna neto plaća u trećem tromjesečju manja od prosječne plaće u drugom tromjesečju za 0,5%. Broj zaposlenih u rujnu je iznosio 691.953 osobe, što je za 0,1% manje u odnosu na lipanj, a u poređenju s rujnom 2011. u BiH smanjen je broj zaposlenih za 3.620 osoba ili 0,5%.

- Nakon stagnacije u srpnju, u kolovozu je došlo do snažnog rasta deviznih pričuva koji se u blažoj mjeri nastavio i u rujnu. Devizne pričuve, u trećem tromjesečju, bilježe rast u iznosu od 403,8 milijuna KM u odnosu na drugo tromjesečje.

- Tromjesečno povećanje monetarnog agregata M1 iznosi 2,3%, dok je monetarni agregat M2 zabilježio tromjesečno povećanje od 1,7%, čemu najviše doprinosi rast depozita u domaćoj valuti.

- Osnovica za obračun obvezne pričuve zabilježila je rastući trend i na kraju trećeg tromjesečja iznosi 14,85 milijardi KM. Prosječna obvezna pričuva se povećala za 19,9 milijuna KM (1,6%), a došlo je i do povećanja viška sredstava iznad obveznih pričuva za 24,8%.

- Bankarski krediti su imali nešto intenzivniji rast nego u prethodnom tromjesečju, a prema sektoru poduzeća najintenzivnije (godišnje stope rasta su iznosile 9,5% za kratkoročne i 4,2% za dugoročne kredite u rujnu 2012.), dok su oni za financiranje potrošnje kućanstava rasli za manje od 2%.

- Depozitna osnova banaka, uprkos smanjenju primanja, nastavila je rasti. Ukupni depoziti komercijalnih banaka su povećani za 1,3% u poređenju s prethodnim tromjesečjem. Godišnja stopa rasta ukupnih depozita iznosila je 2,6% u rujnu 2012.

- Aktivne kamatne stope su blago korigirane nadolje za 14 bp u odnosu na prethodno tromjesečje, što pogoduje potražnji za kreditima. Najvažnije stope za dugoročne kredite poduzećima u KM iznose 7,76%, a za kratkoročne kredite 6,76%, što je 18 baznih poena niže nego u lipnju.

- Pokazatelji financijskog zdravlja ukazuju da nije došlo do pogoršanja u bankarskom sektoru i da je razina kapitaliziranosti i likvidnosti čak blago poboljšana. Istovremeno se bilježi i povećanje profitabilnosti. Razina nenaplativih kredita je 12,7%, što je praktično ista vrijednost u zadnjih šest mjeseci, te se trenutne ekonomske nedaće u realnom sektoru još ne reflektiraju kod banaka.

- Цијене рада и даље стагнирају, будући да је просјечна нето плата у трећем кварталу мања од просјечне плате у другом кварталу за 0,5%. Број запослених у септембру је износио 691.953 лица, што је за 0,1% мање у односу на јуни, а у поређењу са септембром 2011. у БиХ смањен је број запослених за 3.620 лица или 0,5%.

- Након стагнације у јулу, у августу је дошло до снажног раста девизних резерви, а који се у блажој мјери наставио и у септембру. Девизне резерве, у трећем кварталу, биљеже раст у износу од 403,8 милиона КМ у односу на други квартал.

- Квартално повећање монетарног агрегата М1 износи 2,3%, док је монетарни агрегат М2 забиљежио квартално повећање од 1,7%, чему највише доприноси раст депозита у домаћој валути.

- Основица за обрачун обавезне резерве забиљежила је растући тренд и на крају трећег квартала износи 14,85 милијарди КМ. Просјечна обавезна резерва се повећала за 19,9 милиона КМ (1,6%), а дошло је и до повећања вишка средстава изнад обавезних резерви за 24,8%.

- Банкарски кредити су имали нешто интензивнији раст него у претходном кварталу, а према сектору предузећа најинтензивније (годишње стопе раста су износиле 9,5% за краткорочне и 4,2% за дугорочне кредите у септембру 2012.), док су они за финансирање потрошње домаћинстава расли за мање од 2%.

- Депозитна основа банака, упркос смањењу примања, наставила је расти. Укупни депозити комерцијалних банака су повећани за 1,3% у поређењу с претходним кварталом. Годишња стопа раста укупних депозита износила је 2,6% у септембру 2012.

- Активне каматне стопе су благо кориговане надоље за 14 бп у односу на претходни квартал, што погодује потражњи за кредитима. Најважније стопе за дугорочне кредите предузећима у КМ износе 7,76%, а за краткорочне кредите 6,76%, што је 18 базних поена ниже него у јуну.

- Индикатори финансијског здравља указују да није дошло до погоршања у банкарском сектору и да је ниво капитализованости и ликвидности чак благо побољшан. Истовремено се биљежи и повећање профитабилности. Ниво ненаплативих кредита је 12,7%, што је практично иста вриједност у задњих шест мјесеци, те се тренутне економске недаће у реалном сектору још не рефлектују код банака.


14

- U pogledu vanjske trgovine došlo je do pogoršanja, jer se vrijednost izvoza smanjila za 2,3% u odnosu na prethodni kvartal, dok se vrijednost uvoza povećala za 3,9%, što je dovelo do daljeg produbljivanja trgovinskog deficita.

- Deficit tekućeg računa se povećao u odnosu na prvi kvartal (kao i u kumulativnom iznosu za šest mjeseci u odnosu na 2011.), što je rezultat povećanja trgovinskog deficita. Finansiranje tekućeg računa je bilo olakšano znatnim prilivom stranih direktnih investicija u drugom kvartalu od 490 miliona KM.

- Stanje vanjskog duga na kraju trećeg kvartala 2012. iznosi 6,92 milijarde KM, što je za 257,5 miliona KM ili 3,9% više u odnosu na kraj 2011. U proteklih devet mjeseci 2012. otplaćeno je 227,2 miliona KM po osnovi vanjskog duga, i ova godina će donijeti rekordnu otplatu vanjskog duga.

- Zabilježeno je povećanje indeksa realnog efektivnog kursa za 1,21 procentni poen u trećem kvartalu 2012. kao rezultat niskog pritiska na cijene u odnosu na cjenovna kretanja kod trgovinskih partnera.

- Kretanje kako javnih prihoda (porasli za 2,8%) tako i javnih rashoda (porasli za 1,3%) tokom prvog polugodišta 2012. pokazuje da je ukupna fiskalna pozicija zemlje, iako neznatno, ipak poboljšana. U ovom periodu ostvaren je neto suficit u iznosu od 35,3 miliona KM, dok je u istom periodu prethodne godine zabilježen neto deficit u iznosu od 23,1 milion KM.

Glavni i odgovorni urednikAmir Hadžiomeragić

- The foreign trade deteriorated, because the value of exports fell by 2.3% compared to the previous quarter, while the value of imports increased by 3.9%, leading to a further deepening of the trade deficit.

- The current account deficit increased compared to Q1 (as well as in the cumulative amount for 6 months compared to 2011), resulting from an increase in the trade deficit. Financing the current account was facilitated by significant inflows of foreign direct investments in amount of KM 490 million in Q2.

- Balance of external debt at the end of Q3 2012 was KM 6.92 billion, which was up by KM 257.5 million or 3.9% compared to the end of 2011. In the past nine months of 2012, KM 227.2 million was serviced for foreign debt, with the servicing of foreign debt reaching its peak this year.

- The real effective exchange rate recorded an increase by 1.21 pp in the third quarter of 2012 as a result of the low pressure on the prices relative to the price movement of trade partners.

- Trends in both public revenues (up by 2.8%) and public expenditures (up 1.3%) during the first half of 2012 showed that the overall fiscal position of the country improved, although only slightly. During this period, net surplus was KM 35.3 million, whereas in the same period of the previous year there was a net deficit of KM 23.1 million.

Editor in ChiefAmir Hadžiomeragić


15

- U pogledu vanjske trgovine došlo je do pogoršanja, jer se vrijednost izvoza smanjila za 2,3% u odnosu na prethodno tromjesečje, dok se vrijednost uvoza povećala za 3,9%, što je dovelo do daljeg produbljivanja trgovinskog deficita.

- Deficit tekućeg računa se povećao u odnosu na prvo tromjesečje (kao i u kumulativnom iznosu za šest mjeseci u odnosu na 2011.), što je rezultat povećanja trgovinskog deficita. Financiranje tekućeg računa je bilo olakšano znatnim priljevom stranih izravnih investicija u drugom tromjesečju od 490 milijuna KM.

- Stanje vanjskog duga na kraju trećeg tromjesečja 2012. iznosi 6,92 milijarde KM, što je za 257,5 milijuna KM ili 3,9% više u odnosu na kraj 2011. U proteklih devet mjeseci 2012. otplaćeno je 227,2 milijuna KM po osnovi vanjskog duga, i ova godina će donijeti rekordnu otplatu vanjskog duga.

- Zabilježeno je povećanje indeksa realnog efektivnog tečaja za 1,21 postotni poen u trećem tromjesečju 2012. kao rezultat niskog pritiska na cijene u odnosu na cjenovna kretanja kod trgovinskih partnera.

- Kretanje kako javnih prihoda (porasli za 2,8%) tako i javnih rashoda (porasli za 1,3%) tijekom prvog polugodišta 2012. pokazuje da je ukupna fiskalna pozicija zemlje, iako neznatno, ipak poboljšana. U ovom razdoblju ostvaren je neto suficit u iznosu od 35,3 milijuna KM, dok je u istom razdoblju prethodne godine zabilježen neto deficit u iznosu od 23,1 milijun KM.

Glavni i odgovorni urednikAmir Hadžiomeragić

- У погледу спољне трговине дошло је до погоршања, јер се вриједност извоза смањила за 2,3% у односу на претходни квартал, док се вриједност увоза повећала за 3,9%, што је довело до даљег продубљивања трговинског дефицита.

- Дефицит текућег рачуна се повећао у односу на први квартал (као и у кумулативном износу за шест мјесеци у односу на 2011.), што је резултат повећања трговинског дефицита. Финансирање текућег рачуна је било олакшано знатним приливом страних директних инвестиција у другом кварталу од 490 милиона КМ.

- Стање спољног дуга на крају трећег квартала 2012. износи 6,92 милијарде КМ, што је за 257,5 милиона КМ или 3,9% више у односу на крај 2011. У протеклих девет мјесеци 2012. отплаћено је 227,2 милиона КМ по основу спољног дуга, и ова година ће донијети рекордну отплату спољног дуга.

- Забиљежено је повећање индекса реалног ефективног курса за 1,21 процентни поен у трећем кварталу 2012. као резултат ниског притиска на цијене у односу на цјеновна кретања код трговинских партнера.

- Кретање како јавних прихода (порасли за 2,8%) тако и јавних расхода (порасли за 1,3%) током првог полугодишта 2012. показује да је укупна фискална позиција земље, иако незнатно, ипак побољшана. У овом периоду остварен је нето суфицит у износу од 35,3 милиона КМ, док је у истом периоду претходне године забиљежен нето дефицит у износу од 23,1 милион КМ.

Главни и одговорни уредникАмир Хаџиомерагић


16

Glavni ekonomski indikatori Main Economic Indicators

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.Nominalni BDP BiH, (u milionima KM)1) tekuće cijene Nominal GDP BH, (in millions of KM)1) current prices

17.218 19.333 21.836 24.759 24.051 24.584 25.474

Realni BDP (stopa rasta u %)1) Real GDP (growth rate in %)1) 3,9 6,0 6,1 5,6 -2,9 0,7 1,3

Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH2) Consumer prices growth rate in BH2) u procentima/in percentage

Prosječna godišnja stopa rasta CPI Average annual growth rate of CPI 3,8 6,1 1,5 7,4 -0,4 2,1 3,7

Godišnja stopa rasta CPI za decembar Annual growth rate of CPI for December 4,3 4,6 4,9 3,8 0,0 3,1 3,1

Budžet opšte vlade3) General Government budget3) u procentima BDP-a/as a percentage of GDP

Prihodi Revenue 41,4 44,4 45,0 44,0 43,0 44,2 44,6

Rashodi4) Expenditure4) 39,0 41,6 43,8 46,2 47,5 46,7 45,8

Saldo Overall balance 2,4 2,8 1,2 -2,2 -4,4 -2,5 -1,3

Novac i kredit Money and Credit u procentima BDP-a/as a percentage of GDP

Novac u širem smislu (M2)5) Broad Money (M2)5) 46,9 51,2 54,7 50,2 52,8 55,4 56,6

Krediti nevladinim sektorima Credit to Non-Government Sector 43,5 47,9 54,5 57,9 57,5 57,8 57,6

Platni bilans Balance of PaymentsBruto devizne rezerveGross Official ReservesU milionima KM In millions of KM 4.225 5.452 6.699 6.296 6.212 6.458 6.424

U milionima USD In millions of US Dollars 2.686 3.496 4.686 4.710 4.416 4.372 4.569

U mjesecima uvoza robe i usluga In months of imports of goods and services 4,1 5,2 6,5 5,1 6,3 6,1 5,4

Saldo tekućeg računa6) Current Account Balance 6)

U milionima KM In millions of KM -2.933 -1.532 -1.993 -3.510 -1.589 -1.373 -2.439

U milionima USD In millions of US Dollars -1.845 -998 -1.411 -2.638 -1.136 -923 -1.737

U procentima BDP-a As a percentage of GDP -17,0 -7,9 -9,1 -14,2 -6,6 -5,6 -9,6

Saldo robne razmjene Trade BalanceU milionima KM In millions of KM -7.749 -6.661 -8.935 -10.665 -7.786 -7.629 -8.346

U milionima USD In millions of US Dollars -4.901 -4.296 -6.283 -8.017 -5.549 -5.160 -5.941

U procentima BDP-a As a percentage of GDP -45,0 -34,5 -40,9 -43,1 -32,4 -31,0 -32,8

Vanjski dug sektora vlade External Debt of Government Sector U milionima KM In millions of KM 4.338 4.071 3.961 4.240 5.234 6.289 6.660

U milionima USD In millions of US Dollars 2.617 2.741 2.976 3.057 3.837 4.270 4.406

U procentima BDP-a As a percentage of GDP 25,2 21,1 18,1 17,1 21,8 25,6 26,1

Servisiranje vanjskog duga7) External Debt Servicing 7)

U milionima KM In millions of KM 230 270 239 230 246 301 340

U milionima USD In millions of US Dollars 146 173 167 172 180 217 242

U procentima izvoza robe i usluga As a percentage of exports of goods and services 4,1 3,8 4,1 3,5 4,1 4,2 4,2

Napomena: 1) Izvor: Izvor: Agencija za statistiku BiH, saopštenje "Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu 2011. Proizvodni pristup, prvi rezultati, juni 2012".2) Do 2006. stopa rasta cijena na malo (RP) a za 2006. i dalje stopa rasta potrošačkih cijena. Za stope rasta RP ponder je udio BDP-a FBiH i RS u BDP-u BiH. 3) Izvor: Centralna banka BiH a do 2002. procjena MMF-a.4) Rashodi uključuju i neto nabavku stalnih sredstava.5) Monetarni podaci za period januar 2006 - septembar 2011. godine, ažurirani na osnovu nove metodologije 6)Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). 7) Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH.

Note: 1) BH Agency for Statistics, First release”Gross Domestic Product of BH 2011, Production approach , first results, June 2012”.2)Growth rate of Retail prices is presented until 2006, but for 2006 and following periods in the table is presented consumer price (CP) growth rate. For RP rates weights used represent FBiH and RS shares in BH GDP. 3) Source: BH Central Bank, until 2002 IMF estimates.4) Expenditure also include net acquisition of fixed assets.5) Monetary data for period January 2006 -September 2011 updated based on new methodologhy.6)The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition). 7) Source: BH Ministry of Finance and Treasury.


17

Glavni ekonomski pokazatelji Главни економски индикатори

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. Nominalni BDP BiH (u milijunima KM)1), tekuće cijeneНоминални БДП БиХ (у милионима КМ)1), текуће цијене

17.218 19.333 21.836 24.759 24.051 24.584 25.474

Realni BDP (stopa rasta u %)1) Реални БДП (стопа раста у %)1) 3,9 6,0 6,1 5,6 -2,9 0,7 1,3

Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH2) Стопа раста потрошачких цијена у БиХ2) u postocima/у процентима

Prosječna godišnja stopa rasta CPI Просјечна годишња стопа раста CPI 3,8 6,1 1,5 7,4 -0,4 2,1 3,7

Godišnja stopa rasta CPI za prosinac Годишња стопа раста CPI за децембар 4,3 4,6 4,9 3,8 0,0 3,1 3,1

Proračun opće vlade3) Буџет опште владе3) u postocima BDP-a/у процентима БДП-а

Prihodi Приходи 41,4 44,4 45,0 44,0 43,0 44,2 44,6

Rashodi4) Pасходи4) 39,0 41,6 43,8 46,2 47,5 46,7 45,8

Saldo Салдо 2,4 2,8 1,2 -2,2 -4,4 -2,5 -1,3

Novac i kredit Новац и кредит u postocima BDP-a/у процентима БДП-а

Novac u širem smislu (M2)5) Новац у ширем смислу (M2)5) 46,9 51,2 54,7 50,2 52,8 55,4 56,6

Krediti nevladinim sektorima Кредити невладиним секторима 43,5 47,9 54,5 57,9 57,5 57,8 57,6

Platni bilans Платни билансBruto devizne rezerveБруто девизне резервеU milijunima KM У mилионима КМ 4.225 5.452 6.699 6.296 6.212 6.458 6.424

U milijunima USD У милионима USD 2.686 3.496 4.686 4.710 4.416 4.372 4.569

U mjesecima uvoza robe i usluga У мјесецима увоза робе и услуга 4,1 5,2 6,5 5,1 6,3 6,1 5,4

Bilanca tekućeg računa 6) Салдо текућег рачуна 6)

U milijunima KM У mилионима КМ -2.933 -1.532 -1.993 -3.510 -1.589 -1.373 -2.439

U milijunima USD У милионима USD -1.845 -998 -1.411 -2.638 -1.136 -923 -1.737

U postocima BDP-a У процентима БДП-а -17,0 -7,9 -9,1 -14,2 -6,6 -5,6 -9,6

Bilanca robne razmjene Салдо робне размјенеU milijunima KM У mилионима КМ -7.749 -6.661 -8.935 -10.665 -7.786 -7.629 -8.346

U milijunima USD У милионима USD -4.901 -4.296 -6.283 -8.017 -5.549 -5.160 -5.941

U postocima BDP-a У процентима БДП-а -45,0 -34,5 -40,9 -43,1 -32,4 -31,0 -32,8

Vanjski dug sektora vlade Спољни дуг сектора владеU milijunima KM У mилионима КМ 4.338 4.071 3.961 4.240 5.234 6.289 6.660

U milijunima USD У милионима USD 2.617 2.741 2.976 3.057 3.837 4.270 4.406

U postocima BDP-a У процентима БДП-а 25,2 21,1 18,1 17,1 21,8 25,6 26,1

Servisiranje vanjskog duga7) Сервисирање спољног дуга7)

U milijunima KM У mилионима КМ 230 270 239 230 246 301 340

U milijunima USD У милионима USD 146 173 167 172 180 217 242

U postocima izvoza robe i usluga У процентима извоза робе и услуга 4,1 3,8 4,1 3,5 4,1 4,2 4,2

Napomena: 1) Izvor: Agencija za statistiku BiH, saopštenje "Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu 2011. proizvodni pristup, prvi rezultati, lipanj 2012".2) Do 2006. stopa rasta cijena na malo (RP) a za 2006. i dalje stopa rasta potrošačkih cijena. Za stope rasta RP ponder je udio BDP-a FBiH i RS u BDP-u BiH. 3) Izvor: Centralna banka BiH a do 2002. procjena MMF-a.4) Rashodi uključuju i neto nabavku stalnih sredstava.5) Monetarni podaci za razdoblje siječanj 2006-rujan 2011. godine, ažurirani na osnovu nove metodologije. 6) Platna bilanca BiH urađenа je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). 7) Izvor: Ministarstvo financija i trezora BiH.

Напомена: 1) Извор: Агенција за статистику БиХ, производни приступ, саопштење “Бруто домаћи производ за Босну и Херцеговину 2011. производни приступ, први резултати, јуни 2012”.2) До 2006. стопа раста цијена на мало (РП) а за 2006. и даље стопа раста потрошачких цијена. За стопе раста РП пондер је удио БДП-а ФБиХ и РС у БДП-у БиХ. 3) Извор: Централна банка БиХ а до 2002. процјена ММФ-а.4) Расходи укључују и нето набавку сталних средстава.5) Монетарни подаци за период јануар 2006-септембар 2011. године, ажурирани на основу нове методологије. 6) Платни биланс БиХ урађен је у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). 7) Извор: Министарство финансија и трезора БиХ.


18

Oporavak globalne ekonomije je ponovo u zastoju, a neizvjesnost u pogledu budućeg razvoja događaja je sve izraženija. Ključni razlog za to je da ekonomske politike u glavnim razvijenim ekonomijama nisu uspjele povratiti povjerenje i stabilnost u izglede za ekonomski napredak. Oporavak se nastavlja, ali je oslabio, a naročito su ozbiljni problemi u nezaposlenosti. U nekim razvijenim tržišnim ekonomijama rast, koji je prethodno bio jak, također je zabilježio pad. U odnosu na prethodne prognoze, prema MMF-u, u odnosu na april 2012, prognoze za rast u 2013. revidirane su sa 2% na 1,5% za razvijene ekonomije, i sa 6,0% na 5,6% za ekonomije u razvoju.

Prema procjenama MMF-a, globalni rast tokom 2012. će biti tek oko 3,3%, a projekcija za 2013. je samo neznatno viša i iznosi 3,6%.

U trećem kvartalu 2012. ekonomija SAD-a je zabilježila rast BDP-a od 2,7% na godišnjem nivou, nakon godišnjeg rasta od 1,5% u drugom kvartalu 2012.

Rast realnog BDP-a u trećem kvartalu je primarno odraz rasta lične potrošnje, nerezidentnih stalnih investicija, izvoza i potrošnje federalne vlade.

U trećem kvartalu 2012. trgovinski robni deficit SAD-a je iznosio 43,54 milijarde dolara i smanjio se u odnosu na drugi kvartal 2012. za 1,36 milijardi dolara. U trećem kvartalu izvoz robe i usluga u realnom smislu se povećao za 3,5%, a uvoz se povećao za 1,5% na godišnjem nivou.

Inflacija u SAD-u u trećem kvartalu iznosila je 2,0%, dok je u istom periodu prethodne godine zabilježena inflacija od 4,7%. FED je zadržao referentnu kamatnu stopu na istom nivou, tj. u rasponu od 0% do 0,25%.

U trećem kvartalu 2012. ekonomska aktivnost je u zoni eura usporena, tako da je zabilježen pad BDP-a od 0,1%, dok je u EU27 zabilježen rast BDP-a od 0,1%, u odnosu na prethodni kvartal, a u poređenju s istim kvartalom prethodne godine, BDP je u zoni eura zabilježio pad od 0,6%, dok je u EU27 zabilježen pad od 0,4%.

Članice zone eura u trgovini s ostatkom svijeta u trećem kvartalu ove godine ostvarile su suficit od 9,80 milijardi eura, dok je u istom kvartalu prethodne godine suficit iznosio 1,70 milijardi eura. Trgovinski bilans EU27 i dalje je negativan i u ovom kvartalu iznosi 12,60 milijardi eura, dok je u istom periodu prethodne godine deficit iznosio 10,90 milijardi eura.

The recovery of the global economy is delayed again, and the future developments are becoming increasingly uncertain. The key reason is that the economic policies in the main developed economies have not managed to return confidence and stability with regard to the chances for economic recovery. The recovery continues, but it has weakened, with particularly serious problems related to unemployment. In some developed market economies, the growth, which was previously intensive, also recorded a downward trend. Compared to the previous forecasts, according to the IMF, compared to April 2012, the forecasts for the growth in 2013 have been revised from 2% to 1.5% for developed economies and from 6.0% to 5.6% for developing economies.

According to the IMF estimates, global growth during 2012 will only be around 3.3%, and the projection for 2013 is only slightly higher amounting to 3.6%.

In the third quarter of 2012, the USA economy recorded a growth of GDP by 2.7% at the annual level, after the annual increase of 1.5% in the second quarter of 2012.

The growth of real GDP in the third quarter is primarily a reflection of growth of personal spending, non-resident fixed investments, exports and spending of the federal government.

In the third quarter of 2012, the U.S. trade deficit was USD 43.54 billion and it decreased compared to the second quarter of 2012 by USD 1.36 billion. In the third quarter, exports of goods and services in real terms increased by 3.5% and imports increased by 1.5% at the annual level.

The inflation in the USA in the third quarter was 2.0%, whereas in the same period of the previous year, the inflation was 4.7%. The FED kept the reference interest rate at the same level, i.e. in the range from 0% to 0.25%.

In the third quarter of 2012, economic activity in the euro area slowed down, so the decrease of GDP was recorded amounting to 0.1%, whereas in the EU 27 the growth of GDP was recorded amounting to 0.1% compared to the previous quarter, and compared to the same quarter of the previous year, GDP in the euro area recorded a decline of 0.6% while in EU27, the decline was 0.4%. The members of the euro area, trading with the rest of the world, during the third quarter of this year, recorded a surplus of EUR 9.80 billion, whereas in the same quarter of the previous year the surplus was EUR 1.70 billion. The trade balance of EU 27 remained negative and in this quarter it amounted to EUR 12.60 billion, whereas in the same period of the previous year, the deficit amounted to EUR 10.90 billion.

1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT


19

Oporavak globalne ekonomije je ponovo u zastoju, a neizvjesnost u pogledu budućeg razvoja događaja je sve izraženija. Ključni razlog za to je da ekonomske politike u glavnim razvijenim ekonomijama nisu uspjele povratiti povjerenje i stabilnost u izglede za ekonomski napredak. Oporavak se nastavlja, ali je oslabio, a naročito su ozbiljni problemi u nezaposlenosti. U nekim razvijenim tržišnim ekonomijama rast, koji je prethodno bio jak, također je zabilježio pad. U odnosu na prethodne prognoze, prema MMF-u, u odnosu na travanj 2012, prognoze za rast u 2013. revidirane su sa 2% na 1,5% za razvijene ekonomije, i sa 6,0% na 5,6% za ekonomije u razvoju.

Prema procjenama MMF-a, globalni rast tijekom 2012. će biti tek oko 3,3%, a projekcija za 2013. je samo neznatno viša i iznosi 3,6%.

U trećem tromjesečju 2012. ekonomija SAD-a je zabilježila rast BDP-a od 2,7% na godišnjoj razini, nakon godišnjeg rasta od 1,5% u drugom tromjesečju 2012.

Rast realnog BDP-a u trećem tromjesečju je primarno odraz rasta osobne potrošnje, nerezidentnih stalnih investicija, izvoza i potrošnje federalne vlade.

U trećem tromjesečju 2012. trgovinski robni deficit SAD-a je iznosio 43,54 milijarde dolara i smanjio se u odnosu na drugo tromjesečje 2012. za 1,36 milijardi dolara. U trećem tromjesečju izvoz robe i usluga u realnom smislu se povećao za 3,5%, a uvoz se povećao za 1,5% na godišnjoj razini.

Inflacija u SAD-u u trećem tromjesečju iznosila je 2,0%, dok je u istom razdoblju prethodne godine zabilježena inflacija od 4,7%. FED je zadržao referencnu kamatnu stopu na istoj razini, tj. u rasponu od 0% do 0,25%.

U trećem tromjesečju 2012. ekonomska aktivnost je u zoni eura usporena, tako da je zabilježen pad BDP-a od 0,1%, dok je u EU27 zabilježen rast BDP-a od 0,1%, u odnosu na prethodno tromjesečje, a u poređenju s istim tromjesečjem prethodne godine, BDP je u zoni eura zabilježio pad od 0,6%, dok je u EU27 zabilježen pad od 0,4%.

Članice zone eura u trgovini s ostatkom svijeta u trećem tromjesečju ove godine ostvarile su suficit od 9,80 milijardi eura, dok je u istom tromjesečju prethodne godine suficit iznosio 1,70 milijardi eura. Trgovinska bilanca EU27 i dalje je negativna i u ovom tromjesečju iznosi 12,60 milijardi eura, dok je u istom razdoblju prethodne godine deficit iznosio 10,90 milijardi eura.

Опоравак глобалне економије је поново у застоју, а неизвјесност у погледу будућег развоја догађаја је све израженија. Кључни разлог за то је да економске политике у главним развијеним економијама нису успјеле повратити повјерење и стабилност у изгледе за економски напредак. Опоравак се наставља, али је ослабио, а нарочито су озбиљни проблеми у незапослености. У неким развијеним тржишним економијама раст, који је претходно био јак, такође је забиљежио пад. У односу на претходне прогнозе, према ММФ-у, у односу на април 2012, прогнозе за раст у 2013. ревидиране су са 2% на 1,5% за развијене економије, и са 6,0% на 5,6% за економије у развоју.

Према процјенама ММФ-а, глобални раст током 2012. ће бити тек око 3,3%, а пројекција за 2013. је само незнатно виша и износи 3,6%.

У трећем кварталу 2012. економија САД-а је забиљежила раст БДП-а од 2,7% на годишњем нивоу, након годишњег раста од 1,5% у другом кварталу 2012.

Раст реалног БДП-а у трећем кварталу је примарно одраз раста личне потрошње, нерезидентних сталних инвестиција, извоза и потрошње федералне владе.

У трећем кварталу 2012. трговински робни дефицит САД-а је износио 43,54 милијарде долара и смањио се у односу на други квартал 2012. за 1,36 милијарди долара. У трећем кварталу извоз робе и услуга у реалном смислу се повећао за 3,5%, а увоз се повећао за 1,5% на годишњем нивоу.

Инфлација у САД-у у трећем кварталу износила је 2,0%, док је у истом периоду претходне године забиљежена инфлација од 4,7%. FED је задржао референтну каматну стопу на истом нивоу, тј. у распону од 0% до 0,25%.

У трећем кварталу 2012. економска активност је у зони евра успорена, тако да је забиљежен пад БДП-а од 0,1%, док је у ЕУ27 забиљежен раст БДП-а од 0,1%, у односу на претходни квартал, а у поређењу с истим кварталом претходне године, БДП је у зони евра забиљежио пад од 0,6%, док је у ЕУ27 забиљежен пад од 0,4%.

Чланице зоне евра у трговини с остатком свијета у трећем кварталу ове године оствариле су суфицит од 9,80 милијарди евра, док је у истом кварталу претходне године суфицит износио 1,70 милијарди евра. Трговински биланс ЕУ27 и даље је негативан и у овом кварталу износи 12,60 милијарди евра, док је у истом периоду претходне године дефицит износио 10,90 милијарди евра.

1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ


20

Grafikon 01: Referentne kamatne stope glavnih svjetskih centralnih banaka i tromjesečni euribor sa dnevnim kotacijama

Grafikon 02: Cijene sirove nafte i godišnje stope inflacije

Graph 01: World Interest Rates of Major Central Banks and Three-Month Euribor with Daily Quotations

Graph 02: Crude Oil Prices and Annual Inflation Rates

Godišnja inflacija u zoni eura na kraju trećeg kvartala 2012. iznosila je 2,6%, dok je godišnja inflacija u EU27 iznosila 2,7%. ECB je u julu 2012. smanjila referentnu kamatnu stopu sa 1% na 0,75% kako bi stimulisala ekonomski rast, i ova stopa je i dalje na snazi.

Banka Engleske je zadržala postojeću referentnu kamatnu stopu kako bi nastavila s podsticanjem ekonomskih aktivnosti.

The annual inflation in the euro area at the end of the third quarter of 2012 was 2.6% while the annual inflation in EU27 was 2.7%. In July 2012, the ECB cut the reference interest rate from 1% to 0.75% in order to stimulate economic growth, and this rate is still valid.

The Bank of England kept the existing reference interest rate in order to continue stimulating economic activities.

Američka centralna banka

Banka Engleske

Euribor

Euribor


US Federal Reserve

Bank of England


Euribor

Еурибор

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

1,60

1,80

2,00

10.1

011

.10

12.1

001

.11

02.1

103

.11

04.1

105

.11

06.1

107

.11

08.1

109

.11

10.1

111

.11

12.1

101

.12

02.1

203

.12

04.1

205

.12

06.1

207

.12

08.1

209

.12

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

1,60

1,80

2,00

10.1

011

.10

12.1

001

.11

02.1

103

.11

04.1

105

.11

06.1

107

.11

08.1

109

.11

10.1

111

.11

12.1

101

.12

02.1

203

.12

04.1

205

.12

06.1

207

.12

08.1

209

.12

Američka središnja banka

Banka Engleske

Europska središnja banka

Америчка централна банка

Банка Енглеске


Cijena sirove nafte(EUR/barel, l.skala.)

Stopa inflacije u EMU(u %, d.skala)

Stopa inflacije u SAD(u %, d.skala)

Crude oil prices (EUR/barrel, l.h.scale)

Inflation rate in EMU (in %, r.h.scale)

Inflation Rate in US (in %, r.h.scale)

Izvor/Source: ECB, Eurostat, Bureau ofLabor statistics, NYSE

Цијена сирове нафте(EUR/барел, л.скала)

Стопа инфлације у ЕМУ(у %, д.скала)

Стопа инфлације у САД(у %, д.скала)




Izvor/Извор: ECB, Eurostat, Bureau ofLabor statistics, NYSE

0

1

2

3

4

5

6

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

2010. 2011. 2012.

10 11 12 10987654321 98765432111 12

0

1

2

3

4

5

6

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

2010. 2011. 2012.

10 11 12 10987654321 98765432111 12


21

Графикон 01: Референтне каматне стопе главних свјетских централних банака и тромјесечни еурибор са дневним котацијама

Slika 02: Cijene sirove nafte i godišnje stope inflacije

Godišnja inflacija u zoni eura na kraju trećeg tromjesečja 2012. iznosila je 2,6%, dok je godišnja inflacija u EU27 iznosila 2,7%. ECB je u srpnju 2012. smanjila referencnu kamatnu stopu sa 1% na 0,75% kako bi stimulirala ekonomski rast, i ova stopa je i dalje na snazi.

Banka Engleske je zadržala postojeću referencnu kamatnu stopu kako bi nastavila s podsticanjem ekonomskih aktivnosti.

Годишња инфлација у зони евра на крају трећег квартала 2012. износила је 2,6%, док је годишња инфлација у ЕУ27 износила 2,7%. ЕЦБ је у јулу 2012. смањила референтну каматну стопу са 1% на 0,75% како би стимулисала економски раст, и ова стопа је и даље на снази.

Банка Енглеске је задржала постојећу референтну каматну стопу како би наставила с подстицањем економских активности.

Графикон 02: Цијене сирове нафте и годишње стопе инфлације

Slika 01: Referencne kamatne stope glavnih svjetskih središnjih banaka i tromjesečni euribor sa dnevnim kotacijama

Američka centralna banka

Banka Engleske

Euribor

Euribor


US Federal Reserve

Bank of England


Euribor

Еурибор

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

1,60

1,80

2,00

10.1

011

.10

12.1

001

.11

02.1

103

.11

04.1

105

.11

06.1

107

.11

08.1

109

.11

10.1

111

.11

12.1

101

.12

02.1

203

.12

04.1

205

.12

06.1

207

.12

08.1

209

.12

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

1,60

1,80

2,00

10.1

011

.10

12.1

001

.11

02.1

103

.11

04.1

105

.11

06.1

107

.11

08.1

109

.11

10.1

111

.11

12.1

101

.12

02.1

203

.12

04.1

205

.12

06.1

207

.12

08.1

209

.12

Američka središnja banka

Banka Engleske

Europska središnja banka

Америчка централна банка

Банка Енглеске





Crude oil prices (EUR/barrel, l.h.scale)

Inflation rate in EMU (in %, r.h.scale)

Inflation Rate in US (in %, r.h.scale)

Izvor/Source: ECB, Eurostat, Bureau ofLabor statistics, NYSE

Цијена сирове нафте(EUR/барел, л.скала)

Стопа инфлације у ЕМУ(у %, д.скала)

Стопа инфлације у САД(у %, д.скала)




Izvor/Извор: ECB, Eurostat, Bureau ofLabor statistics, NYSE

0

1

2

3

4

5

6

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

2010. 2011. 2012.

10 11 12 10987654321 98765432111 12

0

1

2

3

4

5

6

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

2010. 2011. 2012.

10 11 12 10987654321 98765432111 12


22

Tabela: Ekonomski indikatori zaglavne trgovinske partnere BiH

Table: Economic Indicators for BH Main Trading Partners

Realni BDP, stopa rasta Inflacija Tekući račun (procenat BDP-a)

2010. 2011. 2012.* 2010. 2011. 2012.* 2010. 2011. 2012.*

Real GDP, growth rate Inflation Current account (percent of GDP)

2010 2011 2012* 2010 2011 2012* 2010 2011 2012*

Eurozona2,0 1,4 -0,4 1,6 2,7 2,3 0,4 0,4 1,1

Euroarea

Austrija2,1 2,7 0,9 1,7 3,6 2,3 3,0 1,9 1,9

Austria

Njemačka4,0 3,1 0,9 1,2 2,5 2,2 6,0 5,7 5,4

Germany

Italija1,8 0,4 -2,3 1,6 2,9 3,0 -3,6 -3,3 -1,5

Italy

Slovenija1,2 0,6 -2,2 1,8 1,8 2,2 -0,6 0,0 1,1

Slovenia

Hrvatska-1,4 0,0 -1,1 1,0 2,3 3,0 -1,1 -1,0 -1,2

Croatia

Srbija1,0 1,6 -0,5 6,2 11,1 5,9 -7,4 -9,5 -11,5

Serbia

Izvor: IMF World Economic Outlook (oktobar 2012.) Source: IMF World Economic Outlook (October 2012)

* Procjene MMF-a* IMF estimates

U Hrvatskoj je u trećem kvartalu 2012. zabilježen pad BDP-a od 1,9% u odnosu na isti kvartal 2011, što jasno ukazuje na pad ekonomskih aktivnosti i nastavak recesije. I Srbija je zabilježila pad realnog BDP-a od 2,2% u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

U trećem kvartalu 2012. zabilježen je ponovni rast cijena nafte na nivo od oko 90 eura po barela, za razliku od prethodnog kvartala, kada su se cijene smanjivale.

U toku trećeg kvartala 2012, dolar je deprecirao 1,5% u odnosu na euro, a u odnosu na japanski jen deprecirao je za 2,4%.

In Croatia, in the third quarter of 2012, decline of GDP was recorded in the amount of 1.9% compared to the same quarter of 2011, which clearly indicates the decline of economic activities and continuation of recession. Serbia also recorded a decline of real GDP of 2.2% compared to the same quarter of the previous year.

In the third quarter of 2012, the oil prices again increased to the level of around EUR 90 per barrel unlike the previous quarter when the prices were going down.

During the third quarter of 2012, dollar depreciated by 1.5% against euro and by 2.4% against Japanese yen.


23

Tablica: Ekonomski pokazatelji zaglavne trgovinske partnere BiH

Табела: Економски индикатори заглавне трговинске партнере БиХ

Realni BDP, stopa rasta Inflacija Tekući račun (postotak BDP-a)

2010. 2011. 2012.* 2010. 2011. 2012.* 2010. 2011. 2012.*

Реални БДП, стопа раста Инфлација Текући рачун (проценат БДП-а)

2010. 2011. 2012.* 2010. 2011. 2012.* 2010. 2011. 2012.*

Eurozona2,0 1,4 -0,4 1,6 2,7 2,3 0,4 0,4 1,1

Еврозона

Austrija2,1 2,7 0,9 1,7 3,6 2,3 3,0 1,9 1,9

Аустрија

Njemačka4,0 3,1 0,9 1,2 2,5 2,2 6,0 5,7 5,4

Њемачка

Italija1,8 0,4 -2,3 1,6 2,9 3,0 -3,6 -3,3 -1,5

Италија

Slovenija1,2 0,6 -2,2 1,8 1,8 2,2 -0,6 0,0 1,1

Словенија

Hrvatska-1,4 0,0 -1,1 1,0 2,3 3,0 -1,1 -1,0 -1,2

Хрватска

Srbija1,0 1,6 -0,5 6,2 11,1 5,9 -7,4 -9,5 -11,5

Србија

Izvor: IMF World Economic Outlook (listopad 2012.)Извор: IMF World Economic Outlook (октобар 2012.)

* Procjene MMF-a* Процјене ММФ-а

U Hrvatskoj je u trećem tromjesečju 2012. zabilježen pad BDP-a od 1,9% u odnosu na isto tromjesečje 2011, što jasno ukazuje na pad ekonomskih aktivnosti i nastavak recesije. I Srbija je zabilježila pad realnog BDP-a od 2,2% u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine.

U trećem tromjesečju 2012. zabilježen je ponovni rast cijena nafte na razinu od oko 90 eura po barela, za razliku od prethodnog tromjesečja, kada su se cijene smanjivale.

Tijekom trećeg tromjesečja 2012, dolar je deprecirao 1,5% u odnosu na euro, a u odnosu na japanski jen deprecirao je za 2,4%.

У Хрватској је у трећем кварталу 2012. забиљежен пад БДП-а од 1,9% у односу на исти квартал 2011, што јасно указује на пад економских активности и наставак рецесије. И Србија је забиљежила пад реалног БДП-а од 2,2% у односу на исти квартал претходне године.

У трећем кварталу 2012. забиљежен је поновни раст цијена нафте на ниво од око 90 евра по барела, за разлику од претходног квартала, када су се цијене смањивале.

У току трећег квартала 2012, долар је депрецирао 1,5% у односу на евро, а у односу на јапански јен депрецирао је за 2,4%.


24

2.1 Industrijska proizvodnja i građevinarstvo

Bosna i Hercegovina

Indeks obima industrijske proizvodnje u BiH pokazuje da je u septembru 2012, u odnosu na isti mjesec prethodne godine, ostvareni obim proizvodnje manji za 2,0%, a da je obim proizvodnje ostvaren u periodu januar – septembar 2012. manji za 5,6% u odnosu na isti period 2011. Istovremeno, kada se uporedi ostvareni obim industrijske proizvodnje u septembru 2012. s prosječnim mjesečnim obimom proizvodnje u baznoj 2005, ostvaren je rast industrijske proizvodnje za 41,0% i manji je u odnosu na august 2012.

Indeks obima industrijske proizvodnje u prvih devet mjeseci 2012, u poređenju s istim periodom 2011, pokazuje da je zabilježen pad obima industrijske proizvodnje u rudarstvu (-4,6%), prerađivačkoj industriji (-5,4%) i snabdijevanju električnom energijom, plinom i vodom (-6,7%).

Istovremeno, analiza strukture indeksa industrijske proizvodnje, kada se posmatra septembar 2012. u odnosu na septembar 2011, pokazuje da je zabilježen pad proizvodnje u rudarstvu (-4,3%) i prerađivačkoj industriji (-3,2%), dok je u snabdijevanju el. energijom, plinom i vodom zabilježen rast od 4,5%.

U okviru rudarstva u vađenju energetskih sirovina (ugljena, lignita i treseta) zabilježen je pad obima proizvodnje za 0,2%, a u vađenju ostalih ruda i kamena zabilježen je pad obima proizvodnje za čak 17,1%.

U prerađivačkoj industriji u dva potpodručja ostvaren je rast obima proizvodnje, dok je u preostalih 12 zabilježen pad obima proizvodnje. Rast obima proizvodnje ostvaren je u proizvodnji hemijskih proizvoda i vještačkih vlakana (21,5%) i proizvodnji kože i proizvoda od kože (2,3%).

Na drugoj strani, pad obima proizvodnje zabilježen je u ostaloj prerađivačkoj industriji (-22,8%), proizvodnji ostalih proizvoda od nemetalnih minerala (-15,9%), u proizvodnji celuloze i papira, izdavaštvu i štamparstvu (-15,0%), proizvodnji koksa i derivata nafte (-12,7%), proizvodnji električnih i optičkih uređaja (-11,0%), proizvodnji mašina i uređaja (-8,0%), proizvodnji drveta i proizvoda od drveta (-6,1%), proizvodnji proizvoda od gume i plastike i proizvodnji saobraćajnih sredstava (po -5,4%), proizvodnji tekstila i tekstilnih proizvoda (-3,2%), proizvodnji hrane, pića i duhana (-2,6%), te proizvodnji baznih metala i metalnih proizvoda (-1,1%). Posmatrajući po grupama proizvoda, u BiH u prvih devet mjeseci 2012. bilježi se pad proizvodnje svih grupa proizvoda, dok se u septembru bilježi rast samo u proizvodnji energije i netrajnih proizvoda za široku potrošnju. Visoke stope pada proizvodnje u prvih

2.1 Industrial Production and Construction

Bosnia and Herzegovina

Index of industrial production volume in BH shows that in September 2012, compared to the same month of the previous year, the recorded production volume was lower by 2.0%, and that the production volume recorded in the period January – September 2012 was lower by 5.6% compared to the same period of 2011. At the same time, when the volume of industrial production in September 2012 is compared to the average monthly volume of production in the base year 2005, the growth of industrial production was recorded in the amount of 41.0% and it is lower compared to August 2012.

The index of industrial production volume in the first nine months of 2012, compared to the same period of 2011 shows that the decline of the volume of industrial production was recorded in mining (-4.6%), manufacturing industry (-5.4%) and supply of electricity, water and gas (-6.7%).

At the same time, the analysis of the structure of industrial production index, observing September 2012 compared to September 2011, shows that the decline of the production was recorded in mining (-4,3%) and manufacturing industry (-3.2%), whereas in supply of electricity, gas and water there was a growth of 4.5%.

Within mining, in the exploitation of energy raw materials (coal, brown coal and peat), there was a decline of the production volume by 0.2%, and in exploitation of other ores and stone, the decline in the production volume was even 17.1%.

In the manufacturing industry, in two sub-areas, there was a growth of production volume, while in the remaining 12, there was a decline of the production volume. The growth of the production volume was recorded in the production of chemical products and man-made fibres (21.5%) and production of leather and leather products (2.3%).

On the other hand, the decline of the production volume was recorded in other manufacturing industry (-22.8%), production of other products of non-metal minerals (-15.9%), in the production of cellulose and paper, publishing and printing activity (-15.0%), production of coke and oil derivatives (-12.7%), production of electric and optical devices (-11.0%), production of machines and devices (-8.0%), production of wood and wood products (-6.1%), production of rubber and plastic products and production of means of transportation ( -5.4% each), production of textile and textile products (-3.2%), production of food, beverages and tobacco (-2.6%), and production of base metals and metal products (-1.1%).

Observing by groups of products, in BH, in the first nine months of 2012, there was a fall of production of all groups of products, whereas in September growth was recorded only in the production of energy and non-durable consumer goods. High rates of the fall

2. REALNI SEKTOR 2. REAL SECTOR


25

2.1 Industrijska proizvodnja i građevinarstvo

Bosna i Hercegovina

Indeks obujma industrijske proizvodnje u BiH pokazuje da je u rujnu 2012, u odnosu na isti mjesec prethodne godine, ostvareni obujam proizvodnje manji za 2,0%, a da je obujam proizvodnje ostvaren u razdoblju siječanj – rujan 2012. manji za 5,6% u odnosu na isto razdoblje 2011. Istovremeno, kada se uporedi ostvareni obujam industrijske proizvodnje u rujnu 2012. s prosječnim mjesečnim obujmom proizvodnje u baznoj 2005, ostvaren je rast industrijske proizvodnje za 41,0% i manji je u odnosu na kolovoz 2012.

Indeks obujma industrijske proizvodnje u prvih devet mjeseci 2012, u poređenju s istim razdobljem 2011, pokazuje da je zabilježen pad obujma industrijske proizvodnje u rudarstvu (-4,6%), prerađivačkoj industriji (-5,4%) i opskrbi električnom energijom, plinom i vodom (-6,7%).

Istovremeno, analiza strukture indeksa industrijske proizvodnje, kada se promatra rujan 2012. u odnosu na rujan 2011, pokazuje da je zabilježen pad proizvodnje u rudarstvu (-4,3%) i prerađivačkoj industriji (-3,2%), dok je u opskrbi el. energijom, plinom i vodom zabilježen rast od 4,5%.

U okviru rudarstva u vađenju energetskih sirovina (ugljena, lignita i treseta) zabilježen je pad obujma proizvodnje za 0,2%, a u vađenju ostalih ruda i kamena zabilježen je pad obujma proizvodnje za čak 17,1%.

U prerađivačkoj industriji u dva potpodručja ostvaren je rast obujma proizvodnje, dok je u preostalih 12 zabilježen pad obujma proizvodnje. Rast obujma proizvodnje ostvaren je u proizvodnji kemijskih proizvoda i vještačkih vlakana (21,5%) i proizvodnji kože i proizvoda od kože (2,3%).

Na drugoj strani, pad obujma proizvodnje zabilježen je u ostaloj prerađivačkoj industriji (-22,8%), proizvodnji ostalih proizvoda od nemetalnih minerala (-15,9%), u proizvodnji celuloze i papira, izdavaštvu i tiskarstvu (-15,0%), proizvodnji koksa i derivata nafte (-12,7%), proizvodnji električnih i optičkih uređaja (-11,0%), proizvodnji strojeva i uređaja (-8,0%), proizvodnji drveta i proizvoda od drveta (-6,1%), proizvodnji proizvoda od gume i plastike i proizvodnji prometnih sredstava (po -5,4%), proizvodnji tekstila i tekstilnih proizvoda (-3,2%), proizvodnji hrane, pića i duhana (-2,6%), te proizvodnji baznih metala i metalnih proizvoda (-1,1%). Promatrajući po grupama proizvoda, u BiH u prvih devet mjeseci 2012. bilježi se pad proizvodnje svih grupa proizvoda, dok se u rujnu bilježi rast samo u proizvodnji energije i netrajnih proizvoda za široku potrošnju. Visoke stope pada proizvodnje u

2.1 Индустријска производња и грађевинарство


Индекс обима индустријске производње у БиХ показује да је у септембру 2012, у односу на исти мјесец претходне године, остварени обим производње мањи за 2,0%, а да је обим производње остварен у периоду јануар – септембар 2012. мањи за 5,6% у односу на исти период 2011. Истовремено, када се упореди остварени обим индустријске производње у септембру 2012. с просјечним мјесечним обимом производње у базној 2005, остварен је раст индустријске производње за 41,0% и мањи је у односу на август 2012.

Индекс обима индустријске производње у првих девет мјесеци 2012, у поређењу с истим периодом 2011, показује да је забиљежен пад обима индустријске производње у рударству (-4,6%), прерађивачкој индустрији (-5,4%) и снабдијевању електричном енергијом, гасом и водом (-6,7%).

Истовремено, анализа структуре индекса индустријске производње, када се посматра септембар 2012. у односу на септембар 2011, показује да је забиљежен пад производње у рударству (-4,3%) и прерађивачкој индустрији (-3,2%), док је у снабдијевању ел. енергијом, гасом и водом забиљежен раст од 4,5%.

У оквиру рударства у вађењу енергетских сировина (угљена, лигнита и тресета) забиљежен је пад обима производње за 0,2%, а у вађењу осталих руда и камена забиљежен је пад обима производње за чак 17,1%.

У прерађивачкој индустрији у два потподручја остварен је раст обима производње, док је у преосталих 12 забиљежен пад обима производње. Раст обима производње остварен је у производњи хемијских производа и вјештачких влакана (21,5%) и производњи коже и производа од коже (2,3%).

На другој страни, пад обима производње забиљежен је у осталој прерађивачкој индустрији (-22,8%), производњи осталих производа од неметалних минерала (-15,9%), у производњи целулозе и папира, издаваштву и штампарству (-15,0%), производњи кокса и деривата нафте (-12,7%), производњи електричних и оптичких уређаја (-11,0%), производњи машина и уређаја (-8,0%), производњи дрвета и производа од дрвета (-6,1%), производњи производа од гуме и пластике и производњи саобраћајних средстава (по -5,4%), производњи текстила и текстилних производа (-3,2%), производњи хране, пића и дувана (-2,6%), те производњи базних метала и металних производа (-1,1%). Посматрајући по групама производа, у БиХ у првих девет мјесеци 2012. биљежи се пад производње свих група производа, док се у септембру биљежи раст само у производњи енергије и нетрајних производa за широку потрошњу. Високе стопе пада

2. REALNI SEKTOR 2. РЕАЛНИ СЕКТОР


26

Tabela: Stope promjena glavnihindustrijskih grupa proizvoda u BiH (%)

Table: Changes Rates of the Production Output for the Main Industrial Groups of Products - BH (%)

IX 2012/ IX 2011 I-IX 2012/ I-IX 2011

Industrija ukupnoTotal industry -2,4 -5,6

Intermedijarni proizvodi-6,2 -3,6

Intermediate goodsKapitalni proizvodi

-7,9 -20,3Capital goodsTrajni proizvodi za široku potrošnju

-24,9 -23,1Consumer durablesNetrajni proizvodi za široku potrošnju

7,7 -0,9Consumer non-durablesEnergija

2,0 -5,5Energy

Izvor: BHAS, Izvještaj za IX 2012.Source: BHAS, Report for IX 2012

Federacija BiH

U FBiH u trećem kvartalu 2012, u odnosu na drugi kvartal 2012, zabilježen je pad obima industrijske proizvodnje za 0,6%, dok je u prvih devet mjeseci 2012. u odnosu na isti period 2011. obim industrijske proizvodnje manji za 4,8%. Pri tome je u septembru 2012. u odnosu na prethodni mjesec obim industrijske proizvodnje manji za 3,2%, a u odnosu na septembar 2011. manji za 4,8%. Analiza mjesečnog kretanja indeksa industrijske proizvodnje u prvih devet mjeseci 2012. pokazuje da je u FBiH zabilježena prosječna stopa pada obima industrijske proizvodnje od 0,6%.

Federation of BH

In FBH in the third quarter of 2012, compared to the second quarter of 2012, there was a decline of industrial production volume by 0.6%, whereas in the first nine months of 2012 compared to the same period of 2011, the volume of industrial production was lower by 4.8%. In September 2012, compared to the previous month, the volume of industrial production was lower by 3.2% and compared to September 2011, it was lower by 4.8%. The analysis of the monthly trend of industrial production index in the first nine months of 2012 shows that in FBH there was an average rate of industrial production volume decrease of 0.6%.

Grafikon 03: Indeks industrijske proizvodnje u FBiH

Graph 03: Industrial Output Index in FBH

Izvor: tabela 03Source: table 03

mjesec/prethodni mjesectekuće godine (l.skala)

mjesec/isti mjesecprethodne godine (d.skala)

month / previous month ofcurrent year (l.h.scale)

month/the same month ofprevious year (r.h.scale)

Izvor: tablica 03Извор: табела 03



мјесец/претходни мјесецтекуће године (л.скала)

мјесец/исти мјесецпретходне године (д.скала)

0

20

40

60

80

100

120

0

20

40

60

80

100

120

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0

20

40

60

80

100

120

0

20

40

60

80

100

120

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

devet mjeseci zabilježene su kod kapitalnih proizvoda (-20,3%) i trajnih proizvoda za široku potrošnju (-23,1%), dok je u septembru zabilježen enorman pad proizvodnje kod trajnih proizvoda za široku potrošnju (-24,9%).

of production in the first nine months were recorded with capital products (-20.3%) and durable consumer goods (-23.1%), while in September there was an enormous decline of production of durable consumer goods (-24.9%).


27

Tablica: Stope promjena glavnihindustrijskih grupa proizvoda u BiH (%) (%)

IX 2012./ IX 2011. I-IX 2012./ I-IX 2011.

Industrija ukupnoИндустрија укупно -2,4 -5,6

Intermedijarni proizvodi-6,2 -3,6

Интермедијарни производи

Kapitalni proizvodi-7,9 -20,3

Капитални производиTrajni proizvodi za široku potrošnju

-24,9 -23,1Трајни производи за широку потршњуNetrajni proizvodi za široku potrošnju

7,7 -0,9Нетрајни производи за широку потрошњуEnergija

2,0 -5,5Енергија

Izvor: BHAS, Izvještaj za IX 2012.Извор:BHAS, Извјештај за IX 2012.

Federacija BiH

U FBiH u trećem tromjesečju 2012, u odnosu na drugo tromjesečje 2012, zabilježen je pad obujma industrijske proizvodnje za 0,6%, dok je u prvih devet mjeseci 2012. u odnosu na isto razdoblje 2011. obujam industrijske proizvodnje manji za 4,8%. Pri tome je u rujnu 2012. u odnosu na prethodni mjesec obujam industrijske proizvodnje manji za 3,2%, a u odnosu na rujan 2011. manji za 4,8%. Analiza mjesečnog kretanja indeksa industrijske proizvodnje u prvih devet mjeseci 2012. pokazuje da je u FBiH zabilježena prosječna stopa pada obujma industrijske proizvodnje od 0,6%.

prvih devet mjeseci zabilježene su kod kapitalnih proizvoda (-20,3%) i trajnih proizvoda za široku potrošnju (-23,1%), dok je u rujnu zabilježen enorman pad proizvodnje kod trajnih proizvoda za široku potrošnju (-24,9%).

Федерација БиХ

У ФБиХ у трећем кварталу 2012, у односу на други квартал 2012, забиљежен је пад обима индустријске производње за 0,6%, док је у првих девет мјесеци 2012. у односу на исти период 2011. обим индустријске производње мањи за 4,8%. При томе је у септембру 2012. у односу на претходни мјесец обим индустријске производње мањи за 3,2%, а у односу на септембар 2011. мањи за 4,8%. Анализа мјесечног кретања индекса индустријске производње у првих девет мјесеци 2012. показује да је у ФБиХ забиљежена просјечна стопа пада обима индустријске производње од 0,6%.

Slika 03: Indeks industrijske proizvodnje u FBiH

Графикон 03: Индекс индустријске производње у ФБиХ











0

20

40

60

80

100

120

0

20

40

60

80

100

120

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0

20

40

60

80

100

120

0

20

40

60

80

100

120

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

производње у првих девет мјесеци забиљежене су код капиталних производа (-20,3%) и трајних производа за широку потрошњу (-23,1%), док је у септембру забиљежен енорман пад производње код трајних производа за широку потрошњу (-24,9%).


28

Analiza strukture indeksa industrijske proizvodnje (septembar 2012/ septembar 2011.) pokazuje da je u FBiH zabilježen pad obima proizvodnje u rudarstvu, prerađivačkoj industriji i snabdijevanju električnom energijom, plinom i vodom za 13,4%, 2,5% i 4,5%, respektivno.

U okviru prerađivačke industrije u osam potpodručja ostvaren je rast obima proizvodnje, dok je u preostalih četrnaest zabilježen pad proizvodnje. Visoke stope rasta obima proizvodnje zabilježene su u proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava (140,5%), proizvodnji namještaja i ostaloj prerađivačkoj industriji (44,5%), te proizvodnji hemijskih proizvoda (26,6%). U preostalih pet potpodručja zabilježene su stope rasta u rasponu od 0,9% (proizvodnja proizvoda od gume i plastičnih masa) do 7,5% (proizvodnja baznih metala). Istovremeno, visoke stope pada proizvodnje zabilježene su u proizvodnji kancelarijskih mašina i računara (-32,7%), proizvodnji koksa i derivata nafte (-28,8%), te izdavaštvu, štampanju i umnožavanju (-28,6%). U ostalim potpodručjima u okviru prerađivačke industrije pad obima proizvodnje kreće se u rasponu od -1,1% (proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića) do -22,7% (proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina i opreme).

Republika Srpska

U RS-u u trećem kvartalu 2012, u odnosu na drugi kvartal 2012, ostvaren je rast obima industrijske proizvodnje za 5,1%, dok je u prvih devet mjeseci 2012. u odnosu na isti period 2011. obim industrijske proizvodnje manji za 4,6%. Pri tome je u septembru 2012. u odnosu na prethodni mjesec obim industrijske proizvodnje veći za 8,7%, a u odnosu na septembar 2011. veći za 5,8%. Analiza mjesečnog kretanja indeksa industrijske proizvodnje u prvih devet mjeseci 2012. pokazuje da je u RS-u zabilježena prosječna stopa pada obima industrijske proizvodnje od 0,1%.

The analysis of the industrial production index structure (September 2012 /September 2011) shows that in FBH there was a decline of the production volume in mining, manufacturing industry and supply of electricity, gas and water by 13.4%, 2.5% and 4.5%, respectively.

Within manufacturing industry, in eight sub-areas there was a growth of the production volume, while decline of production was recorded in the remaining fourteen. High rates of growth of the production volume were recorded in the production of other means of transportation (140.5%), production of furniture and other manufacturing industry (44.5%) and production of chemical products (26.6%). In the remaining five sub-areas, the growth rates were in the range from 0.9% (production of rubber products and plastics) to 7.5% (production of base metals). At the same time, high rates of fall of production were recorded in the production of office appliances and computers (-32.7%), production of coke and oil derivatives (-28.8%), and publishing, printing and copying (-28.6%). In the other sub-areas within manufacturing industry, the fall of the production volume was in the range from -1.1% (production of food products and beverages) to -22.7% (production of metal products, except for machines and equipment).

Republika Srpska

In RS, in the third quarter of 2012, compared to the second quarter of 2012, there was a growth of industrial production volume by 5.1%, whereas in the first nine months of 2012, compared to the same period of 2011, the volume of industrial production was lower by 4.6%. In September 2012, compared to the previous month, the industrial production volume was higher by 8.7% and compared to September 2011 it was higher by 5.8%. The analysis of the monthly trend of industrial production index in the first nine months of 2012 shows that in RS the average rate of decline of industrial production volume was 0.1%.

Grafikon 04: Indeks industrijske proizvodnje u RS-u

Graph 04: Industrial Output Index in RS











0

20

40

60

80

100

120

140

160

0

20

40

60

80

100

120

140

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0

20

40

60

80

100

120

140

160

0

20

40

60

80

100

120

140

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


29

Analiza strukture indeksa industrijske proizvodnje (rujan 2012/ rujan 2011.) pokazuje da je u FBiH zabilježen pad obujma proizvodnje u rudarstvu, prerađivačkoj industriji i opskrbi električnom energijom, plinom i vodom za 13,4%, 2,5% i 4,5%, respektivno.

U okviru prerađivačke industrije u osam potpodručja ostvaren je rast obujma proizvodnje, dok je u preostalih četrnaest zabilježen pad proizvodnje. Visoke stope rasta obujma proizvodnje zabilježene su u proizvodnji ostalih prometnih sredstava (140,5%), proizvodnji namještaja i ostaloj prerađivačkoj industriji (44,5%), te proizvodnji kemijskih proizvoda (26,6%). U preostalih pet potpodručja zabilježene su stope rasta u rasponu od 0,9% (proizvodnja proizvoda od gume i plastičnih masa) do 7,5% (proizvodnja baznih metala). Istovremeno, visoke stope pada proizvodnje zabilježene su u proizvodnji uredskih strojeva i računara (-32,7%), proizvodnji koksa i derivata nafte (-28,8%), te izdavaštvu, tiskarstvu i umnožavanju (-28,6%). U ostalim potpodručjima u okviru prerađivačke industrije pad obujma proizvodnje kreće se u rasponu od -1,1% (proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića) do -22,7% (proizvodnja metalnih proizvoda, osim strojeva i opreme).

Republika Srpska

U RS-u u trećem tromjesečju 2012, u odnosu na drugo tromjesečje 2012, ostvaren je rast obujma industrijske proizvodnje za 5,1%, dok je u prvih devet mjeseci 2012. u odnosu na isto razdoblje 2011. obujam industrijske proizvodnje manji za 4,6%. Pri tome je u rujnu 2012. u odnosu na prethodni mjesec obujam industrijske proizvodnje veći za 8,7%, a u odnosu na rujan 2011. veći za 5,8%. Analiza mjesečnog kretanja indeksa industrijske proizvodnje u prvih devet mjeseci 2012. pokazuje da je u RS-u zabilježena prosječna stopa pada obujma industrijske proizvodnje od 0,1%.

Анализа структуре индекса индустријске производње (септембар 2012/ септембар 2011.) показује да је у ФБиХ забиљежен пад обима производње у рударству, прерађивачкој индустрији и снабдијевању електричном енергијом, гасом и водом за 13,4%, 2,5% и 4,5%, респективно.

У оквиру прерађивачке индустрије у осам потподручја остварен је раст обима производње, док је у преосталих четрнаест забиљежен пад производње. Високе стопе раста обима производње забиљежене су у производњи осталих саобраћајних средстава (140,5%), производњи намјештаја и осталој прерађивачкој индустрији (44,5%), те производњи хемијских производа (26,6%). У преосталих пет потподручја забиљежене су стопе раста у распону од 0,9% (производња производа од гуме и пластичних маса) до 7,5% (производња базних метала). Истовремено, високе стопе пада производње забиљежене су у производњи канцеларијских машина и рачунара (-32,7%), производњи кокса и деривата нафте (-28,8%), те издаваштву, штампању и умножавању (-28,6%). У осталим потподручјима у оквиру прерађивачке индустрије пад обима производње креће се у распону од -1,1% (производња прехрамбених производа и пића) до -22,7% (производња металних производа, осим машина и опреме).

Република Српска

У РС-у у трећем кварталу 2012, у односу на други квартал 2012, остварен је раст обима индустријске производње за 5,1%, док је у првих девет мјесеци 2012. у односу на исти период 2011. обим индустријске производње мањи за 4,6%. При томе је у септембру 2012. у односу на претходни мјесец обим индустријске производње већи за 8,7%, а у односу на септембар 2011. већи за 5,8%. Анализа мјесечног кретања индекса индустријске производње у првих девет мјесеци 2012. показује да је у РС-у забиљежена просјечна стопа пада обима индустријске производње од 0,1%.

Slika 04: Indeks industrijske proizvodnje u RS-u

Графикон 04: Индекс индустријске производње у РС-y











0

20

40

60

80

100

120

140

160

0

20

40

60

80

100

120

140

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0

20

40

60

80

100

120

140

160

0

20

40

60

80

100

120

140

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


30

Analiza strukture indeksa industrijske proizvodnje (septembar 2012/ septembar 2011.) pokazuje da je u RS-u zabilježen rast obima proizvodnje u rudarstvu, prerađivačkoj industriji i snabdijevanju električnom energijom, plinom i vodom za 0,5%, 2,4% i 16,8%, respektivno.

U okviru prerađivačke industrije u osam potpodručja ostvaren je rast obima proizvodnje, dok je u preostalih petnaest zabilježen pad proizvodnje. Izuzetno visoke stope rasta proizvodnje ostvarene su u proizvodnji radio, TV i komunikacijske opreme (308,5%) i proizvodnji ostalih mašina i uređaja (107,6%), što je najvećim dijelom posljedica malog obima proizvodnje u prethodnim periodima. Visoke stope rasta ostvarene su proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava (69,1%), proizvodnji metalnih proizvoda, osim mašina (42,0%), te proizvodnji kože i predmeta od kože (37,5%). U preostala tri potpodručja zabilježene su stope rasta u rasponu od 0,7% (proizvodnja prehrambenih proizvoda) do 10,6% (proizvodnja proizvoda od ostalih minerala).

Na drugoj strani, najveći pad obima proizvodnje zabilježen je u proizvodnji tekstilnih prediva i tkanina (-62,9%) i proizvodnji medicinskih, preciznih i optičkih instrumenata (-53,0%). U preostalih trinaest potpodručja pad obima proizvodnje se kreće u rasponu od -24,8% (reciklaža) do -1,5% (proizvodnja kancelarijskih i računarskih mašina).

Građevinarstvo

U Federaciji BiH vrijednost izvršenih građevinskih radova u prvih devet mjeseci 2012. veća je za 2,5% od vrijednosti izvršenih radova u prvih devet mjeseci 2011. Istovremeno, u septembru 2012. vrijednost izvršenih građevinskih radova manja je za 11,4% u odnosu na prethodni mjesec, a u poređenju sa septembrom 2011. veća je za 3,7%.

The analysis of the structure of industrial production index (September 2012/September 2011) shows that in RS there was a growth of volume of production in mining, manufacturing industry and supply of electricity, gas and water by 0.5%, 2.4% and 16.8%, respectively.

Within manufacturing industry, in eight sub-areas there was a growth of the production volume, while in the remaining fifteen, there was a decline of production. Extremely high growth rates of production were recorded in the production of radio, TV and communication equipment (308.5%) and production of other machines and devices (107.6%), which is mainly the consequence of a low volume of production in the previous periods. High growth rates were recorded in the production of other means of transportation (69.1%), production of metal products except for machines (42.0%), and production of leather and leather products (37.5%). In the remaining three sub-areas, the growth rates were in the range from 0.7% (production of food products) to 10,6% (production of other mineral products).

On the other hand, the largest decline of the production volume was recorded in the production of yarn and textile (-62.9%) and production of medical, precise and optical instruments (-53.0%). In the remaining thirteen sub-areas, the fall of the production volume was in the range from -24.8% (recycling) to -1.5% (production of office and computer machines).

Construction

In the Federation of BH, the value of performed construction works in the first nine months of 2012 was higher by 2.5% than the value of the performed works in the first nine months of 2011. At the same time, in September 2012, the value of the performed construction works was lower by 11.4% compared to the previous month, and compared to September 2011, it was higher by 3.7%.

Grafikon 05: Mjesečne vrijednosti izvršenih građevinskih radova u FBiH i RS-u (u milionima KM)

Graph 05: Monthly Values of Completed Construction Works in FBH and RS (in millions of KM)

FBiH

RS

FBH

RS

FBiH

RS

ФБиХ

PC

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


31

Analiza strukture indeksa industrijske proizvodnje (rujan 2012/ rujan 2011.) pokazuje da je u RS-u zabilježen rast obujma proizvodnje u rudarstvu, prerađivačkoj industriji i opskrbi električnom energijom, plinom i vodom za 0,5%, 2,4% i 16,8%, respektivno.

U okviru prerađivačke industrije u osam potpodručja ostvaren je rast obujma proizvodnje, dok je u preostalih petnaest zabilježen pad proizvodnje. Izuzetno visoke stope rasta proizvodnje ostvarene su u proizvodnji radio, TV i komunikacijske opreme (308,5%) i proizvodnji ostalih strojeva i uređaja (107,6%), što je najvećim dijelom posljedica malog obujma proizvodnje u prethodnim razdobljima. Visoke stope rasta ostvarene su proizvodnji ostalih prometnih sredstava (69,1%), proizvodnji metalnih proizvoda, osim strojeva (42,0%), te proizvodnji kože i predmeta od kože (37,5%). U preostala tri potpodručja zabilježene su stope rasta u rasponu od 0,7% (proizvodnja prehrambenih proizvoda) do 10,6% (proizvodnja proizvoda od ostalih minerala).

Na drugoj strani, najveći pad obujma proizvodnje zabilježen je u proizvodnji tekstilnih prediva i tkanina (-62,9%) i proizvodnji medicinskih, preciznih i optičkih instrumenata (-53,0%). U preostalih trinaest potpodručja pad obujma proizvodnje se kreće u rasponu od -24,8% (reciklaža) do -1,5% (proizvodnja uredskih i računarskih strojeva).

Građevinarstvo

U Federaciji BiH vrijednost izvršenih građevinskih radova u prvih devet mjeseci 2012. veća je za 2,5% od vrijednosti izvršenih radova u prvih devet mjeseci 2011. Istovremeno, u rujnu 2012. vrijednost izvršenih građevinskih radova manja je za 11,4% u odnosu na prethodni mjesec, a u poređenju sa rujnom 2011. veća je za 3,7%.

Анализа структуре индекса индустријске производње (септембар 2012/ септембар 2011.) показује да је у РС-у забиљежен раст обима производње у рударству, прерађивачкој индустрији и снабдијевању електричном енергијом, гасом и водом за 0,5%, 2,4% и 16,8%, респективно.

У оквиру прерађивачке индустрије у осам потподручја остварен је раст обима производње, док је у преосталих петнаест забиљежен пад производње. Изузетно високе стопе раста производње остварене су у производњи радио, ТВ и комуникационе опреме (308,5%) и производњи осталих машина и уређаја (107,6%), што је највећим дијелом посљедица малог обима производње у претходним периодима. Високе стопе раста остварене су производњи осталих саобраћајних средстава (69,1%), производњи металних производа, осим машина (42,0%), те производњи коже и предмета од коже (37,5%). У преостала три потподручја забиљежене су стопе раста у распону од 0,7% (производња прехрамбених производа) до 10,6% (производња производа од осталих минерала).

На другој страни, највећи пад обима производње забиљежен је у производњи текстилних предива и тканина (-62,9%) и производњи медицинских, прецизних и оптичких инструмената (-53,0%). У преосталих тринаест потподручја пад обима производње се креће у распону од -24,8% (рециклажа) до -1,5% (производња канцеларијских и рачунарских машина).

Грађевинарство

У Федерацији БиХ вриједност извршених грађевинских радова у првих девет мјесеци 2012. већа је за 2,5% од вриједности извршених радова у првих девет мјесеци 2011. Истовремено, у септембру 2012. вриједност извршених грађевинских радова мања је за 11,4% у односу на претходни мјесец, а у поређењу са септембром 2011. већа је за 3,7%.

Slika 05: Mjesečne vrijednosti izvršenih građevinskih radova u FBiH i RS-u (u milijunima KM)

Графикон 05: Мјесечнe вриједности извршених грађевинских радова у ФБиХ и РС-у (у милионима КМ)

FBiH

RS

FBH

RS

FBiH

RS

ФБиХ

PC

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


32

2.2 Cijene

2.2.1 Indeks potrošačkih cijena

Bosna i Hercegovina

Stopa inflacije na godišnjem nivou u BiH u septembru 2012. iznosila je 2,3%, što je više za 40 baznih poena u odnosu na godišnju stopu inflacije u junu. Posmatrano na mjesečnom nivou, tj. u odnosu na prethodni mjesec, cijene su u septembru 2012. više za 0,8%. U trećem kvartalu 2012. zapaža se trend povećanja inflacije, pa je u odnosu na prethodni kvartal zabilježen rast prosječnih cijena za 0,6%, dok su prosječne cijene u prvih devet mjeseci 2012. u poređenju sa istim periodom 2011. više za 2,1%.

2.2 Prices

2.2.1 Consumer Price Index

Bosnia and Herzegovina

The annual inflation rate in BH in September 2012 was 2.3% which was higher by 40 basis points than the annual inflation rate in June. Observed at the monthly level, i.e. compared to the previous month, the prices in September 2012 were higher by 0.8%. In the third quarter of 2012, there was an upward inflation trend, so, compared to the previous quarter, the growth of average prices was 0.6%, while the average prices in the first nine months of 2012, compared to the same period of 2011 were higher by 2.1%.

Grafikon 06: BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI)

Graph 06: BH - Consumer Price Index (CPI)

Struktura indeksa potrošačkih cijena pokazuje da je najviši rast cijena na godišnjem nivou (septembar 2012/ septembar 2011.) zabilježen kod alkoholnih pića i duhana i to za 10,1% (pri tome su cijene duhana porasle za 13,4%, a cijene alkoholnih pića za 1,6%) i prevoza za 6,3%.

Relativno visok rast cijena zabilježen je kod hrane i bezalkoholnih pića, i to za 2,3%, komunikacija za 1,5%, usluga stanovanja, vode, električne energije, plina i drugih energenata za 1,2%, te cijene koje se odnose na ostala dobra i usluge za 1,2%. Pored toga, zabilježen je rast cijena usluga koje se odnose na restorane i hotele

The structure of the consumer price index shows that the highest growth of prices at the annual level (September 2012/ September 2011) was recorded with alcoholic beverages and tobacco by 10.1% (tobacco prices increased by 13.4%, and prices of alcoholic beverages by 1.6%) and transport by 6.3%.

A rather high growth of prices was recorded with food and non-alcoholic beverages by 2.3%, communications by 1.5%, services of dwelling, water, electricity, gas and other sources of energy by 1.2%, and prices related to other goods and services by 1.2%. In addition, growth of prices of services related to hotels and restaurants

mjesec / isti mjesecprethodne godine (BiH)

mjesec/prethodni mjesectekuće godine

month / same monthprevious year (BH)

month/previous monthof current year





мјесец / исти мјесецпретходне године (БиХ)

мјесец/претходни мјесецтекуће године

98

99

100

101

102

103

104

105

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

98

99

100

101

102

103

104

105

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

U Republici Srpskoj vrijednost izvršenih građevinskih radova u prvih devet mjeseci 2012. manja je za 7,3% od vrijednosti izvršenih radova u prvih devet mjeseci 2011. Istovremeno, u septembru 2012. vrijednost izvršenih građevinskih radova u odnosu na prethodni mjesec veća je za 5,1%, a u poređenju sa septembrom 2011. veća je za 13,9%.

In Republika Srpska, the value of performed construction works in the first nine months of 2012 was lower by 7.3% than the value of the performed works in the first nine months of 2011. At the same time, in September 2012, the value of the performed construction works was higher by 5.1% compared to the previous month, and compared to September 2011, it was higher by 13.9%.


33

2.2 Cijene

2.2.1 Indeks potrošačkih cijena

Bosna i Hercegovina

Stopa inflacije na godišnjoj razini u BiH u rujnu 2012. iznosila je 2,3%, što je više za 40 baznih poena u odnosu na godišnju stopu inflacije u lipnju. Promatrano na mjesečnoj razini, tj. u odnosu na prethodni mjesec, cijene su u rujnu 2012. više za 0,8%. U trećem tromjesečju 2012. zapaža se trend povećanja inflacije, pa je u odnosu na prethodno tromjesečje zabilježen rast prosječnih cijena za 0,6%, dok su prosječne cijene u prvih devet mjeseci 2012. u poređenju s istim razdobljem 2011. više za 2,1%.

2.2 Цијене

2.2.1 Индекс потрошачких цијена


Стопа инфлације на годишњем нивоу у БиХ у септембру 2012. износила је 2,3%, што је више за 40 базних поена у односу на годишњу стопу инфлације у јуну. Посматрано на мјесечном нивоу, тј. у односу на претходни мјесец, цијене су у септембру 2012. више за 0,8%. У трећем кварталу 2012. запажа се тренд повећања инфлације, па је у односу на претходни квартал забиљежен раст просјечних цијена за 0,6%, док су просјечне цијене у првих девет мјесеци 2012. у поређењу са истим периодом 2011. више за 2,1%.

Slika 06: BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI)

Графикон 06: БиХ - Индекс потрошачких цијена (CPI)

Struktura indeksa potrošačkih cijena pokazuje da je najviši rast cijena na godišnjoj razini (rujan 2012/ rujan 2011.) zabilježen kod alkoholnih pića i duhana i to za 10,1% (pri tome su cijene duhana porasle za 13,4%, a cijene alkoholnih pića za 1,6%) i prijevoza za 6,3%.

Relativno visok rast cijena zabilježen je kod hrane i bezalkoholnih pića, i to za 2,3%, komunikacija za 1,5%, usluga stanovanja, vode, električne energije, plina i drugih energenata za 1,2%, te cijene koje se odnose na ostala dobra i usluge za 1,2%. Pored toga, zabilježen je rast cijena usluga koje se odnose

Структура индекса потрошачких цијена показује да је највиши раст цијена на годишњем нивоу (септембар 2012/ септембар 2011.) забиљежен код алкохолних пића и дувана и то за 10,1% (при томе су цијене дувана порасле за 13,4%, а цијене алкохолних пића за 1,6%) и превоза за 6,3%.

Релативно висок раст цијена забиљежен је код хране и безалкохолних пића, и то за 2,3%, комуникација за 1,5%, услуга становања, воде, електричне енергије, гаса и других енергената за 1,2%, те цијене које се односе на остала добра и услуге за 1,2%. Поред тога, забиљежен је раст цијена услуга које се односе на



month / same monthprevious year (BH)

month/previous monthof current year





мјесец / исти мјесецпретходне године (БиХ)

мјесец/претходни мјесецтекуће године

98

99

100

101

102

103

104

105

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

98

99

100

101

102

103

104

105

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

U Republici Srpskoj vrijednost izvršenih građevinskih radova u prvih devet mjeseci 2012. manja je za 7,3% od vrijednosti izvršenih radova u prvih devet mjeseci 2011. Istovremeno, u rujnu 2012. vrijednost izvršenih građevinskih radova u odnosu na prethodni mjesec veća je za 5,1%, a u poređenju s rujnom 2011. veća je za 13,9%.

У Републици Српској вриједност извршених грађевинских радова у првих девет мјесеци 2012. мања је за 7,3% од вриједности извршених радова у првих девет мјесеци 2011. Истовремено, у септембру 2012. вриједност извршених грађевинских радова у односу на претходни мјесец већа је за 5,1%, а у поређењу са септембром 2011. већа је за 13,9%.


34

Grafikon 07: Izabrane komponente indeksa potrošačkih cijena

Graph 07: Selected Components of the Consumer Price Index

Godišnja stopa inflacije u septembru 2012. u BiH niža je od godišnje stope inflacije u zoni eura za 30 baznih poena, a u poređenju sa EU za 40 bp.

U zemaljama okruženja godišnja stopa inflacije viša je nego u BiH. Tako je stopa inflacije u Srbiji viša za 7,0 procentnih poena, u Makedoniji za 3,0 pp, u Hrvatskoj za 2,7 pp, u Crnoj Gori za 2,1 pp, a u Sloveniji za 1,4 pp.

za 0,9%, rekreaciju i kulturu za 0,7%, te namještaj, aparati u domaćinstvu i redovno održavanje kuće za 0,6%. Kod preostale tri kategorije usluga i proizvoda koji ulaze u indeks potrošačkih cijena, zabilježen je pad cijena, i to kod odjeće i obuće za 5,6%, zdravstva za 0,3% i obrazovanja za 0,1%.

Najviši rast cijena na godišnjem nivou u septembru 2012. imao je rast cijena prevoza (0,80 pp), hrane i bezalkoholnih pića (0,77 pp), te rast cijena duhana i alkoholnih pića (0,45 procentnih poena). Da su prosječne cijene ove tri kategorije u septembru 2012. ostale na istom nivou kao u septembru 2011, inflacija na godišnjem nivou bi bila oko 0,5%.

The annual inflation rate in September 2012 in BH was lower than the annual inflation rate in the euro area by 30 basis points, and compared to EU by 40 bp.

In the countries in the region, the annual inflation rate was higher than in BH. So, the inflation rate in Serbia was higher by 7.0 percentage points, in Macedonia by 3.0 percentage points, in Croatia by 2.7 percentage points, in Montenegro by 2.1 percentage points and in Slovenia by 1.4 percentage points.

was 0.9%, recreation and culture 0.7%, and furniture, household appliances and regular home maintenance by 0.6%. In the remaining three categories of services and products included in the consumer price index, decline of prices was recorded with clothes and footwear by 5.6%, health care by 0.3% and education by 0.1%.

The highest growth of prices at the annual level in September 2012 was recorded with the growth of prices of transportation (0.80 percentage points), food and non-alcoholic beverages (0.77 percentage points), and growth of prices of tobacco and alcoholic beverages (0.45 percentage points). If the average prices of these three categories in September 2012 had remained at the same level as in September 2011, the inflation at the annual level would have been around 0.5%.

Hrana i bezalkoholna pića

Stanovanje, voda, el.energija,plin i dr.energenti

Food and non-alcoholicbeverages

Housing, water, electricity,gas and other fuels

Prevoz

Transport

CPI ukupno

Total CPI



Храна и безалкохолна пића

Становање, вода, ел.енерија,гас и др.енергенти

Prijevoz

Превоз

CPI ukupno

CPI укупно

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


35

Slika 07: Izabrane komponente indeksa potrošačkih cijena

Графикон 07: Изабране компоненте индекса потрошачких цијена

Godišnja stopa inflacije u rujnu 2012. u BiH niža je od godišnje stope inflacije u zoni eura za 30 baznih poena, a u poređenju sa EU za 40 bp.

U zemaljama okruženja godišnja stopa inflacije viša je nego u BiH. Tako je stopa inflacije u Srbiji viša za 7,0 postotnih poena, u Makedoniji za 3,0 pp, u Hrvatskoj za 2,7 pp, u Crnoj Gori za 2,1 pp, a u Sloveniji za 1,4 pp.

na restorane i hotele za 0,9%, rekreaciju i kulturu za 0,7%, te namještaj, aparati u kućanstvu i redovno održavanje kuće za 0,6%. Kod preostale tri kategorije usluga i proizvoda koji ulaze u indeks potrošačkih cijena, zabilježen je pad cijena, i to kod odjeće i obuće za 5,6%, zdravstva za 0,3% i obrazovanja za 0,1%.

Najviši rast cijena na godišnjoj razini u rujnu 2012. imao je rast cijena prijevoza (0,80 pp), hrane i bezalkoholnih pića (0,77 pp), te rast cijena duhana i alkoholnih pića (0,45 postotnih poena). Da su prosječne cijene ove tri kategorije u rujnu 2012. ostale na istoj razini kao u rujnu 2011, inflacija na godišnjoj razini bi bila oko 0,5%.

Годишња стопа инфлације у септембру 2012. у БиХ нижа је од годишње стопе инфлације у зони евра за 30 базних поена, а у поређењу са ЕУ за 40 бп.

У земаљама окружења годишња стопа инфлације виша је него у БиХ. Тако је стопа инфлације у Србији виша за 7,0 процентних поена, у Македонији за 3,0 пп, у Хрватској за 2,7 пп, у Црној Гори за 2,1 пп, а у Словенији за 1,4 пп.

ресторане и хотеле за 0,9%, рекреацију и културу за 0,7%, те намјештај, апарати у домаћинству и редовно одржавање куће за 0,6%. Код преостале три категорије услуга и производа који улазе у индекс потрошачких цијена, забиљежен је пад цијена, и то код одјеће и обуће за 5,6%, здравства за 0,3% и образовања за 0,1%.

Највиши раст цијена на годишњем нивоу у септембру 2012. имао је раст цијена превоза (0,80 пп), хране и безалкохолних пића (0,77 пп), те раст цијена дувана и алкохолних пића (0,45 процентних поена). Да су просјечне цијене ове три категорије у септембру 2012. остале на истом нивоу као у септембру 2011, инфлација на годишњем нивоу би била око 0,5%.



Food and non-alcoholicbeverages

Housing, water, electricity,gas and other fuels

Prevoz

Transport

CPI ukupno

Total CPI



Храна и безалкохолна пића

Становање, вода, ел.енерија,гас и др.енергенти

Prijevoz

Превоз

CPI ukupno

CPI укупно

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


36

Pored toga, u BiH godišnja stopa inflacije u septembru 2012. niža je za 1,0 procentni poen nego u Litvaniji, dok je za 2,6 pp niža nego u Bugarskoj (tranzicione ekonomije koje koriste isti model monetarne politike kao i BiH).

Struktura indeksa potrošačkih cijena pokazuje da je nivo cijena, posmatran na godišnjem nivou, u septembru 2012. uzrokovan kako rastom cijena robe tako i rastom cijena usluga. Naime, cijene robe su porasle za 1,8 procenata, a cijene usluga za 2,5 procenata.

Federacija BiH i Republika Srpska

Posmatrano na godišnjem nivou u FBiH u septembru 2012. zabilježena je inflacija od 2,1%, pri čemu su cijene, posmatrano na mjesečnom nivou, u septembru porasle za 0,7%. U prvih devet mjeseci 2012. u odnosu na isti period 2011. zabilježen je rast cijena od 2,1%. Istovremeno, cijene u septembru 2012. u odnosu na prosječne cijene u 2010. više su za 6,0%.

In addition, the annual inflation rate in BH in September 2012 was lower by 1.0 percentage point than in Lithuania, while it was lower by 2.6 percentage points than in Bulgaria (transition economies using the same model of monetary policy as BH).

Consumer price index structure shows that the level of prices, observed at the annual level, in September 2012, was caused by the growth of prices of goods and also the growth of prices of services. The prices of goods increased by 1.8 percents, and prices of services by 2.5 percents.

Federation of BH and Republika Srpska

Observed at the annual level, in FBH, in September 2012, the inflation was 2.1%, and the prices, observed at the monthly level, in September increased by 0.7%. In the first nine months of 2012, compared to the same period of 2011, the recorded growth of prices was 2.1%. At the same time, prices in September 2012, compared to the average prices in 2010, were higher by 6.0%.

Tabela: Indeksi potrošačkih cijena prema strukturi1 Table: Consumer Price Indices by Structure1

IX 2010./IX 2009.

XII 2010./XII 2009.

III 2011./III 2010.

VI 2011./ VI 2010.

IX 2011./IX 2010.

XII 2011./XII 2010.

III 2012./III 2010.

VI 2012./VI 2011.

IX 2012./IX 2011.

CPI - ukupnoCPI - total 101,9 103,1 103,9 103,8 104,0 103,1 102,1 101,9 102,3

Roba101,3 103,4 104,8 105,2 103,6 102,8 101,2 101,2 101,8

GoodsUsluge

102,4 102,6 102,7 102,2 104,2 103,2 102,9 102,6 102,5Services

1 Izvor: Saopštenja BHAS. Tabela je prilagođena, a indeksi dobara i usluga su izračunati na bazi podataka iz izvorne tabele. Dobra se odnose na odjeljke (COICOP) 01, 02, 03 i 05, a usluge na odjeljke 04, 06, 07, 08, 09, 10, 11 i 12.1 Source: Announcements of BHAS. The table has been adjusted, and indexes of goods and services have been calculated on the basis of data from the source table. Goods are related to sections (COICOP) 01, 02, 03,and 05 and services to sections 04, 06, 07, 08, 09, 10, 11 and 12.

Grafikon 08: Godišnje stope inflacije u septembru 2012.

Graph 08: Annual Inflation Rates in September 2012

0%1%2%3%4%5%6%7%8%9%

10%11%

Litv

aЛи

тван

ија

BJR

Mak

edon

ijaБЈ

Р М

акед

ониј

а

Crna

Gor

aЦр

на Г

ора

Hrva

tska

Хрва

тска

Buga

rska

Буга

рска

Slov

enija

Слов

ениј

а

EMU

16ЕМ

У16

BiH

БиХ

EU 2

7ЕУ

27

Srbi

jaСр

бија

Lithu

ania

FYR

Mac

edon

ia

Mon

tene

gro

Croa

tia

Bulg

aria

Slov

enia

EMU

16EM

U 16

BH EU 2

7EU

27

Serb

ia

BJR

Mak

edon

ija

Buga

rska

Hrva

tska

BiH

Slov

enija

Crna

Gor

a

Srbi

ja

Litva

nija

0%1%2%3%4%5%6%7%8%9%

10%11%


37

Pored toga, u BiH godišnja stopa inflacije u rujnu 2012. niža je za 1,0 postotni poen nego u Litvi, dok je za 2,6 pp niža nego u Bugarskoj (tranzicijske ekonomije koje koriste isti model monetarne politike kao i BiH).

Struktura indeksa potrošačkih cijena pokazuje da je razina cijena, promatrana na godišnjoj razini, u rujnu 2012. uzrokovana kako rastom cijena robe tako i rastom cijena usluga. Naime, cijene robe su porasle za 1,8 postotaka, a cijene usluga za 2,5 postotaka.

Federacija BiH i Republika Srpska

Promatrano na godišnjoj razini u FBiH u rujnu 2012. zabilježena je inflacija od 2,1%, pri čemu su cijene, promatrano na mjesečnoj razini, u rujnu porasle za 0,7%. U prvih devet mjeseci 2012. u odnosu na isto razdoblje 2011. zabilježen je rast cijena od 2,1%. Istovremeno, cijene u rujnu 2012. u odnosu na prosječne cijene u 2010. više su za 6,0%.

Поред тога, у БиХ годишња стопа инфлације у септембру 2012. нижа је за 1,0 процентни поен него у Литванији, док је за 2,6 пп нижа него у Бугарској (транзиционе економије које користе исти модел монетарне политике као и БиХ).

Структура индекса потрошачких цијена показује да је ниво цијена, посматран на годишњем нивоу, у септембру 2012. узрокован како растом цијена робе тако и растом цијена услуга. Наиме, цијене робе су порасле за 1,8 процената, а цијене услуга за 2,5 процената.

Федерација БиХ и Република Српска

Посматрано на годишњем нивоу у ФБиХ у септембру 2012. забиљежена је инфлација од 2,1%, при чему су цијене, посматрано на мјесечном нивоу, у септембру порасле за 0,7%. У првих девет мјесеци 2012. у односу на исти период 2011. забиљежен је раст цијена од 2,1%. Истовремено, цијене у септембру 2012. у односу на просјечне цијене у 2010. више су за 6,0%.

Tablica: Indeksi potrošačkih cijena prema strukturi1 Табела: Индекси потрошачких цијена према структури1

IX 2010./IX 2009.

XII 2010./XII 2009.

III 2011./III 2010.

VI 2011./ VI 2010.

IX 2011./IX 2010.

XII 2011./XII 2010.

III 2012./III 2010.

VI 2012./VI 2011.

IX 2012./IX 2011.

CPI - ukupnoCPI - укупно 101,9 103,1 103,9 103,8 104,0 103,1 102,1 101,9 102,3

Roba101,3 103,4 104,8 105,2 103,6 102,8 101,2 101,2 101,8

Роба

Usluge102,4 102,6 102,7 102,2 104,2 103,2 102,9 102,6 102,5

Услуге

1 Izvor: Priopćenja BHAS. Tablica je prilagođena, a indeksi dobara i usluga su izračunati na bazi podataka iz izvorne tablice. Dobra se odnose na odjeljke (COICOP) 01, 02, 03 i 05, a usluge na odjeljke 04, 06, 07, 08, 09, 10, 11 i 12.1 Извор: Саопштења BHAS. Табела је прилагођена, а индекси добара и услуга су израчунати на бази података из изворне табеле. Добра се односе на одјељке (COICOP) 01, 02, 03 и 05, а услуге на одјељке 04, 06, 07, 08, 09, 10, 11 i 12.

Slika 08: Godišnje stope inflacije u rujnu 2012.

Графикон 08: Годишње стопе инфлације у септембру 2012.

0%1%2%3%4%5%6%7%8%9%

10%11%

Litv

aЛи

тван

ија

BJR

Mak

edon

ijaБЈ

Р М

акед

ониј

а

Crna

Gor

aЦр

на Г

ора

Hrva

tska

Хрва

тска

Buga

rska

Буга

рска

Slov

enija

Слов

ениј

а

EMU

16ЕМ

У16

BiH

БиХ

EU 2

7ЕУ

27

Srbi

jaСр

бија

Lithu

ania

FYR

Mac

edon

ia

Mon

tene

gro

Croa

tia

Bulg

aria

Slov

enia

EMU

16EM

U 16

BH EU 2

7EU

27

Serb

ia

BJR

Mak

edon

ija

Buga

rska

Hrva

tska

BiH

Slov

enija

Crna

Gor

a

Srbi

ja

Litva

nija

0%1%2%3%4%5%6%7%8%9%

10%11%


38

Posmatrano na godišnjem nivou, u RS-u u septembru 2012. zabilježena je inflacija od 2,5%, pri čemu su cijene, posmatrano na mjesečnom nivou, u septembru porasle za 0,8%. U prvih devet mjeseci 2012. u odnosu na isti period 2011. zabilježen je rast cijena od 2,0%. Istovremeno, cijene u septembru 2012. u odnosu na prosječne cijene u 2010. više su za 5,9%.

2.2.2 Indeks proizvođačkih cijena

Posmatrano na godišnjem nivou, u BiH u septembru 2012. indeks proizvođačkih cijena pokazuje rast cijena od 1,0% i manji je za 1,8 procentnih poena u odnosu na godišnji rast cijena zabilježen u junu 2012. Pri tome su cijene, mjerene indeksom proizvođačkih cijena, posmatrano na mjesečnom nivou u septembru porasle za 0,1%, a u periodu januar – septembar 2012. u odnosu na isti period 2011. za 1,7%.

Observed at the annual level in RS, in September 2012, the recorded inflation was 2.5%, and the prices, observed at the monthly level, in September increased by 0.8%. In the first nine months of 2012, compared to the same period of 2011, the recorded growth of prices was 2.0%. At the same time, prices in September 2012, compared to the average prices in 2010 were higher by 5.9%.

2.2.2 Producer Price Index

Observed at the annual level in BH, in September 2012, producer price index shows the growth of prices of 1.0% and it is lower by 1.8 percentage points compared to the annual growth of prices recorded in June 2012. The prices, measured by the producer price index, observed at the monthly level, increased in September by 0.1% and in the period January –September 2012 compared to the same period of 2011, by 1.7%.

Grafikon 10: BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI) i indeks proizvođačkih cijena (PPI)

Graph 10: BH – Consumer Price Index (CPI) and Producer Price Index (PPI)

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

10 1112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

10 1112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

PPI

CPI

PPI

CPI

PPI

CPI

PPI

CPI

Grafikon 09: FBiH i RS - Mjesečni indeksi potrošačkih cijena (CPI)

Graph 09: FBH and RS - Monthly Consumer Price Indices (CPI)


mjesec/prethodni mjesectekuće godine (RS)

mjesec/prethodni mjesectekuće godine (FBiH)

month/previous month ofcurrent year (RS)

month/previous month ofcurrent year (FBH)




мјесец/претходни мјесецтекуће године (РС)

мјесец/претходни мјесецтекуће године (ФБиХ)

98

99

100

101

102

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

98

99

100

101

102

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


39

Promatrano na godišnjoj razini, u RS-u u rujnu 2012. zabilježena je inflacija od 2,5%, pri čemu su cijene, promatrano na mjesečnoj razini, u rujnu porasle za 0,8%. U prvih devet mjeseci 2012. u odnosu na isto razdoblje 2011. zabilježen je rast cijena od 2,0%. Istovremeno, cijene u rujnu 2012. u odnosu na prosječne cijene u 2010. više su za 5,9%.

2.2.2 Indeks proizvođačkih cijena

Promatrano na godišnjoj razini, u BiH u rujnu 2012. indeks proizvođačkih cijena pokazuje rast cijena od 1,0% i manji je za 1,8 postotnih poena u odnosu na godišnji rast cijena zabilježen u lipnju 2012. Pri tome su cijene, mjerene indeksom proizvođačkih cijena, promatrano na mjesečnoj razini u rujnu porasle za 0,1%, a u razdoblju siječanj – rujan 2012. u odnosu na isto razdoblje 2011. za 1,7%.

Посматрано на годишњем нивоу, у РС-у у септембру 2012. забиљежена је инфлација од 2,5%, при чему су цијене, посматрано на мјесечном нивоу, у септембру порасле за 0,8%. У првих девет мјесеци 2012. у односу на исти период 2011. забиљежен је раст цијена од 2,0%. Истовремено, цијене у септембру 2012. у односу на просјечне цијене у 2010. више су за 5,9%.

2.2.2 Индекс произвођачких цијена

Посматрано на годишњем нивоу, у БиХ у септембру 2012. индекс произвођачких цијена показује раст цијена од 1,0% и мањи је за 1,8 процентних поена у односу на годишњи раст цијена забиљежен у јуну 2012. При томе су цијене, мјерене индексом произвођачких цијена, посматрано на мјесечном нивоу у септембру порасле за 0,1%, а у периоду јануар – септембар 2012. у односу на исти период 2011. за 1,7%.

Slika 10: BiH - Indeks potrošačkih cijena (CPI) i indeks proizvođačkih cijena (PPI)

Графикон 10: БиХ - Индекс потрошачких цијена (CPI) и индекс произвођачких цијена (PPI)

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

10 1112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

10 1112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

PPI

CPI

PPI

CPI

PPI

CPI

PPI

CPI

Slika 09: FBiH i RS - Mjesečni indeksi potrošačkih cijena (CPI)

Графикон 09: ФБиХ и РС - Мјесечни индекси потрошачких цијена (CPI)




month/previous month ofcurrent year (RS)

month/previous month ofcurrent year (FBH)




мјесец/претходни мјесецтекуће године (РС)

мјесец/претходни мјесецтекуће године (ФБиХ)

98

99

100

101

102

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

98

99

100

101

102

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


40

2.3 Plate i zaposlenost

Prosječna neto plata u BiH u septembru 2012. iznosila je 813 KM i manja je za 0,1% u odnosu na septembar 2011. Istovremeno, prosječna neto plata u trećem kvartalu 2012. iznosila je 823 KM i manja je od prosječne plate u drugom kvartalu 2012. za 0,5%, dok je u odnosu na isti kvartal prethodne godine veća za 0,9%.

U trećem kvartalu 2012. omjer najmanje i najveće plate bio je 1:2,42 i u poređenju s prethodnim kvartalom manji je za 6,7 indeksnih poena. U djelatnosti finansijskog posredovanja u trećem kvartalu 2012. ostvarena je najviša prosječna neto plata u iznosu od 1.315 KM (u prethodnom kvartalu iznosila je 1.344 KM) i veća je od prosječne neto plate u BiH za 492 KM ili 59,8%. U djelatnosti snabdijevanja električnom energijom, plinom i vodom u ovom kvartalu prosječna neto plata je 1.146 KM, u djelatnosti koja obuhvata javnu upravu, odbranu i obavezno socijalno osiguranje ostvarena je prosječna neto plata od 1.139 KM, a u djelatnosti zdravstvene i socijalne zaštite 1.016 KM.

2.3 Wages and Employment

The average net wage in BH in September 2012 was KM 813 and it was lower by 0.1% compared to September 2011. At the same time, the average net wage in the third quarter of 2012 was KM 823, and it was lower than the average wage in the second quarter of 2012 by 0.5%, while compared to the same quarter of the previous year, it was higher by 0.9%.

In the third quarter of 2012, the ratio of the lowest and the highest wage was 1:2.42 and it was lower by 6.7 index points in comparison with the previous quarter. In the third quarter of 2012, the highest average net wage of KM 1,315 was paid in the financial intermediation sector (it was KM 1,344 in the previous quarter) and it was higher by KM 492 or 59.8% than the average net wage in BH. In the sector of electric power, gas and water supply, the average net wage in this quarter was KM 1,146, and in the sector of public administration, defense and mandatory social insurance it was KM 1,139, and in the sector of health and social protection it was KM 1,016.

Tabela: Stope promjena cijena glavnih industrijskih grupa proizvoda u BiH (u%)

Table: Prices Volatility Rates for the Main Industrial Groups of Products - BH (%)

Grupe proizvodaProduct Groups

IX 2012/ IX 2011 I-IX 2012/ I-IX 2011

Industrija ukupnoTotal industry 1,0 1,7

Intermedijarni proizvodiIntermediate goods -0,4 -0,3

Kapitalni proizvodiCapital goods -0,6 -0,2

Trajni proizvodi za široku potrošnjuConsumer durables 0,2 0,2

Netrajni proizvodi za široku potrošnjuConsumer non-durables 0,7 0,9

EnergijaEnergy 2,0 4,3

Iz grafikona se vidi da oba indeksa (indeks potrošačkih i indeks proizvođačkih cijena) pokazuju sličan trend kretanja, s tim da je rast indeksa proizvođačkih cijena u prvom i trećem tromjesečju 2012. nešto slabijeg inteziteta, dok je u drugom tromjesečju nešto većeg intenziteta u odnosu na indeks potrošačkih cijena.

Indeks proizvođačkih cijena pokazuje da se rast cijena bilježi kod energije i grupa proizvoda koje obuhvataju kako netrajne tako i trajne proizvode za široku potrošnju, dok se pad cijena bilježi kod kapitalnih i intermedijarnih proizvoda.

The graph shows that both indexes (index of consumer and producer prices) show a similar trend, but the intensity of growth of the producer price index in the first and third quarter of 2012 is slightly lower, while in the second quarter it is slightly higher compared to the consumer price index.

Producer price index shows that the growth of prices was recorded with energy and groups of products including non-durable and also durable consumer goods, while the decline of prices was recorded with capital and intermediary products.


41

2.3 Plaće i zaposlenost

Prosječna neto plaća u BiH u rujnu 2012. iznosila je 813 KM i manja je za 0,1% u odnosu na rujan 2011. Istovremeno, prosječna neto plaća u trećem tromjesečju 2012. iznosila je 823 KM i manja je od prosječne plaće u drugom tromjesečju 2012. za 0,5%, dok je u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine veća za 0,9%.

U trećem tromjesečju 2012. omjer najmanje i najveće plaće bio je 1:2,42 i u poređenju s prethodnim tromjesečjem manji je za 6,7 indeksnih poena. U djelatnosti financijskog posredovanja u trećem tromjesečju 2012. ostvarena je najviša prosječna neto plaća u iznosu od 1.315 KM (u prethodnom tromjesečju iznosila je 1.344 KM) i veća je od prosječne neto plaće u BiH za 492 KM ili 59,8%. U djelatnosti opskrbe električnom energijom, plinom i vodom u ovom tromjesečju prosječna neto plaća je 1.146 KM, u djelatnosti koja obuhvata javnu upravu, obranu i obvezno socijalno osiguranje ostvarena je prosječna neto plaća od 1.139 KM, a u djelatnosti zdravstvene i socijalne zaštite 1.016 KM.

2.3 Плате и запосленост

Просјечна нето плата у БиХ у септембру 2012. износила је 813 КМ и мања је за 0,1% у односу на септембар 2011. Истовремено, просјечна нето плата у трећем кварталу 2012. износила је 823 КМ и мања је од просјечне плате у другом кварталу 2012. за 0,5%, док је у односу на исти квартал претходне године већа за 0,9%.

У трећем кварталу 2012. омјер најмање и највеће плате био је 1:2,42 и у поређењу с претходним кварталом мањи је за 6,7 индексних поена. У дјелатности финансијског посредовања у трећем кварталу 2012. остварена је највиша просјечна нето плата у износу од 1.315 КМ (у претходном кварталу износила је 1.344 КМ) и већа је од просјечне нето плате у БиХ за 492 КМ или 59,8%. У дјелатности снабдијевања електричном енергијом, гасом и водом у овом кварталу просјечна нето плата је 1.146 КМ, у дјелатности која обухвата јавну управу, одбрану и обавезно социјално осигурање остварена је просјечна нето плата од 1.139 КМ, а у дјелатности здравствене и социјалне заштите 1.016 КМ.

Tablica: Stope promjena cijena glavnih industrijskih grupa proizvoda u BiH (u %)

Табела: Стопе промјена цијена главних индустријских група производа у БиХ (у %)

Grupe proizvodaГрупе производа

IX 2012/ IX 2011 I-IX 2012/ I-IX 2011

Industrija ukupnoИндустрија укупно 1,0 1,7

Intermedijarni proizvodiИнтермедијарни производи -0,4 -0,3

Kapitalni proizvodiКапитални производи -0,6 -0,2

Trajni proizvodi za široku potrošnjuТрајни производи за широку потрошњу 0,2 0,2

Netrajni proizvodi za široku potrošnjuНетрајни производи за широку потрошњу 0,7 0,9

EnergijaЕнергија 2,0 4,3

Iz slike se vidi da oba indeksa (indeks potrošačkih i indeks proizvođačkih cijena) pokazuju sličan trend kretanja, s tim da je rast indeksa proizvođačkih cijena u prvom i trećem tromjesečju 2012. nešto slabijeg inteziteta, dok je u drugom tromjesečju nešto većeg intenziteta u odnosu na indeks potrošačkih cijena.

Indeks proizvođačkih cijena pokazuje da se rast cijena bilježi kod energije i grupa proizvoda koje obuhvataju kako netrajne tako i trajne proizvode za široku potrošnju, dok se pad cijena bilježi kod kapitalnih i intermedijarnih proizvoda.

Индекс произвођачких цијена показује да се раст цијена биљежи код енергије и група производа које обухватају како нетрајне тако и трајне производе за широку потрошњу, док се пад цијена биљежи код капиталних и интермедијарних производа.

Из графикона се види да оба индекса (индекс потрошачких и индекс произвођачких цијена) показују сличан тренд кретања, с тим да је раст индекса произвођачких цијена у првом и трећем тромјесечју 2012. нешто слабијег интезитета, док је у другом тромјесечју нешто већег интензитета у односу на индекс потрошачких цијена.


42

Tabela: Prosječne neto plateu III kvartalu 2012. prema klasifikaciji djelatnosti

Table: Average Net Wages for Q3 2012, as per BH Sector Classification

2011. 2012. INDEKSI/INDEXES

DjelatnostActivities Q 3 septembar

September Q2 Q 3 septembarSeptember

Q3 2012./ Q3 2012./ IX 2012./

Q2 2012. Q3 2011. IX 2011.

UkupnoTotal 816 814 827 823 813 99,5 100,9 99,9

APoljoprivreda, lov i šumarstvo

681 693 697 712 696 102,2 104,6 100,3Agriculture, hunting and forestry

BRibarstvo

620 593 597 601 605 100,7 96,9 102,1Fishing

CRudarstvo i vađenje kamena

911 913 934 937 926 100,3 102,9 101,4Mining and quarrying

DPrerađivačka industrija

583 582 589 587 579 99,7 100,7 99,6Manufacturing

ESnabdijevanje električnom energijom, plinom i vodom

1.147 1.142 1.155 1.146 1.109 99,2 99,9 97,1Electricity, gas andwater supply

FGrađevinarstvo

553 553 540 543 540 100,6 98,2 97,6Construction

G

Trgovina na veliko i na malo; popravakmotornih vozila i motocikla, te pred-meta za ličnu upotrebu i domaćinstva

571 571 578 577 575 99,8 101,1 100,6Wholesale and retail trade; repair motor vehicles, motorcycles and personal household goods

HHoteli i restorani

538 540 540 543 542 100,6 100,9 100,3Hotels and restaurants

IPrevoz, skladištenje i veze

895 895 918 920 900 100,2 102,8 100,5Transport, storage and communication

JFinansijsko posredovanje

1.305 1.289 1.344 1.315 1.302 97,8 100,8 101,0Financial intermediation

KPoslovanje nekretninama, iznajmljivanje i poslovne usluge

718 714 704 711 709 101,0 99,0 99,2Real estate, renting and businessactivities

LJavna uprava i odbrana; obaveznosocijalno osiguranje

1.141 1.140 1.140 1.139 1.141 99,9 99,8 100,1Public administration and defence; compulsory social security

MObrazovanje

848 834 858 843 842 98,3 99,4 100,9Education

NZdravstvena i socijalna zaštita

1.004 1.004 1.021 1.016 989 99,5 101,2 98,5Health and social work

OOstale društvene, socijalne i lične uslužne djelatnosti

727 726 747 747 742 100,0 102,8 102,3Other community, social and personal service activities

Na drugoj strani, najniža prosječna neto plata ostvarena je u djelatnosti hotela i restorana i građevinarstvu u iznosu od 543 KM i manja je za 280 KM ili 30,1% od prosječne neto plate u BiH. Niske plate su zabilježene u djelatnosti trgovine na veliko i na malo (577 KM), te prerađivačkoj industriji (587 KM) i ribarstvu (601 KM).

On the other hand, the lowest average net wage was recorded in the hotels and restaurants' sector and in the construction sector, amounting to KM 543, and it was lower by KM 280, or 30.1% than the average net wage in BH. Low wages were paid in the wholesale and retail trade (KM 577), manufacturing industry (KM 587) and fishing (KM 601).


43

Tablica: Prosječne neto plaće u III tromjesječju 2012. prema klasifikaciji djelatnosti

Табела: Просјечне нето плате у III кварталу 2012. према класификацији дјелатности

2011. 2012. INDEKSI/ИНДЕКСИ

DjelatnostДјелатност Q 3 rujan

септембар Q2 Q 3 rujanсептембар

Q3 2012./ Q3 2012./ IX 2012./

Q2 2011. Q3 2011. IX 2011.

UkupnoУкупно 816 814 827 823 813 99,5 100,9 99,9

APoljoprivreda, lov i šumarstvo

681 693 697 712 696 102,2 104,6 100,3Пољопривреда, лов и шумарство

BRibarstvo

620 593 597 601 605 100,7 96,9 102,1Рибарство

CRudarstvo i vađenje kamena

911 913 934 937 926 100,3 102,9 101,4Рударство и вађење камена

DPrerađivačka industrija

583 582 589 587 579 99,7 100,7 99,6Прерађивачка индустрија

EOpskrba električnom energijom, plinom i vodom

1.147 1.142 1.155 1.146 1.109 99,2 99,9 97,1Снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом

FGrađevinarstvo

553 553 540 543 540 100,6 98,2 97,6Грађевинарство

G

Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila i motocikla, te predmeta za osobnu uporabu i kućanstvo

571 571 578 577 575 99,8 101,1 100,6Трговина на велико и на мало; поправак моторних возила и мотоцикла, те предмета за личну употребу и домаћинства

HHoteli i restorani

538 540 540 543 542 100,6 100,9 100,3Хотели и ресторани

IPrijevoz, skladištenje i veze

895 895 918 920 900 100,2 102,8 100,5Превоз, складиштење и везе

JFinancijsko posredovanje

1.305 1.289 1.344 1.315 1.302 97,8 100,8 101,0Финансијско посредовање

KPoslovanje nekretninama, iznajmljivanje i poslovne usluge

718 714 704 711 709 101,0 99,0 99,2Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге

LJavna uprava i obrana; obveznosocijalno osiguranje

1.141 1.140 1.140 1.139 1.141 99,9 99,8 100,1Јавна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање

MObrazovanje

848 834 858 843 842 98,3 99,4 100,9Образовање

NZdravstvena i socijalna zaštita

1.004 1.004 1.021 1.016 989 99,5 101,2 98,5Здравствена и социјална заштита

OOstale društvene, socijalne i osobne uslužne djelatnosti

727 726 747 747 742 100,0 102,8 102,3Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности

Na drugoj strani, najniža prosječna neto plaća ostvarena je u djelatnosti hotela i restorana i građevinarstvu u iznosu od 543 KM i manja je za 280 KM ili 30,1% od prosječne neto plaće u BiH. Niske plaće su zabilježene u djelatnosti trgovine na veliko i na malo (577 KM), te prerađivačkoj industriji (587 KM) i ribarstvu (601 KM).

На другој страни, најнижа просјечна нето плата остварена је у дјелатности хотела и ресторана и грађевинарству у износу од 543 КМ и мања је за 280 КМ или 30,1% од просјечне нето плате у БиХ. Ниске плате су забиљежене у дјелатности трговине на велико и на мало (577 КМ), те прерађивачкој индустрији (587 КМ) и рибарству (601 КМ).


44

U trećem kvartalu 2012, u odnosu na isti period 2011, najviši nominalni rast neto plate od 4,6% zabilježen je u djelatnosti poljoprivrede, lova i šumarstva, dok su relativno visoke stope rasta plata zabilježena u djelatnostima koje obuhvataju rudarstvo, prevoz, skladištenje i veze, te ostale društvene, socijalne i lične uslužne djelatnosti (rast od po 2,8%). Na drugoj strani, najviši pad nominalne neto plate od 3,1% zabilježen je u djelatnosti ribarstva.

Pri tome u septembru 2012. u FBiH, RS-u i Brčko Distriktu ostvarene su prosječne neto plate od 817 KM, 804 KM i 805 KM, respektivno. Prosječna neto plata u odnosu u jun 2012. u FBiH manja je za 6 KM ili 0,7%, u RS-u za 14 KM ili 1,7% i u Brčko Distriktu za 30 KM ili 3,6%. Prosječna neto plata na godišnjem nivou u septembru u FBiH i Brčko Distriktu manja je za 0,3%, dok je u RS-u veća za 0,2%.

Prosječna penzija u septembru 2012. u FBiH iznosila je 351 KM, u RS-u 311 KM i Brčko Distriktu 309 KM. U septembru 2012. prosječna penzija na godišnjem nivou u FBiH je manja za 2 KM (0,5%), u RS-u manja za 9 KM (2,9%) i u Brčko Distriktu manja za 10 KM (3,2%).

Prema administrativnim podacima, u koje nije uključena siva ekonomija, broj zaposlenih u BiH u septembru 2012. je 691.953 osobe. Od toga je u FBiH bilo zaposleno 437.856 osoba, u RS-u 237.923 osobe i u Brčko Distriktu 16.174 osobe. Prema ovim podacima, u BiH je u septembru 2012. broj zaposlenih manji za 985 osoba ili 0,1% u poređenju s junom 2012, a u poređenju sa septembrom 2011. manji za 3.620 osoba ili 0,5%.

Struktura zaposlenih prema administrativnim podacima po djelatnostima u septembru 2012. pokazuje da je najveći broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji (19,1%) i u trgovini na veliko i malo (18,4%). Učešće prerađivačke industrije u odnosu na septembar 2012. smanjilo se za 12 bp, a učešće trgovine se povećalo za 2 bp u ukupnom broju zaposlenih. Zatim slijedi javna uprava i odbrana te obavezno socijalno osiguranje sa 10,7%, te obrazovanje sa 8,8% zaposlenih. U navedene četiri grane zaposleno je 56,95% ukupnog broja zaposlenih u BiH. Ostale djelatnosti zapošljavaju od 0,06% (ribarstvo) do 7,08% (prevoz, skladištenje i veze).

In the third quarter of 2012, compared to the same period of 2011, the highest nominal increase of the net wage of 4.6% was recorded in the agriculture, hunting and forestry, while rather high rates of wage growth were recorded in the sectors of mining, transport, warehousing and communications, and other social and personal service activities (growth of 2.8% each). On the other hand, the biggest decline of the nominal net wage was recorded in fishing in the amount of 3.1%.

In September 2012, the average net wages recorded in FBH, RS and Brčko District were KM 817, KM 804 and KM 805, respectively. The average net wage, compared to June 2012, was lower by KM 6 or 0.7% in FBH, by KM 14 or 1.7% in RS and by KM 30 or 3.6% in Brčko District. In September, the average net wage at the annual level in FBH, and Brčko District was lower by 0.3%, and in RS it was higher by 0.2%. In September 2012, the average pension in FBH was KM 351, in RS it was KM 311 and in Brčko District it was KM 309. In September 2012, the average pension at the annual level was lower by KM 2 (0.5%) in FBH, lower by KM 9 (2.9%) in RS and lower by KM 10 (3.2%) in Brčko District.

According to administrative data, which exclude grey economy, in September 2012 there were 691,953 persons employed in BH. Of this number, 437,856 persons were employed in FBH, 237,923 in RS and 16,174 in Brčko District. According to these data, in September 2012, the number of employed people in BH was lower by 985 or 0.1% compared to June 2012, and compared to September 2011, it was lower by 3,620 persons or 0.5%.

According to administrative data, the structure of employees by the activities in September 2012, shows that the highest number of employees was recorded in the manufacturing industry (19.1%), and retail and wholesale trade (18.4%). The share of the manufacturing industry, compared to September 2011 decreased by 12 bp, and the share of trade increased by 2 bp in the total number of employees. These are followed by the sector of public administration and defense and mandatory social insurance, with 10.7%, and education with 8.8% of the employed people. These four sectors employ 56.95% of the total number of employed people in BH. Other activities employ from 0.06% (fishing) to 7.08% (transportation, warehousing and communications).


45

U trećem tromjesečju 2012, u odnosu na isto razdoblje 2011, najviši nominalni rast neto plaće od 4,6% zabilježen je u djelatnosti poljoprivrede, lova i šumarstva, dok su relativno visoke stope rasta plaća zabilježena u djelatnostima koje obuhvataju rudarstvo, prijevoz, skladištenje i veze, te ostale društvene, socijalne i osobne uslužne djelatnosti (rast od po 2,8%). Na drugoj strani, najviši pad nominalne neto plaće od 3,1% zabilježen je u djelatnosti ribarstva.

Pri tome u rujnu 2012. u FBiH, RS-u i Brčko Distriktu ostvarene su prosječne neto plaće od 817 KM, 804 KM i 805 KM, respektivno. Prosječna neto plaća u odnosu u lipanj 2012. u FBiH manja je za 6 KM ili 0,7%, u RS-u za 14 KM ili 1,7% i u Brčko Distriktu za 30 KM ili 3,6%. Prosječna neto plaća na godišnjoj razini u rujnu u FBiH i Brčko Distriktu manja je za 0,3%, dok je u RS-u veća za 0,2%.

Prosječna mirovina u rujnu 2012. u FBiH iznosila je 351 KM, u RS-u 311 KM i Brčko Distriktu 309 KM. U rujnu 2012. prosječna mirovina na godišnjoj razini u FBiH je manja za 2 KM (0,5%), u RS-u manja za 9 KM (2,9%) i u Brčko Distriktu manja za 10 KM (3,2%).

Prema administrativnim podacima, u koje nije uključena siva ekonomija, broj zaposlenih u BiH u rujnu 2012. je 691.953 osobe. Od toga je u FBiH bilo zaposleno 437.856 osoba, u RS-u 237.923 osobe i u Brčko Distriktu 16.174 osobe. Prema ovim podacima, u BiH je u rujnu 2012. broj zaposlenih manji za 985 osoba ili 0,1% u poređenju s lipnjem 2012, a u poređenju s rujnom 2011. manji za 3.620 osoba ili 0,5%.

Struktura zaposlenih prema administrativnim podacima po djelatnostima u rujnu 2012. pokazuje da je najveći broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji (19,1%) i u trgovini na veliko i malo (18,4%). Udio prerađivačke industrije u odnosu na rujan 2012. smanjio se za 12 bp, a udio trgovine se povećao za 2 bp u ukupnom broju zaposlenih. Zatim slijedi javna uprava i obrana te obvezno socijalno osiguranje sa 10,7%, te obrazovanje sa 8,8% zaposlenih. U navedene četiri grane zaposleno je 56,95% ukupnog broja zaposlenih u BiH. Ostale djelatnosti zapošljavaju od 0,06% (ribarstvo) do 7,08% (prijevoz, skladištenje i veze).

У трећем кварталу 2012, у односу на исти период 2011, највиши номинални раст нето плате од 4,6% забиљежен је у дјелатности пољопривреде, лова и шумарства, док су релативно високе стопе раста плата забиљежена у дјелатностима које обухватају рударство, превоз, складиштење и везе, те остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности (раст од по 2,8%). На другој страни, највиши пад номиналне нето плате од 3,1% забиљежен је у дјелатности рибарства.

При томе у септембру 2012. у ФБиХ, РС-у и Брчко Дистрикту остварене су просјечне нето плате од 817 КМ, 804 КМ и 805 КМ, респективно. Просјечна нето плата у односу у јун 2012. у ФБиХ мања је за 6 КМ или 0,7%, у РС-у за 14 КМ или 1,7% и у Брчко Дистрикту за 30 КМ или 3,6%. Просјечна нето плата на годишњем нивоу у септембру у ФБиХ и Брчко Дистрикту мања је за 0,3%, док је у РС-у већа за 0,2%.

Просјечна пензија у септембру 2012. у ФБиХ износила је 351 КМ, у РС-у 311 КМ и Брчко Дистрикту 309 КМ. У септембру 2012. просјечна пензија на годишњем нивоу у ФБиХ је мања за 2 КМ (0,5%), у РС-у мања за 9 КМ (2,9%) и у Брчко Дистрикту мања за 10 КМ (3,2%).

Према административним подацима, у које није укључена сива економија, број запослених у БиХ у септембру 2012. је 691.953 лица. Од тога је у ФБиХ било запослено 437.856 лица, у РС-у 237.923 лица и у Брчко Дистрикту 16.174 лица. Према овим подацима, у БиХ је у септембру 2012. број запослених мањи за 985 лица или 0,1% у поређењу с јуном 2012, а у поређењу са септембром 2011. мањи за 3.620 лица или 0,5%.

Структура запослених према административним подацима по дјелатностима у септембру 2012. показује да је највећи број запослених у прерађивачкој индустрији (19,1%) и у трговини на велико и мало (18,4%). Учешће прерађивачке индустрије у односу на септембар 2012. смањило се за 12 бп, а учешће трговине се повећало за 2 бп у укупном броју запослених. Затим слиједи јавна управа и одбрана те обавезно социјално осигурање са 10,7%, те образовање са 8,8% запослених. У наведене четири гране запослено је 56,95% укупног броја запослених у БиХ. Остале дјелатности запошљавају од 0,06% (рибарство) до 7,08% (превоз, складиштење и везе).


46

Grafikon 11: Struktura zaposlenih prema djelatnostima u septembru 2012. godine

Graph 11: Employment Structure by Activities in September 2012

Legenda:

A Poljoprivreda, lov i šumarstvo

B Ribarstvo

C Rudarstvo i vađenje kamena

D Prerađivačka industrija

E Snabdijevanje električnom energijom, plinom i vodom

F Građevinarstvo

G Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila i motocikala, te predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo

H Hoteli i restorani

I Prevoz, skladištenje i veze

J Finansijsko posredovanje

K Poslovanje nekretninama, iznajmljivanje i poslovne usluge

L Javna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje

M Obrazovanje

N Zdravstvena i socijalna zaštita

O Ostale društvene, socijalne i lične uslužne djelatnosti

Legend:

A Agriculture, hunting and forestry

B Fishing

C Mining and quarrying

D Manufacturing

E Electricity, gas and water supply

F Construction

G Wholesale and retail trade; repair motor vehicles, motorcycles and personal household goods

H Hotels and restaurants

I Transport, storage and communication

J Financial intermedation

K Real estate, renting and business activities

L Public administration and defence; compulsory social security

M Education

N Health and social work

O Other community, social and personal service activities

A B C D E F G H I J K L M N O0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

20%


2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

20%


47

Slika 11: Struktura zaposlenih prema djelatnostima u rujnu 2012. godine

Графикон 11: Структура запослених према дјелатностима у септембру 2012. године

Legenda:

A Poljoprivreda, lov i šumarstvo

B Ribarstvo

C Rudarstvo i vađenje kamena

D Prerađivačka industrija

E Opskrba električnom energijom, plinom i vodom

F Građevinarstvo

G Trgovina na veliko i na malo; popravak motornih vozila i motocikala, te predmeta za osobnu uporabu i kućanstvo

H Hoteli i restorani

I Prijevoz, skladištenje i veze

J Financijsko posredovanje

K Poslovanje nekretninama, iznajmljivanje i poslovne usluge

L Javna uprava i obrana; obvezno socijalno osiguranje

M Obrazovanje

N Zdravstvena i socijalna zaštita

O Ostale društvene, socijalne i osobne uslužne djelatnosti

Легенда:

A Пољопривреда, лов и шумарство

B Pибарство

C Pударство и вађење камена

D Прерађивачка индустрија

E Снабдијевање електричном енергијом, гасом и водом

F Грађевинарство

G Трговина на велико и на мало; поправак моторних возила и мотоцикала, те предмета за личну употребу и домаћинство

H Хотели и ресторани

I Превоз, складиштење и везе

J Финансијско посредовање

K Пословање некретнинама, изнајмљивање и пословне услуге

L Јавна управа и одбрана; обaвезно социјално осигурање

M Образовање

N Здравствена и социјална заштита

O Остале друштвене, социјалне и личне услужне дјелатности


2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

20%


2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

20%


48

3.1 Devizne rezerve i monetarna baza

Transakcije kupovine i prodaje KM direktno utiču na kreiranje primarnog novca i nivo deviznih rezervi. U trećem kvartalu ostvaren je pozitivan saldo kupovine i prodaje u iznosu od 341,2 miliona KM. Dok je julski saldo bio negativan u iznosu 15,9 miliona KM, pod uticajem turističke sezone i bankarskih transakcija u augustu je postignut pozitivan saldo od 338,7 miliona KM. U septembru saldo je iznosio 18,4 miliona KM, na šta je uticao priliv sredstava po osnovu prve tranše stand-by aranžmana u iznosu od 118,9 miliona KM.

3.1 Foreign Exchange Reserves and Monetary Base

Transactions of KM purchase and sale directly impact the creation of primary money and the level of foreign exchange reserves. In the third quarter, a positive balance of purchase and sale was realized in the amount of KM 341.2 million. While the balance in July was negative in the amount of KM 15.9 million, under the influence of touristic season and banking transactions, a positive balance was achieved in August in the amount of KM 338.7 million. In September, the balance amounted to KM 18.4 million, which was influenced by the inflow of funds on the basis of the first tranche of the Stand-by Arrangement in the amount of KM 118.9 million.

3. FINANSIJSKI SEKTOR 3. FINANCIAL SECTOR

Grafikon 12: Kupovina i prodaja KM (u milionima KM)

Graph 12: KM Buying and Selling (in millions of KM)



Prodaja

Kupovina

Selling

Buying

Saldo

Продаја

Куповина

Салдо

Balance

Prodaja

Kupovina

Saldo

-400-300-200-100

0100200300400500600700800900

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 910 11 12

-400-300-200-100

0100200300400500600700800900

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 910 11 12

Grafikon 13: Devizne rezerve CBBiH (u milionima KM)

Graph 13: CBBH Foreign Exchange Reserves (in millions of KM)



Neto strana aktiva CBBiH(d. skala)

Net foreign assets of CBBH(r. h. scale)

Neto devizne rezerve(l. skala)

Net foreign reserves(l. h. scale)


Нето страна актива ЦББиХ(д.скала)


Нето девизне резерве (л.скала)

280

320

360

400

440

480

520

560

600

4.000

5.000

6.000

7.000

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1011 12 1 2 3 4 5 6 7 8 910 1112

280

320

360

400

440

480

520

560

600

4.000

5.000

6.000

7.000

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1011 12 1 2 3 4 5 6 7 8 910 1112


49

3.1 Devizne rezerve i monetarna baza

Transakcije kupovine i prodaje KM izravno utječu na kreiranje primarnog novca i razinu deviznih pričuva. U trećem tromjesečju ostvaren je pozitivan saldo kupovine i prodaje u iznosu od 341,2 milijuna KM. Dok je srpanjski saldo bio negativan u iznosu 15,9 milijuna KM, pod utjecajem turističke sezone i bankarskih transakcija u kolovozu je postignut pozitivan saldo od 338,7 milijuna KM. U rujnu saldo je iznosio 18,4 milijuna KM, na što je utjecao priljev sredstava po osnovi prve tranše stand-by aranžmana u iznosu od 118,9 milijuna KM.

3.1 Девизне резерве и монетарна база

Трансакције куповине и продаје КМ директно утичу на креирање примарног новца и ниво девизних резерви. У трећем кварталу остварен је позитиван салдо куповине и продаје у износу од 341,2 милиона КМ. Док је јулски салдо био негативан у износу 15,9 милиона КМ, под утицајем туристичке сезоне и банкарских трансакција у августу је постигнут позитиван салдо од 338,7 милиона КМ. У септембру салдо је износио 18,4 милиона КМ, на шта је утицао прилив средстава по основу прве транше stand-by аранжмана у износу од 118,9 милиона КМ.

3. FINANCIJSKI SEKTOR 3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР

Slika 12: Kupovina i prodaja KM (u milijunima KM)

Графикон 12: Куповина и продаја КМ (у милионима КМ)



Prodaja

Kupovina

Selling

Buying

Saldo

Продаја

Куповина

Салдо

Balance

Prodaja

Kupovina

Saldo

-400-300-200-100

0100200300400500600700800900

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 910 11 12

-400-300-200-100

0100200300400500600700800900

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 910 11 12

Slika 13: Devizne rezerve CBBiH (u milijunima KM)

Графикон 13: Девизне резерве ЦББиХ (у милионима КМ)




Net foreign assets of CBBH(r. h. scale)


Net foreign reserves(l. h. scale)


Нето страна актива ЦББиХ(д.скала)


Нето девизне резерве (л.скала)

280

320

360

400

440

480

520

560

600

4.000

5.000

6.000

7.000

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1011 12 1 2 3 4 5 6 7 8 910 1112

280

320

360

400

440

480

520

560

600

4.000

5.000

6.000

7.000

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1011 12 1 2 3 4 5 6 7 8 910 1112


50

Smanjenje deviznih rezervi je bilo prisutno u prvih šest mjeseci, da bi se u junu smanjenje ublažilo pod uticajem pozitivnog salda kupovine i prodaje KM. U augustu je došlo do snažnog rasta deviznih rezervi, koji je u manjoj mjeri nastavio rast i u septembru, čime su devizne rezerve dostigle vrijednost od 6,29 milijardi KM. Poredeći kraj trećeg s krajem drugog kvartala, devizne rezerve bilježe rast u iznosu 403,8 miliona KM.

I na kvartalnom i na godišnjem nivou prisutno je prestrukturiranje u korist investicionog portfolija. Tako su investicije u vrijednosne papire zabilježile kvartalno povećanje u iznosu 977,7 miliona KM (36,6%). Naspram toga, depoziti kod nerezidentnih banaka i strana valuta u trezoru bilježe smanjenje za 524,2 miliona KM (17,7%) i 65,1 milion KM (68,5%) respektivno. Vrijednost monetarnog zlata u strukturi deviznih rezervi se povećala za 12,5 miliona KM (7,9%) i iznosi 171,4 miliona KM.

Godišnje povećanje deviznih rezervi iznosi 47,1 milion KM ili 0,8%. Na godišnjem nivou strukturalno investicije u vrijednosne papire su se povećale za 1,86 milijardi KM (104,4%), dok su se depoziti kod nerezidentnih banaka smanjili za 1,77 milijardi KM (42,1%). Strana valuta u trezoru smanjila se za 75,7 miliona KM, a monetarno zlato se povećalo za 22,2 miliona KM (14,9%).

Kontinuirano smanjenje monetarne baze od početka godine zaustavljeno je u šestom mjesecu kada je zabilježena pozitivna mjesečna stopa rasta. Rastući trend nastavio se i tokom trećeg kvartala i ukupno kvartalno povećanje monetarne baze iznosi 346,2 miliona KM (6,6%).

Decrease of foreign exchange reserves was present in the first six months, and in June the decrease was mitigated under the influence of the positive balance of purchase and sale of KM. In August, there was an intensive growth of foreign exchange reserves, which, to a lower extent, was continued also in September, and the foreign exchange reserves reached the value of KM 6.29 billion. Comparing the end of the third with the end of the second quarter, foreign exchange reserves recorded a growth in the amount of KM 403.8 million.

Both on the quarterly and annual basis, restructuring took place in favour of the investment portfolio. So, the investments in securities recorded a quarterly increase in the amount of KM 977.7 million (36.6%). As opposite to that, deposits with non-resident banks and foreign currency in the vault recorded decreases by KM 524.2 million (17.7%) and KM 65.1 million (68.5%), respectively. The value of monetary gold in the structure of foreign exchange reserves increased by KM 12.5 million (7.9%) amounting to KM 171.4 million.

Annual increase of the foreign exchange reserves amounts to KM 47.1 million or 0.8%. At the annual level, structural investments in securities increased by KM 1.86 billion (104.4%) while deposits with non-resident banks decreased by KM 1.77 billion (42.1%). Foreign currency in the vault decreased by KM 75.7 million, and monetary gold increased by KM 22.2 million (14.9%).

Continuous decrease of monetary base since the beginning of the year stopped in the sixth month when a positive monthly growth rate was recorded. The growing trend continued also during the third quarter and the total quarterly increase of the monetary base amounted to KM 346.2 million (6.6%).

Grafikon 14: Monetarna baza M0 (u milijardama KM)

Graph 14: Monetary Base M0 (in billions of KM)



M0

Gotovina izvanmonetarnih vlasti

Depoziti banaka kodmonetarnih vlasti

M0

Currency outsidemonetary authorities

Deposits withmonetary authorities

M0



M0

Готовина изванмонетарних власти

Депозити банака кодмонетарних власти

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


51

Smanjenje deviznih pričuva je bilo prisutno u prvih šest mjeseci, da bi se u lipnju smanjenje ublažilo pod utjecajem pozitivnog salda kupovine i prodaje KM. U kolovozu je došlo do snažnog rasta deviznih pričuva, koji je u manjoj mjeri nastavio rast i u rujnu, čime su devizne pričuve dostigle vrijednost od 6,29 milijardi KM. Poredeći kraj trećeg s krajem drugog tromjesečja, devizne pričuve bilježe rast u iznosu 403,8 milijuna KM.

I na tromjesečnoj i na godišnjoj razini prisutno je prestrukturiranje u korist investicijskog portfelja. Tako su investicije u vrijednosnice zabilježile tromjesečno povećanje u iznosu 977,7 milijuna KM (36,6%). Naspram toga, depoziti kod nerezidentnih banaka i strana valuta u trezoru bilježe smanjenje za 524,2 milijuna KM (17,7%) i 65,1 milijun KM (68,5%) respektivno. Vrijednost monetarnog zlata u strukturi deviznih pričuva se povećala za 12,5 milijuna KM (7,9%) i iznosi 171,4 milijuna KM.

Godišnje povećanje deviznih pričuva iznosi 47,1 milijun KM ili 0,8%. Na godišnjoj razini strukturalno investicije u vrijednosnice su se povećale za 1,86 milijardi KM (104,4%), dok su se depoziti kod nerezidentnih banaka smanjili za 1,77 milijardi KM (42,1%). Strana valuta u trezoru smanjila se za 75,7 milijuna KM, a monetarno zlato se povećalo za 22,2 milijuna KM (14,9%).

Kontinuirano smanjenje monetarne baze od početka godine zaustavljeno je u šestom mjesecu kada je zabilježena pozitivna mjesečna stopa rasta. Rastući trend nastavio se i tijekom trećeg tromjesečja i ukupno tromjesečno povećanje monetarne baze iznosi 346,2 milijuna KM (6,6%).

Смањење девизних резерви је било присутно у првих шест мјесеци, да би се у јуну смањење ублажило под утицајем позитивног салда куповине и продаје КМ. У августу је дошло до снажног раста девизних резерви, који је у мањој мјери наставио раст и у септембру, чиме су девизне резерве достигле вриједност од 6,29 милијарди КМ. Поредећи крај трећег с крајем другог квартала, девизне резерве биљеже раст у износу 403,8 милиона КМ.

И на кварталном и на годишњем нивоу присутно је преструктурирање у корист инвестиционог портфолија. Тако су инвестиције у хартије од вриједности забиљежиле квартално повећање у износу 977,7 милиона КМ (36,6%). Наспрам тога, депозити код нерезидентних банака и страна валута у трезору биљеже смањење за 524,2 милиона КМ (17,7%) и 65,1 милион КМ (68,5%) респективно. Вриједност монетарног злата у структури девизних резерви се повећала за 12,5 милиона КМ (7,9%) и износи 171,4 милиона КМ.

Годишње повећање девизних резерви износи 47,1 милион КМ или 0,8%. На годишњем нивоу структурално инвестиције у хартије од вриједности су се повећале за 1,86 милијарди КМ (104,4%), док су се депозити код нерезидентних банака смањили за 1,77 милијарди КМ (42,1%). Страна валута у трезору смањила се за 75,7 милиона КМ, а монетарно злато се повећало за 22,2 милиона КМ (14,9%).

Континуирано смањење монетарне базе од почетка године заустављено је у шестом мјесецу када је забиљежена позитивна мјесечна стопа раста. Растући тренд наставио се и током трећег квартала и укупно квартално повећање монетарне базе износи 346,2 милиона КМ (6,6%).

Slika 14: Monetarna baza M0 (u milijardama KM)

Графикон 14: Монетарна база M0 (у милијардама КМ)



M0



M0

Currency outsidemonetary authorities

Deposits withmonetary authorities

M0



M0

Готовина изванмонетарних власти

Депозити банака кодмонетарних власти

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


52

Ovakvo kretanje monetarne baze prvenstveno je determinirano kretanjem depozita banaka kod monetarnih vlasti. Nakon što su banke smanjile držanje sredstava kod CBBiH u prvih pet mjeseci 2012. u ukupnom iznosu 577,8 miliona KM, u junu je došlo do blage korekcije te su depoziti banaka s krajem drugog kvartala iznosili 2,59 milijardi KM. Početak trećeg kvartala obilježilo je skromnije smanjenje da bi u augustu došlo do snažnog povećanja u iznosu od 359,1 milion KM ili povećanje od 14,3%, što je najveći godišnji rast u prethodne tri godine. Tada postignuti nivo zadržao se do kraja kvartala i iznosi 2,86 milijardi KM. Ukupno kvartalno povećanje iznosi 263,3 miliona KM (10,1%).

S obzirom da su banke istovremeno smanjile svoja potraživanja prema inostranstvu za 166,9 miliona KM, jasno je da se dio ovog povećanja može objasniti poslovnom odlukom banaka za držanjem veće količine sredstava u zemlji, a pod uticajem ekstremno niskih kamatnih stopa na međunarodnom bankarskom tržištu, te pooštravanju kriterija za upravljanje rizikom.

Gotovinska komponenta monetarne baze, gotovina izvan monetarnih vlasti, zabilježila je kvartalno povećanje u iznosu 81,9 miliona KM. Već uobičajno, pod uticajem turističke sezone i dolaska bh. građana iz inostranstva, juli i decembar bilježe najveće mjesečne stope rasta ove komponente. Tako je samo julsko povećanje iznosilo 93,9 miliona KM, kada je dostignut nivo od 2,74 milijarde KM, koji se zadržao i tokom augusta, da bi u septembru došlo do blage korekcije na 2,73 milijarde KM.

Posmatrano na godišnjem nivou, gotovina izvan monetarnih vlasti bilježi kontinuirano povećanje od početka godine i septembarska stopa rasta iznosi 6,7%, u apsolutnom iznosu 172,0 miliona KM, što je nešto više u odnosu na isti period prošle godine.

Od marta prošle godine, depoziti banaka kod monetarnih vlasti bilježe smanjenje koje krajem trećeg kvartala iznosi 194,2 miliona KM (6,4%), što je manje za 0,3 pp u odnosu na prošlogodišnju stopu u istom periodu. Ovakva suprotna kretanja komponenti monetarne baze dovela su do stagnacije na godišnjem nivou od 5,60 milijardi KM.

Such trend of the monetary base was primarily determined by the trend of bank deposits with monetary authorities. After the banks decreased their holdings with the CBBH in the first five months of 2012 in the total amount of KM 577.8 million, there was a small correction in June so bank deposits at the end of the second quarter amounted to KM 2.59 billion. In the beginning of the third quarter, there was a modest decrease, followed by an intensive growth in August in the amount of KM 359.1 million or increase by 14.3%, which was the highest annual growth in the previous three years. The level achieved in that period remained until the end of the quarter amounting to KM 2.86 billion. The total quarterly increase amounted to KM 263.3 million (10.1%).

Taking into account that banks at the same time decreased their claims towards foreign countries by KM 166.9 million, it is clear that a part of this increase can be explained by a business decision of banks for holding a higher quantity of funds in the country, under the influence of extremely low interest rates at the international banking market, and stricter risk management criteria.

Cash component of monetary base, cash outside monetary authorities, recorded a quarterly increase in the amount of KM 81.9 million. As usual, under the impact of touristic season and arrival of BH citizens from foreign countries, in July and December, the highest monthly growth rates of this component were recorded. So, the increase in July, alone, amounted to KM 93.9 million, when the level of KM 2.74 billion was reached, which remained also during August, and in September it slightly changed to KM 2.73 billion.

Observed at the annual level, cash outside monetary authorities recorded a continuous increase since the beginning of the year and the September growth rate amounted to 6.7%, in the absolute amount KM 172.0 million, which is slightly higher compared to the same period of the previous year.

Since March last year, bank deposits with monetary authorities recorded a decrease which in the end of the third quarter amounted to KM 194.2 million (6.4%), which is lower by 0.3 percentage points compared to the last year’s rate in the same period. Such opposite trends of monetary base components brought about the stagnation at the annual level of KM 5.60 billion.


53

Ovakvo kretanje monetarne baze prvenstveno je determinirano kretanjem depozita banaka kod monetarnih vlasti. Nakon što su banke smanjile držanje sredstava kod CBBiH u prvih pet mjeseci 2012. u ukupnom iznosu 577,8 milijuna KM, u lipnju je došlo do blage korekcije te su depoziti banaka s krajem drugog tromjesečja iznosili 2,59 milijardi KM. Početak trećeg tromjesečja obilježilo je skromnije smanjenje da bi u kolovozu došlo do snažnog povećanja u iznosu od 359,1 milijun KM ili povećanje od 14,3%, što je najveći godišnji rast u prethodne tri godine. Tada postignuta razina zadržala se do kraja tromjesečja i iznosi 2,86 milijardi KM. Ukupno tromjesečno povećanje iznosi 263,3 milijuna KM (10,1%).

S obzirom da su banke istovremeno smanjile svoja potraživanja prema inozemstvu za 166,9 milijuna KM, jasno je da se dio ovog povećanja može objasniti poslovnom odlukom banaka za držanjem veće količine sredstava u zemlji, a pod utjecajem ekstremno niskih kamatnih stopa na međunarodnom bankarskom tržištu, te pooštravanju kriterija za upravljanje rizikom.

Gotovinska komponenta monetarne baze, gotovina izvan monetarnih vlasti, zabilježila je tromjesečno povećanje u iznosu 81,9 milijuna KM. Već uobičajno, pod utjecajem turističke sezone i dolaska bh. građana iz inozemstva, srpanj i prosinac bilježe najveće mjesečne stope rasta ove komponente. Tako je samo srpanjsko povećanje iznosilo 93,9 milijuna KM, kada je dostignuta razina od 2,74 milijarde KM, koja se zadržala i tijekom kolovoza, da bi u rujnu došlo do blage korekcije na 2,73 milijarde KM.

Promatrano na godišnjoj razini, gotovina izvan monetarnih vlasti bilježi kontinuirano povećanje od početka godine i rujanska stopa rasta iznosi 6,7%, u apsolutnom iznosu 172,0 milijuna KM, što je nešto više u odnosu na isto razdoblje prošle godine.

Od ožujka prošle godine, depoziti banaka kod monetarnih vlasti bilježe smanjenje koje krajem trećeg tromjesečja iznosi 194,2 milijuna KM (6,4%), što je manje za 0,3 pp u odnosu na prošlogodišnju stopu u istom razdoblju. Ovakva suprotna kretanja komponenti monetarne baze dovela su do stagnacije na godišnjoj razini od 5,60 milijardi KM.

Овакво кретање монетарне базе првенствено је детерминисано кретањем депозита банака код монетарних власти. Након што су банке смањиле држање средстава код ЦББиХ у првих пет мјесеци 2012. у укупном износу 577,8 милиона КМ, у јуну је дошло до благе корекције те су депозити банака с крајем другог квартала износили 2,59 милијарди КМ. Почетак трећег квартала обиљежило је скромније смањење да би у августу дошло до снажног повећања у износу од 359,1 милион КМ или повећање од 14,3%, што је највећи годишњи раст у претходне три године. Тада постигнути ниво задржао се до краја квартала и износи 2,86 милијарди КМ. Укупно квартално повећање износи 263,3 милиона КМ (10,1%).

С обзиром да су банке истовремено смањиле своја потраживања према иностранству за 166,9 милиона КМ, јасно је да се дио овог повећања може објаснити пословном одлуком банака за држањем веће количине средстава у земљи, а под утицајем екстремно ниских каматних стопа на међународном банкарском тржишту, те пооштравању критеријума за управљање ризиком.

Готовинска компонента монетарне базе, готовина изван монетарних власти, забиљежила је квартално повећање у износу 81,9 милиона КМ. Већ уобичајно, под утицајем туристичке сезоне и доласка бх. грађана из иностранства, јули и децембар биљеже највеће мјесечне стопе раста ове компоненте. Тако је само јулско повећање износило 93,9 милиона КМ, када је достигнут ниво од 2,74 милијарде КМ, који се задржао и током августа, да би у септембру дошло до благе корекције на 2,73 милијарде КМ.

Посматрано на годишњем нивоу, готовина изван монетарних власти биљежи континуирано повећање од почетка године и септембарска стопа раста износи 6,7%, у апсолутном износу 172,0 милиона КМ, што је нешто више у односу на исти период прошле године.

Од марта прошле године, депозити банака код монетарних власти биљеже смањење које крајем трећег квартала износи 194,2 милиона КМ (6,4%), што је мање за 0,3 пп у односу на прошлогодишњу стопу у истом периоду. Оваква супротна кретања компоненти монетарне базе довела су до стагнације на годишњем нивоу од 5,60 милијарди КМ.


54

3.2 Monetarni agregati

Promjene u trećem kvartalu Tokom prva dva mjeseca trećeg kvartala došlo je do povećanja najlikvidnije komponente novčane mase, monetarnog agregata M1, što je djelimično korigovano smanjenjem u septembru. Ukupno kvartalno povećanje iznosi 138,6 miliona KM (2,3%). Usljed povećanih potreba za likvidnošću, najveće povećanje obje komponente monetarnog agregata M1 zabilježeno je u julu. Kvartalno povećanje gotovine izvan banaka iznosi 64,8 miliona KM (2,7%), a prenosivih depozita u domaćoj valuti 73,9 miliona KM (2,0%).

3.2 Monetary Aggregates

Changes in the Third Quarter During the first two months of the third quarter there was an increase of the most liquid component of money supply, monetary aggregate M1, which was partly modified by a decrease in September. The total quarterly increase amounted to KM 138.6 million (2.3%). Due to the higher needs for liquidity, the highest increase of both components of monetary aggregate M1 was recorded in July. Quarterly increase of cash outside banks amounted to KM 64.8 million (2.7%) and that of transferrable deposits in the local currency KM 73.9 million (2.0%).

Grafikon 15: Monetarni agregati (u milionima KM)

Graph 15: Monetary Aggregates (in millions of KM)

Ostali depoziti u domaćoj valuti

Prenosivi depoziti u stranoj valuti

Ostali depoziti u str. valuti

Prenosivi depoziti u domaćoj valuti

Gotovina izvan banaka






Остали депозити у домаћој валути

Преносиви депозити у страној валути

Остали депозити у страној валути

Преносиви депозити у домаћој валути

Готовина изван банака

Other deposits in domestic currency

Transf. deposits in foreign currency

Time and sav. dep. in for. currency

Transf. deposits in domestic currency

Currency outside banks

Izvor: tabela 08 Source: table 08

Izvor: tablica 08 Извор: табела 08

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

16.000

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

16.000

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

Usljed pomenutih uvećanih potreba za likvidnošću, početkom kvartala kvazi-novac je zabilježio skromno smanjenje, što je korigovano povećanjem u sljedeća dva mjeseca. Ukupno kvartalno povećanje kvazi-novca iznosi 102,7 miliona KM (1,2%). S obzirom da prenosivi depoziti u stranoj valuti bilježe kontinuiran pad tokom kvartala, ovakvo kretanje kvazi-novca uslovljeno je kretanjem ostalih depozita i u domaćoj i u stranoj valuti. Ukupno smanjenje prenosivih depozita u stranoj valuti iznosi 53,4 miliona KM (4,9%). S druge strane, povećanje ostalih depozita u stranoj valuti iznosi 65,5 miliona KM (1,3%), a u domaćoj valuti 90,7 miliona KM (3,7%).

Usljed ovakvih kretanja, novčana masa, mjerena najširim monetarnim agregatom M2, na kvartalnom nivou uvećala se za 241,3 miliona KM (1,7%).

Due to the mentioned increased needs for liquidity, in the beginning of the quarter, quasi money recorded a small decline which was modified by the increase in the subsequent two months. The total quarterly increase of quasi money amounted to KM 102.7 million (1.2%). Taking into account that transferrable deposits in foreign currency recorded a continuous decline during the quarter, such trend of quasi money was caused by the trend of other deposits both in the local and foreign currency. The total decrease of transferrable deposits in foreign currency amounted to KM 53.4 million (4.9%). On the other hand, the increase of the other deposits in foreign currency amounted to KM 65.5 million (1.3%) and those in the local currency KM 90.7 million (3.7%).

Due to such trends, money supply, measured by the broadest monetary aggregate M2, increased on quarterly basis by KM 241.3 million (1.7%).


55

3.2 Monetarni agregati

Promjene u trećem tromjesečju Tijekom prva dva mjeseca trećeg tromjesečja došlo je do povećanja najlikvidnije komponente novčane mase, monetarnog agregata M1, što je djelomično korigirano smanjenjem u rujnu. Ukupno tromjesečno povećanje iznosi 138,6 milijuna KM (2,3%). Usljed povećanih potreba za likvidnošću, najveće povećanje obje komponente monetarnog agregata M1 zabilježeno je u srpnju. Tromjesečno povećanje gotovine izvan banaka iznosi 64,8 milijuna KM (2,7%), a prenosivih depozita u domaćoj valuti 73,9 milijuna KM (2,0%).

3.2 Монетарни агрегати

Промјене у трећем кварталу Током прва два мјесеца трећег квартала дошло је до повећања најликвидније компоненте новчане масе, монетарног агрегата М1, што је дјелимично кориговано смањењем у септембру. Укупно квартално повећање износи 138,6 милиона КМ (2,3%). Усљед повећаних потреба за ликвидношћу, највеће повећање обје компоненте монетарног агрегата М1 забиљежено је у јулу. Квартално повећање готовине изван банака износи 64,8 милиона КМ (2,7%), а преносивих депозита у домаћој валути 73,9 милиона КМ (2,0%).

Slika 15: Monetarni agregati (u milijunima KM)

Графикон 15: Монетарни агрегати (у милионима КМ)












Преносиви депозити у страној валути





Transf. deposits in foreign currency

Time and sav. dep. in for. currency

Transf. deposits in domestic currency




0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

16.000

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

16.000

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

Usljed pomenutih uvećanih potreba za likvidnošću, početkom tromjesečja kvazi-novac je zabilježio skromno smanjenje, što je korigirano povećanjem u sljedeća dva mjeseca. Ukupno tromjesečno povećanje kvazi-novca iznosi 102,7 milijuna KM (1,2%). S obzirom da prenosivi depoziti u stranoj valuti bilježe kontinuiran pad tijekom tromjesečja, ovakvo kretanje kvazi-novca uvjetovano je kretanjem ostalih depozita i u domaćoj i u stranoj valuti. Ukupno smanjenje prenosivih depozita u stranoj valuti iznosi 53,4 milijuna KM (4,9%). S druge strane, povećanje ostalih depozita u stranoj valuti iznosi 65,5 milijuna KM (1,3%), a u domaćoj valuti 90,7 milijuna KM (3,7%).

Usljed ovakvih kretanja, novčana masa, mjerena najširim monetarnim agregatom M2, na tromjesečnoj razini uvećala se za 241,3 milijuna KM (1,7%).

Усљед поменутих увећаних потреба за ликвидношћу, почетком квартала квази-новац је забиљежио скромно смањење, што је кориговано повећањем у сљедећа два мјесеца. Укупно квартално повећање квази-новца износи 102,7 милиона КМ (1,2%). С обзиром да преносиви депозити у страној валути биљеже континуиран пад током квартала, овакво кретање квази-новца условљено је кретањем осталих депозита и у домаћој и у страној валути. Укупно смањење преносивих депозита у страној валути износи 53,4 милиона КМ (4,9%). С друге стране, повећање осталих депозита у страној валути износи 65,5 милиона КМ (1,3%), а у домаћој валути 90,7 милиона КМ (3,7%).

Усљед оваквих кретања, новчана маса, мјерена најширим монетарним агрегатом М2, на кварталном нивоу увећала се за 241,3 милиона КМ (1,7%).


56

Grafikon 17: Komponente M2 (učešće)

Graph 17: Components of M2 (percent)

Oročeni i štedni depoziti

Depoziti po viđenju



Time and savings deposits

Demand deposits






Орочени и штедни депозити

Депозити по виђењу


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 910 111210 1112

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 910 111210 1112

Promjene na godišnjem nivou

Značajna stopa rasta novčane mase na godišnjem nivou prisutna od početka godine, nešto je ublažena u trećem kvartalu i u septembru iznosi 4,3%. Kao osnovni pokretač rasta novčane mase javljaju se depoziti u domaćoj valuti.

Unutar monetarnog agregata M1, prenosivi depoziti u domaćoj valuti su oscilirali tokom godine i rasli po godišnjoj stopi od 0,8% u junu do 4,1% u julu, da bi sa septembrom zabilježili skromno smanjenje na godišnjem nivou u iznosu 28,8 miliona KM (-0,8%).

U strukturi kvazi-novca, ostali depoziti u domaćoj valuti snažno su rasli tokom godine. Najnižu godišnju stopu rasta zabilježili su u julu (11,1%), što se djelimično može objasniti i većim rastom prenosivih depozita u

Changes at the Annual Level

A significant growth rate of money supply at the annual level was present from the beginning of the year, it was slightly mitigated in the third quarter and in September it amounted to 4.3%. Deposits in the local currency appear as the basic stimulation for the growth of money supply.

Within monetary aggregate M1, transferrable deposits in the local currency oscillated during the year and increased at the annual rate from 0.8% in June to 4.1% in July, and recorded a modest decline at the annual level in September amounting to KM 28.8 million (-0.8%).

In the quasi money structure, other deposits in the local currency recorded an intensive growth during the year. The lowest annual growth rate was recorded in July (11.1%), which can be partly explained by a higher growth

Grafikon 16: Rast M2 i doprinosi komponenti (godišnje stope)

Graph 16: Growth of M2 and Shares of its Different Components (Annual Rates)

Depoziti u domaćoj valuti

Depoziti u stranoj valuti


M2

Deposits in domestic currency

Deposits in foreign currency






Депозити у домаћој валути

Депозити у страној валути



M2

M2

M2

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

12,0%

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 910 111210 1112

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

12,0%

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 910 111210 1112


57

Slika 17: Komponente M2 (udio)

Графикон 17: Компоненте М2 (учешће)





Time and savings deposits

Demand deposits






Орочени и штедни депозити

Депозити по виђењу


0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 910 111210 1112

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 910 111210 1112

Promjene na godišnjoj razini

Značajna stopa rasta novčane mase na godišnjoj razini prisutna od početka godine, nešto je ublažena u trećem tromjesečju i u rujnu iznosi 4,3%. Kao osnovni pokretač rasta novčane mase javljaju se depoziti u domaćoj valuti.

Unutar monetarnog agregata M1, prenosivi depoziti u domaćoj valuti su oscilirali tijekom godine i rasli po godišnjoj stopi od 0,8% u lipnju do 4,1% u srpnju, da bi s rujnom zabilježili skromno smanjenje na godišnjoj razini u iznosu 28,8 milijuna KM (-0,8%).

U strukturi kvazi-novca, ostali depoziti u domaćoj valuti snažno su rasli tijekom godine. Najnižu godišnju stopu rasta zabilježili su u srpnju (11,1%), što se djelomično može objasniti i većim rastom prenosivih depozita u

Промјене на годишњем нивоу

Значајна стопа раста новчане масе на годишњем нивоу присутна од почетка године, нешто је ублажена у трећем кварталу и у септембру износи 4,3%. Као основни покретач раста новчане масе јављају се депозити у домаћој валути.

Унутар монетарног агрегата М1, преносиви депозити у домаћој валути су осцилирали током године и расли по годишњој стопи од 0,8% у јуну до 4,1% у јулу, да би са септембром забиљежили скромно смањење на годишњем нивоу у износу 28,8 милиона КМ (-0,8%).

У структури квази-новца, остали депозити у домаћој валути снажно су расли током године. Најнижу годишњу стопу раста забиљежили су у јулу (11,1%), што се дјелимично може објаснити и већим растом преносивих

Slika 16: Rast M2 i doprinosi komponenti (godišnje stope)

Графикон 16: Раст М2 и доприноси компоненти (годишње стопе)




M2

Deposits in domestic currency

Deposits in foreign currency






Депозити у домаћој валути




M2

M2

M2

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

12,0%

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 910 111210 1112

0,0%

2,0%

4,0%

6,0%

8,0%

10,0%

12,0%

2010. 2011. 2012.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 910 111210 1112


58

domaćoj valuti i već pomenutom potrebom privrede i stanovništva za većom likvidnošću u ljetnjim mjesecima. Krajem trećeg kvartala godišnja stopa rasta iznosila je 16,7%.

Kada je riječ o depozitima u stranoj valuti, prenosivi depoziti već duže vrijeme bilježe smanjenje i na godišnjem nivou koji sa septembarskim podacima iznosi 83,9 miliona KM (7,5%). Istovremeno, ostali depoziti bilježe povećanje s godišnjom stopom rasta od 4,0% i dosegli su iznos od 4,98 milijardi KM.

Multiplikacija novca

U trećem kvartalu, usljed snažnog rasta monetarne baze u odnosu na umjereniji rast monetarnih agregata, oba monetarna multiplikatora bilježe kvartalno smanjenje. Tako multiplikator za M1 iznosi 1,1078 (u odnosu na 1,1543 krajem prošlog kvartala), a za M2 2,6297 (u odnosu na 2,7569 krajem drugog kvartala).

Na godišnjem nivou, s obzirom na brži rast depozita u odnosu na rast monetarne baze, monetarni multiplikator za M1 se povećao za 0,0286, a za M2 za 0,1169.

of transferrable deposits in the local currency and the already mentioned need of the economy and citizens for higher liquidity in the summer months. In the end of the third quarter, the annual growth rate amounted to 16.7%.

Speaking of deposits in foreign currency, transferrable deposits were decreasing for a longer period of time at the annual level as well, which with the September data included amounts to KM 83.9 million (7.5%). At the same time, other deposits recorded increase with the annual growth rate of 4.0% and reached the amount of KM 4.98 billion.

Money Multiplication

In the third quarter, due to a strong growth of monetary base compared to the moderate growth of monetary aggregates, both monetary multipliers recorded a quarterly decrease. So, multiplier for M1 amounts to 1.1078 (compared to 1.1543 in the end of the previous quarter) and that for M2, 2.6297 (compared to 2.7569 in the end of the second quarter).

At the annual level, taking into account a faster growth of deposits compared to the growth of monetary base, monetary multiplier for M1 increased by 0.0286, and that for M2 by 0.1169.

Tabela: Monetarni agregati -struktura i godišnje stope rasta

Table: Monetary Aggregates - Structure and Annual Growth Rates

Sept.2011./Sept.2011

Sept.2012./Sept.2012

2011. 2012.

Udio uM2 (%)/Share ofM2 (%)

Sept./Sept.

Dec./Dec.

Mart/March

Juni/June

Sept./Sept.

Udio uM2 (%)/Share ofM2 (%)

M1 42,9 4,7 4,8 4,4 3,1 2,3 42,1

Gotovina izvan banaka15,9 6,8 7,0 7,7 6,8 7,5 16,4

Cash outside banks

Prenosivi u domaćoj valuti27,0 3,5 3,5 2,4 0,8 -0,8 25,7

Transferable deposits in domestic currency

QM 57,1 6,7 6,5 4,8 6,8 5,8 57,9

Ostali depoziti u domaćoj valuti15,3 14,0 14,8 16,1 16,1 16,7 17,1


Prenosivi u stranoj valuti7,9 -7,9 -9,1 -6,9 -8,7 -7,5 7,0

Transferable deposits in foreign currency

Ostali depoziti u stranoj valuti33,9 7,6 7,1 2,8 6,6 4,0 33,8

Other deposits in foreign currency

M2 100,0 5,8 5,8 4,6 5,2 4,3 100,0


59

domaćoj valuti i već pomenutom potrebom privrede i stanovništva za većom likvidnošću u ljetnjim mjesecima. Krajem trećeg tromjesečja godišnja stopa rasta iznosila je 16,7%.

Kada je riječ o depozitima u stranoj valuti, prenosivi depoziti već duže vrijeme bilježe smanjenje i na godišnjoj razini koja s rujanskim podacima iznosi 83,9 milijuna KM (7,5%). Istovremeno, ostali depoziti bilježe povećanje s godišnjom stopom rasta od 4,0% i dosegli su iznos od 4,98 milijardi KM.

Multiplikacija novca

U trećem tromjesečju, usljed snažnog rasta monetarne baze u odnosu na umjereniji rast monetarnih agregata, oba monetarna multiplikatora bilježe tromjesečno smanjenje. Tako multiplikator za M1 iznosi 1,1078 (u odnosu na 1,1543 krajem prošlog tromjesečja), a za M2 2,6297 (u odnosu na 2,7569 krajem drugog tromjesečja).

Na godišnjoj razini, s obzirom na brži rast depozita u odnosu na rast monetarne baze, monetarni multiplikator za M1 se povećao za 0,0286, a za M2 za 0,1169.

депозита у домаћој валути и већ поменутом потребом привреде и становништва за већом ликвидношћу у љетњим мјесецима. Крајем трећег квартала годишња стопа раста износила је 16,7%.

Када је ријеч о депозитима у страној валути, преносиви депозити већ дуже вријеме биљеже смањење и на годишњем нивоу који са септембарским подацима износи 83,9 милиона КМ (7,5%). Истовремено, остали депозити биљеже повећање с годишњом стопом раста од 4,0% и досегли су износ од 4,98 милијарди КМ.

Мултипликација новца

У трећем кварталу, усљед снажног раста монетарне базе у односу на умјеренији раст монетарних агрегата, оба монетарна мултипликатора биљеже квартално смањење. Тако мултипликатор за М1 износи 1,1078 (у односу на 1,1543 крајем прошлог квартала), а за М2 2,6297 (у односу на 2,7569 крајем другог квартала).

На годишњем нивоу, с обзиром на бржи раст депозита у односу на раст монетарне базе, монетарни мултипликатор за М1 се повећао за 0,0286, а за М2 за 0,1169.

Tablica: Monetarni agregati -struktura i godišnje stope rasta

Табела: Монетарни агрегати -структура и годишње стопе раста

Rujan2011./Септ.2011.

Rujan2012./Септ.2012.

2011. 2012.

Udjel uM2 (%)/Удио уM2 (%)

Rujan/ Септ.

Pros./Децем.

Ožujak/Март

Lipanj/Јуни

Rujan/ Септ.

Udjel u M2 (%)/Удио уM2 (%)

M1 42,9 4,7 4,8 4,4 3,1 2,3 42,1

Gotovina izvan banaka15,9 6,8 7,0 7,7 6,8 7,5 16,4


Prenosivi depoziti u domaćoj valuti27,0 3,5 3,5 2,4 0,8 -0,8 25,7


QM 57,1 6,7 6,5 4,8 6,8 5,8 57,9

Ostali depoziti u domaćoj valuti15,3 14,0 14,8 16,1 16,1 16,7 17,1


Ostali depoziti u stranoj valuti7,9 -7,9 -9,1 -6,9 -8,7 -7,5 7,0


Ostali depoziti u stranoj valuti33,9 7,6 7,1 2,8 6,6 4,0 33,8


M2 100,0 5,8 5,8 4,6 5,2 4,3 100,0


60

Protivstavke novčane mase u trećem kvartalu

Potraživanja od domaćeg sektora zabilježila su povećanje za 156,4 miliona KM (1,0%). Međutim, odbitne stavke na strani pasive su istovremeno porasle za 139,3 miliona KM (2,6%), što je rezultiralo skromnim povećanjem neto domaće aktive za 17,1 milion KM (0,2%). U odbitne stavke ulaze vrijednosni papiri, krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto).

Strana aktiva CBBiH povećala se za 403,8 miliona KM (6,8%). Istovremeno, komercijalne banke su smanjile svoja potraživanja prema inostranstvu za 166,9 miliona KM (6,1%), dok su obaveze prema inostranstvu ostvarile blago povećanje u iznosu od 12,8 miliona KM (0,3%). Tako se neto strana aktiva povećala za 224,2 miliona KM (4,7%).

Protivstavke novčane mase na godišnjem nivou

Na godišnjem nivou neto domaća aktiva se povećala za 141,1 milion KM (1,5%) kao rezultat povećanja potraživanja od domaćeg sektora za 993,9 miliona KM (6,9%) te povećanja odbitnih stavki za 852,8 miliona KM (18,0%).

Trend smanjenja zaduženja komercijalnog bankarskog sektora u inostranstvu nastavio se i u trećem kvartalu. Tako su banke smanjile stranu pasivu za čak 748,9 miliona KM (16,1%). Istovremeno, smanjena je i strana aktiva za 189,7 miliona KM (5,6%). Uz neznatno povećanje strane aktive CBBiH u iznosu 47,1 milion KM (0,8%), neto strana aktiva se povećala za 607,6 miliona KM (4,3%).

Counter-items of Money Supply in the Third Quarter

Claims on the local sector recorded an increase of KM 156.4 million (1.0%). However, deduction items on the side of liabilities at the same time also increased by KM 139.3 million (2.6%) which resulted in a modest increase of net domestic assets by KM 17.1 million (0.2%). Deduction items include securities, loans, shares and other capital and other items (net).

Foreign assets of the CBBH increased by KM 403.8 million (6.8%). At the same time, commercial banks decreased their claims to foreign countries by KM 166.9 million (6.1%), while the liabilities towards foreign countries recorded a small increase in the amount of KM 12.8 million (0.3%). So, net foreign assets increased by KM 224.2 million (4.7%).

Counter-items of Money Supply at the Annual Level

At the annual level, net domestic assets increased by KM 141.1 million (1.5%) as a result of the increase of claims on the local sector by KM 993.9 million (6.9%) and the increase of deduction items by KM 852.8 million (18.0%).

The trend of the decrease of debts of commercial banks sector in the foreign countries continued in the third quarter. So, banks decreased their foreign liabilities by even KM 748.9 million (16.1%). At the same time, foreign assets decreased by KM 189.7 million (5.6%). With a small increase of the foreign assets of the CBBH in the amount of KM 47.1 million (0.8%), net foreign assets increased by KM 607.6 million (4.3%).

Grafikon 18: Struktura novčane mase, M2 (u milijardama KM)

Graph 18: Composition of M2 Money Supply (in billions of KM)

Neto domaća aktiva


Neto strana aktiva

Net Domestic Assets

Net Foreign Assets

Neto domaća aktiva


Neto strana aktiva

M2=NDA+NSA

M2=NDA+NSA

Нето домаћа актива

Нето страна актива

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


61

Protustavke novčane mase u trećem tromjesečju

Potraživanja od domaćeg sektora zabilježila su povećanje za 156,4 milijuna KM (1,0%). Međutim, odbitne stavke na strani pasive su istovremeno porasle za 139,3 milijuna KM (2,6%), što je rezultiralo skromnim povećanjem neto domaće aktive za 17,1 milijun KM (0,2%). U odbitne stavke ulaze vrijednosnice, krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto).

Strana aktiva CBBiH povećala se za 403,8 milijuna KM (6,8%). Istovremeno, komercijalne banke su smanjile svoja potraživanja prema inozemstvu za 166,9 milijuna KM (6,1%), dok su obveze prema inozemstvu ostvarile blago povećanje u iznosu od 12,8 milijuna KM (0,3%). Tako se neto strana aktiva povećala za 224,2 milijuna KM (4,7%).

Protustavke novčane mase na godišnjoj razini

Na godišnjoj razini neto domaća aktiva se povećala za 141,1 milijun KM (1,5%) kao rezultat povećanja potraživanja od domaćeg sektora za 993,9 milijuna KM (6,9%) te povećanja odbitnih stavki za 852,8 milijuna KM (18,0%).

Trend smanjenja zaduženja komercijalnog bankarskog sektora u inozemstvu nastavio se i u trećem tromjesečju. Tako su banke smanjile stranu pasivu za čak 748,9 milijuna KM (16,1%). Istovremeno, smanjena je i strana aktiva za 189,7 milijuna KM (5,6%). Uz neznatno povećanje strane aktive CBBiH u iznosu 47,1 milijun KM (0,8%), neto strana aktiva se povećala za 607,6 milijuna KM (4,3%).

Противставке новчане масе у трећем кварталу

Потраживања од домаћег сектора забиљежила су повећање за 156,4 милиона КМ (1,0%). Међутим, одбитне ставке на страни пасиве су истовремено порасле за 139,3 милиона КМ (2,6%), што је резултовало скромним повећањем нето домаће активе за 17,1 милион КМ (0,2%). У одбитне ставке улазе хартије од вриједности, кредити, акције и други капитал и остале ставке (нето).

Страна актива ЦББиХ повећала се за 403,8 милиона КМ (6,8%). Истовремено, комерцијалне банке су смањиле своја потраживања према иностранству за 166,9 милиона КМ (6,1%), док су обавезе према иностранству оствариле благо повећање у износу од 12,8 милиона КМ (0,3%). Тако се нето страна актива повећала за 224,2 милиона КМ (4,7%).

Противставке новчане масе на годишњем нивоу

На годишњем нивоу нето домаћа актива се повећала за 141,1 милион КМ (1,5%) као резултат повећања потраживања од домаћег сектора за 993,9 милиона КМ (6,9%) те повећања одбитних ставки за 852,8 милиона КМ (18,0%).

Тренд смањења задужења комерцијалног банкарског сектора у иностранству наставио се и у трећем кварталу. Тако су банке смањиле страну пасиву за чак 748,9 милиона КМ (16,1%). Истовремено, смањена је и страна актива за 189,7 милиона КМ (5,6%). Уз незнатно повећање стране активе ЦББиХ у износу 47,1 милион КМ (0,8%), нето страна актива се повећала за 607,6 милиона КМ (4,3%).

Slika 18: Struktura novčane mase, M2 (u milijardama KM)

Графикон 18: Структура новчане масе, M2 (у милијардама КМ)

Neto domaća aktiva


Neto strana aktiva

Net Domestic Assets

Net Foreign Assets

Neto domaća aktiva


Neto strana aktiva

M2=NDA+NSA

M2=NDA+NSA

Нето домаћа актива


4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


62

Grafikon 19: Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim periodima (u milionima KM)

Graph 19: Commercial Banks Accounts Balances with CBBH by Maintenance Periods (in millions of KM)

Osnovica za obračun obavezne rezerve zabilježila je rastući trend u trećem kvartalu i na kraju trećeg kvartala iznosi 14,85 milijardi KM. Kod 29 banaka, koje su trenutno u sistemu obavezne rezerve, ukupno povećanje osnovice iznosi 340,0 miliona KM. Međutim, zbog gorepomenutog isključivanja Hercegovačke banke d.d. Mostar, čija je osnovica na kraju 18. dekade iznosila 96,9 miliona KM, neto efekat je smanjen za 243,1 milion KM (1,3%) u odnosu na kraj prethodnog kvartala.

The base for the calculation of required reserves recorded a growing trend in Q3 and at the end of Q3 it was KM 14.85 billion. With 29 banks, which are currently in the required reserves system, the total increase of the base was KM 340.0 million. However, due to the above-mentioned exclusion of Hercegovačka banka dd Mostar, whose base was KM 96.9 million at the end of the 18th decade, the net effect was reduced by KM 243.1 million (1.3%) compared to the end of the previous quarter.

3.3 Obavezna rezerva

Tokom 2012. nastavile su se primjenjivati odluke Upravnog vijeća CBBiH koje su stupile na snagu u prvom kvartalu 2011. Na osnovicu s ročnošću do jedne godine primjenjuje se stopa obavezne rezerve od 10%, a na osnovicu preko jedne godine nastavila se primjenjivati stopa od 7%. Usljed ukidanja dozvole za rad Hercegovačkoj banci d.d. Mostar ukupan broj banaka u sistemu obavezne rezerve smanjio sa 30 na 29 banaka.

3.3 Required Reserves

The decisions of the CBBH Governing Council, which came into force in Q1 2011, have continued to be applied in 2012. The required reserves rate of 10% has been applied on the base with maturity up to one year and the rate of 7% has been applied on the base with maturity over one year. Due to the cancellation of the license to Hercegovačka banka dd Mostar, the total number of banks in the required reserves system decreased from 30 to 29 banks.

Obavezne rezerve


Višak rezervi

Required Reserves

Excess Reserves

Obvezne rezerve


Višak rezervi

Обавезне резерве

Вишак резерви

8001.0001.2001.4001.6001.8002.0002.2002.4002.6002.8003.0003.2003.4003.600

30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27

2010. 2011. 2012.

8001.0001.2001.4001.6001.8002.0002.2002.4002.6002.8003.0003.2003.4003.600

30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27

2010. 2011. 2012.

Grafikon 20: Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim periodima (u %)

Graph 20: Implicit Rate and Required Reserves Rates by Maintenance Periods (percent)


Implicitna stopa OR

Stopa OR na osnovicu do 1 god.

Stopa OR na osnovicu preko 1 god. (d. skala)

Implicit RR rate

RR Rate for base up to 1 year

RR Rate for base over 1 year (r.h. scale)


Implicitna stopa OR



Имплицитна стопа ОР

Стопа ОР на основицу до 1 год.

Стопа ОР на основицу преко 1 год. (д.скала)

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27

2010. 2011. 2012.

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27

2010. 2011. 2012.


63

Slika 19: Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim razdobljima (u milijunima KM)

Графикон 19: Ликвидност комерцијалних банака по обрачунским периодима (у милионима КМ)

Osnovica za obračun obvezne pričuve zabilježila je rastući trend u trećem tromjesečju i na kraju trećeg tromjesečja iznosi 14,85 milijardi KM. Kod 29 banaka, koje su trenutno u sustavu obvezne pričuve, ukupno povećanje osnovice iznosi 340,0 milijuna KM. Međutim, zbog gorepomenutog isključivanja Hercegovačke banke d.d. Mostar, čija je osnovica na kraju 18. dekade iznosila 96,9 milijuna KM, neto efekat je smanjen za 243,1 milijun KM (1,3%) u odnosu na kraj prethodnog tromjesečja.

Основица за обрачун обавезне резерве забиљежила је растући тренд у трећем кварталу и на крају трећег квартала износи 14,85 милијарди КМ. Код 29 банака, које су тренутно у систему обавезне резерве, укупно повећање основице износи 340,0 милиона КМ. Међутим, због горепоменутог искључивања Херцеговачке банке д.д. Мостар, чија је основица на крају 18. декаде износила 96,9 милиона КМ, нето ефекат је смањен за 243,1 милион КМ (1,3%) у односу на крај претходног квартала.

3.3 Obvezna rezerva

Tijekom 2012. nastavile su se primjenjivati odluke Upravnog vijeća CBBiH koje su stupile na snagu u prvom tromjesečju 2011. Na osnovicu s ročnošću do jedne godine primjenjuje se stopa obvezne pričuve od 10%, a na osnovicu preko jedne godine nastavila se primjenjivati stopa od 7%. Usljed ukidanja dozvole za rad Hercegovačkoj banci d.d. Mostar ukupan broj banaka u sustavu obvezne pričuve smanjio sa 30 na 29 banaka.

3.3 Обавезна резерва

Током 2012. наставиле су се примјењивати одлуке Управног одбора ЦББиХ које су ступиле на снагу у првом кварталу 2011. На основицу с рочношћу до једне године примјењује се стопа обавезне резерве од 10%, а на основицу преко једне године наставила се примјењивати стопа од 7%. Усљед укидања дозволе за рад Херцеговачкој банци д.д. Мостар укупан број банака у систему обавезне резерве смањио са 30 на 29 банака.

Obavezne rezerve


Višak rezervi

Required Reserves

Excess Reserves

Obvezne rezerve


Višak rezervi

Обавезне резерве

Вишак резерви

8001.0001.2001.4001.6001.8002.0002.2002.4002.6002.8003.0003.2003.4003.600

30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27

2010. 2011. 2012.

8001.0001.2001.4001.6001.8002.0002.2002.4002.6002.8003.0003.2003.4003.600

30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27

2010. 2011. 2012.

Slika 20: Likvidnost komercijalnih banaka po obračunskim razdobljima (u %)

Графикон 20: Ликвидност комерцијалних банака по обрачунским периодима (у %)


Implicitna stopa OR



Implicit RR rate

RR Rate for base up to 1 year

RR Rate for base over 1 year (r.h. scale)


Implicitna stopa OR



Имплицитна стопа ОР

Стопа ОР на основицу до 1 год.

Стопа ОР на основицу преко 1 год. (д.скала)

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27

2010. 2011. 2012.

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33 36 3 6 9 12 15 18 21 24 27

2010. 2011. 2012.


64

Posmatrajući ročnu strukturu osnovice, dugoročna osnovica, na koju se računa stopa OR od 7%, zabilježila je povećanje u iznosu 147,8 miliona KM (2,1%), a kratkoročna za 95,3 miliona KM (1,3%).

Banke su povećale osnovicu u domaćoj valuti i to za 256,2 miliona KM, čime je udio domaće valute povećano na 47,5% ukupne osnovice, da bi se u 26. dekadi dostigla rekordnu vrijednost udjela od 47,7%. Istovremeno, banke su zabilježile smanjenje osnovice u stranoj valuti za 13,2 miliona KM (0,2%), čime je udio strane valute smanjen na 52,5%.

Prosječna obavezna rezerva se povećala za 19,9 miliona KM (1,6%) i sa 27. dekadom iznosi 1,26 milijardi KM.

Zabilježeno je značajno povećanja salda na računu rezervi kod CBBiH u iznosu 317,5 miliona KM (13,0%), što je rezultat gorepomenutog povećanja obavezne rezerve i povećanja viška sredstava iznad OR za 297,6 miliona KM (24,8%).

Ovo povećanje viška sredstava iznad OR na računu kod CBBiH uticalo je i na povećanje implicitne stope OR, koja predstavlja odnos ukupnog prosječnog iznosa novčanih sredstava na računima rezervi komercijalnih banaka i ukupne osnovice za obračun obavezne rezerve. Na kraju 27. obračunskog perioda implicitna stopa iznosila je 18,6% i u poređenju sa 18. obračunskim periodom (kraj prethodnog kvartala) povećala se za 186 baznih poena.

Ukupno plaćena naknada bankama po osnovu držanja sredstava na računu rezervi u trećem kvartalu iznosila je 82,6 hiljada KM. Pri tome je naknada na iznos obavezne rezerve iznosila 36,0 hiljada KM, a naknada na višak sredstva iznad OR 46,5 hiljada KM.

U poređenju s prethodnim kvartalom, ukupno isplaćeni iznos sredstava na ime naknade manji je za 211,3 hiljade KM, odnosno za 71,9%. Pri tome, iznos isplaćenih sredstva na ime držanja obavezne rezerve manji je za 93,1 hiljadu KM, dok je iznos naknade po osnovu viška sredstava iznad OR manji za 118,2 hiljade KM. Prosječna naknada po obračunskim periodima u posmatranom kvartalu iznosila je 9,2 hiljade KM, što u poređenju s prethodnim kvartalom predstavlja smanjenje od 23,5 hiljada KM.

The long-term base on which the RR rate of 7% is calculated increased in the amount of KM 147.8 million (2.1%), and the short-term base by KM 95.3 million (1.3%).

Banks raised the base in local currency by KM 256.2 million, which increased the share of local currency to 47.5% of the total base, whereas in the 26th decade it reached a record share value of 47.7%. At the same time, banks recorded a decrease of the base in foreign currency by KM 13.2 million (0.2%), which reduced the share of foreign currency to 52.5%.

The average required reserves increased by KM 19.9 million (1.6%) and as of the 27th decade they amounted to KM 1.26 billion.

A significant increase by KM 317.5 million (13.0%) was recorded in the balance of the reserve account with CBBH, as a result of the above-mentioned increase of required reserves and increase of excess funds over the RR by KM 297.6 million (24.8%).

This increase in excess funds over RR on the account with CBBH led to the increasing RR implicit rate, which represents the ratio of the average total amount of funds on the reserve accounts of commercial banks and the total base for the required reserves calculation. The implicit rate was 18.6% at the end of the 27th maintenance period, and it increased by 186 bp relative to the 18th maintenance period (end of Q2).

The total remuneration paid to banks for funds held in the reserve account in Q3 was KM 82.6 thousand. Specifically, the remuneration for the required reserves was KM 36.0 thousand and remuneration for the excess funds over RR was KM 46.5 thousand.

Compared to the previous quarter, the total amount paid as remuneration was down by KM 211.3 thousand or 71.9%. Specifically, the amount of remuneration paid for holding required reserves decreased by KM 93.1 thousand, whereas the amount of remuneration for excess funds over RR was lower by KM 118.2 thousand. The average remuneration per maintenance periods in Q3 was KM 9.2 thousand, representing a decrease of KM 23.5 thousand compared with Q2.


65

Promatrajući ročnu strukturu osnovice, dugoročna osnovica, na koju se računa stopa obveza pričuva od 7%, zabilježila je povećanje u iznosu 147,8 milijuna KM (2,1%), a kratkoročna za 95,3 milijuna KM (1,3%).

Banke su povećale osnovicu u domaćoj valuti i to za 256,2 milijuna KM, čime je udio domaće valute povećan na 47,5% ukupne osnovice, da bi se u 26. dekadi dostigla rekordnu vrijednost udjela od 47,7%. Istovremeno, banke su zabilježile smanjenje osnovice u stranoj valuti za 13,2 milijuna KM (0,2%), čime je udio strane valute smanjen na 52,5%.

Prosječna obvezna pričuva se povećala za 19,9 milijuna KM (1,6%) i sa 27. dekadom iznosi 1,26 milijardi KM.

Zabilježeno je značajno povećanja salda na računu pričuva kod CBBiH u iznosu 317,5 milijuna KM (13,0%), što je rezultat gorepomenutog povećanja obvezne pričuve i povećanja viška sredstava iznad obvezne pričuve za 297,6 milijuna KM (24,8%).

Ovo povećanje viška sredstava iznad obvezne pričuve na računu kod CBBiH utjecalo je i na povećanje implicitne stope obvezne pričuve, koja predstavlja odnos ukupnog prosječnog iznosa novčanih sredstava na računima pričuva komercijalnih banaka i ukupne osnovice za obračun obvezne pričuve. Na kraju 27. obračunskog razdoblja implicitna stopa iznosila je 18,6% i u poređenju sa 18. obračunskim razdobljem (kraj prethodnog tromjesečja) povećala se za 186 baznih poena.

Ukupno plaćena naknada bankama po osnovi držanja sredstava na računu pričuva u trećem tromjesečju iznosila je 82,6 tisuća KM. Pri tome je naknada na iznos obvezne pričuve iznosila 36,0 tisuća KM, a naknada na višak sredstva iznad obvezne pričuve 46,5 tisuća KM.

U poređenju s prethodnim tromjesečjem, ukupno isplaćeni iznos sredstava na ime naknade manji je za 211,3 tisuće KM, odnosno za 71,9%. Pri tome, iznos isplaćenih sredstva na ime držanja obvezne pričuve manji je za 93,1 tisuću KM, dok je iznos naknade po osnovi viška sredstava iznad obvezne pričuve manji za 118,2 tisuće KM. Prosječna naknada po obračunskim razdobljima u promatranom tromjesečju iznosila je 9,2 tisuće KM, što u poređenju s prethodnim tromjesečjem predstavlja smanjenje od 23,5 tisuća KM.

Посматрајући рочну структуру основице, дугорочна основица, на коју се рачуна стопа ОР од 7%, забиљежила је повећање у износу 147,8 милиона КМ (2,1%), а краткорочна за 95,3 милиона КМ (1,3%).

Банке су повећале основицу у домаћој валути и то за 256,2 милиона КМ, чиме је удио домаће валуте повећано на 47,5% укупне основице, да би се у 26. декади достигла рекордну вриједност удјела од 47,7%. Истовремено, банке су забиљежиле смањење основице у страној валути за 13,2 милиона КМ (0,2%), чиме је удио стране валуте смањен на 52,5%.

Просјечна обавезна резерва се повећала за 19,9 милиона КМ (1,6%) и са 27. декадом износи 1,26 милијарди КМ.

Забиљежено је значајно повећања салда на рачуну резерви код ЦББиХ у износу 317,5 милиона КМ (13,0%), што је резултат горепоменутог повећања обавезне резерве и повећања вишка средстава изнад ОР за 297,6 милиона КМ (24,8%).

Ово повећање вишка средстава изнад ОР на рачуну код ЦББиХ утицало је и на повећање имплицитне стопе ОР, која представља однос укупног просјечног износа новчаних средстава на рачунима резерви комерцијалних банака и укупне основице за обрачун обавезне резерве. На крају 27. обрачунског периода имплицитна стопа износила је 18,6% и у поређењу са 18. обрачунским периодом (крај претходног квартала) повећала се за 186 базних поена.

Укупно плаћена накнада банкама по основу држања средстава на рачуну резерви у трећем кварталу износила је 82,6 хиљада КМ. При томе је накнада на износ обавезне резерве износила 36,0 хиљада КМ, а накнада на вишак средства изнад ОР 46,5 хиљада КМ.

У поређењу с претходним кварталом, укупно исплаћени износ средстава на име накнаде мањи је за 211,3 хиљаде КМ, односно за 71,9%. При томе, износ исплаћених средства на име држања обавезне резерве мањи је за 93,1 хиљаду КМ, док је износ накнаде по основу вишка средстава изнад ОР мањи за 118,2 хиљаде КМ. Просјечна накнада по обрачунским периодима у посматраном кварталу износила је 9,2 хиљаде КМ, што у поређењу с претходним кварталом представља смањење од 23,5 хиљада КМ.


66

3.4 Aktivnosti komercijalnih banaka u BiH

U toku trećeg kvartala 2012. ukupno je poslovalo 28 komercijalnih banaka u BiH (18 banaka sa sjedištem u FBiH i 10 sa sjedištem u RS-u). Agencija za bankarstvo FBiH 11.7.2012. ukinula je bankarsku dozvolu za rad Hercegovačke banke dd Mostar, koja je bila pod privremenom upravom od 5.4.2001. Pod privemenom upravom je još uvijek Poštanska banka BiH. Za poslove skrbništva registrovano je 12 banaka2, devet iz Federacije BiH i tri iz RS-a.

U program osiguranja depozita u BiH uključeno je 26 banaka, a maksimalni iznos osiguranog depozita je 35.000 KM i odnosi se isključivo na fizička lica.

3.4.1 Krediti kod komercijalnih banaka

Ukupni krediti komercijalnih banaka u BiH iznosili su 15,91 milijardu KM na kraju trećeg kvartala 2012, što predstavlja povećanje od 237,3 miliona KM ili 1,5% u odnosu na kraj drugog kvartala. Godišnja stopa rasta ukupnih kredita iznosi 6,2% u septembru 2012. (za izračunavanje godišnjih stopa rasta izuzeti su iznosi po osnovu reklasifikacije kredita, pogledati napomenu uz tabelu 11).

Kratkoročni krediti su povećani za 44,6 miliona KM ili 1,1%, a dugoročni za 192,7 miliona KM ili 1,7% na kraju trećeg u odnosu na kraj drugog kvartala tekuće godine. U septembru 2012. učešće dugoročnih kredita u ukupnim kreditima iznosilo je 73,6%.

3.4 Activities of Commercial Banks in BH

During Q3 2012, 28 commercial banks operated in BH, including 18 based in FBH and 10 in RS. On 11 July 2012, the FBH Banking Agency revoked the working license for Herzegovačka banka dd Mostar, which had been in receivership since 05 April 2001. Poštanska banka BiH is still in receivership. In Q3, 12 banks2 provided custodial services, 9 in FBH and 3 in RS.

The deposit insurance program in BH included 26 banks, and the maximum amount of deposit insurance is KM 35,000 and applies only to natural persons.

3.4.1 Loans with Commercial Banks

The total loans with commercial banks in BH were KM 15.91 billion as of end of Q3 2012, representing an increase of KM 237.3 million or 1.5% compared to the end of Q2. The annual growth rate of total loans was 6.2% in September 2012 (for calculation of annual rates of growth, the amounts affected by reclassification of loans were excluded, see note below the table no. 11).

Short-term loans increased by KM 44.6 million or 1.1% and long-term loans by KM 192.7 million or 1.7% at the end of Q3 of the current year. In September 2012, long-term loans accounted for 73.6% of total loans.

Grafikon 21: Krediti nevladinom sektoru (u milijardama KM)

Graph 21: Loans to Non-Governmental Sector (in billions of KM)

Izvor: tabela 18 i 19Source: table 18 and 19

Izvor: tablica 18 i 19Извор: табела 18 и 19

Godišnja stopa rasta (d.skala)

Dugoročni krediti (l.skala)

Kratkoročni krediti (l.skala)

Annual growth rates (r.h.scale)

Long-term loans (r.h.scale)

Short-term loans (r.h.scale)




Годишња стопа раста (д.скала)

Дугорочни кредити (л.скала)

Краткорочни кредити (л.скала)

-2%

0%

2%

4%

6%

0

4

8

12

16

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

-2%

0%

2%

4%

6%

0

4

8

12

16

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

2 Izvor: Komisija za vrijednosne papire FBiH i Komisija za hartije od vrijednosti RS2 Source: FBH Securities Commssion and RS Securities Commission


67

3.4 Aktivnosti komercijalnih banaka u BiH

Tijekom trećeg tromjesečja 2012. ukupno je poslovalo 28 komercijalnih banaka u BiH (18 banaka sa sjedištem u FBiH i 10 sa sjedištem u RS-u). Agencija za bankarstvo FBiH 11.7.2012. ukinula je bankarsku dozvolu za rad Hercegovačke banke dd Mostar, koja je bila pod privremenom upravom od 5.4.2001. Pod privemenom upravom je još uvijek Poštanska banka BiH. Za poslove skrbništva registrirano je 12 banaka2, devet iz Federacije BiH i tri iz RS-a.

U program osiguranja depozita u BiH uključeno je 26 banaka, a maksimalni iznos osiguranog depozita je 35.000 KM i odnosi se isključivo na fizičke osobe.

3.4.1 Krediti kod komercijalnih banaka

Ukupni krediti komercijalnih banaka u BiH iznosili su 15,91 milijardu KM na kraju trećeg tromjesečja 2012, što predstavlja povećanje od 237,3 milijuna KM ili 1,5% u odnosu na kraj drugog tromjesečja. Godišnja stopa rasta ukupnih kredita iznosi 6,2% u rujnu 2012. (za izračunavanje godišnjih stopa rasta izuzeti su iznosi po osnovi reklasifikacije kredita, pogledati napomenu uz tablicu 11).

Kratkoročni krediti su povećani za 44,6 milijuna KM ili 1,1%, a dugoročni za 192,7 milijuna KM ili 1,7% na kraju trećeg u odnosu na kraj drugog tromjesečja tekuće godine. U rujnu 2012. udio dugoročnih kredita u ukupnim kreditima iznosio je 73,6%.

3.4 Активности комерцијалних банака у БиХ

У току трећег квартала 2012. укупно је пословало 28 комерцијалних банака у БиХ (18 банака са сједиштем у ФБиХ и 10 са сједиштем у РС-у). Агенција за банкарство ФБиХ 11.7.2012. укинула је банкарску дозволу за рад Херцеговачке банке дд Мостар, која је била под привременом управом од 5.4.2001. Под привеменом управом је још увијек Поштанска банка БиХ. За послове скрбништва регистровано је 12 банака2, девет из Федерације БиХ и три из РС-а.

У програм осигурања депозита у БиХ укључено је 26 банака, а максимални износ осигураног депозита је 35.000 КМ и односи се искључиво на физичка лица.

3.4.1 Кредити код комерцијалних банака

Укупни кредити комерцијалних банака у БиХ износили су 15,91 милијарду КМ на крају трећег квартала 2012, што представља повећање од 237,3 милиона КМ или 1,5% у односу на крај другог квартала. Годишња стопа раста укупних кредита износи 6,2% у септембру 2012. (за израчунавање годишњих стопа раста изузети су износи по основу рекласификације кредита, погледати напомену уз табелу 11).

Краткорочни кредити су повећани за 44,6 милиона КМ или 1,1%, а дугорочни за 192,7 милиона КМ или 1,7% на крају трећег у односу на крај другог квартала текуће године. У септембру 2012. учешће дугорочних кредита у укупним кредитима износило је 73,6%.

Slika 21: Krediti nevladinom sektoru (u milijardama KM)

Графикон 21: Кредити невладином сектору (у милијардама КМ))






Annual growth rates (r.h.scale)

Long-term loans (r.h.scale)

Short-term loans (r.h.scale)




Годишња стопа раста (д.скала)

Дугорочни кредити (л.скала)

Краткорочни кредити (л.скала)

-2%

0%

2%

4%

6%

0

4

8

12

16

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

-2%

0%

2%

4%

6%

0

4

8

12

16

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

2 Izvor: Komisija za vrijednosne papire FBiH i Komisija za hartije od vrijednosti RS2 Извор: Комисија за вриједносне папире ФБиХ и Комисија за хартије од вриједности РС


68

Grafikon 22: Godišnje stope rasta kredita

Graph 22: Annual Growth Rates of Loans

Krediti nefinansijskim javnim i privatnim preduzećima na kraju trećeg kvartala 2012. iznosili su 8,17 milijardi KM, što predstavlja povećanje od 85,9 miliona KM ili 1,1% u odnosu na kraj prethodnog kvartala.

Kratkoročni krediti javnih i privatnih nefinansijskih preduzeća su povećani za 41,1 milion KM ili 1,3%, dok su dugoročni krediti povećani za 44,8 miliona KM ili 0,9% u septembru u odnosu na juni 2012.

Godišnje stope rasta iznosile su 9,5% za kratkoročne i 4,2% za dugoročne kredite u septembru 2012. (za izračunavanje godišnjih stopa rasta izuzeti su iznosi po osnovu reklasifikacije kredita, pogledati napomenu uz tabelu 11).

Krediti stanovništvu su iznosili 6,808 milijardi KM na kraju septembra 2012, što je više za 22 miliona KM ili 0,3% u odnosu na kraj prethodnog kvartala. Krediti stanovništva imaju učešće od oko 42,8% u ukupnim kreditima komercijalnih banaka. Kratkoročni krediti stanovništva povećani su za 13,9 miliona KM ili 1,6%, dok su dugoročni za 8,1 milion KM ili 0,1% na kraju trećeg u odnosu na kraj drugog kvartala 2012.

Posmatrano na godišnjem nivou, u septembru 2012. kratkoročni krediti su povećani za 1,6%, a dugoročni za 2,0%, dok su ukupni krediti povećani za 2,0% (za izračunavanje godišnjih stopa rasta izuzeti su iznosi po osnovu reklasifikacije kredita, pogledati napomenu uz tabelu 11).

Loans to non-financial public and private companies amounted to KM 8.17 billion as of end of Q3 2012, representing an increase of KM 85.9 million or 1.1% compared to the end of the previous quarter.

Short-term loans to public and private non-financial companies increased by KM 41.1 million or 1.3%, whereas long-term loans increased by KM 44.8 million or 0.9% in September compared to June 2012.

In September 2012, annual growth rate was 9.5% for short-term loans and 4.2% for long-term loans (for calculation of annual rates of growth, the amounts affected by reclassification of loans were excluded, see note below the table no. 11).

Loans to households totaled KM 6.808 billion at the end of September 2012, which was by KM 22 million or 0.3% more compared to the end of the previous quarter. Loans to households accounted for about 42.8% in total loans with commercial banks. Short-term loans to households increased by KM 13.9 million or 1.6% and long-term loans by KM 8.1 million or 0.1% at the end of Q3 relative to Q2 2012.

In annual terms, short-term loans increased by 1.6% and long-term loans by 2.0% in September 2012, whereas total loans increased by 2.0% (for calculation of annual growth rates, the amounts affected by reclassification of loans were excluded, see note below the table no. 11).



Godišnje stope rasta kredita nefinansijskim javnim i privatnim preduzećima

Godišnje stope rasta kredita stanovništvu

Annual growth rates of loansto non-financial public and private companies

Annual growth rates of loans to households

Godišnje stope rasta kredita nefinancijskim javnim i privatnim poduzećima


Годишње стопе раста кредита нефинансијским јавним и приватним предузећима

Годишње стопе раста кредита становништву

-5%

0%

5%

10%

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

-5%

0%

5%

10%

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


69

Slika 22: Godišnje stope rasta kredita

Графикон 22: Годишње стопе раста кредита

Krediti nefinancijskim javnim i privatnim poduzećima na kraju trećeg tromjesečja 2012. iznosili su 8,17 milijardi KM, što predstavlja povećanje od 85,9 milijuna KM ili 1,1% u odnosu na kraj prethodnog tromjesečja.

Kratkoročni krediti javnih i privatnih nefinancijskih poduzeća su povećani za 41,1 milijun KM ili 1,3%, dok su dugoročni krediti povećani za 44,8 milijuna KM ili 0,9% u rujnu u odnosu na lipanj 2012.

Godišnje stope rasta iznosile su 9,5% za kratkoročne i 4,2% za dugoročne kredite u rujnu 2012. (za izračunavanje godišnjih stopa rasta izuzeti su iznosi po osnovi reklasifikacije kredita, pogledati napomenu uz tablicu 11).

Krediti stanovništvu su iznosili 6,808 milijardi KM na kraju rujna 2012, što je više za 22 milijuna KM ili 0,3% u odnosu na kraj prethodnog tromjesečja. Krediti stanovništva imaju udio od oko 42,8% u ukupnim kreditima komercijalnih banaka. Kratkoročni krediti stanovništva povećani su za 13,9 milijuna KM ili 1,6%, dok su dugoročni za 8,1 milijun KM ili 0,1% na kraju trećeg u odnosu na kraj drugog tromjesečja 2012.

Promatrano na godišnjoj razini, u rujnu 2012. kratkoročni krediti su povećani za 1,6%, a dugoročni za 2,0%, dok su ukupni krediti povećani za 2,0% (za izračunavanje godišnjih stopa rasta izuzeti su iznosi po osnovi reklasifikacije kredita, pogledati napomenu uz tablicu 11).

Кредити нефинансијским јавним и приватним предузећима на крају трећег квартала 2012. износили су 8,17 милијарди КМ, што представља повећање од 85,9 милиона КМ или 1,1% у односу на крај претходног квартала.

Краткорочни кредити јавних и приватних нефинансијских предузећа су повећани за 41,1 милион КМ или 1,3%, док су дугорочни кредити повећани за 44,8 милиона КМ или 0,9% у септембру у односу на јуни 2012.

Годишње стопе раста износиле су 9,5% за краткорочне и 4,2% за дугорочне кредите у септембру 2012. (за израчунавање годишњих стопа раста изузети су износи по основу рекласификације кредита, погледати напомену уз табелу 11).

Кредити становништву су износили 6,808 милијарди КМ на крају септембра 2012, што је више за 22 милиона КМ или 0,3% у односу на крај претходног квартала. Кредити становништва имају учешће од око 42,8% у укупним кредитима комерцијалних банака. Краткорочни кредити становништва повећани су за 13,9 милиона КМ или 1,6%, док су дугорочни за 8,1 милион КМ или 0,1% на крају трећег у односу на крај другог квартала 2012.

Посматрано на годишњем нивоу, у септембру 2012. краткорочни кредити су повећани за 1,6%, а дугорочни за 2,0%, док су укупни кредити повећани за 2,0% (за израчунавање годишњих стопа раста изузети су износи по основу рекласификације кредита, погледати напомену уз табелу 11).



Godišnje stope rasta kredita nefinansijskim javnim i privatnim preduzećima


Annual growth rates of loansto non-financial public and private companies

Annual growth rates of loans to households

Godišnje stope rasta kredita nefinancijskim javnim i privatnim poduzećima


Годишње стопе раста кредита нефинансијским јавним и приватним предузећима

Годишње стопе раста кредита становништву

-5%

0%

5%

10%

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

-5%

0%

5%

10%

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


70

Grafikon 24: Depoziti u KM i u stranoj valuti (u milijardama KM)

Graph 24: Deposits in KM and in Foreign Currency (in billions of KM)

3.4.2 Depoziti kod komercijalnih banaka

Na kraju trećeg kvartala 2011. ukupni depoziti iznosili su 13,14 milijardi KM, što predstavlja povećanje 173,1 milion KM ili 1,3% u odnosu na kraj prethodnog kvartala. Godišnja stopa rasta ukupnih depozita iznosila je 2,6% u septembru 2012. U pogledu valutne strukture, učešće depozita u KM je povećano za 0,5 procentnih poena na 53,7% u septembru.

Ukupni depoziti sektora vlade ostali su na istom nivou kao i na kraju trećeg kvartala iznosili su 1,31 milijardu KM, što čini 10% ukupnih depozita. Stoga se povećanje ukupnih depozita uglavnom odnosi na povećanje depozita nevladinog sektora koji su iznosili 11,82 milijarde KM i povećani su za ukupno 173,1 milion KM ili 1,5% u odnosu na prethodni kvartal, dok su na godišnjem nivou povećani za 5,0%.

3.4.2 Deposits with Commercial Banks

At the end of Q3 2011, total deposits amounted to KM 13.14 billion, up by KM 173.1 million or 1.3% compared to the end of the previous quarter. The annual growth rate of total deposits was 2.6% in September 2012. In terms of currency structure, the share of deposits in KM increased by 0.5 pp to 53.7% in September.

The total deposits of the government sector remained on the same level as of end Q3 in the amount KM 1.31 billion, accounting for 10% of total deposits. Therefore, the increase in total deposits was mainly due to growth of deposits of the non-governmental sector by KM 11.82 billion, which was an increase by KM 173.1 million or 1.5% compared to Q2, whereas their annual increase was 5.0%.

Grafikon 23: Ukupni kreditni rast i doprinosi komponenti

Graph 23: Credit Growth, Total and by Components

Kreditni rast

Depoziti u KM

Neto strana aktiva

Ostalo


Credit growth

KM Deposits

Net foreign assets

Others

FX Deposits

Kreditni rast

Depoziti u KM

Neto strana aktiva

Ostalo


Кредитни раст

Депозити у КМ


Остало


-4,0%

0,0%

4,0%

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.

-4,0%

0,0%

4,0%

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.

Depoziti u KM


KM deposits

Foreign currency deposits

Depoziti u KM




5,5

6

6,5

7

7,5

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

5,5

6

6,5

7

7,5

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


71

Slika 24: Depoziti u KM i u stranoj valuti (u milijardama KM)

Графикон 24: Депозити у КМ и у страној валути (у милијардама КМ)

3.4.2 Depoziti kod komercijalnih banaka

Na kraju trećeg tromjesečja 2011. ukupni depoziti iznosili su 13,14 milijardi KM, što predstavlja povećanje 173,1 milijun KM ili 1,3% u odnosu na kraj prethodnog tromjesečja. Godišnja stopa rasta ukupnih depozita iznosila je 2,6% u rujnu 2012. U pogledu valutne strukture, udio depozita u KM je povećan za 0,5 postotnih poena na 53,7% u rujnu.

Ukupni depoziti sektora vlade ostali su na istoj razini kao i na kraju trećeg tromjesečja iznosili su 1,31 milijardu KM, što čini 10% ukupnih depozita. Stoga se povećanje ukupnih depozita uglavnom odnosi na povećanje depozita nevladinog sektora koji su iznosili 11,82 milijarde KM i povećani su za ukupno 173,1 milijun KM ili 1,5% u odnosu na prethodno tromjesečje, dok su na godišnjoj razini povećani za 5,0%.

3.4.2 Депозити код комерцијалних банака

На крају трећег квартала 2011. укупни депозити износили су 13,14 милијарди КМ, што представља повећање 173,1 милион КМ или 1,3% у односу на крај претходног квартала. Годишња стопа раста укупних депозита износила је 2,6% у септембру 2012. У погледу валутне структуре, учешће депозита у КМ је повећано за 0,5 процентних поена на 53,7% у септембру.

Укупни депозити сектора владе остали су на истом нивоу као и на крају трећег квартала износили су 1,31 милијарду КМ, што чини 10% укупних депозита. Стога се повећање укупних депозита углавном односи на повећање депозита невладиног сектора који су износили 11,82 милијарде КМ и повећани су за укупно 173,1 милион КМ или 1,5% у односу на претходни квартал, док су на годишњем нивоу повећани за 5,0%.

Slika 23: Ukupni kreditni rast i doprinosi komponenti

Графикон 23: Укупни кредитни раст и доприноси компоненти

Kreditni rast

Depoziti u KM

Neto strana aktiva

Ostalo


Credit growth

KM Deposits

Net foreign assets

Others

FX Deposits

Kreditni rast

Depoziti u KM

Neto strana aktiva

Ostalo


Кредитни раст



Остало


-4,0%

0,0%

4,0%

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.

-4,0%

0,0%

4,0%

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.Depoziti u KM


KM deposits

Foreign currency deposits

Depoziti u KM




5,5

6

6,5

7

7,5

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

5,5

6

6,5

7

7,5

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


72

Depoziti nefinansijskih javnih i privatnih preduzeća iznose 3,26 milijardi KM u septembru 2012. i čine 24,9% ukupnih depozita. U odnosu na juni, manji su za 6,3 miliona KM. Tokom trećeg kvartala tekuće godine smanjene su sve vrste depozita ovog sektora na godišnjem nivou. U septembru 2012. ukupni depoziti ovog sektora su smanjeni za 4,9% na godišnjem nivou. U strukturi depozita nefinansijskih javnih i privatnih preduzeća dominiraju prenosivi depoziti s učešćem od 59,8%, dok se posmatrano prema valutnoj strukturi na depozite u KM odnosi 70,3%.

Depoziti stanovništva iznose 7,39 milijardi KM u septembru 2012. i imaju najveće učešće u ukupnim depozitima od 56,3%. U odnosu na prethodni kvartal depoziti stanovništva su povećani za 64,9 miliona KM ili 0,9%, s tim da su prenosivi depoziti smanjeni za 22,5 miliona KM, a ostali depoziti povećani za 87,4 miliona KM.

Godišnja stopa rasta depozita stanovništva iznosila je 7,5% u septembru 2012, što je za 2,0 procentna poena više nego u junu. Prema valutnoj strukturi, 35,6% ukupnih depozita stanovništva se odnosi na depozite u KM i ovaj omjer je na istom nivou kao i u prethodnim kvartalima.

Posmatrajući strukturu depozita po ročnosti, povećano je učešće oročenih i štednih depozita na 61,7%, a u strukturi ovih depozita dominiraju dugoročni depoziti s učešćem od 83,9%.

Na kraju trećeg kvartala zabilježeno je povećanje dugoročnih depozita i u KM i u stranoj valuti, a kod kratkoročnih depozita i u KM i u stranoj valuti smanjenje u odnosu na prethodni kvartal, kao i na godišnjem nivou. Najznačajnije povećanje zabilježeno je kod dugoročnih depozita u KM, čija je godišnja stopa rasta iznosila 8,1% u septembru 2012.

Deposits of non-financial public and private companies were KM 3.26 billion in September 2012, accounting for 24.9% of the total deposits. They decreased by KM 6.3 million compared to June. During Q3 2012, all categories of deposits of this sector decreased in annual terms. In September 2012, total deposits of this sector decreased by 4.9% on annual level. Transferable deposits dominated in the structure of deposits of non-financial public and private companies with the share of 59.8%, while in currency terms, deposits in KM accounted for 70.3%.

Household deposits were KM 7.39 billion in September 2012, accounting for the largest share of 56.3% in total deposits. Deposits to households increased by KM 64.9 million or 0.9% compared to Q2, with transferable deposits decreasing by KM 22.5 million and other deposits increasing by KM 87.4 million.

The annual growth rate of deposits was 7.5% in September 2012, which was by 2.0 pp higher than in June. In terms of currency structure, deposits in KM accounted for 35.6% of the total deposits to households and this share remained at the same level as in the preceding quarters.

If the deposit structure is analyzed by maturity, it is noticeable that term and savings deposits accounted for an increased share of 61.7%, with long-term deposits dominating in the structure of these deposits with the share of 83.9%

At the end of Q3, long-term deposits in both foreign currency and in KM increased and short-term deposits in foreign currency and in KM decreased relative to Q2 and on annual level. The most significant increase was recorded with long-term deposits in KM whose annual growth rate in September 2012 was 8.1%.

Grafikon 25: Depoziti nevladinog sektora

Graph 25: Deposits of the Non - Governmental Sector


Izvor: tablica 16 i 17Извор: табелa 16 и 17

Učešće depozita nevladinog sektora u ukupnim depozitima (u %; d.skala)

Ostali depoziti (u milionima KM, l.skala)

Prenosivi depoziti (u milionima KM, l.skala)

Share of non-govermental sector deposit in total deposits (in %, r.h.scale)

Other deposits(in millions of KM, l.h.scale)

Transferable deposits(in millions of KM, l.h.scale)

Udio depozita nevladinog sektora u ukupnim depozitima (u %; d.skala)

Ostali depoziti (u milijunima KM, l.skala)

Depoziti po viđenju (u milijunima KM, l.skala)

Учешће депозита невладиног сектора у укупним депозитима (у %, д.скала)

Остали депозити (у милионима КМ, л.скала)

Преносиви депозити(у милионима КМ, л.скала)

80,0

90,0

100,0

0

4

8

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

80,0

90,0

100,0

0

4

8

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


73

Depoziti nefinancijskih javnih i privatnih poduzeća iznose 3,26 milijardi KM u rujnu 2012. i čine 24,9% ukupnih depozita. U odnosu na lipanj, manji su za 6,3 milijuna KM. Tijekom trećeg tromjesečja tekuće godine smanjene su sve vrste depozita ovog sektora na godišnjoj razini. U rujnu 2012. ukupni depoziti ovog sektora su smanjeni za 4,9% na godišnjoj razini. U strukturi depozita nefinancijskih javnih i privatnih poduzeća dominiraju prenosivi depoziti s udjelom od 59,8%, dok se promatrano prema valutnoj strukturi na depozite u KM odnosi 70,3%.

Depoziti stanovništva iznose 7,39 milijardi KM u rujnu 2012. i imaju najveći udio u ukupnim depozitima od 56,3%. U odnosu na prethodno tromjesečje depoziti stanovništva su povećani za 64,9 milijuna KM ili 0,9%, s tim da su prenosivi depoziti smanjeni za 22,5 milijuna KM, a ostali depoziti povećani za 87,4 milijuna KM.

Godišnja stopa rasta depozita stanovništva iznosila je 7,5% u rujnu 2012, što je za 2,0 postotna poena više nego u lipnju. Prema valutnoj strukturi, 35,6% ukupnih depozita stanovništva se odnosi na depozite u KM i ovaj omjer je na istoj razini kao i u prethodnim tromjesečjima.

Promatrajući strukturu depozita po ročnosti, povećan je udio oročenih i štednih depozita na 61,7%, a u strukturi ovih depozita dominiraju dugoročni depoziti s udjelom od 83,9%.

Na kraju trećeg tromjesečja zabilježeno je povećanje dugoročnih depozita i u KM i u stranoj valuti, a kod kratkoročnih depozita i u KM i u stranoj valuti smanjenje u odnosu na prethodno tromjesečje, kao i na godišnjoj razini. Najznačajnije povećanje zabilježeno je kod dugoročnih depozita u KM, čija je godišnja stopa rasta iznosila 8,1% u rujnu 2012.

Депозити нефинансијских јавних и приватних предузећа износе 3,26 милијарди КМ у септембру 2012. и чине 24,9% укупних депозита. У односу на јуни, мањи су за 6,3 милиона КМ. Током трећег квартала текуће године смањене су све врсте депозита овог сектора на годишњем нивоу. У септембру 2012. укупни депозити овог сектора су смањени за 4,9% на годишњем нивоу. У структури депозита нефинансијских јавних и приватних предузећа доминирају преносиви депозити с учешћем од 59,8%, док се посматрано према валутној структури на депозите у КМ односи 70,3%.

Депозити становништва износе 7,39 милијарди КМ у септембру 2012. и имају највеће учешће у укупним депозитима од 56,3%. У односу на претходни квартал депозити становништва су повећани за 64,9 милиона КМ или 0,9%, с тим да су преносиви депозити смањени за 22,5 милиона КМ, а остали депозити повећани за 87,4 милиона КМ.

Годишња стопа раста депозита становништва износила је 7,5% у септембру 2012, што је за 2,0 процентна поена више него у јуну. Према валутној структури, 35,6% укупних депозита становништва се односи на депозите у КМ и овај омјер је на истом нивоу као и у претходним кварталима.

Посматрајући структуру депозита по рочности, повећано је учешће орочених и штедних депозита на 61,7%, а у структури ових депозита доминирају дугорочни депозити с учешћем од 83,9%.

На крају трећег квартала забиљежено је повећање дугорочних депозита и у КМ и у страној валути, а код краткорочних депозита и у КМ и у страној валути смањење у односу на претходни квартал, као и на годишњем нивоу. Најзначајније повећање забиљежено је код дугорочних депозита у КМ, чија је годишња стопа раста износила 8,1% у септембру 2012.

Slika 25: Depoziti nevladinog sektora

Графикон 25: Депозити невладиног сектора



Učešće depozita nevladinog sektora u ukupnim depozitima (u %; d.skala)

Ostali depoziti (u milionima KM, l.skala)

Prenosivi depoziti (u milionima KM, l.skala)

Share of non-govermental sector deposit in total deposits (in %, r.h.scale)

Other deposits(in millions of KM, l.h.scale)

Transferable deposits(in millions of KM, l.h.scale)

Udio depozita nevladinog sektora u ukupnim depozitima (u %; d.skala)

Ostali depoziti (u milijunima KM, l.skala)

Depoziti po viđenju (u milijunima KM, l.skala)

Учешће депозита невладиног сектора у укупним депозитима (у %, д.скала)

Остали депозити (у милионима КМ, л.скала)

Преносиви депозити(у милионима КМ, л.скала)

80,0

90,0

100,0

0

4

8

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

80,0

90,0

100,0

0

4

8

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


74

3.4.3 Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka

Strana aktiva komercijalnih banaka na kraju trećeg kvartala 2012. iznosila je 2,58 milijardi KM, a strana pasiva 3,91 milijardu KM, pa je zbog većih obaveza komercijalnih banka prema inostranstvu u odnosu na potraživanja iz inostranstva neto strana aktiva (NSA) iznosila 1,33 milijarde KM s negativnim predznakom.

NSA je snižena za 179,7 miliona KM ili 15,6% na kraju trećeg u odnosu na kraj drugog kvartala 2012, što je uglavnom posljedica smanjenja strane aktive.

U toku trećeg kvartala, u odnosu na kraj prethodnog, strana aktiva je smanjena za 166,6 miliona ili 6,1%, s tim da je došlo do promjene u strukturi strane aktive. Naime, ostali depoziti su smanjeni za 644,3 miliona KM, dok su prenosivi depoziti povećani za 513,3 miliona KM.

S druge strane, strana pasiva je blago povećana, za 12,8 miliona KM ili 0,3%. Ostali depoziti nerezidenata su povećani za 58,8 miliona KM ili 3,4%, dok su ostali krediti smanjeni za 63,6 miliona KM ili 3,4%.

Na godišnjem nivou NSA komercijalnih banaka povećana je za 419,5 miliona KM ili 23,9%, zbog većeg smanjenja strane pasive od strane aktive. Strana pasiva je smanjena za 748,8 miliona KM ili 16,1%, a strana aktiva za 329,3 miliona KM ili 11,3% na godišnjem nivou.

3.4.3 Foreign Assets and Foreign Liabilities of Commercial Banks

At the end of Q3 2012, foreign assets of commercial banks amounted to KM 2.58 billion and foreign liabilities to KM 3.91 billion, and so net foreign assets (NFA) were negative amounting to KM 1.33 billion due to commercial banks’ foreign liabilities exceeding their foreign claims.

NFA declined by KM 179.7 million or 15.6% at the end of Q3 2012 compared to end Q2 2012, which was mainly due to the decrease in foreign assets.

In Q3 compared to the end of Q2, foreign assets decreased by KM 166.6 million or 6.1%, with a change in the structure of foreign assets. Specifically, other deposits were reduced by KM 644.3 million, whereas transferable deposits rose by KM 513.3 million.

On the other hand, foreign liabilities increased slightly by KM 12.8 million or 0.3%. Other deposits of non-residents rose by KM 58.8 million or 3.4%, whereas other loans fell by KM 63.6 million or 3.4%.

In annual terms, NFA of commercial banks increased by KM 419.5 million or 23.9%, due to a higher decrease of foreign liabilities relative to foreign assets. At the annual level, foreign liabilities decreased by KM 748.8 million or 16.1%, and foreign assets by KM 329.3 million or 11.3%.

Tabela: Depoziti stanovništva po ročnostina kraju perioda/u hiljadama KM

Table: Household deposits by maturityat the end of period/in thousands of KM

Transakcioni računi i depoziti po viđenjuTransaction accounts and demand deposits

Oročeni i štedni depozitiTime and savings deposits

Transakcioni računi/

Transactionaccounts

Depoziti po viđenju/Demand deposits

Ukupno/Total

Kratkoročni/Short- term

Dugoročni/Long- term

Ukupno/Total

Q3 2010 1.179.381 1.171.749 2.351.130 704.385 3.041.965 3.746.350

Q4 1.277.079 1.259.917 2.536.996 722.394 3.099.177 3.821.571

Q1 2011 1.298.008 1.284.028 2.582.036 697.771 3.225.873 3.923.644

Q2 1.329.525 1.332.383 2.661.908 798.445 3.187.009 3.985.454

Q3 1.359.841 1.362.494 2.722.335 744.438 3.369.437 4.113.875

Q4 1.408.962 1.381.670 2.790.632 745.183 3.515.491 4.260.674

Q1 2012 1.415.971 1.475.631 2.891.602 721.050 3.569.513 4.290.563

Q2 1.442.559 1.423.509 2.866.068 761.120 3.703.964 4.465.084

Q3 1.438.921 1.394.085 2.833.006 733.195 3.829.882 4.563.077


75

3.4.3 Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka

Strana aktiva komercijalnih banaka na kraju trećeg tromjesečja 2012. iznosila je 2,58 milijardi KM, a strana pasiva 3,91 milijardu KM, pa je zbog većih obveza komercijalnih banka prema inozemstvu u odnosu na potraživanja iz inozemstva neto strana aktiva (NSA) iznosila 1,33 milijarde KM s negativnim predznakom.

NSA je snižena za 179,7 milijuna KM ili 15,6% na kraju trećeg u odnosu na kraj drugog tromjesečja 2012, što je uglavnom posljedica smanjenja strane aktive.

Tijekom trećeg tromjesečja, u odnosu na kraj prethodnog, strana aktiva je smanjena za 166,6 milijuna ili 6,1%, s tim da je došlo do promjene u strukturi strane aktive. Naime, ostali depoziti su smanjeni za 644,3 milijuna KM, dok su prenosivi depoziti povećani za 513,3 milijuna KM.

S druge strane, strana pasiva je blago povećana, za 12,8 milijuna KM ili 0,3%. Ostali depoziti nerezidenata su povećani za 58,8 milijuna KM ili 3,4%, dok su ostali krediti smanjeni za 63,6 milijuna KM ili 3,4%.

Na godišnjoj razini NSA komercijalnih banaka povećana je za 419,5 milijuna KM ili 23,9%, zbog većeg smanjenja strane pasive od strane aktive. Strana pasiva je smanjena za 748,8 milijuna KM ili 16,1%, a strana aktiva za 329,3 milijuna KM ili 11,3% na godišnjoj razini.

3.4.3 Страна актива и страна пасива комерцијалних банака

Страна актива комерцијалних банака на крају трећег квартала 2012. износила је 2,58 милијарди КМ, а страна пасива 3,91 милијарду КМ, па је због већих обавеза комерцијалних банка према иностранству у односу на потраживања из иностранства нето страна актива (НСА) износила 1,33 милијарде КМ с негативним предзнаком.

НСА је снижена за 179,7 милиона КМ или 15,6% на крају трећег у односу на крај другог квартала 2012, што је углавном посљедица смањења стране активе.

У току трећег квартала, у односу на крај претходног, страна актива је смањена за 166,6 милиона или 6,1%, с тим да је дошло до промјене у структури стране активе. Наиме, остали депозити су смањени за 644,3 милиона КМ, док су преносиви депозити повећани за 513,3 милиона КМ.

С друге стране, страна пасива је благо повећана, за 12,8 милиона КМ или 0,3%. Остали депозити нерезидената су повећани за 58,8 милиона КМ или 3,4%, док су остали кредити смањени за 63,6 милиона КМ или 3,4%.

На годишњем нивоу НСА комерцијалних банака повећана је за 419,5 милиона КМ или 23,9%, због већег смањења стране пасиве од стране активе. Страна пасива је смањена за 748,8 милиона КМ или 16,1%, а страна актива за 329,3 милиона КМ или 11,3% на годишњем нивоу.

Tablica: Depoziti stanovništva po ročnostina kraju perioda/u tisućama KM

Табела: Депозити становништва по рочностина крају периода/у хиљадама КМ

Transakcijski računi i depoziti po viđenjuТрансакциони рачуни и депозити по виђењу

Oročeni i štedni depozitiОрочени и штедни депозити

Transakcijski računi/

Трансакционирачуни

Depoziti po viđenju/Депозити по виђењу

Ukupno/Укупно

Kratkoročni/ Краткорочни

Dugoročni/Дугорочни

Ukupno/Укупно

Q3 2010 1.179.381 1.171.749 2.351.130 704.385 3.041.965 3.746.350

Q4 1.277.079 1.259.917 2.536.996 722.394 3.099.177 3.821.571

Q1 2011 1.298.008 1.284.028 2.582.036 697.771 3.225.873 3.923.644

Q2 1.329.525 1.332.383 2.661.908 798.445 3.187.009 3.985.454

Q3 1.359.841 1.362.494 2.722.335 744.438 3.369.437 4.113.875

Q4 1.408.962 1.381.670 2.790.632 745.183 3.515.491 4.260.674

Q1 2012 1.415.971 1.475.631 2.891.602 721.050 3.569.513 4.290.563

Q2 1.442.559 1.423.509 2.866.068 761.120 3.703.964 4.465.084

Q3 1.438.921 1.394.085 2.833.006 733.195 3.829.882 4.563.077


76

3.5 Kamatne stope

Na kraju trećeg kvartala 2012. ponderisani prosjek svih aktivnih kamatnih stopa iznosio je 7,27%, što je niže za 14 baznih poena u odnosu na kraj drugog kvartala.Prosječna kamatna stopa na kratkoročne kredite u KM privatnim preduzećima nastavila je trend smanjenja i tokom trećeg kvartala, te je dostigla nivo od 6,76% u septembru, što je 18 baznih poena niže nego u junu. U istom periodu prosječna kamatna stopa na kratkoročne kredite u KM za stanovništvo povećana je za 18 bp na nivo od 10,18%.

Dugoročni krediti u KM u septembru imali su učešće ispod 2% u ukupno plasiranim kreditima, a prosječne kamatne stope na ove kredite iznosile su 7,76% za privatna preduzeća i 7,55% za stanovništvo.

Prosječna kamatna stopa na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom u septembru ostala je na približno istom nivou kao u junu, jer je za nefinansijska privatna preduzeća povećana samo za 1 bp na 7,14%, a za stanovništvo za 3 bp na 8,38%.

U septembru 2012. plasirani su dugoročni krediti u stranoj valuti s prosječnim kamatnim stopama od 7,68% za privatna nefinansijska preduzeća i 7,47% za stanovništvo.

Od ukupno plasiranih kredita tokom trećeg kvartala, najviši udio od 62% odnosi se na kratkoročne kredite u KM za nefinansijska privatna preduzeća i udruženja, dok se 13% ukupno plasiranih kredita odnosi na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom stanovništvu i 10% nefinansijskim privatnim preduzećima.

3.5 Interest rates

At the end of Q3 2012, the weighted average value of all lending interest rates was 7.27%, which was lower by 14 basis points compared to the end of the second quarter.The average interest rate on short-term loans in KM to private enterprises continued a downward trend during Q3, so in September it reached a level of 6.76%, which was lower by 18 bp than in June. In the same period, the average interest rate on short-term loans in KM for households increased by 18 bp to the level of 10.18%.

In September, long-term loans in KM accounted for below 2% of the total extended loans, and the average interest rates on these loans were 7.76% for private companies and 7.55% for households.

The average interest rate on long-term loans in KM with a currency clause remained in September at approximately the same level as in June, because it increased by only 1 bp to 7.14% for the non-financial private enterprises and by 3 bp to 8.38 % for households.

In September 2012, the long-term loans in foreign currency were approved at an average interest rate of 7.68% to private non-financial companies and 7.47% for households.

Short-term loans in KM to non-financial private companies and organizations accounted for the highest proportion of 62% out of the total of loans extended in Q3, whereas 13% of the total of loans related to long-term loans in KM with a currency clause to households and 10% to non-financial private companies.

Grafikon 26: Strana aktiva i strana pasiva (u milionima KM)

Graph 26: Foreign Assets and Foreign Liabilities (in millions of KM)



Strana aktiva

Strana pasiva

Neto strana aktiva

Foreign assets

Foreign liabilities

Net foreign assets

Strana aktiva

Strana pasiva

Neto strana aktiva

Страна актива

Страна пасива


-3.000

0

3.000

6.000

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

-3.000

0

3.000

6.000

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


77

3.5 Kamatne stope

Na kraju trećeg tromjesečja 2012. ponderirani prosjek svih aktivnih kamatnih stopa iznosio je 7,27%, što je niže za 14 baznih poena u odnosu na kraj drugog tromjesečja.Prosječna kamatna stopa na kratkoročne kredite u KM privatnim poduzećima nastavila je trend smanjenja i tijekom trećeg tromjesečja, te je dostigla razinu od 6,76% u rujnu, što je 18 baznih poena niže nego u lipnju. U istom razdoblju prosječna kamatna stopa na kratkoročne kredite u KM za stanovništvo povećana je za 18 bp na razinu od 10,18%.

Dugoročni krediti u KM u rujnu imali su udio ispod 2% u ukupno plasiranim kreditima, a prosječne kamatne stope na ove kredite iznosile su 7,76% za privatna poduzeća i 7,55% za stanovništvo.

Prosječna kamatna stopa na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom u rujnu ostala je na približno istoj razini kao u lipnju, jer je za nefinancijska privatna poduzeća povećana samo za 1 bp na 7,14%, a za stanovništvo za 3 bp na 8,38%.

U rujnu 2012. plasirani su dugoročni krediti u stranoj valuti s prosječnim kamatnim stopama od 7,68% za privatna nefinancijska poduzeća i 7,47% za stanovništvo.

Od ukupno plasiranih kredita tijekom trećeg tromjesečja, najviši udio od 62% odnosi se na kratkoročne kredite u KM za nefinancijska privatna poduzeća i udruge, dok se 13% ukupno plasiranih kredita odnosi na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom stanovništvu i 10% nefinancijskim privatnim poduzećima.

3.5 Каматне стопе

На крају трећег квартала 2012. пондерисани просјек свих активних каматних стопа износио је 7,27%, што је ниже за 14 базних поена у односу на крај другог квартала.Просјечна каматна стопа на краткорочне кредите у КМ приватним предузећима наставила је тренд смањења и током трећег квартала, те је достигла ниво од 6,76% у септембру, што је 18 базних поена ниже него у јуну. У истом периоду просјечна каматна стопа на краткорочне кредите у КМ за становништво повећана је за 18 бп на ниво од 10,18%.

Дугорочни кредити у КМ у септембру имали су учешће испод 2% у укупно пласираним кредитима, а просјечне каматне стопе на ове кредите износиле су 7,76% за приватна предузећа и 7,55% за становништво.

Просјечна каматна стопа на дугорочне кредите у КМ с валутном клаузулом у септембру остала је на приближно истом нивоу као у јуну, јер је за нефинансијска приватна предузећа повећана само за 1 бп на 7,14%, а за становништво за 3 бп на 8,38%.

У септембру 2012. пласирани су дугорочни кредити у страној валути с просјечним каматним стопама од 7,68% за приватна нефинансијска предузећа и 7,47% за становништво.

Од укупно пласираних кредита током трећег квартала, највиши удио од 62% односи се на краткорочне кредите у КМ за нефинансијска приватна предузећа и удружења, док се 13% укупно пласираних кредита односи на дугорочне кредите у КМ с валутном клаузулом становништву и 10% нефинансијским приватним предузећима.

Slika 26: Strana aktiva i strana pasiva (u milijunima KM)

Графикон 26: Страна актива и страна пасива (у милионима КМ)



Strana aktiva

Strana pasiva

Neto strana aktiva

Foreign assets

Foreign liabilities

Net foreign assets

Strana aktiva

Strana pasiva

Neto strana aktiva

Страна актива



-3.000

0

3.000

6.000

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

-3.000

0

3.000

6.000

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


78

Grafikon 27: Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka i euribor

Grafikon 28: Kamatne stope na kratkoročne kredite u KM privatnim preduzećima (rasponi i ponderisani prosjek)

Graph 27: Lending Interest Rates of Commercial Banks and Euribor

Graph 28: Interest Rates on KM Short-Term Loans to Private Companies (Spreads and Weighted Average)

Srednja kamatna stopa3 za kratkoročne kredite u KM privatnim preduzećima i udruženjima iznosila je 7,39% i oko 90% ovih kredita u septembru je plasirano po stopama ispod 7%, a od čega je 18% plasirano po stopama ispod 6%.

Medium interest rate3 for short-term loans in KM to private companies and associations was 7.39%, with about 90% of these loans extended in September at rates below 7%, out of which 18% were extended at rates below 6%.

euribor 12 mj. (d.skala)

Ponderisani prosjek aktivnih kamatnih stopa (l.skala)

Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom privatnim preduzećima (l.skala)

Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom stanovništvu (l.skala)

euribor 12 m. (r.h.scale)

Weighted average of lending interest rates (l.h.scale)

Interest rates on private enterpirises' long-term loans

in KM indexed to foreign currency (l.h.scale)

Interest rates on households' long-term loans in KM

indexed to foreign currency (l.h.scale)


Ponderirani prosjek aktivnih kamatnih stopa (l.skala)

Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom privatnim poduzećima (l.skala)


еурибор 12 мј.(д.скала)

Пондерисани просјек активних каматних стопа (л.скала)

Каматне стопе на дугорочне кредите у КМ с валутном

клаузулом приватним предузећима (л.скала)


клаузулом становништву (л.скала)

0,00

1,00

2,00

3,00

7,00

8,00

9,00

10,00

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

%%

0,00

1,00

2,00

3,00

7,00

8,00

9,00

10,00

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

%%

ponderisani prosjek

najviša

najniža

weighted average

high

low

ponderirani prosjek

najviša

najniža

пондерисани просјек

највиша

најнижа

4,00%

6,00%

8,00%

10,00%

12,00%

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

4,00%

6,00%

8,00%

10,00%

12,00%

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

3 Srednja kamatna stopa predstavlja aritmetičku sredinu kamatnih stopa. U matematičkoj notaciji:

3 Medium interest rate is arithmetic mean of interest rates. In mathematical notation:


79

Slika 27: Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka i euribor

Slika 28: Kamatne stope na kratkoročne kredite u KM privatnim poduzećima (rasponi i ponderirani prosjek)

Графикон 27: Активне каматне стопе комерцијалних банака и еурибор

Графикон 28: Каматне стопе на краткорочне кредите у КМ приватним предузећима (распони и пондерисани просјек)

Srednja kamatna stopa3 za kratkoročne kredite u KM privatnim poduzećima i udrugama iznosila je 7,39% i oko 90% ovih kredita u rujnu je plasirano po stopama ispod 7%, a od čega je 18% plasirano po stopama ispod 6%.

Средња каматна стопа3 за краткорочне кредите у КМ приватним предузећима и удружењима износила је 7,39% и око 90% ових кредита у септембру је пласирано по стопама испод 7%, а од чега је 18% пласирано по стопама испод 6%.


Ponderisani prosjek aktivnih kamatnih stopa (l.skala)

Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom privatnim preduzećima (l.skala)


euribor 12 m. (r.h.scale)

Weighted average of lending interest rates (l.h.scale)

Interest rates on private enterpirises' long-term loans

in KM indexed to foreign currency (l.h.scale)

Interest rates on households' long-term loans in KM

indexed to foreign currency (l.h.scale)


Ponderirani prosjek aktivnih kamatnih stopa (l.skala)

Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom privatnim poduzećima (l.skala)


еурибор 12 мј.(д.скала)

Пондерисани просјек активних каматних стопа (л.скала)


клаузулом приватним предузећима (л.скала)


клаузулом становништву (л.скала)

0,00

1,00

2,00

3,00

7,00

8,00

9,00

10,00

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

%%

0,00

1,00

2,00

3,00

7,00

8,00

9,00

10,00

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

%%

ponderisani prosjek

najviša

najniža

weighted average

high

low

ponderirani prosjek

najviša

najniža


највиша

најнижа

4,00%

6,00%

8,00%

10,00%

12,00%

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

4,00%

6,00%

8,00%

10,00%

12,00%

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

3 Srednja kamatna stopa predstavlja aritmetičku sredinu kamatnih stopa. U matematičkoj notaciji:

3 Средња каматна стопа представља аритметичку средину каматних стопа. У математичкој нотацији:


80

Grafikon 30: Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom stanovništvu (rasponi i ponderisani prosjek)

Graph 30: Interest Rates on KM Long-Term Loans with a Currency Clause to Households (Spreads and Weighted Average)

Grafikon 29: Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom privatnim preduzećima (rasponi i ponderisani prosjek)

Graph 29: Interest Rates on KM Long-Term Loans with a Currency Clause to Private Companies (Spreads and Average)

ponderisani prosjek

najviša

najniža

weighted average

high

low

ponderirani prosjek

najviša

najniža


највиша

најнижа

2,00%

4,00%

6,00%

8,00%

10,00%

12,00%

14,00%

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

2,00%

4,00%

6,00%

8,00%

10,00%

12,00%

14,00%

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

ponderisani prosjek

najviša

najniža

weighted average

high

low

ponderirani prosjek

najviša

najniža


највиша

најнижа

4,00%

6,00%

8,00%

10,00%

12,00%

14,00%

16,00%

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

4,00%

6,00%

8,00%

10,00%

12,00%

14,00%

16,00%

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

U septembru 2012. prosječne kamatne stope na oročene i štedne depozite u KM nefinansijskim privatnim preduzećima povećane su u odnosu na kraj prethodnog kvartala za 34 bp na 2,46%, a za stanovništvo za 4 bp na 2,86%.

Prosječna kamatna stopa na oročene i štedne depozite u stranoj valuti za stanovništvo ostala je na istom nivou od 3,28% kao i na kraju prethodnog kvartala, dok je ista za privatna preduzeća smanjena za 14 bp i iznosi 3,54%.

U toku trećeg kvartala 2012. nije bilo bitnijih promjena kamatnih stopa na depozite po viđenju u KM, u KM s valutnom klauzulom i u stranoj valuti.

In September 2012, the average interest rates on term and savings deposits in KM to non-financial private companies increased by 34 bp to 2.46% and those for households by 4 bp to 2.86% compared to the end of the previous quarter.

The average interest rate on term and savings deposits in foreign currency for households remained at the same level of 3.28% as of the end of the previous quarter, and it decreased by 14 bp and was 3.54% for private companies.

During Q3 2012, there were no significant changes in interest rates on demand deposits in KM, in KM with a clause currency clause and in foreign currency.


81

Slika 30: Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom stanovništvu (rasponi i ponderirani prosjek)

Графикон 30: Каматне стопе на дугорочне кредите у КМ с валутном клаузулом становништву (распони и пондерисани просјек)

Slika 29: Kamatne stope na dugoročne kredite u KM s valutnom klauzulom privatnim poduzećima (rasponi i ponderirani prosjek)

Графикон 29: Каматне стопе на дугорочне кредите у КМ с валутном клаузулом приватним предузећима (распони и пондерисани просјек)

ponderisani prosjek

najviša

najniža

weighted average

high

low

ponderirani prosjek

najviša

najniža


највиша

најнижа

2,00%

4,00%

6,00%

8,00%

10,00%

12,00%

14,00%

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

2,00%

4,00%

6,00%

8,00%

10,00%

12,00%

14,00%

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

ponderisani prosjek

najviša

najniža

weighted average

high

low

ponderirani prosjek

najviša

najniža


највиша

најнижа

4,00%

6,00%

8,00%

10,00%

12,00%

14,00%

16,00%

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

4,00%

6,00%

8,00%

10,00%

12,00%

14,00%

16,00%

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 92010. 2011. 2012.

U rujnu 2012. prosječne kamatne stope na oročene i štedne depozite u KM nefinancijskim privatnim poduzećima povećane su u odnosu na kraj prethodnog tromjesečja za 34 bp na 2,46%, a za stanovništvo za 4 bp na 2,86%.

Prosječna kamatna stopa na oročene i štedne depozite u stranoj valuti za stanovništvo ostala je na istoj razini od 3,28% kao i na kraju prethodnog tromjesečja, dok je ista za privatna poduzeća smanjena za 14 bp i iznosi 3,54%.

Tijekom trećeg tromjesečja 2012. nije bilo bitnijih promjena kamatnih stopa na depozite po viđenju u KM, u KM s valutnom klauzulom i u stranoj valuti.

У септембру 2012. просјечне каматне стопе на орочене и штедне депозите у КМ нефинансијским приватним предузећима повећане су у односу на крај претходног квартала за 34 бп на 2,46%, а за становништво за 4 бп на 2,86%.

Просјечна каматна стопа на орочене и штедне депозите у страној валути за становништво остала је на истом нивоу од 3,28% као и на крају претходног квартала, док је иста за приватна предузећа смањена за 14 бп и износи 3,54%.

У току трећег квартала 2012. није било битнијих промјена каматних стопа на депозите по виђењу у КМ, у КМ с валутном клаузулом и у страној валути.


82

Grafikon 31: Raspon između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa

Graph 31: Lending and Deposit Interest Rates Margin

Ukupni krediti- ukupni depoziti

proc

entn

i poe

ni/p

erce

ntag

e po

ints

post

otni

poe

ni/p

roce

ntni

poe

ni

Ukupni krediti- oročeni i štedni depoziti

Total loans - total deposits

Total loans - Time and savings deposits



Укупни кредити - укупни депозити

Укупни кредити - орочени и штедни депозити

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

8,0

9,0

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

8,0

9,0

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

Razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa komercijalnih banaka u BiH iznosila je 7,0 pp u septembru, što je niže za 7 bp u odnosu na juni 2012. Smanjenje razlike je uzrokovano smanjenjem ponderisanog prosjeka aktivnih kamatnih stopa. Razlika između aktivnih kamatnih stopa i pasivnih kamatnih stopa, a u koje su uključeni samo oročeni i štedni depoziti, iznosila je 3,96 pp, što je za 23 bp niže u odnosu na juni 2012. To je uzrokovano smanjenjem ponderisanog prosjeka aktivnih kamatnih stopa i povećanjem ponderisanog prosjeka pasivnih kamatnih stopa.

U septembru 2012. razlika između aktivnih kamatnih stopa komercijalnih banaka u BiH i dvanaestomjesečnog euribora iznosi 6,53 procentna poena, što je više za 40 bp u odnosu na kraj prethodnog kvartala, a uzrokovano je uglavnom smanjenjem kamatnih stopa u zoni eura.

The spread between lending and deposit interest rates of commercial banks in BH was 7.0 pp in September, which was lower by 7 bp compared to June 2012. Spread reduction was caused by the decrease in weighted average value of the lending interest rates. The spread between lending rates and deposit interest rates that include only time and savings deposits was 3.96 pp, which was by 23 bp lower than in June 2012, due to a decrease in weighted average of lending interest rates and increase in weighted average of deposit interest rates.

In September 2012, the spread between the lending interest rates of commercial banks in BH and twelve-month EURIBOR was 6.53 pp, which was higher by 40 bp compared with the end of the previous quarter, mainly due to the decline of interest rates in the Euro area.


83

Slika 31: Raspon između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa

Графикон 31: Распон између активних и пасивних каматних стопа


proc

entn

i poe

ni/p

erce

ntag

e po

ints

post

otni

poe

ni/p

roce

ntni

poe

ni


Total loans - total deposits

Total loans - Time and savings deposits



Укупни кредити - укупни депозити

Укупни кредити - орочени и штедни депозити

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

8,0

9,0

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

8,0

9,0

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

Razlika između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa komercijalnih banaka u BiH iznosila je 7,0 pp u rujnu, što je niže za 7 bp u odnosu na lipanj 2012. Smanjenje razlike je uzrokovano smanjenjem ponderiranog prosjeka aktivnih kamatnih stopa. Razlika između aktivnih kamatnih stopa i pasivnih kamatnih stopa, a u koje su uključeni samo oročeni i štedni depoziti, iznosila je 3,96 pp, što je za 23 bp niže u odnosu na lipanj 2012. To je uzrokovano smanjenjem ponderiranog prosjeka aktivnih kamatnih stopa i povećanjem ponderiranog prosjeka pasivnih kamatnih stopa.

U rujnu 2012. razlika između aktivnih kamatnih stopa komercijalnih banaka u BiH i dvanaestomjesečnog euribora iznosi 6,53 postotna poena, što je više za 40 bp u odnosu na kraj prethodnog tromjesečja, a uzrokovano je uglavnom smanjenjem kamatnih stopa u zoni eura.

Разлика између активних и пасивних каматних стопа комерцијалних банака у БиХ износила је 7,0 пп у септембру, што је ниже за 7 бп у односу на јуни 2012. Смањење разлике је узроковано смањењем пондерисаног просјека активних каматних стопа. Разлика између активних каматних стопа и пасивних каматних стопа, а у које су укључени само орочени и штедни депозити, износила је 3,96 пп, што је за 23 бп ниже у односу на јуни 2012. То је узроковано смањењем пондерисаног просјека активних каматних стопа и повећањем пондерисаног просјека пасивних каматних стопа.

У септембру 2012. разлика између активних каматних стопа комерцијалних банака у БиХ и дванаестомјесечног еурибора износи 6,53 процентна поена, што је више за 40 бп у односу на крај претходног квартала, а узроковано је углавном смањењем каматних стопа у зони евра.


84

Tabela: Kamatne stope komercijalnih banaka Table: Interest Rates of Commercial Banks

u % na godišnjem nivou/in % on annual basis

Promjena u baznim poenima Q3 2012 prema/Change base points of Q3

2012 to

Q3 2011 Q4 2011 Q1 2012 Q2 2012 Q3 2012 Q3 2011 Q2 2012

Kamatne stope banaka na depozite

Banks’ interest rates on deposits

Stanovništvo

Households

Depoziti po viđenju u KM0,12 0,08 0,10 0,07 0,06 -6 -1

Demand deposits in KM

Oročeni i štedni depoziti u KM2,63 2,72 2,71 2,82 2,86 23 4

Time and savings deposits in KM

Privatna preduzeća

Private enterprises


Demand deposits in KM


Time and savings deposits in KM

Kamatne stope banaka na kredite

Banks’ interest rates on loans

Stanovništvo

Households

Kratkoročni krediti u KM9,51 10,01 10,09 10,00 10,18 67 18

Short-term loans in KM

Dugoročni krediti u KM sa valutnom klauzulom8,33 8,51 8,34 8,35 8,38 5 3

Long-terms loans in KM indexed to foreign currency

Privatna preduzeća

Private enterpises

Kratkoročni krediti u KM7,31 7,14 6,94 6,91 6,76 -55 -15

Short-term loans in KM

Dugoročni krediti u KM sa valutnom klauzulom7,50 7,56 7,84 7,13 7,14 -36 1

Long-terms loans in KM indexed to foreign currency

Napomena: Kvartalni podaci se odnose na kraj kvartalaNote: Quarterly data refers to the end of quarter

Indikatori finansijskog zdravlja bankarskog sektora u BiH

Kvaliteta aktive komercijalnih banaka nije se bitnije promijenila u toku trećeg kvartala 2012. Učešće nekvalitetne aktive u ukupnoj aktivi smanjeno je sa 9,73% na 9,71% u odnosu na prethodni kvartal, a učešće nekvalitetnih kredita povećano je sa 12,67% na 12,68% u odnosu na prethodni kvartal.

U pogledu kapitalizovanosti, stopa adekvatnosti kapitala za cjelokupni bankarski sistem je na višem nivou od zakonskog minimuma od 12%, i u trećem kvartalu iznosila je 16,75%, dok je u prethodnom kvartalu iznosila 16,68%. Osnovni kapital prema rizikom ponderisanoj aktivi povećan je sa 14,07% na 14,12%.

Financial Soundness Indicators of BH Banking Sector

Quality of assets of commercial banks did not significantly change during Q3 2012. The share of non-performing assets in total assets decreased from 9.73% to 9.71% relative to the previous quarter and the share of non-performing loans increased from 12.67% to 12.68% relative to the previous quarter.

In terms of capitalization, capital adequacy ratio for the entire banking system was on a higher level than the statutory minimum of 12% and in Q3 it was 16.75% comparing to 16.68% in the previous quarter. Core capital to risk weighted assets increased from 14.07% to 14.12%.


85

Tablica: Kamatne stope komercijalnih banaka Табела: Каматне стопе комерцијалних банака

u % na godišnjoj razni/у % на годишњем нивоу

Promjena u baznim poenima Q3 2012 prema/

Промјена у базнимпоенима Q3 2012 према

Q3 2011 Q4 2011 Q1 2012 Q2 2012 Q3 2012 Q3 2011 Q2 2012

Kamatne stope banaka na depozite

Каматне стопе банака на депозите

Stanovništvo

Становништво


Депозити по виђењу у КМ


Орочени и штедни депозити у КМ

Privatna poduzeća

Приватна предузећа


Депозити по виђењу у КМ


Орочени и штедни депозити у КМ

Kamatne stope banaka na kredite

Каматне стопе банака на кредите

Stanovništvo

Становништво

Kratkoročni krediti u KM9,51 10,01 10,09 10,00 10,18 67 18

Краткорочни кредити у КМ

Dugoročni krediti u KM sa valutnom klauzulom8,33 8,51 8,34 8,35 8,38 5 3

Дугорочни кредити у КМ са валутном клаузулом

Privatna poduzeća

Приватна предузећа

Kratkoročni krediti u KM7,31 7,14 6,94 6,91 6,76 -55 -15

Краткорочни кредити у КМ

Dugoročni krediti u KM sa valutnom klauzulom7,50 7,56 7,84 7,13 7,14 -36 1

Дугорочни кредити у КМ са валутном клаузулом

Napomena: Tromjesečni podaci se odnose na kraj tromjesečjaНапомена: Квартални подаци се односе на крај квартала

Pokazatelji financijskog zdravlja bankarskog sektora u BiH

Kvaliteta aktive komercijalnih banaka nije se bitnije promijenila tijekom trećeg tromjesečja 2012. Udio nekvalitetne aktive u ukupnoj aktivi smanjen je sa 9,73% na 9,71% u odnosu na prethodno tromjesečje, a udio nekvalitetnih kredita povećan je sa 12,67% na 12,68% u odnosu na prethodno tromjesečje.

U pogledu kapitaliziranosti, stopa adekvatnosti kapitala za cjelokupni bankarski sustav je na višoj razini od zakonskog minimuma od 12%, i u trećem tromjesečju iznosila je 16,75%, dok je u prethodnom tromjesečju iznosila 16,68%. Osnovni kapital prema rizikom ponderiranoj aktivi povećan je sa 14,07% na 14,12%.

Индикатори финансијског здравља банкарског сектора у БиХ

Квалитет активе комерцијалних банака није се битније промијенила у току трећег квартала 2012. Учешће неквалитетне активе у укупној активи смањено је са 9,73% на 9,71% у односу на претходни квартал, а учешће неквалитетних кредита повећано је са 12,67% на 12,68% у односу на претходни квартал.

У погледу капитализованости, стопа адекватности капитала за цјелокупни банкарски систем је на вишем нивоу од законског минимума од 12%, и у трећем кварталу износила је 16,75%, док је у претходном кварталу износила 16,68%. Основни капитал према ризиком пондерисаној активи повећан је са 14,07% на 14,12%.


86

Indikatori profitabilnosti ukazuju na dalje povećanje profitabilnosti. Povrat na prosječni dionički kapital (ROAE) povećan je sa 4,23% na 6,35% u trećem kvartalu 2012. u odnosu na kraj prethodnog kvartala. U istom periodu je i povrat na prosječnu aktivu (ROAA) također povećan, i to sa 0,52% na 0,78%.

Likvidna sredstva prema ukupnim sredstvima povećana su sa 24,72 % na 24,85%, a likvidna sredstva prema kratkoročnim finansijskim obavezama povećana su sa 42,97% na 43,5% u trećem u odnosu na drugi kvartal.

Neto otvorena pozicija u trećem kvartalu bila je 6,39%, dok je ista na kraju prethodnog kvartala iznosila 8,28%. U posmatranom periodu indeksirani krediti i krediti u stranim valutama prema ukupnim kreditima povećani su sa 63,51% na 63,66%.

Profitability indicators indicate further rise of profitability. Return on average equity (ROAE) increased from 4.23% to 6.35% in Q3 2012 compared with the end of the previous quarter. In the same period, the return on average assets (ROAA) also increased, from 0.52% to 0.78%.

Liquid assets to total assets increased from 24.72% to 24.85% and liquid assets to short-term financial obligations increased from 42.97% to 43.5% in Q3 compared to Q2.

Net open position in Q3 was 6.39%, whereas at the end of the previous quarter it was 8.28%. In the observed period, indexed loans and loans in foreign currency to total loans increased from 63.51% to 63.66%.

Mikrokreditne organizacije

U prvom polugodištu 2012. došlo je do daljnjeg smanjenja sektora mikrokreditnih organizacija (MKO). Ukupna aktiva MKO u BiH iznosila je 787,9 miliona KM na kraju juna 2012, što predstavlja smanjenje od oko 4% u odnosu na kraj 2011. i uglavnom se odnosi na smanjenje kredita. U ovom periodu su počele s radom dvije nove MKO, tako da je na kraju juna dozvolu za rad imalo ukupno 25 MKO (16 u FBiH i devet u RS-u).

Društva za lizing

Dozvolu za rad imalo je devet društava za lizing u prvoj polovini godine, od toga sedam u FBiH i dva u RS-u. Ukupna bilansna suma društava za lizing iznosila je 930,7 miliona KM, što je niže za 1,4%. Ukupni krediti koji su osnovni izvor finansiranja društava za lizing iznosili su 667,3 miliona KM i smanjeni su za 3,5% u odnosu na kraj 2011. Krediti koji su plasirani od strane društava za lizing su povećani za 0,7% i iznose 756,7 miliona KM.

Investicioni fondovi

U prvom polugodištu 2012. ukinuta je dozvola za rad jednom investicionom fondu (IF) iz RS-a, dok su u FBiH dozvolu za rad dobila dva nova IF, tako da je na kraju juna 2012. dozvolu za rad imalo 33 IF-a. Vrijednost imovine investicionih fondova iznosila je 816,2 miliona KM, što je niže za 1,4% u odnosu na kraj 2011.

Microcredit Organizations

In the first half of 2012, the credit organizations (MCOs) continued to decrease. Total MCO assets in BH amounted to KM 787.9 million at the end of June 2012, representing a decrease of about 4% compared to the end of 2011 and referred mainly to reduction of loans. Two new MCO started to operate in this period, and at the end of June a total of 25 MCOs (16 in FBH and 9 in RS) were licensed to work.

Leasing Companies

In the first half of the year, 9 leasing companies had work permit, including 7 in FBH and 2 in RS. The total balance of the leasing companies amounted to KM 930.7 million, which was lower by 1.4%. Total loans, which are the main source of financing of leasing companies, amounted to KM 667.3 million, and they decreased by 3.5% compared to the end of 2011. Loans extended by the leasing companies increased by 0.7% and amounted to KM 756.7 million.

Investment Funds

In the first half of 2012, the work license was revoked to one Investment Fund (IF) from RS, while two new ones received a work license to operate, and 33 IF had the work permit at the end of June. The investment funds assets value was KM 816.2 million, which was lower by 1.4% compared to the end of 2011.


87

Pokazatelji profitabilnosti ukazuju na dalje povećanje profitabilnosti. Povrat na prosječni dionički kapital (ROAE) povećan je sa 4,23% na 6,35% u trećem tromjesečju 2012. u odnosu na kraj prethodnog tromjesečja. U istom razdoblju je i povrat na prosječnu aktivu (ROAA) također povećan, i to sa 0,52% na 0,78%.

Likvidna sredstva prema ukupnim sredstvima povećana su sa 24,72 % na 24,85%, a likvidna sredstva prema kratkoročnim financijskim obvezama povećana su sa 42,97% na 43,5% u trećem u odnosu na drugo tromjesečje.

Neto otvorena pozicija u trećem tromjesečju bila je 6,39%, dok je ista na kraju prethodnog tromjesečja iznosila 8,28%. U promatranom razdoblju indeksirani krediti i krediti u stranim valutama prema ukupnim kreditima povećani su sa 63,51% na 63,66%.

Индикатори профитабилности указују на даље повећање профитабилности. Поврат на просјечни акционарски капитал (ROAE) повећан је са 4,23% на 6,35% у трећем кварталу 2012. у односу на крај претходног квартала. У истом периоду је и поврат на просјечну активу (ROAA) такође повећан, и то са 0,52% на 0,78%.

Ликвидна средства према укупним средствима повећана су са 24,72% на 24,85%, а ликвидна средства према краткорочним финансијским обавезама повећана су са 42,97% на 43,5% у трећем у односу на други квартал.

Нето отворена позиција у трећем кварталу била је 6,39%, док је иста на крају претходног квартала износила 8,28%. У посматраном периоду индексирани кредити и кредити у страним валутама према укупним кредитима повећани су са 63,51% на 63,66%.

Mikrokreditne organizacije

U prvom polugodištu 2012. došlo je do daljnjeg smanjenja sektora mikrokreditnih organizacija (MKO). Ukupna aktiva MKO u BiH iznosila je 787,9 milijuna KM na kraju lipnja 2012, što predstavlja smanjenje od oko 4% u odnosu na kraj 2011. i uglavnom se odnosi na smanjenje kredita. U ovom razdoblju su počele s radom dvije nove MKO, tako da je na kraju lipnja dozvolu za rad imalo ukupno 25 MKO (16 u FBiH i devet u RS-u).

Društva za lizing

Dozvolu za rad imalo je devet društava za lizing u prvoj polovini godine, od toga sedam u FBiH i dva u RS-u. Ukupna bilančna suma društava za lizing iznosila je 930,7 milijuna KM, što je niže za 1,4%. Ukupni krediti koji su osnovni izvor financiranja društava za lizing iznosili su 667,3 milijuna KM i smanjeni su za 3,5% u odnosu na kraj 2011. Krediti koji su plasirani od strane društava za lizing su povećani za 0,7% i iznose 756,7 milijuna KM.

Investicijski fondovi

U prvom polugodištu 2012. ukinuta je dozvola za rad jednom investicijskom fondu (IF) iz RS-a, dok su u FBiH dozvolu za rad dobila dva nova IF, tako da je na kraju lipnja 2012. dozvolu za rad imalo 33 IF-a. Vrijednost imovine investicijskih fondova iznosila je 816,2 milijuna KM, što je niže za 1,4% u odnosu na kraj 2011.

Микрокредитне организације

У првом полугодишту 2012. дошло је до даљњег смањења сектора микрокредитних организација (МКО). Укупна актива МКО у БиХ износила је 787,9 милиона КМ на крају јуна 2012, што представља смањење од око 4% у односу на крај 2011. и углавном се односи на смањење кредита. У овом периоду су почеле с радом двије нове МКО, тако да је на крају јуна дозволу за рад имало укупно 25 МКО (16 у ФБиХ и девет у РС-у).

Друштва за лизинг

Дозволу за рад имало је девет друштава за лизинг у првој половини године, од тога седам у ФБиХ и два у РС-у. Укупна билансна сума друштава за лизинг износила је 930,7 милиона КМ, што је ниже за 1,4%. Укупни кредити који су основни извор финансирања друштава за лизинг износили су 667,3 милиона КМ и смањени су за 3,5% у односу на крај 2011. Кредити који су пласирани од стране друштава за лизинг су повећани за 0,7% и износе 756,7 милиона КМ.

Инвестициони фондови

У првом полугодишту 2012. укинута је дозвола за рад једном инвестиционом фонду (ИФ) из РС-а, док су у ФБиХ дозволу за рад добила два нова ИФ, тако да је на крају јуна 2012. дозволу за рад имало 33 ИФ-а. Вриједност имовине инвестиционих фондова износила је 816,2 милиона КМ, што је ниже за 1,4% у односу на крај 2011.


88

Osiguravajuća društva

Na kraju juna 2012. vrijednost imovine svih osiguravajućih društava iznosila je 1,17 milijardi KM, što je za 2,5% više u odnosu na kraj 2011. U ovom periodu ugašeno je jedno osiguravajuće društvo, tako da je na kraju juna poslovalo ukupno 25 osiguravajućih društava, od čega 14 u FBiH i 11 u RS-u, s tim da osiguravajuća društva imaju mogućnost poslovanja i u entitetima u kojima nisu registrovana.

Insurance Companies

At the end of June 2012, the assets value of all insurance companies was KM 1.17 billion, which was by 2.5% more than in late 2011. During this time, one insurance company was off and at the end of June there were 25 insurance companies operating in BH, 14 of which in FBH and 11 in RS. The insurance companies have the opportunity of doing business in entities in which they are not registered.

Grafikon 32: Struktura finansijskog sektora u BiH (juni 2012.)

Graph 32: Structure of the Financial Sector in BH (June 2012)

Banke/Banks 85 %

MKO/MCOs 3%

Leasing društvaLeasing companies 4%

Investicijski fondoviInvestment funds 3%

Osiguravajuća društvaInsurance companies 5%

Banke/Банке 85 %

MKO/MCOs 3%

Leasing društvaЛизинг друштва 4%

Investicijski fondoviИнвестициони фондови 3%

Osiguravajuća društvaОсигуравајућа друштва 5%

3.6 Berze

U trećem kvartalu 2012. na SASE je došlo do smanjenja vrijednosti ukupnog prometa i povećanja vrijednosti berzanskih indeksa, dok je na BLSE zabilježen rast vrijednosti ukupnog prometa, kao i blagi rast vrijednosti berzanskih indeksa

3.6 Stock Exchanges

In Q3 2012, SASE recorded decrease in overall turnover value and increase in the value of stock market indices, whereas BLSE recorded increase in the value of total turnover, and a slight increase in the value of stock market indices.

Grafikon 33: Berzanski indeksi

Graph 33: Stock Exchange Indices

FIRS (BLSE)

BIFX (SASE)

BIRS

SASX 10

FIRS (BLSE)

BIFX (SASE)

BIRS

SASX 10

FIRS (BLSE)

BIFX (SASE)

BIRS

SASX 10

FIRS (БЛСЕ)

BIFX (САСЕ)

BIRS

SASX 10

0

1.000

2.000

3.000

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0

1.000

2.000

3.000

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


89

Osiguravajuća društva

Na kraju juna 2012. vrijednost imovine svih osiguravajućih društava iznosila je 1,17 milijardi KM, što je za 2,5% više u odnosu na kraj 2011. U ovom razdoblju ugašeno je jedno osiguravajuće društvo, tako da je na kraju lipnja poslovalo ukupno 25 osiguravajućih društava, od čega 14 u FBiH i 11 u RS-u, s tim da osiguravajuća društva imaju mogućnost poslovanja i u entitetima u kojima nisu registrirana.

Осигуравајућа друштва

На крају јуна 2012. вриједност имовине свих осигуравајућих друштава износила је 1,17 милијарди КМ, што је за 2,5% више у односу на крај 2011. У овом периоду угашено је једно осигуравајуће друштво, тако да је на крају јуна пословало укупно 25 осигуравајућих друштава, од чега 14 у ФБиХ и 11 у РС-у, с тим да осигуравајућа друштва имају могућност пословања и у ентитетима у којима нису регистрована.

Slika 32: Struktura financijskog sektora u BiH (lipanj 2012.)

Графикон 32: Структура финансијког сектора у БиХ (јуни 2012.)

Banke/Banks 85 %

MKO/MCOs 3%

Leasing društvaLeasing companies 4%

Investicijski fondoviInvestment funds 3%

Osiguravajuća društvaInsurance companies 5%

Banke/Банке 85 %

MKO/MCOs 3%

Leasing društvaЛизинг друштва 4%

Investicijski fondoviИнвестициони фондови 3%

Osiguravajuća društvaОсигуравајућа друштва 5%

3.6 Burze

U trećem tromjesečju 2012. na SASE je došlo do smanjenja vrijednosti ukupnog prometa i povećanja vrijednosti burzanskih indeksa, dok je na BLSE zabilježen rast vrijednosti ukupnog prometa, kao i blagi rast vrijednosti burzanskih indeksa.

3.6 Берзе

У трећем кварталу 2012. на SASE је дошло до смањења вриједности укупног промета и повећања вриједности берзанских индекса, док је на BLSE забиљежен раст вриједности укупног промета, као и благи раст вриједности берзанских индекса.

Slika 33: Burzanski indeksi

Графикон 33: Берзански индекси

FIRS (BLSE)

BIFX (SASE)

BIRS

SASX 10

FIRS (BLSE)

BIFX (SASE)

BIRS

SASX 10

FIRS (BLSE)

BIFX (SASE)

BIRS

SASX 10

FIRS (БЛСЕ)

BIFX (САСЕ)

BIRS

SASX 10

0

1.000

2.000

3.000

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0

1.000

2.000

3.000

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.


90

Ukupan promet na SASE u trećem kvartalu 2012. iznosio je 78,3 miliona KM i manji je za 64,7 miliona KM ili 54,7% u odnosu na prethodni kvartal.

Na SASE u trećem kvartalu 2012. trgovalo se 64 dana i obavljeno je ukupno 2.877 transakcija, s prosječnom vrijednošću od oko 3,5 hiljada KM po transakciji.

Vrijednost SASX-104 na kraju trećeg kvartala iznosila je 731 indeksni poen, odnosno 62 indeksna poena ili 9,3% više u odnosu na kraj prethodnog kvartala.

Istovremeno, BIFX5 je iznosio 1.538 indeksnih poena, odnosno 95 indeksnih poena ili 6,6% više nego na kraju prethodnog kvartala.

U toku trećeg kvartala 2012. na sarajevskoj berzi su prijavljene 64 vanberzanske transakcije i dva paketa dionica u ukupnoj vrijednosti od 2,9 miliona KM.

Ukupan promet na BLSE u trećem kvartalu 2012. iznosio je 74,5 miliona KM, što predstavlja povećanje od 15,5 miliona KM ili 26,4% u odnosu na prethodni kvartal.

U trećem kvartalu na BLSE nije bilo blok transakcija. Na BLSE se u trećem kvartalu 2012. trgovalo 65 dana, pri čemu je obavljeno ukupno 3.227 transakcija, s prosječnom vrijednošću od oko 21,7 hiljada KM po transakciji.

In Q3 2012, the total turnover on BLSE was KM 74.5 million, representing an increase of KM 15.5 million or 26.4% compared to the previous quarter.

In Q3 there were no block transactions on BLSE.In Q3 2012, there were 65 trading days on BLSE, with a total of 3,227 transactions carried out with an average value of about KM 21.7 thousand per transaction.

Total turnover on SASE in Q3 2012 was KM 78.3 million, which was a decrease by KM 64.7 million or 54.7% compared to the previous quarter.

During Q3 2012, there were 64 trading days on SASE with a total of 2,877 transactions carried out with an average value of about KM 3.5 thousand per transaction.

The value of SASX-104 at the end of Q3 was 731 index points or 62 index points (9.3%) more than at the end of the previous quarter.

At the same time, BIFX5 was 1,538 index points or 95 index points (6.6%) more than at the end of the previous quarter.

During Q3 2012, the Sarajevo Stock Exchange reported 64 OTC transactions and two blocks of shares with a total value of KM 2.9 million.

4 Emitenti koji ulaze u sastav SASX-10 moraju ispunjavati sljedeće uslove: da spadaju u red 10 emitenata s najvećom tržišnom kapitalizacijom i da se njihovim dionicama trgovalo minimalno na 2/3 od mogućih dana trgovanja u periodu od zadnje redovne revizije indeksa. 4 Issuers included in SASX-10 must meet the following conditions: to be among top ten issuers by market capitalization and that their shares were traded at a minimum on 2/3 of possible trading days in the period since the index was last revised. 5 BIFX je indeks koji prati kretanje kurseva Privatizacijskih investicionih fondova kotiranih na SASE. 5 BIFX is the index that monitors the prices of privatization investment funds listed at SASE.

Grafikon 34: Promet na berzama (u milionima KM)

Graph 34: Turnover on Stock Exchanges (in millions of KM)

SASE

BLSE

SASE

BLSE


SASE

BLSE

САСЕ

БЛСЕ


0

50

100

150

200

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.

0

50

100

150

200

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.


91

Ukupan promet na BLSE u trećem tromjesečju 2012. iznosio je 74,5 milijuna KM, što predstavlja povećanje od 15,5 milijuna KM ili 26,4% u odnosu na prethodno tromjesečje.

U trećem tromjesečju na BLSE nije bilo blok transakcija. Na BLSE se u trećem tromjesečju 2012. trgovalo 65 dana, pri čemu je obavljeno ukupno 3.227 transakcija, s prosječnom vrijednošću od oko 21,7 tisuća KM po transakciji.

Укупан промет на BLSE у трећем кварталу 2012. износио је 74,5 милиона КМ, што представља повећање од 15,5 милиона КМ или 26,4% у односу на претходни квартал.

У трећем кварталу на BLSE није било блок трансакција. На BLSE се у трећем кварталу 2012. трговало 65 дана, при чему је обављено укупно 3.227 трансакција, с просјечном вриједношћу од око 21,7 хиљада КМ по трансакцији.

Ukupan promet na SASE u trećem tromjesečju 2012. iznosio je 78,3 milijuna KM i manji je za 64,7 milijuna KM ili 54,7% u odnosu na prethodno tromjesečje.

Na SASE u trećem tromjesečju 2012. trgovalo se 64 dana i obavljeno je ukupno 2.877 transakcija, s prosječnom vrijednošću od oko 3,5 tisuća KM po transakciji.

Vrijednost SASX-104 na kraju trećeg tromjesečja iznosila je 731 indeksni poen, odnosno 62 indeksna poena ili 9,3% više u odnosu na kraj prethodnog tromjesečja.

Istovremeno, BIFX5 je iznosio 1.538 indeksnih poena, odnosno 95 indeksnih poena ili 6,6% više nego na kraju prethodnog tromjesečja.

Tijekom trećeg tromjesečja 2012. na sarajevskoj burzi su prijavljene 64 izvanburzanske transakcije i dva paketa dionica u ukupnoj vrijednosti od 2,9 milijuna KM.

Укупан промет на SASE у трећем кварталу 2012. износио је 78,3 милиона КМ и мањи је за 64,7 милиона КМ или 54,7% у односу на претходни квартал.

На SASE у трећем кварталу 2012. трговало се 64 дана и обављено је укупно 2.877 трансакција, с просјечном вриједношћу од око 3,5 хиљада КМ по трансакцији.

Вриједност SASX-104 на крају трећег квартала износила је 731 индексни поен, односно 62 индексна поена или 9,3% више у односу на крај претходног квартала.

Истовремено, BIFX5 је износио 1.538 индексних поена, односно 95 индексних поена или 6,6% више него на крају претходног квартала.

У току трећег квартала 2012. на сарајевској берзи су пријављене 64 ванберзанске трансакције и два пакета акција у укупној вриједности од 2,9 милиона КМ.

4 Emitenti koji ulaze u sastav SASX-10 moraju ispunjavati sljedeće uslove: da spadaju u red 10 emitenata s najvećom tržišnom kapitalizacijom i da se njihovim dionicama trgovalo minimalno na 2/3 od mogućih dana trgovanja u razdoblju od zadnje redovne revizije indeksa. 4 Емитенти који улазе у састав SASX-10 морају испуњавати сљедеће услове: да спадају у ред 10 емитената с највећом тржишном капитализацијом и да се њиховим акцијама трговало минимално на 2/3 од могућих дана трговања у периоду од задње редовне ревизије индекса. 5 BIFX je indeks koji prati kretanje tečajeva Privatizacijskih investicionih fondova kotiranih na SASE. 5 BIFX је индекс који прати кретање курсева Приватизацијских инвестиционих фондова котираних на SASE.

Slika 34: Promet na burzama (u milijunima KM)

Графикон 34: Промет на берзама (у милионима КМ)

SASE

BLSE

SASE

BLSE


SASE

BLSE

САСЕ

БЛСЕ


0

50

100

150

200

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.

0

50

100

150

200

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.


92

Vrijednost BIRS6 na kraju trećeg kvartala iznosila je 828 indeksnа poena, odnosno 19 indeksnih poena ili 2,4% više nego na kraju prethodnog kvartala, dok je vrijednost FIRS7 na kraju septembra iznosila 1.717 indeksnih poena, što je manje u odnosu na prethodni kvartal za 66 indeksnih poena ili 3,7%.

3.7 Platni promet

Ukupan obim platnog prometa (RTGS i žirokliring) u trećem kvartalu 2012. iznosio je 21,8 milijardi KM u vrijednosti, a realizovan je kroz 8,7 miliona KM transakcija, što predstavlja povećanje od 7,6% u vrijednosti i 1,6% u broju transakcija u poređenju s prethodnim kvartalom. U poređenju s istim kvartalom prethodne godine, uočljivo je povećanje od 6,4% u vrijednosti i 3,5% u broju transakcija.

Broj transakcija RTGS-a je povećan u trećem kvartalu 2012. za 3,5% u odnosu na prethodni kvartal, a smanjen je za 1,3% u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Broj transakcija RTGS-a predstavlja mali udio u ukupnom broju transakcija i u trećem kvartalu iznosi svega 2,3%. Vrijednost transakcija RTGS-a u ovom kvartalu iznosi 18,32 milijarde KM, što je za 8,8% više u odnosu na prethodni kvartal, a za 7,9% više u odnosu na isti kvartal prošle godine.

Vrijednost transakcija RTGS-a čini 84,2% vrijednosti svih transakcija platnog prometa. Prosječna vrijednost po transakciji RTGS-a iznosi 92.367 KM i povećana je za 5,1% u odnosu na prethodni kvartal.

At the end of Q3, the value of BIRS6 was 828 index points, or 19 index points (2.4%) more than at the end of the previous quarter, whereas at the end of September the value of FIRS7 was 1,717 index points, which was less by 66 index points, or 3.7%. compared to the previous quarter.

3.7 Payment Transactions

In Q3 2012, the total of 8.7 million KM transactions worth KM 21.8 billion were carried out through RTGS and GC systems, which was an increase of 7.6% in the value and 1.6% in the number of transactions compared to the previous quarter. Compared with the same quarter of the previous year, it was an increase of 6.4% in the value and 3.5% in the number of transactions.

The number of RTGS transactions in Q3 2012 increased by 3.5% compared to the previous quarter and it decreased by 1.3% compared to the same quarter of the previous year. The number of RTGS transactions accounted for a small share in the total number of transactions and in Q3 it was only 2.3%. In Q3, the value of RTGS transactions was KM 18.32 billion, which was by 8.8% more than in Q2 and by 7.9% more compared to the same quarter of the previous year.

The value of RTGS transactions was 84.2% of the total value of transactions. The average value per RTGS transaction was KM 92,367 and it increased by 5.1% compared to the previous quarter.

6 BIRS je berzanski indeks Republike Srpske u čiji sastav ulaze dionice 13 emitenata. 6 BIRS is the stock exchange index of Republika Srpska, which includes shares of 13 issuers. 7 FIRS je skraćena oznaka za indeks investicionih fondova Republike Srpske u čiji sastav ulaze dionice 13 fondova.7 FIRS is the acronym for the Index of Investment Funds of Republika Srpska, which includes shares of 13 funds.

Grafikon 35: Transakcije u platnom prometu

Graph 35: Payment System Transactions

Žirokliring - br. transakcija (l.skala)

RTGS - br. transakcija (l.skala)

RTGS - vrijednost, KM (d.skala)

Žirokliring - vrijednost, KM (d.skala)


Gyro Clearing - no. of transactions (l.h.scale)

RTGS - no. of transactions (l.h.scale)

RTGS - value, KM (r.h.scale)

Gyro Clearing - value, KM (r.h.scale)






Жироклиринг - бр.трансакција (л.скала)

RTGS - бр. трансакција (л.скала)

RTGS - вриједност, КМ (д.скала)

Жироклиринг - вриједност, КМ (д.скала)

(u m

ilion

ima)

(in m

illio

ns)

(u m

ilion

ima

KM)

(in m

illio

ns o

f KM

)

(u m

iliju

nim

a)(у

мил

иони

ма)

(u m

iliju

nim

a KM

)(у

мил

иони

ма

KM)

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

16.000

18.000

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

16.000

18.000

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.


93

Vrijednost BIRS6 na kraju trećeg tromjesečja iznosila je 828 indeksnа poena, odnosno 19 indeksnih poena ili 2,4% više nego na kraju prethodnog tromjesečja, dok je vrijednost FIRS7 na kraju rujna iznosila 1.717 indeksnih poena, što je manje u odnosu na prethodno tromjesečje za 66 indeksnih poena ili 3,7%.

3.7 Platni promet

Ukupan obujam platnog prometa (RTGS i žirokliring) u trećem tromjesečju 2012. iznosio je 21,8 milijardi KM u vrijednosti, a realiziran je kroz 8,7 milijuna KM transakcija, što predstavlja povećanje od 7,6% u vrijednosti i 1,6% u broju transakcija u poređenju s prethodnim tromjesečjem. U poređenju s istim tromjesečjem prethodne godine, uočljivo je povećanje od 6,4% u vrijednosti i 3,5% u broju transakcija.

Broj transakcija RTGS-a je povećan u trećem tromjesečju 2012. za 3,5% u odnosu na prethodno tromjesečje, a smanjen je za 1,3% u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine. Broj transakcija RTGS-a predstavlja mali udio u ukupnom broju transakcija i u trećem tromjesečju iznosi svega 2,3%. Vrijednost transakcija RTGS-a u ovom tromjesečju iznosi 18,32 milijarde KM, što je za 8,8% više u odnosu na prethodno tromjesečje, a za 7,9% više u odnosu na isto tromjesečje prošle godine.

Vrijednost transakcija RTGS-a čini 84,2% vrijednosti svih transakcija platnog prometa. Prosječna vrijednost po transakciji RTGS-a iznosi 92.367 KM i povećana je za 5,1% u odnosu na prethodno tromjesečje.

Вриједност BIRS6 на крају трећег квартала износила је 828 индексна поена, односно 19 индексних поена или 2,4% више него на крају претходног квартала, док је вриједност FIRS7 на крају септембра износила 1.717 индексних поена, што је мање у односу на претходни квартал за 66 индексних поена или 3,7%.

3.7 Платни промет

Укупан обим платног промета (RTGS и жироклиринг) у трећем кварталу 2012. износио је 21,8 милијарди КМ у вриједности, а реализован је кроз 8,7 милиона КМ трансакција, што представља повећање од 7,6% у вриједности и 1,6% у броју трансакција у поређењу с претходним кварталом. У поређењу с истим кварталом претходне године, уочљиво је повећање од 6,4% у вриједности и 3,5% у броју трансакција.

Број трансакција RTGS-а је повећан у трећем кварталу 2012. за 3,5% у односу на претходни квартал, а смањен је за 1,3% у односу на исти квартал претходне године. Број трансакција RTGS-а представља мали удио у укупном броју трансакција и у трећем кварталу износи свега 2,3%. Вриједност трансакција RTGS-а у овом кварталу износи 18,32 милијарде КМ, што је за 8,8% више у односу на претходни квартал, а за 7,9% више у односу на исти квартал прошле године.

Вриједност трансакција RTGS-а чини 84,2% вриједности свих трансакција платног промета. Просјечна вриједност по трансакцији RTGS-а износи 92.367 КМ и повећана је за 5,1% у односу на претходни квартал.

6 BIRS je burzanski indeks Republike Srpske u čiji sastav ulaze dionice 13 emitenata. 6 BIRS је берзански индекс Републике Српске у чији састав улазе акције 13 емитената. 7 FIRS je skraćena oznaka za indeks investicijskih fondova Republike Srpske u čiji sastav ulaze dionice 13 fondova.7 FIRS је скраћена ознака за индекс инвестиционих фондова Републике Српске у чији састав улазе акције 13 фондова.

Slika 35: Transakcije u platnom prometu

Графикон 35: Трансакције у платном промету






Gyro Clearing - no. of transactions (l.h.scale)

RTGS - no. of transactions (l.h.scale)

RTGS - value, KM (r.h.scale)

Gyro Clearing - value, KM (r.h.scale)






Жироклиринг - бр.трансакција (л.скала)

RTGS - бр. трансакција (л.скала)

RTGS - вриједност, КМ (д.скала)

Жироклиринг - вриједност, КМ (д.скала)

(u m

ilion

ima)

(in m

illio

ns)

(u m

ilion

ima

KM)

(in m

illio

ns o

f KM

)

(u m

iliju

nim

a)(у

мил

иони

ма)

(u m

iliju

nim

a KM

)(у

мил

иони

ма

KM)

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

16.000

18.000

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

14.000

16.000

18.000

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.


94

Vrijednost transakcija žirokliringa u trećem kvartalu 2012. iznosi 3,44 milijarde KM, što je više za 1,9% u odnosu na prethodni kvartal, a manje za 0,6% u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

Preko sistema žirokliringa u trećem kvartalu ove godine izvršeno je 97,7% ukupnog broja transakcija, odnosno 15,8% ukupne vrijednosti svih izvršenih transakcija. Broj transakcija žirokliringa povećan je za 1,5% u odnosu na prethodni kvartal, a u odnosu na treći kvartal prethodne godine povećan je za 3,6%.Prosječna vrijednost po transakciji žirokliringa iznosi 403 KM i povećana je za 0,3% u odnosu na prethodni kvartal.

The value of giro clearing transactions in Q3 2012 was KM 3.44 billion, which was higher by 1.9% compared to the previous quarter, and lower by 0.6% compared to the same quarter of the previous year.

In Q3 2012, 97.7% of the total number of transactions or 15.8% of the total value of all performed transactions was carried out through the giro clearing system. The number of giro clearing transactions increased by 1.5% compared to the previous quarter and by 3.6% compared to Q3 of the previous year. The average value per giro clearing transaction was KM 403, which was an increase by 0.3% compared to the previous quarter.


95

Vrijednost transakcija žirokliringa u trećem tromjesečju 2012. iznosi 3,44 milijarde KM, što je više za 1,9% u odnosu na prethodno tromjesečje, a manje za 0,6% u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine.

Preko sustava žirokliringa u trećem tromjesečju ove godine izvršeno je 97,7% ukupnog broja transakcija, odnosno 15,8% ukupne vrijednosti svih izvršenih transakcija. Broj transakcija žirokliringa povećan je za 1,5% u odnosu na prethodno tromjesečje, a u odnosu na treće tromjesečje prethodne godine povećan je za 3,6%.Prosječna vrijednost po transakciji žirokliringa iznosi 403 KM i povećana je za 0,3% u odnosu na prethodno tromjesečje.

Вриједност трансакција жироклиринга у трећем кварталу 2012. износи 3,44 милијарде КМ, што је више за 1,9% у односу на претходни квартал, а мање за 0,6% у односу на исти квартал претходне године.

Преко система жироклиринга у трећем кварталу ове године извршено је 97,7% укупног броја трансакција, односно 15,8% укупне вриједности свих извршених трансакција. Број трансакција жироклиринга повећан је за 1,5% у односу на претходни квартал, а у односу на трећи квартал претходне године повећан је за 3,6%.Просјечна вриједност по трансакцији жироклиринга износи 403 КМ и повећана је за 0,3% у односу на претходни квартал.


96

4.1 Vanjska trgovina

Smanjenje industrijske proizvodnje te negativni trendovi u okruženju i EU, glavnim trgovinskim partnerima BiH, glavni su faktori smanjenja izvoza i, posljedično, produbljivanja trgovinskog deficita.

BiH je u prvih devet mjeseci izvezla robe u vrijednosti 5,92 milijarde KM, što je za 247,2 miliona KM (4,0%) manje nego u istom periodu prošle godine. Vrijednost uvezene robe istovremeno je iznosila 11,41 milijardu KM uz smanjenje od 34,5 miliona KM (0,3%). Trgovinski deficit iznosi 5,48 milijardi KM, uz produbljenje od 212,7 miliona KM (4,0%) u odnosu na prvih devet mjeseci 2011. Kvartalne promjene deficita bile su neujednačene, pa je u prvom kvartalu 2012. u odnosu na prvi kvartal prethodne godine deficit povećan za 216,4 miliona KM, da bi se u drugom kvartalu smanjio za 67,5 miliona KM. Negativan trend se nastavio u trećem kvartalu, kada se deficit povećao za 57,8 miliona KM.

4.1 Foreign Trade

The decrease in industrial output and the negative trends in the region and the EU, BH major trading partners, were the main factors reducing exports and consequently widening the trade deficit.

In the first nine months BH exported goods worth KM 5.92 billion, which was KM 247.2 million (4.0%) less than in the same period 2011. At the same time, the value of imported goods was KM 11.41 billion, with a reduction of KM 34.5 million (0.3%). The trade deficit was KM 5.48 billion, with the deepening of KM 212.7 million (4.0%) compared to the first nine months of 2011. Quarterly changes in the deficit were uneven, so the deficit rose by KM 216, 4 million in Q1 2012 compared to Q1 2011, but it fell by KM 67.5 million in Q2. The negative trend continued in Q3, when the deficit increased by KM 57.8 million.

4. VANJSKI SEKTOR 4. EXTERNAL SECTOR

Grafikon 36: Uvoz i izvoz robe (u milionima KM)

Graph 36: Imports and Exports of Goods (in millions of KM)

-3.000

-2.000

-1.000

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.

-3.000

-2.000

-1.000

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.

Saldo

Uvoz

Izvoz

Balance

Imports

Exports


Saldo

Uvoz

Izvoz

Салдо

Увоз

Извоз


U odnosu na prethodni kvartal vrijednost uvoza se u trećem kvartalu povećala za 152,8 miliona KM (3,9%) dok se vrijednost izvoza smanjila za 48,2 miliona KM (2,3%). U odnosu na treći kvartal prethodne godine izvoz se smanjio za 40,5 miliona (1,9%), a uvoz se povećao za 17,3 miliona KM (0,4%), što je dovelo do povećanja trgovinskog deficita za 57,8 miliona KM (2,9%).

Pokrivenost uvoza izvozom u trećem kvartalu iznosi 50,4%, dok je u istom periodu prošle godine bila 51,7%.

The value of imports in Q3 increased by KM 152.8 million (3.9%) compared to the previous quarter, while the value of exports fell by KM 48.2 million (2.3%). Compared to Q3 2011, exports decreased by KM 40.5 million (1.9%) and imports increased by KM 17.3 million (0.4%), which led to a decrease of the trade deficit by KM 57.8 million (2.9%).

The coverage of imports by exports in Q3 was 50.4%, whereas it was 51.7% in the same period 2011.


97

4.1 Vanjska trgovina

Smanjenje industrijske proizvodnje te negativni trendovi u okruženju i EU, glavnim trgovinskim partnerima BiH, glavni su faktori smanjenja izvoza i, posljedično, produbljivanja trgovinskog deficita.

BiH je u prvih devet mjeseci izvezla robe u vrijednosti 5,92 milijarde KM, što je za 247,2 milijuna KM (4,0%) manje nego u istom razdoblju prošle godine. Vrijednost uvezene robe istovremeno je iznosila 11,41 milijardu KM uz smanjenje od 34,5 milijuna KM (0,3%). Trgovinski deficit iznosi 5,48 milijardi KM, uz produbljenje od 212,7 milijuna KM (4,0%) u odnosu na prvih devet mjeseci 2011. Tromjesečne promjene deficita bile su neujednačene, pa je u prvom tromjesečju 2012. u odnosu na prvo tromjesečje prethodne godine deficit povećan za 216,4 milijuna KM, da bi se u drugom tromjesečju smanjio za 67,5 milijuna KM. Negativan trend se nastavio u trećem tromjesečju, kada se deficit povećao za 57,8 milijuna KM.

4.1 Спољна трговина

Смањење индустријске производње те негативни трендови у окружењу и ЕУ, главним трговинским партнерима БиХ, главни су фактори смањења извоза и, посљедично, продубљивања трговинског дефицита.

БиХ је у првих девет мјесеци извезла робе у вриједности 5,92 милијарде КМ, што је за 247,2 милиона КМ (4,0%) мање него у истом периоду прошле године. Вриједност увезене робе истовремено је износила 11,41 милијарду КМ уз смањење од 34,5 милиона КМ (0,3%). Трговински дефицит износи 5,48 милијарди КМ, уз продубљење од 212,7 милиона КМ (4,0%) у односу на првих девет мјесеци 2011. Кварталне промјене дефицита биле су неуједначене, па је у првом кварталу 2012. у односу на први квартал претходне године дефицит повећан за 216,4 милиона КМ, да би се у другом кварталу смањио за 67,5 милиона КМ. Негативан тренд се наставио у трећем кварталу, када се дефицит повећао за 57,8 милиона КМ.

4. VANJSKI SEKTOR 4. СПОЉНИ СЕКТОР

Slika 36: Uvoz i izvoz robe (u milijunima KM)

Графикон 36: Увоз и извоз робе (у милионима КМ)

-3.000

-2.000

-1.000

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.

-3.000

-2.000

-1.000

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3

2010. 2011. 2012.

Saldo

Uvoz

Izvoz

Balance

Imports

Exports


Saldo

Uvoz

Izvoz

Салдо

Увоз

Извоз


U odnosu na prethodno tromjesečje vrijednost uvoza se u trećem tromjesečju povećala za 152,8 milijuna KM (3,9%) dok se vrijednost izvoza smanjila za 48,2 milijuna KM (2,3%). U odnosu na treće tromjesečje prethodne godine izvoz se smanjio za 40,5 milijuna (1,9%), a uvoz se povećao za 17,3 milijuna KM (0,4%), što je dovelo do povećanja trgovinskog deficita za 57,8 milijuna KM (2,9%).

Pokrivenost uvoza izvozom u trećem tromjesečju iznosi 50,4%, dok je u istom razdoblju prošle godine bila 51,7%.

У односу на претходни квартал вриједност увоза се у трећем кварталу повећала за 152,8 милиона КМ (3,9%) док се вриједност извоза смањила за 48,2 милиона КМ (2,3%). У односу на трећи квартал претходне године извоз се смањио за 40,5 милиона (1,9%), а увоз се повећао за 17,3 милиона КМ (0,4%), што је довело до повећања трговинског дефицита за 57,8 милиона КМ (2,9%).

Покривеност увоза извозом у трећем кварталу износи 50,4%, док је у истом периоду прошле године била 51,7%.


98

Uticaj sezonskih faktora je takav da povećava vrijednost izvoza za 2,2%, a vrijednost uvoza za 4,7%. Dakle, desezonirani izvoz u trećem kvartalu 2012. iznosi 2,02 milijarde KM, a desezonirani uvoz 3,89 milijardi KM.Analiza trenda ukazuje na stagnaciju uvoza u prvih devet mjeseci, dok je na strani izvoza od trećeg mjeseca prisutan trend rasta.

Influence of seasonal factors is such that exports increased by 2.2% and imports by 4.7%. Specifically, seasonally adjusted exports in Q3 2012 were KM 2.02 billion, and seasonally adjusted imports KM 3.89 billion.The trend analysis indicates stagnation of imports in the first nine months, while exports had a growing trend since March.

Grafikon 37: Sezonski prilagođena serija uvoza (u milionima KM)

Graph 37: Seasonally Adjusted Imports Data Series (in millions of KM)

2012.

2011.

2010.


2012.

2011.

2010.


mjesec/month

mjesec/мјесец

700

800

900

1.000

1.100

1.200

1.300

1.400

1.500

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

700

800

900

1.000

1.100

1.200

1.300

1.400

1.500

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Grafikon 38: Sezonski prilagođena serija izvoza (u milionima KM)

Graph 38: Seasonally Adjusted Exports Data Series (in millions of KM)

2012.

2011.

2010.


2012.

2011.

2010.


mjesec/month

mjesec/мјесец

400

450

500

550

600

650

700

750

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

400

450

500

550

600

650

700

750

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12


99

Utjecaj sezonskih faktora je takav da povećava vrijednost izvoza za 2,2%, a vrijednost uvoza za 4,7%. Dakle, desezonirani izvoz u trećem tromjesečju 2012. iznosi 2,02 milijarde KM, a desezonirani uvoz 3,89 milijardi KM. Analiza trenda ukazuje na stagnaciju uvoza u prvih devet mjeseci, dok je na strani izvoza od trećeg mjeseca prisutan trend rasta.

Утицај сезонских фактора је такав да повећава вриједност извоза за 2,2%, а вриједност увоза за 4,7%. Дакле, десезонирани извоз у трећем кварталу 2012. износи 2,02 милијарде КМ, а десезонирани увоз 3,89 милијарди КМ. Анализа тренда указује на стагнацију увоза у првих девет мјесеци, док је на страни извоза од трећег мјесеца присутан тренд раста.

Slika 37: Sezonski prilagođena serija uvoza (u milijunima KM)

Графикон 37: Сезонски прилагођена серија увоза (у милионима КМ)

2012.

2011.

2010.


2012.

2011.

2010.


mjesec/month

mjesec/мјесец

700

800

900

1.000

1.100

1.200

1.300

1.400

1.500

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

700

800

900

1.000

1.100

1.200

1.300

1.400

1.500

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Slika 38: Sezonski prilagođena serija izvoza (u milijunima KM)

Графикон 38: Сезонски прилагођена серија извоза (у милионима КМ)

2012.

2011.

2010.


2012.

2011.

2010.


mjesec/month

mjesec/мјесец

400

450

500

550

600

650

700

750

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

400

450

500

550

600

650

700

750

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12


100

Glavni trgovinski partneri na strani izvoza su i dalje Hrvatska, Njemačka, Italija i Srbija.

Izvoz u Hrvatsku i Njemačku zabilježio je smanjenje i to u iznosu od 7,0 miliona KM (2,3%) u Hrvatsku i 4,4 miliona KM (1,5%) u Njemačku. Vrijednost izvezene robe u Hrvatsku iznosi 302,6 miliona KM i u Njemačku 297,2 miliona KM, što zajedno čini 29,2% ukupnog izvoza BiH. Trend smanjenja izvoza u Srbiju nastavio se i u trećem kvartalu. Poredeći s istim periodom prošle godine, izvoz se smanjio za 76,0 miliona KM (29,5%).

Pozitivna izvozna kretanja zabilježena su kod Italije i Austrije. Tako, povećanje izvoza u Italiju iznosi 46,7 miliona KM (20,1%), a u Austriju 10,4 miliona KM (6,4%). Rezultat ovakvih kretanja je povećanje učešća ove dvije zemlje u ukupnom izvozu. Učešće Austrije uz povećanje od 0,7 pp iznosi 8,5%, a Italije uz povećanje od 2,5 pp iznosi 13,6%. S druge strane, učešće Srbije je smanjeno sa 12,3% na 8,8%.

Kada posmatramo strukturu izvoza u navedene četiri zemlje, u Srbiju i Hrvatsku najviše se izvoze proizvodi iz sektora mineralnih goriva, maziva i srodnih proizvoda gdje ulazi i električna energija, dok se u Njemačku i Italiju najviše izvoze razni gotovi proizvodi, te proizvodi razvrstani po materijalu (metali i proizvodi od metala, papir, proizvodi od celuloze, tekstila i sl).

Najviše robe je uvezeno iz Hrvatske, Njemačke, Ruske Federacije i Srbije. Vrijednost robe uvezene iz Hrvatske iznosi 623,4 miliona KM uz godišnje povećanje od 26,2 miliona KM (4,4%). Povećanje uvoza je zabilježeno je i iz Njemačke u iznosu od 24,5 miliona KM (5,7%). Obje zemlje su tako ostvarile povećanje učešća u ukupnom uvozu za 0,6 pp. Povećan je i uvoz robe iz Ruske Federacije i to u iznosu od 54,0 miliona KM (13,6%) i iznosi 450,9 miliona KM. Time je učešće ove zemlje doseglo 11,1% ukupnog uvoza uz godišnje povećanje od 2,4 pp. Srbija, kao četvrti vodeći partner BiH na strani uvoza, zabilježila je smanjenje od 18,6 miliona KM (4,6%).

Croatia, Germany, Italy and Serbia continued to be the main trading partners in exports.

Exports to Croatia and Germany recorded a reduction of KM 7.0 million (2.3%) to Croatia and KM 4.4 million (1.5%) to Germany. The value of goods exported to Croatia was KM 302.6 million and to Germany KM 297.2 million, which together accounted for 29.2% of total exports from BH. The declining trend of exports to Serbia continued in Q3. Comparing with the same period 2011, exports decreased by KM 76.0 million (29.5%).

Positive export trends were recorded with Italy and Austria. Thus, the increase in exports to Italy was KM 46.7 million (20.1%), and to Austria KM 10.4 million (6.4%). These trends resulted in the increased share of the two countries in total exports. With an increase of 0.7 pp Austria had 8.5% share and with an increase of 2.5 pp Italy had 13.6% share. On the other hand, the share of Serbia was reduced from 12.3% to 8.8%.

In the structure of exports of these four countries, mineral fuels, lubricants and related products including electricity were the most exported products to Serbia and Croatia, whereas various finished products and products classified by material (metals and metal products, paper and articles of paper pulp, textiles, etc.) were the most exported products to Germany and Italy.

Most of the goods were imported from Croatia, Germany, Russia and Serbia. The value of goods imported from Croatia was KM 623.4 million with an annual increase of KM 26.2 million (4.4%). Increase in imports was recorded with Germany in the amount of KM 24.5 million (5.7%). Both countries achieved an increase of 0.6 pp in the share of total imports. Imports from the Russian Federation also increased by KM 54.0 million (13.6%) and it was KM 450.9 million. Thus, the share of this country reached 11.1% of total imports with an annual increase of 2.4 per cent. Serbia, as the fourth leading partner of BH in imports, recorded a decrease of KM 18.6 million (4.6%).


101

Glavni trgovinski partneri na strani izvoza su i dalje Hrvatska, Njemačka, Italija i Srbija.

Izvoz u Hrvatsku i Njemačku zabilježio je smanjenje i to u iznosu od 7,0 milijuna KM (2,3%) u Hrvatsku i 4,4 milijuna KM (1,5%) u Njemačku. Vrijednost izvezene robe u Hrvatsku iznosi 302,6 milijuna KM i u Njemačku 297,2 milijuna KM, što zajedno čini 29,2% ukupnog izvoza BiH. Trend smanjenja izvoza u Srbiju nastavio se i u trećem tromjesečju. Poredeći s istim razdobljem prošle godine, izvoz se smanjio za 76,0 milijuna KM (29,5%).

Pozitivna izvozna kretanja zabilježena su kod Italije i Austrije. Tako, povećanje izvoza u Italiju iznosi 46,7 milijuna KM (20,1%), a u Austriju 10,4 milijuna KM (6,4%). Rezultat ovakvih kretanja je povećanje udjela ove dvije zemlje u ukupnom izvozu. Udio Austrije uz povećanje od 0,7 pp iznosi 8,5%, a Italije uz povećanje od 2,5 pp iznosi 13,6%. S druge strane, udio Srbije je smanjen sa 12,3% na 8,8%.

Kada promatramo strukturu izvoza u navedene četiri zemlje, u Srbiju i Hrvatsku najviše se izvoze proizvodi iz sektora mineralnih goriva, maziva i srodnih proizvoda gdje ulazi i električna energija, dok se u Njemačku i Italiju najviše izvoze razni gotovi proizvodi, te proizvodi razvrstani po materijalu (metali i proizvodi od metala, papir, proizvodi od celuloze, tekstila i sl).

Najviše robe je uvezeno iz Hrvatske, Njemačke, Ruske Federacije i Srbije. Vrijednost robe uvezene iz Hrvatske iznosi 623,4 milijuna KM, uz godišnje povećanje od 26,2 milijuna KM (4,4%). Povećanje uvoza je zabilježeno je i iz Njemačke u iznosu od 24,5 milijuna KM (5,7%). Obje zemlje su tako ostvarile povećanje udjela u ukupnom uvozu za 0,6 pp. Povećan je i uvoz robe iz Ruske Federacije i to u iznosu od 54,0 milijuna KM (13,6%) i iznosi 450,9 milijuna KM. Time je udio ove zemlje dosegao 11,1% ukupnog uvoza uz godišnje povećanje od 2,4 pp. Srbija, kao četvrti vodeći partner BiH na strani uvoza, zabilježila je smanjenje od 18,6 milijuna KM (4,6%).

Главни трговински партнери на страни извоза су и даље Хрватска, Њемачка, Италија и Србија.

Извоз у Хрватску и Њемачку забиљежио је смањење и то у износу од 7,0 милиона КМ (2,3%) у Хрватску и 4,4 милиона КМ (1,5%) у Њемачку. Вриједност извезене робе у Хрватску износи 302,6 милиона КМ и у Њемачку 297,2 милиона КМ, што заједно чини 29,2% укупног извоза БиХ. Тренд смањења извоза у Србију наставио се и у трећем кварталу. Поредећи с истим периодом прошле године, извоз се смањио за 76,0 милиона КМ (29,5%).

Позитивна извозна кретања забиљежена су код Италије и Аустрије. Тако, повећање извоза у Италију износи 46,7 милиона КМ (20,1%), а у Аустрију 10,4 милиона КМ (6,4%). Резултат оваквих кретања је повећање учешћа ове двије земље у укупном извозу. Учешће Аустрије уз повећање од 0,7 пп износи 8,5%, а Италије уз повећање од 2,5 пп износи 13,6%. С друге стране, учешће Србије је смањено са 12,3% на 8,8%.

Када посматрамо структуру извоза у наведене четири земље, у Србију и Хрватску највише се извозе производи из сектора минералних горива, мазива и сродних производа гдје улази и електрична енергија, док се у Њемачку и Италију највише извозе разни готови производи, те производи разврстани по материјалу (метали и производи од метала, папир, производи од целулозе, текстила и сл).

Највише робе је увезено из Хрватске, Њемачке, Руске Федерације и Србије. Вриједност робе увезене из Хрватске износи 623,4 милиона КМ уз годишње повећање од 26,2 милиона КМ (4,4%). Повећање увоза је забиљежено је и из Њемачке у износу од 24,5 милиона КМ (5,7%). Обје земље су тако оствариле повећање учешћа у укупном увозу за 0,6 пп. Повећан је и увоз робе из Руске Федерације и то у износу од 54,0 милиона КМ (13,6%) и износи 450,9 милиона КМ. Тиме је учешће ове земље досегло 11,1% укупног увоза уз годишње повећање од 2,4 пп. Србија, као четврти водећи партнер БиХ на страни увоза, забиљежила је смањење од 18,6 милиона КМ (4,6%).


102

Tabela: Struktura izvoza i uvoza potrgovinskim partnerima

Table: Structure of Exports and Imports by Trading Partners

Izvoz/Exports Uvoz/Imports

2011. 2011 Q3 2012 Q3 2011. 2011 Q3 2012 Q3

EU 27, od čega55,8% 56,4% 57,6% 45,4% 44,7% 45,7%

EU 27, of which

Italija11,7% 11,1% 13,6% 8,9% 8,6% 9,1%

Italy

Njemačka14,8% 14,4% 14,5% 10,6% 10,5% 11,1%

Germany

Slovenija8,6% 9,2% 7,7% 5,3% 5,3% 5,2%

Slovenia

Jugoistočna Evropa*, od čega35,0% 35,3% 32,2% 25,0% 26,0% 26,1%

SEE*, of which

Hrvatska14,6% 14,8% 14,7% 14,3% 14,7% 15,3%

Croatia

Srbija12,2% 12,3% 8,8% 9,4% 10,0% 9,5%

Serbia

Ostale zemlje9,3% 8,4% 10,2% 29,6% 29,3% 28,2%

Other countries

Rusija0,6% 0,6% 1,3% 10,5% 9,8% 11,1%

Russia

* Albanija/Albania, Hrvatska/Croatia, BJR Makedonija/ FYR Macedonia, Moldavija/Moldova, Crna Gora/Montenegro, Srbija/Serbia

Iako BiH ima vanjskotrgovinsku razmjenu sa 160 zemalja, u trećem kvartalu 2012. ostvaren je suficit u razmjeni sa samo 45 zemalja, odnosno sa 28,0% trgovinskih partnera. U tabeli koja slijedi dat je prikaz zemalja glavnih trgovinskih partnera BiH koji su uticali na povećanje/smanjenje uvozno-izvoznog jaza za posmatrani period.

Although BH had foreign trade with 160 countries, the trade surplus in Q3 2012 was achieved with only 45 countries, or 28.0% of trading partners. The table below outlines the main trading partners of BH which contributed to the increase or decrease in the import-export gap over the observed period.


103

Tablica: Struktura izvoza i uvoza potrgovinskim partnerima

Табела: Структура извоза и увоза потрговинским партнерима

Izvoz/Извоз Uvoz/увоз

2011. 2011 Q2 2012 Q2 2011. 2011 Q2 2012 Q2

EU 27, od čega55,8% 56,4% 57,6% 45,4% 44,7% 45,7%

Еу 27, од чега

Italija11,7% 11,1% 13,6% 8,9% 8,6% 9,1%

Италија

Njemačka14,8% 14,4% 14,5% 10,6% 10,5% 11,1%

Њемачка

Slovenija8,6% 9,2% 7,7% 5,3% 5,3% 5,2%

Словенија

Jugoistočna Europa*, od čega35,0% 35,3% 32,2% 25,0% 26,0% 26,1%

Југоисточна Европа*, од чега

Hrvatska14,6% 14,8% 14,7% 14,3% 14,7% 15,3%

Хрватска

Srbija12,2% 12,3% 8,8% 9,4% 10,0% 9,5%

Србија

Ostale zemlje9,3% 8,4% 10,2% 29,6% 29,3% 28,2%

Остале земље

Rusija0,6% 0,6% 1,3% 10,5% 9,8% 11,1%

Русија

* Albanija/Албанија, Hrvatska/Хрватска, BJR Makedonija/ БЈР Македонија Moldavija/Молдавија, Crna Gora/Црна Гора, Srbija/Србија

Iako BiH ima vanjskotrgovinsku razmjenu sa 160 zemalja, u trećem tromjesečju 2012. ostvaren je suficit u razmjeni sa samo 45 zemalja, odnosno sa 28,0% trgovinskih partnera. U tablici koja slijedi dat je prikaz zemalja glavnih trgovinskih partnera BiH koji su utjecali na povećanje/smanjenje uvozno-izvoznog jaza za promatrano razdoblje.

Иако БиХ има спољнотрговинску размјену са 160 земаља, у трећем кварталу 2012. остварен је суфицит у размјени са само 45 земаља, односно са 28,0% трговинских партнера. У табели која слиједи дат је приказ земаља главних трговинских партнера БиХ који су утицали на повећање/смањење увозно-извозног јаза за посматрани период.


104

Tabela: Promjena trgovinskog deficita na godišnjem nivou po glavnim trgovinskim partnerima (u hiljadama KM)

Table: Contribution in Increase/Decrease of Imports-Exports Gap (in thousands of KM)

Zemlja / Country Q1 2012 Q2 2012 Q3 2012 I-IX 2012

Austrija / Austria -6.129,72 7.923,54 13.591,94 15.385,76

Švicarska / Switzerland -26.557,69 -17.875,24 -18.945,35 -63.378,28

Kina / China -2.514,78 -19.428,09 -7.255,78 -29.198,65

Češka / Czech Republic -6.170,20 6.259,80 23.480,17 23.569,77

Njemačka / Germany -28.112,29 -29.805,10 -28.854,69 -86.772,08

Francuska / France 8.607,80 3.656,03 -16.490,03 -4.226,20

Velika Britanija / UK 537,70 -2.666,92 -7.014,86 -9.144,07

Hrvatska / Croatia -40.087,51 59.653,34 -33.242,76 -13.676,92

Mađarska / Hungary -23.245,05 -27.481,50 -29.412,57 -80.139,12

Italija / Italy -10.093,34 -16.810,53 26.819,67 -84,19

Litva / Lithuania -7.400,92 -3.302,79 -975,05 -11.678,76

BJR Makedonija / FYR Macedonia -3.035,53 -778,46 3.842,49 28,50

Holandija / Holland -879,30 5.822,27 -8.881,81 -3.938,83

Poljska / Poland -242,01 -44.910,46 -38.051,01 -83.203,48

Rumunija / Romania 19.584,31 26.442,17 17.119,15 63.145,63

Rusija / Russia 11.474,55 9.772,15 -39.190,74 -17.944,04

Slovenija / Slovenia -10.450,07 -6.027,16 -29.160,30 -45.637,52

Turska / Turkey 25.732,05 7.919,36 12.696,35 46.347,76

SAD / USA 36.741,25 43.448,47 104.837,79 185.027,51

Srbija / Serbia -71.103,32 -55.800,43 -57.438,80 -184.342,56

Ostale zemlje /Other countries -83.048,70 115.489,76 54.692,75 87.133,80

Ukupno smanjenje po mjesecu-216.392,76 61.500,22 -57.833,44 -212.725,98

Total decrease per month

Iz tabele se može vidjeti da je BiH u posmatranom periodu samo sa šest zemalja ostvarila suficit koji je doprinio smanjivanju trgovinskog debalansa, dok je sa preostalih 14 zemalja zabilježen deficit koji je uticao na produbljivanje trgovinskog deficita.

U trećem kvartalu 2012. ovih dvadeset glavnih trgovinskih partnera u ukupnom izvozu BiH učestvuje sa 82,9%, dok u ukupnom uvozu BiH učestvuju sa 88,1%. Veće stope učešća u ukupnom trgovinskom deficitu imaju Ruska Federacija (21,0%), Kina (10,7%), Hrvatska (15,9%), Srbija (10,2%), Italija (4,5%), Njemačka (7,6%), SAD (3,3%), Poljska (4,8%), Mađarska (3,9%), Turska (3,5%) i Francuska (3,3%), što predstavlja 88,7% ukupnog deficita u trećem kvartalu.

U pogledu strukture robe, četvrtinu izvoza BiH u trećem kvartalu 2012. čine bazni metali i proizvodi od baznih metala u iznosu od 490,3 miliona KM, što je više za 4,3 miliona KM (0,9%) u odnosu na isti period prošle godine.

The table shows that over the observed period BH recorded a surplus with only 6 countries, which contributed to the decline of the trade deficit, whereas it had a deficit with the remaining 14 countries, which affected the deepening of the trade deficit.

In Q3 2012, these twenty major trading partners accounted for 82.9% of total BH exports and for 88.1% of total BH imports. Russian Federation (21.0%), China (10.7%), Croatia (15.9%), Serbia (10.2%), Italy (4.5%), Germany (7.6%), USA (3.3%), Poland (4.8%), Hungary (3.9%), Turkey (3.5%) and France (3.3%) had higher rates of share in the overall trade deficit of BH, representing 88.7% of the total deficit in Q3.

In terms of commodity structure, a quarter of BH exports in Q3 2012 included base metals and products of base metals in the amount of KM 490.3 million, which was up by KM 4.3 million (0.9%) compared to the same period of 2011.


105

Tablica: Promjena trgovinskog deficita na godišnjој razini po glavnim trgovinskim partnerima (u hiljadama KM)

Табела: Промјена трговинског дефицита на годишњем нивоу по главним трговинским партнерима

(у хиљадама КМ)

Zemlja / Земља Q1 2012 Q2 2012 Q3 2012 I-IX 2012

Austrija / Аустрија -6.129,72 7.923,54 13.591,94 15.385,76

Švicarska / Швајцарска -26.557,69 -17.875,24 -18.945,35 -63.378,28

Kina / Кина -2.514,78 -19.428,09 -7.255,78 -29.198,65

Češka / Чешка -6.170,20 6.259,80 23.480,17 23.569,77

Njemačka / Њемачка -28.112,29 -29.805,10 -28.854,69 -86.772,08

Francuska / Француска 8.607,80 3.656,03 -16.490,03 -4.226,20

Velika Britanija / Велика Британија 537,70 -2.666,92 -7.014,86 -9.144,07

Hrvatska / Хрватска -40.087,51 59.653,34 -33.242,76 -13.676,92

Mađarska / Мађарска -23.245,05 -27.481,50 -29.412,57 -80.139,12

Italija / Италија -10.093,34 -16.810,53 26.819,67 -84,19

Litva / Литванија -7.400,92 -3.302,79 -975,05 -11.678,76

BJR Makedonija / БЈР Македонија -3.035,53 -778,46 3.842,49 28,50

Holandija / Холандија -879,30 5.822,27 -8.881,81 -3.938,83

Poljska / Пољска -242,01 -44.910,46 -38.051,01 -83.203,48

Rumunija / Rуманија 19.584,31 26.442,17 17.119,15 63.145,63

Rusija / Русија 11.474,55 9.772,15 -39.190,74 -17.944,04

Slovenija / Словенија -10.450,07 -6.027,16 -29.160,30 -45.637,52

Turska / Турска 25.732,05 7.919,36 12.696,35 46.347,76

SAD / САД 36.741,25 43.448,47 104.837,79 185.027,51

Srbija / Србија -71.103,32 -55.800,43 -57.438,80 -184.342,56

Ostale zemlje/Остале земље -83.048,70 115.489,76 54.692,75 87.133,80

Ukupno smanjenje po mjesecu-216.392,76 61.500,22 -57.833,44 -212.725,98

Укупно смањење по мјесецу

Iz tablice se može vidjeti da je BiH u promatranom razdoblju samo sa šest zemalja ostvarila suficit koji je doprinio smanjivanju trgovinskog debalansa, dok je sa preostalih 14 zemalja zabilježen deficit koji je utjecao na produbljivanje trgovinskog deficita.

U trećem tromjesečju 2012. ovih dvadeset glavnih trgovinskih partnera u ukupnom izvozu BiH sudjeluje sa 82,9%, dok u ukupnom uvozu BiH sudjeluje sa 88,1%. Veće stope udjela u ukupnom trgovinskom deficitu imaju Ruska Federacija (21,0%), Kina (10,7%), Hrvatska (15,9%), Srbija (10,2%), Italija (4,5%), Njemačka (7,6%), SAD (3,3%), Poljska (4,8%), Mađarska (3,9%), Turska (3,5%) i Francuska (3,3%), što predstavlja 88,7% ukupnog deficita u trećem tromjesečju.

U pogledu strukture robe, četvrtinu izvoza BiH u trećem tromjesečju 2012. čine bazni metali i proizvodi od baznih metala u iznosu od 490,3 milijuna KM, što je više za 4,3 milijuna KM (0,9%) u odnosu na isto razdoblje prošle godine.

Из табеле се може видјети да је БиХ у посматраном периоду само са шест земаља остварила суфицит који је допринио смањивању трговинског дебаланса, док је с преосталих 14 земаља забиљежен дефицит који је утицао на продубљивање трговинског дефицита.

У трећем кварталу 2012. ових двадесет главних трговинских партнера у укупном извозу БиХ учествује са 82,9%, док у укупном увозу БиХ учествују са 88,1%. Веће стопе учешћа у укупном трговинском дефициту имају Руска Федерација (21,0%), Кина (10,7%), Хрватска (15,9%), Србија (10,2%), Италија (4,5%), Њемачка (7,6%), САД (3,3%), Пољска (4,8%), Мађарска (3,9%), Турска (3,5%) и Француска (3,3%), што представља 88,7% укупног дефицита у трећем кварталу.

У погледу структуре робе, четвртину извоза БиХ у трећем кварталу 2012. чине базни метали и производи од базних метала у износу од 490,3 милиона КМ, што је више за 4,3 милиона КМ (0,9%) у односу на исти период прошле године.


106

Grafikon 39: Učešće grupe robe u uvozu u trećem kvartalu (u milionima KM)

Grafikon 40: Učešće grupe robe u izvozu u trećem kvartalu (u milionima KM)

Graph 39: Imports by Commodity Group in the Third Quarter (in millions of KM)

Graph 40: Exports by Commodity Group in the Third Quarter (in millions of KM)

Najveće smanjenje su zabilježili proizvodi mineralnog porijekla koji obuhvataju i električnu energiju u iznosu od 123,5 miliona KM (37,7%). Ova grupa proizvoda čini 9,9% ukupnog izvoza.

Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji čine 9,5% ukupnog izvoza i zabilježili su smanjenje od 10,8 miliona KM (5,2%). Proizvodi hemijske industrije i drvo i proizvodi od drveta, koji također imaju značajno učešće u izvozu od po 6,9%, povećani su za 6,7 miliona KM (4,9%) i 3,8 miliona KM (2,8%), respektivno. Značajno povećanje od 35,9 miliona KM (38,6%) zabilježeno je i kod tekstila i tekstilnih proizvoda.

Najveće učešće (22,0%) na strani uvoza imaju proizvodi mineralnog porijekla, koji su zabilježili povećanje od 12,6 miliona KM (1,4%) u odnosu na treći kvartal prethodne godine.

The largest decrease was recorded with mineral products, which include electricity in the amount of KM 123.5 million (37.7%). This group of products makes up 9.9% of total exports.

Machines, devices, mechanical and electrical appliances made up 9.5% of total exports and recorded a decrease of KM 10.8 million (5.2%). Chemical industry products and wood and wood products, with a significant share in exports of around 6.9% each, increased by KM 6.7 million (4.9%) and KM 3.8 million (2.8%), respectively. Textiles and textile products recorded a significant increase of KM 35.9 million (38.6%).

On the import side, the largest share (22.0%) was taken by mineral products that recorded an increase of KM 12.6 million (1.4%) compared to Q3 2011.



Mašine, aparati i električni uređajiMachinery and mechanical appliences

Proizvodi od mineralnog porijeklaMineral products

Bazni metali i proizvodiBase metals and articlesProizvodi od hemijske industrijeChemical products

Prehrambene prerađevineFood products

Transportna sredstva i dijeloviTransportation equipment

Proizvodi biljnog porijeklaVegitable products

Ostali proizvodiOther products

A

B

C

D

E

F

G

H

Mašine, aparati i električni uređajiMaшинe, апарати и електрични уређаји

Proizvodi od mineralnog porijeklaПроизводи минералног поријекла

Bazni metali i proizvodiБазни метали и производи Proizvodi od kemijske industrijeПроизводи хемијске индустрије

Prehrambene prerađevineПрехрамбене прерађевине

Transportna sredstva i dijeloviТранспортна средства и дијелови

Proizvodi biljnog porijeklaПроизводи биљног поријекла

Ostali proizvodiОстали производи

A

B

C

D

E

F

G

H

2010. Q3

2012. Q3

2011. Q3

2010. Q3

2012. Q3

2011. Q3

A B C D E F G H0

200

400

600

800

1.000

1.200

A B C D E F G H0

200

400

600

800

1.000

1.200


2010. Q3

2012. Q3

2011. Q3


2010. Q3

2012. Q3

2011. Q3

Bazni metali i proizvodiBase metals and articles


Drvo i proizvodiWood and wood productsProizvodi mineralnog porijeklaMineral products

Obuća, šeširi i kapeFootwear, headwear

Proizvodi hemijske industrijeChemical products


A

B

C

D

E

F

G

Bazni metali i proizvodiБазни метали и производи

Mašine, aparati i električni uređajiМашине, апарати и електрични уређаји

Drvo i proizvodiДрво и производи Proizvodi mineralnog porijeklaПроизводи минералног поријекла

Obuća, šeširi i kapeОбућа, шешири и капе

Proizvodi kemijske industrijeПроизводи хемијске индустрије


A

B

C

D

E

F

G

A B C D E F G0

100

200

300

400

500

600

700

800

A B C D E F G0

100

200

300

400

500

600

700

800


107

Slika 39: Udio grupe robe u uvozu u trećem tromjesečju (u milijunima KM)

Slika 40: Udio grupe robe u izvozu u trećem tromjesečju (u milijunima KM)

Графикон 39: Учешће групе робе у увозу у трећем кварталу (у милионима КМ)

Графикон 40: Учешће групе робе у извозу у трећем кварталу (у милионима КМ)

Najveće smanjenje su zabilježili proizvodi mineralnog podrijetla koji obuhvataju i električnu energiju u iznosu od 123,5 milijuna KM (37,7%). Ova grupa proizvoda čini 9,9% ukupnog izvoza.

Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji čine 9,5% ukupnog izvoza i zabilježili su smanjenje od 10,8 milijuna KM (5,2%). Proizvodi kemijske industrije i drvo i proizvodi od drveta, koji također imaju značajan udio u izvozu od po 6,9%, povećani su za 6,7 milijuna KM (4,9%) i 3,8 milijuna KM (2,8%), respektivno. Značajno povećanje od 35,9 milijuna KM (38,6%) zabilježeno je i kod tekstila i tekstilnih proizvoda.

Najveći udio (22,0%) na strani uvoza imaju proizvodi mineralnog podrijetla, koji su zabilježili povećanje od 12,6 milijuna KM (1,4%) u odnosu na treće tromjesečje prethodne godine.

Највеће смањење су забиљежили производи минералног поријекла који обухватају и електричну енергију у износу од 123,5 милиона КМ (37,7%). Ова група производа чини 9,9% укупног извоза.

Машине, апарати, механички и електрични уређаји чине 9,5% укупног извоза и забиљежили су смањење од 10,8 милиона КМ (5,2%). Производи хемијске индустрије и дрво и производи од дрвета, који такође имају значајно учешће у извозу од по 6,9%, повећани су за 6,7 милиона КМ (4,9%) и 3,8 милиона КМ (2,8%), респективно. Значајно повећање од 35,9 милиона КМ (38,6%) забиљежено је и код текстила и текстилних производа.

Највеће учешће (22,0%) на страни увоза имају производи минералног поријекла, који су забиљежили повећање од 12,6 милиона КМ (1,4%) у односу на трећи квартал претходне године.




Proizvodi od mineralnog porijeklaMineral products

Bazni metali i proizvodiBase metals and articlesProizvodi od hemijske industrijeChemical products

Prehrambene prerađevineFood products

Transportna sredstva i dijeloviTransportation equipment

Proizvodi biljnog porijeklaVegitable products


A

B

C

D

E

F

G

H

Mašine, aparati i električni uređajiMaшинe, апарати и електрични уређаји

Proizvodi od mineralnog porijeklaПроизводи минералног поријекла

Bazni metali i proizvodiБазни метали и производи Proizvodi od kemijske industrijeПроизводи хемијске индустрије

Prehrambene prerađevineПрехрамбене прерађевине

Transportna sredstva i dijeloviТранспортна средства и дијелови

Proizvodi biljnog porijeklaПроизводи биљног поријекла


A

B

C

D

E

F

G

H

2010. Q3

2012. Q3

2011. Q3

2010. Q3

2012. Q3

2011. Q3

A B C D E F G H0

200

400

600

800

1.000

1.200

A B C D E F G H0

200

400

600

800

1.000

1.200


2010. Q3

2012. Q3

2011. Q3


2010. Q3

2012. Q3

2011. Q3

Bazni metali i proizvodiBase metals and articles


Drvo i proizvodiWood and wood productsProizvodi mineralnog porijeklaMineral products

Obuća, šeširi i kapeFootwear, headwear

Proizvodi hemijske industrijeChemical products


A

B

C

D

E

F

G

Bazni metali i proizvodiБазни метали и производи

Mašine, aparati i električni uređajiМашине, апарати и електрични уређаји

Drvo i proizvodiДрво и производи Proizvodi mineralnog porijeklaПроизводи минералног поријекла

Obuća, šeširi i kapeОбућа, шешири и капе

Proizvodi kemijske industrijeПроизводи хемијске индустрије


A

B

C

D

E

F

G

A B C D E F G0

100

200

300

400

500

600

700

800

A B C D E F G0

100

200

300

400

500

600

700

800


108

Na drugom mjestu nalaze se mašine, aparati, mehanički i električni uređaji koji čine 12,0% ukupnog uvoza i kod kojih je primjetan rast od 13,7 miliona KM (2,9%) u odnosu na isti period prošle godine. Treća grupa proizvoda po značaju su proizvodi hemijske industrije koji obuhvataju 9,2% uvoza u trećem kvartalu, a koji su se zadržali na nivou od 374,2 miliona KM. Unutar ove grupe najveće učešće ima farmaceutska industrija.

Najveće učešće u trgovinskom deficitu u trećem kvartalu 2012. imale su sljedeće grupe proizvoda: proizvodi mineralnog porijekla (uglavnom ostala naftna ulja) 28,3%, aparati i mehanički uređaji 13,6%, proizvodi hemijske industrije 12,0%, mašine i transportna sredstva 12,0%.

4.2 Tekući račun

U drugom kvartalu 2012. deficit tekućeg računa iznosio je 583,7 miliona KM. U odnosu na prethodni kvartal deficit se povećao za 25,6 miliona KM ili za 4,6%, dok je u odnosu na drugi kvartal 2011. deficit manji za 97,1 milion KM ili 14,3%.

Porast deficita, u odnosu na prethodni kvartal, uzrokovan je rastom trgovinskog deficita koji je veći za 151,4 miliona KM ili 7,9%. Pri tome je na računu robne razmjene zabilježen rast izvoza za 274,4 miliona KM ili 25,3%, kao i rast uvoza i to za 425,8 miliona KM ili 14,2%.

Na drugoj strani, smanjenje deficita, u odnosu na drugi kvartal prethodne godine, uzrokovano je smanjenjem trgovinskog deficita i rastom suficita na računima usluga i primarnog dohotka. U drugom kvartalu 2012, u odnosu na isti period 2011, trgovinski deficit je manji za 33,4 miliona KM ili 1,6%. Pri tome je na računu robne razmjene zabilježen rast izvoza za 50,6 miliona KM ili 3,9%, te rast uvoza za 17,3 miliona KM ili 0,5%.

Machines, devices, mechanical and electrical devices were second accounting for 12.0% of total imports, with a significant increase of KM 13.7 million (2.9%) compared to the same period of 2011. The third group of products was the chemical industry products, which accounted for 9.2% of imports in Q3 and remained at a level of KM 374.2 million. The pharmaceutical industry had the largest share within this group.

The following commodity groups accounted for the largest share in the trade deficit in Q3 2012: mineral products (mainly other petroleum oils) (28.3%), machines and mechanical devices (13.6%), chemical industry products (12.0%), machines and means of transportation (12.0%).

4.2 Current Account

In Q2 2012, the current account deficit was KM 583.7 million. The deficit increased by KM 25.6 million or 4.6% compared to the previous quarter, whereas the deficit decreased by KM 97.1 million KM or 14.3% compared to Q2 2011.

The increase in the deficit compared to the previous quarter was due to the growth of the trade deficit, which increased by KM 151.4 million or 7.9%. Specifically, the trade account recorded an increase in exports by KM 274.4 million or 25.3%, and growth in imports by KM 425.8 million or 14.2%.

On the other hand, the decrease in the deficit compared to Q2 2011 was due to a decline in the trade deficit and growing surplus in the services account of primary revenue. In Q2 2012, in relation to the same period of 2011, the trade deficit declined by KM 33.4 million or 1.6%. The trade account recorded an increase in exports by KM 50.6 million or 3.9% and an increase in imports by KM 17.3 million or 0.5%.

Grafikon 41: Deficit tekućeg računa, godišnji pomični prosjek (u milionima KM)

Graph 41: Current Account Deficit, Annual Moving Average (in millions of KM)

-1.000,0

-900,0

-800,0

-700,0

-600,0

-500,0

-400,0

-300,0

-200,0

-100,0

0,0Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2

2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

-1.000,0

-900,0

-800,0

-700,0

-600,0

-500,0

-400,0

-300,0

-200,0

-100,0


2008. 2009. 2010. 2011. 2012.


109

Na drugom mjestu nalaze se strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji koji čine 12,0% ukupnog uvoza i kod kojih je primjetan rast od 13,7 milijuna KM (2,9%) u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Treća grupa proizvoda po značaju su proizvodi kemijske industrije koji obuhvataju 9,2% uvoza u trećem tromjesečju, a koji su se zadržali na razini od 374,2 milijuna KM. Unutar ove grupe najveći udio ima farmaceutska industrija.

Najveći udio u trgovinskom deficitu u trećem tromjesečju 2012. imale su sljedeće grupe proizvoda: proizvodi mineralnog podrijetla (uglavnom ostala naftna ulja) 28,3%, aparati i mehanički uređaji 13,6%, proizvodi kemijske industrije 12,0%, strojevi i transportna sredstva 12,0%.

4.2 Tekući račun

U drugom tromjesečju 2012. deficit tekućeg računa iznosio je 583,7 milijuna KM. U odnosu na prethodno tromjesečje deficit se povećao za 25,6 milijuna KM ili za 4,6%, dok je u odnosu na drugo tromjesečje 2011. deficit manji za 97,1 milijun KM ili 14,3%.

Porast deficita, u odnosu na prethodno tromjesečje, uzrokovan je rastom trgovinskog deficita koji je veći za 151,4 milijuna KM ili 7,9%. Pri tome je na računu robne razmjene zabilježen rast izvoza za 274,4 milijuna KM ili 25,3%, kao i rast uvoza i to za 425,8 milijuna KM ili 14,2%.

Na drugoj strani, smanjenje deficita, u odnosu na drugo tromjesečje prethodne godine, uzrokovano je smanjenjem trgovinskog deficita i rastom suficita na računima usluga i primarnog dohotka. U drugom tromjesečju 2012, u odnosu na isto razdoblje 2011, trgovinski deficit je manji za 33,4 milijuna KM ili 1,6%. Pri tome je na računu robne razmjene zabilježen rast izvoza za 50,6 milijuna KM ili 3,9%, te rast uvoza za 17,3 milijuna KM ili 0,5%.

На другом мјесту налазе се машине, апарати, механички и електрични уређаји који чине 12,0% укупног увоза и код којих је примјетан раст од 13,7 милиона КМ (2,9%) у односу на исти период прошле године. Трећа група производа по значају су производи хемијске индустрије који обухватају 9,2% увоза у трећем кварталу, а који су се задржали на нивоу од 374,2 милиона КМ. Унутар ове групе највеће учешће има фармацеутска индустрија.

Највеће учешће у трговинском дефициту у трећем кварталу 2012. имале су сљедеће групе производа: производи минералног поријекла (углавном остала нафтна уља) 28,3%, апарати и механички уређаји 13,6%, производи хемијске индустрије 12,0%, машине и транспортна средства 12,0%.

4.2 Текући рачун

У другом кварталу 2012. дефицит текућег рачуна износио је 583,7 милиона КМ. У односу на претходни квартал дефицит се повећао за 25,6 милиона КМ или за 4,6%, док је у односу на други квартал 2011. дефицит мањи за 97,1 милион КМ или 14,3%.

Пораст дефицита, у односу на претходни квартал, узрокован је растом трговинског дефицита који је већи за 151,4 милиона КМ или 7,9%. При томе је на рачуну робне размјене забиљежен раст извоза за 274,4 милиона КМ или 25,3%, као и раст увоза и то за 425,8 милиона КМ или 14,2%.

На другој страни, смањење дефицита, у односу на други квартал претходне године, узроковано је смањењем трговинског дефицита и растом суфицита на рачунима услуга и примарног дохотка. У другом кварталу 2012, у односу на исти период 2011, трговински дефицит је мањи за 33,4 милиона КМ или 1,6%. При томе је на рачуну робне размјене забиљежен раст извоза за 50,6 милиона КМ или 3,9%, те раст увоза за 17,3 милиона КМ или 0,5%.

Slika 41: Deficit tekućeg računa, godišnji pomični prosjek (u milijunima KM)

Графикон 41: Дефицит текућег рачуна, годишњи помични просјек (у милионима КМ)

-1.000,0

-900,0

-800,0

-700,0

-600,0

-500,0

-400,0

-300,0

-200,0

-100,0


2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

-1.000,0

-900,0

-800,0

-700,0

-600,0

-500,0

-400,0

-300,0

-200,0

-100,0


2008. 2009. 2010. 2011. 2012.


110

U drugom kvartalu 2012, osim računa robne razmjene, ostali podbilansi tekućeg računa bilježe suficit. Tako se u odnosu na isti kvartal prethodne godine, kod sve tri komponente bilježi rast suficita (računi usluga, primarnog i sekundarnog dohotka), pri čemu je rast suficita na računu sekundarnog dohotka neznatan.

Suficit na računu usluga u drugom kvartalu iznosi 535,2 miliona KM i u odnosu na isti kvartal prethodne godine veći je za 32,7 miliona KM ili 6,5%. Vrijednost ostvarena po osnovu izvoza usluga iznosi 728,5 miliona KM i veća je za 46,5 miliona KM ili 6,8%, dok vrijednost ostvarena po osnovu uvoza iznosi 193,3 miliona KM i veća je za 13,8 miliona KM ili 7,7%.

Na računu primarnog dohotka (odnosi se na dohodak po osnovu kompenzacije zaposlenih i kapitalnih investicija), također se bilježi suficit, koji iznosi 69,3 miliona KM i u odnosu isti kvartal prethodne godine, račun primarnog dohotka veći je za 30,9 miliona KM ili 80,6%. U posmatranom kvartalu vrijednost potraživanja prema inostranstvu iznosi 209,5 miliona KM (79,7% čine kompenzacije zaposlenim) i manja je za 17,0 miliona KM ili 7,5%, dok obaveze prema inostranstvu po ovom osnovu iznose 140,2 miliona KM i manje su za 47,9 miliona KM ili 25,5% u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine.

U posmatranom kvartalu sekundarni dohodak (odnosi se transfere vladinog i ostalih sektora, pri čemu lični transferi u ostalim sektorima čine više od polovine ukupnih transfera) komponenta je tekućeg računa koja bilježi neznatan rast suficita u odnosu na isti kvartal 2011. Bilans sekundarnog dohotka iznosi 874,2 miliona KM i veći je za svega 0,1 milion KM. Navedeni rast suficita ove komponente tekućeg računa posljedica je nešto izraženijeg pada rashoda (pad za 3,8 miliona KM) od pada prihoda (pad za 3,7 miliona KM), tako da je u poređenju s istim kvartalom prethodne godine zabilježen pad prihoda za 0,4% i pad rashoda za 5,3%. Pri tome, na prihodovnoj strani, transferi vladinom sektoru su pali za 17,0 miliona KM ili 21,5%, dok su lični transferi (koji čine 57,7% stavke ostalih sektora) porasli za 9,3 miliona KM ili 1,9%.

Suficiti na računu usluga i sekundarnog dohotka predstavljaju ključni izvor finansiranja trgovinskog deficita i u drugom kvartalu 2012. te pokrivaju 68,3% trgovinskog deficita. Istovremeno, suficit ostvaren na računu primarnog dohotka pokriva svega 3,4% trgovinskog deficita.

In Q2 2012, other current account sub-balances recorded a surplus, except trade accounts. Thus, all three components recorded increase in surplus (services accounts, primary and secondary revenue), compared to the same quarter of 2011, with insignificant growth of the surplus on the secondary revenue account.

The services account surplus was KM 535.2 million in Q2, increasing by KM 32.7 million, or 6.5% in relation to the same quarter of 2011. The value realized from export of services was KM 728.5 million, increasing by KM 46.5 million, or 6.8%, whereas the value realized from imports was KM 193.3 million, increasing by KM 13.8 million, or 7.7%.

The primary revenue account (relating to revenue from compensation to employees and capital investment) also recorded surplus of KM 69.3 million, increasing by KM 30.9 million or 80.6% relative to the same quarter of 2011. In the reporting quarter, the value of foreign claims was KM 209.5 million (79.7% of them are compensations to employees) and it decreased by KM 17.0 million or 7.5%, whereas foreign liabilities on this basis were KM 140.2 million, being lower by KM 47.9 million or 25.5%, compared with the same quarter of 2011.

In the reporting quarter, the secondary revenue (applies to transfers of government and other sectors, with personal transfers in other sectors making up more than half of total transfers) is a component of the current account, which recorded a modest increase in surplus compared to the same quarter of 2011. Secondary income balance was KM 874.2 million, an increase of only KM 0.1 million. The surplus growth of this component of the current account was the result of slightly more pronounced decrease in expenditures (a drop of KM 3.8 million) over decrease of the revenue (a drop of KM 3.7 million), so that the revenue declined by 0.4% and expenditures fell by 5.3% compared with the same quarter of the previous year. At the same time, on the revenue side, the government sector transfers fell by KM 17.0 million or 21.5%, while personal transfers (accounting for 57.7% of the item of other sectors) grew by KM 9.3 million or 1.9%.

Services account and secondary revenue surpluses represented a key source of financing of the trade deficit in Q2 2012, accounting for 68.3% of the trade deficit. At the same time, the primary revenue account surplus covered only 3.4% of the trade deficit.


111

U drugom tromjesečju 2012, osim računa robne razmjene, ostale podbilance tekućeg računa bilježe suficit. Tako se u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine, kod sve tri komponente bilježi rast suficita (računi usluga, primarnog i sekundarnog dohotka), pri čemu je rast suficita na računu sekundarnog dohotka neznatan.

Suficit na računu usluga u drugom tromjesečju iznosi 535,2 milijuna KM i u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine veći je za 32,7 milijuna KM ili 6,5%. Vrijednost ostvarena po osnovi izvoza usluga iznosi 728,5 milijuna KM i veća je za 46,5 milijuna KM ili 6,8%, dok vrijednost ostvarena po osnovi uvoza iznosi 193,3 milijuna KM i veća je za 13,8 milijuna KM ili 7,7%.

Na računu primarnog dohotka (odnosi se na dohodak po osnovi kompenzacije zaposlenih i kapitalnih investicija), također se bilježi suficit, koji iznosi 69,3 milijuna KM i u odnosu isto tromjesečje prethodne godine, račun primarnog dohotka veći je za 30,9 milijuna KM ili 80,6%. U promatranom tromjesečju vrijednost potraživanja prema inozemstvu iznosi 209,5 milijuna KM (79,7% čine kompenzacije zaposlenim) i manja je za 17,0 milijuna KM ili 7,5%, dok obveze prema inozemstvu po ovoj osnovi iznose 140,2 milijuna KM i manje su za 47,9 milijuna KM ili 25,5% u poređenju sa istim tromjesečjem prethodne godine.

U promatranom tromjesečju sekundarni dohodak (odnosi se transfere vladinog i ostalih sektora, pri čemu osobni transferi u ostalim sektorima čine više od polovine ukupnih transfera) komponenta je tekućeg računa koja bilježi neznatan rast suficita u odnosu na isto tromjesečje 2011. Bilanca sekundarnog dohotka iznosi 874,2 milijuna KM i veća je za svega 0,1 milijun KM. Navedeni rast suficita ove komponente tekućeg računa posljedica je nešto izraženijeg pada rashoda (pad za 3,8 milijuna KM) od pada prihoda (pad za 3,7 milijuna KM), tako da je u poređenju s istim tromjesečjem prethodne godine zabilježen pad prihoda za 0,4% i pad rashoda za 5,3%. Pri tome, na prihodovnoj strani, transferi vladinom sektoru su pali za 17,0 milijuna KM ili 21,5%, dok su osobni transferi (koji čine 57,7% stavke ostalih sektora) porasli za 9,3 milijuna KM ili 1,9%.

Suficiti na računu usluga i sekundarnog dohotka predstavljaju ključni izvor financiranja trgovinskog deficita i u drugom tromjesečju 2012. te pokrivaju 68,3% trgovinskog deficita. Istovremeno, suficit ostvaren na računu primarnog dohotka pokriva svega 3,4% trgovinskog deficita.

У другом кварталу 2012, осим рачуна робне размјене, остали подбиланси текућег рачуна биљеже суфицит. Тако се у односу на исти квартал претходне године, код све три компоненте биљежи раст суфицита (рачуни услуга, примарног и секундарног дохотка), при чему је раст суфицита на рачуну секундарног дохотка незнатан.

Суфицит на рачуну услуга у другом кварталу износи 535,2 милиона КМ и у односу на исти квартал претходне године већи је за 32,7 милиона КМ или 6,5%. Вриједност остварена по основу извоза услуга износи 728,5 милиона КМ и већа је за 46,5 милиона КМ или 6,8%, док вриједност остварена по основу увоза износи 193,3 милиона КМ и већа је за 13,8 милиона КМ или 7,7%.

На рачуну примарног дохотка (односи се на доходак по основу компензације запослених и капиталних инвестиција), такође се биљежи суфицит, који износи 69,3 милиона КМ и у односу исти квартал претходне године, рачун примарног дохотка већи је за 30,9 милиона КМ или 80,6%. У посматраном кварталу вриједност потраживања према иностранству износи 209,5 милиона КМ (79,7% чине компензације запосленим) и мања је за 17,0 милиона КМ или 7,5%, док обавезе према иностранству по овом основу износе 140,2 милиона КМ и мање су за 47,9 милиона КМ или 25,5% у поређењу са истим кварталом претходне године.

У посматраном кварталу секундарни доходак (односи се трансфере владиног и осталих сектора, при чему лични трансфери у осталим секторима чине више од половине укупних трансфера) компонента је текућег рачуна која биљежи незнатан раст суфицита у односу на исти квартал 2011. Биланс секундарног дохотка износи 874,2 милиона КМ и већи је за свега 0,1 милион КМ. Наведени раст суфицита ове компоненте текућег рачуна посљедица је нешто израженијег пада расхода (пад за 3,8 милиона КМ) од пада прихода (пад за 3,7 милиона КМ), тако да је у поређењу с истим кварталом претходне године забиљежен пад прихода за 0,4% и пад расхода за 5,3%. При томе, на приходовној страни, трансфери владином сектору су пали за 17,0 милиона КМ или 21,5%, док су лични трансфери (који чине 57,7% ставке осталих сектора) порасли за 9,3 милиона КМ или 1,9%.

Суфицити на рачуну услуга и секундарног дохотка представљају кључни извор финансирања трговинског дефицита и у другом кварталу 2012. те покривају 68,3% трговинског дефицита. Истовремено, суфицит остварен на рачуну примарног дохотка покрива свега 3,4% трговинског дефицита.


112

4.3 Kapitalni i tekući račun

U drugom kvartalu 2012. saldo kapitalnog računa iznosio je 70,4 miliona KM i u odnosu na prethodni kvartal veći je za 9,1 milion KM (ili 14,8%), dok je u odnosu na isti kvartal prethodne godine manji za 21,8 miliona KM (ili 23,7%) .

Tekući i kapitalni računi pokazuju stanje transfera nefinansijskih aktiva i bilans neto kreditiranja ili neto zaduživanja proistekao iz ovih transfera, dok finansijski račun pokazuje kako je to neto pozajmljivanje ili zaduživanje finansirano. Prema tome, bilans tekućeg i kapitalnog računa pokazuje da je u drugom kvartalu na ovim računima zabilježeno neto zaduživanje u iznosu od 513,3 miliona KM. U odnosu na prethodni kvartal, neto zaduživanje je veće za 16,5 miliona KM ili 3,3%, dok je u odnosu na isti kvartal 2011, ova stavka manja za 72,2 miliona KM ili 12,8%.

4.4 Finansijski račun

U drugom kvartalu 2012. saldo finansijskog računa iznosi 543,8 miliona KM i manji je za 53,3 miliona KM (ili 8,9%) u odnosu na prethodni kvartal, a u odnosu na isti kvartal 2011. veći je za 5,7 miliona KM (ili 1,1%)9. Saldo finansijskog računa u platnom bilansu predstavlja saldo korištenih finansijskih izvora prikazanih po funkcionalnoj, sektorskoj i ročnoj kategoriji, uključujući i vrste finansijskih instrumenata. Ukupni saldo finansijskog računa se

4.3 Capital and Current Account

In Q2 2012, the capital account balance was KM 70.4 million and it was higher by KM 9.1 million KM (or 14.8%) in relation to the previous quarter, whereas it decreased by KM 21.8 million (or 23.7%) compared to the same quarter of the previous year.

Current and capital accounts show trans-transfers of non-financial assets and net lending balance or borrowing derived from these transfers, while the financial account shows how this net lending or borrowing is financed. Accordingly, the balance of the current and capital account shows that net borrowing in the amount of 513.3 million was realized on the accounts in Q2. Net borrowing was higher by KM 16.5 million or 3.3% compared to the previous quarter, whereas this item was lower by KM 72.2 million or 12.8% compared to the same quarter of 2011.

4.4 Financial Account

In Q2 2012, the financial account balance was KM 543.8 million, which was a decrease of KM 53.3 million (or 8.9%) compared to the previous quarter and an increase by KM 5.7 million (or 1.1%)9 compared to the same quarter of 2011. The balance of the financial account in the balance of payments is the balance of used financial resources shown by functional, sectoral and maturity category, including the types of financial

Grafikon 42: Platni bilans: tekući račun (u milionima KM)

Graph 42: Balance of Payments: Current Account (in millions of KM)



Tekući transferi

Roba

Current transfers

Goods

Dohodak

Income

Usluge

Services

Tekući račun

Current account

Tekući transferi

Roba

Dohodak

Usluge

Tekući račun

Текући трансфери

Роба

Доходак

Услуге

Текући рачун

-3.000,0

-2.500,0

-2.000,0

-1.500,0

-1.000,0

-500,0

0,0

500,0

1.000,0

1.500,0

2.000,0

Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2

2010. 2011. 2012.

-3.000,0

-2.500,0

-2.000,0

-1.500,0

-1.000,0

-500,0

0,0

500,0

1.000,0

1.500,0

2.000,0

Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2

2010. 2011. 2012.

8 Kapitalni račun u platnom bilansu zemlje obuhvata naplative i plative transfere kapitala između rezidenata i nerezidenata, kao i sticanje i raspolaganje s neproizvedenim, nefinansijskim aktivama između rezidenata i nerezidenata. 8 Capital account in the balance of payments of the country includes collectable and payable capital transfers between residents and non-residents, as well as the acquisition and disposal of non-produced, nonfinancial assets between residents and non-residents.9 U neto greškama i propustima se procjenjuju neevidentirani ili precjenjeni tokovi sredstava na finansijskom računu. 9 Unrecorded or overestimated flows of funds in the financial account are estimated in the net errors and omissions.


113

4.3 Kapitalni i tekući račun

U drugom tromjesečju 2012. saldo kapitalnog računa iznosio je 70,4 milijuna KM i u odnosu na prethodno tromjesečje veći je za 9,1 milijun KM (ili 14,8%), dok je u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine manji za 21,8 milijuna KM (ili 23,7%).

Tekući i kapitalni računi pokazuju stanje transfera nefinancijskih aktiva i bilancu neto kreditiranja ili neto zaduživanja proistekao iz ovih transfera, dok financijski račun pokazuje kako je to neto pozajmljivanje ili zaduživanje financirano. Prema tome, bilanca tekućeg i kapitalnog računa pokazuje da je u drugom tromjesečju na ovim računima zabilježeno neto zaduživanje u iznosu od 513,3 milijuna KM. U odnosu na prethodno tromjesečje, neto zaduživanje je veće za 16,5 milijuna KM ili 3,3%, dok je u odnosu na isto tromjesečje 2011, ova stavka manja za 72,2 milijuna KM ili 12,8%.

4.4 Financijski račun

U drugom tromjesečju 2012. saldo financijskog računa iznosi 543,8 milijuna KM i manji je za 53,3 milijuna KM (ili 8,9%) u odnosu na prethodno tromjesečje, a u odnosu na isto tromjesečje 2011. veći je za 5,7 milijuna KM (ili 1,1%)9. Saldo financijskog računa u platnoj bilanci predstavlja saldo korištenih financijskih izvora prikazanih po funkcionalnoj, sektorskoj i ročnoj kategoriji, uključujući i vrste financijskih instrumenata. Ukupni saldo financijskog računa se naziva neto

4.3 Капитални и текући рачун

У другом кварталу 2012. салдо капиталног рачуна износио је 70,4 милиона КМ и у односу на претходни квартал већи је за 9,1 милион КМ (или 14,8%), док је у односу на исти квартал претходне године мањи за 21,8 милиона КМ (или 23,7%).

Текући и капитални рачуни показују стање трансфера нефинансијских актива и биланс нето кредитирања или нето задуживања проистекао из ових трансфера, док финансијски рачун показује како је то нето позајмљивање или задуживање финансирано. Према томе, биланс текућег и капиталног рачуна показује да је у другом кварталу на овим рачунима забиљежено нето задуживање у износу од 513,3 милиона КМ. У односу на претходни квартал, нето задуживање је веће за 16,5 милиона КМ или 3,3%, док је у односу на исти квартал 2011, ова ставка мања за 72,2 милиона КМ или 12,8%.

4.4 Финансијски рачун

У другом кварталу 2012. салдо финансијског рачуна износи 543,8 милиона КМ и мањи је за 53,3 милиона КМ (или 8,9%) у односу на претходни квартал, а у односу на исти квартал 2011. већи је за 5,7 милиона КМ (или 1,1%)9. Салдо финансијског рачуна у платном билансу представља салдо коришћених финансијских извора приказаних по функционалној, секторској и рочној категорији, укључујући и врсте финансијских инструмената. Укупни салдо финансијског рачуна се

Slika 42: Platna bilanca: tekući račun (u milijunima KM)

Графикон 42: Платни биланс: текући рачун (у милионима КМ)



Tekući transferi

Roba

Current transfers

Goods

Dohodak

Income

Usluge

Services

Tekući račun

Current account

Tekući transferi

Roba

Dohodak

Usluge

Tekući račun

Текући трансфери

Роба

Доходак

Услуге


-3.000,0

-2.500,0

-2.000,0

-1.500,0

-1.000,0

-500,0

0,0

500,0

1.000,0

1.500,0

2.000,0

Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2

2010. 2011. 2012.

-3.000,0

-2.500,0

-2.000,0

-1.500,0

-1.000,0

-500,0

0,0

500,0

1.000,0

1.500,0

2.000,0

Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2

2010. 2011. 2012.

8 Kapitalni račun u platnoj bilanci zemlje obuhvata naplative i plative transfere kapitala između rezidenata i nerezidenata, kao i sticanje i raspolaganje s nepro-izvedenim, nefinancijskim aktivama između rezidenata i nerezidenata. 8 Капитални рачун у платном билансу земље обухвата наплативе и плативе трансфере капитала између резидената и нерезидената, као и стицање и располагање с непроизведеним, нефинансијским активама између резидената и нерезидената.9 U neto greškama i propustima se procjenjuju neevidentirani ili precjenjeni tijekovi sredstava na financijskom računu. 9 У нето грешкама и пропустима се процјењују неевидентирани или прецјењени токови средстава на финансијском рачуну.


114

naziva neto pozajmljivanje/zaduživanje, te prikazuje da li se ekonomija zadužuje ili finansira ostatak svijeta. U drugom kvartalu 2012. zabilježene su sljedeće promjene koje su uticale na bilans finansijskog računa u odnosu na isti period prethodne godine.

Direktne strane investicije u neto iznosu u BiH iznosile su 472,3 miliona KM i veće su za 413,2 miliona KM (oko sedam puta veći iznos), u poređenju s prilivom sredstava ostvarenim po ovom osnovu u istom periodu prethodne godine kada je priliv iznosio 59,2 miliona KM. Priliv neto stranih direktnih investicija u zemlju (stavka na strani pasive) iznosio je 491,0 milion KM, pri čemu reinvestirane zarade učestvuju sa 23,3 miliona KM u navedenoj vrijednosti neto direktnih investicija u zemlju. Istovremeno, direktne investicije iz BiH (stavka na strani aktive), a što predstavlja odliv sredstava iz zemlje po ovom osnovu, u posmatranom kvartalu iznosile su 18,7 miliona KM.

U posmatranom periodu na strani portfolio investicija zabilježena je vrijednost u iznosu od 42,2 miliona KM, dok je u istom periodu 2011. bila zabilježena vrijednost u iznosu od 98,0 miliona KM. Pri tome, na strani aktive zabilježeno je ulaganje u ovu vrstu investicija u iznosu od 10,9 miliona KM (uglavnom ulaganja banaka), te na strani pasive smanjenje obaveza u iznosu od 31,3 miliona KM (otplata obaveza po osnovu dužničkih vrijednosnih papira vlade).

U okviru finansijskog računa, ostale investicije, koje su u istom kvartalu prethodne godine predstavljale ključni izvor sredstava za finansiranje neto zaduživanja, u posmatranom kvartalu u neto iznosu su iznosile 116,5 miliona KM i veće su za 633,4 miliona KM u poređenju s iznosom sredstava ostvarenom po ovom osnovu u istom periodu prethodne godine. Pri tome, u posmatranom kvartalu neto aktiva je povećana za 332,8 miliona KM i neto pasiva za 216,3 miliona KM. Na kretanje neto aktive najvećim dijelom je uticalo povećanje depozita u iznosu od 267,8 miliona KM, dok je na kretanje neto pasive najviše uticalo povlačenje neto zajmova u iznosu od 146,7 miliona KM (na vladin sektor se odnosi 71,7 miliona KM, a na sve ostale sektore 75,1 milion KM), te povećanje trgovinskih kredita i avansa u iznosu od 117,2 miliona KM.

Rezervna aktiva, koja između ostalog predstavlja pokazatelj održivosti trgovinskog deficita, u drugom kvartalu 2012. smanjena je za 230,2 miliona KM, što je veći pad za 170,1 milion KM u poređenju sa zabilježenim padom u istom kvartalu 2011. Pri tome, u posmatranom kvartalu bilježi se smanjenje gotovine i depozita u iznosu od 446,1 milion KM, ali i investiranje u vrijednosne papire u iznosu od 193,1 milion KM, kao i povećanje ostale rezervne aktive u iznosu od 23,5 miliona KM.

instruments. The total balance of the financial account is called net borrowing/debt, and it shows whether the economy borrows or finances the rest of the world.

Net amount of foreign direct investment in BH was KM 472.3 million and it increased by KM 413.2 million KM (approximately 7 times the amount), compared with the inflow of funds collected on this basis in the same period of 2011, when the inflow was KM 59.2 million. Net inflow of foreign direct investments in the country (the item on the liabilities side) was KM 491.0 million, where reinvested earnings accounted for KM 23.3 million in the said value of net foreign direct investment into the country. At the same time, direct investments in BH (the item on the asset side), which represents the outflow of funds from the country on this basis was KM 18.7 million in the observed quarter.

During the observed period, the foreign portfolio investment had a value of KM 42.2 million, whereas in the same period of 2011, it had a value of KM 98.0 million. At the same time, on the asset side, there was investment of this type in the amount of KM 10.9 million (mainly investment of the banks), and on the liabilities side there was a reduction of commitments in the amount of KM 31.3 million (repayment of liabilities under the government debt securities).

Other investments in the financial account, which were a key source of funds for financing net borrowing in the same quarter of 2011, amounted to net KM 116.5 million in the reporting quarter, which was an increase by KM 633.4 million relative to the amount of funds realized on this basis in the same period of 2011. In the observed quarter, net assets increased by KM 332.8 million and net liabilities by KM 216.3 million. The movement of the net assets was largely influenced by the increase in deposits in the amount of KM 267.8 million, while the movement of net liabilities was mostly affected by the withdrawal of net loans in the amount of KM 146.7 million (government sector accounted for KM 71.7 million, and all other sectors accounted for KM 75.1 million), and by increase in trade loans and advances in the amount of KM 117.2 million.

Reserve assets, which among other things are indication of the sustainability of the trade deficit, decreased by KM 230.2 million in Q2 2012, which was a fall greater by KM 170.1 million, compared with a fall recorded in the same quarter of 2011. In the observed quarter there was a decrease of cash and deposits in the amount of KM 446.1 million and investing of KM 193.1 million in securities and an increase in other reserve assets amounting to KM 23.5 million.


115

pozajmljivanje/zaduživanje, te prikazuje da li se ekonomija zadužuje ili financira ostatak svijeta. U drugom tromjesečju 2012. zabilježene su sljedeće promjene koje su utjecale na bilancu financijskog računa u odnosu na isto razdoblje prethodne godine.

Izravne strane investicije u neto iznosu u BiH iznosile su 472,3 milijuna KM i veće su za 413,2 milijuna KM (oko sedam puta veći iznos), u poređenju s priljevom sredstava ostvarenim po ovoj osnovi u istom razdoblju prethodne godine kada je priljev iznosio 59,2 milijuna KM. Priljev neto stranih izravnih investicija u zemlju (stavka na strani pasive) iznosio je 491,0 milijun KM, pri čemu reinvestirane zarade sudjeluju sa 23,3 milijuna KM u navedenoj vrijednosti neto izravnih investicija u zemlju. Istovremeno, izravne investicije iz BiH (stavka na strani aktive), a što predstavlja odljev sredstava iz zemlje po ovoj osnovi, u promatranom tromjesečju iznosile su 18,7 milijuna KM.

U promatranom razdoblju na strani portfelja investicija zabilježena je vrijednost u iznosu od 42,2 milijuna KM, dok je u istom razdoblju 2011. bila zabilježena vrijednost u iznosu od 98,0 milijuna KM. Pri tome, na strani aktive zabilježeno je ulaganje u ovu vrstu investicija u iznosu od 10,9 milijuna KM (uglavnom ulaganja banaka), te na strani pasive smanjenje obveza u iznosu od 31,3 milijuna KM (otplata obveza po osnovi dužničkih vrijednosnica vlade).

U okviru financijskog računa, ostale investicije, koje su u istom tromjesečju prethodne godine predstavljale ključni izvor sredstava za financiranje neto zaduživanja, u promatranom tromjesečju u neto iznosu su iznosile 116,5 milijuna KM i veće su za 633,4 milijuna KM u poređenju s iznosom sredstava ostvarenom po ovoj osnovi u istom razdoblju prethodne godine. Pri tome, u promatranom tromjesečju neto aktiva je povećana za 332,8 milijuna KM i neto pasiva za 216,3 milijuna KM. Na kretanje neto aktive najvećim dijelom je utjecalo povećanje depozita u iznosu od 267,8 milijuna KM, dok je na kretanje neto pasive najviše utjecalo povlačenje neto zajmova u iznosu od 146,7 milijuna KM (na vladin sektor se odnosi 71,7 milijuna KM, a na sve ostale sektore 75,1 milijun KM), te povećanje trgovinskih kredita i avansa u iznosu od 117,2 milijuna KM.

Pričuvna aktiva, koja između ostalog predstavlja pokazatelj održivosti trgovinskog deficita, u drugom tromjesečju 2012. smanjena je za 230,2 milijuna KM, što je veći pad za 170,1 milijun KM u poređenju sa zabilježenim padom u istom tromjesečju 2011. Pri tome, u promatranom tromjesečju bilježi se smanjenje gotovine i depozita u iznosu od 446,1 milijun KM, ali i investiranje u vrijednosnice u iznosu od 193,1 milijun KM, kao i povećanje ostale pričuvne aktive u iznosu od 23,5 milijuna KM.

назива нето позајмљивање/задуживање, те приказује да ли се економија задужује или финансира остатак свијета. У другом кварталу 2012. забиљежене су сљедеће промјене које су утицале на биланс финансијског рачуна у односу на исти период претходне године.

Директне стране инвестиције у нето износу у БиХ износиле су 472,3 милиона КМ и веће су за 413,2 милиона КМ (око седам пута већи износ), у поређењу с приливом средстава оствареним по овом основу у истом периоду претходне године када је прилив износио 59,2 милиона КМ. Прилив нето страних директних инвестиција у земљу (ставка на страни пасиве) износио је 491,0 милион КМ, при чему реинвестиране зараде учествују са 23,3 милиона КМ у наведеној вриједности нето директних инвестиција у земљу. Истовремено, директне инвестиције из БиХ (ставка на страни активе), а што представља одлив средстава из земље по овом основу, у посматраном кварталу износиле су 18,7 милиона КМ.

У посматраном периоду на страни портфолио инвестиција забиљежена је вриједност у износу од 42,2 милиона КМ, док је у истом периоду 2011. била забиљежена вриједност у износу од 98,0 милиона КМ. При томе, на страни активе забиљежено је улагање у ову врсту инвестиција у износу од 10,9 милиона КМ (углавном улагања банака), те на страни пасиве смањење обавеза у износу од 31,3 милиона КМ (отплата обавеза по основу дужничких хартија од вриједности владе).

У оквиру финансијског рачуна, остале инвестиције, које су у истом кварталу претходне године представљале кључни извор средстава за финансирање нето задуживања, у посматраном кварталу у нето износу су износиле 116,5 милиона КМ и веће су за 633,4 милиона КМ у поређењу с износом средстава оствареном по овом основу у истом периоду претходне године. При томе, у посматраном кварталу нето актива је повећана за 332,8 милиона КМ и нето пасива за 216,3 милиона КМ. На кретање нето активе највећим дијелом је утицало повећање депозита у износу од 267,8 милиона КМ, док је на кретање нето пасиве највише утицало повлачење нето зајмова у износу од 146,7 милиона КМ (на владин сектор се односи 71,7 милиона КМ, а на све остале секторе 75,1 милион КМ), те повећање трговинских кредита и аванса у износу од 117,2 милиона КМ.

Резервна актива, која између осталог представља показатељ одрживости трговинског дефицита, у другом кварталу 2012. смањена је за 230,2 милиона КМ, што је већи пад за 170,1 милион КМ у поређењу са забиљеженим падом у истом кварталу 2011. При томе, у посматраном кварталу биљежи се смањење готовине и депозита у износу од 446,1 милион КМ, али и инвестирање у хартије од вриједности у износу од 193,1 милион КМ, као и повећање остале резервне активе у износу од 23,5 милиона КМ.


116

Grafikon 43: Platni bilans: finansijski račun (u milionima KM)

Graph 43: Balance of Payments: Financial Account (in millions of KM)


Izvor: tabela 29Извор: табела 29

Ostale investicije

Devizne rezerve

Other investment

Reserve assets

Direktne investicije

Direct investment

Finansijski račun

Financial account

Ostale investicije

Devizne rezerve

Izravne investicije

Financijski račun

Друге инвестиције

Девизне резерве

Директне инвестиције

Финансијски рачун

-1.000,0

-800,0

-600,0

-400,0

-200,0

0,0

200,0

400,0

Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2

2010. 2011. 2012.

-1.000,0

-800,0

-600,0

-400,0

-200,0

0,0

200,0

400,0

Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2

2010. 2011. 2012.

4.5 Direktna strana ulaganja

Po osnovu redovnog istraživanja koje je provela CBBiH na kvartalnoj osnovi, prikupljeni su podaci o tokovima direktnih stranih ulaganja u prva dva kvartala 2012.

Tokom prvih šest mjeseci 2012. primjetan je neto priliv direktnih stranih ulaganja za BiH koji iznosi 578 miliona KM.

Posmatrano po djelatnostima, tokom 2012. došlo je do priliva direktnih stranih ulaganja u proizvodnji baznih metala (240 miliona KM), u trgovini na veliko i posredovanju u trgovini (186 miliona KM), u finansijskom posredovanju, osim osiguranja i penzijskih fondova (23 miliona KM), u proizvodnji prehrambenih proizvoda i pića (14 miliona KM), u proizvodnji hemijskih proizvoda (13 miliona KM) te u proizvodnji ostalih proizvoda od nemetalnih minerala (10 miliona KM).

Manji odlivi direktnih stranih ulaganja zabilježeni su u poslovanju nekretninama (3 miliona KM), trgovini na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima, popravak predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo (2 miliona KM) i proizvodnji motornih vozila, prikolica i poluprikolica (1 milion KM).

Što se tiče direktnih stranih ulagača, tokom 2012. najveća vrijednost direktnih stranih ulaganja, 190 miliona KM, porijeklom je iz Rusije, a najveći odliv je registrovan kod Slovenije u iznosu od 18 miliona KM.

4.5 Foreign Direct Investments

The data on flows of foreign direct investment for the first two quarters of 2012 were collected on the basis of regular quarterly research conducted by CBBH.

During the first six months of 2012 there was a noticeable net inflow of FDI in BH and it was KM 578 million.

Observed by activities, during 2012, there was an inflow of foreign direct investment in the production of base metals (KM 240 million), in wholesale trade and commission trade (KM 186 million), in financial mediation, except insurance and pension funding (KM 23 million), in the production of food products and beverages (KM 14 million), in the manufacture of chemical products (KM 13 million) and in the manufacture of other non-metallic mineral products (KM 10 million).

Smaller outflows of foreign direct investment were recorded in real estate (KM 3 million), retail trade, except motor vehicles and motorcycles trade, repair of personal and household goods (KM 2 million) and the production of motor vehicles, trailers and semi-trailers (KM 1 million).

When analyzing foreign direct investors in 2012, the largest value of foreign direct investment of KM 190 million originated from Russia and the largest outflow of KM 18 million was recorded with Slovenia.


117

Slika 43: Platna bilanca: financijski račun (u milijunima KM)

Графикон 43: Платни биланс: финансијски рачун (у милионима КМ)


Izvor: tabela 29Извор: табела 29

Ostale investicije

Devizne rezerve

Other investment

Reserve assets

Direktne investicije

Direct investment

Finansijski račun

Financial account

Ostale investicije

Devizne rezerve

Izravne investicije

Financijski račun

Друге инвестиције

Девизне резерве

Директне инвестиције

Финансијски рачун

-1.000,0

-800,0

-600,0

-400,0

-200,0

0,0

200,0

400,0

Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2

2010. 2011. 2012.

-1.000,0

-800,0

-600,0

-400,0

-200,0

0,0

200,0

400,0

Q 3 Q 4 Q 1 Q 2 Q 3 Q 4 Q 1 Q 2

2010. 2011. 2012.

4.5 Izravna strana ulaganja

Po osnovi redovnog istraživanja koje je provela CBBiH na tromjesečnoj osnovi, prikupljeni su podaci o tijekovima izravnih stranih ulaganja u prva dva tromjesečja 2012.

Tijekom prvih šest mjeseci 2012. primjetan je neto priljev izravnih stranih ulaganja za BiH koji iznosi 578 milijuna KM.

Promatrano po djelatnostima, tijekom 2012. došlo je do priljeva izravnih stranih ulaganja u proizvodnji baznih metala (240 milijuna KM), u trgovini na veliko i posredovanju u trgovini (186 milijuna KM), u financijskom posredovanju, osim osiguranja i mirovinskih fondova (23 milijuna KM), u proizvodnji prehrambenih proizvoda i pića (14 milijuna KM), u proizvodnji hemijskih proizvoda (13 milijuna KM) te u proizvodnji ostalih proizvoda od nemetalnih minerala (10 milijuna KM).

Manji odljevi izravnih stranih ulaganja zabilježeni su u poslovanju nekretninama (3 milijuna KM), trgovini na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima, popravak predmeta za osobnu upotrebu i kućanstvo (2 milijuna KM) i proizvodnji motornih vozila, prikolica i poluprikolica (1 milijun KM).

Što se tiče izravnih stranih ulagača, tijekom 2012. najveća vrijednost izravnih stranih ulaganja, 190 milijuna KM, porijeklom je iz Rusije, a najveći odljev je registriran kod Slovenije u iznosu od 18 milijuna KM.

4.5 Директна страна улагања По основу редовног истраживања које је провела ЦББиХ на кварталној основи, прикупљени су подаци о токовима директних страних улагања у прва два квартала 2012.

Током првих шест мјесеци 2012. примјетан је нето прилив директних страних улагања за БиХ који износи 578 милиона КМ.

Посматрано по дјелатностима, током 2012. дошло је до прилива директних страних улагања у производњи базних метала (240 милиона КМ), у трговини на велико и посредовању у трговини (186 милиона КМ), у финансијском посредовању, осим осигурања и пензионих фондова (23 милиона КМ), у производњи прехрамбених производа и пића (14 милиона КМ), у производњи хемијских производа (13 милиона КМ) те у производњи осталих производа од неметалних минерала (10 милиона КМ).

Мањи одливи директних страних улагања забиљежени су у пословању некретнинама (3 милиона КМ), трговини на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима, поправак предмета за личну употребу и домаћинство (2 милиона КМ) и производњи моторних возила, приколица и полуприколица (1 милион КМ).

Што се тиче директних страних улагача, током 2012. највећа вриједност директних страних улагања, 190 милиона КМ, поријеклом је из Русије, а највећи одлив је регистрован код Словеније у износу од 18 милиона КМ.


118

4.6 Vanjski dug

Ukupno stanje javnog vanjskog duga na kraju trećeg kvartala 2012. iznosi 6,92 milijarde KM, što je za 257,5 miliona KM ili 3,9% više u odnosu na kraj 2011, čime se nastavlja trend stalnog rasta iz prethodnih godina.

U pogledu strukture prema kreditorima, u ukupnom vanjskom dugu najveći udio, 1,80 milijardi KM ili 26,1%, odnosi se na Svjetsku banku – IDA, a 800,3 miliona KM ili 11,6% na Pariski klub (dug nastao prije 1992), dok se 788,9 miliona KM ili 11,4% odnosi na Međunarodni monetarni fond. U decembru 2009. aktiviran je opcijski dug prema Londonskom klubu u iznosu od 436,5 miliona KM.

U ukupno stanje vanjskog duga nisu uključena sredstva u iznosu od 1,97 milijardi KM, koja se odnose na ugovorena a još neangažovana sredstva, od čega se najveći dio ili 25,4% odnosi na Evropsku investicijsku banku, a 20,4% na Evropsku banku za obnovu i razvoj.

U 2012. za servisiranje obaveza po osnovi vanjskog duga planirano je 424,4 miliona KM, pri čemu se 303,7 miliona KM ili 71,6% odnosi na otplatu glavnice, a 120,7 miliona KM ili 28,4% na otplatu kamate. U proteklih devet mjeseci 2012. otplaćeno je 227,2 miliona KM po osnovi vanjskog duga, od čega se 67,4% odnosi na glavnicu, a 32,6% na kamatu.

Na ime servisiranja vanjskog duga u prvih devet mjeseci 2012. međunarodnim institucijama uplaćeno je 159,4 miliona KM ili 70,2%, a vladi i vladinim organizacijama 27,6 miliona KM ili 12,2%. Najveće učešće u ukupnoj otplati duga se odnosi na Evropsku banku za obnovu i razvoj – EBRD, jer je prema njoj u trećem kvartalu servisirano 46,5 miliona KM, što predstavlja 20,5% ukupno servisiranog duga.

4.7 Nominalni i realni efektivni kurs KM

U toku trećeg kvartala 2012. zabilježene su nešto više stope nominalne aprecijacije KM prema američkom dolaru (2,6%) i kineskom juanu (2,0%). Pored toga, u posmatranom kvartalu zabilježena je aprecijacija KM prema turskoj liri (1,4%), makedonskom denaru (1,0%), srpskom dinaru (0,7%), te rumunskom levu (0,6%). Treba istaknuti da se u posmatranom kvartalu bilježi lagana aprecijacija KM, u visini od 0,7%, u odnosu na švicarski frank.

Na drugoj strani, najviše je izražena nominalna deprecijacija KM prema poljskom zlotu (5,1%), mađarskoj forinti (3,7%) i češkoj kruni (3,6%). Zabilježene stope deprecijacije KM prema ostalim valutama najvažnijih trgovinskih partnera u

4.6 External Debt

At the end of Q3 2012, the overall public external debt was KM 6.92 billion, which was by KM 257.5 million or 3.9% more than at the end of 2011, thereby continuing the rising trend of the previous years.

By creditor structure, the World Bank - IDA with KM 1.80 billion or 26.1%, the Paris Club with KM 800.3 million or 11.6% (the debt incurred prior to 1992) and International Monetary Fund with KM 788.9 million or 11.4% accounted for the largest share in the total external debt. In December 2009, optional debt of KM 436.5 million to the London Club was activated.

The total external debt excludes the amount of KM 1.97 billion related to contracted but not implemented funds, with the largest share or 25.4% related to the European Investment Bank and 20.4% to the European Bank for Reconstruction and Development.

In 2012, KM 424.4 million was earmarked for servicing liabilities based on the external debt, and out of it, KM 303.7 million or 71.6% was related to the repayment of the principal and KM 120.7 million or 28.4% to the repayment of the interest. In the past nine months of 2012, KM 227.2 million was paid out to service external debt, of which 67.4% related to the principal and 32.6% to interest repayment.

In the first nine months of 2012, KM 159.4 million or 70.2% was paid out to service external debt to international institutions, and KM 27.6 million or 12.2% to government and government organizations. The largest share in total debt repayments related to the European Bank for Reconstruction and Development - EBRD, as the serviced debt to this institution was KM 46.5 million in Q3, representing 20.5% of total serviced debt.

4.7 Nominal and Real Effective KM Exchange Rate

In Q3 2012, KM nominally appreciated most against U.S. dollar (2.6%) and Chinese yuan (2.0%). In addition, KM appreciation in the observed quarter was recorded against Turkish lira (1.4%), Macedonian denar (1.0%), Serbian dinar (0.7%) and Romanian lev (0.6%). Over the observed quarter, there was a slight appreciation of KM against Swiss franc (0.7%).

On the other hand, the highest nominal depreciation of KM was recorded against Polish zloty (5.1%), Hungarian forint (3.7%) and Czech crown (3.6%). KM depreciation against other currencies of the main trading partners in the reporting quarter was as


119

4.6 Vanjski dug

Ukupno stanje javnog vanjskog duga na kraju trećeg tromjesečja 2012. iznosi 6,92 milijarde KM, što je za 257,5 milijuna KM ili 3,9% više u odnosu na kraj 2011, čime se nastavlja trend stalnog rasta iz prethodnih godina.

U pogledu strukture prema kreditorima, u ukupnom vanjskom dugu najveći udio, 1,80 milijardi KM ili 26,1%, odnosi se na Svjetsku banku – IDA, a 800,3 milijuna KM ili 11,6% na Pariski klub (dug nastao prije 1992), dok se 788,9 milijuna KM ili 11,4% odnosi na Međunarodni monetarni fond. U prosincu 2009. aktiviran je opcijski dug prema Londonskom klubu u iznosu od 436,5 milijuna KM.

U ukupno stanje vanjskog duga nisu uključena sredstva u iznosu od 1,97 milijardi KM, koja se odnose na ugovorena a još neangažirana sredstva, od čega se najveći dio ili 25,4% odnosi na Europsku investicijsku banku, a 20,4% na Europsku banku za obnovu i razvoj.

U 2012. za servisiranje obveza po osnovi vanjskog duga planirano je 424,4 milijuna KM, pri čemu se 303,7 milijuna KM ili 71,6% odnosi na otplatu glavnice, a 120,7 milijuna KM ili 28,4% na otplatu kamate. U proteklih devet mjeseci 2012. otplaćeno je 227,2 milijuna KM po osnovi vanjskog duga, od čega se 67,4% odnosi na glavnicu, a 32,6% na kamatu.

Na ime servisiranja vanjskog duga u prvih devet mjeseci 2012. međunarodnim institucijama uplaćeno je 159,4 milijuna KM ili 70,2%, a vladi i vladinim organizacijama 27,6 milijuna KM ili 12,2%. Najveći udio u ukupnoj otplati duga se odnosi na Europsku banku za obnovu i razvoj – EBRD, jer je prema njoj u trećem tromjesečju servisirano 46,5 milijuna KM, što predstavlja 20,5% ukupno servisiranog duga.

4.7 Nominalni i realni efektivni tečaj KM

Tijekom trećeg tromjesečja 2012. zabilježene su nešto više stope nominalne aprecijacije KM prema američkom dolaru (2,6%) i kineskom juanu (2,0%). Pored toga, u promatranom tromjesečju zabilježena je aprecijacija KM prema turskoj liri (1,4%), makedonskom denaru (1,0%), srpskom dinaru (0,7%), te rumunjskom levu (0,6%). Treba istaknuti da se u promatranom tromjesečju bilježi lagana aprecijacija KM, u visini od 0,7%, u odnosu na švicarski frank.

Na drugoj strani, najviše je izražena nominalna deprecijacija KM prema poljskom zlotu (5,1%), mađarskoj forinti (3,7%) i češkoj kruni (3,6%). Zabilježene stope deprecijacije KM prema ostalim valutama najvažnijih trgovinskih partnera u promatranom

4.6 Спољни дуг

Укупно стање јавног спољног дуга на крају трећег квартала 2012. износи 6,92 милијарде КМ, што је за 257,5 милиона КМ или 3,9% више у односу на крај 2011, чиме се наставља тренд сталног раста из претходних година.

У погледу структуре према кредиторима, у укупном спољном дугу највећи удио, 1,80 милијарди КМ или 26,1%, односи се на Свјетску банку – IDA, а 800,3 милиона КМ или 11,6% на Париски клуб (дуг настао прије 1992), док се 788,9 милиона КМ или 11,4% односи на Међународни монетарни фонд. У децембру 2009. активиран је опциони дуг према Лондонском клубу у износу од 436,5 милиона КМ.

У укупно стање спољног дуга нису укључена средства у износу од 1,97 милијарди КМ, која се односе на уговорена а још неангажована средства, од чега се највећи дио или 25,4% односи на Европску инвестициону банку, а 20,4% на Европску банку за обнову и развој.

У 2012. за сервисирање обавеза по основи спољног дуга планирано је 424,4 милиона КМ, при чему се 303,7 милиона КМ или 71,6% односи на отплату главнице, а 120,7 милиона КМ или 28,4% на отплату камате. У протеклих девет мјесеци 2012. отплаћено је 227,2 милиона КМ по основи спољног дуга, од чега се 67,4% односи на главницу, а 32,6% на камату.

На име сервисирања спољног дуга у првих девет мјесеци 2012. међународним институцијама уплаћено је 159,4 милиона КМ или 70,2%, а влади и владиним организацијама 27,6 милиона КМ или 12,2%. Највеће учешће у укупној отплати дуга се односи на Европску банку за обнову и развој – EBRD, јер је према њој у трећем кварталу сервисирано 46,5 милиона КМ, што представља 20,5% укупно сервисираног дуга.

4.7 Номинални и реални ефективни курс КМ

У току трећег квартала 2012. забиљежене су нешто више стопе номиналне апрецијације КМ према америчком долару (2,6%) и кинеском јуану (2,0%). Поред тога, у посматраном кварталу забиљежена је апрецијација КМ према турској лири (1,4%), македонском денару (1,0%), српском динару (0,7%), те румунском леву (0,6%). Треба истакнути да се у посматраном кварталу биљежи лагана апрецијација КМ, у висини од 0,7%, у односу на швајцарски франк.

На другој страни, највише је изражена номинална депрецијација КМ према пољском злоту (5,1%), мађарској форинти (3,7%) и чешкој круни (3,6%). Забиљежене стопе депрецијације КМ према осталим валутама најважнијих трговинских партнера у


120

Grafikon 44: Nominalni kurs KM prema odabranim valutama

Graph 44: Nominal Exchange Rate of KM against the Selected Currencies

posmatranom kvartalu jesu: 2,0% (ruska rublja), 1,5% (hrvatska kuna) i 0,9% (britanska funta).

Analiza podataka na mjesečnom nivou pokazuje da je u septembru u odnosu na august primjetan trend aprecijacije KM prema većini valuta glavnih trgovinskih partnera, s tim da je aprecijacija najizražajnija u odnosu na tursku liru (4,1%), deprecijacija u odnosu na rumunski lev (2,0%).

U septembru je na godišnjem nivou najizraženija aprecijacija KM prema srpskom dinaru (13,2%) i deprecijacija prema kineskom juanu (10,9%).

Navedene promjene kursa KM rezultat su promjene kursa eura u odnosu na druge valute. U narednom grafikonu dat je pregled kretanja indeksa realnog (REER) i nominalnog efektivnog kursa (NEER) KM u odnosu na bazu – 2005.

follows: 2.0% (Russian ruble), 1.5% (Croatian kuna) and 0.9% (British pound).

Analysis of the monthly data indicates that in September compared to August, there was a trend of appreciation of KM against most currencies of the main trading partner, with the biggest appreciation against Turkish lira (4.1%), and the biggest depreciation of KM against Romanian lev (2.0%).

In September, the annual appreciation of KM was the highest against Serbian dinar (13.2%) and the depreciation was the highest against Chinese yuan (10.9%).

The above changes of the KM exchange rate were the result of the change of the euro exchange rate against other currencies. The following graph provides an overview of the movements of the indices of real (REER) and nominal effective exchange rate (NEER) of KM relative to the base year - 2005.

Švicarska

Hrvatska

SAD

Mađarska

Srbija

Švicarska

Hrvatska

SAD

Mađarska

Srbija

Швајцарска

Хрватска

САД

Мађарска

Србија

Switzerland

Croatia

USA

Hungary

Serbia


Izvor: tablica 39Извор: табелa 39

65,070,075,080,085,090,095,0

100,0105,0110,0115,0120,0125,0130,0135,0140,0145,0

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

2005

= 1

00

65,070,075,080,085,090,095,0

100,0105,0110,0115,0120,0125,0130,0135,0140,0145,0

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

2005

= 1

00 Grafikon 45: Nominalni i realni efektivni kurs KM

Graph 45: Nominal and Real Effective Exchange Rates of KM

NEER

REER

NEER

REER


NEER

REER

NEER

REER


92,00

94,00

96,00

98,00

100,00

102,00

104,00

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

2005

= 1

00

92,00

94,00

96,00

98,00

100,00

102,00

104,00

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

2005

= 1

00


121

Slika 44: Nominalni tečaj KM prema odabranim valutama

Графикон 44: Номинални курс КМ према одабраним валутама

tromjesečju jesu: 2,0% (ruska rublja), 1,5% (hrvatska kuna) i 0,9% (britanska funta).

Analiza podataka na mjesečnoj razini pokazuje da je u rujnu u odnosu na kolovoz primjetan trend aprecijacije KM prema većini valuta glavnih trgovinskih partnera, s tim da je aprecijacija najizražajnija u odnosu na tursku liru (4,1%), deprecijacija u odnosu na rumunjski lev (2,0%).

U rujnu je na godišnjoj razini najizraženija aprecijacija KM prema srpskom dinaru (13,2%) i deprecijacija prema kineskom juanu (10,9%).

Navedene promjene tečaja KM rezultat su promjene tečaja eura u odnosu na druge valute. Na narednoj slici dat je pregled kretanja indeksa realnog (REER) i nominalnog efektivnog tečaja (NEER) KM u odnosu na bazu – 2005.

посматраном кварталу јесу: 2,0% (руска рубља), 1,5% (хрватска куна) и 0,9% (британска фунта).

Анализа података на мјесечном нивоу показује да је у септембру у односу на август примјетан тренд апрецијације КМ према већини валута главних трговинских партнера, с тим да је апрецијација најизражајнија у односу на турску лиру (4,1%), депрецијација у односу на румунски лев (2,0%).

У септембру је на годишњем нивоу најизраженија апрецијација КМ према српском динару (13,2%) и депрецијација према кинеском јуану (10,9%).

Наведене промјене курса КМ резултат су промјене курса евра у односу на друге валуте. У наредном графикону дат је преглед кретања индекса реалног (REER) и номиналног ефективног курса (NEER) КМ у односу на базу – 2005.

Švicarska

Hrvatska

SAD

Mađarska

Srbija

Švicarska

Hrvatska

SAD

Mađarska

Srbija

Швајцарска

Хрватска

САД

Мађарска

Србија

Switzerland

Croatia

USA

Hungary

Serbia



65,070,075,080,085,090,095,0

100,0105,0110,0115,0120,0125,0130,0135,0140,0145,0

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

2005

= 1

00

65,070,075,080,085,090,095,0

100,0105,0110,0115,0120,0125,0130,0135,0140,0145,0

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

2005

= 1

00

Slika 45: Nominalni i realni efektivni tečaj KM

Графикон 45: Номинални и реални ефективни курс КМ

NEER

REER

NEER

REER


NEER

REER

NEER

REER


92,00

94,00

96,00

98,00

100,00

102,00

104,00

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

2005

= 1

00

92,00

94,00

96,00

98,00

100,00

102,00

104,00

10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

2005

= 1

00


122

Za razliku od prethodnog kvartala, kada je zabilježeno smanjenje nominalnog efektivnog kursa, u trećem kvartalu 2012. zabilježen je lagani rast, što predstavlja indikator blage nominalne deprecijacije KM.

Naime, nominalni efektivni kurs je u trećem kvartalu 2012. veći za 12 baznih poena (u prethodnom kvartalu bio je manji za 38 bp) u odnosu na prethodni kvartal. Pri tome je u junu NEER na mjesečnom nivou manji za 24 bp, dok je u odnosu na prosjek ostvaren u 2011. manji za 1,08 indeksnih poena.

Povećanje indeksa realnog efektivnog kursa za 1,21 procentni poen u trećem kvartalu 2012. (u prethodnom kvartalu 2012. bio je veći za 1,60 pp) u odnosu na prethodni kvartal pokazuje da se nastavlja trend realne deprecijacije KM i indikator je poboljšanja cjenovne konkurentnosti domaće ekonomije. Pri tome je REER u septembru manji za 26 bp u odnosu na august, dok je u odnosu na prosjek ostvaren u 2011. veći za 194 bp.

Raspon između REER-a i NEER-a u drugom kvartalu 2012. povećao se za 1,09 procentnih poena u odnosu na prethodni kvartal, te je u junu iznosio 7,12 pp, a što je rezultat razlike u inflaciji s glavnim trgovinskim partnerima i navedenog kretanja nominalnog i realnog efektivnog kursa.

Unlike the previous quarter which recorded a drop in the nominal effective exchange rate, in Q3 2012 there was a slight increase as an indicator of mild nominal depreciation of KM.

Specifically, the nominal effective exchange rate increased by 12 basis points (in the previous quarter it was lower by 38 bp) in Q3 2012 compared to the previous quarter. NEER was lower 24 bp in June on a monthly basis, while it was lower by 1.08 index points in relation to the average value achieved in 2011.

Increase of the index of the real effective exchange rate by 1.21 pp in Q3 2012 (it was higher by 1.60 pp in Q2 2012) compared to the previous quarter showed the continuing trend of real depreciation of KM and was an indicator of improving the price competitiveness of the domestic economy. In September, REER declined by 26 bp compared to August, whereas it increased by 194 bp in relation to the average achieved in 2011.

In Q2 2012, the spread between REER and NEER increased by 1.09 pp compared to the previous quarter and in June it was 7.12 pp, as a result of the inflation differences with the main trading partners and the above mentioned trend of the nominal and real effective exchange rate.


123

Za razliku od prethodnog tromjesečja, kada je zabilježeno smanjenje nominalnog efektivnog tečaja, u trećem tromjesečju 2012. zabilježen je lagani rast, što predstavlja pokazatelj blage nominalne deprecijacije KM.

Naime, nominalni efektivni tečaj je u trećem tromjesečju 2012. veći za 12 baznih poena (u prethodnom tromjesečju bio je manji za 38 bp) u odnosu na prethodno tromjesečje. Pri tome je u lipnju NEER na mjesečnoj razini manji za 24 bp, dok je u odnosu na prosjek ostvaren u 2011. manji za 1,08 indeksnih poena.

Povećanje indeksa realnog efektivnog tečaja za 1,21 postotni poen u trećem tromjesečju 2012. (u prethodnom tromjesečju 2012. bio je veći za 1,60 pp) u odnosu na prethodno tromjesečje pokazuje da se nastavlja trend realne deprecijacije KM i pokazatelj je poboljšanja cjenovne konkurentnosti domaće ekonomije. Pri tome je REER u rujnu manji za 26 bp u odnosu na kolovoz, dok je u odnosu na prosjek ostvaren u 2011. veći za 194 bp.

Raspon između REER-a i NEER-a u drugom tromjesečju 2012. povećao se za 1,09 postotnih poena u odnosu na prethodno tromjesečje, te je u lipnju iznosio 7,12 pp, a što je rezultat razlike u inflaciji s glavnim trgovinskim partnerima i navedenog kretanja nominalnog i realnog efektivnog tečaja.

За разлику од претходног квартала, када је забиљежено смањење номиналног ефективног курса, у трећем кварталу 2012. забиљежен је лагани раст, што представља индикатор благе номиналне депрецијације КМ.

Наиме, номинални ефективни курс је у трећем кварталу 2012. већи за 12 базних поена (у претходном кварталу био је мањи за 38 бп) у односу на претходни квартал. При томе је у јуну NEER на мјесечном нивоу мањи за 24 бп, док је у односу на просјек остварен у 2011. мањи за 1,08 индексних поена.

Повећање индекса реалног ефективног курса за 1,21 процентни поен у трећем кварталу 2012. (у претходном кварталу 2012. био је већи за 1,60 пп) у односу на претходни квартал показује да се наставља тренд реалне депрецијације КМ и индикатор је побољшања цјеновне конкурентности домаће економије. При томе је REER у септембру мањи за 26 бп у односу на август, док је у односу на просјек остварен у 2011. већи за 194 бп.

Распон између RЕЕR-а и NEER-а у другом кварталу 2012. повећао се за 1,09 процентних поена у односу на претходни квартал, те је у јуну износио 7,12 пп, а што је резултат разлике у инфлацији с главним трговинским партнерима и наведеног кретања номиналног и реалног ефективног курса.


124

Porez na dodatu vrijednost – PDV

U prvih devet mjeseci 2012. ukupno prikupljena neto usklađena sredstava po osnovu indirektnih poreza i sredstava na jedinstvenom računu u poređenju s istim periodom 2011. veća su za 0,2%. Pri tome, prikupljeno je više sredstava po osnovu akciza za 2,4%, neto PDV-a za 1,5% i ostalih prihoda za 0,3%. Na drugoj strani, manje sredstava prikupljeno je po osnovu carina za 22,2% i putarina za 1,8%.

Value Added Tax – VAT

In the first nine months of 2012, total adjusted net funds raised from indirect taxes and funds in a Single Account increased by 0.2% compared with the same period of 2011. Namely, the collected excise duties increased by 2.4%, net VAT increased by 1.5% and other revenues by 0.3%. On the other hand, the collected customs duties and road tolls decreased by 22.2% and 1.8%, respectively.

5. VLADINE FINANSIJE 5. GOVERNMENT FINANCES

Grafikon 46: Neto indirektni porezi i sredstva sa JR i neto PDV (u milionima KM)

Graph 46: Net Indirect Taxes, Funds from the Single Account and Net VAT (in millions of KM)

PDV-neto

Neto indirektni porezi (i sredstva s JR)

VAT-net

Net indirect taxes (and resource in the SA)

PDV-neto

Neto neizravni porezi (i sredstva s JR)

ПДВ-нето

Нето индиректни порези (и средства с ЈР)

0

100

200

300

400

500

600

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0

100

200

300

400

500

600

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

5.1 Vladine finansije za prvo polugodište 2012.

U ovom biltenu analizirani su konsolidovani podaci statistike vladinih finansija BiH za prvo polugodište 2012. Fiskalni cilj za 2012, kao i za prethodne godine, jeste svođenje deficita na što je moguće manju mjeru, odnosno da se pokuša uspostaviti politika izbalansiranih prihoda i rashoda na svim nivoima vlasti. Kretanje kako javnih prihoda (porasli za 2,8%) tako i javnih rashoda (porasli za 1,3%) tokom prvog polugodišta 2012. pokazuje da je ukupna fiskalna pozicija zemlje, iako neznatno, ipak poboljšana. Naime, u ovom periodu, prema konsolidovanim podacima na nivou BiH ostvaren je neto suficit u iznosu od 35,3 miliona KM, dok je u istom periodu prethodne godine bio zabilježen neto deficit u iznosu od 23,1 milion KM.

Konsolidovani izvještaj za BiH U prvom polugodištu 2012. prema konsolidovanom kumulativnom izvještaju za BiH (svi nivoi vlasti osim opština) ostvareni su prihodi u iznosu od 4,78 milijardi KM i veći su za 132,1 milion KM ili 2,8% u poređenju s istim periodom prethodne godine. Istovremeno, rashodi su iznosili 4,68 milijardi KM i veći su za 60,0 miliona KM ili 1,3%.

5.1 Government Finances for the First Half of 2012

This Bulletin analyzes the consolidated statistics of BH government finance for the first half of 2012. Fiscal target for 2012, as in previous years, was to reduce the deficit to as low as possible measure, and to try to establish a policy of balanced revenues and expenditures at all government levels. The movement of public revenues (up by 2.8%) and public expenditures (up by 1.3%) during the first half of 2012, shows that the overall fiscal position of the country improved, although slightly. Specifically, data consolidated at BH level recorded a net surplus of KM 35.3 million in this period, while there was a net deficit of KM 23.1 million in the same period of 2011.

Consolidated Report for BH In the first half of 2012, according to cumulative consolidated report for BH (all levels of government except municipalities), revenues of KM 4.78 billion were collected, which was an increase of KM 132.1 million or 2.8% compared with the same period of 2011. At the same time, expenditures amounted to KM 4.68 billion, which was an increase of KM 60.0 million or 1.3%.


125

Porez na dodatu vrijednost – PDV

U prvih devet mjeseci 2012. ukupno prikupljena neto usklađena sredstava po osnovi neizravnih poreza i sredstava na jedinstvenom računu u poređenju s istim razdobljem 2011. veća su za 0,2%. Pri tome, prikupljeno je više sredstava po osnovi akciza za 2,4%, neto PDV-a za 1,5% i ostalih prihoda za 0,3%. Na drugoj strani, manje sredstava prikupljeno je po osnovi carina za 22,2% i putarina za 1,8%.

Порез на додату вриједност – ПДВ

У првих девет мјесеци 2012. укупно прикупљена нето усклађена средстава по основу индиректних пореза и средстава на јединственом рачуну у поређењу с истим периодом 2011. већа су за 0,2%. При томе, прикупљено је више средстава по основу акциза за 2,4%, нето ПДВ-а за 1,5% и осталих прихода за 0,3%. На другој страни, мање средстава прикупљено је по основу царина за 22,2% и путарина за 1,8%.

5. VLADINE FINANCIJE 5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ

Slika 46: Neto neizravni porezi i sredstva sa JR i neto PDV (u milijunima KM)

Графикон 46: Нето индиректни порези и средства са ЈР и нето ПДВ (у милионима КМ)

PDV-neto


VAT-net


PDV-neto


ПДВ-нето


0

100

200

300

400

500

600

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0

100

200

300

400

500

600

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

PDV-neto


VAT-net


PDV-neto


ПДВ-нето


0

100

200

300

400

500

600

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

0

100

200

300

400

500

600

101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1 2 3 4 5 6 7 8 9

2010. 2011. 2012.

5.1 Vladine financije za prvo polugodište 2012.

U ovom biltenu analizirani su konsolidirani podaci statistike vladinih financija BiH za prvo polugodište 2012. Fiskalni cilj za 2012, kao i za prethodne godine, jeste svođenje deficita na što je moguće manju mjeru, odnosno da se pokuša uspostaviti politika izbalansiranih prihoda i rashoda na svim razinama vlasti. Kretanje kako javnih prihoda (porasli za 2,8%) tako i javnih rashoda (porasli za 1,3%) tijekom prvog polugodišta 2012. pokazuje da je ukupna fiskalna pozicija zemlje, iako neznatno, ipak poboljšana. Naime, u ovom razdoblju, prema konsolidiranim podacima na razini BiH ostvaren je neto suficit u iznosu od 35,3 milijuna KM, dok je u istom razdoblju prethodne godine bio zabilježen neto deficit u iznosu od 23,1 milijun KM.

Konsolidirano izvješće za BiH U prvom polugodištu 2012. prema konsolidiranom kumulativnom izvješću za BiH (sve razine vlasti osim općina) ostvareni su prihodi u iznosu od 4,78 milijardi KM i veći su za 132,1 milijun KM ili 2,8% u poređenju s istim razdobljem prethodne godine. Istovremeno, rashodi su iznosili 4,68 milijardi KM i veći su za 60,0 milijuna KM ili 1,3%.

5.1 Владине финансије за прво полугодиште 2012.

У овом билтену анализирани су консолидовани подаци статистике владиних финансија БиХ за прво полугодиште 2012. Фискални циљ за 2012, као и за претходне године, јесте свођење дефицита на што је могуће мању мјеру, односно да се покуша успоставити политика избалансираних прихода и расхода на свим нивоима власти. Кретање како јавних прихода (порасли за 2,8%) тако и јавних расхода (порасли за 1,3%) током првог полугодишта 2012. показује да је укупна фискална позиција земље, иако незнатно, ипак побољшана. Наиме, у овом периоду, према консолидованим подацима на нивоу БиХ остварен је нето суфицит у износу од 35,3 милиона КМ, док је у истом периоду претходне године био забиљежен нето дефицит у износу од 23,1 милион КМ.

Консолидовани извјештај за БиХ У првом полугодишту 2012. према консолидованом кумулативном извјештају за БиХ (сви нивои власти осим општина) остварени су приходи у износу од 4,78 милијарди КМ и већи су за 132,1 милион КМ или 2,8% у поређењу с истим периодом претходне године. Истовремено, расходи су износили 4,68 милијарди КМ и већи су за 60,0 милиона КМ или 1,3%.


126

Najveća stavka u okviru konsolidovanih prihoda u prvom polugodištu 2012. jesu porezi, po osnovu kojih je ostvareno 2,41 milijardu KM ili 50,5% ukupnih konsolidiranih prihoda. Prihodi ostvareni po osnovu poreza manji su za 2,9 miliona KM ili 0,1% u poređenju s istim periodom prethodne godine. Sljedeća po veličini stavka su prihodi po osnovu doprinosa i iznose 1,95 milijardi KM ili 40,9% ukupnih konsolidovanih prihoda i veći su za 57,6 miliona KM ili 3,0%, u poređenju s istim periodom prethodne godine.

U strukturi konsolidiranih rashoda najveća stavka se odnosi na socijalna davanja i iznosi 2,08 milijardi KM ili 44,4% rashoda, a što je za 20,1 milion KM ili 1,0% više u poređenju s istim periodom prethodne godine. Sljedeća po veličini stavka u strukturi konsolidovanih rashoda odnosi se na kompenzaciju zaposlenih i iznosi 1,41 milion KM ili 30,1% rashoda. Iznos sredstava izdvojen za plate zaposlenih u vladinom sektoru veći je za 0,5 miliona KM ili 0,04% u poređenju s istim periodom prethodne godine. Korištenje roba i usluga u konsolidiranim rashodima učestvuje sa 769,9 miliona KM ili 17,0% i ova stavka je veća za 21,8 miliona KM ili 2,8% u poređenju s istim periodom prethodne godine.

At the level of consolidated data for BH, the gross surplus was KM 95.6 million in the first half of 2012, while the gross surplus was KM 23.5 million in the same period of 2011, so the gross surplus increased by more than 4 times. As the net transactions in non-financial assets were KM 60.3 million, a net surplus in this period was KM 35.3 million, whereas a net deficit in the same period of 2011 was KM 23.1 million.

U prvom polugodištu 2012. na nivou konsolidiranih podataka za BiH ostvaren je bruto suficit u iznosu od 95,6 miliona KM, dok je u istom periodu prethodne godine bio ostvaren bruto suficit u iznosu od 23,5 miliona KM, tako da je bruto suficit veći za preko četiri puta. Kako su neto transakcije u nefinansijskim sredstvima iznosile 60,3 miliona KM, u ovom periodu je ostvaren neto suficit u iznosu od 35,3 miliona KM, dok je u istom periodu prethodne godine bio zabilježen neto deficit u iznosu od 23,1 milion KM.

The largest item in consolidated revenues in the first half of 2012 were the taxes accounting for collected KM 2.41 billion or 50.5% of total consolidated revenues. Tax revenues decreased by KM 2.9 million or 0.1% compared with the same period of 2011. The next largest item was revenue from contributions amounting to KM 1.95 billion or 40.9% of total consolidated revenue and increasing by KM 57.6 million or 3.0%, compared with the same period of the previous year.

Social benefits accounted for the largest item in the structure of consolidated expenditure in the amount of KM 2.08 billion, or 44.4% of expenditures, which was an increase by KM 20.1 million or 1.0% relative to the same period of 2011. The next largest item in the structure of the consolidated expenditures related to the compensation of employees in the amount of KM 1.41 million, or 30.1% of expenditures. The funds allocated for the salaries of employees in the government sector increased by KM 0.5 million or 0.04%, relative to the same period of 2011. Use of goods and services in the consolidated expenditure accounted for KM 769.9 million or 17.0%, and this item was higher by KM 21.8 million or 2.8% compared with the same period of 2011.

Grafikon 47: Konsolidovani bilans centralne vlade

Graph 47: Consolidated Balance of Central Government

u m

ilija

rdam

a KM

in b

illio

ns o

f KM

u m

ilion

ima

KMin

mill

ions

of K

M

u m

ilija

rdam

a KM

у м

илиј

арда

ма

КМ

u m

iliju

nim

a KM

у м

илио

ним

а КМ

-150

-100

-50

0

50

100

150

4,20

4,30

4,40

4,50

4,60

4,70

4,80

4,90

2009.

I - VI I - VI I - VI I - VI

2010. 2011. 2012.

-150

-100

-50

0

50

100

150

4,20

4,30

4,40

4,50

4,60

4,70

4,80

4,90

2009.


2010. 2011. 2012.

Konsolidovani prihodi

Konsolidovani rashodi

Bruto suficit(+) / deficit(-)

Consolidated Revenues

Consolidated Expenditures

Gross Surplus(+) / Deficit(-)

Konsolidirani prihodi

Konsolidirani rashodi

Bruto suficit(+) / seficit(-)

Консолидовани приходи

Консолидовани расходи

Бруто суфицит(+) / дeficit(-)


127

U prvom polugodištu 2012. na razini konsolidiranih podataka za BiH ostvaren je bruto suficit u iznosu od 95,6 milijuna KM, dok je u istom razdoblju prethodne godine bio ostvaren bruto suficit u iznosu od 23,5 milijuna KM, tako da je bruto suficit veći za preko četiri puta. Kako su neto transakcije u nefinancijskim sredstvima iznosile 60,3 milijuna KM, u ovom razdoblju je ostvaren neto suficit u iznosu od 35,3 milijuna KM, dok je u istom razdoblju prethodne godine bio zabilježen neto deficit u iznosu od 23,1 milijun KM.

Najveća stavka u okviru konsolidiranih prihoda u prvom polugodištu 2012. jesu porezi, po osnovi kojih je ostvareno 2,41 milijardu KM ili 50,5% ukupnih konsolidiranih prihoda. Prihodi ostvareni po osnovi poreza manji su za 2,9 milijuna KM ili 0,1% u poređenju s istim razdobljem prethodne godine. Sljedeća po veličini stavka su prihodi po osnovi doprinosa i iznose 1,95 milijardi KM ili 40,9% ukupnih konsolidiranih prihoda i veći su za 57,6 milijuna KM ili 3,0%, u poređenju s istim razdobljem prethodne godine.

U strukturi konsolidiranih rashoda najveća stavka se odnosi na socijalna davanja i iznosi 2,08 milijardi KM ili 44,4% rashoda, a što je za 20,1 milijun KM ili 1,0% više u poređenju s istim razdobljem prethodne godine. Sljedeća po veličini stavka u strukturi konsolidiranih rashoda odnosi se na kompenzaciju zaposlenih i iznosi 1,41 milijun KM ili 30,1% rashoda. Iznos sredstava izdvojen za plaće zaposlenih u vladinom sektoru veći je za 0,5 milijuna KM ili 0,04% u poređenju s istim razdobljem prethodne godine. Korištenje roba i usluga u konsolidiranim rashodima sudjeluje sa 769,9 milijuna KM ili 17,0% i ova stavka je veća za 21,8 milijuna KM ili 2,8% u poređenju s istim razdobljem prethodne godine.

У првом полугодишту 2012. на нивоу консолидованих података за БиХ остварен је бруто суфицит у износу од 95,6 милиона КМ, док је у истом периоду претходне године био остварен бруто суфицит у износу од 23,5 милиона КМ, тако да је бруто суфицит већи за преко четири пута. Како су нето трансакције у нефинансијским средствима износиле 60,3 милиона КМ, у овом периоду је остварен нето суфицит у износу од 35,3 милиона КМ, док је у истом периоду претходне године био забиљежен нето дефицит у износу од 23,1 милион КМ.

Највећа ставка у оквиру консолидованих прихода у првом полугодишту 2012. јесу порези, по основу којих је остварено 2,41 милијарду КМ или 50,5% укупних консолидованих прихода. Приходи остварени по основу пореза мањи су за 2,9 милиона КМ или 0,1% у поређењу с истим периодом претходне године. Сљедећа по величини ставка су приходи по основу доприноса и износе 1,95 милијарди КМ или 40,9% укупних консолидованих прихода и већи су за 57,6 милиона КМ или 3,0%, у поређењу с истим периодом претходне године.

У структури консолидованих расхода највећа ставка се односи на социјална давања и износи 2,08 милијарди КМ или 44,4% расхода, а што је за 20,1 милион КМ или 1,0% више у поређењу с истим периодом претходне године. Сљедећа по величини ставка у структури консолидованих расхода односи се на компензацију запослених и износи 1,41 милион КМ или 30,1% расхода. Износ средстава издвојен за плате запослених у владином сектору већи је за 0,5 милиона КМ или 0,04% у поређењу с истим периодом претходне године. Коришћење роба и услуга у консолидованим расходима учествује са 769,9 милиона КМ или 17,0% и ова ставка је већа за 21,8 милиона КМ или 2,8% у поређењу с истим периодом претходне године.

Slika 47: Konsolidirana bilanca središnje vlade

Графикон 47: Консолидовани биланс централне владе

u m

ilija

rdam

a KM

in b

illio

ns o

f KM

u m

ilion

ima

KMin

mill

ions

of K

M

u m

ilija

rdam

a KM

у м

илиј

арда

ма

КМ

u m

iliju

nim

a KM

у м

илио

ним

а КМ

-150

-100

-50

0

50

100

150

4,20

4,30

4,40

4,50

4,60

4,70

4,80

4,90

2009.


2010. 2011. 2012.

-150

-100

-50

0

50

100

150

4,20

4,30

4,40

4,50

4,60

4,70

4,80

4,90

2009.


2010. 2011. 2012.














128

Institucije Bosne i Hercegovine

U budžetu institucija BiH u prvom polugodištu 2012. ostvareni su prihodi u iznosu od 499,6 miliona KM, što je u poređenju s istim periodom prethodne godine više za 34,9 miliona KM ili 7,5%. Pri tome, zabilježeni rashodi iznosili su 448,1 milion KM i manji su u poređenju s istim periodom prethodne godine za 13,8 miliona KM ili 3,0%.

Ostvareni bruto suficit iznosi 51,5 miliona KM i u poređenju s istim periodom prethodne godine veći je za 48,7 miliona KM. Transakcije u nefinansijskim sredstvima su iznosile 6,9 miliona KM, tako da je u ovom periodu ostvaren neto suficit u iznosu od 44,6 miliona KM, dok je prethodne godine u istom periodu bio zabilježen neto deficit u iznosu od 2,6 miliona KM.

Federacija BiH

Prema konsolidovanom kvartalnom izvještaju za FBiH (budžet FBiH, kantoni socijalni fondovi) u prvom polugodištu 2012. ostvareni su prihodi u iznosu od 2,80 milijardi KM i u poređenju s istim periodom prethodne godine veći su za 33,8 milionа KM ili 1,2%. U budžetu Vlade FBiH ostvareni su prihodi u iznosu od 642,8 miliona KM, a u budžetima kantona 1,43 milijarde KM, dok je u vanbudžetskim fondovima ostvareno prihoda u iznosu od 850,3 miliona KM.

U okviru konsolidovanih prihoda najveće stavke čine doprinosi za socijalno osiguranje i porezi. Po osnovu doprinosa za socijalno osiguranje ostvareno je 1,29 milijardi KM ili 46,2% ostvarenih prihoda. Prihod ostvaren po osnovu doprinosa za socijalno osiguranje, u poređenju s istim periodom prethodne godine, veći je za 2,5 miliona KM ili 0,2%. Prihod ostvaren po osnovu poreza iznosio je 1,29 milijardi KM ili 46,0% ukupnih prihoda, a u poređenju s istim periodom prethodne godine manji je za 41,0 miliona KM ili 3,1%.

Institutions of Bosnia and Herzegovina

The budget of BH had revenues of KM 499.6 million in the first half of 2012, which was an increase by KM 34.9 million or 7.5% compared with the same period of 2011. Namely, the expenses amounted to KM 448.1 million and were lower by KM 13.8 million or 3.0%, compared to the same period of the previous year.

The actual gross surplus was KM 51.5 million and it increased by KM 48.7 million, compared to the same period 2011. Transactions in non-financial assets were KM 6.9 million, and a net surplus in this period was KM 44.6 million, whereas a net deficit in the same period 2011 was KM 2.6 million.

Federation of BH

According to the consolidated quarterly report for FBH (FBH Budget, cantons, social funds) KM 2.80 billion of revenues were collected in the first half of 2012, increasing by KM 33.8 million or 1.2% relative to the same period of the previous year. The budget of the Government of FBH collected revenues of KM 642.8 million, the budgets of Cantons KM 1.43 billion, while non-budgetary funds had revenues of KM 850.3 million.

Social security contributions and taxes were the largest items in the consolidated revenues. Social security contributions realized KM 1.29 billion or 46.2% of the total revenues. Revenues collected from social security contributions increased by KM 2.5 million or 0.2% compared with the same period of the previous year. Tax revenues were KM 1.29 billion or 46.0% of total revenues, which was lower by KM 41.0 million, or 3.1% relative to the same period of 2011.

Grafikon 48: Konsolidovani bilans FBiH

Graph 48: Consolidated Balance of FBH

u m

ilija

rdam

a KM

in b

illio

ns o

f KM

u m

ilion

ima

KMin

mill

ions

of K

M

u m

ilija

rdam

a KM

у м

илиј

арда

ма

КМ

u m

iliju

nim

a KM

у м

илио

ним

а КМ













-100

-50

0

50

2,50

2,55

2,60

2,65

2,70

2,75

2,80

2,85

2009.


2010. 2011. 2012.

-100

-50

0

50

2,50

2,55

2,60

2,65

2,70

2,75

2,80

2,85

2009.


2010. 2011. 2012.


129

Institucije Bosne i Hercegovine

U proračunu institucija BiH u prvom polugodištu 2012. ostvareni su prihodi u iznosu od 499,6 milijuna KM, što je u poređenju s istim razdobljem prethodne godine više za 34,9 milijuna KM ili 7,5%. Pri tome, zabilježeni rashodi iznosili su 448,1 milijun KM i manji su u poređenju s istim razdobljem prethodne godine za 13,8 milijuna KM ili 3,0%.

Ostvareni bruto suficit iznosi 51,5 milijuna KM i u poređenju s istim razdobljem prethodne godine veći je za 48,7 milijuna KM. Transakcije u nefinancijskim sredstvima su iznosile 6,9 milijuna KM, tako da je u ovom razdoblju ostvaren neto suficit u iznosu od 44,6 milijuna KM, dok je prethodne godine u istom razdoblju bio zabilježen neto deficit u iznosu od 2,6 milijuna KM.

Federacija BiH

Prema konsolidiranom tromjesečjnom izvješću za FBiH (proračun FBiH, kantoni socijalni fondovi) u prvom polugodištu 2012. ostvareni su prihodi u iznosu od 2,80 milijardi KM i u poređenju s istim razdobljem prethodne godine veći su za 33,8 milijunа KM ili 1,2%. U proračunu Vlade FBiH ostvareni su prihodi u iznosu od 642,8 milijuna KM, a u proračunima kantona 1,43 milijarde KM, dok je u izvanproračunskim fondovima ostvareno prihoda u iznosu od 850,3 milijuna KM.

U okviru konsolidiranih prihoda najveće stavke čine doprinosi za socijalno osiguranje i porezi. Po osnovi doprinosa za socijalno osiguranje ostvareno je 1,29 milijardi KM ili 46,2% ostvarenih prihoda. Prihod ostvaren po osnovi doprinosa za socijalno osiguranje, u poređenju s istim razdobljem prethodne godine, veći je za 2,5 milijuna KM ili 0,2%. Prihod ostvaren po osnovi poreza iznosio je 1,29 milijardi KM ili 46,0% ukupnih prihoda, a u poređenju s istim razdobljem prethodne godine manji je za 41,0 milijuna KM ili 3,1%.

Институције Босне и Херцеговине

У буџету институција БиХ у првом полугодишту 2012. остварени су приходи у износу од 499,6 милиона КМ, што је у поређењу с истим периодом претходне године више за 34,9 милиона КМ или 7,5%. При томе, забиљежени расходи износили су 448,1 милион КМ и мањи су у поређењу с истим периодом претходне године за 13,8 милиона КМ или 3,0%.

Остварени бруто суфицит износи 51,5 милиона КМ и у поређењу с истим периодом претходне године већи је за 48,7 милиона КМ. Трансакције у нефинансијским средствима су износиле 6,9 милиона КМ, тако да је у овом периоду остварен нето суфицит у износу од 44,6 милиона КМ, док је претходне године у истом периоду био забиљежен нето дефицит у износу од 2,6 милиона КМ.

Федерација БиХ

Према консолидованом кварталном извјештају за ФБиХ (буџет ФБиХ, кантони социјални фондови) у првом полугодишту 2012. остварени су приходи у износу од 2,80 милијарди КМ и у поређењу с истим периодом претходне године већи су за 33,8 милиона КМ или 1,2%. У буџету Владе ФБиХ остварени су приходи у износу од 642,8 милиона КМ, а у буџетима кантона 1,43 милијарде КМ, док је у ванбуџетским фондовима остварено прихода у износу од 850,3 милиона КМ.

У оквиру консолидованих прихода највеће ставке чине доприноси за социјално осигурање и порези. По основу доприноса за социјално осигурање остварено је 1,29 милијарди КМ или 46,2% остварених прихода. Приход остварен по основу доприноса за социјално осигурање, у поређењу с истим периодом претходне године, већи је за 2,5 милиона КМ или 0,2%. Приход остварен по основу пореза износио је 1,29 милијарди КМ или 46,0% укупних прихода, а у поређењу с истим периодом претходне године мањи је за 41,0 милиона КМ или 3,1%.

Slika 48: Konsolidirana bilanca FBiH

Графикон 48: Консолидовани биланс ФБиХ

u m

ilija

rdam

a KM

in b

illio

ns o

f KM

u m

ilion

ima

KMin

mill

ions

of K

M

u m

ilija

rdam

a KM

у м

илиј

арда

ма

КМ

u m

iliju

nim

a KM

у м

илио

ним

а КМ













-100

-50

0

50

2,50

2,55

2,60

2,65

2,70

2,75

2,80

2,85

2009.


2010. 2011. 2012.

-100

-50

0

50

2,50

2,55

2,60

2,65

2,70

2,75

2,80

2,85

2009.


2010. 2011. 2012.


130

Zabilježeni rashodi u prvom polugodištu 2012. iznose 2,79 milijardi KM i u poređenju s istim periodom prethodne godine veći su za 64,3 miliona KM ili 2,4%. U budžetu Vlade FBiH zabilježeni su rashodi u iznosu od 561,4 miliona KM, a u budžetima kantona 1,49 milijardi KM, dok je u vanbudžetskim fondovima zabilježeno 863,3 miliona KM rashoda.

Na strani konsolidovanih rashoda stavka koja se odnosi na plate zaposlenih u sektoru vlade iznosi 679,8 miliona KM i, u odnosu na isti period prethodne godine, manja je za 5,0 miliona KM ili 0,7%. Troškovi nabavke robe i usluga iznose 658,0 miliona KM i veći su za 18,5 miliona KM ili 2,9% u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, na ime rashoda po osnovu socijalnih davanja utrošeno je 1,21 milijardu KM, što je više za 22,7 miliona KM ili 1,9% nego u istom periodu prethodne godine.

U prvom polugodištu 2012. zabilježen je neto deficit od 17,9 miliona KM, dok je u istom periodu prethodne godine bio ostvaren neto suficit u iznosu od 16,8 miliona KM. Pri tome je ostvaren neto suficit u budžetu vlade FBiH u iznosu od 77,4 miliona KM i fondu zapošljavanja u iznosu od 1,8 miliona KM, dok su deficiti zabilježeni u okviru kantona u iznosu od 23,9 miliona KM, u zdravstvenim fondovima 39,7 miliona KM, a u penzionom fondu 33,5 miliona KM.

Republika Srpska

Prema konsolidovanom izvještaju za RS u prvom polugodištu 2012. ostvareni su prihodi u iznosu od 1,43 milijarde KM i u poređenju s istim periodom prethodne godine veći su za 65,9 miliona KM ili 4,8%. U budžetu Vlade RS-a ostvareni su prihodi u iznosu od 775,7 miliona KM, a u vanbudžetskim fondovima prihodi od 753,5 miliona KM.

U okviru konsolidovanih prihoda najveću stavku čini prihod ostvaren po osnovu poreza u iznosu od 692,9 miliona KM ili 48,5% ostvarenih prihoda. Prihod ostvaren po osnovu poreza, u poređenju s istim periodom prethodne godine, veći je za 21,6 miliona KM ili 3,2%. Istovremeno, po osnovu doprinosa ostvaren je prihod u iznosu od 648,9 miliona KM i veći je u odnosu na isti period prethodne godine za 55,6 miliona KM ili 9,4%, a čini 45,4% ukupno ostvarenih prihoda.

Zabilježeni konsolidovani rashodi u prvom polugodištu 2012. iznose 1,41 milijardu KM i u poređenju s istim periodom prethodne godine veći su za 17,1 milion KM ili 1,2%. U budžetu Vlade RS-a zabilježeni su rashodi u iznosu od 730,1 milion KM, a u vanbudžetskim fondovima 778,8 miliona KM.

The expenditures were KM 2.79 billion in the first half of 2012 and they increased by KM 64.3 million or 2.4% compared to the same period 2011. FBH Government budget had expenditures of KM 561.4 million and the cantonal budgets had KM 1.49 billion, whereas non-budgetary funds had expenditures of KM 863.3 million.

On the consolidated expenditure side, employee compensations in the government sector were KM 679.8 million and they decreased by KM 5.0 million or 0.7% compared to the same period 2011. Cost of procurement of goods and services amounted to KM 658.0 million, which was an increase of KM 18.5 million or 2.9% compared to the same period 2011. Specifically, KM 1.21 billion was spent for social benefits, which was higher by KM 22.7 million or 1.9% compared to the same period 2011.

In the first half of 2012, a net deficit was KM 17.9 million, whereas in the same period of 2011 there was a net surplus of KM 16.8 million. FBH Government budget had net surplus of KM 77.4 million and Employment Fund had KM 1.8 million, whereas the budget deficits in the cantons were KM 23.9 million, in health funds KM 39.7 million and in pension fund KM 33.5 million.

Republika Srpska

According to the consolidated report for RS, the revenues were KM 1.43 billion and they increased by KM 65.9 million or 4.8% compared to the same period of 2011. The RS Government budget had revenues of KM 775.7 million, and the revenues from non-budgetary funds were KM 753.5 million.

Within the consolidated revenues, taxes were the largest item, accounting for KM 692.9 million or 48.5% of the total revenues. Tax revenues increased by KM 21.6 million or 3.2% compared to the same period of 2011. At the same time, revenues from contributions were KM 648.9 million and they were higher by KM 55.6 million or 9.4% compared to the same period of 2011, accounting for 45.4% of total revenues.

Consolidated expenditures were KM 1.41 billion in the first half of 2012, which was an increase by KM 17.1 million or 1.2% compared with the same period of the previous year. The RS Government budget had expenditures of KM 730.1 million and non-budgetary funds had KM 778.8 million.


131

Zabilježeni rashodi u prvom polugodištu 2012. iznose 2,79 milijardi KM i u poređenju s istim razdobljem prethodne godine veći su za 64,3 milijuna KM ili 2,4%. U proračunu Vlade FBiH zabilježeni su rashodi u iznosu od 561,4 milijuna KM, a u proračunima kantona 1,49 milijardi KM, dok je u izvanproračunim fondovima zabilježeno 863,3 milijuna KM rashoda.

Na strani konsolidiranih rashoda stavka koja se odnosi na plaće zaposlenih u sektoru vlade iznosi 679,8 milijuna KM i, u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, manja je za 5,0 milijuna KM ili 0,7%. Troškovi nabavke robe i usluga iznose 658,0 milijuna KM i veći su za 18,5 milijuna KM ili 2,9% u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. Istovremeno, na ime rashoda po osnovi socijalnih davanja utrošeno je 1,21 milijardu KM, što je više za 22,7 milijuna KM ili 1,9% nego u istom razdoblju prethodne godine.

U prvom polugodištu 2012. zabilježen je neto deficit od 17,9 milijuna KM, dok je u istom razdoblju prethodne godine bio ostvaren neto suficit u iznosu od 16,8 milijuna KM. Pri tome je ostvaren neto suficit u proračunu vlade FBiH u iznosu od 77,4 milijuna KM i fondu zapošljavanja u iznosu od 1,8 milijuna KM, dok su deficiti zabilježeni u okviru kantona u iznosu od 23,9 milijuna KM, u zdravstvenim fondovima 39,7 milijuna KM, a u mirovinskom fondu 33,5 milijuna KM.

Republika Srpska

Prema konsolidiranom izvješću za RS u prvom polugodištu 2012. ostvareni su prihodi u iznosu od 1,43 milijarde KM i u poređenju s istim razdobljem prethodne godine veći su za 65,9 milijuna KM ili 4,8%. U proračunu Vlade RS-a ostvareni su prihodi u iznosu od 775,7 milijuna KM, a u izvanproračunskim fondovima prihodi od 753,5 milijuna KM.

U okviru konsolidiranih prihoda najveću stavku čini prihod ostvaren po osnovi poreza u iznosu od 692,9 milijuna KM ili 48,5% ostvarenih prihoda. Prihod ostvaren po osnovi poreza, u poređenju s istim razdobljem prethodne godine, veći je za 21,6 milijuna KM ili 3,2%. Istovremeno, po osnovi doprinosa ostvaren je prihod u iznosu od 648,9 milijuna KM i veći je u odnosu na isto razdoblje prethodne godine za 55,6 milijuna KM ili 9,4%, a čini 45,4% ukupno ostvarenih prihoda.

Zabilježeni konsolidirani rashodi u prvom polugodištu 2012. iznose 1,41 milijardu KM i u poređenju s istim razdobljem prethodne godine veći su za 17,1 milijun KM ili 1,2%. U proračunu Vlade RS-a zabilježeni su rashodi u iznosu od 730,1 milijun KM, a u izvanproračunskim fondovima 778,8 milijuna KM.

Забиљежени расходи у првом полугодишту 2012. износе 2,79 милијарди КМ и у поређењу с истим периодом претходне године већи су за 64,3 милиона КМ или 2,4%. У буџету Владе ФБиХ забиљежени су расходи у износу од 561,4 милиона КМ, а у буџетима кантона 1,49 милијарди КМ, док је у ванбуџетским фондовима забиљежено 863,3 милиона КМ расхода.

На страни консолидованих расхода ставка која се односи на плате запослених у сектору владе износи 679,8 милиона КМ и, у односу на исти период претходне године, мања је за 5,0 милиона КМ или 0,7%. Трошкови набавке робе и услуга износе 658,0 милиона КМ и већи су за 18,5 милиона КМ или 2,9% у односу на исти период претходне године. Истовремено, на име расхода по основу социјалних давања утрошено је 1,21 милијарду КМ, што је више за 22,7 милиона КМ или 1,9% него у истом периоду претходне године.

У првом полугодишту 2012. забиљежен је нето дефицит од 17,9 милиона КМ, док је у истом периоду претходне године био остварен нето суфицит у износу од 16,8 милиона КМ. При томе је остварен нето суфицит у буџету владе ФБиХ у износу од 77,4 милиона КМ и фонду запошљавања у износу од 1,8 милиона КМ, док су дефицити забиљежени у оквиру кантона у износу од 23,9 милиона КМ, у здравственим фондовима 39,7 милиона КМ, а у пензионом фонду 33,5 милиона КМ.

Република Српска

Према консолидованом извјештају за РС у првом полугодишту 2012. остварени су приходи у износу од 1,43 милијарде КМ и у поређењу с истим периодом претходне године већи су за 65,9 милиона КМ или 4,8%. У буџету Владе РС-а остварени су приходи у износу од 775,7 милиона КМ, а у ванбуџетским фондовима приходи од 753,5 милиона КМ.

У оквиру консолидованих прихода највећу ставку чини приход остварен по основу пореза у износу од 692,9 милиона КМ или 48,5% остварених прихода. Приход остварен по основу пореза, у поређењу с истим периодом претходне године, већи је за 21,6 милиона КМ или 3,2%. Истовремено, по основу доприноса остварен је приход у износу од 648,9 милиона КМ и већи је у односу на исти период претходне године за 55,6 милиона КМ или 9,4%, а чини 45,4% укупно остварених прихода.

Забиљежени консолидовани расходи у првом полугодишту 2012. износе 1,41 милијарду КМ и у поређењу с истим периодом претходне године већи су за 17,1 милион КМ или 1,2%. У буџету Владе РС-а забиљежени су расходи у износу од 730,1 милион КМ, а у ванбуџетским фондовима 778,8 милиона КМ.


132

Grafikon 49: Konsolidovani bilans RS

Graph 49: Consolidated Balance of RS

u

mili

jard

ama

KMin

bill

ions

of K

M

u m

ilion

ima

KMin

mill

ions

of K

M

u m

ilija

rdam

a KM

у м

илиј

арда

ма

КМ

u m

iliju

nim

a KM

у м

илио

ним

а КМ













I - VI I - VI I - VI I - VI-300

-150

0

150

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

1,60

2009. 2010. 2011. 2012.

I - VI I - VI I - VI I - VI-300

-150

0

150

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

1,60

2009. 2010. 2011. 2012.

Na strani ukupnih konsolidovanih rashoda stavka koja se odnosi na plate zaposlenih u sektoru vlade iznosi 371,7 miliona KM i veća je u odnosu na isti period prethodne godine za 3,5 miliona KM ili 1,0%. Troškovi nabavke robe i usluga iznose 46,4 miliona KM i veći su za 7,1 milion KM ili 18,1% u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, na ime rashoda po osnovu socijalnih davanja utrošeno je 846,2 miliona KM, što je više za 11,3 miliona KM ili 1,4% nego u istom periodu prethodne godine. Ovi rashodi učestvuju sa 60,1% u ukupnim rashodima.

U prvom polugodištu 2012. zabilježen je neto deficit od 9,1 milion KM i manji je za 39,4 miliona KM ili 81,2% od neto deficita zabilježenog u istom periodu prethodne godine. Pri tome je u budžetu vlade RS-a ostvaren suficit u iznosu od 27,9 miliona KM, fondu zdravstva 13,0 milion KM, fondu za zapošljavanje 4,7 miliona KM i fondu dječije zaštite 1,1 milion KM, dok je u penzionom fondu zabilježen deficit od 29,7 miliona KM.

On the side of total consolidated expenditure, the item relating to the employees in the government sector was KM 371.7 million, which was an increase by KM 3.5 million or 1.0% compared to the same period of 2011. Cost of procurement of goods and services amounted to KM 46.4 million and was higher by KM 7.1 million or 18.1% compared to the same period of 2011. Namely, expenditures for social benefits were KM 846.2 million, which was up by KM 11.3 million or 1.4% compared to the same period 2011. These expenses accounted for 60.1% of total expenditures.

In the first half of 2012, a net deficit was KM 9.1 million, which was a decrease of KM 39.4 million or 81.2% compared to net deficit recorded in the same period of 2011. The RS Government budget had a surplus of KM 27.9 million, health fund of KM 13.0 million, employment fund of KM 4.7 million and child care fund of KM 1.1 million, whereas the pension fund had a deficit of KM 29.7 million.


133

Slika 49: Konsolidirana bilanca RS

Графикон 49: Консолидовани биланс РС

u

mili

jard

ama

KMin

bill

ions

of K

M

u m

ilion

ima

KMin

mill

ions

of K

M

u m

ilija

rdam

a KM

у м

илиј

арда

ма

КМ

u m

iliju

nim

a KM

у м

илио

ним

а КМ













I - VI I - VI I - VI I - VI-300

-150

0

150

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

1,60

2009. 2010. 2011. 2012.


-300

-150

0

150

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

1,60

2009. 2010. 2011. 2012.

Na strani ukupnih konsolidiranih rashoda stavka koja se odnosi na plaće zaposlenih u sektoru vlade iznosi 371,7 milijuna KM i veća je u odnosu na isto razdoblje prethodne godine za 3,5 milijuna KM ili 1,0%. Troškovi nabavke robe i usluga iznose 46,4 milijuna KM i veći su za 7,1 milijun KM ili 18,1% u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. Istovremeno, na ime rashoda po osnovi socijalnih davanja utrošeno je 846,2 milijuna KM, što je više za 11,3 milijuna KM ili 1,4% nego u istom razdoblju prethodne godine. Ovi rashodi sudjeluju sa 60,1% u ukupnim rashodima.

U prvom polugodištu 2012. zabilježen je neto deficit od 9,1 milijun KM i manji je za 39,4 milijuna KM ili 81,2% od neto deficita zabilježenog u istom razdoblju prethodne godine. Pri tome je u proračunu vlade RS-a ostvaren suficit u iznosu od 27,9 milijuna KM, fondu zdravstva 13,0 milijun KM, fondu za zapošljavanje 4,7 milijuna KM i fondu dječije zaštite 1,1 milijun KM, dok je u mirovinskom fondu zabilježen deficit od 29,7 milijuna KM.

На страни укупних консолидованих расхода ставка која се односи на плате запослених у сектору владе износи 371,7 милиона КМ и већа је у односу на исти период претходне године за 3,5 милиона КМ или 1,0%. Трошкови набавке робе и услуга износе 46,4 милиона КМ и већи су за 7,1 милион КМ или 18,1% у односу на исти период претходне године. Истовремено, на име расхода по основу социјалних давања утрошено је 846,2 милиона КМ, што је више за 11,3 милиона КМ или 1,4% него у истом периоду претходне године. Ови расходи учествују са 60,1% у укупним расходима.

У првом полугодишту 2012. забиљежен је нето дефицит од 9,1 милион КМ и мањи је за 39,4 милиона КМ или 81,2% од нето дефицита забиљеженог у истом периоду претходне године. При томе је у буџету владе РС-а остварен суфицит у износу од 27,9 милиона КМ, фонду здравства 13,0 милион КМ, фонду за запошљавање 4,7 милиона КМ и фонду дјечије заштите 1,1 милион КМ, док је у пензионом фонду забиљежен дефицит од 29,7 милиона КМ.


134

6. SPISAK TABELA

T01: Kvartalni ekonomski indikatori

T02: Bruto domaći proizvod

T03: Indeks industrijske proizvodnje

T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje

T04a Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH

T05: Indeks potrošačkih cijena

T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena

T07: Prosječne bruto i neto plate i penzije

T08: Monetarni agregati

T09: Monetarni pregled

T10: Bilans stanja CBBiH

T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u BiH

T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u FBiH

T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u RS

T14a: Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka

T14b: Pasivne kamatne stope komercijalnih banaka

T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka

T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka

T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka

T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka

T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka

T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka

T21: Kupovina i prodaja KM

T22: Prosječne obavezne rezerve

T23: Obavezne rezerve po obračunskim periodima

T24: Promet na berzama

T25: Transakcije u platnom prometu

T26: Platni bilans: Zbirna tabela

T27: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun

T28: Platni bilans: Roba i usluge

T29: Platni bilans: Finansijski račun

T30: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna aktiva

T31: Servisiranje vanjskog duga

T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima

T33: Devizne rezerve CBBiH

T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH

T35: Izvoz robe prema zemlji destinacije

6. LIST OF TABLES

T01: Quarterly Economic Indicators

T02: Gross Domestic Product

T03: Index of Industrial Production

T04: Structure of Industrial Production Index

T04a: BH Industrial Production Index Structure

T05: Consumer Price Index for BH (CPI)

T06: Structure of the Consumer Price Index for BH (CPI)

T07: Average Gross and Net Wages and Pensions

T08: Monetary Aggregates

T09: Monetary Survey

T10: Balance Sheet of the CBBH

T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH

T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH

T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS

T14a: Commercial Banks’ Lending Interest Rates

T14b: Commercial Banks’ Deposit Interest Rates

T15: Total Deposits and Loans of Commercial Banks

T16: Structure of Transferable Deposits by Sector in Commercial Banks

T17: Structure of Other Deposits by Sector in Commercial Banks

T18: Structure of Short-term Loans by Sectors of Commercial Banks

T19: Structure of Long-term Loans by Sectors of Commercial Banks

T20: Structure of Deposits and Loans by Currency of Commercial Banks

T21: Buying and Selling of KM

T22: Average Reserve Requirements

T23: Required Reserves by Maintenance Periods

T24: Turnover on Stock Exchanges

T25: Payments System Transactions

T26: Balance of Payments: Summary Table

T27: Balance of Payments: Current and Capital Account

T28: Balance of Payments: Goods and Services

T29: Balance of Payments: Financial Account

T30: Balance of Payments: Other Investment and Reserve Assets

T31: Foreign Debt Servicing

T32: Foreign Debt of BH General Government by Creditors

T33: Foreign Reserves of the CBBH

T34: Foreign Trade Balance

T35: BH-Exports by Country of Destination

CBBiH Bilten 3 2012. ЦББиХ Билтен 3 2012.

135

6. SPISAK TABLICA

T01: Tromjesečni ekonomski indikatori

T02: Bruto domaći proizvod

T03: Indeks industrijske proizvodnje

T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje

T04a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH

T05: Indeks potrošačkih cijena

T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena

T07: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine

T08: Monetarni agregati

T09: Monetarni pregled

T10: Bilanca stanja CBBiH

T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u BiH

T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u FBiH

T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u RS

T14a: Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka

T14b: Pasivne kamatne stope komercijalnih banaka

T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka

T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka

T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka

T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka

T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka

T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka

T21: Kupovina i prodaja KM

T22: Prosječne obvezne rezerve

T23: Obvezne rezerve po obračunskim razdobljima

T24: Promet na burzama

T25: Transakcije u platnom prometu

T26: Platna bilanca: Zbrojna tablica

T27: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun

T28: Platna bilanca: Roba i usluge

T29: Platna bilanca: Financijski račun

T30: Platna bilanca: Ostala ulaganja i rezervna aktiva

T31: Servisiranje vanjskog duga

T32: Vanjski dug opće vlade BiH po kreditorima

T33: Devizne rezerve CBBiH

T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH

T35: Izvoz robe po zemlji destinacije

6. СПИСАК ТАБЕЛА

Т01: Квартални економски индикатори

Т02: Бруто домаћи производ

Т03: Индекс индустријске производње

Т04: Структура индекса индустријске производње

Т04а: Структура индекса индустријске производње БиХ

Т05: Индекс потрошачких цијена

Т06: Структура индекса потрошачких цијена

Т07: Просјечне бруто и нето плате и пензије

Т08: Монетарни агрегати

Т09: Монетарни преглед

Т10: Биланс стања ЦББиХ

Т11: Консолидовани биланс комерцијалних банака у БиХ

Т12: Консолидовани биланс комерцијалних банака у ФБиХ

Т13: Консолидовани биланс комерцијалних банака у РС

Т14а: Активне каматне стопе комерцијалних банака

Т14б: Пасивне каматне стопе комерцијалних банака

Т15: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака

Т16: Секторска структура преносивих депозита код комерцијалних банака

Т17: Секторска структура осталих депозита код комерцијалних банака

Т18: Секторска структура краткорочних кредита комерцијалних банака

Т19: Секторска структура дугорочних кредита комерцијалних банака

Т20: Валутна структура депозита и кредита комерцијалних банака

Т21: Куповина и продаја КМ

Т22: Просјечне обавезне резерве

Т23: Обавезне резерве по обрачунским периодима

Т24: Промет на берзама

Т25: Трансакције у платном промету

Т26: Платни биланс: Збирна табела

Т27: Платни биланс: Текући и капитални рачун

Т28: Платни биланс: Роба и услуге

Т29: Платни биланс: Финансијски рачун

Т30: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна актива

Т31: Сервисирање спољног дуга

Т32: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима

Т33: Девизне резерве ЦББиХ

Т34: Спољнотрговинска размјена БиХ

Т35: Извоз робе према земљи дестинације


136

T36: Uvoz robe prema zemlji porijekla

T37: Struktura izvoza robe

T38: Struktura uvoza robe

T39: Pregled prosječnih srednjih kurseva КМ

T40: Vladine finansije BiH - jedinice sektora vlade

T41: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda

T42: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora vlade

T43: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda

T44: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade

T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda

T46: Tokovi direktnih stranih ulaganja u BiH klasifikovani prema zemlji stranog ulagača

T47: Tokovi direktnih stranih ulaganja u BiH klasifikovani prema djelatnostima

T48: Stanje direktnih stranih ulaganja u BiH po komponentama

T49: Međunarodna investiciona pozicija

T50: Realni i nominalni efektivni kurs KM

__________________________Napomena: Kratka metodološka objašnjenja nalaze se ispod svake tabele, dok su opširnija dostupna na www.cbbh.baKonvencija korištena u tabelama je sljedeća:Ø Prosjek* Oznaka za napomenu- Nema pojave... Ne raspolaže se podacima

T36: BH-Imports by Country of Origin

T37: Structure of Exported Goods

T38: Structure of Imported Goods

T39: Average Exchange Rates of KM

T40: Government Finance of BH - Government Sector Units

T41: Government Finance of BH - Structure of Consolidated Revenues and Expenses

T42: Government Finance of FBH - Government Sector Units

T43: Government Finance of FBH - Structure of Consolidated Revenues and Expenses

T44: Government Finance of RS - Government Sector Units

T45: Government Finance of RS - Structure of Consolidated Revenues and Expenses

T46: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified by Country of Foreign Investor

T47: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified by Industry

T48: Stock of Foreign Direct Investments in BH by Componentss

T49: International Investment Position

T50: Real and Nominal Effective Exchange Rates of KM

__________________________

Note: Brief notes on methodology can be found below each table, while more detailed ones are available at www.cbbh.baConvention used in the tables is as follows:Ø Average* Indicates a note bellow- No entry... Data not available


137

T36: Uvoz robe po zemlji podrijetla

T37: Struktura izvoza robe

T38: Struktura uvoza robe

T39: Pregled prosječnih srednjih tečajeva KM

T40: Vladine financije BiH - jedinice sektora vlade

T41: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda

T42: Vladine financije FBiH - jedinice sektora vlade

T43: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda

T44: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade

T45: Vladine financije RS - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda

T46: Tijekovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani prema zemlji inozemnog ulagača

T47: Tijekovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani po djelatnostima

T48: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH po komponentama

T49: Međunarodna investicijska pozicija

T50: Nominalni i realni efektivni tečaj KM

__________________________ Napomena: Kratka metodološka objašnjenja se nalaze ispod svake tablice, dok su opširnija dostupna na www.cbbh.baKonvencija korištena u tablicama je sljedeća:Ø prosjek* oznaka za napomenu- nema pojave... ne raspolaže se podacima

Т36: Увоз робе према земљи поријекла

Т37: Структура извоза робе

Т38: Структура увоза робе

Т39: Преглед просјечних средњих курсева КМ

Т40: Владине финансије БиХ - јединице сектора владе

Т41: Владине финансије БиХ - структура консолидованих прихода и расхода

Т42: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора владе

Т43: Владине финансије ФБиХ - структура консолидованих прихода и расхода

Т44: Владине финансије РС - јединице сектора владе

Т45: Владине финансије РС - структура консолидованих прихода и расхода

Т46: Токови директних страних улагања у БиХ класификовани према земљи страног улагача

Т47: Токови директних страних улагања у БиХ класификовани према дјелатностима

Т48: Стање директних страних улагања у БиХ по компонентама

Т49: Међународна инвестициона позиција

Т50: Номинални и реални ефективни курс КМ

__________________________ Напомена: Кратка методолошка објашњења се налазе испод сваке табеле, док су опширнија доступна на www.cbbh.baКонвенција коришћена у табелама је сљедећа:Ø просјек* ознака за напомену- нема појаве... не располаже се подацима


138

T01: Kvartalni ekonomski indikatori T01: Quartely Economic Indicators

2010. 2011. 2012.

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

u procentima/ in percent

Rast industrijske proizvodnje: FBiH1) Industrial Production Growth: FBH1) 3,6 9,8 -5,2 -1,1 1,7 -9,4 -7,7 3,6 -0,6

Rast industrijske proizvodnje: RS1) Industrial Production Growth: RS1) 1,7 11,4 -7,9 3,4 -6,6 2,1 -7,5 1,5 5,1

Rast potrošačkih cijena (CPI) Consumer Prices Growth (CPI) 0,1 2,0 2,8 -0,9 0,2 0,9 2,0 -1,0 0,6

Rast ukupnih kredita2) Total Credit Growth2) 0,1 2,4 1,5 1,5 0,9 1,3 0,9 1,5 1,5

Rast ukupnih depozita Total Deposits Growth -0,4 1,5 0,2 0,1 2,0 1,4 -1,8 1,6 1,3

Kamatne stope na dugoročne kredite3) Long-term Lending Rate3) 7,9 8,4 7,7 7,7 7,3 7,6 7,9 7,9 7,8

Kamatne stope na dugoročne depozite3)

Long-term Deposit Rate3) 3,1 2,9 2,9 2,7 2,7 2,8 2,8 2,9 3,0

Rast novca u užem smislu (M1)5) Narrow Money Growth (M1)5) 5,4 1,8 -1,3 1,2 3,0 1,9 -1,8 -0,1 2,3

Rast novca u širem smislu (M2) Broad Money Growth (M2) 1,9 2,0 0,3 0,8 2,5 2,0 -0,8 1,3 1,7

u milionima KM / in millions KM

Saldo robne razmjene4) Trade Balance4) -2.128 -2.131 -1.716 -2.096 -2.220 -2.315 -1.911 -2.062 …

Izvoz Exports 1.133 1.126 1.207 1.309 1.318 1.301 1.085 1.360 …

Uvoz Imports -3.261 -3.257 -2.923 -3.405 -3.538 -3.616 -2.996 -3.422 …

Bilans tekućeg računa Current Account Balance -526 -392 -313 -681 -618 -827 -558 -584 …

Devizne rezerve Foreign reserves 304,4 199,9 -314 -51,9 151,7 180,1 -309,7 -227,0 403,8

Servisiranje vanjskog duga Foreign Debt Servicing 40,8 111,8 42,6 162,0 49,0 128,9 51,3 127,2 48,7

Kurs BAM/USD Exchange Rate BAM/USD 1,5181 1,4395 1,4324 1,3589 1,3834 1,4498 1,4929 1,5241 1,5649

Napomena:Podaci prikazani u ovoj tabeli predstavljaju promjene u odnosu na prethodni kvartal.1) Kvartalne stope rasta industrijske proizvodnje izračunate su na osnovu

mjesečnih stopa rasta u datom kvartalu.2) Vidi bilješku uz tabelu T15.3) Kvartalne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu mjesečnih

ponderisanih kamatnih stopa iz izvještajnog kvartala na dugoročne kredite privatnim preduzećima i udruženjima i oročene i štedne depozite stanovništva iskazane na godišnjem nivou.

4) Saldo izvoza i uvoza robe na platnobilansnoj osnovi uključuje prilagođenja obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnom bilansu, u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje).

5) Monetarni podaci ažurirani na osnovu nove metodologije za period januar 2006 - septembar 2011.

Note:Data shown in this table represents change from the previous quarter.1) Quarterly growth rates of industrial production were calculated on

the basis of monthly growth rates for the given quarter.2) See notes from table T15.3) Quarterly interest rates are aritmetic averages of weighted monthly

interest rates for the reporting quarter, on long-term credits extended to private enterprises and cooperatives and fix term and saving deposits presented at annual level.

4) Balance of export and import of goods on BoP basis include adjustments to coverage and valuation that were done for balance of payments dissemination purpose, in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition).

5) Monetary data updated for period January 2006 -September 2011 based on new methodologhy.


139

T01: Tromjesečni ekonomski indikatori T01: Квартални економски индикатори

2010. 2011. 2012.

Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

u postocima/у процентима

Rast industrijske proizvodnje: FBiH1) Раст индустријске производње: ФБиХ1) 3,6 9,8 -5,2 -1,1 1,7 -9,4 -7,7 3,6 -0,6

Rast industrijske proizvodnje: RS1) Раст индустријске производње: РС1) 1,7 11,4 -7,9 3,4 -6,6 2,1 -7,5 1,5 5,1

Rast potrošačkih cijena (CPI) Раст потрошачких цијана (CPI) 0,1 2,0 2,8 -0,9 0,2 0,9 2,0 -1,0 0,6

Rast ukupnih kredita2) Раст укупних кредита2) 0,1 2,4 1,5 1,5 0,9 1,3 0,9 1,5 1,5

Rast ukupnih depozita Раст укупних депозита -0,4 1,5 0,2 0,1 2,0 1,4 -1,8 1,6 1,3

Kamatne stope na dugoročne kredite3) Каматне стопе на дугорочне кредите3) 7,9 8,4 7,7 7,7 7,3 7,6 7,9 7,9 7,8

Kamatne stope na dugoročne depozite3)

Каматне стопе на дугорочне депозите3) 3,1 2,9 2,9 2,7 2,7 2,8 2,8 2,9 3,0

Rast novca u užem smislu (M1)5) Раст новца у ужем смислу (M1)5) 5,4 1,8 -1,3 1,2 3,0 1,9 -1,8 -0,1 2,3

Rast novca u širem smislu (M2) Раст новца у ширем смислу (M2) 1,9 2,0 0,3 0,8 2,5 2,0 -0,8 1,3 1,7

u milijunima KM/у милионима КМ

Bilanca robne razmjene4) Салдо робне размјене4) -2.128 -2.131 -1.716 -2.096 -2.220 -2.315 -1.911 -2.062 …

Izvoz Извоз 1.133 1.126 1.207 1.309 1.318 1.301 1.085 1.360 …

Uvoz Увоз -3.261 -3.257 -2.923 -3.405 -3.538 -3.616 -2.996 -3.422 …

Bilanca tekućeg računa Биланс текућег рачуна -526 -392 -313 -681 -618 -827 -558 -584 …

Devizne rezerve Девизне резерве 304,4 199,9 -314 -51,9 151,7 180,1 -309,7 -227,0 403,8

Servisiranje vanjskog duga Сервисирање спољног дуга 40,8 111,8 42,6 162,0 49,0 128,9 51,3 127,2 48,7

Tečaj BAM/USD Курс BAM/USD 1,5181 1,4395 1,4324 1,3589 1,3834 1,4498 1,4929 1,5241 1,5649

Napomena:Podaci prikazani u ovoj tablici predstavljaju promjene u odnosu na prethodno tromjesečje.1) Tromjesečne stope rasta industrijske proizvodnje izračunate su na

osnovi mjesečnih stopa rasta u danom tromjesečju.2) Vidi bilješku uz tablicu T15.3) Tromjesečne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu

mjesečnih ponderiranih kamatnih stopa iz izvještajnog tromjesečja na dugoročne kredite privatnim poduzećima i udrugama i oročene i štedne depozite stanovništva iskazane na godišnjoj razini.

4) Bilanca izvoza i uvoza robe na platnobilančnoj osnovi uključuje prilagodbe obuhvata i vrijednosti koje se rade u svrhu izvještavanja o platnoj bilanci, sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje).

5) Monetarni podaci ažurirani na osnovu nove metodologije za period siječanj 2006-rujan 2011.

Напомена:Подаци приказани у овој табели представљају промјене у односу на претходни квартал.1) Кварталне стопе раста индустријске производње су израчунате на

основу мјесечних стопа раста у датом кварталу.2) Види биљешку уз табелу Т15.3) Кварталне каматне стопе представљају аритметичку средину

мјесечних пондерисаних каматних стопа из извјештајног квартала на дугорочне кредите приватним предузећима и удружењима и орочене и штедне депозите становништва исказане на годишњем нивоу.

4) Салдо извоза и увоза робе на платнобилансној основи укључује прилагођења обухвата и вриједности која се раде у циљу извјештавања о платном билансу, у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање).

5) Монетарни подаци ажурирани на основу нове методологије за период јануар 2006-септембар 2011.


140

T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine (tekuće cijene)

T02: Gross Domestic Product of Bosnia and Herzegovina (current prices)

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

Nominalni BDP (u milionima KM) Nominal GDP (in millions of KM) 17.218 19.333 21.836 24.759 24.051 24.584 25.474

Nominalni BDP (u milionima USD) Nominal GDP (in millions of USD) 10.947 12.398 15.275 18.522 17.096 16.646 18.117

BDP po stanovniku BiH (u KM) GDP per capita (in KM) 4.480 5.031 5.683 6.444 6.258 6.397 6.634

BDP po stanovniku BiH (u USD) GDP per capita (in USD) 2.849 3.226 3.976 4.821 4.449 4.331 4.718

Godišnji rast realnog BDP (u %) Real GDP annual growth ( in %) 3,9 6,0 6,1 5,6 -2,9 0,7 1,3

Broj stanovnika (u hiljadama) Population (in thousands) 3.843 3.843 3.842 3.842 3.843 3.843 3.840

Prosječni godišnji kurs KM/USD Annual average exchange rate KM/USD 1,5728 1,5594 1,4295 1,3366 1,4068 1,4769 1,4061

Izvor: Agencija za statistiku BiH, saopštenje "Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu 2011, proizvodni pristup, prvi rezultati, juni 2012", osim podataka o prosječnom godišnjem kursu KM/USD za koje je izvor CBBiH.

Source: BH Agency for Statistics, First release "Gross Domestic Product of BH 2011, production approach, first results, June 2012", except annual average exchange rate KM/USD for which CBBH is a source.


141

T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine (tekuće cijene)

T02: Бруто домаћи производ Босне и Херцеговине (текуће цијене)

2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011.

Nominalni BDP (u milijunima KM) Номинални БДП (у милионима КМ) 17.218 19.333 21.836 24.759 24.051 24.584 25.474

Nominalni BDP (u milijunima USD) Номинални БДП (у милионима USD) 10.947 12.398 15.275 18.522 17.096 16.646 18.117

BDP po stanovniku BiH (u KM) БДП по становнику БиХ (у КМ) 4.480 5.031 5.683 6.444 6.258 6.397 6.634

BDP po stanovniku BiH (u USD) БДП по становнику БиХ (у USD) 2.849 3.226 3.976 4.821 4.449 4.331 4.718

Godišnj rast realnog BDP (u %) Годишњи раст реалног БДП (у %) 3,9 6,0 6,1 5,6 -2,9 0,7 1,3

Broj stanovnika (u tisućama) Број становника (у хиљадама) 3.843 3.843 3.842 3.842 3.843 3.843 3.840

Prosječni godišnji tečaj KM/USD Просјечни годишњи курс KM/USD 1,5728 1,5594 1,4295 1,3366 1,4068 1,4769 1,4061

Izvor: Agencija za statistiku BiH, saopštenje "Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu 2011, proizvodni pristup, prvi rezultati, lipanj 2012". osim podataka o prosječnom godišnjem tečaju KM/USD za koje je izvor CBBiH.

Извор: Агенција за статистику БиХ, производни приступ, саопштење "Бруто домаћи производ за Босну и Херцеговину 2011, производни приступ, први резултати, јуни 2012", осим података о просјечном годишњем курсу КМ/USD за које је извор ЦББХ.


142

Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku RS.

Napomena: Indeks industrijske proizvodnje za period / isti period prethodne godine u decembru predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu.

Source: Federal office of statistics of FBH and RS Institute of Statistics.

Note: Industrial production index for a period / the same period of previous year for December represents yearly index in comparison to previous year.

T03: Indeks industrijske proizvodnje T03: Index of Industrial Production

Mjesec / prethodni mjesec tekuće godine

Mjesec / isti mjesec prethodne godine

Period / isti period prethodne godine

Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS

Month / previous month of cur-rent year

Month / the same month of previous year

Period / the same period of previous year

Year Month FBH RS FBH RS FBH RS

1998. 12. … … 115,4 115,5 123,8 123,0

1999. 12. … … 109,1 92,7 110,6 101,6

2000. 12. … … 105,7 103,5 108,8 105,6

2001. 12. … … 107,4 74,6 112,2 87,1

2002. 12. … … 113,9 119,4 109,2 97,5

2003. 12. … … 107,8 100,9 104,8 105,7

2004. 12. … … 109,0 113,9 113,2 109,7

2005. 12. … … 105,1 112,9 106,1 119,8

2006. 12. … … 106,7 128,5 110,4 119,1

2007. 12. … … 98,4 102,0 108,6 101,4

2008. 12. … … 109,4 199,6 107,9 116,8

2009. 12. … … 90,1 121,0 88,4 119,0

2010. 12. … … 112,7 114,1 104,2 105,0

2011. 12. … … 93,6 93,9 102,5 104,7

2011. 07. 100,1 101,4 104,1 121,1 104,9 106,0

08. 99,5 97,4 103,2 115,9 104,7 107,2

09. 103,7 94,6 105,5 103,6 104,8 106,8

10. 101,8 107,4 98,6 105,9 104,0 106,7

11. 93,7 101,9 97,3 99,6 103,4 105,9

12. 102,1 95,9 93,6 93,9 102,5 104,7

2012. 01. 89,9 83,5 92,8 95,4 92,8 95,4

02. 90,1 91,7 87,8 94,5 90,4 95,0

03. 114,0 120,8 90,4 94,6 90,4 94,9

04. 104,0 94,8 96,8 100,8 91,9 96,3

05. 100,7 102,8 100,4 95,4 93,6 96,1

06. 98,9 104,2 96,1 94,4 94,0 95,8

07. 100,3 93,1 96,1 86,6 94,4 94,4

08. 102,4 103,9 101,2 92,1 95,2 94,1

09. 96,8 108,7 95,2 105,8 95,2 95,4


143


Napomena: Indeks industrijske proizvodnje za razdoblje / isto razdoblje prethodne godine u prosincu predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu.

Извор: Федерални завод за статистику ФБиХ и Републички завод за статистику РС.

Напомена: Индекс индустријске производње за период / исти период претходне године у децембру представља годишњи индекс у односу на претходну годину.

T03: Indeks industrijske proizvodnje T03: Индекс индустријске производње

Mjesec / prethodni mjesec tekuće godine

Mjesec / isti mjesec prethodne godine

Razdoblje / isto razdoblje prethodne godine

Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS

Мјесец / претходни мјесец текуће године

Мјесец / исти мјесец претходне године

Период / исти период претходне године

Година Мјесец ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС

1998. 12. … … 115,4 115,5 123,8 123,0

1999. 12. … … 109,1 92,7 110,6 101,6

2000. 12. … … 105,7 103,5 108,8 105,6

2001. 12. … … 107,4 74,6 112,2 87,1

2002. 12. … … 113,9 119,4 109,2 97,5

2003. 12. … … 107,8 100,9 104,8 105,7

2004. 12. … … 109,0 113,9 113,2 109,7

2005. 12. … … 105,1 112,9 106,1 119,8

2006. 12. … … 106,7 128,5 110,4 119,1

2007. 12. … … 98,4 102,0 108,6 101,4

2008. 12. … … 109,4 199,6 107,9 116,8

2009. 12. … … 90,1 121,0 88,4 119,0

2010. 12. … … 112,7 114,1 104,2 105,0

2011. 12. … … 93,6 93,9 102,5 104,7

2011. 07. 100,1 101,4 104,1 121,1 104,9 106,0

08. 99,5 97,4 103,2 115,9 104,7 107,2

09. 103,7 94,6 105,5 103,6 104,8 106,8

10. 101,8 107,4 98,6 105,9 104,0 106,7

11. 93,7 101,9 97,3 99,6 103,4 105,9

12. 102,1 95,9 93,6 93,9 102,5 104,7

2012. 01. 89,9 83,5 92,8 95,4 92,8 95,4

02. 90,1 91,7 87,8 94,5 90,4 95,0

03. 114,0 120,8 90,4 94,6 90,4 94,9

04. 104,0 94,8 96,8 100,8 91,9 96,3

05. 100,7 102,8 100,4 95,4 93,6 96,1

06. 98,9 104,2 96,1 94,4 94,0 95,8

07. 100,3 93,1 96,1 86,6 94,4 94,4

08. 102,4 103,9 101,2 92,1 95,2 94,1

09. 96,8 108,7 95,2 105,8 95,2 95,4


144


Napomena:Indeksi industrijske proizvodnje iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine i iskazani su prema glavnim područjima SKD-a.

Source: Federal office of statistics of FBH and RS Institute of Statistics.

Note:Industrial production indices are stated for a year in comparison to previous year and for a month in comparison to the same month of previous year and are shown by the main section of SCE.

T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04: Structure of Industrial Production Index

Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrijaSnabdijevanje el.

energijom, plinom i vodom

Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS

Total Mining Manufacturing Electricity, gas and water supply

Year Month FBH RS FBH RS FBH RS FBH RS

1998. … 123,8 123,0 122,8 … 129,7 … 113,6 …

1999. … 110,6 101,6 99,4 … 117,9 … 101,4 …

2000. … 108,8 105,6 110,4 … 107,9 … 110,4 …

2001. … 112,2 87,1 102,7 96,5 114,3 79,1 111,4 105,2

2002. … 109,2 97,5 114,9 86,8 113,3 104,1 99,3 87,8

2003. … 104,8 105,7 104,6 122,4 105,2 99,5 99,1 116,3

2004. … 113,2 109,7 105,8 136,7 114,5 107,2 116,1 105,7

2005. … 106,1 119,8 104,2 118,0 111,4 123,2 96,3 106,9

2006. … 110,4 119,1 108,8 120,6 110,4 121,3 111,6 109,7

2007. … 108,6 101,4 105,6 102,7 111,7 104,1 101,7 94,6

2008. … 107,9 116,8 105,1 114,1 108,2 119,4 109,1 110,5

2009. … 88,4 119,0 96,4 92,5 83,9 135,1 95,7 107,9

2010. … 104,2 105,0 95,7 109,1 106,9 105,1 102,4 103,0

2011. … 102,5 104,7 112,3 118,2 100,0 103,9 103,3 100,0

2011. 07. 104,1 121,1 128,9 165,7 94,3 103,7 123,2 135,4

08. 103,2 115,9 112,7 117,8 97,6 101,9 115,4 144,3

09. 105,5 103,6 116,6 106,2 104,3 104,6 100,8 99,6

10. 98,6 105,9 98,6 100,8 98,5 102,7 99,4 114,7

11. 97,3 99,6 93,7 113,6 93,2 100,7 114,0 91,3

12. 93,6 93,3 106,6 100,4 96,8 100,6 79,8 82,0

2012. 01. 92,8 95,4 104,2 109,9 99,2 97,1 74,8 90,1

02. 87,8 94,5 94,9 82,7 88,4 93,4 81,7 111,3

03. 90,4 94,6 102,3 102,0 94,7 92,2 72,6 95,0

04. 96,8 100,8 91,2 81,9 94,3 96,8 110,8 117,3

05. 100,4 95,4 95,5 104,6 100,7 95,7 104,3 91,1

06. 96,1 94,4 100,7 101,6 96,2 93,0 94,1 93,4

07. 96,1 86,6 93,3 83,6 99,3 94,9 89,6 75,9

08. 101,2 92,1 93,3 104,5 104,7 100,7 98,3 73,7

09. 95,2 105,8 86,6 100,5 97,5 102,4 95,5 116,8


145


Napomena:Indeksi industrijske proizvodnje su iskazani za godinu u odnosu na prethodnu godinu, a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine i iskazani su u skladu s glavnim područjima SKD-a.

Извор: Федерални завод за статистику ФБиХ и Републички завод за статистику РС.

Напомена:Индекси индустријске производње су исказани за годину у односу на претходну годину, а за мјесец у односу на исти мјесец претходне године и исказани су према главним подручјима СКД-а.

T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04: Структура индекса индустријске производње

Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija Opskrba el. energijom, gasom i vodom

Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS

Укупно Рударство Прерађивачка индустрија

Снабдијевање ел. енергијом, гасом и

водом

Година Мјесец ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС

1998. … 123,8 123,0 122,8 … 129,7 … 113,6 …

1999. … 110,6 101,6 99,4 … 117,9 … 101,4 …

2000. … 108,8 105,6 110,4 … 107,9 … 110,4 …

2001. … 112,2 87,1 102,7 96,5 114,3 79,1 111,4 105,2

2002. … 109,2 97,5 114,9 86,8 113,3 104,1 99,3 87,8

2003. … 104,8 105,7 104,6 122,4 105,2 99,5 99,1 116,3

2004. … 113,2 109,7 105,8 136,7 114,5 107,2 116,1 105,7

2005. … 106,1 119,8 104,2 118,0 111,4 123,2 96,3 106,9

2006. … 110,4 119,1 108,8 120,6 110,4 121,3 111,6 109,7

2007. … 108,6 101,4 105,6 102,7 111,7 104,1 101,7 94,6

2008. … 107,9 116,8 105,1 114,1 108,2 119,4 109,1 110,5

2009. … 88,4 119,0 96,4 92,5 83,9 135,1 95,7 107,9

2010. … 104,2 105,0 95,7 109,1 106,9 105,1 102,4 103,0

2011. … 102,5 104,7 112,3 118,2 100,0 103,9 103,3 100,0

2011. 07. 104,1 121,1 128,9 165,7 94,3 103,7 123,2 135,4

08. 103,2 115,9 112,7 117,8 97,6 101,9 115,4 144,3

09. 105,5 103,6 116,6 106,2 104,3 104,6 100,8 99,6

10. 98,6 105,9 98,6 100,8 98,5 102,7 99,4 114,7

11. 97,3 99,6 93,7 113,6 93,2 100,7 114,0 91,3

12. 93,6 93,3 106,6 100,4 96,8 100,6 79,8 82,0

2012. 01. 92,8 95,4 104,2 109,9 99,2 97,1 74,8 90,1

02. 87,8 94,5 94,9 82,7 88,4 93,4 81,7 111,3

03. 90,4 94,6 102,3 102,0 94,7 92,2 72,6 95,0

04. 96,8 100,8 91,2 81,9 94,3 96,8 110,8 117,3

05. 100,4 95,4 95,5 104,6 100,7 95,7 104,3 91,1

06. 96,1 94,4 100,7 101,6 96,2 93,0 94,1 93,4

07. 96,1 86,6 93,3 83,6 99,3 94,9 89,6 75,9

08. 101,2 92,1 93,3 104,5 104,7 100,7 98,3 73,7

09. 95,2 105,8 86,6 100,5 97,5 102,4 95,5 116,8


146

T04 a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T04 a: BH Industrial Production Index Structure

Ø2005=100

Godina Mjesec Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrijaSnabdijevanje el.


Year Month Total Mining Manufacturing Electricity, gas and water supply

2006. ... ... ... ... ...

2007. ... ... ... ... ...

2008. ... ... ... ... ...

2009. ... ... ... ... ...

2010. ... ... ... ... ...

2011. ... ... ... ... ...

2010. 07. 129,7 100,3 149,3 96,3

08. 135,2 123,3 153,8 94,8

09. 137,0 122,9 153,7 102,3

10. 144,5 136,0 155,1 122,1

11. 138,8 141,3 144,1 124,0

12. 147,7 130,1 148,3 155,7

2011. 01. 135,3 114,4 134,3 149,1

02. 130,7 113,6 135,1 129,0

03. 146,7 122,8 154,4 140,2

04. 138,0 121,9 156,0 101,3

05. 141,5 122,4 156,5 114,0

06. 144,6 133,0 160,4 111,1

07. 146,0 143,7 157,1 119,1

08. 144,4 147,2 154,9 116,2

09. 142,9 134,8 161,5 100,0

10. 148,1 140,8 158,0 127,1

11. 149,0 146,3 158,0 127,8

12. 149,3 136,8 159,5 130,4

2012. 01. 126,4 123,3 124,3 133,5

02. 114,6 101,3 113,7 124,0

03. 135,2 129,1 142,6 119,9

04. 131,3 107,8 145,3 108,5

05. 141,2 119,9 158,8 108,6

06. 138,3 133,5 153,6 101,9

07. 139,1 120,6 157,5 102,8

08. 141,4 137,7 157,1 103,7

09. 141,0 129,4 158,0 104,5

Izvor: Agencija za statistiku BiH Source: BH Agency for statistics


147

T04 a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T04 a: Структура индекса индустријске производње БиХ

Ø2005=100

Godina Mjesec Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrijaOpskrba el.


Година Мјесец Укупно Рударство Прерађивачка индустрија

Снабдијевање ел.енергијом, гасом и

водом

2006. ... ... ... ... ...

2007. ... ... ... ... ...

2008. ... ... ... ... ...

2009. ... ... ... ... ...

2010. ... ... ... ... ...

2011. ... ... ... ... ...

2010. 07. 129,7 100,3 149,3 96,3

08. 135,2 123,3 153,8 94,8

09. 137,0 122,9 153,7 102,3

10. 144,5 136,0 155,1 122,1

11. 138,8 141,3 144,1 124,0

12. 147,7 130,1 148,3 155,7

2011. 01. 135,3 114,4 134,3 149,1

02. 130,7 113,6 135,1 129,0

03. 146,7 122,8 154,4 140,2

04. 138,0 121,9 156,0 101,3

05. 141,5 122,4 156,5 114,0

06. 144,6 133,0 160,4 111,1

07. 146,0 143,7 157,1 119,1

08. 144,4 147,2 154,9 116,2

09. 142,9 134,8 161,5 100,0

10. 148,1 140,8 158,0 127,1

11. 149,0 146,3 158,0 127,8

12. 149,3 136,8 159,5 130,4

2012. 01. 126,4 123,3 124,3 133,5

02. 114,6 101,3 113,7 124,0

03. 135,2 129,1 142,6 119,9

04. 131,3 107,8 145,3 108,5

05. 141,2 119,9 158,8 108,6

06. 138,3 133,5 153,6 101,9

07. 139,1 120,6 157,5 102,8

08. 141,4 137,7 157,1 103,7

09. 141,0 129,4 158,0 104,5

Izvor: Agencija za statistiku BiH Извор: Агенција за статистику БиХ


148

T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T05: Consumer Price Index for BH (CPI)

Godina Mjesec Mjesec/prethodni mjesec tekuće godine

Mjesec/isti mjesec prethodne godine

Period/isti period prethodne godine

Year Month Month/previous month of current year

Month/the same month of previous year

Period/the same period of previous year

1998. 12. … 121,2 113,3

1999. 12. … 103,3 103,7

2000. 12. … 107,5 104,8

2001. 12. … 100,9 103,1

2002. 12. … 100,2 100,4

2003. 12. … 100,6 100,6

2004. 12. … 100,5 100,4

2005. 12. … 104,3 103,8

2006. 12. … 104,6 106,1

2007. 12. … 104,9 101,5

2008. 12. … 103,8 107,4

2009. 12. … 100,0 99,6

2010. 12. … 103,1 102,1

2011. 12. … 103,1 103,7

2011. 07. 100,0 103,9 103,7

08. 99,9 103,9 103,7

09. 100,3 104,0 103,5

10. 100,5 103,7 103,7

11. 100,3 103,8 103,7

12. 100,1 103,1 103,7

2012. 01. 100,9 102,5 102,5

02. 100,7 102,4 102,5

03. 100,4 102,1 102,4

04. 99,6 102,3 102,3

05. 99,9 101,9 102,2

06. 99,5 101,9 102,2

07. 99,5 101,4 102,1

08. 100,3 101,8 102,0

09. 100,8 102,3 102,1

Izvor:Agencija za statistiku BiH od 2006, a do 2006. Federalni zavod za statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku RS.

Napomena:Do 2006. prikazan je indeks cijena na malo na nivou BiH i izračunat je kao ponderisani prosjek mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder predstavlja učešće entiteta u BDP-u. Za 2006. i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena.Indeks cijena za period/isti period prethodne godine u decembru predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu.

Source: BH Agency for Statistics since 2006, but until 2006 Federal Office of Statistics of FBH and RS Institute of Statistics.

Note:Retail price index is presented until 2006, which is calculated as a weighted average of entities' monthly prices indices where the weights represents the share of entities in BH GDP. For 2006 and following periods in the table we presented consumer price index (CPI). Price index for a period/the same period of previous year for December represents yearly index in comparison to previous year.


149

T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T05: Индекс потрошачких цијена за БиХ (CPI)

Godina Mjesec Mjesec/prethodni mjesec tekuće godine

Mjesec/isti mjesec prethodne godine

Period/isti period prethodne godine

Година Мјесец Мјесец/претходни мјесец текуће године

Мјесец/исти мјесец претходне године

Период/исти периодпретходне године

1998. 12. … 121,2 113,3

1999. 12. … 103,3 103,7

2000. 12. … 107,5 104,8

2001. 12. … 100,9 103,1

2002. 12. … 100,2 100,4

2003. 12. … 100,6 100,6

2004. 12. … 100,5 100,4

2005. 12. … 104,3 103,8

2006. 12. … 104,6 106,1

2007. 12. … 104,9 101,5

2008. 12. … 103,8 107,4

2009. 12. … 100,0 99,6

2010. 12. … 103,1 102,1

2011. 12. … 103,1 103,7

2011. 07. 100,0 103,9 103,7

08. 99,9 103,9 103,7

09. 100,3 104,0 103,5

10. 100,5 103,7 103,7

11. 100,3 103,8 103,7

12. 100,1 103,1 103,7

2012. 01. 100,9 102,5 102,5

02. 100,7 102,4 102,5

03. 100,4 102,1 102,4

04. 99,6 102,3 102,3

05. 99,9 101,9 102,2

06. 99,5 101,9 102,2

07. 99,5 101,4 102,1

08. 100,3 101,8 102,0

09. 100,8 102,3 102,1

Izvor: Agencija za statistiku BiH od 2006. godine, a do 2006. godine Federalni zavod za statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku RS.

Napomena:Do 2006. prikazan je indeks cijena na malo na razini BiH i izračunat je kao ponderirani prosjek mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder predstavlja udio entiteta u BDP-u. Za 2006. i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena.Indeks cijena za razdoblje/isto razdoblje prethodne godine u prosincu predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu.

Извор: Агенција за статистику БиХ од 2006. године, а до 2006. године Федерални завод за статистику ФБиХ и Републички завод за статистику РС.

Напомена:До 2006. приказан је индекс цијена на мало на нивоу БиХ и израчунат је као пондерисани просјек мјесечних индекса цијена ентитета, гдје пондер представља учешће ентитета у БДП-у.За 2006. и даље приказан је индекс потрошачких цијена.Индекс цијена за период/исти период претходне године у децембру представља годишњи индекс у односу на претходну годину.


150

T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Structure of the Consumer Price Index for BH (CPI)G

odin

aYe

ar

Mje

sec

Mon

th

Uku

pno

To

tal

Hra

na i

beza

lkoh

olna

pić

a

Fo

od a

nd n

on-a

lcoh

olic

be

vera

ges

Alk

ohol

na p

ića

i duh

an

A

lcoh

olic

bev

erag

es, t

obac

co

Odj

eća

i obu

ća

Clot

hing

and

foot

wea

r

Stan

ovan

je, v

oda,

el.

ener

gija

, pl

in i

drug

i ene

rgen

ti

H

ousi

ng, w

ater

, ele

ctric

ity, g

as

and

othe

r fue

ls

Nam

ješt

aj, k

ućan

ski u

ređa

ji i r

edov

no o

drža

vanj

e ku

će

Furn

ishi

ngs,

hous

ehol

d eq

uipm

ent a

nd ro

utin

e m

aint

enan

ce o

f the

hou

se

Zdra

vstv

o

Hea

lth

Prev

oz

Tr

ansp

ort

Kom

unik

acije

Com

mun

icat

ion

Rekr

eaci

ja i

kultu

ra

Recr

eatio

n an

d cu

lture

Obr

azov

anje

Ed

ucat

ion

Rest

oran

i i h

otel

i Re

stau

rant

s an

d ho

tels

Ost

ala

dobr

a i u

slug

e M

isce

llane

ous

good

s an

d se

rvic

es

2006. 106,1 108,3 100,0 99,2 113,0 101,2 109,0 105,2 113,7 104,8 101,9 103,9 101,4

2007. 101,5 102,9 100,4 96,9 102,4 100,4 101,0 100,2 102,2 101,4 104,4 102,8 100,6

2008. 107,4 112,1 101,1 97,9 108,5 102,2 100,4 111,2 104,4 104,0 102,5 107,1 102,8

2009. 99,6 99,1 109,8 96,1 103,9 100,8 100,8 90,1 101,5 103,2 99,8 104,9 102,3

2010. 102,1 99,3 120,2 95,4 103,1 100,1 101,8 107,1 106,9 100,7 102,6 101,1 100,7

2011. 103,7 106,0 108,2 92,7 103,1 101,1 98,1 107,5 105,4 100,6 100,0 101,8 100,0

2011. 07. 103,9 105,9 108,5 92,0 105,8 100,9 98,7 107,2 105,4 100,9 100,0 101,7 99,6

08. 103,9 105,4 108,5 92,4 106,6 101,5 98,8 107,2 105,4 100,9 100,0 101,9 99,7

09. 104,0 105,3 108,2 92,4 106,4 101,8 99,0 108,4 105,4 100,4 100,3 103,0 99,8

10. 103,7 105,4 108,4 93,6 103,0 101,9 99,9 108,1 105,4 100,6 100,2 102,5 100,0

11. 103,8 105,3 108,6 93,3 103,5 101,9 99,2 108,4 105,4 100,4 100,2 102,5 100,0

12. 103,1 103,6 108,9 93,4 103,3 101,5 99,3 106,9 105,3 100,4 100,2 102,9 100,3

2012. 01. 102,5 102,5 110,2 93,5 103,2 101,8 99,4 106,3 101,8 100,2 100,2 102,7 100,2

02. 102,4 102,3 109,3 93,5 102,9 102,0 99,6 106,8 101,7 100,3 100,2 102,4 100,3

03. 102,1 101,0 110,1 92,8 103,0 101,9 99,8 106,9 101,8 100,7 99,5 102,6 100,5

04. 102,3 100,7 110,4 93,8 106,0 101,6 100,1 106,4 101,5 100,6 99,5 102,4 100,7

05. 101,9 100,8 109,8 93,5 106,0 101,3 100,1 104,3 101,5 100,5 99,5 102,1 100,9

06. 101,9 101,1 109,7 93,8 105,7 101,4 99,6 103,4 101,5 100,4 99,5 102,1 101,0

07. 101,4 101,2 109,9 94,1 101,4 101,3 99,7 102,3 101,5 100,2 99,5 102,0 101,4

08. 101,8 101,6 109,9 94,1 101,4 100,8 99,5 104,5 101,4 100,4 99,6 101,8 101,4

09. 102,3 102,3 110,1 94,4 101,2 100,6 99,7 106,3 101,5 100,8 99,9 100,3 101,2

Izvor: Agencija za statistiku BiH.

Napomena:Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu, a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine.

Source: Agency for BH Statistics.

Note:Consumer price indices are stated for a year in comparison to previous year and for a month in comparison to the same month of previous year.


151

T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Структура индекса потрошачких цијена за БиХ (CPI)G

odin

aГо

дина

Mje

sec

Мје

сец

Uku

pno

Укуп

но

Hra

na i

beza

lkoh

olna

pić

a Хр

ана

и бе

залк

охол

на п

ића

Alk

ohol

na p

ića

i duh

an

Алк

охол

на п

ића

и ду

ван

Odj

eća

i obu

ća

Одј

ећа

и об

ућа

Stan

ovan

je, v

oda,

el.

ener

gija

, pl

in i

drug

i ene

rgen

ti Ст

анов

ање,

вод

а, е

л.ен

ерги

ја,

гас

и др

уги

енер

гент

и

Nam

ješt

aj, k

ućan

ski u

ređa

ji i r

edov

ito o

drža

vanj

e ku

će

Нам

јеш

тај,

кућа

нски

уре

ђаји

и

редо

вно

одрж

авањ

е ку

ће

Zdra

vstv

o Зд

равс

тво

Prije

voz

Пре

воз

Kom

unik

acije

Ко

мун

икац

ије

Rekr

eaci

ja i

kultu

ra

Рекр

еаци

ја и

кул

тура

Obr

azov

anje

О

браз

овањ

е

Rest

oran

i i h

otel

i Ре

стор

ани

и хо

тели

Ost

ala

dobr

a i u

slug

e О

стал

а до

бра

и ус

луге

2006. 106,1 108,3 100,0 99,2 113,0 101,2 109,0 105,2 113,7 104,8 101,9 103,9 101,4

2007. 101,5 102,9 100,4 96,9 102,4 100,4 101,0 100,2 102,2 101,4 104,4 102,8 100,6

2008. 107,4 112,1 101,1 97,9 108,5 102,2 100,4 111,2 104,4 104,0 102,5 107,1 102,8

2009. 99,6 99,1 109,8 96,1 103,9 100,8 100,8 90,1 101,5 103,2 99,8 104,9 102,3

2010. 102,1 99,3 120,2 95,4 103,1 100,1 101,8 107,1 106,9 100,7 102,6 101,1 100,7

2011. 103,7 106,0 108,2 92,7 103,1 101,1 98,1 107,5 105,4 100,6 100,0 101,8 100,0

2011. 07. 103,9 105,9 108,5 92,0 105,8 100,9 98,7 107,2 105,4 100,9 100,0 101,7 99,6

08. 103,9 105,4 108,5 92,4 106,6 101,5 98,8 107,2 105,4 100,9 100,0 101,9 99,7

09. 104,0 105,3 108,2 92,4 106,4 101,8 99,0 108,4 105,4 100,4 100,3 103,0 99,8

10. 103,7 105,4 108,4 93,6 103,0 101,9 99,9 108,1 105,4 100,6 100,2 102,5 100,0

11. 103,8 105,3 108,6 93,3 103,5 101,9 99,2 108,4 105,4 100,4 100,2 102,5 100,0

12. 103,1 103,6 108,9 93,4 103,3 101,5 99,3 106,9 105,3 100,4 100,2 102,9 100,3

2012. 01. 102,5 102,5 110,2 93,5 103,2 101,8 99,4 106,3 101,8 100,2 100,2 102,7 100,2

02. 102,4 102,3 109,3 93,5 102,9 102,0 99,6 106,8 101,7 100,3 100,2 102,4 100,3

03. 102,1 101,0 110,1 92,8 103,0 101,9 99,8 106,9 101,8 100,7 99,5 102,6 100,5

04. 102,3 100,7 110,4 93,8 106,0 101,6 100,1 106,4 101,5 100,6 99,5 102,4 100,7

05. 101,9 100,8 109,8 93,5 106,0 101,3 100,1 104,3 101,5 100,5 99,5 102,1 100,9

06. 101,9 101,1 109,7 93,8 105,7 101,4 99,6 103,4 101,5 100,4 99,5 102,1 101,0

07. 101,4 101,2 109,9 94,1 101,4 101,3 99,7 102,3 101,5 100,2 99,5 102,0 101,4

08. 101,8 101,6 109,9 94,1 101,4 100,8 99,5 104,5 101,4 100,4 99,6 101,8 101,4

09. 102,3 102,3 110,1 94,4 101,2 100,6 99,7 106,3 101,5 100,8 99,9 100,3 101,2

Izvor: Agencija za statistiku BiH.

Napomena:Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu, a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine.

Извор: Агенција за статистику БиХ.

Напомена:Индекси потрошачких цијена исказани су за годину у односу на претходну годину, а за мјесец у односу на исти мјесец претходне године.


152

T07: Prosječne bruto i neto plate i penzije - u KM -

T07: Average Gross and Net Wages and Pensions - in KM -

Bruto plate Neto plate Penzije

Godina Mjesec FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko

Gross wages Net wages Pensions

Year Month FBH RS Brčko BH FBH RS Brčko BH FBH RS Brčko

1998. 507 258 … 454 329 172 … 296 153 … …

1999. 551 314 … 503 374 216 … 343 174 87 …

2000. 607 387 … 539 413 277 … 372 176 115 …

2001. 652 444 792 598 443 309 504 408 170 105 …

2002. 710 528 1.031 660 483 347 676 446 189 120 138

2003. 771 576 1.057 717 524 379 695 484 192 133 148

2004. 785 643 1.076 748 533 423 707 505 203 166 169

2005. 820 707 1.050 798 558 465 676 538 221 190 188

2006. 887 793 1.048 869 603 521 674 586 238 215 208

2007. 974 875 1.088 935 662 585 684 630 284 230 243

2008. 1.105 1.132 1.139 1.113 751 755 730 752 340 309 310

2009. 1.204 1.204 1.194 1.204 792 788 769 790 346 335 326

2010. 1.223 1.199 1.234 1.217 804 784 797 798 341 321 316

2011. 1.248 1.326 1.262 1.271 819 809 800 816 349 321 319

2011. 07. 1.252 1.337 1.251 1.268 814 811 807 813 353 321 320

08. 1.260 1.339 1.257 1.283 827 813 805 822 353 321 320

09. 1.250 1.330 1.259 1.273 820 807 807 814 352 321 320

10. 1.246 1.341 1.277 1.268 818 813 818 813 352 321 320

11. 1.265 1.343 1.279 1.287 829 813 819 824 352 321 320

12. 1.273 1.326 1.296 1.294 834 815 827 828 352 321 319

2012. 01. 1.263 1.350 1.280 1.287 828 819 821 826 352 326 322

02. 1.246 1.354 1.262 1.278 818 821 817 818 353 310 310

03. 1.263 1.342 1.255 1.286 828 814 806 823 352 311 310

04. 1.260 1.347 1.263 1.286 827 817 814 823 352 310 310

05. 1.283 1.364 1.283 1.306 840 826 827 836 352 310 310

06. 1.255 1.348 1.295 1.283 823 818 835 822 352 310 310

07. 1.264 1.358 1.280 1.292 829 823 824 827 351 311 310

08. 1.276 1.349 1.274 1.298 836 818 822 830 351 311 310

09. 1.246 1.325 1.246 1.268 817 804 805 813 351 311 309

Izvor: Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički zavod za statistiku RS.

Napomena:Od 1.1.2006, bruto i neto plate za nivo BiH uključuju i Brčko Distrikt.

Source: BH Agency for statistics, Federal office of statistics of FBH and RS Institute of Statistics.

Note:Since 1.1.2006, gross and net wages for BH level includes Brcko District.


153

T07: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine - u KM -

T07: Просјечне бруто и нето плате и пензије - у KM -

Bruto plaće Neto plaće Mirovine

Godina Mjesec FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko

Бруто плате Нето плате Пензије

Година Мјесец ФБиХ РС Брчко БиХ ФБиХ РС Брчко БиХ ФБиХ РС Брчко

1998. 507 258 … 454 329 172 … 296 153 … …

1999. 551 314 … 503 374 216 … 343 174 87 …

2000. 607 387 … 539 413 277 … 372 176 115 …

2001. 652 444 792 598 443 309 504 408 170 105 …

2002. 710 528 1.031 660 483 347 676 446 189 120 138

2003. 771 576 1.057 717 524 379 695 484 192 133 148

2004. 785 643 1.076 748 533 423 707 505 203 166 169

2005. 820 707 1.050 798 558 465 676 538 221 190 188

2006. 887 793 1.048 869 603 521 674 586 238 215 208

2007. 974 875 1.088 935 662 585 684 630 284 230 243

2008. 1.105 1.132 1.139 1.113 751 755 730 752 340 309 310

2009. 1.204 1.204 1.194 1.204 792 788 769 790 346 335 326

2010. 1.223 1.199 1.234 1.217 804 784 797 798 341 321 316

2011. 1.248 1.326 1.262 1.271 819 809 800 816 349 321 319

2011. 07. 1.252 1.337 1.251 1.268 814 811 807 813 353 321 320

08. 1.260 1.339 1.257 1.283 827 813 805 822 353 321 320

09. 1.250 1.330 1.259 1.273 820 807 807 814 352 321 320

10. 1.246 1.341 1.277 1.268 818 813 818 813 352 321 320

11. 1.265 1.343 1.279 1.287 829 813 819 824 352 321 320

12. 1.273 1.326 1.296 1.294 834 815 827 828 352 321 319

2012. 01. 1.263 1.350 1.280 1.287 828 819 821 826 352 326 322

02. 1.246 1.354 1.262 1.278 818 821 817 818 353 310 310

03. 1.263 1.342 1.255 1.286 828 814 806 823 352 311 310

04. 1.260 1.347 1.263 1.286 827 817 814 823 352 310 310

05. 1.283 1.364 1.283 1.306 840 826 827 836 352 310 310

06. 1.255 1.348 1.295 1.283 823 818 835 822 352 310 310

07. 1.264 1.358 1.280 1.292 829 823 824 827 351 311 310

08. 1.276 1.349 1.274 1.298 836 818 822 830 351 311 310

09. 1.246 1.325 1.246 1.268 817 804 805 813 351 311 309

Izvor: Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički zavod za statistiku RS.

Napomena:Od 1.1.2006, bruto i neto plaće za razinu BiH uključuju i Brčko Distrikt.

Извор: Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику ФБиХ, Републички завод за статистику РС.

Напомена:Од 1.1.2006, бруто и нето плате за ниво БиХ укључују и Брчко Дистрикт.


154

T08: Monetarni agregati - na kraju perioda, u milionima KM -

T08: Monetary Aggregates - end of period, in millions of KM -

God

ina

Mje

sec

Got

ovin

a iz

van

mon

etar

nih

vlas

ti

Dep

oziti

ban

aka

kod

mon

etar

nih

vlas

ti

Pren

osiv

i dep

oziti

dr

ugih

dom

aćih

se

ktor

a ko

d m

on-

etar

nih

vlas

ti

Got

ovin

a iz

van

bana

ka

Pren

osiv

i dep

oziti

u

dom

aćoj

val

uti

Ost

ali d

epoz

iti u

do

mać

oj v

alut

i

Pren

osiv

i dep

oziti

u

stra

noj v

alut

i

Ost

ali d

epoz

iti u

st

rano

j val

uti

Reze

rvni

no

vac

M1

QM

M2

Year

Mon

th

Curr

ency

out

side

m

onet

ary

auth

oriti

es

Dep

osits

with

m

onet

ary

auth

oriti

es

Tran

sf. d

ep. o

ther

re

side

nt s

ecto

rs

with

mon

etar

y au

thor

ities

Curr

ency

out

side

ba

nks

Tran

sf. d

epos

its in

do

mes

tic c

urre

ncy

Oth

er d

epos

its in

do

mes

tic cu

rrenc

y

Tran

sf. d

epos

its in

fo

reig

n cu

rren

cy

Oth

er d

epos

its in

fo

reig

n cu

rren

cy

Rese

rve

mon

ey

M1

QM

M2

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 = 3+4+5 12 = 6+7 13 = 8+9+10 14 = 12+13

1997. 12. 114,6 213,0 0,0 112,5 139,2 9,6 553,7 363,3 327,6 251,7 926,5 1.178,2

1998. 12. 167,5 181,7 0,0 162,5 147,5 8,0 762,1 467,0 349,1 310,0 1.237,0 1.547,0

1999. 12. 538,4 289,2 0,0 515,3 584,6 22,4 465,5 577,3 827,6 1.099,9 1.065,1 2.165,0

2000. 12. 695,9 261,9 0,1 651,7 750,0 77,9 559,5 428,2 957,9 1.401,7 1.065,6 2.467,3

2001. 12. 1.806,0 734,7 2,2 1.673,9 1.018,4 140,9 928,5 907,7 2.542,9 2.692,3 1.977,0 4.669,3

2002. 12. 1.868,7 446,9 2,9 1.734,4 1.273,3 272,2 817,1 974,4 2.318,5 3.007,6 2.063,7 5.071,3

2003. 12. 1.721,9 885,4 1,9 1.601,3 1.512,1 461,9 818,3 1.102,5 2.609,1 3.113,4 2.382,7 5.496,1

2004. 12. 1.817,4 1.421,4 2,0 1.670,6 1.864,9 703,4 988,1 1.604,6 3.240,8 3.535,4 3.296,1 6.831,6

2005. 12. 1.907,2 2.062,1 3,1 1.729,1 2.373,6 818,1 1.154,8 1.999,4 3.972,4 4.102,8 3.972,3 8.075,1

2006. 12. 2.154,2 2.891,9 10,5 1.978,3 2.761,4 1.365,4 692,0 3.105,4 5.056,6 4.739,8 5.162,8 9.902,6

2007. 12. 2.439,7 3.777,1 12,2 2.185,3 3.546,6 1.726,5 834,5 3.661,1 6.229,0 5.731,9 6.222,0 11.953,9

2008. 12. 2.552,4 3.144,2 7,4 2.302,4 3.388,8 1.776,2 1.108,0 3.864,7 5.704,0 5.691,2 6.748,8 12.440,0

2009. 12. 2.267,7 3.375,1 6,0 2.009,5 3.536,3 1.844,3 1.078,7 4.241,0 5.648,9 5.545,8 7.164,0 12.709,8

2010. 12. 2.497,5 3.393,5 8,7 2.210,8 3.689,2 1.991,0 1.210,6 4.526,4 5.899,7 5.900,0 7.727,9 13.627,9

2011. 12. 2.645,1 3.192,8 11,1 2.366,4 3.819,0 2.285,7 1.100,1 4.846,9 5.848,9 6.185,5 8.232,7 14.418,1

2011. 07. 2.592,8 2.974,8 9,5 2.317,0 3.731,9 2.135,5 1.138,5 4.725,7 5.577,1 6.048,9 7.999,7 14.048,6

08. 2.625,8 3.018,6 9,9 2.316,7 3.807,6 2.146,9 1.140,6 4.769,4 5.654,3 6.124,3 8.056,9 14.181,2

09. 2.561,3 3.053,3 9,7 2.252,7 3.816,7 2.156,2 1.121,2 4.786,0 5.624,3 6.069,4 8.063,5 14.132,9

10. 2.553,3 3.030,8 9,9 2.241,1 3.809,5 2.181,5 1.052,3 4.859,9 5.593,9 6.050,6 8.093,7 14.144,3

11. 2.546,7 3.076,0 9,6 2.237,4 3.749,4 2.225,0 963,0 4.957,9 5.632,4 5.986,8 8.145,8 14.132,6

12. 2.645,1 3.192,8 11,1 2.366,4 3.819,0 2.285,7 1.100,1 4.846,9 5.848,9 6.185,5 8.232,7 14.418,1

2012. 01. 2.620,4 3.017,6 10,6 2.298,1 3.805,6 2.327,6 1.081,1 4.800,4 5.648,6 6.103,6 8.209,1 14.312,7

02. 2.639,8 2.886,2 9,9 2.323,3 3.723,9 2.375,2 1.118,6 4.798,6 5.535,8 6.047,2 8.292,4 14.339,6

03. 2.633,4 2.799,4 30,7 2.330,1 3.745,4 2.377,3 1.060,0 4.794,7 5.463,5 6.075,5 8.232,0 14.307,4

04. 2.679,1 2.622,8 10,9 2.362,7 3.766,9 2.409,0 1.034,1 4.843,2 5.312,9 6.129,6 8.286,3 14.415,9

05. 2.651,0 2.439,8 10,8 2.328,9 3.781,9 2.436,5 1.037,7 4.880,2 5.101,6 6.110,8 8.354,4 14.465,2

06. 2.651,3 2.595,7 12,1 2.356,7 3.714,1 2.424,8 1.090,8 4.912,8 5.259,2 6.070,7 8.428,5 14.499,2

07. 2.745,2 2.506,2 12,2 2.416,9 3.884,0 2.373,5 1.085,7 4.898,6 5.263,5 6.300,9 8.357,9 14.658,7

08. 2.744,7 2.865,2 11,6 2.428,8 3.920,9 2.426,9 1.072,9 4.918,2 5.621,5 6.349,7 8.418,0 14.767,7

09. 2.733,2 2.859,1 13,0 2.421,4 3.787,9 2.515,5 1.037,4 4.978,3 5.605,3 6.209,4 8.531,2 14.740,5

Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. ažurirane na osnovu nove metodologije.Vidi napomenu na strani 250.Napomena: Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilansa stanja CBBiH i predstavlja gotov novac izvan centralne banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka predstavljaju sredstva komercijalnih banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti predstavljaju depozite drugih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Centralna vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko Distrikta. Fondovi socijalne sigurnosti/zaštite na entitetskom nivou (iz Federacije BiH: Fond PIO, Fond zdravstva Federacije BiH, Fond za zapošljavanje Federacije BiH, a iz Republike Srpske: Fond penzijsko-invalidskog osiguranja RS, Fond zdravstva RS, Fond za zapošljavanje RS i Fond za dječiju zaštitu RS) klasifikovani su na nivo centralne vlade. Gotovina izvan banaka je preuzeta iz Bilansa stanja CBBiH (tabela 10) i predstavlja gotov novac u opticaju izvan centralne banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Prenosivi ili transferabilni depoziti u domaćoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tabela 09) i predstavljaju depozite necentralne vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih preduzeća, ostalih finansijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasifikovanih sektora). Ostali depoziti u domaćoj valuti, prenosivi i ostali depoziti u stranoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tabela 09), i predstavljaju depozite necentralne vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih preduzeća, ostalih finansijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasifikovanih sektora). Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cjelosti preuzet iz Bilansa stanja CBBiH (tabela 10), a čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim centralne vlade) kod monetarnih vlasti. Prema nacionalnoj definiciji, novčanu masu čine svi prenosivi i ostali depoziti domaćih nebankarskih i nevladinih sektora, kao i sektora lokalne vlade u domaćoj i stranoj valuti. Depoziti entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite priključeni su centralnoj vladi na entitetskom nivou i time isključeni iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni agregat M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Monetarni agregat QM je definisan kao istoimena pozicija u Monetarnom pregledu (tabela 09) i obuhvata ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM.

Data series for period January 2006 – September 2011 are updated based on new methodology. See note on page 250.Note: The currency outside monetary authorities is taken from the CBBH Balance Sheet and it consists of currency in circulation outside the central bank (monetary authorities). Deposits of commercial banks are commercial banks' funds in the accounts at the CBBH. Transferable deposits of other domestic sectors with monetary authorities are deposits of other domestic sectors (except for the central government deposits). The central government consists of BH institutions, entity governments, entities' social security funds and of Brčko District. Social security funds on entity level (from Federation of BH: Pension Fund of FBiH, Health Care Fund of FBiH, Unemployment Fund of FBiH, and from Republika Srpska: Pension Fund of RS, Health Care Fund of RS, Unemployment Fund of RS and Fund for Child Protection of RS) are classified on the central government level. The currency outside banks is taken from the CBBH Balance Sheet (Table 10) and consists of currency in circulation being out of the Central Bank as well as outside the commercial banks. Transferable deposits in the domestic currency are taken from the Monetary Survey (table 09). They consist of deposits of non central government (of cantons and municipalities), deposits of public and private non enterprises, of other financial institutions and deposits of other domestic sectors (households, nonprofit institutions and other nonclassified domestic sectors). Other deposits in the domestic currency, transferable deposits in foreign currency and other deposits in foreign currency are taken over from the Monetary survey (table 09). They consist of deposits of non central government, deposits of public and private enterprises, other financial institutions and deposits of other domestic sectors. Reserve money (primary money or monetary base) is taken entirely from the CBBH Balance sheet (table 10). It consists of cash outside the monetary authorities, deposits of commercial banks and deposits of other domestic sectors (except for deposits of the central government) with the monetary authorities. According to the national definition, broad money comprises all transferable and other deposits of domestic nonbank and nongovernment sectors, as well deposits of local government in domestic and foreign currency. Deposits of entities' social security funds are included in those of the central government on entity level and by that it is extracted from the Broad money or Monetary aggregates. Monetary aggregate M1 comprises cash outside banks and transferable deposits in domestic currency of all domestic sectors (except for deposits of the central government). Monetary aggregate QM (quasi money) is defined in the same way as the corresponding item in the Monetary Survey (table 09). It consists of other deposits in domestic currency, transferable deposits in a foreign currency and other deposits in a foreign currency of all domestic sectors (except for deposits of the central government). Money supply M2 comprises monetary aggregates, M1 and QM.


155

T08: Monetarni agregati - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T08: Монетарни агрегати - на крају периода, у милионима КМ -

God

ina

Mje

sec

Got

ovin

a iz

van

mon

etar

nih

vlas

ti

Dep

oziti

ban

aka

kod

mon

etar

nih

vlas

ti

Pren

osiv

i dep

oziti

dru

-gi

h do

mać

ih se

ktor

a ko

d m

onet

arni

h vl

asti

Got

ovin

a iz

van

bana

ka

Pren

osiv

i dep

oziti

u

dom

aćoj

val

uti

Ost

ali d

epoz

iti u

do

mać

oj v

alut

i

Pren

osiv

i dep

oziti

u

inoz

emno

j val

uti

Ost

ali d

epoz

iti u

in

ozem

noj v

alut

i

Reze

rvni

no

vac

M1

QM

M2

Годи

на

Мје

сец

Гото

вина

ван

м

онет

арни

х вл

асти

Депо

зити

бан

ака

код

мон

етар

них

влас

ти

Пре

носи

ви д

епоз

ити

друг

их д

омаћ

их

сект

ора

код

мон

етар

них

влас

ти

Гото

вина

ван

ба

нака

Пре

носи

ви

депо

зити

у д

омаћ

ој

валу

ти

Ост

али

депо

зити

у

дом

аћој

вал

ути

Пре

носи

ви

депо

зити

у с

тран

ој

валу

ти

Ост

али

депо

зити

у

стра

ној в

алут

и

Резе

рвни

но

вац

M1

QM

M2

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 = 3+4+5 12 = 6+7 13 = 8+9+10 14 = 12+13

1997. 12. 114,6 213,0 0,0 112,5 139,2 9,6 553,7 363,3 327,6 251,7 926,5 1.178,2

1998. 12. 167,5 181,7 0,0 162,5 147,5 8,0 762,1 467,0 349,1 310,0 1.237,0 1.547,0

1999. 12. 538,4 289,2 0,0 515,3 584,6 22,4 465,5 577,3 827,6 1.099,9 1.065,1 2.165,0

2000. 12. 695,9 261,9 0,1 651,7 750,0 77,9 559,5 428,2 957,9 1.401,7 1.065,6 2.467,3

2001. 12. 1.806,0 734,7 2,2 1.673,9 1.018,4 140,9 928,5 907,7 2.542,9 2.692,3 1.977,0 4.669,3

2002. 12. 1.868,7 446,9 2,9 1.734,4 1.273,3 272,2 817,1 974,4 2.318,5 3.007,6 2.063,7 5.071,3

2003. 12. 1.721,9 885,4 1,9 1.601,3 1.512,1 461,9 818,3 1.102,5 2.609,1 3.113,4 2.382,7 5.496,1

2004. 12. 1.817,4 1.421,4 2,0 1.670,6 1.864,9 703,4 988,1 1.604,6 3.240,8 3.535,4 3.296,1 6.831,6

2005. 12. 1.907,2 2.062,1 3,1 1.729,1 2.373,6 818,1 1.154,8 1.999,4 3.972,4 4.102,8 3.972,3 8.075,1

2006. 12. 2.154,2 2.891,9 10,5 1.978,3 2.761,4 1.365,4 692,0 3.105,4 5.056,6 4.739,8 5.162,8 9.902,6

2007. 12. 2.439,7 3.777,1 12,2 2.185,3 3.546,6 1.726,5 834,5 3.661,1 6.229,0 5.731,9 6.222,0 11.953,9

2008. 12. 2.552,4 3.144,2 7,4 2.302,4 3.388,8 1.776,2 1.108,0 3.864,7 5.704,0 5.691,2 6.748,8 12.440,0

2009. 12. 2.267,7 3.375,1 6,0 2.009,5 3.536,3 1.844,3 1.078,7 4.241,0 5.648,9 5.545,8 7.164,0 12.709,8

2010. 12. 2.497,5 3.393,5 8,7 2.210,8 3.689,2 1.991,0 1.210,6 4.526,4 5.899,7 5.900,0 7.727,9 13.627,9

2011. 12. 2.645,1 3.192,8 11,1 2.366,4 3.819,0 2.285,7 1.100,1 4.846,9 5.848,9 6.185,5 8.232,7 14.418,1

2011. 07. 2.592,8 2.974,8 9,5 2.317,0 3.731,9 2.135,5 1.138,5 4.725,7 5.577,1 6.048,9 7.999,7 14.048,6

08. 2.625,8 3.018,6 9,9 2.316,7 3.807,6 2.146,9 1.140,6 4.769,4 5.654,3 6.124,3 8.056,9 14.181,2

09. 2.561,3 3.053,3 9,7 2.252,7 3.816,7 2.156,2 1.121,2 4.786,0 5.624,3 6.069,4 8.063,5 14.132,9

10. 2.553,3 3.030,8 9,9 2.241,1 3.809,5 2.181,5 1.052,3 4.859,9 5.593,9 6.050,6 8.093,7 14.144,3

11. 2.546,7 3.076,0 9,6 2.237,4 3.749,4 2.225,0 963,0 4.957,9 5.632,4 5.986,8 8.145,8 14.132,6

12. 2.645,1 3.192,8 11,1 2.366,4 3.819,0 2.285,7 1.100,1 4.846,9 5.848,9 6.185,5 8.232,7 14.418,1

2012. 01. 2.620,4 3.017,6 10,6 2.298,1 3.805,6 2.327,6 1.081,1 4.800,4 5.648,6 6.103,6 8.209,1 14.312,7

02. 2.639,8 2.886,2 9,9 2.323,3 3.723,9 2.375,2 1.118,6 4.798,6 5.535,8 6.047,2 8.292,4 14.339,6

03. 2.633,4 2.799,4 30,7 2.330,1 3.745,4 2.377,3 1.060,0 4.794,7 5.463,5 6.075,5 8.232,0 14.307,4

04. 2.679,1 2.622,8 10,9 2.362,7 3.766,9 2.409,0 1.034,1 4.843,2 5.312,9 6.129,6 8.286,3 14.415,9

05. 2.651,0 2.439,8 10,8 2.328,9 3.781,9 2.436,5 1.037,7 4.880,2 5.101,6 6.110,8 8.354,4 14.465,2

06. 2.651,3 2.595,7 12,1 2.356,7 3.714,1 2.424,8 1.090,8 4.912,8 5.259,2 6.070,7 8.428,5 14.499,2

07. 2.745,2 2.506,2 12,2 2.416,9 3.884,0 2.373,5 1.085,7 4.898,6 5.263,5 6.300,9 8.357,9 14.658,7

08. 2.744,7 2.865,2 11,6 2.428,8 3.920,9 2.426,9 1.072,9 4.918,2 5.621,5 6.349,7 8.418,0 14.767,7

09. 2.733,2 2.859,1 13,0 2.421,4 3.787,9 2.515,5 1.037,4 4.978,3 5.605,3 6.209,4 8.531,2 14.740,5

Serije podataka za period siječanj 2006. – rujan 2011. ažurirane na osnovi nove metodologije. Vidi napomenu na strani 251.Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH i predstavlja gotov novac izvan središnje banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka predstavljaju sredstva komercijalnih banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti predstavljaju depozite drugih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske Fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko Distrikta. Fondovi socijalne sigurnosti/zaštite na entitetskoj razini (iz Federacije BiH: Fond MIO, Fond zdravstva Federacije BiH, Fond za zapošljavanje Federacije BiH, a iz Republike Srpske: Fond mirovinsko-invalidskog osiguranja RS, Fond zdravstva RS, Fond za zapošljavanje RS i Fond za dječiju zaštitu RS) klasificirani su na razini središnje vlade. Gotovina izvan banaka je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH (tablica 10) i predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan poslovnih banaka. Prenosivi ili transferabilni depoziti u domaćoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tablica 09) i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Ostali depoziti u domaćoj valuti, prenosivi i ostali depoziti u inozemnoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tablica 09), i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cjelosti preuzet iz Bilance stanja CBBiH (tablica 10), a čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Prema nacionalnoj definiciji, novčanu masu čine svi prenosivi i ostali depoziti domaćih nebankarskih i nevladinih sektora, kao i sektora lokalne vlade u domaćoj i inozemnoj valuti. Depoziti entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite priključeni su središnjoj vladi na entitetskoj razini i time isključeni iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni agregat M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Monetarni agregat QM je definiran kao istoimena pozicija u Monetarnom pregledu (tablica 09) i obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM.

Серије података за период јануар 2006. – септембар 2011. године ажуриране на основу нове методологије.Види напомену на страни 251.Напомена: Готовина изван монетарних власти је преузета из Биланса стања ЦББиХ и представља готов новац изван централне банке (монетарних власти). Депозити комерцијалних банака представљају средства комерцијалних банака на рачунима код ЦББиХ. Преносиви депозити других домаћих сектора код монетарних власти представљају депозите других домаћих сектора (осим депозита централне владе). Централна влада представља Институције БиХ, владе ентитета, ентитетске Фондове социјалне сигурности и Брчко Дистрикта. фондови социјалне сигурности/заштите на ентитетском нивоу (из Федерације БиХ: Фонд ПИО, Фонд здравства Федерације БиХ, Фонд за запошљавање Федерације БиХ, а из Републике Српске: Фонд пензијско -инвалидског осигурања РС, Фонд здравства РС, Фонд за запошљавање РС и Фонд за дјечију заштиту РС) класификовани су на ниво централне владе. Готовина изван банака је преузета из Биланса стања ЦББиХ (табела 10) и представља готов новац у оптицају изван централне банке (монетарних власти) и готов новац изван комерцијалних банака. Преносиви или трансферабилни депозити у домаћој валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 09) и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Остали депозити у домаћој валути, преносиви и остали депозити у страној валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 09), и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Резервни новац (примарни новац или монетарна база) је у цјелости преузет из Биланса стања ЦББиХ (табела 10), а чине га готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Према националној дефиницији, новчану масу чине сви преносиви и остали депозити домаћих небанкарских и невладиних сектора, као и сектора локалне владе у домаћој и страној валути. Депозити ентитетских фондова социјалне сигурности/заштите прикључени су централној влади на ентитетском нивоу и тиме искључени из Новчане масе или Монетарних агрегата. Монетарни агрегат М1 чине готовина изван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Монетарни агрегат QМ је дефинисан као истоимена позиција у Монетарном прегледу (табела 09) и обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ.


156

T09: Monetarni pregled - na kraju perioda, u milionima KM -

T09: Monetary Survey - end of period, in millions of KM -

AKTIVANeto strana aktiva Potraživanja od domaćih sektora

Godina Mjesec Strana aktiva

Stranapasiva

Potraživanja od centralne vlade

(neto)

Potraživanja od kantona i

općina

Potraživanja od nefinansi-

jskih javnih preduzeća


jskih privatnih preduzeća

Potraživanja od ostalih

finansijskih institucija

Potraživanja od ostalih domaćih sektora

Ukupno

ASSETS

Foreign Assets (Net) Claims on resident sectors

Year Month Foreign assets

Foreign liabilities

Claims on Central

Government (net)

Claims on Non-central Government

Claims on Public

Non-financial enterprises

Claims on Private


Claims on Other Financial

Corporation

Claims on Other Resident

Sector Total

1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 = 6+...+11 13 = 5+12

1997. 12. 1.157,8 -1.658,3 -500,5 -187,9 4,8 1.243,6 1.034,8 8,3 163,6 2.267,2 1.766,7

1998. 12. 1.170,5 -1.605,8 -435,4 -180,9 8,6 1.100,0 1.314,3 5,4 388,0 2.635,4 2.200,0

1999. 12. 1.715,5 -1.519,4 196,1 -159,1 16,6 1.003,2 1.449,4 6,3 285,5 2.601,9 2.798,1

2000. 12. 1.988,3 -1.577,3 411,0 -129,0 9,3 1.673,1 874,9 10,9 424,2 2.863,4 3.274,4

2001. 12. 4.098,9 -1.556,5 2.542,5 -318,7 25,4 1.430,8 1.142,8 20,0 712,6 3.012,8 5.555,2

2002. 12. 3.980,5 -1.794,8 2.185,7 -385,1 28,7 1.254,7 1.442,2 27,8 1.495,8 3.864,1 6.049,8

2003. 12. 4.382,6 -2.438,0 1.944,6 -467,5 21,5 1.166,7 1.859,6 40,2 2.010,3 4.630,7 6.575,3

2004. 12. 5.412,8 -2.652,1 2.760,8 -443,0 24,7 691,7 2.478,2 60,1 2.652,9 5.464,6 8.225,4

2005. 12. 6.348,9 -3.560,3 2.788,6 -552,5 31,5 695,0 3.244,0 67,9 3.488,8 6.974,6 9.763,2

2006. 12. 7.836,7 -4.075,8 3.760,8 -971,4 62,3 634,4 4.086,1 89,4 4.450,8 8.351,6 12.112,4

2007. 12. 10.285,0 -5.166,6 5.118,4 -2.377,8 96,1 626,7 5.315,7 159,6 5.793,5 9.613,8 14.732,2

2008. 12. 9.429,7 -6.312,9 3.116,8 -1.655,2 148,3 629,2 6.751,6 169,2 6.804,5 12.847,5 15.964,3

2009. 12. 9.430,9 -5.744,9 3.685,9 -1.294,1 195,6 636,1 6.682,5 103,0 6.411,3 12.734,3 16.420,2

2010. 12. 9.300,8 -4.784,6 4.516,3 -996,4 270,8 749,1 6.965,5 80,2 6.424,3 13.493,6 18.009,8

2011. 12. 9.175,9 -4.177,9 4.997,9 -439,7 323,1 768,8 7.166,9 94,0 6.770,1 14.683,2 19.681,1

2011. 07. 9.089,9 -4.709,1 4.380,8 -727,0 276,4 740,0 7.339,9 84,2 6.576,3 14.289,9 18.670,7

08. 9.226,4 -4.608,1 4.618,3 -741,3 285,1 733,0 7.332,0 83,9 6.561,1 14.253,8 18.872,1

09. 9.182,0 -4.664,9 4.517,2 -683,5 284,2 764,7 7.323,4 84,4 6.568,7 14.341,9 18.859,1

10. 9.091,9 -4.559,6 4.532,3 -665,7 291,7 728,0 7.368,0 87,1 6.588,3 14.397,4 18.929,6

11. 9.168,5 -4.659,3 4.509,3 -662,3 298,9 755,1 7.416,8 86,9 6.574,0 14.469,4 18.978,7

12. 9.175,9 -4.177,9 4.997,9 -439,7 323,1 768,8 7.166,9 94,0 6.770,1 14.683,2 19.681,1

2012. 01. 8.974,9 -4.042,0 4.932,9 -409,0 321,2 765,4 7.185,7 86,3 6.760,3 14.709,9 19.642,8

02. 8.779,4 -3.901,4 4.878,0 -354,7 317,5 783,6 7.231,2 82,3 6.728,8 14.788,6 19.666,6

03. 8.686,0 -3.910,6 4.775,4 -321,2 312,1 796,3 7.256,5 89,1 6.760,3 14.892,9 19.668,4

04. 8.599,7 -3.885,7 4.714,0 -269,9 321,8 793,7 7.311,3 86,7 6.807,5 15.051,2 19.765,2

05. 8.681,3 -3.961,5 4.719,7 -257,8 321,5 810,2 7.353,3 99,9 6.861,2 15.188,4 19.908,1

06. 8.663,0 -3.903,5 4.759,5 -248,6 312,0 807,4 7.335,9 87,9 6.884,8 15.179,3 19.938,9

07. 8.801,5 -3.944,0 4.857,4 -126,9 365,3 810,3 7.330,3 71,3 6.892,8 15.343,1 20.200,5

08. 8.899,4 -4.006,6 4.892,8 -116,9 372,0 803,0 7.405,9 67,4 6.888,2 15.419,6 20.312,4

09. 8.899,9 -3.916,1 4.983,7 -227,3 383,7 787,4 7.437,7 69,3 6.884,9 15.335,8 20.319,5

Revidirani podaci za period januar 2006. - juli 2012. godine zbog usklađivanja sa metodologijom za izradu finansijskih izvještaja CBBiH.

Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. ažurirane na osnovu nove metodologije. Vidi napomenu na strani 250.Napomena: Monetarni pregled prikazuje konsolidovane podatke Bilansa stanja CBBiH - monetarnih vlasti (tabela 10) i konsolidovanog bilansa komercijalnih banaka BiH (tabela 11). Neto strana aktiva predstavlja razliku između zbira stranih aktiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH i zbira stranih pasiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih sektora uz napomenu da su potraživanja od centralne vlade iskazana u neto iznosu, tj. umanjena za depozite centralne vlade kod CBBiH i kod komercijalnih banaka BiH. Centralna vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko Distrikta. Prema novoj metodologiji, fondovi socijalne sigurnosti/zaštite se klasifikuju na nivo centralne vlade kao entitetski vanbudžetski fondovi, što se direktno odražava na podatke o neto potraživanjima od centralne vlade u Monetarnom pregledu.

Revised data for the period January 2006 - July 2012 due to harmonization with the methodology for making financial reports of the CBBH.

Data series for period January 2006 – September 2011 are updated based on new methodology. See note on page 250.Note: The monetary survey represents the consolidated data from the Balance Sheet of the CBBH - monetary authorities (table 10) and the Consolidated balance sheet of commercial banks of Bosnia and Herzegovina (table 11). Foreign assets (net) represent the difference between total CBBH foreign assets - the monetary authorities and commercial banks and CBBH total foreign liabilities - the monetary authorities and commercial banks. Claims on resident sectors represent commercial banks' claims on all domestic sectors, but it should be noted that claims on central government are presented in net amounts, i.e. they are reduced by the deposits of central government with the CBBH and with BH commercial banks. The central government consists of BH Institutions, entities' governements, entities' social security funds and of BRčko District. According to new methodology, social security funds are classified on the central government level as entities extrabudgetary funds, which has a direct impact on data about net claims from the central government in Monetary survey.


157

T09: Monetarni pregled - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

Т09: Монетарни преглед - на крају периода, у милионима КМ -

AKTIVANeto inozemna aktiva Potraživanja od domaćih sektora

Godina Mjesec Inozemna aktiva

Inozemna pasiva

Potraživanja od središnje vlade

(neto)

Potraživanja od kantona i

općina

Potraživanja od nefinan-

cijskih javnih poduzeća

Potraživanja od nefinancijskih

privatnih poduzeća


financijskih institucija


Ukupno

АКТИВА

Нето страна актива Потраживања од домаћих сектора

Година Мјесец Страна актива

Страна пасиваs

Потраживања од централне владе (нето)

Потрживања од кантона и

општина

Потраживања од нефинансијских

јавних предузећа

Потраживања од

нефинансијских приватних предузећа

Потраживања од осталих

финансијских институција


домаћих сектора Укупно

1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 = 6+...+11 13 = 5+12

1997. 12. 1.157,8 -1.658,3 -500,5 -187,9 4,8 1.243,6 1.034,8 8,3 163,6 2.267,2 1.766,7

1998. 12. 1.170,5 -1.605,8 -435,4 -180,9 8,6 1.100,0 1.314,3 5,4 388,0 2.635,4 2.200,0

1999. 12. 1.715,5 -1.519,4 196,1 -159,1 16,6 1.003,2 1.449,4 6,3 285,5 2.601,9 2.798,1

2000. 12. 1.988,3 -1.577,3 411,0 -129,0 9,3 1.673,1 874,9 10,9 424,2 2.863,4 3.274,4

2001. 12. 4.098,9 -1.556,5 2.542,5 -318,7 25,4 1.430,8 1.142,8 20,0 712,6 3.012,8 5.555,2

2002. 12. 3.980,5 -1.794,8 2.185,7 -385,1 28,7 1.254,7 1.442,2 27,8 1.495,8 3.864,1 6.049,8

2003. 12. 4.382,6 -2.438,0 1.944,6 -467,5 21,5 1.166,7 1.859,6 40,2 2.010,3 4.630,7 6.575,3

2004. 12. 5.412,8 -2.652,1 2.760,8 -443,0 24,7 691,7 2.478,2 60,1 2.652,9 5.464,6 8.225,4

2005. 12. 6.348,9 -3.560,3 2.788,6 -552,5 31,5 695,0 3.244,0 67,9 3.488,8 6.974,6 9.763,2

2006. 12. 7.836,7 -4.075,8 3.760,8 -971,4 62,3 634,4 4.086,1 89,4 4.450,8 8.351,6 12.112,4

2007. 12. 10.285,0 -5.166,6 5.118,4 -2.377,8 96,1 626,7 5.315,7 159,6 5.793,5 9.613,8 14.732,2

2008. 12. 9.429,7 -6.312,9 3.116,8 -1.655,2 148,3 629,2 6.751,6 169,2 6.804,5 12.847,5 15.964,3

2009. 12. 9.430,9 -5.744,9 3.685,9 -1.294,1 195,6 636,1 6.682,5 103,0 6.411,3 12.734,3 16.420,2

2010. 12. 9.300,8 -4.784,6 4.516,3 -996,4 270,8 749,1 6.965,5 80,2 6.424,3 13.493,6 18.009,8

2011. 12. 9.175,9 -4.177,9 4.997,9 -439,7 323,1 768,8 7.166,9 94,0 6.770,1 14.683,2 19.681,1

2011. 07. 9.089,9 -4.709,1 4.380,8 -727,0 276,4 740,0 7.339,9 84,2 6.576,3 14.289,9 18.670,7

08. 9.226,4 -4.608,1 4.618,3 -741,3 285,1 733,0 7.332,0 83,9 6.561,1 14.253,8 18.872,1

09. 9.182,0 -4.664,9 4.517,2 -683,5 284,2 764,7 7.323,4 84,4 6.568,7 14.341,9 18.859,1

10. 9.091,9 -4.559,6 4.532,3 -665,7 291,7 728,0 7.368,0 87,1 6.588,3 14.397,4 18.929,6

11. 9.168,5 -4.659,3 4.509,3 -662,3 298,9 755,1 7.416,8 86,9 6.574,0 14.469,4 18.978,7

12. 9.175,9 -4.177,9 4.997,9 -439,7 323,1 768,8 7.166,9 94,0 6.770,1 14.683,2 19.681,1

2012. 01. 8.974,9 -4.042,0 4.932,9 -409,0 321,2 765,4 7.185,7 86,3 6.760,3 14.709,9 19.642,8

02. 8.779,4 -3.901,4 4.878,0 -354,7 317,5 783,6 7.231,2 82,3 6.728,8 14.788,6 19.666,6

03. 8.686,0 -3.910,6 4.775,4 -321,2 312,1 796,3 7.256,5 89,1 6.760,3 14.892,9 19.668,4

04. 8.599,7 -3.885,7 4.714,0 -269,9 321,8 793,7 7.311,3 86,7 6.807,5 15.051,2 19.765,2

05. 8.681,3 -3.961,5 4.719,7 -257,8 321,5 810,2 7.353,3 99,9 6.861,2 15.188,4 19.908,1

06. 8.663,0 -3.903,5 4.759,5 -248,6 312,0 807,4 7.335,9 87,9 6.884,8 15.179,3 19.938,9

07. 8.801,5 -3.944,0 4.857,4 -126,9 365,3 810,3 7.330,3 71,3 6.892,8 15.343,1 20.200,5

08. 8.899,4 -4.006,6 4.892,8 -116,9 372,0 803,0 7.405,9 67,4 6.888,2 15.419,6 20.312,4

09. 8.899,9 -3.916,1 4.983,7 -227,3 383,7 787,4 7.437,7 69,3 6.884,9 15.335,8 20.319,5

Revidirani podaci za period siječanj 2006. - srpanj 2012. godine zbog usklađivanja sa metodologijom za izradu financijskih izvještaja CBBiH.

Serije podataka za razdoblje siječanj 2006. – rujan 2011. ažurirane na osnovi nove metodologije. Vidi napomenu na strani 251.Napomena: Monetarni pregled prikazuje konsolidirane podatke Bilance stanja CBBiH - monetarnih vlasti (tablica 10) i Konsolidirane bilance komercijalnih banaka BiH (tablica 11). Neto inozemna aktiva predstavlja razliku između zbroja stranih aktiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH i zbroja stranih pasiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih sektora uz napomenu da su potraživanja od središnje vlade iskazana u neto iznosu, tj. umanjena za depozite središnje vlade kod CBBiH i kod komercijalnih banaka BiH. Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove socijalne sigurnosti i Brčko Distrikta. Prema novoj metodologiji, fondovi socijalne sigurnosti/zaštite se klasificiraju na razinu središnje vlade kao entitetski izvanproračunski fondovi, što se izravno odražava na podatke o neto potraživanjima od središnje vlade u Monetarnom pregledu.

Ревидирани подаци за период јануар 2006. - јули 2012. године због усклађивања са методологијом за израду финансијских извјештаја ЦББиХ.

Серије података за период јануар 2006. – септембар 2011. ажуриране на основу нове методологије. Види напомену на страни 251.Напомена: Монетарни преглед приказује консолидоване податке Биланса стања ЦББиХ - монетарних власти (табела 10) и Консолидованог биланса комерцијалних банака БиХ (табела 11). Нето страна актива представља разлику између збира страних актива ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ и збира страних пасива ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ. Потраживања од домаћих сектора представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих сектора уз напомену да су потраживања од централне владе исказана у нето износу, тј. умањена за депозите централне владе код ЦББиХ и код комерцијалних банака БиХ. Централна влада представља институције БиХ, владе ентитета, ентитетске фондове социјалне сигурности и Брчко Дистрикта. Према новој методологији, Фондови социјалне сигурности/заштите се класификују на ниво централне владе као ентитетски ванбуџетски фондови, што се директно одражава на податке о нето потраживањима од централне владе у Монетарном прегледу.


158

T09: Monetarni pregled - na kraju perioda, u milionima KM -

T09: Monetary Survey - end of period, in millions of KM -

PASIVALIABILITIES

Novčana masa (M2)

Broad Money (M2)

Novac (M1) Kvazi novac (QM)

Money (M1) Quasi Money (QM)

God

ina

Mje

sec

Got

ovin

a iz

van

bana

ka

Pren

osiv

i dep

oziti

u

dom

aćoj

val

uti

Pren

osiv

i dep

oziti

u

stra

noj v

alut

i

Ost

ali d

epoz

iti u

do

mać

oj v

alut

i

Ost

ali d

epoz

iti u

st

rano

j val

uti

Vrije

dnos

ni p

apiri

Kre

diti

Dio

nice

i dr

ugi

kapi

tal

Ost

ale

stav

ke

(net

o)

Uku

pno

Year

Mon

th

Curr

ency

out

side

ba

nks

Tran

sfer

able

de

posi

ts in

dom

. cu

rr.

Tran

sfer

able

de

posi

ts in

fore

ign

curr

.

Oth

er d

epos

its in

do

m. c

urr.

Oth

er d

epos

its in

fo

reig

n cu

rr.

Secu

ritie

s ot

her

than

sha

res

Loan

s

Shar

es a

nd o

ther

eq

uity

Oth

er it

ems

(net

)

Tota

l

1 2 3 4 5=3+4 6 7 8 9=6+7+8 10=5+9 11 12 13 14 15=10+...+14

1997. 12. 112,52 139,16 251,68 553,66 9,56 363,26 926,48 1.178,16 14,16 0,00 0,00 574,38 1.766,69

1998. 12. 162,50 147,50 309,99 762,06 7,95 466,96 1.236,97 1.546,96 10,56 0,00 0,00 642,50 2.200,02

1999. 12. 515,28 584,63 1.099,91 465,46 22,41 577,26 1.065,12 2.165,03 8,69 0,00 0,00 624,33 2.798,05

2000. 12. 651,73 749,98 1.401,70 559,50 77,88 428,24 1.065,62 2.467,32 4,41 0,00 0,00 802,71 3.274,44

2001. 12. 1.673,88 1.018,44 2.692,32 928,47 140,88 907,66 1.977,02 4.669,34 0,08 0,00 0,00 885,82 5.555,24

2002. 12. 1.734,37 1.273,25 3.007,62 817,07 272,22 974,37 2.063,66 5.071,28 0,09 0,00 0,00 978,47 6.049,84

2003. 12. 1.601,30 1.512,14 3.113,45 818,31 461,87 1.102,52 2.382,70 5.496,15 0,00 0,00 0,00 1.079,15 6.575,30

2004. 12. 1.670,55 1.864,89 3.535,44 988,10 703,40 1.604,63 3.296,12 6.831,57 0,00 0,00 0,00 1.393,85 8.225,42

2005. 12. 1.729,13 2.373,63 4.102,75 1.154,83 818,09 1.999,42 3.972,34 8.075,09 0,00 0,00 0,00 1.688,13 9.763,22

2006. 12. 1.978,3 2.761,4 4.739,8 692,0 1.365,4 3.105,4 5.162,8 9.902,6 0,0 114,0 1.908,9 187,0 12.112,4

2007. 12. 2.185,3 3.546,6 5.731,9 834,5 1.726,5 3.661,1 6.222,0 11.953,9 5,2 106,1 2.366,0 300,9 14.732,2

2008. 12. 2.302,4 3.388,8 5.691,2 1.108,0 1.776,2 3.864,7 6.748,8 12.440,0 17,9 264,3 2.785,2 457,0 15.964,3

2009. 12. 2.009,5 3.536,3 5.545,8 1.078,7 1.844,3 4.241,0 7.164,0 12.709,8 13,6 446,7 2.835,6 414,5 16.420,2

2010. 12. 2.210,8 3.689,2 5.900,0 1.210,6 1.991,0 4.526,4 7.727,9 13.627,9 9,1 595,1 3.055,8 721,9 18.009,8

2011. 12. 2.366,4 3.819,0 6.185,5 1.100,1 2.285,7 4.846,9 8.232,7 14.418,1 0,0 675,3 3.606,4 981,3 19.681,1

2011. 07. 2.317,0 3.731,9 6.048,9 1.138,5 2.135,5 4.725,7 7.999,7 14.048,6 0,0 643,0 3.190,0 789,1 18.670,7

08. 2.316,7 3.807,6 6.124,3 1.140,6 2.146,9 4.769,4 8.056,9 14.181,2 0,0 641,3 3.240,1 809,5 18.872,1

09. 2.252,7 3.816,7 6.069,4 1.121,2 2.156,2 4.786,0 8.063,5 14.132,9 0,0 651,8 3.256,7 817,7 18.859,1

10. 2.241,1 3.809,5 6.050,6 1.052,3 2.181,5 4.859,9 8.093,7 14.144,3 0,0 674,2 3.307,6 803,5 18.929,6

11. 2.237,4 3.749,4 5.986,8 963,0 2.225,0 4.957,9 8.145,8 14.132,6 0,0 681,6 3.333,1 831,4 18.978,7

12. 2.366,4 3.819,0 6.185,5 1.100,1 2.285,7 4.846,9 8.232,7 14.418,1 0,0 675,3 3.606,4 981,3 19.681,1

2012. 01. 2.298,1 3.805,6 6.103,6 1.081,1 2.327,6 4.800,4 8.209,1 14.312,7 0,0 668,7 3.645,6 1.015,8 19.642,8

02. 2.323,3 3.723,9 6.047,2 1.118,6 2.375,2 4.798,6 8.292,4 14.339,6 0,0 672,2 3.646,2 1.008,5 19.666,6

03. 2.330,1 3.745,4 6.075,5 1.060,0 2.377,3 4.794,7 8.232,0 14.307,4 0,0 674,2 3.685,6 1.001,1 19.668,4

04. 2.362,7 3.766,9 6.129,6 1.034,1 2.409,0 4.843,2 8.286,3 14.415,9 0,0 683,0 3.665,5 1.000,7 19.765,2

05. 2.328,9 3.782,0 6.110,9 1.037,7 2.441,8 4.880,2 8.359,7 14.470,6 0,0 698,1 3.719,6 1.019,9 19.908,1

06. 2.356,7 3.714,1 6.070,7 1.090,8 2.424,8 4.912,8 8.428,5 14.499,2 0,0 714,8 3.722,1 1.002,7 19.938,9

07. 2.416,9 3.884,0 6.300,9 1.085,7 2.373,5 4.898,6 8.357,9 14.658,7 0,0 716,2 3.789,8 1.035,7 20.200,5

08. 2.428,8 3.920,9 6.349,7 1.072,9 2.426,9 4.918,2 8.418,0 14.767,7 0,0 725,1 3.806,7 1.012,9 20.312,4

09. 2.421,4 3.787,9 6.209,4 1.037,4 2.515,5 4.978,3 8.531,2 14.740,5 0,0 719,8 3.826,8 1.032,3 20.319,5

Revidirani podaci za period januar 2006. - juli 2012. godine zbog usklađivanja sa metodologijom za izradu finansijskih izvještaja CBBiH.

Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. ažurirane na osnovu nove metodologije. Vidi napomenu na strani 250.Napomena: Novac M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Kvazi-novac QM obuhvata ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. Ostalu pasivu čine vrijednosni papiri, krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto). Prema novoj metodologiji, kao posebni finansijski instrumenti na strani pasive se iskazuju krediti (uz koje se dodaje obračunata kamata), kao i dionice i drugi kapital. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. U ostale stavke (neto) su takođe uključeni i ograničeni depoziti, protivstavke fondova i vladini fondovi za kreditiranje.

Revised data for the period January 2006 - July 2012 due to harmonization with the methodology for making financial reports of the CBBH.

Data series for period January 2006 – September 2011 updated based on new methodology. See note on page 250.Note: Money M1 comprises currency outside banks, transferable deposits in the domestic currency of all domestic sectors (except the deposits of the central government). Quasi money QM comprises other deposits in the domestic currency, transferable and other deposits in foreign currency of all domestic sectors (except the deposits of the central government). Money supply M2 comprises monetary aggregates, money M1 and quasi money QM. Other liabilities include securities other than shares, loans, shares and other equity and other items (net). According to a new methodology, separate financial instruments are presented on the side liabilities as loans (with which the added interest calculated), and shares and other equity. Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of assets. Other items (net) also comprises restricted deposits, counterpart funds and government lending funds.


159

T09: Monetarni pregled - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

Т09: Монетарни преглед - на крају периода, у милионима КМ -

PASIVAПАСИВА

Novčana masa (M2)

Новчана маса (М2)

Novac (M1) Kvazi novac (QM)

Новац (М1) Квази-новац (QМ)

God

ina

Mje

sec

Got

ovin

a iz

van

bana

ka

Pren

osiv

i dep

oziti

u

dom

aćoj

val

uti

Pren

osiv

i dep

oziti

u

inoz

emno

j val

uti

Ost

ali d

epoz

iti u

do

mać

oj v

alut

i

Ost

ali d

epoz

iti u

in

ozem

noj v

alut

i

Vrije

dnos

ni p

apiri

Kre

diti

Dio

nice

i dr

ugi

kapi

tal

Ost

ale

stav

ke

(net

o)

Uku

pno

Годи

на

Мје

сец

Гото

вина

изв

ан

бана

ка

Пре

носи

ви

депо

зити

у

дом

аћој

вал

ути

Пре

носи

ви

депо

зити

у

стра

ној в

алут

и

Ост

али

депо

зити

у

дом

аћој

вал

ути

Ост

али

депо

зити

у

стра

ној в

алут

и

Харт

ије

од

вриј

едно

ст

Кред

ити

Акц

ије

и др

уги

капи

тал

Ост

але

став

ке

(нет

о)

Укуп

но

1 2 3 4 5=3+4 6 7 8 9=6+7+8 10=5+9 11 12 13 14 15=10+...+14

1997. 12. 112,52 139,16 251,68 553,66 9,56 363,26 926,48 1.178,16 14,16 0,00 0,00 574,38 1.766,69

1998. 12. 162,50 147,50 309,99 762,06 7,95 466,96 1.236,97 1.546,96 10,56 0,00 0,00 642,50 2.200,02

1999. 12. 515,28 584,63 1.099,91 465,46 22,41 577,26 1.065,12 2.165,03 8,69 0,00 0,00 624,33 2.798,05

2000. 12. 651,73 749,98 1.401,70 559,50 77,88 428,24 1.065,62 2.467,32 4,41 0,00 0,00 802,71 3.274,44

2001. 12. 1.673,88 1.018,44 2.692,32 928,47 140,88 907,66 1.977,02 4.669,34 0,08 0,00 0,00 885,82 5.555,24

2002. 12. 1.734,37 1.273,25 3.007,62 817,07 272,22 974,37 2.063,66 5.071,28 0,09 0,00 0,00 978,47 6.049,84

2003. 12. 1.601,30 1.512,14 3.113,45 818,31 461,87 1.102,52 2.382,70 5.496,15 0,00 0,00 0,00 1.079,15 6.575,30

2004. 12. 1.670,55 1.864,89 3.535,44 988,10 703,40 1.604,63 3.296,12 6.831,57 0,00 0,00 0,00 1.393,85 8.225,42

2005. 12. 1.729,13 2.373,63 4.102,75 1.154,83 818,09 1.999,42 3.972,34 8.075,09 0,00 0,00 0,00 1.688,13 9.763,22

2006. 12. 1.978,3 2.761,4 4.739,8 692,0 1.365,4 3.105,4 5.162,8 9.902,6 0,0 114,0 1.908,9 187,0 12.112,4

2007. 12. 2.185,3 3.546,6 5.731,9 834,5 1.726,5 3.661,1 6.222,0 11.953,9 5,2 106,1 2.366,0 300,9 14.732,2

2008. 12. 2.302,4 3.388,8 5.691,2 1.108,0 1.776,2 3.864,7 6.748,8 12.440,0 17,9 264,3 2.785,2 457,0 15.964,3

2009. 12. 2.009,5 3.536,3 5.545,8 1.078,7 1.844,3 4.241,0 7.164,0 12.709,8 13,6 446,7 2.835,6 414,5 16.420,2

2010. 12. 2.210,8 3.689,2 5.900,0 1.210,6 1.991,0 4.526,4 7.727,9 13.627,9 9,1 595,1 3.055,8 721,9 18.009,8

2011. 12. 2.366,4 3.819,0 6.185,5 1.100,1 2.285,7 4.846,9 8.232,7 14.418,1 0,0 675,3 3.606,4 981,3 19.681,1

2011. 07. 2.317,0 3.731,9 6.048,9 1.138,5 2.135,5 4.725,7 7.999,7 14.048,6 0,0 643,0 3.190,0 789,1 18.670,7

08. 2.316,7 3.807,6 6.124,3 1.140,6 2.146,9 4.769,4 8.056,9 14.181,2 0,0 641,3 3.240,1 809,5 18.872,1

09. 2.252,7 3.816,7 6.069,4 1.121,2 2.156,2 4.786,0 8.063,5 14.132,9 0,0 651,8 3.256,7 817,7 18.859,1

10. 2.241,1 3.809,5 6.050,6 1.052,3 2.181,5 4.859,9 8.093,7 14.144,3 0,0 674,2 3.307,6 803,5 18.929,6

11. 2.237,4 3.749,4 5.986,8 963,0 2.225,0 4.957,9 8.145,8 14.132,6 0,0 681,6 3.333,1 831,4 18.978,7

12. 2.366,4 3.819,0 6.185,5 1.100,1 2.285,7 4.846,9 8.232,7 14.418,1 0,0 675,3 3.606,4 981,3 19.681,1

2012. 01. 2.298,1 3.805,6 6.103,6 1.081,1 2.327,6 4.800,4 8.209,1 14.312,7 0,0 668,7 3.645,6 1.015,8 19.642,8

02. 2.323,3 3.723,9 6.047,2 1.118,6 2.375,2 4.798,6 8.292,4 14.339,6 0,0 672,2 3.646,2 1.008,5 19.666,6

03. 2.330,1 3.745,4 6.075,5 1.060,0 2.377,3 4.794,7 8.232,0 14.307,4 0,0 674,2 3.685,6 1.001,1 19.668,4

04. 2.362,7 3.766,9 6.129,6 1.034,1 2.409,0 4.843,2 8.286,3 14.415,9 0,0 683,0 3.665,5 1.000,7 19.765,2

05. 2.328,9 3.782,0 6.110,9 1.037,7 2.441,8 4.880,2 8.359,7 14.470,6 0,0 698,1 3.719,6 1.019,9 19.908,1

06. 2.356,7 3.714,1 6.070,7 1.090,8 2.424,8 4.912,8 8.428,5 14.499,2 0,0 714,8 3.722,1 1.002,7 19.938,9

07. 2.416,9 3.884,0 6.300,9 1.085,7 2.373,5 4.898,6 8.357,9 14.658,7 0,0 716,2 3.789,8 1.035,7 20.200,5

08. 2.428,8 3.920,9 6.349,7 1.072,9 2.426,9 4.918,2 8.418,0 14.767,7 0,0 725,1 3.806,7 1.012,9 20.312,4

09. 2.421,4 3.787,9 6.209,4 1.037,4 2.515,5 4.978,3 8.531,2 14.740,5 0,0 719,8 3.826,8 1.032,3 20.319,5

Revidirani podaci za period siječanj 2006. - srpanj 2012. godine zbog usklađivanja sa metodologijom za izradu financijskih izvještaja CBBiH.

Serije podataka za razdoblje siječanj 2006. – rujan 2011. ažurirane na osnovi nove metodologije. Vidi napomenu na strani 251.Napomena: Novac M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Kvazi-novac QM obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. Ostalu pasivu čine vrijednosnice, krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto). Prema novoj metodologiji, kao posebni financijski instrumenti na strani pasive se iskazuju krediti (uz koje se dodaje obračunata kamata), kao i dionice i drugi kapital. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. U ostale stavke (neto) su također uključeni i ograničeni depoziti, protustavke fondova i vladini fondovi za kreditiranje.

Ревидирани подаци за период јануар 2006. - јули 2012. године због усклађивања са методологијом за израду финансијских извјештаја ЦББиХ.

Серије података за период јануар 2006. – септембар 2011. ажуриране на основу нове методологије. Види напомену на страни 251.Напомена: Новац М1 чине готовина изван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Квази-новац QМ обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ. Осталу пасиву чине хартије од вриједности, кредити, акције и други капитал и остале ставке (нето). Према новој методологији, као посебни финансијски инструменти на страни пасиве се исказују кредити (уз које се додаје обрачуната камата), као и акције и други капитал. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. У остале ставке (нето) су такође укључени и ограничени депозити, противставке фондова и владини фондови за кредитирање.


160

T10: Bilans stanja CBBiH - na kraju perioda, u milionima KM -

T10: Balance Sheet of the CBBH - end of period, in millions of KM -

AKTIVA PASIVAASSETS LIABILITIES

Rezervni novac

Reserve Money

Godina Mjesec Strana aktiva

Potraživanja od

domaćih sektora

UkupnoGotovina

izvan mon-etarnih vlasti

Strana pasiva

Depoziti centralne

vlade

Dionice i drugi

kapital

Ostale stavke(neto)

Ukupno

Year Month Foreign Assets

Claims on Resident

SectorTotal

Cash Outside monetary authorities

Foreign Liabilities

Deposits of CentralGovern-

ment

Shares and Other

Equity

Other Items (Net)

Total

1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 = 7+...+11

1997. 12. 144,1 0,0 144,1 114,6 160,1 0,0 0,1 0,4 -16,6 144,1

1998. 12. 283,3 0,0 283,3 167,5 246,5 0,0 7,3 29,5 -0,1 283,3

1999. 12. 867,1 0,0 867,1 538,4 827,6 0,1 9,1 33,7 -3,3 867,1

2000. 12. 1.027,7 0,0 1.027,7 695,9 957,9 0,2 10,3 58,5 0,7 1.027,7

2001. 12. 2.735,0 0,2 2.735,1 1.806,0 2.542,9 30,0 48,7 121,5 -7,9 2.735,1

2002. 12. 2.511,9 0,2 2.512,0 1.868,7 2.318,5 1,2 26,7 180,7 -15,1 2.512,0

2003. 12. 2.820,7 1,0 2.821,7 1.721,9 2.609,1 1,0 18,6 214,7 -21,8 2.821,7

2004 12. 3.506,8 1,8 3.508,5 1.817,4 3.240,8 1,0 44,6 226,5 -4,3 3.508,5

2005. 12. 4.252,3 1,9 4.254,3 1.907,2 3.972,4 1,0 37,7 245,0 -1,8 4.254,3

2006. 12. 5.479,5 2,3 5.481,8 2.154,2 5.056,6 1,0 126,1 301,0 -2,9 5.481,8

2007. 12. 6.726,3 2,2 6.728,5 2.439,7 6.229,0 0,9 74,8 386,4 37,4 6.728,5

2008. 12. 6.323,6 2,1 6.325,6 2.552,4 5.704,0 1,0 23,4 499,3 97,9 6.325,6

2009. 12. 6.239,9 1,9 6.241,8 2.267,7 5.648,9 0,9 56,7 502,5 33,0 6.241,8

2010. 12. 6.485,5 1,8 6.487,3 2.497,5 5.899,7 1,4 69,8 533,9 -17,5 6.487,3

2011. 12. 6.451,4 1,6 6.453,0 2.645,1 5.848,9 1,1 66,2 547,6 -10,8 6.453,0

2011. 07. 6.168,6 1,6 6.170,2 2.592,8 5.577,1 1,0 84,5 544,2 -36,6 6.170,2

08. 6.293,2 1,7 6.294,8 2.625,8 5.654,3 1,5 106,9 570,4 -38,3 6.294,8

09. 6.271,3 1,7 6.272,9 2.561,3 5.624,3 1,0 119,8 565,7 -38,0 6.272,9

10. 6.233,8 1,6 6.235,4 2.553,3 5.593,9 1,0 110,2 568,4 -38,1 6.235,4

11. 6.259,9 1,6 6.261,5 2.546,7 5.632,4 1,0 81,2 585,0 -38,1 6.261,5

12. 6.451,4 1,6 6.453,0 2.645,1 5.848,9 1,1 66,2 547,6 -10,8 6.453,0

2012. 01. 6.326,9 1,6 6.328,5 2.620,4 5.648,6 1,1 130,7 560,6 -12,5 6.328,5

02. 6.204,8 1,5 6.206,3 2.639,8 5.535,8 1,1 127,6 553,9 -12,2 6.206,3

03. 6.141,6 1,8 6.143,4 2.633,4 5.463,5 1,0 136,3 554,5 -12,0 6.143,4

04. 5.959,8 1,6 5.961,3 2.679,1 5.312,9 1,3 131,3 555,8 -40,0 5.961,3

05. 5.756,5 1,6 5.758,1 2.651,0 5.101,6 1,5 134,8 559,9 -39,7 5.758,1

06. 5.914,6 1,7 5.916,4 2.651,3 5.259,2 1,3 135,6 559,6 -39,2 5.916,4

07. 5.918,9 1,6 5.920,4 2.745,2 5.263,5 1,6 118,2 583,8 -46,8 5.920,4

08. 6.254,6 1,5 6.256,1 2.744,7 5.621,5 1,3 96,1 583,8 -46,7 6.256,1

09. 6.318,4 1,7 6.320,1 2.733,2 5.605,3 1,1 171,3 589,0 -46,6 6.320,1

Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. ažurirane na osnovu nove metodologije. Napomena: Strana aktiva Centralne banke BiH – monetarnih vlasti obuhvata zlato, devize u trezoru CBBiH, devizne depozite kod inostranih banaka, raspolaganje SDR-om, strane vrijednosne papire i ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja od radnika CBBiH za date dugoročne kredite i potraživanja od komercijalnih banaka po osnovu računa poravnanja. Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) čine gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim centralne vlade) kod monetarnih vlasti. Gotovina izvan banaka predstavlja gotov novac u opticaju izvan centralne banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Strana pasiva CBBiH obuhvata kratkoročne obaveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata i ostale kratkoročne obaveze prema nerezidentima i obaveze prema MMF-u (računi 1 i 2). Depoziti centralne vlade kod CBBiH predstavljaju prenosive i ostale depozite institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko Distrikta u domaćoj valuti. Dionice i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, rezultat tekuće godine, opšte i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive.

Data series for period January 2006 – September 2011 updated based on new methodology.

Note: The CBBH (monetary authorities) foreign assets comprise gold, foreign currency in CBBH vault, foreign currency deposits with foreign banks, SDR holdings, foreign securities and other. Claims on private sector consist of claims on employees of CBBH for the long-term credits given to them and claims on commercial banks – settlement accounts. Reserve money (primary money or monetary base) is comprised of cash outside monetary authorities, deposits of commercial banks and deposits of other domestic sectors (except for the central government) with monetary authorities. Cash outside banks represents cash in circulation outside the Central Bank (monetary authorities) and commercial banks. The CBBH foreign liabilities are comprised of short-term liabilities towards non-residents, deposits of non-residents and other short-term liabilities towards non-residents and liabilities towards the IMF (Account 1 and 2). Deposits of central government with CBBH are deposits of BH Institutions, entity governments, entity social security funds and of Brčko District in local currency. Shares and other capital comprise the equity, current year result, general and special reserves and valuation adjustment. Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of assets.


161

T10: Bilanca stanja CBBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T10: Биланс стања ЦББиХ - на крају периода, у милионима КМ -

AKTIVA PASIVAАКТИВА ПАСИВА

Rezervi novac

Резервни новац

Godina Mjesec Inozemna aktiva

Potraživanja od

domaćih sektora

Ukupno

Gotovina izvan

monetarnih vlasti

Inozemna pasiva

Depoziti središnje

vlade

Dionice i drugi kapital

Ostale stavke (neto)

Ukupno

Година Мјесец Страна актива


домаћих сектора

УкупноГотовина ван монетарних

власти


Депозити централне

владе

Акције и други капитал

Остале ставке (нето)

Укупно

1 2 3 4 5 = 3+4 6 7 8 9 10 11 12 =7+...+11

1997. 12. 144,1 0,0 144,1 114,6 160,1 0,0 0,1 0,4 -16,6 144,1

1998. 12. 283,3 0,0 283,3 167,5 246,5 0,0 7,3 29,5 -0,1 283,3

1999. 12. 867,1 0,0 867,1 538,4 827,6 0,1 9,1 33,7 -3,3 867,1

2000. 12. 1.027,7 0,0 1.027,7 695,9 957,9 0,2 10,3 58,5 0,7 1.027,7

2001. 12. 2.735,0 0,2 2.735,1 1.806,0 2.542,9 30,0 48,7 121,5 -7,9 2.735,1

2002. 12. 2.511,9 0,2 2.512,0 1.868,7 2.318,5 1,2 26,7 180,7 -15,1 2.512,0

2003. 12. 2.820,7 1,0 2.821,7 1.721,9 2.609,1 1,0 18,6 214,7 -21,8 2.821,7

2004 12. 3.506,8 1,8 3.508,5 1.817,4 3.240,8 1,0 44,6 226,5 -4,3 3.508,5

2005. 12. 4.252,3 1,9 4.254,3 1.907,2 3.972,4 1,0 37,7 245,0 -1,8 4.254,3

2006. 12. 5.479,5 2,3 5.481,8 2.154,2 5.056,6 1,0 126,1 301,0 -2,9 5.481,8

2007. 12. 6.726,3 2,2 6.728,5 2.439,7 6.229,0 0,9 74,8 386,4 37,4 6.728,5

2008. 12. 6.323,6 2,1 6.325,6 2.552,4 5.704,0 1,0 23,4 499,3 97,9 6.325,6

2009. 12. 6.239,9 1,9 6.241,8 2.267,7 5.648,9 0,9 56,7 502,5 33,0 6.241,8

2010. 12. 6.485,5 1,8 6.487,3 2.497,5 5.899,7 1,4 69,8 533,9 -17,5 6.487,3

2011. 12. 6.451,4 1,6 6.453,0 2.645,1 5.848,9 1,1 66,2 547,6 -10,8 6.453,0

2011. 07. 6.168,6 1,6 6.170,2 2.592,8 5.577,1 1,0 84,5 544,2 -36,6 6.170,2

08. 6.293,2 1,7 6.294,8 2.625,8 5.654,3 1,5 106,9 570,4 -38,3 6.294,8

09. 6.271,3 1,7 6.272,9 2.561,3 5.624,3 1,0 119,8 565,7 -38,0 6.272,9

10. 6.233,8 1,6 6.235,4 2.553,3 5.593,9 1,0 110,2 568,4 -38,1 6.235,4

11. 6.259,9 1,6 6.261,5 2.546,7 5.632,4 1,0 81,2 585,0 -38,1 6.261,5

12. 6.451,4 1,6 6.453,0 2.645,1 5.848,9 1,1 66,2 547,6 -10,8 6.453,0

2012. 01. 6.326,9 1,6 6.328,5 2.620,4 5.648,6 1,1 130,7 560,6 -12,5 6.328,5

02. 6.204,8 1,5 6.206,3 2.639,8 5.535,8 1,1 127,6 553,9 -12,2 6.206,3

03. 6.141,6 1,8 6.143,4 2.633,4 5.463,5 1,0 136,3 554,5 -12,0 6.143,4

04. 5.959,8 1,6 5.961,3 2.679,1 5.312,9 1,3 131,3 555,8 -40,0 5.961,3

05. 5.756,5 1,6 5.758,1 2.651,0 5.101,6 1,5 134,8 559,9 -39,7 5.758,1

06. 5.914,6 1,7 5.916,4 2.651,3 5.259,2 1,3 135,6 559,6 -39,2 5.916,4

07. 5.918,9 1,6 5.920,4 2.745,2 5.263,5 1,6 118,2 583,8 -46,8 5.920,4

08. 6.254,6 1,5 6.256,1 2.744,7 5.621,5 1,3 96,1 583,8 -46,7 6.256,1

09. 6.318,4 1,7 6.320,1 2.733,2 5.605,3 1,1 171,3 589,0 -46,6 6.320,1

Серије података за период јануар 2006. – септембар 2011. ажуриране на основу нове методологије.

Напомена: Страна актива Централне банке БиХ – монетарних власти обухвата злато, девизе у трезору ЦББиХ, девизне депозите код иностраних банака, располагање SDR-ом, стране хартије од вриједности и остало. Потраживања од домаћих сектора представљају потраживања од радника ЦББиХ за дате дугорочне кредите и потраживања од комерцијалних банака по основу рачуна поравнања. Резервни новац (примарни новац или монетарна база) чине готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Готовина изван банака представља готов новац у оптицају изван централне банке (монетарних власти) и готов новац изван комерцијалних банака. Страна пасива ЦББиХ обухвата краткорочне обавезе према нерезидентима, депозите нерезидената и остале краткорочне обавезе према нерезидентима и обавезе према ММФ-у (рачуни 1 и 2). Депозити централне владе код ЦББиХ представљају преносиве и остале депозите институција БиХ, влада ентитета, ентитетских Фондова социјалне сигурности и Брчко Дистрикта у домаћој валути. Акције и други капитал обухватају акцијски капитал, резултат текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно утврђивање вриједности. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе.

Serije podataka za razdoblje siječanj 2006. – rujan 2011. ažurirane na osnovi nove metodologije.

Napomena: Inozemna aktiva Centralne banke BiH – monetarnih vlasti obuhvaća zlato, devize u blagajni CBBiH, devizne depozite kod inozemnih banaka, raspolaganje SDR-om, inozemne vrijednosnice i ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja od radnika CBBiH za date dugoročne kredite i potraživanja od komercijalnih banaka po osnovi računa poravnanja. Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) čine gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Gotovina izvan banaka predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Inozemna pasiva CBBiH obuhvaća kratkoročne obveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata i ostale kratkoročne obveze prema nerezidentima i obveze prema MMF-u (računi 1 i 2). Depoziti središnje vlade kod CBBiH predstavljaju prenosive i ostale depozite institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih Fondova socijalne sigurnosti i Brčko Distrikta u domaćoj valuti. Dionice i drugi kapital obuhvaćaju dionički kapital, rezultat tekuće godine, opće i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive.


162

Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. ažurirane na osnovu nove metodologije.

Vidi napomenu na strani 250.Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne banke Republike Srpske, Brčko Distrikta (od jula 2001. do novembra 2002), NBRS (do decembra 1998) i NBBiH (do novembra 2002). Konsolidovana su međusobna potraživanja i obaveze između komercijalnih banaka. Rezerve banaka sastoje se od gotovine u trezorima banaka i depozita banaka kod Centralne banke BiH. Strana aktiva komercijalnih banaka obuhvata: devize u trezorima, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti kod nerezidenata, kredite nerezidentima, vrijednosne papire nerezidenata u stranoj valuti i ostala potraživanja od nerezidenata. Potraživanja od generalne vlade obuhvataju potraživanja od svih nivoa vlada: centralne vlade (institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko Distrikta) i necentralne vlade (vlada kantona i općinskih vlada). Potraživanja od ostalih domaćih sektora obuhvataju: potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća, nefinansijskih privatnih preduzeća, ostalih finansijskih institucija i ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasifikovanih sektora). Bilans stanja komercijalnih banaka Federacije BiH sadrži pored aktivnog podbilansa i podatke pasivnog podbilansa. Pasivni podbilans sadrži obaveze po stranim kreditima i staroj deviznoj štednji građana do 31. marta 1992. Ove obaveze će preuzeti Ministarstvo finansija Federacije BiH u procesu privatizacije u skladu s entitetskim Zakonom o početnom bilansu preduzeća i banaka i Zakonom o privatizaciji.

Data series for period January 2006 – September 2011 are updated based on new methodology.

See note on page 250.Note: Consolidated balance sheet of commercial banks of BiH inludes Consolidated balance sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, Main Bank RS, Brčko District (from July 2001 until November 2002), NBRS (until December 1998) and the NBBH (until November 2002). Mutual claims and liabilities among the commercial banks have been consolidated. Banks’ reserves consist of cash in the banks’ vaults and banks’ deposits with the Central Bank of Bosnia and Herzegovina. Foreign assets of commercial banks include: foreign currency in the vaults, transferable and other deposits with nonresidents in foreign currency, loans to nonresidents, securities of nonresident in foreign currency, and other claims on non-residents. Claims on general government include claims on all levels of government: the central government (BH Institutions, entities’ governments, entity social security funds and of Brčko District) and noncentral governments (canton and municipality governments). Claims on other domestic sectors include claims on public non-financial enterprises, private non-financial enterprises, other financial institutions and claims o other domestic sectors (households, nonprofit institutions and other nonclassified domestic sectors). Balance sheets of commercial banks of Federation of BH in addition to active sub-balance sheets include data from passive sub-balance sheets as well. Passive sub-balance sheets include liabilities arising from foreign loans as well as liabilities arising from frozen foreign currency savings until 31 March 1992. These liabilities will be taken over, in the process of privatisation, by Ministry of Finance of BH Federation in accordance with the entity Law on Opening Balance Sheets of Enterprises and Banks and entity Law on Privatisation.

T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka BiH - na kraju perioda, u milionima KM -

T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH - end of period, in millions of KM -

AKTIVA

Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva

Potraživanja od generalne

vlade

Potraživanja od nefinansijskih

javnih preduzeća



Potraživanja od ostalih finansi-jskih institucija


Ukupno

ASSETS

Year Month Reserves Foreign Assets

Claims on General Gov-

ernment

Claims on Public Non-financial

enterprises

Claims on Private Non-financial

enterprises

Claims on Other Financial Corpo-

rations

Claims on Other Resi-dent Sector

Total

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9

1997. 12. 239,5 657,8 133,8 1099,1 1034,8 8,3 163,6 3336,9

1998. 12. 207,6 604,6 113,0 1100,0 1314,3 5,4 388,0 3733,0

1999. 12. 274,7 848,4 36,7 1003,2 1449,4 6,3 285,5 3904,3

2000. 12. 287,4 960,7 33,8 1673,1 874,9 10,9 424,2 4265,0

2001. 12. 871,9 1.364,0 32,9 1430,8 1142,8 20,0 712,6 5574,9

2002. 12. 595,2 1.468,7 60,7 1254,7 1442,2 27,8 1.495,8 6345,0

2003. 12. 1.004,6 1.561,9 45,6 1166,7 1859,6 40,2 2.009,4 7688,0

2004. 12. 1.566,6 1.906,1 45,6 691,7 2478,2 60,1 2.651,4 9399,8

2005. 12. 2.233,9 2.096,6 50,1 695,0 3244,0 67,9 3.487,2 11.874,6

2006. 12. 3.063,6 2.357,1 70,3 634,4 4086,1 89,4 4.448,9 14.749,7

2007. 12. 4.022,9 3.558,6 128,1 626,7 5315,7 159,6 5.791,7 19.603,2

2008. 12. 3.393,3 3.106,1 266,1 629,2 6.751,6 169,2 6.802,8 21.118,3

2009. 12. 3.632,0 3.190,3 356,0 636,1 6.682,5 103,0 6.409,8 21.009,6

2010. 12. 3.679,8 2.814,2 465,9 749,1 6.965,5 80,2 6.423,0 21.177,6

2011. 12. 3.469,7 2.724,5 905,2 768,8 7.166,9 94,0 6.768,9 21.898,1

2011. 07. 3.248,7 2.920,2 596,8 740,0 7.339,9 84,2 6.574,9 21.504,7

08. 3.324,3 2.932,1 609,5 733,0 7.332,0 83,9 6.559,7 21.574,5

09. 3.361,5 2.910,8 667,7 764,7 7.323,4 84,4 6.567,5 21.679,9

10. 3.342,5 2.858,1 686,5 728,0 7.368,0 87,1 6.587,1 21.657,3

11. 3.386,0 2.908,6 796,2 755,1 7.416,8 86,9 6.572,8 21.922,3

12. 3.469,7 2.724,5 905,2 768,8 7.166,9 94,0 6.768,9 21.898,1

2012. 01. 3.341,0 2.648,0 958,8 765,4 7.185,7 86,3 6.759,1 21.744,3

02. 3.203,7 2.574,6 980,4 783,6 7.231,2 82,3 6.727,6 21.583,3

03. 3.103,4 2.544,4 944,6 796,3 7.256,5 89,1 6.758,9 21.493,2

04. 3.037,6 2.639,9 976,3 797,0 7.308,0 86,7 6.806,3 21.651,8

05. 2.764,7 2.924,7 1.028,1 810,2 7.353,3 99,9 6.860,1 21.840,9

06. 2.894,2 2.748,3 1.041,8 807,4 7.335,9 87,9 6.883,5 21.799,0

07. 2.832,9 2.882,6 1.097,3 810,3 7.330,3 71,3 6.891,6 21.916,2

08. 3.178,9 2.644,8 1.182,9 803,0 7.405,9 67,4 6.887,1 22.170,1

09. 3.171,8 2.581,4 1.167,9 787,4 7.437,7 69,3 6.883,7 22.099,4


163

T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka BiH -na kraju razdoblja, u milijunima KM -

Т11: Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ - на крају периода, у милионима КМ -

AKTIVA

Godina Mjesec Rezerve Inozemna aktiva


vlade


javnih poduzeća


cijskih privatnih poduzeća

Potraživanja od ostalih finan-

cijskih institucija


Ukupno

АКТИВА

Година Мјесец Резерве Страна актива

Потраживања од генералне

владе




приватних предузећа





Укупно

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9

1997. 12. 239,5 657,8 133,8 1099,1 1034,8 8,3 163,6 3336,9

1998. 12. 207,6 604,6 113,0 1100,0 1314,3 5,4 388,0 3733,0

1999. 12. 274,7 848,4 36,7 1003,2 1449,4 6,3 285,5 3904,3

2000. 12. 287,4 960,7 33,8 1673,1 874,9 10,9 424,2 4265,0

2001. 12. 871,9 1.364,0 32,9 1430,8 1142,8 20,0 712,6 5574,9

2002. 12. 595,2 1.468,7 60,7 1254,7 1442,2 27,8 1.495,8 6345,0

2003. 12. 1.004,6 1.561,9 45,6 1166,7 1859,6 40,2 2.009,4 7688,0

2004. 12. 1.566,6 1.906,1 45,6 691,7 2478,2 60,1 2.651,4 9399,8

2005. 12. 2.233,9 2.096,6 50,1 695,0 3244,0 67,9 3.487,2 11.874,6

2006. 12. 3.063,6 2.357,1 70,3 634,4 4086,1 89,4 4.448,9 14.749,7

2007. 12. 4.022,9 3.558,6 128,1 626,7 5315,7 159,6 5.791,7 19.603,2

2008. 12. 3.393,3 3.106,1 266,1 629,2 6.751,6 169,2 6.802,8 21.118,3

2009. 12. 3.632,0 3.190,3 356,0 636,1 6.682,5 103,0 6.409,8 21.009,6

2010. 12. 3.679,8 2.814,2 465,9 749,1 6.965,5 80,2 6.423,0 21.177,6

2011. 12. 3.469,7 2.724,5 905,2 768,8 7.166,9 94,0 6.768,9 21.898,1

2011. 07. 3.248,7 2.920,2 596,8 740,0 7.339,9 84,2 6.574,9 21.504,7

08. 3.324,3 2.932,1 609,5 733,0 7.332,0 83,9 6.559,7 21.574,5

09. 3.361,5 2.910,8 667,7 764,7 7.323,4 84,4 6.567,5 21.679,9

10. 3.342,5 2.858,1 686,5 728,0 7.368,0 87,1 6.587,1 21.657,3

11. 3.386,0 2.908,6 796,2 755,1 7.416,8 86,9 6.572,8 21.922,3

12. 3.469,7 2.724,5 905,2 768,8 7.166,9 94,0 6.768,9 21.898,1

2012. 01. 3.341,0 2.648,0 958,8 765,4 7.185,7 86,3 6.759,1 21.744,3

02. 3.203,7 2.574,6 980,4 783,6 7.231,2 82,3 6.727,6 21.583,3

03. 3.103,4 2.544,4 944,6 796,3 7.256,5 89,1 6.758,9 21.493,2

04. 3.037,6 2.639,9 976,3 797,0 7.308,0 86,7 6.806,3 21.651,8

05. 2.764,7 2.924,7 1.028,1 810,2 7.353,3 99,9 6.860,1 21.840,9

06. 2.894,2 2.748,3 1.041,8 807,4 7.335,9 87,9 6.883,5 21.799,0

07. 2.832,9 2.882,6 1.097,3 810,3 7.330,3 71,3 6.891,6 21.916,2

08. 3.178,9 2.644,8 1.182,9 803,0 7.405,9 67,4 6.887,1 22.170,1

09. 3.171,8 2.581,4 1.167,9 787,4 7.437,7 69,3 6.883,7 22.099,4


Vidi napomenu na strani 251.Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka obuhvaća konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne banke Republike Srpske, Brčko Distrikta (od srpnja 2001. do studenog 2002), NBRS (do prosinca 1998) i NBBiH (do studenog 2002). Konsolidirana su međusobna potraživanja i obveze između komercijalnih banaka. Rezerve banaka sastoje se od gotovine u blagajnama banaka i depozita banaka kod Centralne banke BiH. Inozemna aktiva komercijalnih banaka obuhvaća: devize u blagajnama, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti kod nerezidenata, kredite nerezidentima, vrijednosnice nerezidenata u inozemnoj valuti i ostala potraživanja od nerezidenata. Potraživanja od generalne vlade obuhvaćaju potraživanja od svih razina vlada: središnje vlade (institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko Distrikta) i nesredišnje vlade (vlada kantona i općinskih vlada). Potraživanja od ostalih domaćih sektora obuhvaćaju: potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća, nefinancijskih privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Bilanca stanja komercijalnih banaka Federacije BiH sadrži pored aktivne podbilance i podatke pasivne podbilance. Pasivna podbilanca sadrži obveze po inozemnim kreditima i staroj deviznoj štednji građana do 31. ožujka 1992. Ove obveze će preuzeti Ministarstvo financija Federacije BiH u procesu privatizacije sukladno entitetskom Zakonu o početnoj bilanci poduzeća i banaka i Zakonom o privatizaciji.


Види напомену на страни 251. Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево, Главне јединице Мостар, Главне банке Републике Српске, Брчко Дистрикта (од јула 2001. до новембра 2002), НБРС (до децембра 1998) и НББиХ (до новембра 2002). Консолидована су међусобна потраживања и обавезе између комерцијалних банака. Резерве банака састоје се од готовине у трезорима банака и депозита банака код Централне банке БиХ. Страна актива комерцијалних банака обухвата: девизе у трезорима, преносиве и остале депозите у страној валути код нерезидената, кредите нерезидентима, хартије од вриједности нерезидената у страној валути и остала потраживања од нерезидената. Потраживања од генералне владе обухватају потраживања од свих нивоа влада: централне владе (институције БиХ, владе ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко Дистрикта) и нецентралне владе (влада кантона и општинских влада). Потраживања од осталих домаћих сектора обухватају: потраживања од нефинансијских јавних предузећа, нефинансијских приватних предузећа, осталих финансијских институција и осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Биланс стања комерцијалних банака Федерације БиХ садржи поред активног подбиланса и податке пасивног подбиланса. Пасивни подбиланс садржи обавезе по страним кредитима и старој девизној штедњи грађана до 31. марта 1992. Ове обавезе ће преузети Министарство финансија Федерације БиХ у процесу приватизације у складу с ентитетским Законом о почетном билансу предузећа и банака и Законом о приватизацији.


164

T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka BiH - na kraju perioda, u milionima KM -

T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH - end of period, in millions of KM -

PASIVA

Godina MjesecDepoziti centralne

vlade

Prenosivi depoziti drugih

domaćih sek-tora u domaćoj

valuti


domaćih sek-tora u stranoj

valuti

Ostali depoziti dru-gih domaćih

sektora u domaćoj

valuti


sektora u stranoj valuti

Vrijednosni papiri Krediti Strana

pasiva

Dionice i drugi

kapital

Ostale stavke (neto) Ukupno

LIABILITIES

Year MonthDeposits of Central

Government

Transf. Dep. Other

Resident Sectors in Dom.

Curr.

Transf. Dep. Other

Resident Sectors in For. Curr.

Other Dep. Other

Resident Sectors in Dom. Curr.

Other Dep. Other


Securities other than

sharesLoans Foreign

Liabilities

Shares and Other Equity

Other Items (Net) Total

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13= 3+...+12

1997. 12. 233,6 139,2 448,5 9,6 363,3 14,2 0,0 1.513,8 1.043,4 -428,5 3.336,91998. 12. 222,2 147,5 637,9 8,0 467,0 10,6 0,0 1.605,8 1.310,9 -676,8 3.733,01999. 12. 170,1 584,6 465,5 22,4 577,3 8,7 0,0 1.519,3 1.257,0 -700,6 3.904,32000. 12. 143,2 749,9 554,5 77,9 428,2 4,4 0,0 1.577,1 1.096,2 -366,4 4.265,02001. 12. 277,5 1.016,2 928,5 140,9 907,7 0,1 0,0 1.526,5 1.118,8 -341,2 5.574,92002. 12. 390,3 1.270,3 817,1 272,2 974,4 0,1 0,0 1.793,7 1.213,6 -386,6 6.345,02003. 12. 473,1 1.510,3 818,3 461,9 1.102,5 0,0 0,0 2.437,0 1.305,4 -420,4 7.688,02004. 12. 419,4 1.862,9 988,1 703,4 1.604,6 0,0 0,0 2.651,1 1.472,1 -301,8 9.399,82005. 12. 533,4 2.370,5 1.154,8 818,1 1.999,4 0,0 0,0 3.559,3 1.712,5 -273,4 11.874,62006. 12. 853,3 2.751,0 692,0 1.365,4 3.105,4 0,0 114,0 4.074,8 1.607,9 185,9 14.749,72007. 12. 2.335,0 3.534,4 834,5 1.726,5 3.661,1 5,2 106,1 5.165,7 1.979,7 255,2 19.603,22008. 12. 1.749,7 3.381,4 1.108,0 1.776,2 3.864,7 17,9 264,3 6.311,9 2.285,9 358,4 21.118,32009. 12. 1.397,9 3.530,3 1.078,7 1.844,3 4.241,0 13,6 446,7 5.744,1 2.333,1 379,8 21.009,62010. 12. 1.121,7 3.680,5 1.210,6 1.991,0 4.526,4 9,1 595,1 4.783,2 2.521,9 738,2 21.177,62011. 12. 955,7 3.807,9 1.100,1 2.285,7 4.846,9 0,0 675,3 4.176,9 3.058,7 990,8 21.898,12011. 07. 962,9 3.722,4 1.138,5 2.135,5 4.725,7 0,0 643,0 4.708,1 2.645,7 822,9 21.504,7

08. 958,9 3.797,7 1.140,6 2.146,9 4.769,4 0,0 641,3 4.606,6 2.669,6 843,5 21.574,509. 947,2 3.807,0 1.121,2 2.156,2 4.786,0 0,0 651,8 4.663,9 2.690,9 855,6 21.679,910. 950,3 3.799,6 1.052,3 2.181,5 4.859,9 0,0 674,2 4.558,6 2.739,2 841,6 21.657,311. 1.078,4 3.739,8 963,0 2.225,0 4.957,9 0,0 681,6 4.658,2 2.748,1 870,4 21.922,312. 955,7 3.807,9 1.100,1 2.285,7 4.846,9 0,0 675,3 4.176,9 3.058,7 990,8 21.898,1

2012. 01. 916,0 3.795,0 1.081,1 2.327,6 4.800,4 0,0 668,7 4.040,9 3.085,1 1.029,6 21.744,302. 890,1 3.713,9 1.118,6 2.375,2 4.798,6 0,0 672,2 3.900,3 3.092,3 1.022,0 21.583,303. 817,6 3.714,7 1.060,0 2.377,3 4.794,7 0,0 674,2 3.909,6 3.131,1 1.014,1 21.493,2

04. 793,2 3.756,0 1.034,1 2.409,0 4.843,2 0,0 683,0 3.884,3 3.109,7 1.139,3 21.651,8

05. 834,9 3.771,1 1.037,7 2.436,5 4.880,2 0,0 698,1 3.960,1 3.159,7 1.062,6 21.840,906. 842,9 3.701,9 1.090,8 2.424,8 4.912,8 0,0 714,8 3.902,2 3.162,5 1.046,2 21.799,007. 740,7 3.871,8 1.085,7 2.373,5 4.898,6 0,0 716,2 3.942,4 3.206,0 1.081,3 21.916,208. 831,8 3.909,3 1.072,9 2.426,9 4.918,2 0,0 725,1 4.005,3 3.222,9 1.057,7 22.170,109. 840,3 3.774,9 1.037,4 2.515,5 4.978,3 0,0 719,8 3.915,0 3.237,9 1.080,3 22.099,4


Vidi napomenu na strani 250.Napomena: Depoziti centralne vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i stranoj valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko Distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i stranoj valuti predstavljaju obaveze banaka prema necentralnoj vladi (kantona i općina), nefinansijskim javnim preduzećima, nefinansijskim privatnim preduzećima, ostalim finansijskim institucijama i ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim institucijama i ostalim neklasifikovanim sektorima). Strana pasiva komercijalnih banaka obuhvata obaveze banaka prema nerezidentima po osnovu prenosivih i ostalih depozita, kredita, vrijednosnih papira, trgovinskih kredita i avansa i ostalih računa dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na strani pasive su prikazani kao poseban finansijski instrument, uz koje se dodaje obračunata kamata.Dionice i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće godine, opšte i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Ostale stavke (neto) takođe obuhvataju i ograničene depozite.


See note on page 250.Note: Central government deposits include transferable and other deposits of BH Institutions, entity governments, entity Social security funds and Brčko Distrikt in domestic and foreign currency. Transferable and other deposits of other domestic sectors in domestic and foreign currency represent banks liabilities towards noncentral government (canton and municipality governments), public non financial enterprises, private non financial enterprises, other financial institutions and liabilities to other domestic sectors (households, nonprofit institutions and other nonclassified domestic sectors).Foreign liabilities of commercial banks include banks liablities to nonresidents based on transferable and other deposits, loans, securities other than shares, trade credits and advances and other accounts payable. According to a new methodology, loans are presented as a separate financial instrument, with which the adds calculated interest.Shares and other equity comprises funds contributed by owners, retained earnings, current year result, general and special reserves and valuation adjustment. Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of assets. Restricted deposits are also included in other items (net).


165

T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka BiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

Т11: Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ -на крају периода, у милионима КМ -

PASIVA

Godina MjesecDepoziti središnje

vlade

Prenosivi depoziti drugih domaćih

sektora u domaćoj valuti

Prenosivi depoziti drugih domaćih

ektora u inozemnoj valuti

Ostali depoziti drugih

domaćih sektora u domaćoj

valuti


domaćih sektora u

stranoj valuti

Vrijednos-nice Krediti Inozemna

pasiva

Dionice i drugi

kapital


Ukupno

ПАСИВА

Година МјесецДепозити

централне владе

Преносиви депозити других

домаћих сектора у домаћој валути

Преносиви депозити

других домаћих сектора у

страној валути

Остали депозити


домаћој валути




Хартије од вриједности Кредити Страна

пасива

Акције и други

капитал


Укупно

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12

1997. 12. 233,6 139,2 448,5 9,6 363,3 14,2 0,0 1.513,8 1.043,4 -428,5 3.336,91998. 12. 222,2 147,5 637,9 8,0 467,0 10,6 0,0 1.605,8 1.310,9 -676,8 3.733,01999. 12. 170,1 584,6 465,5 22,4 577,3 8,7 0,0 1.519,3 1.257,0 -700,6 3.904,32000. 12. 143,2 749,9 554,5 77,9 428,2 4,4 0,0 1.577,1 1.096,2 -366,4 4.265,02001. 12. 277,5 1.016,2 928,5 140,9 907,7 0,1 0,0 1.526,5 1.118,8 -341,2 5.574,92002. 12. 390,3 1.270,3 817,1 272,2 974,4 0,1 0,0 1.793,7 1.213,6 -386,6 6.345,02003. 12. 473,1 1.510,3 818,3 461,9 1.102,5 0,0 0,0 2.437,0 1.305,4 -420,4 7.688,02004. 12. 419,4 1.862,9 988,1 703,4 1.604,6 0,0 0,0 2.651,1 1.472,1 -301,8 9.399,82005. 12. 533,4 2.370,5 1.154,8 818,1 1.999,4 0,0 0,0 3.559,3 1.712,5 -273,4 11.874,62006. 12. 853,3 2.751,0 692,0 1.365,4 3.105,4 0,0 114,0 4.074,8 1.607,9 185,9 14.749,72007. 12. 2.335,0 3.534,4 834,5 1.726,5 3.661,1 5,2 106,1 5.165,7 1.979,7 255,2 19.603,22008. 12. 1.749,7 3.381,4 1.108,0 1.776,2 3.864,7 17,9 264,3 6.311,9 2.285,9 358,4 21.118,32009. 12. 1.397,9 3.530,3 1.078,7 1.844,3 4.241,0 13,6 446,7 5.744,1 2.333,1 379,8 21.009,62010. 12. 1.121,7 3.680,5 1.210,6 1.991,0 4.526,4 9,1 595,1 4.783,2 2.521,9 738,2 21.177,62011. 12. 955,7 3.807,9 1.100,1 2.285,7 4.846,9 0,0 675,3 4.176,9 3.058,7 990,8 21.898,12011. 07. 962,9 3.722,4 1.138,5 2.135,5 4.725,7 0,0 643,0 4.708,1 2.645,7 822,9 21.504,7

08. 958,9 3.797,7 1.140,6 2.146,9 4.769,4 0,0 641,3 4.606,6 2.669,6 843,5 21.574,509. 947,2 3.807,0 1.121,2 2.156,2 4.786,0 0,0 651,8 4.663,9 2.690,9 855,6 21.679,910. 950,3 3.799,6 1.052,3 2.181,5 4.859,9 0,0 674,2 4.558,6 2.739,2 841,6 21.657,311. 1.078,4 3.739,8 963,0 2.225,0 4.957,9 0,0 681,6 4.658,2 2.748,1 870,4 21.922,312. 955,7 3.807,9 1.100,1 2.285,7 4.846,9 0,0 675,3 4.176,9 3.058,7 990,8 21.898,1

2012. 01. 916,0 3.795,0 1.081,1 2.327,6 4.800,4 0,0 668,7 4.040,9 3.085,1 1.029,6 21.744,302. 890,1 3.713,9 1.118,6 2.375,2 4.798,6 0,0 672,2 3.900,3 3.092,3 1.022,0 21.583,303. 817,6 3.714,7 1.060,0 2.377,3 4.794,7 0,0 674,2 3.909,6 3.131,1 1.014,1 21.493,2

04. 793,2 3.756,0 1.034,1 2.409,0 4.843,2 0,0 683,0 3.884,3 3.109,7 1.139,3 21.651,8

05. 834,9 3.771,1 1.037,7 2.436,5 4.880,2 0,0 698,1 3.960,1 3.159,7 1.062,6 21.840,906. 842,9 3.701,9 1.090,8 2.424,8 4.912,8 0,0 714,8 3.902,2 3.162,5 1.046,2 21.799,007. 740,7 3.871,8 1.085,7 2.373,5 4.898,6 0,0 716,2 3.942,4 3.206,0 1.081,3 21.916,208. 831,8 3.909,3 1.072,9 2.426,9 4.918,2 0,0 725,1 4.005,3 3.222,9 1.057,7 22.170,1

09. 840,3 3.774,9 1.037,4 2.515,5 4.978,3 0,0 719,8 3.915,0 3.237,9 1.080,3 22.099,4


Vidi napomenu na strani 251.Napomena: Depoziti središnje vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i inozemnoj valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko Distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i inozemnoj valuti predstavljaju obveze banaka prema nesredišnjoj vladi (kantona i općina), nefinancijskim javnim poduzećima, nefinancijskim privatnim poduzećima, ostalim financijskim institucijama i ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim institucijama i ostalim neklasificiranim sektorima). Inozemna pasiva komercijalnih banaka obuhvaća obveze banaka prema nerezidentima po osnovi prenosivih i ostalih depozita, kredita, vrijednosnica, trgovinskih kredita i avansa i ostalih računa dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na strani pasive su prikazani kao poseban financijski instrument, uz koje se dodaje obračunata kamata.Dionice i drugi kapital obuhvaćaju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće godine, opće i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Ostale stavke (neto) također obuhvaćaju i ograničene depozite.


Види напомену на страни 251.Напомена: Депозити централне владе укључују преносиве и остале депозите у домаћој и страној валути институција БиХ, влада ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко Дистрикта. Преносиви и остали депозити других домаћих сектора у домаћој и страној валути представљају обавезе банака према нецентралној влади (кантона и општина), нефинансијским јавним предузећима, нефинансијским приватним предузећима, осталим финансијским институцијама и осталим домаћим секторима (становништву, непрофитним институцијама и осталим некласификованим секторима). Страна пасива комерцијалних банака обухвата обавезе банака према нерезидентима по основу преносивих и осталих депозита, кредита, хартија од вриједности, трговинских кредита и аванса и осталих рачуна дуговања. Према новој методологији, кредити на страни пасиве су приказани као посебан финансијски инструмент, уз које се додаје обрачуната камата.Акције и други капитал обухватају акцијски капитал, задржани приход, резултат текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно утврђивање вриједности. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. Остале ставке (нето) такође обухватају и ограничене депозите.


166


Vidi napomenu na strani 250.

Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11.


See note on page 250.

Note: Consolidated balance sheets of of FBH commercial banks include Consolidated balance sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit Mostar. Notes from table T11 are applicable for all items.

T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH - na kraju perioda, u milionima KM -

T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH - end of period, in millions of KM -

AKTIVA


Potraživanja od gener-alne vlade


javnih preduzeća



Potraživanja od ostalih finansi-jskih institucija


Ukupno

ASSETS


Claims on Geeral

Govern-ment

Claims on Public Non-financial

enterprises

Claims on Pri-vate Non-finan-cial enterprises


Corporations

Claims on Other Resi-dent Sector

Total

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9

1997. 12. 239,5 447,0 23,7 1.087,4 536,4 8,3 132,1 2.474,3

1998. 12. 202,1 416,6 29,0 1.091,0 550,9 5,4 258,4 2.553,5

1999. 12. 264,0 750,1 28,4 993,5 527,1 6,3 270,8 2.840,1

2000. 12. 265,5 854,1 22,1 1.033,8 584,5 8,5 373,7 3.142,2

2001. 12. 792,4 1.214,1 29,2 811,6 811,2 16,5 668,6 4.343,7

2002. 12. 511,8 1.301,5 41,1 733,4 1.143,3 23,3 1.325,0 5.079,4

2003. 12. 814,9 1.366,5 35,6 639,8 1.506,9 35,0 1.701,6 6.100,2

2004. 12. 1.291,9 1.690,5 34,0 599,3 1.973,3 54,7 2.203,9 7.847,6

2005. 12. 1.809,4 1.802,7 37,4 619,6 2.478,2 64,2 2.828,9 9.640,4

2006. 12. 2.389,8 2.017,0 30,7 587,7 3.066,6 71,6 3.552,9 11.716,2

2007. 12. 2.996,0 2.027,0 34,8 577,2 4.043,8 138,8 4.569,2 14.386,8

2008. 12. 2.454,0 1.987,9 81,2 574,2 5.017,1 129,9 5.252,5 15.497,0

2009. 12. 2.683,9 2.489,3 85,5 576,5 4.909,3 79,2 4.869,2 15.692,9

2010. 12. 2.850,0 2.182,4 152,3 656,3 5.034,8 62,9 4.807,0 15.745,6

2011. 12. 2.606,8 2.217,7 280,3 691,3 5.220,0 68,2 5.086,2 16.170,5

2010. 07. 2.535,5 2.249,9 184,7 644,3 5.244,2 59,8 4.894,9 15.813,2

08. 2.585,0 2.251,9 187,4 640,9 5.240,8 59,8 4.882,3 15.847,9

09. 2.615,2 2.240,6 234,3 668,5 5.267,8 60,9 4.881,5 15.968,9

10. 2.550,6 2.182,0 246,2 646,5 5.273,9 61,3 4.904,4 15.865,0

11. 2.548,1 2.226,9 273,9 670,1 5.289,3 61,6 4.883,5 15.953,4

12. 2.606,8 2.217,7 280,3 691,3 5.220,0 68,2 5.086,2 16.170,5

2012. ¸01. 2.632,5 2.085,8 269,5 685,5 5.170,2 61,2 5.078,7 15.983,5

02. 2.558,1 1.978,8 284,9 675,5 5.209,0 58,7 5.043,6 15.808,5

03. 2.468,3 1.915,1 251,4 683,7 5.249,3 67,0 5.067,8 15.702,5

04. 2.401,9 2.048,0 265,7 689,5 5.283,0 64,1 5.093,7 15.846,0

05. 2.124,1 2.284,8 316,1 708,0 5.315,1 75,8 5.129,1 15.953,0

06. 2.285,1 2.124,0 329,1 697,1 5.300,2 62,9 5.150,5 15.949,0

07. 2.214,8 2.208,0 363,1 704,3 5.274,5 49,2 5.146,4 15.960,2

08. 2.402,3 2.042,5 371,2 694,7 5.343,6 42,9 5.148,7 16.045,9

09. 2.354,2 1.995,5 369,3 680,2 5.378,8 45,7 5.149,2 15.973,1


167



Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11.


Види напомену на страни 251.

Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево и Главне јединице Мостар. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11.

T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH- na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T12: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ - на крају периода, у милионима КМ -

AKTIVA



vlade


javnih poduzeća


cijskih privatnih poduzeća




Ukupno

АКТИВА



генералне владе


нефинансијских јавних предузећа







Укупно

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9

1997. 12. 239,5 447,0 23,7 1.087,4 536,4 8,3 132,1 2.474,3

1998. 12. 202,1 416,6 29,0 1.091,0 550,9 5,4 258,4 2.553,5

1999. 12. 264,0 750,1 28,4 993,5 527,1 6,3 270,8 2.840,1

2000. 12. 265,5 854,1 22,1 1.033,8 584,5 8,5 373,7 3.142,2

2001. 12. 792,4 1.214,1 29,2 811,6 811,2 16,5 668,6 4.343,7

2002. 12. 511,8 1.301,5 41,1 733,4 1.143,3 23,3 1.325,0 5.079,4

2003. 12. 814,9 1.366,5 35,6 639,8 1.506,9 35,0 1.701,6 6.100,2

2004. 12. 1.291,9 1.690,5 34,0 599,3 1.973,3 54,7 2.203,9 7.847,6

2005. 12. 1.809,4 1.802,7 37,4 619,6 2.478,2 64,2 2.828,9 9.640,4

2006. 12. 2.389,8 2.017,0 30,7 587,7 3.066,6 71,6 3.552,9 11.716,2

2007. 12. 2.996,0 2.027,0 34,8 577,2 4.043,8 138,8 4.569,2 14.386,8

2008. 12. 2.454,0 1.987,9 81,2 574,2 5.017,1 129,9 5.252,5 15.497,0

2009. 12. 2.683,9 2.489,3 85,5 576,5 4.909,3 79,2 4.869,2 15.692,9

2010. 12. 2.850,0 2.182,4 152,3 656,3 5.034,8 62,9 4.807,0 15.745,6

2011. 12. 2.606,8 2.217,7 280,3 691,3 5.220,0 68,2 5.086,2 16.170,5

2010. 07. 2.535,5 2.249,9 184,7 644,3 5.244,2 59,8 4.894,9 15.813,2

08. 2.585,0 2.251,9 187,4 640,9 5.240,8 59,8 4.882,3 15.847,9

09. 2.615,2 2.240,6 234,3 668,5 5.267,8 60,9 4.881,5 15.968,9

10. 2.550,6 2.182,0 246,2 646,5 5.273,9 61,3 4.904,4 15.865,0

11. 2.548,1 2.226,9 273,9 670,1 5.289,3 61,6 4.883,5 15.953,4

12. 2.606,8 2.217,7 280,3 691,3 5.220,0 68,2 5.086,2 16.170,5

2012. 01. 2.632,5 2.085,8 269,5 685,5 5.170,2 61,2 5.078,7 15.983,5

02. 2.558,1 1.978,8 284,9 675,5 5.209,0 58,7 5.043,6 15.808,5

03. 2.468,3 1.915,1 251,4 683,7 5.249,3 67,0 5.067,8 15.702,5

04. 2.401,9 2.048,0 265,7 689,5 5.283,0 64,1 5.093,7 15.846,0

05. 2.124,1 2.284,8 316,1 708,0 5.315,1 75,8 5.129,1 15.953,0

06. 2.285,1 2.124,0 329,1 697,1 5.300,2 62,9 5.150,5 15.949,0

07. 2.214,8 2.208,0 363,1 704,3 5.274,5 49,2 5.146,4 15.960,2

08. 2.402,3 2.042,5 371,2 694,7 5.343,6 42,9 5.148,7 16.045,9

09. 2.354,2 1.995,5 369,3 680,2 5.378,8 45,7 5.149,2 15.973,1


168



Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar.Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11.



Note: Consolidated balance sheets of of FBH commercial banks include Consolidated balance sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit Mostar. Notes from table T11are applicable for all items.

T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH - na kraju perioda, u milionima KM -

T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH - end of period, in millions of KM -

PASIVA


vlade


domaćih sek-tora u domaćoj

valuti


domaćih sek-tora u stranoj

valuti


sektora u domaćoj

valuti


sektora u stranoj valuti


pasiva



Ukupno

LIABILITIES

Year MonthDeposits of

Central Government

Transf. Dep. Other

Resident Sectors in Dom.

Curr.

Transf. Dep. Other


Other Dep. Other


Other Dep. Other



sharesLoans Foreign

LiabilitiesShares and

Other EquityOther Items

(Net) Total

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13= 3+...+12

1997. 12. 110,0 125,3 372,3 9,6 323,2 0,2 0,0 1.042,3 716,5 -225,1 2.474,3

1998. 12. 76,8 147,5 438,1 8,0 347,6 0,6 0,0 1.023,2 920,2 -408,4 2.553,5

1999. 12. 84,5 481,5 426,8 20,2 434,1 0,1 0,0 916,7 842,0 -365,7 2.840,1

2000. 12. 70,2 597,6 488,9 66,8 411,9 0,0 0,0 999,0 763,4 -255,5 3.142,2

2001. 12. 202,6 825,3 830,7 125,6 859,5 0,0 0,0 954,8 755,3 -210,2 4.343,7

2002. 12. 312,1 1.060,2 732,4 207,9 913,9 0,1 0,0 1.160,3 898,0 -205,3 5.079,4

2003. 12. 326,2 1.247,1 704,6 363,8 1.008,5 0,0 0,0 1.698,0 998,1 -246,0 6.100,2

2004. 12. 246,9 1.501,3 844,5 578,8 1.459,5 0,0 0,0 2.216,3 1.212,9 -212,7 7.847,6

2005. 12. 310,8 1.855,3 993,1 647,7 1.759,7 0,0 0,0 2.920,9 1.346,3 -193,3 9.640,4

2006. 12. 534,4 2.157,8 597,1 1.084,5 2.675,7 0,0 50,8 3.197,8 1.221,6 196,5 11.716,2

2007. 12. 587,3 2.707,4 671,5 1.337,3 3.148,0 0,0 49,5 4.126,9 1.516,4 242,4 14.386,8

2008. 12. 412,5 2.459,8 850,2 1.270,4 3.212,1 8,7 41,4 5.135,3 1.748,7 358,0 15.497,0

2009. 12. 515,3 2.665,6 861,0 1.303,6 3.460,0 8,9 40,5 4.731,1 1.789,7 317,3 15.692,9

2010. 12. 651,9 2.812,7 960,6 1.380,0 3.655,5 9,1 39,0 3.925,4 1.814,0 497,3 15.745,6

2011. 12. 600,5 2.868,6 872,5 1.562,5 3.786,6 0,0 53,9 3.381,5 2.274,8 769,4 16.170,5

2011. 07. 645,0 2.782,2 846,3 1.478,3 3.788,8 0,0 57,8 3.788,0 1.884,4 542,4 15.813,2

08. 667,8 2.852,3 856,8 1.477,0 3.798,4 0,0 50,1 3.695,0 1.889,7 560,9 15.847,9

09. 648,2 2.866,1 831,6 1.488,5 3.813,7 0,0 52,8 3.783,3 1.915,6 569,1 15.968,9

10. 626,0 2.852,9 822,9 1.484,1 3.819,6 0,0 63,4 3.673,5 1.966,5 556,2 15.865,0

11. 658,6 2.817,2 744,9 1.514,9 3.896,3 0,0 62,4 3.741,3 1.967,6 550,2 15.953,4

12. 600,5 2.868,6 872,5 1.562,5 3.786,6 0,0 53,9 3.381,5 2.274,8 769,4 16.170,5

2012. 01. 565,2 2.841,3 857,1 1.585,6 3.741,9 0,0 50,7 3.229,0 2.290,9 822,0 15.983,5

02. 564,4 2.757,3 865,9 1.614,0 3.743,6 0,0 50,7 3.110,1 2.293,3 809,3 15.808,5

03. 505,5 2.750,8 800,9 1.608,6 3.730,5 0,0 53,7 3.144,0 2.325,2 783,2 15.702,5

04. 496,2 2.755,0 781,3 1.638,5 3.777,4 0,0 54,9 3.135,4 2.301,5 905,8 15.846,0

05. 511,1 2.759,7 785,0 1.662,8 3.806,5 0,0 52,4 3.196,0 2.344,6 835,0 15.953,0

06. 548,1 2.717,1 805,4 1.661,0 3.815,0 0,0 55,9 3.165,5 2.350,9 830,1 15.949,0

07. 450,6 2.861,1 821,1 1.621,1 3.811,0 0,0 52,5 3.100,1 2.385,4 857,5 15.960,2

08. 482,2 2.815,1 820,3 1.665,6 3.814,6 0,0 54,1 3.161,2 2.394,7 838,0 16.045,9

09. 503,0 2.755,2 784,3 1.697,6 3.862,1 0,0 54,0 3.056,2 2.409,1 851,5 15.973,1


169



Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11.



Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево и Главне јединице Мостар. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11.

T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

Т12: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ - на крају периода, у милионима КМ -

PASIVA


vlade



valuti


domaćih sek-tora u inozemnoj

valuti



valuti


domaćih sektora u

inozemnojvaluti

Vrijednos-nice Krediti Inozemna

pasiva



Ukupno

ПАСИВА



Преносиви депозити других домаћих сектора у домаћој валути

Преносиви депозити других домаћих сектора у страној валути



домаћој валути




Хартије од врије-дности

КредитиСтрана пасива



Укупно

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12

1997. 12. 110,0 125,3 372,3 9,6 323,2 0,2 0,0 1.042,3 716,5 -225,1 2.474,3

1998. 12. 76,8 147,5 438,1 8,0 347,6 0,6 0,0 1.023,2 920,2 -408,4 2.553,5

1999. 12. 84,5 481,5 426,8 20,2 434,1 0,1 0,0 916,7 842,0 -365,7 2.840,1

2000. 12. 70,2 597,6 488,9 66,8 411,9 0,0 0,0 999,0 763,4 -255,5 3.142,2

2001. 12. 202,6 825,3 830,7 125,6 859,5 0,0 0,0 954,8 755,3 -210,2 4.343,7

2002. 12. 312,1 1.060,2 732,4 207,9 913,9 0,1 0,0 1.160,3 898,0 -205,3 5.079,4

2003. 12. 326,2 1.247,1 704,6 363,8 1.008,5 0,0 0,0 1.698,0 998,1 -246,0 6.100,2

2004. 12. 246,9 1.501,3 844,5 578,8 1.459,5 0,0 0,0 2.216,3 1.212,9 -212,7 7.847,6

2005. 12. 310,8 1.855,3 993,1 647,7 1.759,7 0,0 0,0 2.920,9 1.346,3 -193,3 9.640,4

2006. 12. 534,4 2.157,8 597,1 1.084,5 2.675,7 0,0 50,8 3.197,8 1.221,6 196,5 11.716,2

2007. 12. 587,3 2.707,4 671,5 1.337,3 3.148,0 0,0 49,5 4.126,9 1.516,4 242,4 14.386,8

2008. 12. 412,5 2.459,8 850,2 1.270,4 3.212,1 8,7 41,4 5.135,3 1.748,7 358,0 15.497,0

2009. 12. 515,3 2.665,6 861,0 1.303,6 3.460,0 8,9 40,5 4.731,1 1.789,7 317,3 15.692,9

2010. 12. 651,9 2.812,7 960,6 1.380,0 3.655,5 9,1 39,0 3.925,4 1.814,0 497,3 15.745,6

2011. 12. 600,5 2.868,6 872,5 1.562,5 3.786,6 0,0 53,9 3.381,5 2.274,8 769,4 16.170,5

2011. 07. 645,0 2.782,2 846,3 1.478,3 3.788,8 0,0 57,8 3.788,0 1.884,4 542,4 15.813,2

08. 667,8 2.852,3 856,8 1.477,0 3.798,4 0,0 50,1 3.695,0 1.889,7 560,9 15.847,9

09. 648,2 2.866,1 831,6 1.488,5 3.813,7 0,0 52,8 3.783,3 1.915,6 569,1 15.968,9

10. 626,0 2.852,9 822,9 1.484,1 3.819,6 0,0 63,4 3.673,5 1.966,5 556,2 15.865,0

11. 658,6 2.817,2 744,9 1.514,9 3.896,3 0,0 62,4 3.741,3 1.967,6 550,2 15.953,4

12. 600,5 2.868,6 872,5 1.562,5 3.786,6 0,0 53,9 3.381,5 2.274,8 769,4 16.170,5

2012. 01. 565,2 2.841,3 857,1 1.585,6 3.741,9 0,0 50,7 3.229,0 2.290,9 822,0 15.983,5

02. 564,4 2.757,3 865,9 1.614,0 3.743,6 0,0 50,7 3.110,1 2.293,3 809,3 15.808,5

03. 505,5 2.750,8 800,9 1.608,6 3.730,5 0,0 53,7 3.144,0 2.325,2 783,2 15.702,5

04. 496,2 2.755,0 781,3 1.638,5 3.777,4 0,0 54,9 3.135,4 2.301,5 905,8 15.846,0

05. 511,1 2.759,7 785,0 1.662,8 3.806,5 0,0 52,4 3.196,0 2.344,6 835,0 15.953,0

06. 548,1 2.717,1 805,4 1.661,0 3.815,0 0,0 55,9 3.165,5 2.350,9 830,1 15.949,0

07. 450,6 2.861,1 821,1 1.621,1 3.811,0 0,0 52,5 3.100,1 2.385,4 857,5 15.960,2

08. 482,2 2.815,1 820,3 1.665,6 3.814,6 0,0 54,1 3.161,2 2.394,7 838,0 16.045,9

09. 503,0 2.755,2 784,3 1.697,6 3.862,1 0,0 54,0 3.056,2 2.409,1 851,5 15.973,1


170

Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. ažurirane na osnovu nove metodologije. Vidi napomenu na strani 250.Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH.Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11.

Data series for period January 2006 – September 2011 updated based on new methodology. See note on page 250.Note: Consolidated balance sheets of Republika Srpska commercial banks include Consolidated balance sheets of commercial banks covered by the CBBH Main Bank of Republika Srpska.Notes from table T11are applicable for all items.

T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS - na kraju perioda, u milionima KM -

T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS - end of period, in millions of KM -

AKTIVA


Potraživanja od

generalne vlade


javnih preduzeća


privatnih preduzeća


finansijskih institucija


Ukupno

ASSETS


Claims on General Govern-

ment

Claims on Public


Claims on Private Non-

financial enterprises


Corporations

Claims on Other

Resident Sector

Total

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9

1997. 12. 0,0 62,9 2,0 11,6 498,3 0,0 28,2 603,1

1998. 12. 5,5 127,5 2,3 8,9 763,4 0,0 129,0 1.036,6

1999. 12. 10,7 82,2 3,1 9,7 922,3 0,0 14,2 1.042,3

2000. 12. 21,9 90,5 6,5 639,3 290,4 2,4 50,5 1.101,5

2001. 12. 77,6 132,0 3,8 600,0 330,7 3,4 43,9 1.191,3

2002. 12. 83,5 167,1 19,6 521,3 298,9 4,5 170,8 1.265,6

2003. 12. 189,7 195,4 10,0 526,9 352,7 5,2 307,9 1.587,8

2004. 12. 274,7 215,6 11,6 92,4 504,9 5,5 447,6 1.552,2

2005. 12. 424,5 293,9 12,7 75,4 765,7 3,7 658,3 2.234,2

2006. 12. 673,9 340,1 39,6 46,7 1.019,5 17,8 896,0 3.033,5

2007. 12. 1.026,9 1.531,6 93,3 49,4 1.271,9 20,8 1.222,4 5.216,4

2008. 12. 939,3 1.118,1 184,9 55,0 1.734,5 39,2 1.550,3 5.621,4

2009. 12. 948,1 701,0 270,5 59,6 1.773,2 23,8 1.540,6 5.316,7

2010. 12. 829,8 631,8 313,6 92,8 1.930,7 17,3 1.616,0 5.432,0

2011. 12. 862,9 506,8 625,0 77,5 1.946,9 25,8 1.682,7 5.727,6

2011. 07. 713,2 670,4 412,1 95,7 2.095,7 24,4 1.680,1 5.691,5

08. 739,3 680,3 422,1 92,1 2.091,2 24,2 1.677,4 5.726,6

09. 746,3 670,2 433,3 96,2 2.055,6 23,5 1.686,0 5.711,1

10. 792,0 676,2 440,3 81,4 2.094,0 25,8 1.682,6 5.792,3

11. 837,8 681,6 522,2 85,0 2.127,5 25,3 1.689,3 5.968,9

12. 862,9 506,8 625,0 77,5 1.946,9 25,8 1.682,7 5.727,6

2012. 01. 708,5 562,2 689,2 79,8 2.015,5 25,1 1.680,4 5.760,8

02. 645,6 595,8 695,5 108,1 2.022,2 23,6 1.684,0 5.774,8

03. 635,1 629,3 693,2 112,6 2.007,2 22,1 1.691,2 5.790,7

04. 635,7 591,9 710,5 104,2 2.028,3 22,6 1.712,6 5.805,8

05. 640,6 640,0 712,0 102,2 2.038,2 24,0 1.730,9 5.887,9

06. 609,1 624,3 712,7 110,3 2.035,7 25,0 1.733,0 5.850,1

07. 618,1 674,6 734,2 105,9 2.055,8 22,1 1.745,3 5.956,0

08. 776,6 602,3 811,7 108,3 2.062,3 24,5 1.738,4 6.124,2

09. 817,6 585,9 798,6 107,2 2.058,9 23,6 1.734,5 6.126,3


171

Serije podataka za razdoblje siječanj 2006. – rujan 2011. ažurirane na osnovi nove metodologije. Vidi napomenu na strani 251.Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS obuhvaća konsolidiranu bilancu komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11.

Серије података за период јануар 2006. – септембар 2011. ажуриране на основу нове методологије. Види напомену на страни 251.Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне банке Републике Српске. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11.

T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS- na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T13: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС - на крају периода, у милионима КМ -

AKTIVA


Potraživanja od

generalne vlade


javnih poduzeća


privatnih poduzeća




Ukupno

АКТИВА


Потражи-вања од

генералне владе









Укупно

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 = 3+...+9

1997. 12. 0,0 62,9 2,0 11,6 498,3 0,0 28,2 603,1

1998. 12. 5,5 127,5 2,3 8,9 763,4 0,0 129,0 1.036,6

1999. 12. 10,7 82,2 3,1 9,7 922,3 0,0 14,2 1.042,3

2000. 12. 21,9 90,5 6,5 639,3 290,4 2,4 50,5 1.101,5

2001. 12. 77,6 132,0 3,8 600,0 330,7 3,4 43,9 1.191,3

2002. 12. 83,5 167,1 19,6 521,3 298,9 4,5 170,8 1.265,6

2003. 12. 189,7 195,4 10,0 526,9 352,7 5,2 307,9 1.587,8

2004. 12. 274,7 215,6 11,6 92,4 504,9 5,5 447,6 1.552,2

2005. 12. 424,5 293,9 12,7 75,4 765,7 3,7 658,3 2.234,2

2006. 12. 673,9 340,1 39,6 46,7 1.019,5 17,8 896,0 3.033,5

2007. 12. 1.026,9 1.531,6 93,3 49,4 1.271,9 20,8 1.222,4 5.216,4

2008. 12. 939,3 1.118,1 184,9 55,0 1.734,5 39,2 1.550,3 5.621,4

2009. 12. 948,1 701,0 270,5 59,6 1.773,2 23,8 1.540,6 5.316,7

2010. 12. 829,8 631,8 313,6 92,8 1.930,7 17,3 1.616,0 5.432,0

2011. 12. 862,9 506,8 625,0 77,5 1.946,9 25,8 1.682,7 5.727,6

2011. 07. 713,2 670,4 412,1 95,7 2.095,7 24,4 1.680,1 5.691,5

08. 739,3 680,3 422,1 92,1 2.091,2 24,2 1.677,4 5.726,6

09. 746,3 670,2 433,3 96,2 2.055,6 23,5 1.686,0 5.711,1

10. 792,0 676,2 440,3 81,4 2.094,0 25,8 1.682,6 5.792,3

11. 837,8 681,6 522,2 85,0 2.127,5 25,3 1.689,3 5.968,9

12. 862,9 506,8 625,0 77,5 1.946,9 25,8 1.682,7 5.727,6

2012. 01. 708,5 562,2 689,2 79,8 2.015,5 25,1 1.680,4 5.760,8

02. 645,6 595,8 695,5 108,1 2.022,2 23,6 1.684,0 5.774,8

03. 635,1 629,3 693,2 112,6 2.007,2 22,1 1.691,2 5.790,7

04. 635,7 591,9 710,5 104,2 2.028,3 22,6 1.712,6 5.805,8

05. 640,6 640,0 712,0 102,2 2.038,2 24,0 1.730,9 5.887,9

06. 609,1 624,3 712,7 110,3 2.035,7 25,0 1.733,0 5.850,1

07. 618,1 674,6 734,2 105,9 2.055,8 22,1 1.745,3 5.956,0

08. 776,6 602,3 811,7 108,3 2.062,3 24,5 1.738,4 6.124,2

09. 817,6 585,9 798,6 107,2 2.058,9 23,6 1.734,5 6.126,3


172

Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. ažurirane na osnovu nove metodologije. Vidi napomenu na strani 250.Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11.

Data series for period January 2006 – September 2011 updated based on new methodology. See note on page 250.Note: Consolidated balance sheets of Republika Srpska commercial banks include Consolidated balance sheets of commercial banks covered by the CBBH Main Bank of Republika Srpska.Notes from table T11are applicable for all items.

T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS - na kraju perioda, u milionima KM -

T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS - end of period, in millions of KM -

PASIVA


vlade


domaćih sektora u

domaćoj valuti

Prenosivi depoziti

drugih domaćih sektora u

stranoj valuti


domaćih sektora u

domaćoj valuti

Ostali depoziti

drugih domaćih sektora u

stranoj valuti


pasiva



Ukupno

LIABILITIES

Year MonthDeposits

of Central

Government

Transf. Dep. Other


Transf. Dep. Other


Other Dep. Other


Other Dep. Other



shares

Loans Foreign Liabilities

Shares and Other

Equity

Other Items (Net) Total

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13= 3+...+12

1997. 12. 24,4 0,0 69,2 0,0 40,0 13,9 0,0 387,3 233,8 -165,6 603,1

1998. 12. 76,1 0,0 192,0 0,0 119,3 10,0 0,0 532,8 290,3 -183,9 1.036,6

1999. 12. 51,8 103,1 38,7 2,2 143,2 8,6 0,0 597,4 367,5 -270,2 1.042,3

2000. 12. 39,9 152,3 65,6 11,1 16,3 4,4 0,0 572,9 319,6 -80,5 1.101,5

2001. 12. 40,8 189,0 96,6 15,2 48,0 0,0 0,0 553,0 356,4 -107,7 1.191,3

2002. 12. 78,2 210,2 84,6 64,4 60,5 0,0 0,0 633,4 315,6 -181,2 1.265,6

2003. 12. 146,9 263,1 113,7 98,1 94,0 0,0 0,0 739,0 307,3 -174,4 1.587,8

2004. 12. 172,4 361,6 143,6 124,6 145,1 0,0 0,0 434,8 259,2 -89,1 1.552,2

2005. 12. 222,6 515,3 161,8 170,4 239,7 0,0 0,0 638,4 366,2 -80,1 2.234,2

2006. 12. 318,9 593,2 94,9 280,9 429,6 0,0 63,2 877,0 386,4 -10,5 3.033,5

2007. 12. 1.747,6 827,0 163,0 389,1 513,1 5,2 56,6 1.038,8 463,3 12,8 5.216,4

2008. 12. 1.337,2 921,6 257,8 505,8 652,6 9,2 222,9 1.176,6 537,2 0,4 5.621,4

2009. 12. 882,6 864,7 217,8 540,6 781,0 4,7 406,2 1.013,0 543,5 62,6 5.316,7

2010. 12. 469,8 867,7 249,9 611,0 870,9 0,0 556,1 857,8 707,9 240,8 5.432,0

2011. 12. 355,1 939,3 227,6 723,2 1.060,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221,4 5.727,6

2011. 07. 317,9 940,2 292,2 657,1 937,0 0,0 585,2 920,0 761,4 280,5 5.691,5

08. 291,1 945,4 283,8 669,9 971,0 0,0 591,1 911,6 779,9 282,7 5.726,6

09. 299,0 940,9 289,6 667,8 972,3 0,0 599,0 880,5 775,4 286,5 5.711,1

10. 324,4 946,7 229,3 697,5 1.040,3 0,0 610,8 885,1 772,7 285,5 5.792,3

11. 419,8 922,6 218,1 710,1 1.061,5 0,0 619,2 916,9 780,4 320,2 5.968,9

12. 355,1 939,3 227,6 723,2 1.060,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221,4 5.727,6

2012. 01. 350,8 953,7 224,1 742,0 1.058,4 0,0 618,0 812,0 794,2 207,6 5.760,8

02. 325,6 956,7 252,7 761,3 1.055,1 0,0 621,5 790,2 799,0 212,7 5.774,8

03. 312,1 963,9 259,1 768,7 1.064,2 0,0 620,5 765,5 805,9 230,9 5.790,7

04. 297,1 1.001,0 252,7 770,5 1.065,7 0,0 628,1 748,9 808,2 233,5 5.805,8

05. 318,6 1.011,5 252,7 779,0 1.073,7 0,0 645,6 764,0 815,1 227,5 5.887,9

06. 294,8 984,8 285,4 763,9 1.097,8 0,0 659,0 736,7 811,6 216,1 5.850,1

07. 290,2 1.010,7 264,7 752,4 1.087,7 0,0 663,7 842,3 820,6 223,8 5.956,0

08. 349,6 1.094,2 252,6 761,4 1.103,5 0,0 671,0 844,1 828,1 219,7 6.124,2

09. 337,3 1.019,7 253,0 818,0 1.116,1 0,0 665,8 858,8 828,8 228,8 6.126,3


173

Serije podataka za razdoblje siječanj 2006. – rujan 2011. ažurirane na osnovi nove metodologije. Vidi napomenu na strani 251.Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS obuhvaća konsolidiranu bilancu komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11.

Серије података за период јануар 2006. – септембар 2011. ажуриране на основу нове методологије. Види напомену на страни 251. Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне банке Републике Српске. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11.

T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

Т13: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС -на крају периода, у милионима КМ -

PASIVA


vlade



valuti


domaćih sek-tora u inozemnoj

valuti



valuti


domaćih sektora u

inozemnojvaluti

Vrijednosnice Krediti Inozemna pasiva



Ukupno

ПАСИВА



Преносиви депозити других домаћих сектора у домаћој валути

Преносиви депозити других домаћих сектора у страној валути

Остали депозити других домаћих

сектора у домаћој валути




Хартије од

вриједностиКредити Страна

пасива



Укупно

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13=3+...+12

1997. 12. 24,4 0,0 69,2 0,0 40,0 13,9 0,0 387,3 233,8 -165,6 603,1

1998. 12. 76,1 0,0 192,0 0,0 119,3 10,0 0,0 532,8 290,3 -183,9 1.036,6

1999. 12. 51,8 103,1 38,7 2,2 143,2 8,6 0,0 597,4 367,5 -270,2 1.042,3

2000. 12. 39,9 152,3 65,6 11,1 16,3 4,4 0,0 572,9 319,6 -80,5 1.101,5

2001. 12. 40,8 189,0 96,6 15,2 48,0 0,0 0,0 553,0 356,4 -107,7 1.191,3

2002. 12. 78,2 210,2 84,6 64,4 60,5 0,0 0,0 633,4 315,6 -181,2 1.265,6

2003. 12. 146,9 263,1 113,7 98,1 94,0 0,0 0,0 739,0 307,3 -174,4 1.587,8

2004. 12. 172,4 361,6 143,6 124,6 145,1 0,0 0,0 434,8 259,2 -89,1 1.552,2

2005. 12. 222,6 515,3 161,8 170,4 239,7 0,0 0,0 638,4 366,2 -80,1 2.234,2

2006. 12. 318,9 593,2 94,9 280,9 429,6 0,0 63,2 877,0 386,4 -10,5 3.033,5

2007. 12. 1.747,6 827,0 163,0 389,1 513,1 5,2 56,6 1.038,8 463,3 12,8 5.216,4

2008. 12. 1.337,2 921,6 257,8 505,8 652,6 9,2 222,9 1.176,6 537,2 0,4 5.621,4

2009. 12. 882,6 864,7 217,8 540,6 781,0 4,7 406,2 1.013,0 543,5 62,6 5.316,7

2010. 12. 469,8 867,7 249,9 611,0 870,9 0,0 556,1 857,8 707,9 240,8 5.432,0

2011. 12. 355,1 939,3 227,6 723,2 1.060,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221,4 5.727,6

2011. 07. 317,9 940,2 292,2 657,1 937,0 0,0 585,2 920,0 761,4 280,5 5.691,5

08. 291,1 945,4 283,8 669,9 971,0 0,0 591,1 911,6 779,9 282,7 5.726,6

09. 299,0 940,9 289,6 667,8 972,3 0,0 599,0 880,5 775,4 286,5 5.711,1

10. 324,4 946,7 229,3 697,5 1.040,3 0,0 610,8 885,1 772,7 285,5 5.792,3

11. 419,8 922,6 218,1 710,1 1.061,5 0,0 619,2 916,9 780,4 320,2 5.968,9

12. 355,1 939,3 227,6 723,2 1.060,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221,4 5.727,6

2012. 01. 350,8 953,7 224,1 742,0 1.058,4 0,0 618,0 812,0 794,2 207,6 5.760,8

02. 325,6 956,7 252,7 761,3 1.055,1 0,0 621,5 790,2 799,0 212,7 5.774,8

03. 312,1 963,9 259,1 768,7 1.064,2 0,0 620,5 765,5 805,9 230,9 5.790,7

04. 297,1 1.001,0 252,7 770,5 1.065,7 0,0 628,1 748,9 808,2 233,5 5.805,8

05. 318,6 1.011,5 252,7 779,0 1.073,7 0,0 645,6 764,0 815,1 227,5 5.887,9

06. 294,8 984,8 285,4 763,9 1.097,8 0,0 659,0 736,7 811,6 216,1 5.850,1

07. 290,2 1.010,7 264,7 752,4 1.087,7 0,0 663,7 842,3 820,6 223,8 5.956,0

08. 349,6 1.094,2 252,6 761,4 1.103,5 0,0 671,0 844,1 828,1 219,7 6.124,2

09. 337,3 1.019,7 253,0 818,0 1.116,1 0,0 665,8 858,8 828,8 228,8 6.126,3


174

T14a: Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka- u postocima, na godišnjem nivou -

T14a: Commercial Banks’ Lending Interest Rates- in percent, annual basis -

KREDITI U KM KREDITI U KM SA VALUTNOM KLAUZULOM KREDITI U STRANOJ VALUTI* KREDITI PO KRED.

KARTICAMA

Kamatne stope na kratkoročne kredite

u KM

Kamatne stope na dugoročne kredite

u KM

Kamatne stope na kratkoročne kredite u KM sa valutnom

klauzulom

Kamatne stope na dugoročne kredite u KM sa valutnom

klauzulom

Kamatne stope na kratkoročne kredite u

stranoj valuti

Kamatne stope na dugoročne kredite u

stranoj valuti

Kamatne stope na kredite stanovništvu

po kreditnim karticama

God

ina

Mje

sec

Priv

atni

m

pred

uzeć

ima

i ud

ruže

njim

a

Stan

ovni

štvu

Priv

atni

m

pred

uzeć

ima

i ud

ruže

njim

a

Stan

ovni

štvu

Priv

atni

m

pred

uzeć

ima

i ud

ruže

njim

a

Stan

ovni

štvu

Priv

atni

m

pred

uzeć

ima

i ud

ruže

njim

a

Stan

ovni

štvu

Priv

atni

m

pred

uzeć

ima

i ud

ruže

njim

a

Stan

ovni

štvu

Priv

atni

m

pred

uzeć

ima

i ud

ruže

njim

a

Stan

ovni

štvu

Krat

koro

čni

Dug

oroč

ni

LOANS IN KM LOANS INDEXED TO FOREIGN CURR. (EUR) LOANS IN FOREIGN CURRENCY* LOANS BASED ON

CREDIT CARDS

Short-term lending rates in KM

Long-term lending rates in KM

Short-term lending rates on FX-indexed

loans

Long-term lending rates on FX-indexed

loans

Short-term lending rates on foreign currency loans

Long-term lending rates on foreign currency loans

Lending rates on loans to households based on

credit cards

Year

Mon

th

Priv

ate

ente

rpris

es a

nd

coop

erat

ives

Hou

seho

lds

Priv

ate

ente

rpris

es a

nd

coop

erat

ives

Hou

seho

lds

Priv

ate

ente

rpris

es a

nd

coop

erat

ives

Hou

seho

lds

Priv

ate

ente

rpris

es a

nd

coop

erat

ives

Hou

seho

lds

Priv

ate

ente

rpris

es a

nd

coop

erat

ives

Hou

seho

lds

Priv

ate

ente

rpris

es a

nd

coop

erat

ives

Hou

seho

lds

Shor

t-te

rm

Long

-ter

m

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

2002. 12. 12,07 - 10,59 - - - - - - - - - - -

2003. 12. 10,54 - 9,18 - - - - - - - - - - -

2004. 12. 9,92 9,78 8,23 10,78 - - - - - - - - - -

2005. 12. 9,03 9,32 7,69 9,91 - - - - - - - - - -

2006. 12. 7,66 9,55 7,39 9,34 - - - - - - - - - -

2007. 12. 7,03 10,54 7,13 9,95 7,80 10,06 7,83 8,42 9,36 0,00 6,99 7,74 11,56 12,76

2008. 12. 7,42 9,14 7,36 10,93 8,93 9,88 8,55 10,20 7,37 6,30 7,01 10,43 11,44 13,96

2009. 12. 8,10 9,79 7,78 8,26 8,62 9,81 7,74 9,56 8,74 0,00 8,56 10,66 11,71 15,06

2010. 12. 7,84 9,67 8,25 9,10 8,15 9,51 7,84 8,70 0,00 0,00 8,05 0,00 11,93 14,00

2011. 12. 7,14 10,01 7,41 8,51 7,56 9,02 7,56 8,51 0,00 0,00 6,94 0,00 13,47 14,00

2011. 07. 7,39 9,65 7,47 8,36 8,50 9,59 7,65 8,53 4,77 5,99 7,97 5,99 13,43 14,00

08. 7,41 9,51 7,22 8,72 7,64 9,79 7,66 8,68 0,00 0,00 8,45 5,99 13,39 14,00

09. 7,31 9,51 7,30 8,68 7,77 9,16 7,50 8,33 0,00 0,00 7,99 5,99 13,41 13,99

10. 7,16 9,63 7,20 8,7 7,61 9,44 7,60 8,4 9,37 0,00 8,08 0,00 13,28 14,00

11. 7,26 9,91 8,09 8,59 7,68 9,07 7,69 8,41 11,27 0,00 8,26 0,00 13,26 14,00

12. 7,14 10,01 7,41 8,51 7,56 9,02 7,56 8,51 0,00 0,00 6,94 0,00 13,47 14,00

2012. 01. 7,05 10,19 8,28 8,47 7,74 8,89 7,35 8,26 6,30 0,00 7,25 0,00 13,34 14,00

02. 7,02 10,24 7,80 9,02 7,37 8,55 7,79 8,31 0,00 0,00 7,75 0,00 13,35 14,00

03. 6,94 10,09 7,71 8,58 7,54 8,64 7,84 8,34 6,30 0,00 7,40 0,00 13,33 14,00

04. 7,04 10,00 7,82 8,46 7,57 8,85 7,33 8,31 6,30 0,00 6,99 0,00 13,47 13,99

05. 7,13 10,04 7,79 8,08 7,12 8,99 7,36 8,57 0,00 0,00 7,37 9,49 13,37 14,00

06. 6,91 10,00 7,99 8,03 7,29 8,96 7,13 8,35 6,19 6,70 5,72 0,00 13,33 13,99

07. 6,87 10,30 8,02 7,90 7,16 8,60 7,24 8,28 0,00 0,00 6,03 0,00 13,39 14,00

08. 6,83 10,07 7,67 8,02 7,06 8,91 7,07 8,28 0,00 8,51 6,67 8,15 13,43 14,00

09. 6,76 10,18 7,76 7,55 7,40 8,22 7,14 8,38 0,00 0,00 7,68 7,47 13,40 13,99

Napomena: U tabeli su prikazani mjesečni prosjeci nominalnih kamatnih stopa komercijalnih banaka na kratkoročne i dugoročne kredite odobrene privatnim preduzećima i udruženjima i stanovništvu, iskazane na godišnjem nivou. Podaci za godine predstavljaju prosjek posljednjeg mjeseca izvještajne godine.Osnova za izračunavanje ponderisanih prosjeka su iznosi kredita koji su uz pripadajuću kamatnu stopu realizovani u izvještajnom mjesecu. Do decembra 2006. podaci o kamatnim stopama na kredite u KM su obuhvatali kamatne stope na kredite u KM i kredite u KM s valutnom klauzulom. Od januara 2007. proširen je obim prikupljanja podataka o ponderisanim prosječnim kamatnim stopama komercijalnih banaka na kredite istih sektora u KM, u KM s valutnom klauzulom (vezane za EUR), u stranoj valuti i kredite po kreditnim karticama stanovništvu, po istoj metodologiji.

*Podatke o prosječnim kamatnim stopama na kredite privatnim preduzećima i stanovništvu u stranoj valuti dostavlja mali broj banaka, te se iz tog razloga ne mogu smatrati relevantnim podatkom o prosjeku za BiH.

Note: The table shows monthly average of nominally interest rates of commercial banks on short-term and long-term credits extended to private enterprises and cooperatives and households, on annual basis. Annual data shows average monthly interest rates of the last month of the reporting year.The bases for calculation of the weighted average are amounts of loans, which were, with the associated interest rate, realized, in the reporting month. Until December 2006 data on interest rates on loans in KM included interest rates on loans in KM and interest rates on loans in KM indexed to foreign currency (EUR). Since January 2007 scope of collecting of average interest rates of commercial banks was expanded on loans of the same sectors in KM, in KM indexed to foreign currency (EUR), in foreign currency and loans to households based on credit cards, by the same methodology.

*Only few banks report data on average interest rates on loans in foreign currency to private enterprises and households, therefore they cannot be considered as relevant average indicator for BH.


175

T14a: Aktivne kamatne stope komercijalnih banaka- u postocima, na godišnjoj razini -

T14a: Активне каматне стопе комерцијалних банака- у процентима, на годишњем нивоу -

KREDITI U KM KREDITI U KM SA VALUTNOM KLAUZULOM KREDITI U STRANOJ VALUTI* KREDITI PO KRED.

KARTICAMA

Kamatne stope na kratkoročne kredite

u KM

Kamatne stope na dugoročne kredite

u KM

Kamatne stope na kratkoročne kredite u KM sa valutnom

klauzulom

Kamatne stope na dugoročne kredite u KM sa valutnom

klauzulom

Kamatne stope na kratkoročne kredite u

stranoj valuti

Kamatne stope na dugoročne kredite u

stranoj valuti

Kamatne stope na kredite stanovništvu

po kreditnim karticama

God

ina

Mje

sec

Priv

atni

m

podu

zeći

ma

i ud

ruga

ma

Stan

ovni

štvu

Priv

atni

m

podu

zeći

ma

i ud

ruga

ma

Stan

ovni

štvu

Priv

atni

m

podu

zeći

ma

i ud

ruga

ma

Stan

ovni

štvu

Priv

atni

m

podu

zeći

ma

i ud

ruga

ma

Stan

ovni

štvu

Priv

atni

m

podu

zeći

ma

i ud

ruga

ma

Stan

ovni

štvu

Priv

atni

m

podu

zeći

ma

i ud

ruga

ma

Stan

ovni

štvu

Krat

koro

čni

Dug

oroč

ni

КРЕДИТИ У КМ КРЕДИТИ У КМ СА ВАЛУТНОМ КЛАУЗУЛОМ КРЕДИТИ У СТРАНОЈ ВАЛУТИ* КРЕДИТИ ПО КРЕД.

КАРТИЦАМА

Каматне стопе на краткорочне

кредите у КМ

Каматне стопе на дугорочне кредите

у КМ

Каматне стопе на краткорочне кредите

у КМ са валутном клаузулом

Каматне стопе на дугорочне кредите у КМ са валутном

клаузулом

Каматне стопе на краткорочне

кредите у страној валути

Каматне стопе на дугорочне кредите у


Каматне стопе на кредите становништву по

кредитним картицама

Годи

на

Мје

сец

При

ватн

им

пред

узећ

има

и удру

жењ

има

Стан

овни

штв

у

При

ватн

им

пред

узећ

има

и удру

жењ

има

Стан

овни

штв

у

При

ватн

им

пред

узећ

има

и удру

жењ

има

Стан

овни

штв

у

При

ватн

им

пред

узећ

има

и удру

жењ

има

Стан

овни

штв

у

При

ватн

им

пред

узећ

има

и удру

жењ

има

Стан

овни

штв

у

При

ватн

им

пред

узећ

има

и удру

жењ

има

Стан

овни

штв

у

Крат

коро

чни

Дуг

ороч

ни

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

2002. 12. 12,07 - 10,59 - - - - - - - - - - -

2003. 12. 10,54 - 9,18 - - - - - - - - - - -

2004. 12. 9,92 9,78 8,23 10,78 - - - - - - - - - -

2005. 12. 9,03 9,32 7,69 9,91 - - - - - - - - - -

2006. 12. 7,66 9,55 7,39 9,34 - - - - - - - - - -

2007. 12. 7,03 10,54 7,13 9,95 7,80 10,06 7,83 8,42 9,36 0,00 6,99 7,74 11,56 12,76

2008. 12. 7,42 9,14 7,36 10,93 8,93 9,88 8,55 10,20 7,37 6,30 7,01 10,43 11,44 13,96

2009. 12. 8,10 9,79 7,78 8,26 8,62 9,81 7,74 9,56 8,74 0,00 8,56 10,66 11,71 15,06

2010. 12. 7,84 9,67 8,25 9,10 8,15 9,51 7,84 8,70 0,00 0,00 8,05 0,00 11,93 14,00

2011. 12. 7,14 10,01 7,41 8,51 7,56 9,02 7,56 8,51 0,00 0,00 6,94 0,00 13,47 14,00

2011. 07. 7,39 9,65 7,47 8,36 8,50 9,59 7,65 8,53 4,77 5,99 7,97 5,99 13,43 14,00

08. 7,41 9,51 7,22 8,72 7,64 9,79 7,66 8,68 0,00 0,00 8,45 5,99 13,39 14,00

09. 7,31 9,51 7,30 8,68 7,77 9,16 7,50 8,33 0,00 0,00 7,99 5,99 13,41 13,99

10. 7,16 9,63 7,20 8,7 7,61 9,44 7,60 8,4 9,37 0,00 8,08 0,00 13,28 14,00

11. 7,26 9,91 8,09 8,59 7,68 9,07 7,69 8,41 11,27 0,00 8,26 0,00 13,26 14,00

12. 7,14 10,01 7,41 8,51 7,56 9,02 7,56 8,51 0,00 0,00 6,94 0,00 13,47 14,00

2012. 01. 7,05 10,19 8,28 8,47 7,74 8,89 7,35 8,26 6,30 0,00 7,25 0,00 13,34 14,00

02. 7,02 10,24 7,80 9,02 7,37 8,55 7,79 8,31 0,00 0,00 7,75 0,00 13,35 14,00

03. 6,94 10,09 7,71 8,58 7,54 8,64 7,84 8,34 6,30 0,00 7,40 0,00 13,33 14,00

04. 7,04 10,00 7,82 8,46 7,57 8,85 7,33 8,31 6,30 0,00 6,99 0,00 13,47 13,99

05. 7,13 10,04 7,79 8,08 7,12 8,99 7,36 8,57 0,00 0,00 7,37 9,49 13,37 14,00

06. 6,91 10,00 7,99 8,03 7,29 8,96 7,13 8,35 6,19 6,70 5,72 0,00 13,33 13,99

07. 6,87 10,30 8,02 7,90 7,16 8,60 7,24 8,28 0,00 0,00 6,03 0,00 13,39 14,00

08. 6,83 10,07 7,67 8,02 7,06 8,91 7,07 8,28 0,00 8,51 6,67 8,15 13,43 14,00

09. 6,76 10,18 7,76 7,55 7,40 8,22 7,14 8,38 0,00 0,00 7,68 7,47 13,40 13,99

Napomena:U tablici su prikazani mjesečni prosjeci nominalnih kamatnih stopa komercijalnih banaka na kratkoročne i dugoročne kredite odobrene privatnim poduzećima i udrugama i stanovništvu, iskazane na godišnjoj razini. Podaci za godine predstavljaju prosjek posljednjeg mjeseca izvještajne godine.Osnova za izračunavanje ponderiranih prosjeka su iznosi kredita koji su uz pripadajuću kamatnu stopu realizirani u izvještajnom mjesecu. Do prosinca 2006. podaci o kamatnim stopama na kredite u KM su obuhvaćali kamatne stope na kredite u KM i kredite u KM s valutnom klauzulom. Od siječnja 2007. proširen je obujam prikupljanja podataka o ponderiranim prosječnim kamatnim stopama komercijalnih banaka na kredite istih sektora u KM, u KM s valutnom klauzulom (vezane za EUR), u stranoj valuti i kredite po kreditnim karticama stanovništvu, po istoj metodologiji.

*Podatke o prosječnim kamatnim stopama na kredite privatnim poduzećima i stanovništvu u inozemnoj valuti dostavlja mali broj banaka, te se iz tog razloga ne mogu smatrati relevantnim podatkom o prosjeku za BiH.

Напомена: У табели су приказани мјесечни просјеци номиналних каматних стопа комерцијалних банака на краткорочне и дугорочне кредите одобрене приватним предузећима и удружењима и становништву, исказане на годишњем нивоу. Подаци за године представљају просјек посљедњег мјесеца извјештајне године.Основа за израчунавање пондерисаних просјека су износи кредита који су уз припадајућу каматну стопу реализовани у извјештајном мјесецу. До децембра 2006. подаци о каматним стопама на кредите у КМ су обухватали каматне стопе на кредите у КМ и кредите у КМ с валутном клаузулом. Од јануара 2007. проширен је обим прикупљања података о пондерисаним просјечним каматним стопама комерцијалних банака на кредите истих сектора у КМ, у КМ с валутном клаузулом (везане за EUR), у страној валути и кредите по кредитним картицама становништву, по истој методологији.

*Подaтке о просјечним каматним стопама на кредите приватним предузећима и становништву у страној валути доставља мали број банака, те се из тог разлога не могу сматрати релевантним податком о просјеку за БиХ.


176

T14 b: Pasivne kamatne stope komercijalnih banaka - u postocima, na godišnjem nivou -

T14b: Commercial Banks’ Deposit Interest Rates - in percent, annual basis -

DEPOZITI U KM DEPOZITI U KM SA VALUTNOM KLAUZULOM DEPOZITI U STRANOJ VALUTI*

Kamatne stope na

depozite po viđenju u KM

Kamatne stope na

oročene i štedne depozite u KM

Kamatne stope na

depozite po vi|enju u KM sa valutnom

Kamatne stope na

oročene i štedne depozite u KM sa

valutnom klauzulom

Kamatne stope

na depozite po viđenju u stranoj

valuti

Kamatne stope na

oročene i štedne depozite u stranoj

valuti

God

ina

Mje

sec

Priv

atni

h pr

eduz

eća

i ud

ruže

nja

Stan

ovni

štva

Priv

atni

h pr

eduz

eća

i ud

ruže

nja

Stan

ovni

štva

Priv

atni

h pr

eduz

eća

i ud

ruže

nja

Stan

ovni

štva

Priv

atni

h pr

eduz

eća

i ud

ruže

nja

Stan

ovni

štva

Priv

atni

h pr

eduz

eća

i ud

ruže

nja

Stan

ovni

štva

Priv

atni

h pr

eduz

eća

i ud

ruže

nja

Stan

ovni

štva

Pros

ječn

a vi

sina

nakn

ade

na

obav

ezne

reze

rve

kod

CBBi

H

DEPOSITS IN KM DEPOSITS INDEXED TO FOREIGN CURR. (EUR) DEPOSITS IN FOREIGN CURRENCY*

Demand Deposits

Rates in KM

Time and Savings

Deposits Rates in KM

Demand Deposits

Rates FX-indexed

Time and Savings

Deposits Rates FX-indexed

Demand Deposits

Rates in FX

Time and Savings Deposits

Rates in FX

Year

Mon

th

Priv

ate

ente

rpris

es

and

coop

erat

ives

Hou

seho

lds

Priv

ate

ente

rpris

es

and

coop

erat

ives

Hou

seho

lds

Priv

ate

ente

rpris

es

and

coop

erat

ives

Hou

seho

lds

Priv

ate

ente

rpris

es

and

coop

erat

ives

Hou

seho

lds

Priv

ate

ente

rpris

es

and

coop

erat

ives

Hou

seho

lds

Priv

ate

ente

rpris

es

and

coop

erat

ives

Hou

seho

lds

Rem

uner

atio

n Ra

te o

n Re

quire

d Re

serv

es w

ith

CBBH

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

2002. 12. - 1,44 - 4,38 - - - - - - - - 3,07

2003. 12. - 0,96 - 3,40 - - - - - - - - 2,01

2004. 12. 0,54 0,77 2,42 4,02 - - - - - - - - 2,00

2005. 12. 0,45 0,63 3,41 3,63 - - - - - - - - 1,00

2006. 12. 0,37 0,49 3,75 3,48 - - - - - - - - 1,00

2007. 12. 0,33 0,35 3,65 3,98 0,44 0,00 3,28 2,64 0,06 0,36 3,41 3,83 1,00

2008. 12. 0,37 0,32 2,99 3,61 0,47 0,00 2,41 6,07 0,11 0,31 4,94 4,20 1,00

2009. 12. 0,30 0,25 3,60 3,57 0,27 0,00 3,56 2,33 0,22 0,27 4,23 4,18 0,50

2010. 12. 0,17 0,15 3,38 2,89 0,10 0,00 2,87 3,06 0,04 0,18 3,21 3,25 0,26

2011. 12. 0,13 0,08 2,14 2,72 0,10 0,10 3,70 3,44 0,02 0,16 3,56 3,22 0,19

2011. 07. 0,15 0,11 2,01 3,00 0,00 0,00 3,42 3,20 0,02 0,27 2,62 3,22 0,83

08. 0,15 0,11 1,92 2,61 0,10 0,00 4,30 3,42 0,03 0,16 2,61 3,25 0,74

09. 0,14 0,12 1,24 2,63 0,10 0,00 4,01 3,46 0,03 0,15 2,51 3,25 0,49

10. 0,14 0,12 1,47 2,73 0,10 0,00 4,41 2,97 0,02 0,16 3,04 3,27 0,44

11. 0,14 0,08 1,97 2,94 0,10 0,12 3,96 3,46 0,02 0,16 3,04 3,17 0,28

12. 0,13 0,08 2,14 2,72 0,10 0,10 3,7 3,44 0,02 0,16 3,56 3,22 0,19

2012. 01. 0,13 0,12 2,84 2,93 0,00 0,20 3,74 3,51 0,02 0,15 3,68 3,01 0,11

02. 0,11 0,12 2,01 2,89 0,00 0,10 4,38 3,51 0,02 0,16 3,57 3,03 0,11

03. 0,10 0,10 2,47 2,71 0,00 0,00 3,51 3,50 0,02 0,16 3,25 3,19 0,05

04. 0,11 0,07 2,62 3,00 0,00 0,00 3,02 3,71 0,02 0,16 3,78 3,49 0,05

05. 0,10 0,07 2,64 2,93 0,00 0,00 3,55 3,46 0,02 0,16 3,84 3,35 0,04

06. 0,11 0,07 2,12 2,82 0,00 0,00 4,03 3,32 0,02 0,16 3,68 3,28 0,04

07. 0,10 0,08 2,90 3,05 0,00 0,02 3,48 3,38 0,02 0,15 3,14 3,30 0,019

08. 0,10 0,06 2,79 3,05 0,00 0,00 4,22 3,04 0,02 0,16 3,02 3,31 0,008

09. 0,10 0,06 2,46 2,86 0,00 0,00 4,21 3,44 0,02 0,16 3,54 3,28 0,010

Napomena:U tabeli su prikazani mjesečni prosjeci nominalnih kamatnih stopa komercijalnih banaka na depozite po viđenju i oročene i štedne depozite privatnih preduzeća i udruženja i stanovništva, iskazani na godišnjem nivou. Podaci za godine predstavljaju prosjek posljednjeg mjeseca izvještajne godine.Osnova za izračunavanje ponderisanih prosjeka su iznosi prikupljenih depozita uz pripadajuću kamatnu stopu u izvještajnom mjesecu. Do decembra 2006. podaci o kamatnim stopama na depozite u KM su obuhvatali kamatne stope na depozite u KM i depozite u KM s valutnom klauzulom. Od januara 2007. proširen je obim prikupljanja podataka o ponderisanim prosječnim kamatnim stopama komercijalnih banaka na depozite istih sektora u KM, u KM s valutnom klauzulom (vezane za EUR) i depozite u stranoj valuti, po istoj metodologiji.*Podatke o prosječnim kamatnim stopama na depozite u KM s valutnom klauzulom privatnih preduzeća i stanovništva dostavlja mali broj banaka, te se iz tog razloga ne mogu smatrati relevantnim podatkom o prosjeku za BiH. Od 1. jula 2010. stopa naknade na iznos obavezne rezerve je promijenjena i obračunava se na osnovu prosjeka kamatne stope koju je u istom periodu ostvarila Centralna banka na "overnight" depozite. Od 1. augusta 2011. stopa naknade se utvrđuje na osnovi ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana.Prosječna tačna visina naknade na obavezne rezerve kod CBBiH za juli 2012. godine iznosi 0,019%, za august 0,008% a za septembar 0,0103%.

Note: The table shows monthly average of nominally interest rates of commercial banks on private enterprises and cooperatives' and households' demand, time and savings deposits on annual basis. Annual data shows average monthly interest rates of the last month of the reporting year. The base for calculation of weighted average are amounts of commercial banks' deposit, with the associated interest rate, which were collected during reporting month. Until December 2006 data on interest rates on deposits in KM included interest rates on deposits in KM and interest rates on deposits in KM indexed to foreign currency (EUR). Since January 2007 scope of collecting of the average interest rates of commercial banks was expanded on deposits of the same sectors in KM, in KM indexed to foreign currency (EUR) and deposits in foreign currency, by the same methodology. *Data on average interest rates on private enterprises' and households' deposits in KM indexed to foreign currency is reported only by few banks, therefore it cannot be considered as relevant average indicator for BH. From July 1 2010, remuneration rate on the amount of required reserves is changed and calculated as an average of interest rates, which were earned by the Central Bank on overnight deposits in the same period. From August 1, 2011, the remuneration rate has been calculated by the weighted average interest rate which was earned by the Central Bank of BH on deposits invested up to a month in the same period.The exact average amount of remuneration rate for required reserves with the Central Bank for July 2012th is 0.019%, 0.008% for August and for September is 0.0103%.


177

T14 b: Pasivne kamatne stope komercijalnih banaka - u postocima, na godišnjoj razini -

Т 14 б: Пасивне каматне стопе комерцијалних банака - у процентима, на годишњем нивоу -

DEPOZITI U KM DEPOZITI U KM SA VALUTNOM KLAUZULOM DEPOZITI U STRANOJ VALUTI*

Kamatne stope na

depozite po viđenju u KM

Kamatne stope na oročene i

štedne depozite u KM

Kamatne stope na

depozite po viđenju u KM sa valutnom

klauzulom


štedne depozite u KM sa

valutnom klauzulom

Kamatne stope

na depozite po viđenju u stranoj

valuti


štedne depozite u stranoj

valuti

God

ina

Mje

sec

Priv

atni

h po

duze

ća

i udr

uga

Stan

ovni

štva

Priv

atni

h po

duze

ća

i udr

uga

Stan

ovni

štva

Priv

atni

h po

duze

ća

i udr

uga

Stan

ovni

štva

Priv

atni

h po

duze

ća

i udr

uga

Stan

ovni

štva

Priv

atni

h po

duze

ća

i udr

uga

Stan

ovni

štva

Priv

atni

h po

duze

ća

i udr

uga

Stan

ovni

štva

Pros

ječn

a vi

sina

nakn

ade

na

obve

zne

pruč

uve

kod

CBBi

H

ДЕПОЗИТИ У КМ ДЕПОЗИТИ У КМ СА ВАЛУТНОМ КЛАУЗУЛОМ ДЕПОЗИТИ У СТРАНОЈ ВАЛУТИ*

Каматне стопе на депозите по виђењу

у КМ

Каматне стопе на орочене и

штедне депозите у КМ

Каматне стопе на депозите по виђењу у КМ са

валутном клаузулом

Каматне стопе на орочене и штедне

депозите у КМ са валутном клаузулом

Каматне стопе на депозите по

виђењу у страној валути

Каматне стопе на орочене и штедне

депозите у страној валути

Годи

на

Мје

сец

При

ватн

их

пред

узећ

а и

удру

жењ

а

Стан

овни

штв

а

При

ватн

их

пред

узећ

а и

удру

жењ

а

Стан

овни

штв

а

При

ватн

их

пред

узећ

а и

удру

жењ

а

Стан

овни

штв

а

При

ватн

их

пред

узећ

а и

удру

жењ

а

Стан

овни

штв

а

При

ватн

их

пред

узећ

а и

удру

жењ

а

Стан

овни

штв

а

При

ватн

их

пред

узећ

а и

удру

жењ

а

Стан

овни

штв

а

Про

сјеч

на в

исин

а на

кнад

е на

об

авез

не р

езер

ве

код

ЦББ

иХ

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 152002. 12. - 1,44 - 4,38 - - - - - - - - 3,07

2003. 12. - 0,96 - 3,40 - - - - - - - - 2,01

2004. 12. 0,54 0,77 2,42 4,02 - - - - - - - - 2,00

2005. 12. 0,45 0,63 3,41 3,63 - - - - - - - - 1,00

2006. 12. 0,37 0,49 3,75 3,48 - - - - - - - - 1,00

2007. 12. 0,33 0,35 3,65 3,98 0,44 0,00 3,28 2,64 0,06 0,36 3,41 3,83 1,00

2008. 12. 0,37 0,32 2,99 3,61 0,47 0,00 2,41 6,07 0,11 0,31 4,94 4,20 1,00

2009. 12. 0,30 0,25 3,60 3,57 0,27 0,00 3,56 2,33 0,22 0,27 4,23 4,18 0,50

2010. 12. 0,17 0,15 3,38 2,89 0,10 0,00 2,87 3,06 0,04 0,18 3,21 3,25 0,26

2011. 12. 0,13 0,08 2,14 2,72 0,10 0,10 3,70 3,44 0,02 0,16 3,56 3,22 0,19

2011. 07. 0,15 0,11 2,01 3,00 0,00 0,00 3,42 3,20 0,02 0,27 2,62 3,22 0,83

08. 0,15 0,11 1,92 2,61 0,10 0,00 4,30 3,42 0,03 0,16 2,61 3,25 0,74

09. 0,14 0,12 1,24 2,63 0,10 0,00 4,01 3,46 0,03 0,15 2,51 3,25 0,49

10. 0,14 0,12 1,47 2,73 0,10 0,00 4,41 2,97 0,02 0,16 3,04 3,27 0,44

11. 0,14 0,08 1,97 2,94 0,10 0,12 3,96 3,46 0,02 0,16 3,04 3,17 0,28

12. 0,13 0,08 2,14 2,72 0,10 0,10 3,7 3,44 0,02 0,16 3,56 3,22 0,19

2012. 01. 0,13 0,12 2,84 2,93 0,00 0,20 3,74 3,51 0,02 0,15 3,68 3,01 0,11

02. 0,11 0,12 2,01 2,89 0,00 0,10 4,38 3,51 0,02 0,16 3,57 3,03 0,11

03. 0,10 0,10 2,47 2,71 0,00 0,00 3,51 3,50 0,02 0,16 3,25 3,19 0,05

04. 0,11 0,07 2,62 3,00 0,00 0,00 3,02 3,71 0,02 0,16 3,78 3,49 0,05

05. 0,10 0,07 2,64 2,93 0,00 0,00 3,55 3,46 0,02 0,16 3,84 3,35 0,04

06. 0,11 0,07 2,12 2,82 0,00 0,00 4,03 3,32 0,02 0,16 3,68 3,28 0,04

07. 0,10 0,08 2,90 3,05 0,00 0,02 3,48 3,38 0,02 0,15 3,14 3,30 0,019

08. 0,10 0,06 2,79 3,05 0,00 0,00 4,22 3,04 0,02 0,16 3,02 3,31 0,008

09. 0,10 0,06 2,46 2,86 0,00 0,00 4,21 3,44 0,02 0,16 3,54 3,28 0,010

Napomena: U tablici su prikazani mjesečni prosjeci nominalnih kamatnih stopa komercijalnih banaka na depozite po viđenju i oročene i štedne depozite privatnih poduzeća i udruga i stanovništva, iskazane na godišnjoj razini. Podaci za godine predstavljaju prosjek posljednjeg mjeseca izvještajne godine.Osnova za izračunavanje ponderiranih prosjeka su iznosi prikupljenih depozita uz pripadajuću kamatnu stopu u izvještajnom mjesecu. Do prosinca 2006. podaci o kamatnim stopama na depozite u KM su obuhvaćali kamatne stope na depozite u KM i depozite u KM s valutnom klauzulom. Od siječnja 2007. proširen je obujam prikupljanja podataka o ponderiranim prosječnim kamatnim stopama komercijalnih banaka na depozite istih sektora u KM, u KM s valutnom klauzulom (vezane za EUR) i depozite u stranoj valuti, po istoj metodologiji.*Podatke o prosječnim kamatnim stopama na depozite u KM s valutnom klauzulom privatnih poduzeća i stanovništva dostavlja mali broj banaka, te se iz tog razloga ne mogu smatrati relevantnim podatkom o prosjeku za BiH. Od 1. srpnja 2010. stopa naknade na iznos obvezne rezerve je promijenjena i obračunava se na osnovi prosjeka kamatne stope koju je u istom razdoblju ostvarila Centralna banka na "overnight" depozite. Od 1. kolovoza 2011. stopa naknade se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana.Prosječna tačna visina naknade na obavezne rezerve kod CBBiH za juli 2012. godine iznosi 0,019%, za august 0,008% a za septembar 0,0103%.

Напомена:У табели су приказани мјесечни просјеци номиналних каматних стопа комерцијалних банака на депозите по виђењу и орочене и штедне депозите приватних предузећа и удружења и становништва, исказане на годишњем нивоу. Подаци за године представљају просјек посљедњег мјесеца извјештајне године. Основа за израчунавање пондерисаних просјека су износи прикупљених депозита уз припадајућу каматну стопу у извјештајном мјесецу. До децембра 2006. подаци о каматним стопама на депозите у КМ су обухватали каматне стопе на депозите у КМ и депозите у КМ с валутном клаузулом. Од јануара 2007. проширен је обим прикупљања података о пондерисаним просјечним каматним стопама комерцијалних банака на депозите истих сектора у КМ, у КМ с валутном клаузулом (везане за EUR) и депозите у страној валути, по истој методологији. *Податке о просјечним каматним стопама на депозите у КМ с валутном клаузулом приватних предузећа и становништва доставља мали број банака, те се из тог разлога не могу сматрати релевантним податком о просјеку за БиХ. Од 1. јула 2010. стопа накнаде на износ обавезне резерве је промијењена и обрачунава се на основу просјека каматне стопе коју је у истом периоду остварила Централана банка на "overnight" депозите. Од 1. августа 2011. стопа накнаде се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана. Пrosjeчna taчna visina naknade na obavezne rezerve kod CBBiH za juli 2012. godine iznosi 0,019%, za avgust 0,008% a za septembar 0,0103%.


178



Napomena:Ukupni depoziti predstavljaju obaveze komercijalnih banaka BiH prema svim domaćim institucionalnim sektorima u domaćoj i stranoj valuti. Ukupni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka BiH od svih institucionalnih sektora, u domaćoj i stranoj valuti.



Note: Total of deposits represent liabilities of commercial banks of BH towards all institutional sectors in domestic and foreign currency. Total of loans represent claims of commercial banks of BH on all domestic institutional sectors, in domestic and foreign currency.

T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM -

T15: Total Deposits and Loans of Commercial Banks - end of period, in millions of KM

DEPOZITI KREDITI

Godina Mjesec Prenosivi depoziti

Ostali depoziti

Ukupni depoziti

Kratkoročni krediti

Dugoročni krediti

Ukupni krediti

DEPOSITS LOANS

Year Month Transferable deposits

Other deposit

Total of deposits

Short - term loans

Long - termloans

Total of loans

1 2 3 4 5 (3+4) 6 7 8 (6+7)

1997. 12. 784,1 598,3 1.382,4 956,7 1.482,9 2.439,6

1998. 12. 983,8 678,7 1.662,5 1.028,2 1.892,6 2.920,8

1999. 12. 1.107,7 712,1 1.819,9 852,3 1.928,9 2.781,2

2000. 12. 1.385,8 568,0 1.953,7 878,3 2.138,6 3.017,0

2001. 12. 2.061,5 1.209,3 3.270,7 913,3 2.425,7 3.339,0

2002. 12. 2.293,8 1.430,5 3.724,3 1.097,8 3.183,3 4.281,1

2003. 12. 2.553,8 1.812,3 4.366,0 1.233,5 3.888,0 5.121,5

2004. 12. 3.121,7 2.456,7 5.578,4 1.576,2 4.350,9 5.927,1

2005. 12. 3.876,1 3.000,1 6.876,3 1.837,0 5.707,1 7.544,2

2006. 12. 4.005,1 4.758,1 8.763,2 2.068,8 7.130,4 9.199,2

2007. 12. 5.106,5 6.980,7 12.087,2 2.552,7 9.298,7 11.851,4

2008. 12. 4.905,1 6.970,0 11.875,1 3.439,0 11.070,5 14.509,5

2009. 12. 5.215,1 6.877,0 12.092,1 3.399,7 10.650,4 14.050,1

2010. 12. 5.557,7 6.972,4 12.530,0 3.626,5 10.916,9 14.543,4

2011. 12. 5.518,1 7.474,9 12.993,0 3.984,0 11.327,1 15.311,1

2011. 07. 5.538,0 7.146,8 12.684,8 3.840,9 11.246,7 15.087,6

08. 5.608,2 7.205,2 12.813,4 3.850,8 11.233,1 15.084,0

09. 5.621,6 7.192,9 12.814,5 3.941,2 11.182,5 15.123,7

10. 5.597,2 7.242,6 12.839,9 3.862,9 11.314,6 15.177,5

11. 5.482,5 7.478,2 12.960,7 3.904,4 11.349,1 15.253,5

12. 5.518,1 7.474,9 12.993,0 3.984,0 11.327,1 15.311,1

2012. 01. 5.383,8 7.532,9 12.916,7 4.015,5 11.339,6 15.355,1

02. 5.318,5 7.574,7 12.893,2 4.103,8 11.279,1 15.382,9

03. 5.221,4 7.539,7 12.761,0 4.149,4 11.300,5 15.449,9

04. 5.232,6 7.599,6 12.832,2 4.165,0 11.383,6 15.548,6

05. 5.300,5 7.656,7 12.957,1 4.216,8 11.457,8 15.674,6

06. 5.271,2 7.698,8 12.970,0 4.154,0 11.522,4 15.676,3

07. 5.344,9 7.622,2 12.967,1 4.166,1 11.563,1 15.729,2

08. 5.458,5 7.697,3 13.155,8 4.163,8 11.710,0 15.873,8

09. 5.264,4 7.878,7 13.143,1 4.198,6 11.715,1 15.913,7


179



Napomena: Ukupni depoziti predstavljaju obveze komercijalnih banaka BiH prema svim domaćim institucionalnim sektorima u domaćoj i inozemnoj valuti. Ukupni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka BiH od svih institucionalnih sektora, u domaćoj i inozemnoj valuti.



Напомена: Укупни депозити представљају обавезе комерцијалних банака БиХ према свим домаћим институционалним секторима у домаћој и страној валути. Укупни кредити представљају потраживања комерцијалних банака БиХ од свих институционалних сектора, у домаћој и страној валути.

T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milijunima KM -

T15: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака - на крају периода, у милионима КМ -

DEPOZITI KREDITI

Godina Mjesec Prenosivi depoziti

Ostali depoziti

Ukupni depoziti

Kratkoročni krediti

Dugoročni krediti

Ukupni krediti

ДЕПОЗИТИ КРЕДИТИ

Година Мјесец Преносиви депозити


Укупни депозити

Краткорочни кредити

Дугорочни кредити

Укупни кредити

1 2 3 4 5 (3+4) 6 7 8 (6+7)

1997. 12. 784,1 598,3 1.382,4 956,7 1.482,9 2.439,6

1998. 12. 983,8 678,7 1.662,5 1.028,2 1.892,6 2.920,8

1999. 12. 1.107,7 712,1 1.819,9 852,3 1.928,9 2.781,2

2000. 12. 1.385,8 568,0 1.953,7 878,3 2.138,6 3.017,0

2001. 12. 2.061,5 1.209,3 3.270,7 913,3 2.425,7 3.339,0

2002. 12. 2.293,8 1.430,5 3.724,3 1.097,8 3.183,3 4.281,1

2003. 12. 2.553,8 1.812,3 4.366,0 1.233,5 3.888,0 5.121,5

2004. 12. 3.121,7 2.456,7 5.578,4 1.576,2 4.350,9 5.927,1

2005. 12. 3.876,1 3.000,1 6.876,3 1.837,0 5.707,1 7.544,2

2006. 12. 4.005,1 4.758,1 8.763,2 2.068,8 7.130,4 9.199,2

2007. 12. 5.106,5 6.980,7 12.087,2 2.552,7 9.298,7 11.851,4

2008. 12. 4.905,1 6.970,0 11.875,1 3.439,0 11.070,5 14.509,5

2009. 12. 5.215,1 6.877,0 12.092,1 3.399,7 10.650,4 14.050,1

2010. 12. 5.557,7 6.972,4 12.530,0 3.626,5 10.916,9 14.543,4

2011. 12. 5.518,1 7.474,9 12.993,0 3.984,0 11.327,1 15.311,1

2011. 07. 5.538,0 7.146,8 12.684,8 3.840,9 11.246,7 15.087,6

08. 5.608,2 7.205,2 12.813,4 3.850,8 11.233,1 15.084,0

09. 5.621,6 7.192,9 12.814,5 3.941,2 11.182,5 15.123,7

10. 5.597,2 7.242,6 12.839,9 3.862,9 11.314,6 15.177,5

11. 5.482,5 7.478,2 12.960,7 3.904,4 11.349,1 15.253,5

12. 5.518,1 7.474,9 12.993,0 3.984,0 11.327,1 15.311,1

2012. 01. 5.383,8 7.532,9 12.916,7 4.015,5 11.339,6 15.355,1

02. 5.318,5 7.574,7 12.893,2 4.103,8 11.279,1 15.382,9

03. 5.221,4 7.539,7 12.761,0 4.149,4 11.300,5 15.449,9

04. 5.232,6 7.599,6 12.832,2 4.165,0 11.383,6 15.548,6

05. 5.300,5 7.656,7 12.957,1 4.216,8 11.457,8 15.674,6

06. 5.271,2 7.698,8 12.970,0 4.154,0 11.522,4 15.676,3

07. 5.344,9 7.622,2 12.967,1 4.166,1 11.563,1 15.729,2

08. 5.458,5 7.697,3 13.155,8 4.163,8 11.710,0 15.873,8

09. 5.264,4 7.878,7 13.143,1 4.198,6 11.715,1 15.913,7


180

T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM -

T16: Structure of Transferable Deposits by Sector in Commercial Banks - end of period, in millions of KM -

DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA

God

ina

Mje

sec

Dep

oziti

In

stitu

cija

BiH

Dep

oziti

vla

da

entit

eta

Dep

oziti

vla

da

kant

ona

Dep

oziti

vla

da

opći

na

Dep

oziti

fond

ova

so

cija

lne

zašt

ite

Dep

oziti

ost

alih

fin

ansi

jski

h in

stitu

cija

Dep

oziti

ne

finan

sijs

kih

javn

ih p

redu

zeća

Dep

oziti

ne

finan

sijs

kih

priv

atni

h pr

eduz

eća

Dep

oziti

ne

profi

tnih

or

gani

zaci

ja

Dep

otiz

i do

mać

inst

va

Ost

ali d

epoz

iti

Uku

pno

DEPOSITS OF ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS

Year

Mon

th

Dep

osits

of B

H

Inst

itutio

ns

Entit

y go

vern

men

ts’

depo

sits

Dep

osits

of

cant

onal

go

vern

men

ts

Dep

osits

of

mun

icip

al

gove

rnm

ents

Dep

osits

of S

ocia

l Se

curit

y Fu

nds

Dep

osits

of

othe

r fina

ncia

l in

stitu

tions

Dep

osits

of

nonfi

nanc

ial p

ublic

en

terp

rises

Dep

osits

of

nonfi

nanc

ial p

rivat

e en

terp

rises

Dep

osits

of

nonp

rofit

or

gani

satio

ns

Dep

osit

s of

ho

useh

olds

Oth

er d

epos

its

Tota

l

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. 0,0 91,2 17,3 15,1 8,9 11,0 204,8 221,8 63,8 136,1 14,0 784,1

1998. 12. 0,5 73,7 19,2 11,2 4,4 15,2 235,6 299,1 70,8 240,6 13,4 983,8

1999. 12. 8,8 48,8 54,4 14,6 19,6 44,4 285,9 298,6 101,4 158,9 72,3 1.107,7

2000. 12. 12,5 68,8 50,2 29,9 25,1 35,7 334,0 394,1 107,3 236,9 91,2 1.385,8

2001. 12. 17,7 99,1 86,3 35,6 60,4 55,1 333,4 569,9 88,7 697,2 18,2 2.061,5

2002. 12. 57,4 149,0 62,0 58,2 50,8 72,3 397,1 544,5 105,9 789,6 7,2 2.293,8

2003. 12. 47,8 177,4 95,3 63,7 72,2 85,7 501,6 506,6 104,5 892,5 6,4 2.553,8

2004. 12. 16,4 254,3 163,9 90,6 104,6 86,3 486,9 656,8 118,4 1.134,9 8,6 3.121,7

2005. 12. 36,6 314,2 231,4 118,7 82,2 113,0 557,9 919,1 108,6 1.385,4 9,1 3.876,1

2006. 12. 44,2 393,7 351,8 169,8 124,3 155,2 698,3 1.067,2 137,3 853,3 10,1 4.005,1

2007. 12. 45,7 544,5 381,0 242,0 147,5 186,2 741,0 1.321,0 176,2 1.311,7 9,6 5.106,5

2008. 12. 52,3 255,2 271,7 204,0 108,2 137,5 782,5 1.328,9 161,3 1.558,8 44,7 4.905,1

2009. 12. 41,4 416,0 352,7 187,9 148,6 146,5 852,9 1.280,0 173,1 1.601,4 14,5 5.215,1

2010. 12. 58,8 458,1 291,0 194,6 149,7 144,2 724,5 1.444,3 172,4 1.904,0 16,1 5.557,7

2011. 12. 42,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688,5 1.447,8 182,1 1.917,2 14,7 5.518,1

2010. 07. 73,1 430,5 268,1 203,4 173,5 188,5 794,0 1.209,6 188,2 1.987,4 21,9 5.538,0

08. 71,4 437,2 283,5 213,2 161,3 163,5 768,1 1.309,8 197,7 1.984,8 17,5 5.608,2

09. 61,2 462,4 303,5 219,8 169,7 161,6 722,4 1.269,9 195,9 2.034,5 20,6 5.621,6

10. 55,6 536,4 297,3 211,4 153,4 146,5 725,9 1.333,4 196,4 1.916,0 25,0 5.597,2

11. 55,6 593,6 288,1 204,8 130,5 144,9 736,7 1.298,4 185,3 1.834,4 10,2 5.482,5

12. 42,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688,5 1.447,8 182,1 1.917,2 14,7 5.518,1

2012. 01. 53,5 324,9 275,3 197,9 129,3 191,3 701,0 1.380,6 185,3 1.929,9 14,8 5.383,8

02. 56,2 296,6 247,9 190,1 133,2 193,8 694,3 1.289,2 187,2 1.996,0 34,1 5.318,5

03. 68,2 289,8 246,1 194,2 88,7 208,5 693,0 1.213,1 191,8 2.014,0 13,9 5.221,4

04. 64,7 275,0 236,7 194,3 102,8 166,7 743,2 1.207,7 187,7 2.019,6 34,1 5.232,6

05. 60,6 347,5 246,1 206,7 83,4 181,5 741,0 1.244,7 184,4 1.982,6 21,8 5.300,5

06. 64,9 321,8 227,2 201,4 91,7 174,4 753,2 1.247,2 186,3 1.986,7 16,1 5.271,2

07. 59,7 250,9 259,6 197,2 76,8 161,9 828,3 1.321,3 192,8 1.978,5 17,9 5.344,9

08. 56,6 307,8 253,7 190,1 111,8 184,4 794,2 1.366,1 199,2 1.984,0 10,6 5.458,5

09. 58,4 303,6 237,4 183,6 90,0 252,2 587,8 1.366,0 199,3 1.964,3 21,6 5.264,4

Serije podataka za period januar 2006. - septembar 2011. ažurirane na osnovu nove metodologije.


Napomena: Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i ograničenja, mogu se direktno upotrijebiti za plaćanja trećim licima, posebni štedni računi sa kojih je dozvoljen prenos sredstava na prenosive depozite.



Note: Transferable deposits are available on demand without restrictions and charges, directly useable for making payment for third parties, special saving accounts with automatic transfer to transferable deposits.


181

T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

Т16: Секторска структура преносивих депозита код комерцијалних банака - на крају периода, у милионима КМ -

DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA

God

ina

Mje

sec

Dep

oziti

In

stitu

cija

BiH

Dep

oziti

vla

da

entit

eta

Dep

oziti

vla

da

kant

ona

Dep

oziti

vla

da

opći

na

Dep

oziti

fond

ova

so

cija

lne

zašt

ite

Dep

oziti

ost

alih

fin

anci

jski

h in

stitu

cija

Dep

oziti

ne

finan

cijs

kih

javn

ih p

oduz

eća

Dep

oziti

ne

finan

cijs

kih

priv

atni

h po

duze

ća

Dep

oziti

ne

profi

tnih

or

gani

zaci

ja

Dep

oziti

st

anov

ništ

va

Ost

ali d

epoz

iti

Uku

pno

ДЕПОЗИТИ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА

Годи

на

Мје

сец

Деп

озит

и И

нсти

туци

ја Б

иХ

Деп

озит

и в

лада

ен

тите

та

Деп

озит

и в

лада

ка

нтон

а

Деп

озит

и в

лада

оп

шти

на

Деп

озит

и ф

ондо

ва

соци

јалн

е за

шти

те

Деп

озит

и ос

тали

х ф

инан

сијс

ких

инст

итуц

ија

Деп

озит

и не

фин

анси

јски

х ја

вних

пре

дузе

ћа

Деп

озит

и не

фин

анси

јски

х пр

иват

них

пред

узећ

а

Деп

озит

и не

проф

итни

х ор

гани

заци

ја

Деп

озит

и до

маћ

инст

ва

Ост

али

депо

зити

Укуп

но

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. 0,0 91,2 17,3 15,1 8,9 11,0 204,8 221,8 63,8 136,1 14,0 784,1

1998. 12. 0,5 73,7 19,2 11,2 4,4 15,2 235,6 299,1 70,8 240,6 13,4 983,8

1999. 12. 8,8 48,8 54,4 14,6 19,6 44,4 285,9 298,6 101,4 158,9 72,3 1.107,7

2000. 12. 12,5 68,8 50,2 29,9 25,1 35,7 334,0 394,1 107,3 236,9 91,2 1.385,8

2001. 12. 17,7 99,1 86,3 35,6 60,4 55,1 333,4 569,9 88,7 697,2 18,2 2.061,5

2002. 12. 57,4 149,0 62,0 58,2 50,8 72,3 397,1 544,5 105,9 789,6 7,2 2.293,8

2003. 12. 47,8 177,4 95,3 63,7 72,2 85,7 501,6 506,6 104,5 892,5 6,4 2.553,8

2004. 12. 16,4 254,3 163,9 90,6 104,6 86,3 486,9 656,8 118,4 1.134,9 8,6 3.121,7

2005. 12. 36,6 314,2 231,4 118,7 82,2 113,0 557,9 919,1 108,6 1.385,4 9,1 3.876,1

2006. 12. 44,2 393,7 351,8 169,8 124,3 155,2 698,3 1.067,2 137,3 853,3 10,1 4.005,1

2007. 12. 45,7 544,5 381,0 242,0 147,5 186,2 741,0 1.321,0 176,2 1.311,7 9,6 5.106,5

2008. 12. 52,3 255,2 271,7 204,0 108,2 137,5 782,5 1.328,9 161,3 1.558,8 44,7 4.905,1

2009. 12. 41,4 416,0 352,7 187,9 148,6 146,5 852,9 1.280,0 173,1 1.601,4 14,5 5.215,1

2010. 12. 58,8 458,1 291,0 194,6 149,7 144,2 724,5 1.444,3 172,4 1.904,0 16,1 5.557,7

2011. 12. 42,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688,5 1.447,8 182,1 1.917,2 14,7 5.518,1

2010. 07. 73,1 430,5 268,1 203,4 173,5 188,5 794,0 1.209,6 188,2 1.987,4 21,9 5.538,0

08. 71,4 437,2 283,5 213,2 161,3 163,5 768,1 1.309,8 197,7 1.984,8 17,5 5.608,2

09. 61,2 462,4 303,5 219,8 169,7 161,6 722,4 1.269,9 195,9 2.034,5 20,6 5.621,6

10. 55,6 536,4 297,3 211,4 153,4 146,5 725,9 1.333,4 196,4 1.916,0 25,0 5.597,2

11. 55,6 593,6 288,1 204,8 130,5 144,9 736,7 1.298,4 185,3 1.834,4 10,2 5.482,5

12. 42,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688,5 1.447,8 182,1 1.917,2 14,7 5.518,1

2012. 01. 53,5 324,9 275,3 197,9 129,3 191,3 701,0 1.380,6 185,3 1.929,9 14,8 5.383,8

02. 56,2 296,6 247,9 190,1 133,2 193,8 694,3 1.289,2 187,2 1.996,0 34,1 5.318,5

03. 68,2 289,8 246,1 194,2 88,7 208,5 693,0 1.213,1 191,8 2.014,0 13,9 5.221,4

04. 64,7 275,0 236,7 194,3 102,8 166,7 743,2 1.207,7 187,7 2.019,6 34,1 5.232,6

05. 60,6 347,5 246,1 206,7 83,4 181,5 741,0 1.244,7 184,4 1.982,6 21,8 5.300,5

06. 64,9 321,8 227,2 201,4 91,7 174,4 753,2 1.247,2 186,3 1.986,7 16,1 5.271,2

07. 59,7 250,9 259,6 197,2 76,8 161,9 828,3 1.321,3 192,8 1.978,5 17,9 5.344,9

08. 56,6 307,8 253,7 190,1 111,8 184,4 794,2 1.366,1 199,2 1.984,0 10,6 5.458,5

09. 58,4 303,6 237,4 183,6 90,0 252,2 587,8 1.366,0 199,3 1.964,3 21,6 5.264,4

Serije podataka za razdoblje siječanj 2006. - rujan 2011. ažurirane na osnovi nove metodologije.


Napomena: Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i ograničenja, mogu se izravno upotrijebiti za plaćanja trećim osobama, posebni štedni računi s kojih je dozvoljen prijenos sredstava na prenosive depozite.

Серије података за период јануар 2006. - септембар 2011. ажуриране на основу нове методологије.


Напомена: Преносиви депозити су расположиви на захтјев без накнада и ограничења, могу се директно употријебити за плаћања трећим лицима, посебни штедни рачуни с којих је дозвољен пренос средстава на преносиве депозите.


182

T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM -

T17: Structure of Other Deposits by Sector in Commercial Banks - end of period, in millions of KM -

DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA

God

ina

Mje

sec

Dep

oziti

In

stitu

cija

BiH

Dep

oziti

vla

da

entit

eta

Dep

oziti

vla

da

kant

ona

Dep

oziti

vla

da

opći

na

Dep

oziti

fond

ova

so

cija

lne

zašt

ite

Dep

oziti

ost

alih

fin

ansi

jski

h in

stitu

cija

Dep

oziti

ne

finan

sijs

kih

javn

ih p

redu

zeća

Dep

oziti

ne

finan

sijs

kih

priv

atni

h pr

eduz

eća

Dep

oziti

ne

profi

tnih

or

gani

zaci

ja

Dep

otiz

i do

mać

inst

va

Ost

ali d

epoz

iti

Uku

pno

DEPOSITS OF ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS

Year

Mon

th

Dep

osits

of B

H

Inst

itutio

ns

Entit

y go

vern

men

ts’

depo

sits

Dep

osits

of

cant

onal

go

vern

men

ts

Dep

osits

of

mun

icip

al

gove

rnm

ents

Dep

osits

of S

ocia

l Se

curit

y Fu

nds

Dep

osits

of

othe

r fina

ncia

l in

stitu

tions

Dep

osits

of

nonfi

nanc

ial p

ublic

en

terp

rises

Dep

osits

of

nonfi

nanc

ial p

rivat

e en

terp

rises

Dep

osits

of

nonp

rofit

or

gani

satio

ns

Dep

osit

s of

ho

useh

olds

Oth

er d

epos

its

Tota

l

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. 0,0 225,5 24,7 5,9 5,8 17,6 40,6 128,3 10,7 137,3 1,9 598,3

1998. 12. 0,5 203,3 3,9 7,1 6,3 22,1 38,1 178,1 12,4 206,3 0,6 678,7

1999. 12. 0,4 112,1 10,8 1,6 2,8 19,1 43,5 255,6 18,8 245,9 1,7 712,1

2000. 12. 5,3 56,5 18,0 4,4 7,6 29,7 42,8 86,8 25,8 285,5 5,6 568,0

2001. 12. 10,6 150,2 33,5 4,2 8,5 36,9 60,0 120,7 18,4 750,1 16,2 1.209,3

2002. 12. 23,3 160,6 41,2 12,6 4,2 87,8 59,1 182,9 21,7 831,7 5,3 1.430,5

2003. 12. 29,1 218,8 54,5 22,2 3,1 103,0 127,3 195,0 19,9 1.033,4 6,0 1.812,3

2004. 12. 20,0 128,6 66,3 28,4 2,6 126,2 355,9 336,2 28,3 1.354,2 10,0 2.456,8

2005. 12. 8,2 174,4 58,5 18,9 19,7 190,3 339,1 341,4 41,0 1.801,9 6,7 3.000,1

2006. 12. 22,7 222,3 35,6 33,0 42,4 168,3 405,0 516,0 50,9 3.246,9 15,1 4.758,1

2007. 12. 11,8 1.457,4 56,4 47,4 124,0 217,5 537,8 595,4 59,8 3.854,2 18,9 6.980,7

2008. 12. 16,0 1.211,7 21,3 50,1 101,5 334,0 758,5 743,7 78,1 3.647,0 8,2 6.970,0

2009. 12. 4,7 725,3 20,9 48,8 61,7 478,8 753,5 606,0 100,5 4.062,0 14,8 6.877,0

2010. 12. 22,5 383,2 16,8 41,2 49,2 438,8 825,0 504,5 91,2 4.580,4 19,6 6.972,4

2011. 12. 62,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79,1 5.134,1 9,2 7.474,9

2011. 07. 22,8 225,8 21,8 30,1 37,0 496,9 913,8 535,8 80,5 4.759,5 22,7 7.146,8

08. 22,7 229,3 24,3 33,3 37,0 518,6 904,9 540,6 77,4 4.796,4 20,8 7.205,2

09. 22,9 190,5 59,0 31,1 37,2 522,0 841,5 541,8 78,6 4.845,1 23,3 7.192,9

10. 22,9 138,7 58,8 33,4 39,5 530,8 831,0 540,7 75,2 4.954,0 17,5 7.242,6

11. 63,0 182,9 56,3 33,7 49,5 534,4 810,9 572,1 78,6 5.086,5 10,3 7.478,2

12. 62,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79,1 5.134,1 9,2 7.474,9

2012. 01. 62,7 291,9 23,8 27,5 50,4 560,7 811,0 469,3 81,2 5.144,8 9,6 7.532,9

02. 68,6 282,5 27,8 28,3 49,8 575,7 831,1 460,1 80,2 5.160,8 9,8 7.574,7

03. 69,5 253,9 27,3 28,6 44,2 583,8 812,1 468,3 74,0 5.168,2 9,8 7.539,7

04. 64,3 237,4 21,8 27,1 45,7 584,2 818,8 474,0 76,2 5.240,1 10,1 7.599,6

05. 68,8 224,7 21,2 25,9 41,2 587,3 814,3 478,9 78,6 5.305,5 10,2 7.656,7

06. 67,7 245,5 21,3 29,5 47,9 576,0 799,9 472,3 80,0 5.344,4 14,4 7.698,8

07. 65,8 247,9 14,0 37,6 36,4 564,9 720,8 471,4 79,0 5.374,2 10,3 7.622,2

08. 69,7 247,9 23,3 38,7 34,6 581,2 707,2 482,6 82,8 5.419,6 9,7 7.697,3

09. 70,4 280,5 22,8 38,1 34,0 595,4 817,7 494,7 83,6 5.431,8 9,7 7.878,7

Serije podataka za period januar 2006. - septembar 2011. ažurirane na osnovu nove metodologije.


Napomena: Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne i plaćanje trećim licima, štedne i oročene depozite, ostale depozite - ostalo.



Note: Other deposits permit immediate cash withdrawals but not payment to third parties, time and savings deposits and other deposits.


183

T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T17: Секторска структура осталих депозита код комерцијалних банака - на крају периода, у милионима КМ -

DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA

God

ina

Mje

sec

Dep

oziti

In

stitu

cija

BiH

Dep

oziti

vla

da

entit

eta

Dep

oziti

vla

da

kant

ona

Dep

oziti

vla

da

opći

na

Dep

oziti

fond

ova

so

cija

lne

zašt

ite

Dep

oziti

ost

alih

fin

anci

jski

h in

stitu

cija

Dep

oziti

ne

finan

cijs

kih

javn

ih p

oduz

eća

Dep

oziti

ne

finan

cijs

kih

priv

atni

h po

duze

ća

Dep

oziti

ne

profi

tnih

or

gani

zaci

ja

Dep

oziti

st

anov

ništ

va

Ost

ali d

epoz

iti

Uku

pno

ДЕПОЗИТИ СВИХ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА

Годи

на

Мје

сец

Деп

озит

и И

нсти

туци

ја Б

иХ

Деп

озит

и в

лада

ен

тите

та

Деп

озит

и в

лада

ка

нтон

а

Деп

озит

и в

лада

оп

шти

на

Деп

озит

и ф

ондо

ва

соци

јалн

е за

шти

те

Деп

озит

и ос

тали

х ф

инан

сијс

ких

инст

итуц

ија

Деп

озит

и не

фин

анси

јски

х ја

вних

пре

дузе

ћа

Деп

озит

и не

фин

анси

јски

х пр

иват

них

пред

узећ

аД

епоз

ити

непр

офит

них

орга

низа

ција

Деп

озит

и до

маћ

инст

ва

Ост

али

депо

зити

Укуп

но

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. 0,0 225,5 24,7 5,9 5,8 17,6 40,6 128,3 10,7 137,3 1,9 598,3

1998. 12. 0,5 203,3 3,9 7,1 6,3 22,1 38,1 178,1 12,4 206,3 0,6 678,7

1999. 12. 0,4 112,1 10,8 1,6 2,8 19,1 43,5 255,6 18,8 245,9 1,7 712,1

2000. 12. 5,3 56,5 18,0 4,4 7,6 29,7 42,8 86,8 25,8 285,5 5,6 568,0

2001. 12. 10,6 150,2 33,5 4,2 8,5 36,9 60,0 120,7 18,4 750,1 16,2 1.209,3

2002. 12. 23,3 160,6 41,2 12,6 4,2 87,8 59,1 182,9 21,7 831,7 5,3 1.430,5

2003. 12. 29,1 218,8 54,5 22,2 3,1 103,0 127,3 195,0 19,9 1.033,4 6,0 1.812,3

2004. 12. 20,0 128,6 66,3 28,4 2,6 126,2 355,9 336,2 28,3 1.354,2 10,0 2.456,8

2005. 12. 8,2 174,4 58,5 18,9 19,7 190,3 339,1 341,4 41,0 1.801,9 6,7 3.000,1

2006. 12. 22,7 222,3 35,6 33,0 42,4 168,3 405,0 516,0 50,9 3.246,9 15,1 4.758,1

2007. 12. 11,8 1.457,4 56,4 47,4 124,0 217,5 537,8 595,4 59,8 3.854,2 18,9 6.980,7

2008. 12. 16,0 1.211,7 21,3 50,1 101,5 334,0 758,5 743,7 78,1 3.647,0 8,2 6.970,0

2009. 12. 4,7 725,3 20,9 48,8 61,7 478,8 753,5 606,0 100,5 4.062,0 14,8 6.877,0

2010. 12. 22,5 383,2 16,8 41,2 49,2 438,8 825,0 504,5 91,2 4.580,4 19,6 6.972,4

2011. 12. 62,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79,1 5.134,1 9,2 7.474,9

2011. 07. 22,8 225,8 21,8 30,1 37,0 496,9 913,8 535,8 80,5 4.759,5 22,7 7.146,8

08. 22,7 229,3 24,3 33,3 37,0 518,6 904,9 540,6 77,4 4.796,4 20,8 7.205,2

09. 22,9 190,5 59,0 31,1 37,2 522,0 841,5 541,8 78,6 4.845,1 23,3 7.192,9

10. 22,9 138,7 58,8 33,4 39,5 530,8 831,0 540,7 75,2 4.954,0 17,5 7.242,6

11. 63,0 182,9 56,3 33,7 49,5 534,4 810,9 572,1 78,6 5.086,5 10,3 7.478,2

12. 62,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79,1 5.134,1 9,2 7.474,9

2012. 01. 62,7 291,9 23,8 27,5 50,4 560,7 811,0 469,3 81,2 5.144,8 9,6 7.532,9

02. 68,6 282,5 27,8 28,3 49,8 575,7 831,1 460,1 80,2 5.160,8 9,8 7.574,7

03. 69,5 253,9 27,3 28,6 44,2 583,8 812,1 468,3 74,0 5.168,2 9,8 7.539,7

04. 64,3 237,4 21,8 27,1 45,7 584,2 818,8 474,0 76,2 5.240,1 10,1 7.599,6

05. 68,8 224,7 21,2 25,9 41,2 587,3 814,3 478,9 78,6 5.305,5 10,2 7.656,7

06. 67,7 245,5 21,3 29,5 47,9 576,0 799,9 472,3 80,0 5.344,4 14,4 7.698,8

07. 65,8 247,9 14,0 37,6 36,4 564,9 720,8 471,4 79,0 5.374,2 10,3 7.622,2

08. 69,7 247,9 23,3 38,7 34,6 581,2 707,2 482,6 82,8 5.419,6 9,7 7.697,3

09. 70,4 280,5 22,8 38,1 34,0 595,4 817,7 494,7 83,6 5.431,8 9,7 7.878,7

Serije podataka za razdoblje siječanj 2006. - rujan 2011. ažurirane na osnovi nove metodologije.


Napomena: Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne i plaćanje trećim osobama, štedne i oročene depozite, ostale depozite - ostalo.

Серије података за период јануар 2006. - септембар 2011. ажуриране на основу нове методологије.


Напомена: Остали депозити дозвољавају аутоматско повлачење средстава али не и плаћање трећим лицима, штедне и орочене депозите, остале депозите - остало.


184

T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita - na kraju perioda, u milionima KM -

T18: Structure of Short-terms Loans by Sector of Commercial Banks - end of period, in millions of KM -

KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA

God

ina

Mje

sec

Kred

iti

inst

ituci

jam

a Bi

H

Kred

iti v

lada

ma

entit

eta

Kred

iti v

lada

ma

kant

ona

Kred

iti v

lada

ma

opći

na

Kred

iti

fond

ovim

a so

cija

lne

zašt

ite

Kred

iti o

stal

im

finan

sijs

kim

in

stitu

cija

ma

Kred

iti

nefin

ansi

jski

m

javn

im

pred

uzeć

ima

Kred

iti

nefin

ansi

jski

m

priv

atni

m

pred

uzeć

ima

Kred

iti

nepr

ofitn

im

orga

niza

cija

ma

Kred

iti

stan

ovni

štvu

Ost

ali k

redi

ti

Uku

pno

LOANS TO ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS

Year

Mon

th

Loan

s to

BH

In

stitu

tions

Loan

s to

Ent

ity

gove

rnm

ents

Loa

ns to

ca

nton

al

gove

rnm

ent

Loan

s to

m

unic

ipal

go

vern

men

ts

Loan

s to

Soc

ial

Secu

rity

Fund

s

Loan

s to

no

nban

k fin

anci

al

inst

itutio

ns

Loan

s to

no

nfina

ncia

l pu

blic

en

terp

rises

Loan

s to

nonf

i-na

ncia

l priv

ate

ente

rpris

es an

d co

oper

ativ

e

Loan

s to

no

npro

fit

orga

niza

tions

Loan

s to

ho

useh

olds

Oth

er lo

ans

Tota

l

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. 0,0 129,0 3,0 1,4 0,3 2,7 202,1 516,6 3,4 66,9 31,0 956,7

1998. 12. 0,0 104,5 4,5 2,6 1,5 0,4 199,8 535,9 6,2 42,7 130,2 1.028,2

1999. 12. 0,1 20,0 8,4 2,5 5,7 1,1 189,2 548,6 2,6 61,6 12,4 852,3

2000. 12. 0,7 23,9 1,9 7,2 0,2 3,2 246,6 469,5 33,4 88,3 3,6 878,3

2001. 12. 0,0 7,5 13,3 8,8 3,4 11,6 215,2 544,5 22,5 84,1 2,5 913,3

2002. 12. 8,6 23,3 13,7 9,5 5,5 15,3 210,5 655,9 13,2 135,1 7,2 1.097,8

2003. 12. 0,6 23,5 4,8 16,7 0,0 24,8 158,9 815,2 7,4 154,0 27,6 1.233,5

2004. 12. 0,0 20,9 2,5 22,2 0,0 31,4 160,6 1.056,0 5,2 270,1 7,2 1.576,2

2005. 12. 0,0 18,6 3,7 27,8 0,0 41,4 116,8 1.213,8 6,1 396,4 12,5 1.837,0

2006. 12. 0,1 6,8 2,2 1,4 0,1 30,1 88,8 1.453,4 11,8 466,6 7,5 2.068,8

2007. 12. 0,0 6,9 2,3 0,3 0,0 53,5 84,6 1.819,0 17,0 564,5 4,6 2.552,7

2008. 12. 0,0 6,6 2,3 10,4 0,1 69,8 87,4 2.579,8 32,8 645,7 4,2 3.439,0

2009. 12. 0,0 9,3 2,2 31,7 33,5 33,4 90,9 2.459,8 10,6 716,4 12,0 3.399,7

2010. 12. 0,0 6,7 2,3 21,9 40,6 28,1 80,3 2.624,0 13,5 801,9 7,1 3.626,5

2011. 12. 0,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81,5 2.935,2 5,9 858,4 4,2 3.984,0

2011. 07. 0,0 8,8 1,4 18,7 56,8 29,6 74,3 2.839,2 5,8 800,1 6,3 3.840,9

08. 0,0 8,8 1,3 18,7 56,7 29,7 72,5 2.851,3 5,4 801,6 4,8 3.850,8

09. 0,1 12,1 1,2 22,5 55,4 30,8 76,1 2.894,2 5,5 838,9 4,2 3.941,2

10. 0,2 12,1 1,1 23,4 42,9 31,0 74,5 2.846,9 5,2 820,3 5,3 3.862,9

11. 0,0 11,4 1,2 23,2 45,9 32,6 73,4 2.886,2 5,3 820,7 4,4 3.904,4

12. 0,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81,5 2.935,2 5,9 858,4 4,2 3.984,0

2012. 01. 0,0 12,2 1,4 22,2 7,0 30,5 81,8 2.985,3 6,0 864,9 4,2 4.015,5

02. 0,0 11,3 1,4 22,0 12,4 27,1 94,9 3.064,9 5,4 860,0 4,5 4.103,8

03. 0,0 11,2 1,2 22,0 14,4 36,5 101,1 3.081,4 5,2 870,1 6,3 4.149,4

04. 0,0 11,6 1,3 22,1 12,0 35,0 97,4 3.106,3 5,5 866,8 6,8 4.165,0

05. 0,0 10,5 1,5 22,5 16,4 41,2 97,4 3.135,8 6,1 878,4 6,9 4.216,8

06. 0,2 10,4 2,9 23,0 17,0 31,8 96,4 3.072,9 7,3 886,2 6,0 4.154,0

07. 0,0 2,4 1,9 23,2 17,0 37,0 104,8 3.073,8 7,2 892,3 6,6 4.166,1

08. 0,0 4,1 1,9 23,2 8,9 32,9 99,4 3.090,5 7,2 888,0 7,6 4.163,8

09. 0,0 4,8 1,9 23,9 6,7 37,4 94,5 3.115,8 6,8 900,1 6,8 4.198,6

Serije podataka za period januar 2006. – septembar 2011. godine ažurirane na osnovu nove metodologije.

Vidi napomenu na strani 250.Napomena: Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih institucionalnih sektora. Krediti na nivou Bosne i Hercegovine uključuju kredite plasirane preko komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo, Glavna jedinica Mostar, Glavna banka Republike Srpske, Filijala Brčko (od jula 2001. do novembra 2002), kredite koji su se vodili kod NBRS (do decembra 1998) i NBBiH (do novembra 2002). Do 2006.godine ukupna potraživanja od svih nivoa vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tabeli kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora do jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti. Od aprila 2010. došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH.


See note on page 250.Note:Loans to domestic institutional sectors represent claims of commercial banks towards all institutional sectors. Loans at the BH level include loans extended by commercial banks covered by Main Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, Main Bank RS, Brčko District (from July 2001 until November 2002), loans with NBRS (until December 1998) and NBBH (until November 2002). By 2006 total of claims on all level government and funds (short-term and long term) are shown in Table short-term loans (columns 3,4,5,6,7) in total amount because source data by term are not available. Short – terms loans represent claims of commercial banks on all domestic institutional sectors up to one year, in domestic and foreign currency.Claims on BH Institutions are reclassified from April 2010.


185

T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T18: Секторска структура краткорочних кредита - на крају периода, у милионима КМ -


God

ina

Mje

sec

Kred

iti

inst

ituci

jam

a Bi

H

Kred

iti v

lada

ma

entit

eta

Kred

iti

vlad

ama

kant

ona

Kred

iti

vlad

ama

opći

na

Kred

iti

fond

ovim

a so

cija

lne

zašt

ite

Kred

iti o

stal

im

finan

cijs

kim

in

stitu

cija

m

Kred

iti

nefin

anci

jski

m

javn

im

podu

zeći

ma

Kred

iti

nefin

anci

jski

m

priv

atni

m

podu

zeći

ma

Kred

iti

nepr

ofitn

im

orga

niza

cija

ma

Kred

iti

stan

ovni

štvu

Ost

ali

kred

iti

Uku

pno

КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА

Годи

на

Мје

сец

Кред

ити

инст

итуц

ијам

а Би

х

Кред

ити

влад

ама

енти

тета

Кред

ити

вл

адам

а ка

нтон

а

Кред

ити

вл

адам

а оп

шти

на

Кред

ити

фон

дови

ма

соци

јалн

е за

шти

т

Кред

ити

оста

лим

ф

инан

сијс

ким

ин

стит

уциј

ама

Кред

ити

неф

инан

сијс

ким

ја

вним

пр

едуз

ећим

а

Кред

ити

неф

инан

сијс

ким

пр

иват

ним

пр

едуз

ећим

а

Кред

ити

непр

офит

ним

ор

гани

заци

јам

а

Кред

ити

стан

овни

штв

у

Ост

али

кред

ити

Укуп

но

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. 0,0 129,0 3,0 1,4 0,3 2,7 202,1 516,6 3,4 66,9 31,0 956,7

1998. 12. 0,0 104,5 4,5 2,6 1,5 0,4 199,8 535,9 6,2 42,7 130,2 1.028,2

1999. 12. 0,1 20,0 8,4 2,5 5,7 1,1 189,2 548,6 2,6 61,6 12,4 852,3

2000. 12. 0,7 23,9 1,9 7,2 0,2 3,2 246,6 469,5 33,4 88,3 3,6 878,3

2001. 12. 0,0 7,5 13,3 8,8 3,4 11,6 215,2 544,5 22,5 84,1 2,5 913,3

2002. 12. 8,6 23,3 13,7 9,5 5,5 15,3 210,5 655,9 13,2 135,1 7,2 1.097,8

2003. 12. 0,6 23,5 4,8 16,7 0,0 24,8 158,9 815,2 7,4 154,0 27,6 1.233,5

2004. 12. 0,0 20,9 2,5 22,2 0,0 31,4 160,6 1.056,0 5,2 270,1 7,2 1.576,2

2005. 12. 0,0 18,6 3,7 27,8 0,0 41,4 116,8 1.213,8 6,1 396,4 12,5 1.837,0

2006. 12. 0,1 6,8 2,2 1,4 0,1 30,1 88,8 1.453,4 11,8 466,6 7,5 2.068,8

2007. 12. 0,0 6,9 2,3 0,3 0,0 53,5 84,6 1.819,0 17,0 564,5 4,6 2.552,7

2008. 12. 0,0 6,6 2,3 10,4 0,1 69,8 87,4 2.579,8 32,8 645,7 4,2 3.439,0

2009. 12. 0,0 9,3 2,2 31,7 33,5 33,4 90,9 2.459,8 10,6 716,4 12,0 3.399,7

2010. 12. 0,0 6,7 2,3 21,9 40,6 28,1 80,3 2.624,0 13,5 801,9 7,1 3.626,5

2011. 12. 0,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81,5 2.935,2 5,9 858,4 4,2 3.984,0

2011. 07. 0,0 8,8 1,4 18,7 56,8 29,6 74,3 2.839,2 5,8 800,1 6,3 3.840,9

08. 0,0 8,8 1,3 18,7 56,7 29,7 72,5 2.851,3 5,4 801,6 4,8 3.850,8

09. 0,1 12,1 1,2 22,5 55,4 30,8 76,1 2.894,2 5,5 838,9 4,2 3.941,2

10. 0,2 12,1 1,1 23,4 42,9 31,0 74,5 2.846,9 5,2 820,3 5,3 3.862,9

11. 0,0 11,4 1,2 23,2 45,9 32,6 73,4 2.886,2 5,3 820,7 4,4 3.904,4

12. 0,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81,5 2.935,2 5,9 858,4 4,2 3.984,0

2012. 01. 0,0 12,2 1,4 22,2 7,0 30,5 81,8 2.985,3 6,0 864,9 4,2 4.015,5

02. 0,0 11,3 1,4 22,0 12,4 27,1 94,9 3.064,9 5,4 860,0 4,5 4.103,8

03. 0,0 11,2 1,2 22,0 14,4 36,5 101,1 3.081,4 5,2 870,1 6,3 4.149,4

04. 0,0 11,6 1,3 22,1 12,0 35,0 97,4 3.106,3 5,5 866,8 6,8 4.165,0

05. 0,0 10,5 1,5 22,5 16,4 41,2 97,4 3.135,8 6,1 878,4 6,9 4.216,8

06. 0,2 10,4 2,9 23,0 17,0 31,8 96,4 3.072,9 7,3 886,2 6,0 4.154,0

07. 0,0 2,4 1,9 23,2 17,0 37,0 104,8 3.073,8 7,2 892,3 6,6 4.166,1

08. 0,0 4,1 1,9 23,2 8,9 32,9 99,4 3.090,5 7,2 888,0 7,6 4.163,8

09. 0,0 4,8 1,9 23,9 6,7 37,4 94,5 3.115,8 6,8 900,1 6,8 4.198,6


Vidi napomenu na strani 251.Napomena: Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih institucionalnih sektora. Krediti na razini Bosne i Hercegovine uključuju kredite plasirane preko komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo, Glavna jedinica Mostar, Glavna banka Republike Srpske, Podružnica Brčko (od srpnja 2001. do studenog 2002), kredite koji su se vodili kod NBRS (do prosinca 1998) i NBBiH (do studenog 2002). Do 2006.godine ukupna potraživanja od svih razina vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) su prikazana u tablici kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja poslovnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora do jedne godine, u domaćoj i inozemnoj valuti.Od travnja 2010. došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH.


Види напомену на страни 251.Напомена:Кредити домаћим институционалним секторима представљају потраживања комерцијалних банака од свих институционалних сектора. Кредити на нивоу Босне и Херцеговине укључују кредите пласиране преко комерцијалних банака које покрива Главна јединица Сарајево, Главна јединица Мостар, Главна банка Републике Српске, Филијала Брчко (од јула 2001. до новембра 2002), кредите који су се водили код НБРС (до децембра 1998) и НББиХ (до новембра 2002). До 2006. године укупна потраживања од свих нивоа влада и фондова (краткорочно и дугорочно) су приказана у табели краткорочних кредита (колоне 3, 4, 5, 6, 7) у укупном износу, јер изворни подаци не дају рочну структуру потраживања за владе и фондове. Краткорочни кредити представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих институционалних сектора до једне године, у домаћој и страној валути.Од априла 2010. дошло је до рекласификације потраживања од институција БиХ.


186

T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita - na kraju perioda, u milionima KM -

T19: Structure of Long -terms Loans by Sector of Commercial Banks - end of period, in millions of KM -


God

ina

Mje

sec

Kred

iti

inst

ituci

jam

a Bi

H

Kred

iti v

lada

ma

entit

eta

Kred

iti v

lada

ma

kant

ona

Kred

iti v

lada

ma

opći

na

Kred

iti

fond

ovim

a so

cija

lne

zašt

ite

Kred

iti o

stal

im

finan

sijs

kim

in

stitu

cija

ma

Kred

iti

nefin

ansi

jski

m

javn

im

pred

uzeć

ima

Kred

iti

nefin

ansi

jski

m

priv

atni

m

pred

uzeć

ima

Kred

iti

nepr

ofitn

im

orga

niza

cija

ma

Kred

iti

stan

ovni

štvu

Ost

ali k

redi

ti

Uku

pno

LOANS TO ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS

Year

Mon

th

Loan

s to

BH

In

stitu

tions

Loan

s to

Ent

ity

gove

rnm

ents

Loan

s to

ca

nton

al

gove

rnm

ents

Loan

s to

m

unic

ipal

go

vern

men

ts

Loan

s to

Soc

ial

Secu

rity

Fund

s

Loan

s to

no

nban

k fin

anci

al

inst

itutio

ns

Loan

s to

no

nfina

ncia

l pu

blic

en

terp

rises

Loan

s to

nonf

inan

cial

priv

ate

ente

rpris

es

and

coop

erat

ives

Loan

s to

no

npro

fit

orga

niza

tions

Loan

s to

ho

useh

olds

Oth

er lo

ans

Tota

l

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 = 3+…+13

1997. 12. - - - - - 5,6 897,0 518,1 3,4 54,0 4,8 1.482,9

1998. 12. - - - - - 5,0 900,2 778,4 0,7 204,8 3,3 1.892,6

1999. 12. - - - - - 5,2 814,0 900,8 2,1 206,4 0,4 1.928,9

2000. 12. - - - - - 7,8 1.426,5 405,4 3,1 295,9 0,0 2.138,6

2001. 12. - - - - - 8,4 1.215,6 598,3 5,7 597,8 0,0 2.425,7

2002. 12. - - - - - 12,4 1.044,2 786,3 4,5 1.321,2 14,6 3.183,3

2003. 12. - - - - - 15,4 1.007,8 1.044,3 3,9 1.812,4 4,2 3.888,0

2004. 12. - - - - - 28,7 531,1 1.422,2 6,8 2.357,5 4,7 4.350,9

2005. 12. - - - - - 26,5 578,3 2.030,2 10,8 3.057,0 4,4 5.707,1

2006. 12. 0,0 0,4 1,3 56,2 0,6 31,8 542,5 2.592,7 10,3 3.893,0 1,5 7.130,4

2007. 12. 0,7 8,8 1,1 92,3 15,5 77,9 539,6 3.439,2 18,5 5.104,4 0,9 9.298,7

2008. 12. 1,7 95,6 0,9 132,5 13,5 73,9 539,1 4.142,2 19,5 6.051,1 0,5 11.070,5

2009. 12. 1,4 89,2 2,1 155,5 19,7 43,6 542,9 4.186,9 17,4 5.590,8 0,9 10.650,4

2010. 12. 0,1 105,8 40,2 201,6 26,5 27,0 657,4 4.309,5 17,4 5.522,3 9,1 10.916,9

2011. 12. 0,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682,5 4.186,7 12,7 5.846,4 7,5 11.327,1

2011. 07. 0,1 133,3 39,2 212,6 28,4 27,8 658,7 4.449,7 12,9 5.676,0 8,0 11.246,7

08. 0,0 135,6 38,6 221,8 27,8 27,0 655,8 4.440,1 12,8 5.666,4 7,2 11.233,1

09. 0,0 135,0 36,5 220,9 27,2 26,1 678,0 4.398,6 12,6 5.640,4 7,2 11.182,5

10. 0,0 145,0 36,0 226,4 40,2 25,6 649,0 4.485,1 12,8 5.687,1 7,3 11.314,6

11. 0,0 144,9 41,1 228,6 39,6 23,2 677,1 4.495,8 12,6 5.679,1 7,2 11.349,1

12. 0,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682,5 4.186,7 12,7 5.846,4 7,5 11.327,1

2012. 01. 0,0 305,9 42,4 248,8 37,9 24,7 679,3 4.155,0 12,5 5.825,8 7,3 11.339,6

02. 0,0 310,1 42,0 247,2 37,1 24,0 684,8 4.115,0 12,3 5.799,6 7,1 11.279,1

03. 0,0 309,4 39,6 244,5 36,2 24,5 691,1 4.117,3 12,2 5.818,8 6,9 11.300,5

04. 0,0 311,0 39,4 254,2 35,5 23,8 692,2 4.159,0 15,0 5.843,1 10,3 11.383,6

05. 0,0 311,4 38,8 254,1 34,5 26,0 708,5 4.172,4 13,6 5.881,4 17,2 11.457,8

06. 0,0 323,3 36,4 244,4 33,7 27,8 706,8 4.217,0 14,7 5.900,8 17,4 11.522,4

07. 0,0 326,0 66,2 268,9 32,8 22,3 701,2 4.213,3 14,4 5.909,7 8,3 11.563,1

08. 0,0 406,9 65,8 275,8 31,9 20,0 698,6 4.272,4 14,2 5.916,4 8,1 11.710,0

09. 0,0 412,5 65,3 287,2 31,1 18,7 689,4 4.279,2 14,8 5.908,9 8,0 11.715,1


Vidi napomenu na strani 250.Napomena: Do 2006.godine ukupna potraživanja od svih nivoa vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tabeli kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Dugoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora preko jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti.


See note on page 250.Note:By 2006 total of claims on all level government and funds (short-term and long term) are shown in Table short-term loans (columns 3,4,5,6,7) in total amount, because source data on maturtiy are not available. Long – terms loans represent claims of commercial banks on all domestic institutional sectors, over one year in domestic and foreign currency.


187

T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T19: Секторска структура дугорочних кредита - на крају периода, у милионима КМ -


God

ina

Mje

sec

Kred

iti

inst

ituci

jam

a Bi

H

Kred

iti v

lada

ma

entit

eta

Kred

iti

vlad

ama

kant

ona

Kred

iti

vlad

ama

opći

na

Kred

iti

fond

ovim

a so

cija

lne

zašt

ite

Kred

iti o

stal

im

finan

cijs

kim

in

stitu

cija

ma

Kred

iti

nefin

anci

jski

m

javn

im

podu

zeći

ma

Kred

iti

nefin

anci

jski

m

priv

atni

m

podu

zeći

ma

Kred

iti

nepr

ofitn

im

orga

niza

cija

ma

Kred

iti

stan

ovni

štvu

Ost

ali k

redi

ti

Uku

pno

КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА

Годи

на

Мје

сец

Кред

ити

инст

итуц

ијам

а Би

х

Кред

ити

влад

ама

енти

тета

Кред

ити

вл

адам

а ка

нтон

а

Кред

ити

вл

адам

а оп

шти

наКр

едит

и ф

ондо

вим

а со

ција

лне

заш

тите

Кред

ити

оста

лим

ф

инан

сијс

ким

ин

стит

уциј

ама

Кред

ити

неф

инан

сијс

ким

ја

вним

пр

едуз

ећим

а

Кред

ити

неф

инан

сијс

ким

пр

иват

ним

пр

едуз

ећим

а

Кред

ити

непр

офит

ним

ор

гани

заци

јам

а

Кред

ити

стан

овни

штв

у

Ост

али

кред

ити

Укуп

но

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 =3+…+13

1997. 12. - - - - - 5,6 897,0 518,1 3,4 54,0 4,8 1.482,9

1998. 12. - - - - - 5,0 900,2 778,4 0,7 204,8 3,3 1.892,6

1999. 12. - - - - - 5,2 814,0 900,8 2,1 206,4 0,4 1.928,9

2000. 12. - - - - - 7,8 1.426,5 405,4 3,1 295,9 0,0 2.138,6

2001. 12. - - - - - 8,4 1.215,6 598,3 5,7 597,8 0,0 2.425,7

2002. 12. - - - - - 12,4 1.044,2 786,3 4,5 1.321,2 14,6 3.183,3

2003. 12. - - - - - 15,4 1.007,8 1.044,3 3,9 1.812,4 4,2 3.888,0

2004. 12. - - - - - 28,7 531,1 1.422,2 6,8 2.357,5 4,7 4.350,9

2005. 12. - - - - - 26,5 578,3 2.030,2 10,8 3.057,0 4,4 5.707,1

2006. 12. 0,0 0,4 1,3 56,2 0,6 31,8 542,5 2.592,7 10,3 3.893,0 1,5 7.130,4

2007. 12. 0,7 8,8 1,1 92,3 15,5 77,9 539,6 3.439,2 18,5 5.104,4 0,9 9.298,7

2008. 12. 1,7 95,6 0,9 132,5 13,5 73,9 539,1 4.142,2 19,5 6.051,1 0,5 11.070,5

2009. 12. 1,4 89,2 2,1 155,5 19,7 43,6 542,9 4.186,9 17,4 5.590,8 0,9 10.650,4

2010. 12. 0,1 105,8 40,2 201,6 26,5 27,0 657,4 4.309,5 17,4 5.522,3 9,1 10.916,9

2011. 12. 0,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682,5 4.186,7 12,7 5.846,4 7,5 11.327,1

2011. 07. 0,1 133,3 39,2 212,6 28,4 27,8 658,7 4.449,7 12,9 5.676,0 8,0 11.246,7

08. 0,0 135,6 38,6 221,8 27,8 27,0 655,8 4.440,1 12,8 5.666,4 7,2 11.233,1

09. 0,0 135,0 36,5 220,9 27,2 26,1 678,0 4.398,6 12,6 5.640,4 7,2 11.182,5

10. 0,0 145,0 36,0 226,4 40,2 25,6 649,0 4.485,1 12,8 5.687,1 7,3 11.314,6

11. 0,0 144,9 41,1 228,6 39,6 23,2 677,1 4.495,8 12,6 5.679,1 7,2 11.349,1

12. 0,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682,5 4.186,7 12,7 5.846,4 7,5 11.327,1

2012. 01. 0,0 305,9 42,4 248,8 37,9 24,7 679,3 4.155,0 12,5 5.825,8 7,3 11.339,6

02. 0,0 310,1 42,0 247,2 37,1 24,0 684,8 4.115,0 12,3 5.799,6 7,1 11.279,1

03. 0,0 309,4 39,6 244,5 36,2 24,5 691,1 4.117,3 12,2 5.818,8 6,9 11.300,5

04. 0,0 311,0 39,4 254,2 35,5 23,8 692,2 4.159,0 15,0 5.843,1 10,3 11.383,6

05. 0,0 311,4 38,8 254,1 34,5 26,0 708,5 4.172,4 13,6 5.881,4 17,2 11.457,8

06. 0,0 323,3 36,4 244,4 33,7 27,8 706,8 4.217,0 14,7 5.900,8 17,4 11.522,4

07. 0,0 326,0 66,2 268,9 32,8 22,3 701,2 4.213,3 14,4 5.909,7 8,3 11.563,1

08. 0,0 406,9 65,8 275,8 31,9 20,0 698,6 4.272,4 14,2 5.916,4 8,1 11.710,0

09. 0,0 412,5 65,3 287,2 31,1 18,7 689,4 4.279,2 14,8 5.908,9 8,0 11.715,1


Vidi napomenu na strani 251.Napomena: Do 2006. godine ukupna potraživanja od svih razina vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tablici kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Dugoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora preko jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti.


Види напомену на страни 251.Напомена: До 2006. године укупна потраживања од свих нивоа влада и фондова (краткорочно и дугорочно) приказана су у табели краткорочних кредита (колоне 3, 4, 5, 6, 7) у укупном износу, јер изворни подаци не дају рочну структуру потраживања за владе и фондове. Дугорочни кредити представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих институционалних сектора преко једне године, у домаћој и страној валути.


188

T20: Valutna struktura depozita i kredita - na kraju perioda, u milionima KM -

T20: Structure of Deposits and Loans by Currency of Commercial Banks - end of period, in millions of KM -

DEPOZITI KREDITI

Godina Mjesec KM EUR Ostala strana valuta

Ukupno u KM KM EUR Ostala strana

valutaUkupno

u KM

DEPOSITS LOANS

Year Month KM EUR Other Foreign Currency

Total in KM KM EUR Other Foreign

CurrencyTotal in KM

1 2 3 4 5 6 =3+4+5 7 8 9 10 =7+8+9

1997. 12. 188,7 908,5 119,9 1.382,4 196,7 765,6 870,7 2.439,6

1998. 12. 194,3 890,4 171,6 1.662,5 206,9 983,3 773,1 2.920,8

1999. 12. 658,7 864,5 296,7 1.819,9 548,8 960,3 1.272,1 2.781,2

2000. 12. 903,9 782,3 267,5 1.953,7 993,3 765,8 1.257,9 3.017,0

2001. 12. 1.264,3 892,1 1.114,3 3.270,7 1.611,9 518,9 1.208,2 3.339,0

2002. 12. 1.758,5 1.727,4 238,4 3.724,3 2.774,9 697,8 808,4 4.281,1

2003. 12. 2.274,2 1.829,4 262,4 4.366,0 3.685,4 714,6 721,4 5.121,5

2004. 12. 2.897,2 2.265,4 415,8 5.578,4 5.014,7 535,2 377,2 5.927,1

2005. 12. 3.623,4 2.744,7 508,1 6.876,3 6.344,9 773,2 426,0 7.544,2

2006. 12. 4.886,2 3.315,8 561,3 8.763,2 8.192,6 493,2 513,3 9.199,2

2007. 12. 6.215,6 5.292,2 579,4 12.087,2 10.646,4 526,3 678,6 11.851,4

2008. 12. 5.854,7 5.449,9 570,5 11.875,1 13.062,0 679,8 767,6 14.509,5

2009. 12. 6.121,6 5.466,8 503,8 12.092,1 12.615,7 732,4 701,9 14.050,1

2010. 12. 6.471,3 5.518,4 540,4 12.530,0 13.499,9 325,3 718,2 14.543,4

2011. 12. 6.949,7 5.448,9 594,5 12.993,0 14.582,9 355,5 372,7 15.311,1

2011. 07. 6.647,8 5.497,2 539,8 12.684,8 14.151,6 293,1 643,0 15.087,6

08. 6.741,7 5.533,8 537,9 12.813,4 14.434,1 306,4 343,5 15.084,0

09. 6.793,9 5.470,4 550,3 12.814,5 14.467,2 299,4 357,1 15.123,7

10. 6.824,5 5.473,4 542,0 12.839,9 14.507,0 325,8 344,8 15.177,5

11. 6.942,9 5.435,1 582,6 12.960,7 14.562,6 329,0 361,9 15.253,5

12. 6.949,7 5.448,9 594,5 12.993,0 14.582,9 355,5 372,7 15.311,1

2012. 01. 6.931,6 5.397,6 587,5 12.916,7 14.673,8 313,0 368,2 15.355,1

02. 6.889,6 5.391,1 612,5 12.893,2 14.720,4 305,3 357,2 15.382,9

03. 6.812,8 5.342,3 605,9 12.761,0 14.780,9 308,5 360,5 15.449,9

04. 6.861,2 5.374,7 596,3 12.832,2 14.871,4 313,9 363,4 15.548,6

05. 6.948,8 5.399,2 609,2 12.957,1 14.968,0 321,8 384,8 15.674,6

06. 6.859,5 5.489,5 621,0 12.970,0 14.977,9 318,1 380,4 15.676,3

07. 6.905,2 5.449,8 612,1 12.967,1 15.036,1 303,0 390,1 15.729,2

08. 7.089,3 5.457,8 608,7 13.155,8 15.200,5 292,1 381,1 15.873,8

09. 7.063,0 5.462,6 617,5 13.143,1 15.248,6 294,1 371,1 15.913,7



Napomena: Od septembra 2004. promjena valutne strukture kredita rezultat je primjene preporuka Misije MMF-a za monetarnu i finansijsku statistiku u BiH iz maja 2004. prema kojoj svi krediti plasirani u KM a koji sadrže valutnu klauzulu (vezani za euro), treba da budu klasifikovani kao krediti u KM (u domaćoj valuti).Do septembra 1999. nismo raspolagali podacima o valutnoj strukturi depozita i kredita u Republici Srpskoj, pa је ukupan iznos depozita i kredita u RS za ovaj period uključen u kolonu Ukupno.



Note: From September 2004 change in structure of loans by currency is result of recommendations of IMF Mission for monetary and financial statistics in BH from May 2004. According to that all credits in KM which include currency clause (indexed to Euro), should be classified as credits in KM (domestic currency).Data on Structure of Deposits and Loans by Currency in Republic of Srpska are not applicable until September 1999, so for this period the total amount of deposits and loans in RS is included in the column Total.


189

T20: Valutna struktura depozita i kredita - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T20: Валутна структура депозита и кредита - на крају периода, у милионима КМ -

DEPOZITI KREDITI

Godina Mjesec KM Euro Ostala ino-zemna valuta

Ukupno u KM KM Euro Ostala ino-

zemna valutaUkupno

u KM

ДЕПОЗИТИ КРЕДИТИ

Година Мјесец KM Евро Остала страна валута

Укупно у КМ KM Евро Остала страна

валутаУкупно у КМ

1 2 3 4 5 6 =3+4+5 7 8 9 10 =7+8+9

1997. 12. 188,7 908,5 119,9 1.382,4 196,7 765,6 870,7 2.439,6

1998. 12. 194,3 890,4 171,6 1.662,5 206,9 983,3 773,1 2.920,8

1999. 12. 658,7 864,5 296,7 1.819,9 548,8 960,3 1.272,1 2.781,2

2000. 12. 903,9 782,3 267,5 1.953,7 993,3 765,8 1.257,9 3.017,0

2001. 12. 1.264,3 892,1 1.114,3 3.270,7 1.611,9 518,9 1.208,2 3.339,0

2002. 12. 1.758,5 1.727,4 238,4 3.724,3 2.774,9 697,8 808,4 4.281,1

2003. 12. 2.274,2 1.829,4 262,4 4.366,0 3.685,4 714,6 721,4 5.121,5

2004. 12. 2.897,2 2.265,4 415,8 5.578,4 5.014,7 535,2 377,2 5.927,1

2005. 12. 3.623,4 2.744,7 508,1 6.876,3 6.344,9 773,2 426,0 7.544,2

2006. 12. 4.886,2 3.315,8 561,3 8.763,2 8.192,6 493,2 513,3 9.199,2

2007. 12. 6.215,6 5.292,2 579,4 12.087,2 10.646,4 526,3 678,6 11.851,4

2008. 12. 5.854,7 5.449,9 570,5 11.875,1 13.062,0 679,8 767,6 14.509,5

2009. 12. 6.121,6 5.466,8 503,8 12.092,1 12.615,7 732,4 701,9 14.050,1

2010. 12. 6.471,3 5.518,4 540,4 12.530,0 13.499,9 325,3 718,2 14.543,4

2011. 12. 6.949,7 5.448,9 594,5 12.993,0 14.582,9 355,5 372,7 15.311,1

2011. 07. 6.647,8 5.497,2 539,8 12.684,8 14.151,6 293,1 643,0 15.087,6

08. 6.741,7 5.533,8 537,9 12.813,4 14.434,1 306,4 343,5 15.084,0

09. 6.793,9 5.470,4 550,3 12.814,5 14.467,2 299,4 357,1 15.123,7

10. 6.824,5 5.473,4 542,0 12.839,9 14.507,0 325,8 344,8 15.177,5

11. 6.942,9 5.435,1 582,6 12.960,7 14.562,6 329,0 361,9 15.253,5

12. 6.949,7 5.448,9 594,5 12.993,0 14.582,9 355,5 372,7 15.311,1

2012. 01. 6.931,6 5.397,6 587,5 12.916,7 14.673,8 313,0 368,2 15.355,1

02. 6.889,6 5.391,1 612,5 12.893,2 14.720,4 305,3 357,2 15.382,9

03. 6.812,8 5.342,3 605,9 12.761,0 14.780,9 308,5 360,5 15.449,9

04. 6.861,2 5.374,7 596,3 12.832,2 14.871,4 313,9 363,4 15.548,6

05. 6.948,8 5.399,2 609,2 12.957,1 14.968,0 321,8 384,8 15.674,6

06. 6.859,5 5.489,5 621,0 12.970,0 14.977,9 318,1 380,4 15.676,3

07. 6.905,2 5.449,8 612,1 12.967,1 15.036,1 303,0 390,1 15.729,2

08. 7.089,3 5.457,8 608,7 13.155,8 15.200,5 292,1 381,1 15.873,8

09. 7.063,0 5.462,6 617,5 13.143,1 15.248,6 294,1 371,1 15.913,7



Napomena: Od rujna 2004. promjena valutne strukture kredita rezultat je primjene preporuka Misije MMF-a za monetarnu i financijsku statistiku u BiH iz svibnja 2004. prema kojoj svi krediti plasirani u KM, a koji sadrže valutnu klauzulu (vezani za euro), trebaju biti klasificirani kao krediti u KM (u domaćoj valuti).Do rujna 1999. nismo raspolagali podacima o valutnoj stukturi depozita i kredita u Republici Srpskoj, pa je cjelokupni iznos depozita i kredita u RS za ovo razdoblje uključen u kolonu Ukupno.



Напомена: Од септембра 2004. промјена валутне структуре кредита резултат је примјене препорука Мисије ММФ-а за монетарну и финансијску статистику у БиХ из маја 2004. према којој сви кредити пласирани у КМ а који садрже валутну клаузулу (везани за евро), треба да буду класификовани као кредити у КМ (у домаћој валути).Дo септембра 1999. нисмо располагали подацима о валутној стуктури депозита и кредита у Републици Српској, па je укупан износ депозита и кредита у РС за овај период укључен у колону Укупно.


190

Т21: Kupovina i prodaja KM - u hiljadama KM -

T21: Buying and Selling of KM - in thousands of KM -

Godina Mjesec Prodaja Kupovina Saldo Kumulativ salda

Year Month Selling Buying Balance Cumulative Balance

1 2 3 4 5(3-4) 6

1997. 71.484 71.160 324 324

1998. 382.193 319.508 62.685 63.009

1999. 1.136.535 577.983 558.552 621.561

2000. 1.413.730 1.287.796 125.934 747.495

2001. 3.758.768 2.141.044 1.617.724 2.365.219

2002. 3.665.370 3.907.317 -241.947 2.123.272

2003. 2.026.594 1.751.730 274.864 2.398.136

2004. 4.295.881 3.648.609 647.273 3.045.409

2005. 3.324.413 2.623.382 701.031 3.746.440

2006. 3.316.074 2.181.712 1.134.362 4.880.802

2007. 3.878.146 2.822.867 1.055.279 5.936.081

2008. 4.933.211 5.564.318 -631.108 5.304.973

2009. 4.197.642 4.234.491 -36.849 5.268.124

2010. 5.273.777 5.014.550 259.227 5.527.351

2011. 5.088.041 5.162.710 -74.669 5.452.682

2011. 07. 397.314 377.207 20.107 5.202.503

08. 424.711 322.027 102.684 5.305.187

09. 405.865 424.295 -18.431 5.286.756

10. 378.860 423.864 -45.004 5.241.752

11. 498.967 486.607 12.360 5.254.112

12. 682.094 483.524 198.570 5.452.682

2012. 01. 536.229 672.930 -136.701 5.315.981

02. 365.483 478.434 -112.951 5.203.030

03. 391.359 455.460 -64.100 5.138.929

04. 377.002 534.993 -157.992 4.980.938

05. 576.486 781.872 -205.386 4.775.552

06. 617.056 458.914 158.142 4.933.694

07. 506.652 522.597 -15.945 4.917.749

08. 611.873 273.159 338.715 5.256.463

09. 487.533 469.116 18.417 5.274.881


191

Т21: Kupovina i prodaja KM - u tisućama KM -

T21: Куповина и продаја КМ - у хиљадама КМ -

Godina Mjesec Prodaja Kupnja Saldo Kumulativ salda

Година Мјесец Продаја Куповина Салдо Кумулатив салда

1 2 3 4 5(3-4) 6

1997. 71.484 71.160 324 324

1998. 382.193 319.508 62.685 63.009

1999. 1.136.535 577.983 558.552 621.561

2000. 1.413.730 1.287.796 125.934 747.495

2001. 3.758.768 2.141.044 1.617.724 2.365.219

2002. 3.665.370 3.907.317 -241.947 2.123.272

2003. 2.026.594 1.751.730 274.864 2.398.136

2004. 4.295.881 3.648.609 647.273 3.045.409

2005. 3.324.413 2.623.382 701.031 3.746.440

2006. 3.316.074 2.181.712 1.134.362 4.880.802

2007. 3.878.146 2.822.867 1.055.279 5.936.081

2008. 4.933.211 5.564.318 -631.108 5.304.973

2009. 4.197.642 4.234.491 -36.849 5.268.124

2010. 5.273.777 5.014.550 259.227 5.527.351

2011. 5.088.041 5.162.710 -74.669 5.452.682

2011. 07. 397.314 377.207 20.107 5.202.503

08. 424.711 322.027 102.684 5.305.187

09. 405.865 424.295 -18.431 5.286.756

10. 378.860 423.864 -45.004 5.241.752

11. 498.967 486.607 12.360 5.254.112

12. 682.094 483.524 198.570 5.452.682

2012. 01. 536.229 672.930 -136.701 5.315.981

02. 365.483 478.434 -112.951 5.203.030

03. 391.359 455.460 -64.100 5.138.929

04. 377.002 534.993 -157.992 4.980.938

05. 576.486 781.872 -205.386 4.775.552

06. 617.056 458.914 158.142 4.933.694

07. 506.652 522.597 -15.945 4.917.749

08. 611.873 273.159 338.715 5.256.463

09. 487.533 469.116 18.417 5.274.881


192

T22: Prosječne obavezne rezerve - u hiljadama KM -

T22: Average Reserve Requirements - in thousands of KM -

Godina MjesecOsnovica za

obračun obavezne rezerve

Prosječne obavezne rezerve

Prosječan saldo računa obaveznih rezervi kod

CBBiHRazlika

Year MonthDeposit Base for

Required Reserve Calculation

Average Reserve Requirement

Average Balance on the Reserve Accounts Balance

1 2 3 4 5 6=5-4

2004. 6.596.857 406.560 1.061.712 655.151

2005. 8.456.603 885.528 1.516.182 630.653

2006. 10.905.879 1.635.882 2.372.908 737.026

2007. 14.328.455 2.149.268 3.309.562 1.160.294

2008. 17.320.130 2.961.865 3.630.571 668.706

2009. 16.194.265 1.754.398 3.010.417 1.256.019

2010. 15.617.849 1.624.905 3.154.793 1.529.888

2011. 15.227.393 1.323.886 2.959.315 1.635.429

2011. 07. 15.144.645 1.291.102 2.880.996 1.589.894

08. 15.311.496 1.302.449 2.915.688 1.613.240

09. 15.380.593 1.306.936 2.936.013 1.629.077

10. 15.368.516 1.305.022 2.910.582 1.605.560

11. 15.367.989 1.305.235 2.947.007 1.641.772

12. 15.410.104 1.310.217 2.855.509 1.545.293

2012. 01. 15.097.567 1.288.750 3.027.525 1.738.776

02. 14.751.671 1.259.505 2.847.817 1.588.312

03. 14.659.283 1.250.282 2.790.541 1.540.259

04. 14.531.235 1.238.801 2.699.423 1.460.622

05. 14.585.439 1.243.103 2.432.716 1.189.613

06. 14.625.424 1.245.660 2.412.670 1.167.009

07. 14.620.618 1.246.030 2.464.847 1.218.816

08. 14.745.118 1.259.205 2.611.554 1.352.349

09. 14.847.442 1.266.242 2.759.958 1.493.716

Napomena: Od 1. januara 2008. stopa obavezene rezerve iznosi 18%.Od 11. oktobra 2008. stopa obavezne rezerve je smanjena sa 18% na 14%. Od 1. januara 2009. stopa obavezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine a 10% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine.Od 1. maja 2009. stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine iznosi 7%.Od 1. aprila 2009. stopa naknade se utvrđuje:- na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obavezne rezerve po stopi 0,50%- na iznos sredstava iznad obavezne rezerve po stopi koja se utvrđuje na osnovu prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana.Od 1. jula 2010. stopa naknade na iznos obavezne rezerve je promijenjena i obračunava se na osnovu prosjeka kamatne stope koju je u istom periodu ostvarila Centralna banka na "overnight" depozite, dok je stopa naknade na iznos sredstava iznad obavezne rezerve ostala nepromijenjena.Od 1. februara 2011. stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine je smanjena sa 14% na 10%, dok je stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine ostala nepromijenjena.Od 1. augusta 2011. stopa naknade se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obavezne rezerve obračunava 70%, a na iznos sredstava iznad obavezne rezerve 90% od navedene stope.

*Podatak o prosječnoj obaveznoj rezervi za 2003. nije primjenjiv zbog promjene u načinu obračuna obavezne rezerve od 1. juna 2003.

Note: From 1 January 2008, required reserves rate was 18%.From 11 October 2008, required reserves rate was decreased from 18% to 14%. From 1 January, 2009 the required reserves rate was 14% on deposits and borrowed assets with contracted term of maturity up to one year and 10% on deposits and borrowed assets with contracted term of maturity over one year.From 1 May, 2009 the required reserves rate was 7% on deposits and borrowed assets with contracted term of maturity over one year.From April 1, 2009 remuneration rate was calculated as:- On the amount of required reserves it was 0.5%,- On the amount of excess reserves as an average of interest rates, which were earned by the Central Bank in the same period on deposits invested up to one month.From July 1, 2010 remuneration rate on the amount of required reserves was changed and calculated as an average of interest rates, which were earned by the Central Bank on overnight deposits in the same period,while remuneration rate on the amount of excess reserves was not changed.From February 1st, 2011 required reserves rate on deposits and borrowed assets with contracted term of maturity up to one year was decreased from 14% to 10%, while required reserves rate on deposits and borrowed assets with contracted term of maturity over one year was not changed. From August 1, 2011, the remuneration rate has been calculated by the weighted average interest rate which was earned by the Central Bank of BH on deposits invested up to a month in the same period; 70% of this rate is calculated on the amount of required reserves, while 90% of the same rate is calculated on the amount of excess reserves.

*Data on average reserve requirements for 2003 are not applicable because of the changes in calculation of required reserves since 1 June 2003.


193

T22: Prosječne obvezne rezerve - u tisućama KM -

Т22: Просјечне обавезне резерве- у хиљадама КМ -

Godina Mjesec Osnovica za obračun obvezne rezerve

Prosječne obvezne rezerve

Prosječan saldo računa obveznih rezervi kod

CBBiHRazlika

Година МјесецОсновица за

обрачун обавезне резерве

Просјечне обавезне резерве

Просјечан салдо рачуна обавезних резерви код

ЦББиХРазлика

1 2 3 4 6 8=7-4

2004. 6.596.857 406.560 1.061.712 655.151

2005. 8.456.603 885.528 1.516.182 630.653

2006. 10.905.879 1.635.882 2.372.908 737.026

2007. 14.328.455 2.149.268 3.309.562 1.160.294

2008. 17.320.130 2.961.865 3.630.571 668.706

2009. 16.194.265 1.754.398 3.010.417 1.256.019

2010. 15.617.849 1.624.905 3.154.793 1.529.888

2011. 15.227.393 1.323.886 2.959.315 1.635.429

2011. 07. 15.144.645 1.291.102 2.880.996 1.589.894

08. 15.311.496 1.302.449 2.915.688 1.613.240

09. 15.380.593 1.306.936 2.936.013 1.629.077

10. 15.368.516 1.305.022 2.910.582 1.605.560

11. 15.367.989 1.305.235 2.947.007 1.641.772

12. 15.410.104 1.310.217 2.855.509 1.545.293

2012. 01. 15.097.567 1.288.750 3.027.525 1.738.776

02. 14.751.671 1.259.505 2.847.817 1.588.312

03. 14.659.283 1.250.282 2.790.541 1.540.259

04. 14.531.235 1.238.801 2.699.423 1.460.622

05. 14.585.439 1.243.103 2.432.716 1.189.613

06. 14.625.424 1.245.660 2.412.670 1.167.009

07. 14.620.618 1.246.030 2.464.847 1.218.816

08. 14.745.118 1.259.205 2.611.554 1.352.349

09. 14.847.442 1.266.242 2.759.958 1.493.716

Napomena: Od 1. siječnja 2008. stopa obvezne rezerve iznosi 18%.Od 11. listopada 2008. stopa obvezne rezerve je smanjena sa 18% na 14%.Od 1. siječnja 2009. stopa obvezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine, a 10% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine.Od 1. svibnja 2009. stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine iznosi 7%.Od 1. travnja 2009. stopa naknade se utvrđuje:- na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obvezne rezerve po stopi 0,5%- na iznos sredstava iznad obvezne rezerve po stopi koja se utvrđuje na osnovi prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite uložene do mjesec dana.Od 1. srpnja 2010. stopa naknade na iznos obvezne rezerve je promijenjena i obračunava se na osnovi prosjeka kamatne stope koju je u istom razdoblju ostvarila Centralna banka na "overnight" depozite, dok je stopa naknade na iznos sredstava iznad obvezne rezerve ostala nepromijenjena.Od 1. veljače 2011. stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine je smanjena sa14% na 10%, dok je stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine ostala nepromijenjena.Od 1. kolovoza 2011. stopa naknade se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obvezne rezerve obračunava 70%, a na iznos sredstava iznad obvezne rezerve 90% od navedene stope.

*Podatak o prosječnoj obveznoj rezervi za 2003. nije primjenjiv zbog promjene u načinu obračuna obvezne rezerve od 1. lipnja 2003.

Напомена: Од 1. јануара 2008. стопа обавезне резерве износи 18%.Од 11. октобра 2008. стопа обавезне резерве је смањена са 18% на 14%..Од 1. јануара 2009. стопа обавезне резерве је 14% на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа до једне године, а 10% на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године.Од 1. маја 2009. стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године износи 7%.Од 1. априла 2009. стопа накнаде се утврђује:- на износ средстава који је банка дужна да држи као обавезну резерву по стопи од 0,5%- на износ средсрава изнад обавезне резерве по стопи која се утврђује на основу просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту оствaрила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана.Од 1. јула 2010. стопа накнаде на износ обавезне резерве је промијењена и обрачунава се на основу просјека каматне стопе коју је у истом периоду остварила Централна банка на "overnight" депозите, док је стопа накнаде на износ средстава изнад обавезне резерве остала непромијењена. Од 1. фебруара 2011. стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа до једне године је смањена са14% на 10%, док је стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године остала непромијењена.Од 1. августа 2011. стопа накнаде се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана, с тим да се на износ обавезне резерве обрачунава 70%, а на износ средстава изнад обавезне резерве 90% од наведене стопе.

*Податак о просјечној обавезној резерви за 2003. није примјењив због промјене у начину обрачуна обавезне резерве од 1. јуна 2003.


194

Napomena: Vidi bilješku uz tabelu T22.*Osnovicu za obračun obavezne rezerve čine depoziti i pozajmljena sredstva u domaćoj i drugim valutama izraženi u KM.

Notes: See Table 22 note. *The base for calculation of required reserves was expanded to include deposits and borrow assets in domestic and other currency express in KM.

T23: Obavezne rezerve po obračunskim periodima - u hiljadama KM -

T23: Required Reserves by Maintenance Periods - in thousands of KM -

Osnovica za obračun obavezne rezerve*

Godina Obračunski period u KM u ostalim

valutama UkupnoProsječna obavezna

rezerva

Prosječna salda na računu

obaveznih rezervi

Razlika Obračunata naknada Kaznena kamata

Base for calculation of reserve requirement*

Year Maintance period in KM in other

currencies Total Average required reserves

Average reserve account balances Difference Remuneration

paid by CBBHPenalties

charged by CBBH

1 2 3 4 5=(3+4) 6=(5*OR) 7 8=(7-6) 9 10

07.'11.

19 6.485.765 8.671.498 15.157.263 1.293.697 2.927.382 1.633.685 471,6 0,0

20 6.433.183 8.650.621 15.083.804 1.285.037 2.854.792 1.569.755 872,3 0,0

21 6.490.980 8.701.888 15.192.868 1.294.572 2.860.815 1.566.243 716,8 0,0

08.

22 6.549.113 8.708.746 15.257.859 1.299.388 2.888.638 1.589.250 637,5 0,0

23 6.538.871 8.788.003 15.326.874 1.302.961 2.897.843 1.594.882 513,6 0,0

24 6.622.977 8.726.778 15.349.755 1.304.997 2.960.584 1.655.587 514,1 0,0

09.

25 6.653.852 8.725.346 15.379.198 1.307.351 2.962.566 1.655.216 459,4 0,0

26 6.650.705 8.700.941 15.351.646 1.303.781 2.921.518 1.617.737 460,6 0,0

27 6.706.614 8.704.321 15.410.934 1.309.677 2.923.955 1.614.278 460,8 0,0

10.

28 6.718.295 8.686.849 15.405.144 1.308.300 2.944.868 1.636.568 435,4 0,0

29 6.698.417 8.646.707 15.345.124 1.302.965 2.883.361 1.580.396 425,5 0,0

30 6.732.317 8.622.961 15.355.278 1.303.801 2.903.517 1.599.717 422,4 0,0

11.31 6.744.053 8.628.470 15.372.522 1.305.472 2.935.455 1.629.983 330,7 0,0

32 6.724.455 8.613.915 15.338.370 1.302.496 2.932.451 1.629.955 235,3 0,0

33 6.774.024 8.619.049 15.393.073 1.307.738 2.973.116 1.665.378 230,6 0,0

12.

34 6.855.304 8.621.384 15.476.688 1.315.119 2.895.619 1.580.500 231,8 0,0

35 6.773.880 8.585.938 15.359.819 1.303.712 2.773.242 1.469.530 198,1 0,0

36 6.783.505 8.610.300 15.393.805 1.311.818 2.897.668 1.585.849 111,9 0,0

01.’12.

1 6.882.986 8.613.250 15.496.235 1.316.623 3.038.251 1.721.627 81,9 0,0

2 6.901.202 7.997.189 14.898.391 1.274.790 3.062.810 1.788.020 69,5 0,0

3 6.912.686 7.985.390 14.898.076 1.274.836 2.981.515 1.706.680 83,3 0,0

02.

4 6.898.692 7.882.896 14.781.587 1.264.603 2.872.398 1.607.796 72,8 0,0

5 6.820.452 7.954.348 14.774.800 1.261.454 2.836.508 1.575.054 76,2 0,0

6 6.757.959 7.940.666 14.698.625 1.252.457 2.834.545 1.582.087 68,6 0,0

03.

7 6.824.558 7.912.661 14.737.219 1.256.831 2.807.330 1.550.500 35,5 0,0

8 6.821.841 7.812.404 14.634.245 1.248.237 2.787.511 1.539.273 43,0 0,0

9 6.808.487 7.797.899 14.606.385 1.245.778 2.776.783 1.531.005 47,1 0,0

04.

10 6.789.573 7.781.339 14.570.912 1.242.599 2.749.783 1.507.184 42,4 0,0

11 6.755.439 7.752.814 14.508.253 1.235.957 2.688.890 1.452.933 33,9 0,0

12 6.746.799 7.767.741 14.514.540 1.237.848 2.659.597 1.421.749 33,5 0,0

05.

13 6.806.009 7.780.525 14.586.533 1.243.387 2.498.803 1.255.416 31,3 0,0

14 6.799.403 7.765.628 14.565.031 1.241.473 2.407.193 1.165.720 30,0 0,0

15 6.786.201 7.818.553 14.604.754 1.244.448 2.392.151 1.147.703 32,7 0,0

06.

16 6.790.878 7.825.271 14.616.148 1.244.669 2.398.936 1.154.267 29,9 0,0

17 6.842.844 7.806.435 14.649.279 1.247.490 2.393.513 1.146.023 29,8 0,0

18 6.801.367 7.809.477 14.610.844 1.244.823 2.445.560 1.200.737 30,5 0,0

07.

19 6.807.497 7.852.610 14.660.107 1.249.085 2.424.060 1.174.975 30,2 0,0

20 6.752.550 7.809.333 14.561.882 1.240.112 2.469.383 1.229.271 6,9 0,0

21 6.807.682 7.832.184 14.639.866 1.248.893 2.501.097 1.252.203 6,1 0,0

08.

22 6.856.207 7.818.007 14.674.214 1.252.636 2.548.531 1.295.896 5,7 0,0

23 6.977.885 7.783.352 14.761.237 1.261.121 2.601.445 1.340.324 5,8 0,0

24 7.030.869 7.769.034 14.799.903 1.263.857 2.684.685 1.420.828 6,6 0,0

09.

25 7.062.598 7.797.153 14.859.751 1.269.802 2.763.444 1.493.642 6,2 0,0

26 7.075.252 7.753.411 14.828.663 1.264.228 2.753.345 1.489.117 8,9 0,0

27 7.057.599 7.796.313 14.853.912 1.264.696 2.763.084 1.498.388 6,2 0,0


195

T23: Obvezne rezerve po obračunskim razdobljima - u tisućama KM -

Т23: Обавезне резерве по обрачунским периодима - у хиљадама КМ -

Osnovica za obračun obvezne rezerve*

Godina Obračunsko razdoblje u KM u ostalim

valutama Ukupno Prosječna obvezna rezerva

Prosječna salda na računu ob-veznih rezervi

Razlika Obračunata naknada Kaznena kamata

Основица за обрачун обавезне резерве*

Година Обрачунски период у КМ у осталим

валутама УкупноПросјечна обавезна резерва

Просјечна салда на рачуну

обавезних резервиs

Разлика Обрачуната накнада Казнена камата

3 4 5=(3+4) 6=(5*OR) 7 8=(7-6) 9 10

07.'11.

19 6.485.765 8.671.498 15.157.263 1.293.697 2.927.382 1.633.685 471,6 0,0

20 6.433.183 8.650.621 15.083.804 1.285.037 2.854.792 1.569.755 872,3 0,0

21 6.490.980 8.701.888 15.192.868 1.294.572 2.860.815 1.566.243 716,8 0,0

08.

22 6.549.113 8.708.746 15.257.859 1.299.388 2.888.638 1.589.250 637,5 0,0

23 6.538.871 8.788.003 15.326.874 1.302.961 2.897.843 1.594.882 513,6 0,0

24 6.622.977 8.726.778 15.349.755 1.304.997 2.960.584 1.655.587 514,1 0,0

09.

25 6.653.852 8.725.346 15.379.198 1.307.351 2.962.566 1.655.216 459,4 0,0

26 6.650.705 8.700.941 15.351.646 1.303.781 2.921.518 1.617.737 460,6 0,0

27 6.706.614 8.704.321 15.410.934 1.309.677 2.923.955 1.614.278 460,8 0,0

10.

28 6.718.295 8.686.849 15.405.144 1.308.300 2.944.868 1.636.568 435,4 0,0

29 6.698.417 8.646.707 15.345.124 1.302.965 2.883.361 1.580.396 425,5 0,0

30 6.732.317 8.622.961 15.355.278 1.303.801 2.903.517 1.599.717 422,4 0,0

11.31 6.744.053 8.628.470 15.372.522 1.305.472 2.935.455 1.629.983 330,7 0,0

32 6.724.455 8.613.915 15.338.370 1.302.496 2.932.451 1.629.955 235,3 0,0

33 6.774.024 8.619.049 15.393.073 1.307.738 2.973.116 1.665.378 230,6 0,0

12.

34 6.855.304 8.621.384 15.476.688 1.315.119 2.895.619 1.580.500 231,8 0,0

35 6.773.880 8.585.938 15.359.819 1.303.712 2.773.242 1.469.530 198,1 0,0

36 6.783.505 8.610.300 15.393.805 1.311.818 2.897.668 1.585.849 111,9 0,0

01.’12.

1 6.882.986 8.613.250 15.496.235 1.316.623 3.038.251 1.721.627 81,9 0,0

2 6.901.202 7.997.189 14.898.391 1.274.790 3.062.810 1.788.020 69,5 0,0

3 6.912.686 7.985.390 14.898.076 1.274.836 2.981.515 1.706.680 83,3 0,0

02.

4 6.898.692 7.882.896 14.781.587 1.264.603 2.872.398 1.607.796 72,8 0,0

5 6.820.452 7.954.348 14.774.800 1.261.454 2.836.508 1.575.054 76,2 0,0

6 6.757.959 7.940.666 14.698.625 1.252.457 2.834.545 1.582.087 68,6 0,0

03.

7 6.824.558 7.912.661 14.737.219 1.256.831 2.807.330 1.550.500 35,5 0,0

8 6.821.841 7.812.404 14.634.245 1.248.237 2.787.511 1.539.273 43,0 0,0

9 6.808.487 7.797.899 14.606.385 1.245.778 2.776.783 1.531.005 47,1 0,0

04.

10 6.789.573 7.781.339 14.570.912 1.242.599 2.749.783 1.507.184 42,4 0,0

11 6.755.439 7.752.814 14.508.253 1.235.957 2.688.890 1.452.933 33,9 0,0

12 6.746.799 7.767.741 14.514.540 1.237.848 2.659.597 1.421.749 33,5 0,0

05.

13 6.806.009 7.780.525 14.586.533 1.243.387 2.498.803 1.255.416 31,3 0,0

14 6.799.403 7.765.628 14.565.031 1.241.473 2.407.193 1.165.720 30,0 0,0

15 6.786.201 7.818.553 14.604.754 1.244.448 2.392.151 1.147.703 32,7 0,0

06.

16 6.790.878 7.825.271 14.616.148 1.244.669 2.398.936 1.154.267 29,9 0,0

17 6.842.844 7.806.435 14.649.279 1.247.490 2.393.513 1.146.023 29,8 0,0

18 6.801.367 7.809.477 14.610.844 1.244.823 2.445.560 1.200.737 30,5 0,0

07.

19 6.807.497 7.852.610 14.660.107 1.249.085 2.424.060 1.174.975 30,2 0,0

20 6.752.550 7.809.333 14.561.882 1.240.112 2.469.383 1.229.271 6,9 0,0

21 6.807.682 7.832.184 14.639.866 1.248.893 2.501.097 1.252.203 6,1 0,0

08.

22 6.856.207 7.818.007 14.674.214 1.252.636 2.548.531 1.295.896 5,7 0,0

23 6.977.885 7.783.352 14.761.237 1.261.121 2.601.445 1.340.324 5,8 0,0

24 7.030.869 7.769.034 14.799.903 1.263.857 2.684.685 1.420.828 6,6 0,0

09.

25 7.062.598 7.797.153 14.859.751 1.269.802 2.763.444 1.493.642 6,2 0,0

26 7.075.252 7.753.411 14.828.663 1.264.228 2.753.345 1.489.117 8,9 0,0

27 7.057.599 7.796.313 14.853.912 1.264.696 2.763.084 1.498.388 6,2 0,0

Napomena: Vidi bilješku uz tablicu T22.*Osnovicu za obračun obvezne rezerve čine depoziti i pozajmljena sredstva u domaćoj i stranoj valuti izraženi u KM.

Напомена: Види биљешку уз табелу Т22.*Основицу за обрачун обавезне резерве чине депозити и позајмљена средства у домаћој и страној валути изражени у КМ.


196

T24: Promet na berzama T24: Turnover on Stock Exchanges

Sarajevska berza Banjalučka berza

Godina Mjesec Količina dionica Promet u KM Količina dionica Promet u KM

Sarajevo Stock Exchange Banja Luka Stock Exchange

Year Мonth Volume of Shares Turnover in KM Volume of Shares Turnover in KM

1 2 3 4 5 6

2002. 11.175.884 41.672.697 28.112.331 6.988.920

2003. 25.469.731 118.888.794 200.579.275 72.528.704

2004. 38.647.412 201.137.332 348.092.800 100,806,820

2005. 64.554.372 555.353.931 360.153.089 278.107.652

2006. 50.083.545 654.717.252 787.969.691 388.464.941

2007. 70.772.676 1.274.340.116 765.213.032 742.582.289

2008. 17.115.675 477.079.376 341.967.256 275.090.237

2009. 19.632.223 219.085.459 81.462.070 180.493.307

2010. 70.406.452 107.611.750 161.633.641 176.195.081

2011. 56.693.539 244.787.109 78.799.349 425.431.726

2011. 07. 3.787.633 10.072.583 6.967.510 7.394.642

08. 3.517.853 28.588.752 4.894.022 7.513.468

09. 3.782.433 70.430.539 6.792.645 28.122.642

10. 4.901.043 10.474.320 7.947.545 39.385.341

11. 3.100.295 33.364.044 4.420.771 131.051.938

12. 5.616.300 7.899.847 5.394.560 19.588.236

2012. 01. 1.253.338 4.169.415 1.941.362 3.697.341

02. 1.767.882 27.397.926 3.323.271 6.035.546

03. 2.398.088 29.098.086 3.883.158 33.815.778

04. 1.420.766 20.633.245 4.423.182 33.810.913

05. 3.679.388 90.252.346 4.294.659 8.952.458

06. 2.009.732 32.186.816 14.733.421 16.173.362

07. 2.409.072 3.697.237 24.508.306 35.925.527

08. 2.888.657 22.923.751 32.995.046 7.047.977

09. 4.654.801 51.718.578 5.531.047 5.571.205

Izvor: Berze u Sarajevu i Banjoj Luci. Source: Sarajevo and Banja Luka Stock Exchanges.


197

T24: Promet na burzama T24: Промет на берзама

Sarajevska burza Banjalučka burza

Godina Mjesec Količina dionica Promet u KM Količina dionica Promet u KM

Сарајевска берза Бањалучка берза

Година Мјесец Количина акција Промет у КМ Количина акција Промет у КМ

1 2 3 4 5 6

2002. 11.175.884 41.672.697 28.112.331 6.988.920

2003. 25.469.731 118.888.794 200.579.275 72.528.704

2004. 38.647.412 201.137.332 348.092.800 100,806,820

2005. 64.554.372 555.353.931 360.153.089 278.107.652

2006. 50.083.545 654.717.252 787.969.691 388.464.941

2007. 70.772.676 1.274.340.116 765.213.032 742.582.289

2008. 17.115.675 477.079.376 341.967.256 275.090.237

2009. 19.632.223 219.085.459 81.462.070 180.493.307

2010. 70.406.452 107.611.750 161.633.641 176.195.081

2011. 56.693.539 244.787.109 78.799.349 425.431.726

2011. 07. 3.787.633 10.072.583 6.967.510 7.394.642

08. 3.517.853 28.588.752 4.894.022 7.513.468

09. 3.782.433 70.430.539 6.792.645 28.122.642

10. 4.901.043 10.474.320 7.947.545 39.385.341

11. 3.100.295 33.364.044 4.420.771 131.051.938

12. 5.616.300 7.899.847 5.394.560 19.588.236

2012. 01. 1.253.338 4.169.415 1.941.362 3.697.341

02. 1.767.882 27.397.926 3.323.271 6.035.546

03. 2.398.088 29.098.086 3.883.158 33.815.778

04. 1.420.766 20.633.245 4.423.182 33.810.913

05. 3.679.388 90.252.346 4.294.659 8.952.458

06. 2.009.732 32.186.816 14.733.421 16.173.362

07. 2.409.072 3.697.237 24.508.306 35.925.527

08. 2.888.657 22.923.751 32.995.046 7.047.977

09. 4.654.801 51.718.578 5.531.047 5.571.205

Izvor: Burze u Sarajevu i Banjoj Luci. Извор: Берзе у Сарајеву и Бањој Луци.


198

T25: Transakcije u platnom prometu - u milionima KM -

T25: Payments System Transactions - in millions of KM -

RTGS ŽIROKLIRING UKUPNO

Godina Mjesec br. transakcija iznos br.

transakcija iznos br. transakcija iznos

RTGS GYRO CLEARING TOTAL

Year Month No of transactions Amount No of

transactions Amount No of transactions Amount

1 2 3 4 5 6 7=3+5 8=4+6

2001. 332.622 9.701 11.583.600 7.144 11.916.222 16.845

2002. 257.691 13.520 15.269.148 8.990 15.526.839 22.510

2003. 293.847 14.460 17.427.404 9.883 17.721.251 24.342

2004. 480.935 19.179 20.761.227 9.205 21.242.162 28.384

2005. 521.014 27.237 22.388.413 8.958 22.909.427 36.195

2006. 591.823 37.280 24.309.113 10.448 24.900.936 47.728

2007. 704.702 48.174 27.662.395 12.018 28.367.097 60.193

2008. 766.690 57.335 28.831.882 13.009 29.598.572 70.345

2009. 692.669 52.283 28.346.898 12.175 29.039.567 64.458

2010. 713.755 55.281 31.060.911 12.498 31.774.666 67.779

2011. 760.459 63.608 31.729.367 13.046 32.489.826 76.653

2011. 07. 66.805 5.476 2.695.290 1.114 2.762.095 6.590

08. 67.430 5.581 2.753.022 1.150 2.820.452 6.731

09. 66.618 5.927 2.799.735 1.199 2.866.353 7.126

10. 64.289 5.628 2.717.072 1.134 2.781.361 6.762

11. 64.022 5.495 2.615.621 1.095 2.679.643 6.590

12. 73.081 6.081 2.899.243 1.225 2.972.324 7.306

2012. 01. 53.953 4.933 2.390.374 935 2.444.327 5.867

02. 52.037 5.060 2.376.509 904 2.428.546 5.963

03. 62.252 5.824 2.794.305 1.072 2.856.557 6.897

04. 63.078 5.517 2.811.846 1.132 2.874.924 6.649

05. 64.239 5.739 2.827.634 1.129 2.891.873 6.868

06. 64.338 5.582 2.776.731 1.119 2.841.069 6.701

07. 68.326 6.130 3.004.849 1.185 3.073.175 7.315

08. 67.823 6.349 2.850.391 1.173 2.918.214 7.522

09. 62.191 5.841 2.691.789 1.085 2.753.980 6.927


199

T25: Transakcije u platnom prometu - u milijunima KM -

T25: Трансакције у платном промету - у милионима КМ -

RTGS ŽIROKLIRING UKUPNO

Godina Mjesec br. transakcija iznos br.

transakcija iznos br. transakcija iznos

РТГС ЖИРОКЛИРИНГ УКУПНО

Година Мјесец бр.трансакција износ бр.

трансакција износ бр.трансакција износ

1 2 3 4 5 6 7=3+5 8=4+6

2001. 332.622 9.701 11.583.600 7.144 11.916.222 16.845

2002. 257.691 13.520 15.269.148 8.990 15.526.839 22.510

2003. 293.847 14.460 17.427.404 9.883 17.721.251 24.342

2004. 480.935 19.179 20.761.227 9.205 21.242.162 28.384

2005. 521.014 27.237 22.388.413 8.958 22.909.427 36.195

2006. 591.823 37.280 24.309.113 10.448 24.900.936 47.728

2007. 704.702 48.174 27.662.395 12.018 28.367.097 60.193

2008. 766.690 57.335 28.831.882 13.009 29.598.572 70.345

2009. 692.669 52.283 28.346.898 12.175 29.039.567 64.458

2010. 713.755 55.281 31.060.911 12.498 31.774.666 67.779

2011. 760.459 63.608 31.729.367 13.046 32.489.826 76.653

2011. 07. 66.805 5.476 2.695.290 1.114 2.762.095 6.590

08. 67.430 5.581 2.753.022 1.150 2.820.452 6.731

09. 66.618 5.927 2.799.735 1.199 2.866.353 7.126

10. 64.289 5.628 2.717.072 1.134 2.781.361 6.762

11. 64.022 5.495 2.615.621 1.095 2.679.643 6.590

12. 73.081 6.081 2.899.243 1.225 2.972.324 7.306

2012. 01. 53.953 4.933 2.390.374 935 2.444.327 5.867

02. 52.037 5.060 2.376.509 904 2.428.546 5.963

03. 62.252 5.824 2.794.305 1.072 2.856.557 6.897

04. 63.078 5.517 2.811.846 1.132 2.874.924 6.649

05. 64.239 5.739 2.827.634 1.129 2.891.873 6.868

06. 64.338 5.582 2.776.731 1.119 2.841.069 6.701

07. 68.326 6.130 3.004.849 1.185 3.073.175 7.315

08. 67.823 6.349 2.850.391 1.173 2.918.214 7.522

09. 62.191 5.841 2.691.789 1.085 2.753.980 6.927


200

T26: Platni bilans: Zbirna tabela - u milionima KM -

Т26: Balance of Payments: Summary Table - in millions of KM -

TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN

Tekući račun

Godina Roba Usluge Primarni dohodak

Sekundarni dohodak

Kapitalni račun Ukupno FINANSIJSKI RAČUN

NETO GREŠKE I PROPUSTI

CURRENT AND CAPITAL ACCOUNT

Current Account

Year Goods Services Primary Income Secondary Income

Capital account Total FINANCIAL

ACCOUNTNET ERRORS AND

OMISSIONS

2007. -8.935 2.318 723 3.901 415 -1.578 -1.682 -104

2008. -10.665 2.385 943 3.827 383 -3.127 -3.242 -115

2009. -7.786 1.901 955 3.341 350 -1.239 -1.161 78

2010. -7.629 2.160 584 3.512 377 -997 -875 121

2011. -8.346 2.085 317 3.504 357 -2.083 -1.913 169

2007 Q1 -1.755 540 151 803 84 -177 -312 -135

2007 Q2 -2.258 575 189 976 104 -415 -291 124

2007 Q3 -2.415 634 232 1.046 108 -395 -565 -171

2007 Q4 -2.507 569 152 1.077 119 -591 -514 77

2008 Q1 -2.356 560 253 815 94 -635 -655 -21

2008 Q2 -2.753 636 194 1.006 106 -810 -817 -6

2008 Q3 -2.888 610 285 1.014 91 -887 -816 71

2008 Q4 -2.668 578 211 992 92 -794 -954 -159

2009 Q1 -1.839 491 220 816 86 -226 -336 -111

2009 Q2 -2.029 452 267 831 90 -389 -550 -161

2009 Q3 -1.951 486 258 877 90 -239 -51 189

2009 Q4 -1.967 472 209 817 84 -385 -224 161

2010 Q1 -1.484 471 114 755 89 -56 -147 -91

2010 Q2 -1.886 553 139 884 98 -212 -86 126

2010 Q3 -2.128 529 146 926 95 -431 -332 100

2010 Q4 -2.131 607 185 947 95 -297 -311 -14

2011 Q1 -1.716 496 105 801 84 -229 -368 -139

2011 Q2 -2.096 503 38 874 92 -589 -538 50

2011 Q3 -2.220 552 136 913 91 -527 -378 149

2011 Q4 -2.315 534 38 916 90 -738 -629 109

2012 Q1 -1.911 478 74 801 61 -497 -597 -100

2012 Q2 -2.062 535 69 874 70 -513 -544 -31

Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje).

Notes: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition).


201

T26: Platna bilanca: Zbrojna tablica - u milijunima KM -

Т26: Платни биланс: Збирна табела - у милионима КМ -

TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN

Tekući račun

Godina Roba Usluge Primarni dohodak

Sekundarni dohodak

Kapitalni račun Ukupno FINANCIJSKI RAČUN

NETO GREŠKE I PROPUSTI

ТЕКУЋИ И КАПИТАЛНИ РАЧУН


Година Роба Услуге Примарни доходак

Секундарни доходак

Капитални рачун Укупно ФИАНСИЈСКИ

РАЧУННЕТО ГРЕШКЕ И

ПРОПУСТИ

2007. -8.935 2.318 723 3.901 415 -1.578 -1.682 -104

2008. -10.665 2.385 943 3.827 383 -3.127 -3.242 -115

2009. -7.786 1.901 955 3.341 350 -1.239 -1.161 78

2010. -7.629 2.160 584 3.512 377 -997 -875 121

2011. -8.346 2.085 317 3.504 357 -2.083 -1.913 169

2007 Q1 -1.755 540 151 803 84 -177 -312 -135

2007 Q2 -2.258 575 189 976 104 -415 -291 124

2007 Q3 -2.415 634 232 1.046 108 -395 -565 -171

2007 Q4 -2.507 569 152 1.077 119 -591 -514 77

2008 Q1 -2.356 560 253 815 94 -635 -655 -21

2008 Q2 -2.753 636 194 1.006 106 -810 -817 -6

2008 Q3 -2.888 610 285 1.014 91 -887 -816 71

2008 Q4 -2.668 578 211 992 92 -794 -954 -159

2009 Q1 -1.839 491 220 816 86 -226 -336 -111

2009 Q2 -2.029 452 267 831 90 -389 -550 -161

2009 Q3 -1.951 486 258 877 90 -239 -51 189

2009 Q4 -1.967 472 209 817 84 -385 -224 161

2010 Q1 -1.484 471 114 755 89 -56 -147 -91

2010 Q2 -1.886 553 139 884 98 -212 -86 126

2010 Q3 -2.128 529 146 926 95 -431 -332 100

2010 Q4 -2.131 607 185 947 95 -297 -311 -14

2011 Q1 -1.716 496 105 801 84 -229 -368 -139

2011 Q2 -2.096 503 38 874 92 -589 -538 50

2011 Q3 -2.220 552 136 913 91 -527 -378 149

2011 Q4 -2.315 534 38 916 90 -738 -629 109

2012 Q1 -1.911 478 74 801 61 -497 -597 -100

2012 Q2 -2.062 535 69 874 70 -513 -544 -31

Napomena: Platna bilanca BiH urađenа je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje).

Напомена: Платни биланс БиХ урађен је у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање).


202



T27: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun - u milionima KM -

T27: Balance of Payments: Current and Capital Account - in millions of KM -

TEKUĆI RAČUN KAPITALNI RAČUN

Ukupno Roba Usluge Primarni dohodak

Sekundarni dohodak

Godina Potražuje Duguje Saldo Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Saldo

CURRENT ACCOUNT CAPITAL ACCOUNT

Total Goods Services Primary Income

Secondary Income

Year Credit Debit Balance Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Balance

2007. 11.482 13.474 -1.993 2.802 11.738 3.026 707 1.553 830 4.101 200 415 0 415

2008. 12.249 15.759 -3.510 3.397 14.062 3.160 775 1.656 713 4.036 209 383 0 383

2009. 10.850 12.440 -1.589 3.213 11.000 2.793 892 1.265 309 3.579 238 350 0 350

2010. 11.889 13.263 -1.373 4.281 11.911 2.958 798 881 297 3.769 257 377 0 377

2011. 12.746 15.186 -2.439 5.134 13.481 2.896 810 934 616 3.783 278 357 0 357

2007 Q1 2.442 2.703 -261 618 2.373 655 115 322 171 847 44 84 0 84

2007 Q2 2.850 3.369 -519 709 2.968 744 168 369 180 1.028 53 104 0 104

2007 Q3 3.204 3.707 -503 735 3.150 932 298 440 208 1.097 51 108 0 108

2007 Q4 2.985 3.695 -710 740 3.248 695 126 422 270 1.128 51 119 0 119

2008 Q1 2.671 3.399 -728 737 3.094 696 136 372 119 865 50 94 0 94

2008 Q2 3.152 4.068 -916 900 3.653 806 170 388 194 1.058 52 106 0 106

2008 Q3 3.460 4.439 -978 947 3.835 968 357 479 194 1.067 53 91 0 91

2008 Q4 2.966 3.853 -887 813 3.482 690 112 417 206 1.046 54 92 0 92

2009 Q1 2.520 2.832 -312 677 2.516 632 141 338 118 873 57 86 0 86

2009 Q2 2.674 3.153 -479 780 2.808 672 220 330 62 892 62 90 0 90

2009 Q3 2.968 3.298 -330 880 2.831 849 363 304 46 935 58 90 0 90

2009 Q4 2.689 3.157 -469 877 2.844 640 168 293 83 879 62 84 0 84

2010 Q1 2.521 2.665 -145 906 2.390 598 127 202 89 815 60 89 0 89

2010 Q2 3.006 3.316 -310 1.117 3.003 723 170 218 79 948 64 98 0 98

2010 Q3 3.220 3.746 -526 1.133 3.261 868 339 228 82 991 65 95 0 95

2010 Q4 3.143 3.535 -392 1.126 3.257 769 162 232 47 1.016 69 95 0 95

2011 Q1 2.923 3.237 -313 1.207 2.923 631 134 216 111 870 68 84 0 84

2011 Q2 3.163 3.844 -681 1.309 3.405 682 180 227 188 946 72 92 0 92

2011 Q3 3.434 4.052 -618 1.318 3.538 880 328 255 118 982 68 91 0 91

2011 Q4 3.225 4.053 -827 1.301 3.616 703 169 236 199 986 70 90 0 90

2012 Q1 2.770 3.328 -558 1.085 2.996 608 130 209 135 868 67 61 0 61

2012 Q2 3.240 3.823 -584 1.360 3.422 729 193 209 140 942 68 70 0 70


203

T27: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun- u milijunima KM -

T27: Платни биланс: Текући и капитални рачун - у милионима КМ -

TEKUĆI RAČUN KAPITALNI RAČUN

Ukupno Roba Usluge Primarni dohodak

Sekundarni dohodak

Godina Potražuje Duguje Saldo Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Saldo

ТЕКУЋИ РАЧУН КАПИТАЛНИ РАЧУН

Укупно Роба Услуге Примарни доходак

Секундарни доходак

Година Потражује Дугује Салдо Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Салдо

2007. 11.482 13.474 -1.993 2.802 11.738 3.026 707 1.553 830 4.101 200 415 0 415

2008. 12.249 15.759 -3.510 3.397 14.062 3.160 775 1.656 713 4.036 209 383 0 383

2009. 10.850 12.440 -1.589 3.213 11.000 2.793 892 1.265 309 3.579 238 350 0 350

2010. 11.889 13.263 -1.373 4.281 11.911 2.958 798 881 297 3.769 257 377 0 377

2011. 12.746 15.186 -2.439 5.134 13.481 2.896 810 934 616 3.783 278 357 0 357

2007 Q1 2.442 2.703 -261 618 2.373 655 115 322 171 847 44 84 0 84

2007 Q2 2.850 3.369 -519 709 2.968 744 168 369 180 1.028 53 104 0 104

2007 Q3 3.204 3.707 -503 735 3.150 932 298 440 208 1.097 51 108 0 108

2007 Q4 2.985 3.695 -710 740 3.248 695 126 422 270 1.128 51 119 0 119

2008 Q1 2.671 3.399 -728 737 3.094 696 136 372 119 865 50 94 0 94

2008 Q2 3.152 4.068 -916 900 3.653 806 170 388 194 1.058 52 106 0 106

2008 Q3 3.460 4.439 -978 947 3.835 968 357 479 194 1.067 53 91 0 91

2008 Q4 2.966 3.853 -887 813 3.482 690 112 417 206 1.046 54 92 0 92

2009 Q1 2.520 2.832 -312 677 2.516 632 141 338 118 873 57 86 0 86

2009 Q2 2.674 3.153 -479 780 2.808 672 220 330 62 892 62 90 0 90

2009 Q3 2.968 3.298 -330 880 2.831 849 363 304 46 935 58 90 0 90

2009 Q4 2.689 3.157 -469 877 2.844 640 168 293 83 879 62 84 0 84

2010 Q1 2.521 2.665 -145 906 2.390 598 127 202 89 815 60 89 0 89

2010 Q2 3.006 3.316 -310 1.117 3.003 723 170 218 79 948 64 98 0 98

2010 Q3 3.220 3.746 -526 1.133 3.261 868 339 228 82 991 65 95 0 95

2010 Q4 3.143 3.535 -392 1.126 3.257 769 162 232 47 1.016 69 95 0 95

2011 Q1 2.923 3.237 -313 1.207 2.923 631 134 216 111 870 68 84 0 84

2011 Q2 3.163 3.844 -681 1.309 3.405 682 180 227 188 946 72 92 0 92

2011 Q3 3.434 4.052 -618 1.318 3.538 880 328 255 118 982 68 91 0 91

2011 Q4 3.225 4.053 -827 1.301 3.616 703 169 236 199 986 70 90 0 90

2012 Q1 2.770 3.328 -558 1.085 2.996 608 130 209 135 868 67 61 0 61

2012 Q2 3.240 3.823 -584 1.360 3.422 729 193 209 140 942 68 70 0 70




204



T28: Platni bilans: Roba i usluge- u milionima KM -

T28: Balance of Payments: Goods and Services - in millions of КМ -

ROBA USLUGE

UkupnoIzvoz f.o.b.

Uvozf.o.b. Saldo

Roba za procesuiranje

u BiH

Roba za procesuiranje u

inostanstvu Prijevoz Putovanja Građevinski

radovi

Telekomunikaci-jski, kompjuter-

ski i informa-cioni sistemi

Ostalo

Godina Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje

GOODS SERVICES

TotalExports f.o.b.

Imports f.o.b. Balance

Goods for processing in BH

Goods for process-ing abroad

Transportation Travel Construction

Telecommunica-tions, computer, and information

services

Other

Year Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit

2007. 2.802 11.738 -8.935 3.144 2.040 48 41 370 261 1.032 291 310 8 179 86 30 68 2.318

2008. 3.397 14.062 -10.665 3.231 2.099 131 69 409 290 1.087 368 305 16 190 92 36 71 2.385

2009. 3.213 11.000 -7.786 2.307 1.385 72 43 398 312 944 320 293 53 188 113 48 123 1.901

2010. 4.281 11.911 -7.629 2.887 1.712 9 12 417 268 877 292 248 27 187 119 52 88 2.160

2011. 5.134 13.481 -8.346 3.175 1.979 11 29 470 297 883 256 121 52 186 114 39 74 2.085

2007 Q1 618 2.373 -1.755 751 460 9 6 83 56 169 26 71 2 36 17 6 17 540

2007 Q2 709 2.968 -2.258 793 562 10 10 93 66 294 57 77 2 43 27 6 17 575

2007 Q3 735 3.150 -2.415 814 483 14 9 97 71 364 188 82 2 48 26 10 16 634

2007 Q4 740 3.248 -2.507 786 535 15 17 97 69 206 19 81 2 52 17 7 18 569

2008 Q1 737 3.094 -2.356 827 545 13 22 89 60 186 30 89 2 43 16 7 19 560

2008 Q2 900 3.653 -2.753 874 616 21 17 105 73 314 62 76 2 47 22 7 16 636

2008 Q3 947 3.835 -2.888 834 499 29 13 111 81 376 245 83 4 50 28 12 15 610

2008 Q4 813 3.482 -2.668 696 439 68 17 104 76 212 31 58 9 50 26 9 21 578

2009 Q1 677 2.516 -1.839 557 297 21 8 84 68 167 27 73 7 40 21 9 31 491

2009 Q2 780 2.808 -2.029 541 365 8 9 99 80 271 57 67 14 47 31 12 37 452

2009 Q3 880 2.831 -1.951 608 335 22 8 108 87 322 214 78 17 55 32 12 28 486

2009 Q4 877 2.844 -1.967 601 388 21 17 107 77 185 23 75 15 46 29 14 27 472

2010 Q1 906 2.390 -1.484 652 369 1 3 88 56 138 19 38 6 37 24 13 20 471

2010 Q2 1.117 3.003 -1.886 742 477 2 1 102 67 248 50 47 2 46 27 14 24 553

2010 Q3 1.133 3.261 -2.128 735 428 2 2 116 75 324 204 53 4 57 36 12 21 529

2010 Q4 1.126 3.257 -2.131 758 438 4 6 112 70 166 19 110 16 48 32 14 23 607

2011 Q1 1.207 2.923 -1.716 786 458 3 3 102 65 131 18 23 6 36 22 10 22 496

2011 Q2 1.309 3.405 -2.096 814 563 4 3 115 76 235 45 21 14 50 29 9 16 503

2011 Q3 1.318 3.538 -2.220 800 504 3 6 129 82 355 171 28 15 61 39 11 18 552

2011 Q4 1.301 3.616 -2.315 775 453 2 16 123 73 162 22 48 17 38 24 10 18 534

2012 Q1 1.085 2.996 -1.911 698 403 2 2 108 67 135 18 28 7 33 20 9 17 478

2012 Q2 1.360 3.422 -2.062 769 491 2 2 120 84 246 48 35 7 37 30 11 24 535


205

T28: Platna bilanca: Roba i usluge- u milijunima KM -

T28: Платни биланс: Роба и услуге - у милионима КМ -

ROBA USLUGE

UkupnoIzvoz f.o.b.

Uvozf.o.b. Saldo

Roba za procesuiranje

u BiH

Roba za procesuiranje u

inozemstvuPrijevoz Putovanja Građevinski

radovi

Telekomunikaci-jski, kompjuter-ski i informaci-

jski sustavi

Ostalo

Godina Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje

РОБА УСЛУГЕ

УкупноИзвоз ф.о.б.

Увоз ф.о.б. Салдо

Роба за процесуирање

у БиХ

Роба за процесуирање у

иностанствуПревоз Путовања Грађевински

радови

Телекомуникације, компјутери и

информациони системи

Остало

Година Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује

2007. 2.802 11.738 -8.935 3.144 2.040 48 41 370 261 1.032 291 310 8 179 86 30 68 2.318

2008. 3.397 14.062 -10.665 3.231 2.099 131 69 409 290 1.087 368 305 16 190 92 36 71 2.385

2009. 3.213 11.000 -7.786 2.307 1.385 72 43 398 312 944 320 293 53 188 113 48 123 1.901

2010. 4.281 11.911 -7.629 2.887 1.712 9 12 417 268 877 292 248 27 187 119 52 88 2.160

2011. 5.134 13.481 -8.346 3.175 1.979 11 29 470 297 883 256 121 52 186 114 39 74 2.085

2007 Q1 618 2.373 -1.755 751 460 9 6 83 56 169 26 71 2 36 17 6 17 540

2007 Q2 709 2.968 -2.258 793 562 10 10 93 66 294 57 77 2 43 27 6 17 575

2007 Q3 735 3.150 -2.415 814 483 14 9 97 71 364 188 82 2 48 26 10 16 634

2007 Q4 740 3.248 -2.507 786 535 15 17 97 69 206 19 81 2 52 17 7 18 569

2008 Q1 737 3.094 -2.356 827 545 13 22 89 60 186 30 89 2 43 16 7 19 560

2008 Q2 900 3.653 -2.753 874 616 21 17 105 73 314 62 76 2 47 22 7 16 636

2008 Q3 947 3.835 -2.888 834 499 29 13 111 81 376 245 83 4 50 28 12 15 610

2008 Q4 813 3.482 -2.668 696 439 68 17 104 76 212 31 58 9 50 26 9 21 578

2009 Q1 677 2.516 -1.839 557 297 21 8 84 68 167 27 73 7 40 21 9 31 491

2009 Q2 780 2.808 -2.029 541 365 8 9 99 80 271 57 67 14 47 31 12 37 452

2009 Q3 880 2.831 -1.951 608 335 22 8 108 87 322 214 78 17 55 32 12 28 486

2009 Q4 877 2.844 -1.967 601 388 21 17 107 77 185 23 75 15 46 29 14 27 472

2010 Q1 906 2.390 -1.484 652 369 1 3 88 56 138 19 38 6 37 24 13 20 471

2010 Q2 1.117 3.003 -1.886 742 477 2 1 102 67 248 50 47 2 46 27 14 24 553

2010 Q3 1.133 3.261 -2.128 735 428 2 2 116 75 324 204 53 4 57 36 12 21 529

2010 Q4 1.126 3.257 -2.131 758 438 4 6 112 70 166 19 110 16 48 32 14 23 607

2011 Q1 1.207 2.923 -1.716 786 458 3 3 102 65 131 18 23 6 36 22 10 22 496

2011 Q2 1.309 3.405 -2.096 814 563 4 3 115 76 235 45 21 14 50 29 9 16 503

2011 Q3 1.318 3.538 -2.220 800 504 3 6 129 82 355 171 28 15 61 39 11 18 552

2011 Q4 1.301 3.616 -2.315 775 453 2 16 123 73 162 22 48 17 38 24 10 18 534

2012 Q1 1.085 2.996 -1.911 698 403 2 2 108 67 135 18 28 7 33 20 9 17 478

2012 Q2 1.360 3.422 -2.062 769 491 2 2 120 84 246 48 35 7 37 30 11 24 535




206



T29: Platni bilans: Finansijski račun- u milionima KM -

T29: Balance of Payments: Financial Account - in millions of KM -

FINANSIJSKI RAČUN

Godina Direktne investicije Portfolio investicije Ostale investicije Rezervna aktiva Ukupno

FINANCIAL ACCOUNT

Year Direct investment Portfolio investment Other investment Reserve assets Total

2007. -2.506 4 -422 1.242 -1.682

2008. -1.315 29 -1.493 -462 -3.242

2009. -344 274 -987 -104 -1.161

2010. -364 174 -944 258 -875

2011. -534 46 -1.392 -33 -1.913

2007 Q1 -289 3 -159 134 -312

2007 Q2 -1.399 2 790 315 -291

2007 Q3 -643 1 -495 572 -565

2007 Q4 -175 -2 -559 222 -514

2008 Q1 -135 -1 -417 -102 -655

2008 Q2 -263 9 -507 -55 -817

2008 Q3 -350 4 -747 277 -816

2008 Q4 -567 17 178 -582 -954

2009 Q1 -258 4 168 -251 -336

2009 Q2 -107 23 -102 -365 -550

2009 Q3 65 54 -910 741 -51

2009 Q4 -44 193 -143 -229 -224

2010 Q1 -132 146 -136 -24 -147

2010 Q2 -40 43 168 -258 -86

2010 Q3 -127 -18 -531 343 -332

2010 Q4 -65 3 -446 197 -311

2011 Q1 -159 -3 76 -282 -368

2011 Q2 -59 98 -517 -60 -538

2011 Q3 -151 -35 -324 132 -378

2011 Q4 -165 -14 -627 177 -629

2012 Q1 -112 13 -184 -314 -597

2012 Q2 -472 42 117 -230 -544


207

T29: Platna bilanca: Financijski račun - u milijunima KM -

T29: Платни биланс: Финансијски рачун - у милионима КМ -

FINANCIJSKI RAČUN

Godina Izravna ulaganja Portfeljna ulaganja Ostala ulaganja Rezervna aktiva Ukupno

ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН

Година Директне инвестиције Портфолио инвестиције Oстале инвестиције Резервна актива Укупно

2007. -2.506 4 -422 1.242 -1.682

2008. -1.315 29 -1.493 -462 -3.242

2009. -344 274 -987 -104 -1.161

2010. -364 174 -944 258 -875

2011. -534 46 -1.392 -33 -1.913

2007 Q1 -289 3 -159 134 -312

2007 Q2 -1.399 2 790 315 -291

2007 Q3 -643 1 -495 572 -565

2007 Q4 -175 -2 -559 222 -514

2008 Q1 -135 -1 -417 -102 -655

2008 Q2 -263 9 -507 -55 -817

2008 Q3 -350 4 -747 277 -816

2008 Q4 -567 17 178 -582 -954

2009 Q1 -258 4 168 -251 -336

2009 Q2 -107 23 -102 -365 -550

2009 Q3 65 54 -910 741 -51

2009 Q4 -44 193 -143 -229 -224

2010 Q1 -132 146 -136 -24 -147

2010 Q2 -40 43 168 -258 -86

2010 Q3 -127 -18 -531 343 -332

2010 Q4 -65 3 -446 197 -311

2011 Q1 -159 -3 76 -282 -368

2011 Q2 -59 98 -517 -60 -538

2011 Q3 -151 -35 -324 132 -378

2011 Q4 -165 -14 -627 177 -629

2012 Q1 -112 13 -184 -314 -597

2012 Q2 -472 42 117 -230 -544




208



T30: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna aktiva- u milionima KM -

T30: Balance of Payments: Other Investment and Reserve Assets- in millions of KM -

OSTALE INVESTICIJE REZERVNA AKTIVA

Aktiva Pasiva

Godina Valuta i depoziti Zajmovi

Trgovin-ski krediti i

avansi

Ostala finansijska

aktiva

Valuta i depoziti Zajmovi


avansi

Ostala finansijska

pasivaUkupna Monetar-

no zlatoValuta i depoziti

Vrijednos-ni papiri

Ostala rezervna

aktivaUkupno

OTHER INVESTMENT RESERVE ASSETS

Assets Liabilities

YearCurrency and de-posits

LoansTrade

credit and advances

Other financial

assets

Currency and deposits Loans

Trade credit and advances

Other financial liabilities

Total Monetary gold

Currency and de-posits

SecuritiesOther

reserve assets

Total

2007. 1.245 75 213 15 537 1.034 464 -64 -422 0 1.005 210 27 1.242

2008. 474 -9 299 0 664 1.027 552 16 -1.493 0 -1.234 640 132 -462

2009. 4 11 185 21 -111 681 529 107 -987 58 -1.477 1.415 -100 -104

2010. -748 34 -65 24 -608 234 475 88 -944 -18 -297 584 -11 258

2011. -630 -94 146 6 -483 791 501 13 -1.392 65 1.382 -1.473 -8 -33

2007 Q1 50 -25 47 4 -38 201 105 -32 -159 0 123 5 6 134

2007 Q2 1.114 112 55 5 117 292 110 -24 790 0 306 5 4 315

2007 Q3 -60 -26 56 7 141 188 131 11 -495 0 559 3 10 572

2007 Q4 142 15 56 -1 317 354 117 -18 -559 0 17 198 6 222

2008 Q1 -78 -45 69 2 29 202 135 -1 -417 0 -388 300 -13 -102

2008 Q2 27 3 80 0 223 243 134 17 -507 0 -627 591 -19 -55

2008 Q3 -310 28 79 1 147 255 165 -22 -747 0 260 18 -1 277

2008 Q4 836 5 71 -2 264 327 119 22 178 0 -478 -269 165 -582

2009 Q1 290 -18 41 10 -70 92 131 3 168 58 -204 -89 -15 -251

2009 Q2 93 51 45 5 121 63 124 -12 -102 0 -254 -66 -45 -365

2009 Q3 -201 -13 50 7 -68 447 143 230 -910 0 -493 1.249 -14 741

2009 Q4 -178 -10 48 0 -94 79 131 -113 -143 0 -526 322 -25 -229

2010 Q1 153 2 -13 12 50 34 105 101 -136 0 -356 369 -37 -24

2010 Q2 -92 8 -7 5 -257 -108 118 -7 168 0 -731 445 29 -258

2010 Q3 -496 28 -20 5 -81 -24 134 18 -531 -18 401 2 -41 343

2010 Q4 -314 -5 -25 3 -320 331 119 -23 -446 0 389 -230 39 197

2011 Q1 112 -8 33 3 -95 35 107 16 76 0 -20 -204 -59 -282

2011 Q2 -366 -5 40 -2 81 -32 135 1 -517 63 261 -437 53 -60

2011 Q3 -161 8 41 8 -25 87 150 8 -324 0 957 -835 10 132

2011 Q4 -214 -88 33 -3 -444 702 109 -12 -627 2 184 2 -11 177

2012 Q1 -184 -3 28 17 -180 130 93 -2 -184 1 -982 688 -22 -314

2012 Q2 268 21 40 4 -43 147 117 -5 117 0 -446 193 23 -230


209

T30: Platna bilanca: Ostala ulaganja i rezervna aktiva - u milijunima KM -

T30: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна актива - у милионима КМ -

OSTALA ULAGANJA REZERVNA AKTIVA

Sredstva Obveze

Godina Valuta i depoziti Zajmovi


avansi

Ostala financijska

sredstva

Valuta i depoziti Zajmovi


avansi

Ostala financijske

obveze

Uku-pna

Monetarno zlato

Valuta i depoziti

Vrijednos-nice

Ostala rezervna

aktivaUkupno

ОСТАЛЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ РЕЗЕРВНА АКТИВА

Актива Пасива

Year Валута и депозити Зајмови

Трговински кредити и

аванси

Остала финансијска

актива

Валута и депозити Зајмови

Трговински кредити и

аванси

Остала финансијска

пасиваУкупно Монетарно

златоВалута и депозити

Хартије од вриједности

Остала резервна

активаУкупно

2007. 1.245 75 213 15 537 1.034 464 -64 -422 0 1.005 210 27 1.242

2008. 474 -9 299 0 664 1.027 552 16 -1.493 0 -1.234 640 132 -462

2009. 4 11 185 21 -111 681 529 107 -987 58 -1.477 1.415 -100 -104

2010. -748 34 -65 24 -608 234 475 88 -944 -18 -297 584 -11 258

2011. -630 -94 146 6 -483 791 501 13 -1.392 65 1.382 -1.473 -8 -33

2007 Q1 50 -25 47 4 -38 201 105 -32 -159 0 123 5 6 134

2007 Q2 1.114 112 55 5 117 292 110 -24 790 0 306 5 4 315

2007 Q3 -60 -26 56 7 141 188 131 11 -495 0 559 3 10 572

2007 Q4 142 15 56 -1 317 354 117 -18 -559 0 17 198 6 222

2008 Q1 -78 -45 69 2 29 202 135 -1 -417 0 -388 300 -13 -102

2008 Q2 27 3 80 0 223 243 134 17 -507 0 -627 591 -19 -55

2008 Q3 -310 28 79 1 147 255 165 -22 -747 0 260 18 -1 277

2008 Q4 836 5 71 -2 264 327 119 22 178 0 -478 -269 165 -582

2009 Q1 290 -18 41 10 -70 92 131 3 168 58 -204 -89 -15 -251

2009 Q2 93 51 45 5 121 63 124 -12 -102 0 -254 -66 -45 -365

2009 Q3 -201 -13 50 7 -68 447 143 230 -910 0 -493 1.249 -14 741

2009 Q4 -178 -10 48 0 -94 79 131 -113 -143 0 -526 322 -25 -229

2010 Q1 153 2 -13 12 50 34 105 101 -136 0 -356 369 -37 -24

2010 Q2 -92 8 -7 5 -257 -108 118 -7 168 0 -731 445 29 -258

2010 Q3 -496 28 -20 5 -81 -24 134 18 -531 -18 401 2 -41 343

2010 Q4 -314 -5 -25 3 -320 331 119 -23 -446 0 389 -230 39 197

2011 Q1 112 -8 33 3 -95 35 107 16 76 0 -20 -204 -59 -282

2011 Q2 -366 -5 40 -2 81 -32 135 1 -517 63 261 -437 53 -60

2011 Q3 -161 8 41 8 -25 87 150 8 -324 0 957 -835 10 132

2011 Q4 -214 -88 33 -3 -444 702 109 -12 -627 2 184 2 -11 177

2012 Q1 -184 -3 28 17 -180 130 93 -2 -184 1 -982 688 -22 -314

2012 Q2 268 21 40 4 -43 147 117 -5 117 0 -446 193 23 -230




210

T31: Servisiranje vanjskog duga - u hiljadama KM -

T31: Foreign Debt Servicing - in thousands of KM -

Plan otplate u 2012. Izvršeno u 2012. (kamata + glavnica)

Kreditor Glavnica Kamata Ukupno Glavnica Kamata Ukupno

Repayment plan in 2012. Achieved in 2012 (Interest + Principal)

Creditor Principal Interest Total Principal Interest Total

Javni kreditori241.138 108.211 349.349 120.231 66.796 187.027

Public creditors

Međunarodne i regionalne organizacije215.514 86.730 302.244 106.144 53.252 159.396

International and regional organizations

Evropska investicijska banka18.173 24.838 43.011 15.577 17.323 32.901

European Investment Bank

Evropska banka za obnovu i razvoj66.786 20.180 86.965 36.909 9.642 46.551

European Bank for Reconstr. and Development

Svjetska banka - IDA34.734 13.295 48.029 20.005 8.291 28.296

World Bank - IDA

Svjetska banka - IBRD1)

34.854 10.814 45.668 28.498 7.895 36.393World Bank - IBRD1)

Razvojna banka Vijeća Evrope1)

313 1.649 1.962 331 410 741Council of Europe Development Bank1)

Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede1.786 492 2.277 913 260 1.172

International Fund of Agriculture Development

MMF51.045 14.499 65.544 0 8.390 8.390

IMF

Evropska komisija7.823 964 8.787 3.912 1.042 4.954

European Commision

Vlada i vladine agencije25.624 21.481 47.105 14.088 13.543 27.631

Government and Government Agencies

Pariski klub1)

16.371 13.798 30.169 8.114 7.913 16.028Paris Club1)

Saudijski fond za razvoj2.138 787 2.924 2.315 735 3.050

Saudi Development Fund

Ostala bilaterala7.116 6.896 14.012 3.658 4.895 8.554

Other Bilateral

Privatni kreditori62.569 12.484 75.053 32.913 7.251 40.164

Private creditors

Londonski klub1)

62.569 12.484 75.053 32.913 7.251 40.164London Club1)

Ukupno303.707 120.696 424.402 153.144 74.047 227.191

Total

Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH. Source: BH Ministry of Finance and Treasury.


211

T31: Servisiranje vanjskog duga - u tisućama KM -

T31: Сервисирање спољног дуга - у хиљадама КМ -

Plan otplate u 2012. Izvršeno u 2012. (kamata + glavnica)

Kreditor Glavnica Kamata Ukupno Glavnica Kamata Ukupno

План отплате у 2012. Извршено у 2012. (камата + главница)

Кредитор Главница Камата Укупно Главница Камата Укупно

Javni kreditori241.138 108.211 349.349 120.231 66.796 187.027

Јавни кредитори

Međunarodne i regionalne organizacije215.514 86.730 302.244 106.144 53.252 159.396

Међународне и регионалне организације

Europska investicijska banka18.173 24.838 43.011 15.577 17.323 32.901

Европска инвестиcиона банка

EBRD - Europska banka za obnovu i razvoj66.786 20.180 86.965 36.909 9.642 46.551

EBRD - Европска банка за обнову и развој

Svjetska banka - IDA34.734 13.295 48.029 20.005 8.291 28.296

Свјетска банка - IDA


34.854 10.814 45.668 28.498 7.895 36.393Свјетска банка - IBRD1)

Razvojna banka Vijeća Evrope1)

313 1.649 1.962 331 410 741Развојна банка Савјета Европе1)

Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede1.786 492 2.277 913 260 1.172

Међународни фонд за развој пољопривреде

MMF51.045 14.499 65.544 0 8.390 8.390

ММФ

Europsko povjerenstvo 7.823 964 8.787 3.912 1.042 4.954

Европска комисија

Vlada i vladine agencije25.624 21.481 47.105 14.088 13.543 27.631

Влада и владине агенције

Pariski klub1)

16.371 13.798 30.169 8.114 7.913 16.028Париски клуб1)

Saudijski fond za razvoj2.138 787 2.924 2.315 735 3.050

Саудијски фонд за развој

Ostala bilaterala7.116 6.896 14.012 3.658 4.895 8.554

Остала билатерала

Privatni kreditori62.569 12.484 75.053 32.913 7.251 40.164

Приватни кредитор

Londonski klub1)

62.569 12.484 75.053 32.913 7.251 40.164Лондонски клуб1)

Ukupno303.707 120.696 424.402 153.144 74.047 227.191

Укупно

Izvor: Ministarstvo financija i trezora BiH. Извор: Министарство финансија и трезора БиХ.


212

Izvor: Baza podataka Ministarstva za finansije i trezor BiH.

Napomena:Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u KM po kursnoj listi CBBiH važećoj za posmatrani datum. Pored navedenog, postoji i državna garancija BiH za kredit javnim preduzećima u iznosu od 11,34 miliona KM.

1)Dug nastao prije 1992.2)Uključuje OPEC fond.3)Uključuje i direktno zaduženje entitetskih vlada.4)Ova kategorija uključuje Austriju, Belgiju, Mađarsku, Portugal, Španiju, Švedsku, Koreju, KFW agenciju i Banku za rad i privredu i Austrijsku poštansku štedionicu.5)Uključuje stari i novi dug* Preliminarni podaci** Podaci revidirani u skladu s izmjenama u bazi podataka od 24.10.2012.

Source: BH Ministry of Finance and Treasury Data base.

Note: Debt outstanding is derived by converting the foreign currency in which each laon is denominated into KM according to the exchange rates quoted by CBBH for the given date. Additionally, there is the state guaranteed debt referring to public cor-porations in amount of 11.34 millions of KM.

1)Debt created before 1992. 2)Including OPEC Fund. 3)Including direct loans to the entity governments. 4)This category includes Austria, Belgium, Hungary, Portugal, Spain, Sweden, Ko-rea, KFW Agency and Bank for labour and economy and Austrian postal saving bank.5)Includes old and new debt* Preliminary Data** Data revised in accordance with the up date of database on October 24, 2012

T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima** - u hiljadama KM -

T32: Foreign Debt of BH General Government by Creditors** - in thousands of KM -

Neangažovano

Undisbursed

Kreditor2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 30.09.2012.* 30.09.2012.*

Creditor

Javni kreditori

Public Creditors

Međunarodne i regionalne organizacije

International and regional organisations

Europska investicijska banka237.091 234.669 233.217 246.090 368.263 537.870 704.579 919.060 501.563European Investment Bank

Europska banka za obnovu i razvoj5)

112.141 115.827 146.090 217.243 357.804 427.819 481.540 569.980 402.964European Bank for Reconstr. and Development5)

Svjetska banka - IDA1.519.347 1.459.031 1.430.368 1.497.781 1.497.460 1.738.590 1.803.033 1.802.790 81.392 World Bank - IDA


798.041 691.593 603.121 614.372 569.232 654.872 692.060 646.655 68.899World Bank - IBRD1)

Europska razvojna banka8.179 12.020 19.435 29.359 31.834 35.843 37.180 36.976 37.748European Development Bank

Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede43.429 47.056 47.873 51.447 56.108 64.100 68.235 69.695 17.135International Fund for Agriculture Development

Međunarodni monetarni fond106.012 30.129 3.152 0 388.705 767.071 784.851 788.939 118.341International Monetary Fund

EUROFIMA29.299 22.226 21.779 23.071 13.146 7.839 0 0 0EUROFIMA

Europska komisija58.675 78.233 78.233 78.233 78.233 74.322 70.410 66.498 0European Commission

Ostalo2)3)

3.685 7.425 6.212 7.399 10.295 14.163 14.033 13.238 45.379Others2)3)

Vlada i vladine agencije

Government and Government Agencies

Saudijski razvojni fond41.013 29.865 25.208 27.188 24.428 24.424 33.088 42.078 54.004Saudi Development Fund

Pariski klub1)

970.642 904.582 880.376 879.236 828.455 834.959 825.090 800.257 0Paris Club1)

Japan51.905 51.128 48.297 61.947 57.642 69.858 73.248 72.849 242.776Japan

Kuvajt3)

52.794 35.208 32.908 36.945 29.381 30.829 28.997 28.963 0Kuwait3)

Ostalo3)4)

48.995 94.619 125.597 188.865 198.101 316.369 395.378 421.874 389.916Others3)4)

Privatni kreditori

Private Creditors

Londonski klub1)

256.681 251.442 240.965 230.489 651.298 599.205 541.875 510.590 0London Club1)

Ostalo… 6.012 18.515 50.727 73.717 90.687 106.621 127.320 12.990Others

Ukupno4.337.929 4.071.068 3.961.347 4.240.392 5.234.102 6.288.820 6.660.218 6.917.762 1.973.107Total


213

Izvor: Baza podataka Ministarstva za financije i trezor BiH.

Napomena:Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u KM po tečajnoj listi CBBiH važećoj za posmatrani datum.Pored navedenog, postoji i državna garancija BiH za kredit javnim poduzećima u iznosu od 11,34 milijuna KM

1)Dug nastao prije 1992.2)Uključuje OPEC fond.3)Uključuje i izravno zaduženje entitetskih vlada. 4)Ova kategorija uključuje: Austriju, Belgiju, Mađarsku, Portugal, Španjolsku, Švedsku, Koreju, KFW agenciju i Banku za rad i privredu i Austrijsku poštansku štedionicu.*Uključuje stari i novi dug* Preliminarni podaci** Podaci revidirani u skladu sa izmjenama u bazi podataka od 24.10.2012.

Извор: База података Министарства за финансије и трезор БиХ.Напомена: Стање дуга је добијено прерачуном валуте у којој је кредит уговорен у КМ по курсној листи ЦББиХ важећој за посматрани датум. Поред наведеног, постоји и државна гаранција БиХ за кредит јавним предузећима у износу од 11,34 милиона КМ

1)Дуг настао прије 1992.2)Укључује OPEC фонд.3)Укључује и директно задужење ентитетских влада. 4)Ова категорија укључује: Аустрију, Белгију, Мађарску, Португалију, Шпанију, Шведску, Кореју, КFW агенцију и Банку за рад и привреду и Аустријску поштанску штедионицу.*Укључује стари и нови дуг* Прелиминарни подаци** Подаци ревидирани у складу са измјенама у бази података од 24.10.2012.

T32: Vanjski dug opće vlade BiH po kreditorima** - u tisućama KM -

Т32: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима**- у хиљадама КМ -

Neangažirano

Неангажовано

Kreditor2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 30.09.2012.* 30.09.2012.*

Кредитор

Javni kreditori

Јавни кредитори

Međunarodne i regionalne organizacije

Међународне и регионалне организације

Europska investicijska banka237.091 234.669 233.217 246.090 368.263 537.870 704.579 919.060 501.563Европска инвестициона банка

Europska banka za obnovu i razvoj112.141 115.827 146.090 217.243 357.804 427.819 481.540 569.980 402.964Европска банка за обнову и развој

Svjetska banka - IDA1.519.347 1.459.031 1.430.368 1.497.781 1.497.460 1.738.590 1.803.033 1.802.790 81.392 Свјетска банка - IDА


798.041 691.593 603.121 614.372 569.232 654.872 692.060 646.655 68.899Свјетска банка - IBRD1)

Europska razvojna banka8.179 12.020 19.435 29.359 31.834 35.843 37.180 36.976 37.748Европска развојна банка

Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede43.429 47.056 47.873 51.447 56.108 64.100 68.235 69.695 17.135Међународни фонд за развој поqопривреде

Međunarodni monetarni fond106.012 30.129 3.152 0 388.705 767.071 784.851 788.939 118.341Међународни монетарни фонд

EUROFIMA29.299 22.226 21.779 23.071 13.146 7.839 0 0 0ЕВРОФИМА

Europska komisija58.675 78.233 78.233 78.233 78.233 74.322 70.410 66.498 0Европска комисија

Ostalo2)3)

3.685 7.425 6.212 7.399 10.295 14.163 14.033 13.238 45.379Остало2)3)

Vlada i vladine agencije

Влада и владине агенције

Saudijski razvojni fond41.013 29.865 25.208 27.188 24.428 24.424 33.088 42.078 54.004Саудијски развојни фонд

Pariski klub1)

970.642 904.582 880.376 879.236 828.455 834.959 825.090 800.257 0Париски клуб1)

Japan51.905 51.128 48.297 61.947 57.642 69.858 73.248 72.849 242.776Јапан

Kuvajt3)

52.794 35.208 32.908 36.945 29.381 30.829 28.997 28.963 0Кувајт3)

Ostalo3)4)

48.995 94.619 125.597 188.865 198.101 316.369 395.378 421.874 389.916Остало3)4)

Privatni kreditori

Приватни кредитори

Londonski klub1)

256.681 251.442 240.965 230.489 651.298 599.205 541.875 510.590 0Лондонски клуб1)

Ostalo… 6.012 18.515 50.727 73.717 90.687 106.621 127.320 12.990Остало

Ukupno4.337.929 4.071.068 3.961.347 4.240.392 5.234.102 6.288.820 6.660.218 6.917.762 1.973.107Укупно


214


Napomena: Bruto devizne rezerve čine stanja bilansnih pozicija kratkoročne strane aktive CBBiH (zlato, raspolaganje CBBiH SDR-om, devize u trezoru CBBiH, prenosivi depoziti u stranoj valuti kod nerezidentnih banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosne papire od jula 2006. po odluci Investicionog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve predstavljaju razliku između bruto deviznih rezervi i obaveza prema nerezidentima. Monetarnu pasivu CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod monetarnih vlasti. Neto strana aktiva CBBiH predstavlja razliku između neto deviznih rezervi i monetarne pasive CBBiH.


Note: Gross foreign reserves consist of balance sheet positions of short-term foreign assets of the CBBH (gold, CBBH SDR holdings, foreign exchange in the CBBH vault, transferable deposits in foreign currency with non-resident banks and other) and investment in foreign securities according to the CBBH Investment Committee Decision from July 2006. Net foreign reserves represent a difference between gross foreign reserves and liabilities to non-residents. Monetary liabilities include money outside monetary authorities and deposits of residents with monetary authorities. Net foreign assets of CBBH represents a difference between net foreign exchange reserves and monetary liabilities of the CBBH.

T33: Devizne rezerve CBBiH - na kraju perioda, u milionima KM -

T33: Foreign Reserves of the CBBH - end of period, in millions of KM -

Bruto devizne rezerve

Godina Mjesec Zlato Držanje SDR

Strana valuta u trezoru

CBBiH

Depoziti kod nerezidentnih

banakaOstalo

Investicije u vrijednosne

papire

Neto devizne rezerve

Monetarna pasiva

Neto strana aktiva

CBBiH

Gross foreign reserves

Year Month Gold Holdings of SDR

Foreign Exchange

in CBBH Vault

Deposits With Nonresi-

dent BanksOther

Investment in Foreign

Securities

Net Foreign Reserves

Monetary Liabilities

Net Foreign Assets of

CBBH

1 2 3 4 5 6 7 8 9=3+…+8 10 11 12=10-11

1997. 12. 0,0 0,0 6,2 138,0 0,0 0,0 144,1 144,1 160,3 -16,1

1998. 12. 0,0 0,0 32,7 250,6 0,0 0,0 283,3 283,3 253,9 29,4

1999. 12. 0,0 0,0 83,5 782,2 1,3 0,0 867,0 866,9 836,7 30,3

2000. 12. 0,0 0,0 38,1 983,2 6,2 0,0 1.027,5 1.027,3 973,2 54,1

2001. 12. 0,0 0,0 804,9 1.891,6 11,9 0,0 2.708,4 2.678,4 2.591,6 86,8

2002. 12. 0,0 5,9 58,9 2.399,6 19,7 0,0 2.484,1 2.482,9 2.345,2 137,7

2003. 12. 0,0 5,3 59,1 2.716,2 12,3 0,0 2.792,9 2.791,9 2.627,7 164,1

2004. 12. 0,0 0,7 37,1 3.419,7 21,5 0,0 3.479,0 3.478,0 3.303,6 174,4

2005. 12. 0,0 0,5 40,5 4.154,9 28,6 0,0 4.224,5 4.223,5 4.010,1 213,4

2006. 12. 0,0 0,6 55,2 4.951,4 51,3 393,3 5.451,7 5.450,7 5.182,6 268,1

2007. 12. 0,0 0,4 40,1 5.971,1 80,7 606,2 6.698,5 6.697,6 6.303,9 393,7

2008. 12. 0,0 0,4 212,2 4.727,9 49,9 1.305,3 6.295,7 6.294,8 5.727,5 567,3

2009. 12. 63,3 5,7 107,4 3.298,0 2,2 2.735,4 6.212,1 6.211,2 5.705,5 505,7

2010. 12. 66,9 0,0 102,2 3.000,8 2,7 3.285,1 6.457,7 6.456,3 5.969,6 486,8

2011. 12. 151,3 1,1 93,6 4.385,6 0,0 1.792,0 6.423,6 6.422,5 5.915,1 507,4

2011. 07. 142,7 3,8 123,3 3.678,1 0,0 2.192,8 6.140,7 6.139,7 5.661,6 478,1

08. 158,5 0,4 143,2 4.148,3 0,0 1.815,0 6.265,4 6.263,8 5.761,2 502,6

09. 149,2 0,4 105,6 4.201,3 0,0 1.786,9 6.243,5 6.242,4 5.744,1 498,3

10. 151,4 3,9 42,6 4.346,5 0,0 1.661,5 6.206,0 6.205,0 5.704,1 500,9

11. 163,8 1,1 55,6 4.346,2 0,0 1.665,4 6.232,1 6.231,1 5.713,6 517,5

12. 151,3 1,1 93,6 4.385,6 0,0 1.792,0 6.423,6 6.422,5 5.915,1 507,4

2012. 01. 0,0 3,6 45,6 4.392,6 0,0 1.857,2 6.299,1 6.298,0 5.779,3 518,7

02. 157,7 1,2 84,0 3.563,7 0,0 2.370,4 6.177,0 6.175,9 5.663,5 512,4

03. 156,4 1,2 71,5 3.403,7 0,0 2.481,0 6.113,8 6.112,8 5.599,9 512,9

04. 157,4 2,8 87,5 3.204,7 0,0 2.479,4 5.932,0 5.930,6 5.444,1 486,5

05. 156,9 0,5 94,7 2.994,0 0,0 2.482,7 5.728,7 5.727,3 5.236,4 490,8

06. 158,9 0,5 95,1 2.957,6 0,0 2.674,8 5.886,8 5.885,6 5.394,7 490,8

07. 164,9 2,8 69,9 2.657,4 0,0 2.996,1 5.891,1 5.889,4 5.381,7 507,7

08. 168,7 0,4 45,6 2.588,8 0,0 3.423,2 6.226,8 6.225,4 5.717,6 507,8

09. 171,4 3,3 30,0 2.433,5 0,0 3.652,4 6.290,6 6.289,5 5.776,6 512,9


215

Serije podataka za period siječanj 2006. – rujan 2011. ažurirane na osnovi nove metodologije. Napomena: Bruto devizne rezerve čine stanja bilančnih pozicija kratkoročne inozemne aktive CBBiH (zlato, raspolaganje CBBiH SDR-om, devize u trezoru CBBiH, prenosivi depoziti u inozemnoj valuti kod nerezidentnih banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosnice od srpnja 2006. po odluci Investiciјskog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve predstavljaju razliku između bruto deviznih rezervi i obveza prema nerezidentima. Monetarnu pasivu CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod monetarnih vlasti. Neto inozemna aktiva CBBiH predstavlja razliku između neto deviznih rezervi i monetarne pasive CBBiH.


Напомена: Бруто девизне резерве чине стања билансних позиција краткорочне стране активе ЦББиХ (злато, располагање ЦББиХ SDR-оm, девизе у трезору ЦББиХ, преносиви депозити у страној валути код нерезидентних банака и остало) и инвестирања у хартије од вриједности од јула 2006. по одлуци Инвестиционoг комитета ЦББиХ. Нето девизне резерве представљају разлику између бруто девизних резерви и обавеза према нерезидентима. Монетарну пасиву ЦББиХ чине новац изван монетарних власти и депозити резидената код монетарних власти. Нето страна актива ЦББиХ представља разлику између нето девизних резерви и монетарне пасиве ЦББиХ.

T33: Devizne rezerve CBBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM -

T33: Девизне резерве ЦББиХ - на крају периода, у милионима КМ -

Bruto devizne rezerve

Godina Mjesec Zlato Držanje SDR

Strana valuta u blagajni

CBBiH

Depoziti kod nerezidentnih

banakaOstalo Investicije u

vrijednosnice

Neto devizne rezerve

Monetarna pasiva

Neto strana aktiva

CBBiH

Бруто девизне резерве

Година Мјесец Злато Држање СДР

Страна валута у трезору ЦББиХ

Депозити код нерезидентних

банакаОстало

Инвестиције у хартије од вриједности

Нето девизне резерве

Монетарна пасива

Нето страна актива ЦББиХ

1 2 3 4 5 6 7 8 9=3+…+8 10 11 12=10-11

1997. 12. 0,0 0,0 6,2 138,0 0,0 0,0 144,1 144,1 160,3 -16,1

1998. 12. 0,0 0,0 32,7 250,6 0,0 0,0 283,3 283,3 253,9 29,4

1999. 12. 0,0 0,0 83,5 782,2 1,3 0,0 867,0 866,9 836,7 30,3

2000. 12. 0,0 0,0 38,1 983,2 6,2 0,0 1.027,5 1.027,3 973,2 54,1

2001. 12. 0,0 0,0 804,9 1.891,6 11,9 0,0 2.708,4 2.678,4 2.591,6 86,8

2002. 12. 0,0 5,9 58,9 2.399,6 19,7 0,0 2.484,1 2.482,9 2.345,2 137,7

2003. 12. 0,0 5,3 59,1 2.716,2 12,3 0,0 2.792,9 2.791,9 2.627,7 164,1

2004. 12. 0,0 0,7 37,1 3.419,7 21,5 0,0 3.479,0 3.478,0 3.303,6 174,4

2005. 12. 0,0 0,5 40,5 4.154,9 28,6 0,0 4.224,5 4.223,5 4.010,1 213,4

2006. 12. 0,0 0,6 55,2 4.951,4 51,3 393,3 5.451,7 5.450,7 5.182,6 268,1

2007. 12. 0,0 0,4 40,1 5.971,1 80,7 606,2 6.698,5 6.697,6 6.303,9 393,7

2008. 12. 0,0 0,4 212,2 4.727,9 49,9 1.305,3 6.295,7 6.294,8 5.727,5 567,3

2009. 12. 63,3 5,7 107,4 3.298,0 2,2 2.735,4 6.212,1 6.211,2 5.705,5 505,7

2010. 12. 66,9 0,0 102,2 3.000,8 2,7 3.285,1 6.457,7 6.456,3 5.969,6 486,8

2011. 12. 151,3 1,1 93,6 4.385,6 0,0 1.792,0 6.423,6 6.422,5 5.915,1 507,4

2011. 07. 142,7 3,8 123,3 3.678,1 0,0 2.192,8 6.140,7 6.139,7 5.661,6 478,1

08. 158,5 0,4 143,2 4.148,3 0,0 1.815,0 6.265,4 6.263,8 5.761,2 502,6

09. 149,2 0,4 105,6 4.201,3 0,0 1.786,9 6.243,5 6.242,4 5.744,1 498,3

10. 151,4 3,9 42,6 4.346,5 0,0 1.661,5 6.206,0 6.205,0 5.704,1 500,9

11. 163,8 1,1 55,6 4.346,2 0,0 1.665,4 6.232,1 6.231,1 5.713,6 517,5

12. 151,3 1,1 93,6 4.385,6 0,0 1.792,0 6.423,6 6.422,5 5.915,1 507,4

2012. 01. 0,0 3,6 45,6 4.392,6 0,0 1.857,2 6.299,1 6.298,0 5.779,3 518,7

02. 157,7 1,2 84,0 3.563,7 0,0 2.370,4 6.177,0 6.175,9 5.663,5 512,4

03. 156,4 1,2 71,5 3.403,7 0,0 2.481,0 6.113,8 6.112,8 5.599,9 512,9

04. 157,4 2,8 87,5 3.204,7 0,0 2.479,4 5.932,0 5.930,6 5.444,1 486,5

05. 156,9 0,5 94,7 2.994,0 0,0 2.482,7 5.728,7 5.727,3 5.236,4 490,8

06. 158,9 0,5 95,1 2.957,6 0,0 2.674,8 5.886,8 5.885,6 5.394,7 490,8

07. 164,9 2,8 69,9 2.657,4 0,0 2.996,1 5.891,1 5.889,4 5.381,7 507,7

08. 168,7 0,4 45,6 2.588,8 0,0 3.423,2 6.226,8 6.225,4 5.717,6 507,8

09. 171,4 3,3 30,0 2.433,5 0,0 3.652,4 6.290,6 6.289,5 5.776,6 512,9


216

Napomena:Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine o vrijednosti izvoza i uvoza robe po specijalnom sistemu trgovine i nisu uključena prilagođenja obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnom bilansu.

Note: Here we used the most recent data on exports and imports of goods in Special Trade System provided by Agency of Statistics of Bosnia and Hercegovina and we did not include the adjustments of coverage and value, done for the BoP dissemination purposes.

T34: Vanjskotrgovinska razmjena - u milionima KM -

T34: Foreign Trade Balance - in millions of KM -

Godina Mjesec Izvoz robe Uvoz robe Saldo izvoza i uvoza robe

Pokrivenost uvoza izvozom u %

Year Month Exports of goods Imports of goods Trade balance Coverage exports/ imports in %

1 2 3 4 5=(3-4) 6=(3/4)x100

1998. 1.043 5.120 -4.077 20,4

1999. 1.376 6.048 -4.672 22,7

2000. 2.265 6.583 -4.318 34,4

2001. 2.256 7.331 -5.076 30,8

2002. 2.089 8.048 -5.958 26,0

2003. 2.323 8.319 -5.996 27,9

2004. 2.819 9.306 -6.487 30,3

2005. 3.783 11.179 -7.395 33,8

2006. 5.164 11.389 -6.224 45,3

2007. 5.937 13.898 -7.962 42,7

2008. 6.712 16.293 -9.581 41,2

2009. 5.530 12.348 -6.818 44,8

2010. 7.096 13.616 -6.521 52,1

2011. 8.222 15.525 -7.303 53,0

2011. 07. 694 1.340 -646 51,8

08. 671 1.300 -629 51,6

09. 732 1.420 -687 51,6

10. 695 1.388 -693 50,1

11. 703 1.295 -592 54,3

12. 652 1.399 -747 46,6

2012. 01. 560 998 -438 56,1

02. 523 940 -417 55,6

03. 681 1.470 -789 46,3

04. 656 1.315 -659 49,9

05. 707 1.315 -609 53,7

06. 742 1.294 -552 57,3

07. 696 1.365 -669 51,0

08. 633 1.351 -719 46,8

09. 727 1.360 -633 53,5


217

Napomena:Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine o vrijednosti izvoza i uvoza robe po specijalnom sustavu trgovine i nisu uključene prilagodbe obuhvata i vrijednosti koje se rade u svrhu izvještavanja o platnoj bilanci.

Напомена:Коришћени су најновији подаци Агенције за статистику Босне и Херцеговине о вриједности извоза и увоза робе по специјалном систему трговине и нису укључена прилагођења обухвата и вриједности која се раде у циљу извјештавања о платном билансу.

T34: Vanjskotrgovinska razmjena - u milijunima KM -

T34: Спољнотрговинска размјена - у милионима КМ -

Godina Mjesec Izvoz robe Uvoz robe Saldo izvoza i uvoza robe

Pokrivenost uvoza izvozom u %

Година Мјесец Извоз робе Увоз робе Салдо извоза и увоза робе

Покривеност увоза извозом у %

1 2 3 4 5=(3-4) 6=(3/4)x100

1998. 1.043 5.120 -4.077 20,4

1999. 1.376 6.048 -4.672 22,7

2000. 2.265 6.583 -4.318 34,4

2001. 2.256 7.331 -5.076 30,8

2002. 2.089 8.048 -5.958 26,0

2003. 2.323 8.319 -5.996 27,9

2004. 2.819 9.306 -6.487 30,3

2005. 3.783 11.179 -7.395 33,8

2006. 5.164 11.389 -6.224 45,3

2007. 5.937 13.898 -7.962 42,7

2008. 6.712 16.293 -9.581 41,2

2009. 5.530 12.348 -6.818 44,8

2010. 7.096 13.616 -6.521 52,1

2011. 8.222 15.525 -7.303 53,0

2011. 07. 694 1.340 -646 51,8

08. 671 1.300 -629 51,6

09. 732 1.420 -687 51,6

10. 695 1.388 -693 50,1

11. 703 1.295 -592 54,3

12. 652 1.399 -747 46,6

2012. 01. 560 998 -438 56,1

02. 523 940 -417 55,6

03. 681 1.470 -789 46,3

04. 656 1.315 -659 49,9

05. 707 1.315 -609 53,7

06. 742 1.294 -552 57,3

07. 696 1.365 -669 51,0

08. 633 1.351 -719 46,8

09. 727 1.360 -633 53,5


218

Napomena:Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je procenat učešća izvoza u tu zemlju u odnosu na ukupan bh. izvoz za 2010. godinu. U skladu sa prethodno navedenim, sve zemlje u koje je izvoz veći od 4% ukupnog bh. izvoza u 2010. godini iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni “Druge zemlje”.

*Do 12.02.2007. godine podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani kao izvoz u Srbiju a od tog datuma se Srbija i Crna Gora prikazuju kao zasebne zemlje.

Note:The share of BH export to the country in total BH export for 2010 was used as a criterion for presenting country of export. Thus, all countries with higher share of export than 4% of total BH export for 2010 are separately presented, while the other countries are presented as sum in the column “Other countries”.

*Until February 12, 2007 data on export to Serbia and Montenegro were presented as exports to Serbia, but since then export to Serbia and Montenegro are presented separately.

T35: BiH, Izvoz prema zemlji destinacije - u hiljadama KM -

T35: BH Exports by Country of Destination - in thousands of KM -

Godina Mjesec Njemačka Hrvatska Srbija* Italija Slovenija Austrija Crna Gora* Druge zemlje Ukupno

Year Month Germany Croatia Serbia* Italy Slovenia Austria Montenegro* Other Countries Switzerland

1999. 144.235 202.375 244.408 269.301 96.440 62.316 - 356.544 1.375.619

2000. 262.061 173.413 464.820 515.014 150.614 74.194 - 624.805 2.264.921

2001. 328.378 247.278 466.386 412.797 175.634 83.190 - 541.863 2.255.526

2002. 262.698 313.266 421.059 248.396 174.258 83.640 - 585.839 2.089.156

2003. 289.074 406.121 382.257 340.796 249.706 82.094 - 572.797 2.322.846

2004. 268.389 609.975 446.073 492.555 256.498 136.048 - 609.242 2.818.780

2005. 429.036 775.428 587.960 496.275 365.199 163.432 - 965.951 3.783.280

2006. 668.733 965.258 681.764 713.413 629.633 313.807 - 1.191.688 5.164.296

2007. 762.169 1.090.120 770.717 779.102 645.369 369.608 155.707 1.363.793 5.936.584

2008. 913.488 1.156.836 942.277 843.065 614.875 415.224 231.444 1.594.482 6.711.690

2009. 814.110 944.144 741.441 702.356 463.129 325.370 229.506 1.311.143 5.531.199

2010. 1.085.936 1.070.626 894.775 862.022 611.744 470.584 310.180 1.789.638 7.095.505

2011. 1.215.957 1.204.440 1.001.879 963.546 706.818 619.042 300.430 2.210.001 8.222.112

2011. 07. 101.245 109.500 71.595 92.718 63.273 52.403 23.369 179.755 693.857

08. 95.375 105.511 85.458 49.253 63.224 52.733 22.547 196.662 670.764

09. 104.949 94.640 100.746 90.210 66.099 58.272 25.172 192.307 732.395

10. 104.591 88.228 88.308 87.151 54.961 51.818 25.752 194.124 694.933

11. 103.363 99.882 83.966 88.095 58.264 52.575 24.825 192.096 703.066

12. 91.248 93.619 78.870 73.901 51.552 42.772 22.733 197.153 651.848

2012. 01. 102.812 71.109 38.276 73.980 50.259 44.090 18.044 161.338 559.907

02. 95.889 70.483 48.425 66.538 46.990 39.098 11.788 143.640 522.849

03. 108.072 96.545 71.292 80.368 61.094 54.630 21.502 187.616 681.118

04. 103.080 105.780 67.437 75.169 49.583 58.629 22.268 174.158 656.104

05. 101.488 118.721 70.297 76.903 56.547 61.287 24.593 197.020 706.855

06. 107.596 122.927 66.510 86.166 55.360 61.124 21.944 220.162 741.788

07. 102.873 109.183 63.054 93.053 50.874 57.643 21.331 198.313 696.324

08. 87.240 99.564 58.733 56.460 48.721 59.693 22.229 200.181 632.821

09. 107.071 93.889 59.996 129.407 59.449 56.512 20.863 200.132 727.318


219

Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je postotak udjela izvoza u tu zemlju u odnosu na ukupan bh. izvoz za 2010. godinu. U skladu s navedenim, sve zemlje u koje je izvoz veći od 4% ukupnog bh. izvoza u 2010. godini iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u stupcu “Druge zemlje”.

*Do 12.02.2007. godine podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani kao izvoz u Srbiju a od tog se datuma Srbija i Crna Gora prikazuju kao zasebne zemlje.

Напомена: Као критеријум за приказивање земље извоза коришћен је проценат учешћа извоза у ту земљу у односу на укупан бх. извоз за 2010. годину. У скаду са претходно наведеним све земље у које је извоз већи од 4% укупног бх. извоза у 2010. години су исказане посебно, док су остале земље приказане у колони „Друге земље“.

*До 12. 2. 2007. подаци о извозу у Србију и Црну Гору су приказани као извоз у Србију а од тог датума се Србија и Црна Гора приказују као засебне земље.

T35: BiH, Izvoz prema zemlji destinacije - u tisućama KM -

T35: БиХ, Извоз према земљи дестинације - у хиљадама КМ -

Godina Mjesec Njemačka Hrvatska Srbija* Italija Slovenija Austrija Crna Gora* Druge zemlje Ukupno

Година Мјесец Њемачка Хрватска Србија* Италија Словенија Аустрија Црна Горa* Другеземље Укупно

1999. 144.235 202.375 244.408 269.301 96.440 62.316 - 356.544 1.375.619

2000. 262.061 173.413 464.820 515.014 150.614 74.194 - 624.805 2.264.921

2001. 328.378 247.278 466.386 412.797 175.634 83.190 - 541.863 2.255.526

2002. 262.698 313.266 421.059 248.396 174.258 83.640 - 585.839 2.089.156

2003. 289.074 406.121 382.257 340.796 249.706 82.094 - 572.797 2.322.846

2004. 268.389 609.975 446.073 492.555 256.498 136.048 - 609.242 2.818.780

2005. 429.036 775.428 587.960 496.275 365.199 163.432 - 965.951 3.783.280

2006. 668.733 965.258 681.764 713.413 629.633 313.807 - 1.191.688 5.164.296

2007. 762.169 1.090.120 770.717 779.102 645.369 369.608 155.707 1.363.793 5.936.584

2008. 913.488 1.156.836 942.277 843.065 614.875 415.224 231.444 1.594.482 6.711.690

2009. 814.110 944.144 741.441 702.356 463.129 325.370 229.506 1.311.143 5.531.199

2010. 1.085.936 1.070.626 894.775 862.022 611.744 470.584 310.180 1.789.638 7.095.505

2011. 1.215.957 1.204.440 1.001.879 963.546 706.818 619.042 300.430 2.210.001 8.222.112

2011. 07. 101.245 109.500 71.595 92.718 63.273 52.403 23.369 179.755 693.857

08. 95.375 105.511 85.458 49.253 63.224 52.733 22.547 196.662 670.764

09. 104.949 94.640 100.746 90.210 66.099 58.272 25.172 192.307 732.395

10. 104.591 88.228 88.308 87.151 54.961 51.818 25.752 194.124 694.933

11. 103.363 99.882 83.966 88.095 58.264 52.575 24.825 192.096 703.066

12. 91.248 93.619 78.870 73.901 51.552 42.772 22.733 197.153 651.848

2012. 01. 102.812 71.109 38.276 73.980 50.259 44.090 18.044 161.338 559.907

02. 95.889 70.483 48.425 66.538 46.990 39.098 11.788 143.640 522.849

03. 108.072 96.545 71.292 80.368 61.094 54.630 21.502 187.616 681.118

04. 103.080 105.780 67.437 75.169 49.583 58.629 22.268 174.158 656.104

05. 101.488 118.721 70.297 76.903 56.547 61.287 24.593 197.020 706.855

06. 107.596 122.927 66.510 86.166 55.360 61.124 21.944 220.162 741.788

07. 102.873 109.183 63.054 93.053 50.874 57.643 21.331 198.313 696.324

08. 87.240 99.564 58.733 56.460 48.721 59.693 22.229 200.181 632.821

09. 107.071 93.889 59.996 129.407 59.449 56.512 20.863 200.132 727.318


220

Napomena:Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je procenat učešća uvoza iz te zemlju u odnosu na ukupan BiH uvoz za 2010. U skladu s navedenim, sve zemlje iz kojih je uvoz veći od 3% ukupnog BiH uvoza u 2010. iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u stupcu “Druge zemlje”.

*Do 12.02.2007. podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore a od tog datuma uvoz iz Crne Gore obuhvaćen je uvozom predstavljenim u koloni “Druge zemlje”.

Note:The share of BH imports from the country in total BH imports for 2010 was used as a criterion for presenting the country of imports. Thus, all countries with higher share of imports than 3% of total BH imports for 2010 are separately presented, while the other countries are presented as sum in the column “Other countries”.

*Until February 12, 2007 data on imports from Serbia was covering imports from Montenegro as well, while since than imports from Montenegro is included in the column “Other countries”.

T36: BiH, Uvoz prema zemlji porijekla - u hiljadama KM -

T36: BH Imports by Country of Origin - in thousands of KM -

Godina Mjesec Hrvatska Srbija* Njemačka Italija Ruska Federacija Slovenija Kina Austrija SAD Mađarska Druge

zemlje Ukupno

Year Month Croatia Serbia* Germany Italy Russian federation Slovenia China Austria USA Hungary Other

countries Total

1999. 1.020.151 384.395 633.553 978.755 ... 753.158 ... 288.118 ... 296.611 1.693.171 6.047.912

2000. 953.134 439.282 805.186 704.214 ... 998.717 ... 368.070 ... 307.729 2.006.271 6.582.603

2001. 1.104.538 523.827 772.527 957.233 ... 945.602 ... 416.642 ... 411.652 2.199.407 7.331.428

2002. 1.330.043 697.856 998.531 789.764 ... 906.329 ... 463.792 ... 491.428 2.369.838 8.047.581

2003. 1.446.124 656.626 1.007.015 852.243 116.439 774.398 132.012 360.981 106.005 510.172 2.356.925 8.318.941

2004. 1.633.847 946.962 1.101.218 850.747 218.963 712.071 215.936 396.408 123.417 411.549 2.694.823 9.305.942

2005. 1.886.484 1.135.162 1.605.765 1.000.500 322.357 779.943 381.513 488.104 213.567 409.603 2.955.547 11.178.545

2006. 1.946.914 1.116.167 1.417.257 1.020.542 254.626 860.684 391.090 456.213 220.622 394.682 3.309.988 11.388.785

2007. 2.449.198 1.408.588 1.742.880 1.255.982 277.902 884.579 597.930 535.957 298.658 478.958 3.967.610 13.898.242

2008. 2.779.927 1.726.195 1.914.630 1.520.914 344.006 963.337 748.615 606.290 524.553 719.598 4.444.452 16.292.516

2009. 1.855.136 1.283.006 1.395.705 1.243.234 865.684 758.953 557.106 455.395 325.140 401.304 3.214.517 12.355.179

2010. 2.058.946 1.429.477 1.424.980 1.210.391 1.189.105 808.852 655.539 489.083 485.491 416.780 3.447.593 13.616.238

2011. 2.226.507 1.465.645 1.648.403 1.381.687 1.635.091 828.564 774.881 491.679 626.711 379.214 4.067.045 15.525.428

2011. 07. 192.096 128.480 141.021 133.261 139.239 77.154 65.352 43.701 56.675 32.821 330.396 1.340.197

08. 200.015 140.397 135.570 91.051 110.867 66.423 71.128 40.529 59.894 33.656 350.113 1.299.643

09. 205.019 136.562 150.480 125.914 146.798 73.545 74.274 45.524 61.718 34.430 365.403 1.419.667

10. 198.024 136.605 155.217 132.681 120.015 74.099 75.920 42.666 59.730 35.123 358.270 1.388.349

11. 190.629 122.392 147.272 106.473 134.353 69.089 65.192 37.383 39.426 34.157 348.519 1.294.886

12. 175.695 120.027 141.836 118.640 217.972 62.080 68.649 39.416 41.130 35.226 378.560 1.399.230

2012. 01. 139.208 72.444 102.591 80.952 131.959 49.541 56.187 29.128 25.707 26.341 283.658 997.715

02. 140.683 78.065 122.535 85.393 72.263 58.684 52.567 33.977 33.192 30.124 232.523 940.006

03. 200.382 137.812 161.767 122.186 149.058 74.272 68.415 46.159 50.893 44.633 414.458 1.470.033

04. 181.020 142.801 154.096 122.718 115.948 69.064 65.260 48.144 42.365 30.179 343.285 1.314.881

05. 186.313 119.096 143.566 128.946 139.972 69.571 67.869 47.601 42.778 34.139 335.579 1.315.430

06. 170.362 127.168 154.123 137.277 126.229 71.908 66.971 46.047 34.809 36.334 322.428 1.293.654

07. 209.608 119.655 155.503 135.903 163.796 69.275 72.780 41.636 16.432 30.854 349.491 1.364.933

08. 225.822 136.401 148.059 112.442 141.401 70.969 74.862 41.040 21.209 37.855 341.382 1.351.442

09. 187.930 130.806 147.978 121.802 145.739 72.485 69.553 43.924 37.237 39.303 363.651 1.360.408


221

Napomena:Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je postotak udjela uvoza iz te zemlju u odnosu na ukupan BiH uvoz za 2010. U skladu s navedenim, sve zemlje iz kojih je uvoz veći od 3% ukupnog BiH uvoza u 2010. iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u stupcu “Druge zemlje”.

*Do 12.02.2007. podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore a od tog je datuma uvoz iz Crne Gore obuhvaćen uvozom predstavljenim u koloni “Druge zemlje”.

Напомена:Критеријум за приказивање земље увоза је проценат учешћа увоза из те земље у односу на укупан БиХ увоз у 2010. У скаду с претходно наведеним, све земље из којих је увоз већи од 3% укупног БиХ увоза у 2010. су исказане посебно, док су остале земље приказане у колони „Друге земље“.

*До 12.2.2007. подаци о увозу из Србије укључивали су и увоз из Црне Горе а од тог датума увоз из Црне Горе обухваћен је увозом представљеним у колони „Друге земље“.

T36: BiH, Uvoz po zemljama podrijetla- u tisućama KM -

T36: БиХ, Увоз по земљама поријекла - у хиљадама КМ -

Godina Mjesec Hrvatska Srbija* Njemačka Italija Ruska Federacija Slovenija Kina Austrija SAD Mađarska Druge

zemlje Ukupno

Година Мјесец Хрватска Србија* Њемачка Италија Руска Федерација Словенија Кина Аустрија САД Мађарска Друге

земље Укупно

1999. 1.020.151 384.395 633.553 978.755 ... 753.158 ... 288.118 ... 296.611 1.693.171 6.047.912

2000. 953.134 439.282 805.186 704.214 ... 998.717 ... 368.070 ... 307.729 2.006.271 6.582.603

2001. 1.104.538 523.827 772.527 957.233 ... 945.602 ... 416.642 ... 411.652 2.199.407 7.331.428

2002. 1.330.043 697.856 998.531 789.764 ... 906.329 ... 463.792 ... 491.428 2.369.838 8.047.581

2003. 1.446.124 656.626 1.007.015 852.243 116.439 774.398 132.012 360.981 106.005 510.172 2.356.925 8.318.941

2004. 1.633.847 946.962 1.101.218 850.747 218.963 712.071 215.936 396.408 123.417 411.549 2.694.823 9.305.942

2005. 1.886.484 1.135.162 1.605.765 1.000.500 322.357 779.943 381.513 488.104 213.567 409.603 2.955.547 11.178.545

2006. 1.946.914 1.116.167 1.417.257 1.020.542 254.626 860.684 391.090 456.213 220.622 394.682 3.309.988 11.388.785

2007. 2.449.198 1.408.588 1.742.880 1.255.982 277.902 884.579 597.930 535.957 298.658 478.958 3.967.610 13.898.242

2008. 2.779.927 1.726.195 1.914.630 1.520.914 344.006 963.337 748.615 606.290 524.553 719.598 4.444.452 16.292.516

2009. 1.855.136 1.283.006 1.395.705 1.243.234 865.684 758.953 557.106 455.395 325.140 401.304 3.214.517 12.355.179

2010. 2.058.946 1.429.477 1.424.980 1.210.391 1.189.105 808.852 655.539 489.083 485.491 416.780 3.447.593 13.616.238

2011. 2.226.507 1.465.645 1.648.403 1.381.687 1.635.091 828.564 774.881 491.679 626.711 379.214 4.067.045 15.525.428

2011. 07. 192.096 128.480 141.021 133.261 139.239 77.154 65.352 43.701 56.675 32.821 330.396 1.340.197

08. 200.015 140.397 135.570 91.051 110.867 66.423 71.128 40.529 59.894 33.656 350.113 1.299.643

09. 205.019 136.562 150.480 125.914 146.798 73.545 74.274 45.524 61.718 34.430 365.403 1.419.667

10. 198.024 136.605 155.217 132.681 120.015 74.099 75.920 42.666 59.730 35.123 358.270 1.388.349

11. 190.629 122.392 147.272 106.473 134.353 69.089 65.192 37.383 39.426 34.157 348.519 1.294.886

12. 175.695 120.027 141.836 118.640 217.972 62.080 68.649 39.416 41.130 35.226 378.560 1.399.230

2012. 01. 139.208 72.444 102.591 80.952 131.959 49.541 56.187 29.128 25.707 26.341 283.658 997.715

02. 140.683 78.065 122.535 85.393 72.263 58.684 52.567 33.977 33.192 30.124 232.523 940.006

03. 200.382 137.812 161.767 122.186 149.058 74.272 68.415 46.159 50.893 44.633 414.458 1.470.033

04. 181.020 142.801 154.096 122.718 115.948 69.064 65.260 48.144 42.365 30.179 343.285 1.314.881

05. 186.313 119.096 143.566 128.946 139.972 69.571 67.869 47.601 42.778 34.139 335.579 1.315.430

06. 170.362 127.168 154.123 137.277 126.229 71.908 66.971 46.047 34.809 36.334 322.428 1.293.654

07. 209.608 119.655 155.503 135.903 163.796 69.275 72.780 41.636 16.432 30.854 349.491 1.364.933

08. 225.822 136.401 148.059 112.442 141.401 70.969 74.862 41.040 21.209 37.855 341.382 1.351.442

09. 187.930 130.806 147.978 121.802 145.739 72.485 69.553 43.924 37.237 39.303 363.651 1.360.408


222

Napomena:-Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog bilansa koja uključuje razna prilagođenja. -Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova Svjetske trgovinske organizacije.

Notes:-Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, and for that reason total exports and imports differ from those shown in balance of payments statistics, the later including various adjustments. -Data on exports and imports of goods are classified in accordance with World Trade Organization’s Harmonized System codes.

T37: Struktura izvoza robe T37: Structure of Exported Goods

januar - septembar 2011. januar - septembar 2012.

Grupa proizvoda Iznos u hiljadama KM

Iznos u hiljadama KM

Procenat učešća

Procenat promjene u odnosu na isti period

prethodne godine

January - September 2011 January - September 2012

Commodity group Amount in thousands KM

Amount in thousands KM

Percentage distribution

Change percent over the corresponding period

in previous year

Životinje i proizvodi životinjskog porijekla95.655 101.702 1,7 6,3

Animals & animal products

Proizvodi biljnog porijekla79.030 62.356 1,1 -21,1

Vegetable products

Masti i ulja životinjskog porijekla i biljnog porijekla43.051 54.300 0,9 26,1

Animal or vegetable fats

Prehrambene prerađevine236.146 241.193 4,1 2,1

Prepared foodstuff

Proizvodi mineralnog porijekla1.022.755 664.719 11,2 -35,0

Mineral products

Proizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija412.144 397.277 6,7 -3,6

Chemical products

Plastične mase, guma i kaučuk122.663 146.215 2,5 19,2

Plastic and rubber

Koža i krzno135.812 142.986 2,4 5,3

Hides & skins

Drvo i proizvodi od drveta372.189 367.881 6,2 -1,2

Wood & wood products

Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi183.174 172.605 2,9 -5,8

Wood & pulp products

Tekstil i tekstilni proizvodi264.435 291.463 4,9 10,2

Textile & textile articles

Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi350.581 352.182 5,9 0,5

Footwear, headwear

Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi

34.962 36.029 0,6 3,1Articles of stone, plaster, cement, asbestos

Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje8.484 11.000 0,2 29,7

Pearls, precious metals and articles thereof, prec. or semi-prec. stones

Bazni metali i proizvodi od baznih metala1.458.181 1.471.896 24,8 0,9

Base metals & articles thereof

Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji611.055 594.571 10,0 -2,7

Machinery & mechanical appliances

Transportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor139.794 148.642 2,5 6,3

Transportation equipment

Satovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti13.658 14.821 0,3 8,5

Instruments, measuring, musical

Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor20.081 41.428 0,7 106,3

Arms and ammunition, parts and accesories thereof

Razni proizvodi567.608 611.757 10,3 7,8

Miscellaneous

Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti809 43 0,0 -94,7

Work of arts, collectors’ pieces and antiques

Nerazvrstano 0 17 0,0 0,0

Unclassified

Ukupno6.172.266 5.925.084 100,0 -4,0

Total


223

Napomena:-Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne bilance koja uključuje razne prilagodbe. -Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske trgovinske organizacije.

Напоменa:-Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и због тога се укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних у статистици платног биланса која укqуљује разна прилагођења. -Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова Свјетске трговинске организације.

T37: Struktura izvoza robe T37: Структура извоза робе

Siječanj - rujan 2011. Siječanj - rujan 2012.

Skupina proizvoda Iznos u tisućama KM

Iznos u tisućama KM

Postotak učešća

Postotak promjene u odnosu na isto razdoblje

prethodne godine

Јануар - септембар 2011. Јануар - септембар 2012.

Група производа Износ у хиљадама KM

Износ у хиљадама KM

Проценат учешћа

Проценат промјене у односу на исти период

претходне године


Животиње и производи животињског поријекла

Proizvodi biljnog porijekla79.030 62.356 1,1 -21,1

Производи биљног поријекла


Масти и уља животињског поријекла и биљног поријекла

Prehrambene prerađevine236.146 241.193 4,1 2,1

Прехрамбене прерађевине

Proizvodi mineralnog porijekla1.022.755 664.719 11,2 -35,0

Производи минералног поријекла

Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija412.144 397.277 6,7 -3,6

Производи хемијске индустрије или сродних индустрија


Пластичне масе, гума и каучук

Koža i krzno135.812 142.986 2,4 5,3

Кожа и крзно


Дрво и производи од дрвета


Целулоза, папир и картон и њихови производи

Tekstil i tekstilni proizvodi264.435 291.463 4,9 10,2

Текстил и текстилни производи

Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi350.581 352.182 5,9 0,5

Обућа, шешири, капе и слични производиProizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi

34.962 36.029 0,6 3,1Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички производи, стакло и стаклени производиBiseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje

8.484 11.000 0,2 29,7Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камење

Bazni metali i proizvodi od baznih metala1.458.181 1.471.896 24,8 0,9

Базни метали и производи од базних метала

Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji611.055 594.571 10,0 -2,7

Машине, апарати, механички и електрични уређаји

Transportna sredstva i njihovi dijelovi139.794 148.642 2,5 6,3

Транспортна средства и њихови дијелови и прибор

Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti13.658 14.821 0,3 8,5

Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти


Оружје и муниција; њихови дијелови и прибор

Razni proizvodi567.608 611.757 10,3 7,8

Разни производи

Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti809 43 0,0 -94,7

Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитети

Nerazvrstano 0 17 0,0 0,0

Неразврстано

Ukupno6.172.266 5.925.084 100,0 -4,0

Укупно


224

Napomena:-Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog bilansa koja uključuje razna prilagođenja. -Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova Svjetske trgovinske organizacije.

Notes:-Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, and for that reason total exports and imports differ from those shown in balance of payments statistics, the later including various adjustments. -Data on exports and imports of goods are classified in accordance with World Trade Organization’s Harmonized System codes.

T38: Struktura uvoza robe T38: Structure of Imported Goods

januar - septembar 2011. januar - septembar 2012.

Grupa proizvoda Iznos u hiljadama KM

Iznos u hiljadama KM

Procenat učešća

Procenat promjene u odnosu na isti period

prethodne godine

January - September 2011 January - September 2012

Commodity group Amount in thousands KM

Amount in thousands KM

Percentage distribution

Change percent over the corresponding

period in previous year


Animals & animal products

Proizvodi biljnog porijekla510.264 526.394 4,6 3,2

Vegetable products


Animal or vegetable fats

Prehrambene prerađevine1.114.095 1.120.143 9,8 0,5

Prepared foodstuff

Proizvodi mineralnog porijekla2.545.230 2.494.082 21,9 -2,0

Mineral products

Proizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija1.109.283 1.140.460 10,0 2,8

Chemical products


Plastic and rubber

Koža i krzno287.028 299.586 2,6 4,4

Hides & skins


Wood & wood products


Wood & pulp products

Tekstil i tekstilni proizvodi566.142 537.627 4,7 -5,0

Textile & textile articles

Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi188.435 181.230 1,6 -3,8

Footwear, headwear


222.920 220.524 1,9 -1,1Articles of stone, plaster, cement, asbestos

Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje10.525 8.156 0,1 -22,5

Pearls, precious metals and articles thereof, prec. or semi-prec. stones

Bazni metali i proizvodi od baznih metala1.028.661 986.720 8,6 -4,1

Base metals & articles thereof

Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji1.348.325 1.345.620 11,8 -0,2

Machinery & mechanical appliances

Transportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor759.680 713.770 6,3 -6,0

Transportation equipment

Satovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti139.134 152.352 1,3 9,5

Instruments, measuring, musical


Arms and ammunition, parts and accesories thereof

Razni proizvodi179.434 228.700 2,0 27,5

Miscellaneous

Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti1.152 269 0,0 -76,6

Work of arts, collectors’ pieces and antiques

Nerazvrstano 53 2 0,0 -96,1

Unclassified

Ukupno11.442.962 11.408.507 100,0 -0,3

Total


225

Napomena:-Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne bilance koja uključuje razne prilagodbe. -Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske trgovinske organizacije.

Напоменa:-Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и због тога се укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних у статистици платног биланса која укqуљује разна прилагођења. -Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова Свјетске трговинске организације.

T38: Struktura uvoza robe T38: Структура увоза робе

Siječanj - rujan 2011. Siječanj - rujan 2012.

Skupina proizvoda Iznos u tisućama KM

Iznos u tisućama KM

Postotak učešća

Postotak promjene u odnosu na isto razdoblje

prethodne godine

Јануар - септембар 2011. Јануар - септембар 2012.

Група производа Износ у хиљадама KM

Износ у хиљадама KM

Проценат учешћа

Проценат промјене у односу на исти период

претходне године


Животиње и производи животињског поријекла

Proizvodi biljnog porijekla510.264 526.394 4,6 3,2

Производи биљног поријекла


Масти и уља животињског поријекла и биљног поријекла

Prehrambene prerađevine1.114.095 1.120.143 9,8 0,5

Прехрамбене прерађевине

Proizvodi mineralnog porijekla2.545.230 2.494.082 21,9 -2,0

Производи минералног поријекла

Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija1.109.283 1.140.460 10,0 2,8

Производи хемијске индустрије или сродних индустрија


Пластичне масе, гума и каучук

Koža i krzno287.028 299.586 2,6 4,4

Кожа и крзно


Дрво и производи од дрвета


Целулоза, папир и картон и њихови производи

Tekstil i tekstilni proizvodi566.142 537.627 4,7 -5,0

Текстил и текстилни производи

Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi188.435 181.230 1,6 -3,8

Обућа, шешири, капе и слични производи


222.920 220.524 1,9 -1,1Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички производи, стакло и стаклени производи

Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje10.525 8.156 0,1 -22,5

Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камење

Bazni metali i proizvodi od baznih metala1.028.661 986.720 8,6 -4,1

Базни метали и производи од базних метала

Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji1.348.325 1.345.620 11,8 -0,2

Машине, апарати, механички и електрични уређаји

Transportna sredstva i njihovi dijelovi759.680 713.770 6,3 -6,0

Транспортна средства и њихови дијелови и прибор

Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti139.134 152.352 1,3 9,5

Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти


Оружје и муниција; њихови дијелови и прибор

Razni proizvodi179.434 228.700 2,0 27,5

Разни производи

Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti1.152 269 0,0 -76,6

Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитети

Nerazvrstano 53 2 0,0 -96,1

Неразврстано

Ukupno11.442.962 11.408.507 100,0 -0,3

Укупно


226

T39: Pregled prosječnih srednjih kurseva KM T39: Average Exchange Rates of KM

Zemlja EMU Hrvatska Mađarska Švicarska V. Britanija SAD Srbija

oznaka EUR HRK HUF CHF GBP USD RSDGodina Mjesec jedinica 1 100 100 1 1 1 100

Country EMU Croatia Hungary Switzerland UK USA Serbia

Abbr. EUR HRK HUF CHF GBP USD RSDYear Month Unit 1 100 100 1 1 1 100

1998. 1,972018 …. …. 1,214705 2,918182 1,761376 …

1999. 1,955830 …. 0,718689 1,222682 2,967027 1,834282 …

2000. 1,955830 25,617210 0,752855 1,255752 3,206893 2,118857 …

2001. 1,955830 26,193657 0,762688 1,295163 3,146578 2,185558 …

2002. 1,955830 26,407764 0,805188 1,333166 3,112649 2,076755 3,206892

2003. 1,955830 25,863200 0,772600 1,286900 2,829700 1,733500 3,009400

2004. 1,955830 26,100232 0,777071 1,266918 2,883133 1,575463 2,699271

2005. 1,955830 26,422917 0,788640 1,263147 2,859614 1,572843 2,360525

2006. 1,955830 26,703006 0,741214 1,243337 2,869188 1,559433 2,327066

2007. 1,955830 26,653716 0,778418 1,190857 2,858739 1,429542 2,446287

2008. 1,955830 27,072193 0,778567 1,233196 2,462700 1,336615 2,406718

2009. 1,955830 26,641714 0,698858 1,295257 2,195821 1,406763 2,083674

2010. 1,955830 26,836049 0,710646 1,417637 2,280434 1,476950 1,903300

2011. 1,955830 26,296474 0,702511 1,589068 2,253721 1,406117 1,918824

2011. 07. 1,955830 26,332744 0,731615 1,657347 2,207105 1,369415 1,910491

08. 1,955830 26,212302 0,717754 1,750550 2,232902 1,365358 1,912649

09. 1,955830 26,100972 0,689094 1,637292 2,241763 1,416458 1,932912

10. 1,955830 26,127002 0,660315 1,591168 2,247525 1,427986 1,944033

11. 1,955830 26,107633 0,634229 1,589519 2,277966 1,439395 1,907269

12. 1,955830 26,032980 0,642579 1,593243 2,315550 1,481773 1,899949

2012. 01. 1,955830 25,895800 0,635372 1,614794 2,349826 1,516979 1,862948

02. 1,955830 25,795074 0,672226 1,620378 2,337829 1,479947 1,811381

03. 1,955830 25,942421 0,669914 1,621717 2,343577 1,481045 1,764117

04. 1,955830 26,084061 0,663083 1,626651 2,377037 1,485576 1,752490

05. 1,955830 25,958810 0,667903 1,628099 2,430372 1,523313 1,727155

06. 1,955830 25,921496 0,664025 1,628452 2,426667 1,563484 1,688601

07. 1,955830 26,071256 0,682426 1,628287 2,478869 1,589908 1,679944

08. 1,955830 26,120523 0,701779 1,628357 2,482006 1,580794 1,658168

09. 1,955830 26,319479 0,688518 1,617760 2,449593 1,522506 1,677237


227

T39: Pregled prosječnih srednjih tečajeva KM Т39: Преглед просјечних средњих курсева КМ

Zemlja EMU Hrvatska Mađarska Švicarska V. Britanija SAD Srbija

jedinica EUR HRK HUF CHF GBP USD RSDGodina Mjesec jedinica 1 100 100 1 1 1 100

Земља ЕМУ Хрватска Мађарска Швајцарска В. Британија САД Србија

ознака EUR HRK HUF CHF GBP USD RSDГодина Мјесец јединица 1 100 100 1 1 1 100

1998. 1,972018 …. …. 1,214705 2,918182 1,761376 …

1999. 1,955830 …. 0,718689 1,222682 2,967027 1,834282 …

2000. 1,955830 25,617210 0,752855 1,255752 3,206893 2,118857 …

2001. 1,955830 26,193657 0,762688 1,295163 3,146578 2,185558 …

2002. 1,955830 26,407764 0,805188 1,333166 3,112649 2,076755 3,206892

2003. 1,955830 25,863200 0,772600 1,286900 2,829700 1,733500 3,009400

2004. 1,955830 26,100232 0,777071 1,266918 2,883133 1,575463 2,699271

2005. 1,955830 26,422917 0,788640 1,263147 2,859614 1,572843 2,360525

2006. 1,955830 26,703006 0,741214 1,243337 2,869188 1,559433 2,327066

2007. 1,955830 26,653716 0,778418 1,190857 2,858739 1,429542 2,446287

2008. 1,955830 27,072193 0,778567 1,233196 2,462700 1,336615 2,406718

2009. 1,955830 26,641714 0,698858 1,295257 2,195821 1,406763 2,083674

2010. 1,955830 26,836049 0,710646 1,417637 2,280434 1,476950 1,903300

2011. 1,955830 26,296474 0,702511 1,589068 2,253721 1,406117 1,918824

2011. 07. 1,955830 26,332744 0,731615 1,657347 2,207105 1,369415 1,910491

08. 1,955830 26,212302 0,717754 1,750550 2,232902 1,365358 1,912649

09. 1,955830 26,100972 0,689094 1,637292 2,241763 1,416458 1,932912

10. 1,955830 26,127002 0,660315 1,591168 2,247525 1,427986 1,944033

11. 1,955830 26,107633 0,634229 1,589519 2,277966 1,439395 1,907269

12. 1,955830 26,032980 0,642579 1,593243 2,315550 1,481773 1,899949

2012. 01. 1,955830 25,895800 0,635372 1,614794 2,349826 1,516979 1,862948

02. 1,955830 25,795074 0,672226 1,620378 2,337829 1,479947 1,811381

03. 1,955830 25,942421 0,669914 1,621717 2,343577 1,481045 1,764117

04. 1,955830 26,084061 0,663083 1,626651 2,377037 1,485576 1,752490

05. 1,955830 25,958810 0,667903 1,628099 2,430372 1,523313 1,727155

06. 1,955830 25,921496 0,664025 1,628452 2,426667 1,563484 1,688601

07. 1,955830 26,071256 0,682426 1,628287 2,478869 1,589908 1,679944

08. 1,955830 26,120523 0,701779 1,628357 2,482006 1,580794 1,658168

09. 1,955830 26,319479 0,688518 1,617760 2,449593 1,522506 1,677237


228

T40: Vladine finansije BiH - jedinice sektora vlade - u milionima KM -

T40: Government Finance of BH - Government Sector Units - in millions of KM -

BiH

FBiH

RS Brčk

o

Kons

olid

ovan

i pr

ihod

i

BiH

FBiH

RS Brčk

o

Kons

olid

ovan

i ra

shod

i

Net

o na

bavk

a ne

finan

sijsk

ih

sred

stav

a

Net

o su

ficit/

defic

it

BH

FBH

RS Brčk

o

Cons

lidat

ed

reve

nue

BH

FBH

RS Brčk

o

Cons

olid

ated

ex

pens

e

Net

ac

quisi

tion

of

nonfi

nanc

ial

asse

ts

Net

surp

lus/

defic

it

2003. 270,7 3.889,1 1.853,5 199,9 6.021,0 254,6 3.706,7 1.749,7 161,8 5.680,4 237,9 102,6

2004. 334,9 4.163,0 1.853,7 206,1 6.380,2 295,5 3.877,5 1.743,9 157,3 5.896,7 229,5 253,9

2005. 472,5 4.488,3 2.078,5 178,7 7.122,1 399,5 4.082,6 1.810,8 162,6 6.359,5 351,8 410,8

2006. 801,8 5.177,2 2.525,6 201,0 8.586,4 713,3 4.590,0 2.187,5 174,3 7.546,0 489,6 550,9

2007. 885,0 5.901,0 2.919,1 241,5 9.832,7 753,9 5.532,4 2.458,9 197,5 8.828,8 745,8 258,1

2008. 980,7 6.537,5 3.264,5 236,6 10.903,1 876,4 6.651,2 3.003,7 184,5 10.599,6 842,8 -539,3

2009. 1.086,6 6.074,6 3.080,3 210,9 10.342,5 975,5 6.292,4 3.316,6 189,9 10.664,5 748,0 -1.070,0

2010. 1.009,8 6.474,1 3.234,6 235,7 10.862,6 996,5 6.324,5 3.410,6 200,4 10.840,3 634,2 -611,9

2011. 968,6 6.571,2 3.685,6 237,4 11.357,1 983,6 6.449,7 3.372,1 209,1 10.908,7 771,1 -322,7

2009. Q1 217,6 1.180,9 577,7 42,8 2.001,0 203,8 1.255,5 621,7 28,3 2.091,2 32,3 -122,4

Q2 377,2 1.419,5 610,5 50,5 2.408,7 252,0 1.422,4 741,0 45,8 2.412,3 54,1 -57,7

Q3 222,0 1.442,8 621,7 56,9 2.332,1 235,7 1.352,1 711,6 50,3 2.338,4 62,9 -69,2

Q4 269,8 1.448,2 688,2 60,7 2.435,3 284,0 1.762,4 889,9 65,5 2.970,2 161,1 -696,0

2010. Q1 205,0 1.250,9 611,2 50,3 2.105,2 201,9 1.252,4 649,2 33,9 2.125,1 53,7 -73,6

Q2 297,8 1.458,8 659,2 51,7 2.432,7 268,3 1.482,4 682,3 44,7 2.442,9 61,6 -71,8

Q3 215,7 1.487,6 637,9 55,3 2.383,3 224,4 1.398,8 745,4 56,7 2.412,2 57,3 -86,2

Q4 291,3 1.598,6 692,8 78,5 2.630,5 301,9 1.617,9 841,5 65,2 2.795,8 136,1 -301,4

2011. Q1 208,2 1.312,8 610,0 46,7 2.163,1 207,0 1.292,9 652,4 36,5 2.174,1 11,4 -22,4

Q2 256,6 1.449,4 752,8 55,1 2.479,9 255,0 1.437,6 738,9 47,9 2.445,4 35,3 -0,8

Q3 227,6 1.558,5 785,4 57,1 2.608,7 244,0 1.442,6 729,9 46,1 2.442,8 34,3 131,6

Q4 276,2 1509,3 865,1 78,5 2692,5 277,7 1718,0 789,2 78,7 2826,9 144,8 -279,2

2012. Q1 207,6 1320,0 669,7 49,7 2230,2 208,6 1348,7 664,7 36,4 2241,7 28,8 -40,3

Q2 292,0 1476,0 759,0 54,5 2544,9 239,5 1446,2 743,6 45,1 2437,8 31,4 75,6

Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija svih nivoa vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih direkcija za ceste i entiteskih direkcija za autoceste. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (općine i gradove), JP Direkcijе za ceste svih nivoa vlastiFBiH, JP Putevi RS, JP Autoputevi FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of government, Social Security Funds of all levels of government, Entities’ Road Reconstruction and Maintenance and Entities` Highways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of government (municipalities and towns), FBH Public Enterprises for Road Reconstruction and Maintenance, Public Enterprise RS Roads, FBH Public Enterprise Highways and Public Enterprise RS Highways while Quarterly data, due to lack of source data, do not. Difference between revenues and expenses together with net acquisition of nonfinancial assets represents net surplus/deficit.


229

T40: Vladine financije BiH - jedinice sektora vlade - u milijunima KM -

T40: Владине финансије БиХ - јединице сектора владе - у милионима КМ -

BiH

FBiH

RS Brčk

o

Kons

olid

irani

pr

ihod

i

BiH

FBiH

RS Brčk

o

Kons

olid

irani

ra

shod

i

Net

o na

bavk

a ne

finan

sijsk

ih

sred

stav

a

Net

o su

ficit/

defic

it

БиХ

ФБи

Х

РС Брчк

о

Конс

олид

ован

и пр

иход

и

БиХ

ФБи

Х

РС Брчк

о

Конс

олид

ован

и ра

сход

и

Нет

о на

бавк

а не

фина

нсиј

ских

ср

едст

ава

Нет

о

суф

ицит

/де

фиц

ит

2003. 270,7 3.889,1 1.853,5 199,9 6.021,0 254,6 3.706,7 1.749,7 161,8 5.680,4 237,9 102,6

2004. 334,9 4.163,0 1.853,7 206,1 6.380,2 295,5 3.877,5 1.743,9 157,3 5.896,7 229,5 253,9

2005. 472,5 4.488,3 2.078,5 178,7 7.122,1 399,5 4.082,6 1.810,8 162,6 6.359,5 351,8 410,8

2006. 801,8 5.177,2 2.525,6 201,0 8.586,4 713,3 4.590,0 2.187,5 174,3 7.546,0 489,6 550,9

2007. 885,0 5.901,0 2.919,1 241,5 9.832,7 753,9 5.532,4 2.458,9 197,5 8.828,8 745,8 258,1

2008. 980,7 6.537,5 3.264,5 236,6 10.903,1 876,4 6.651,2 3.003,7 184,5 10.599,6 842,8 -539,3

2009. 1.086,6 6.074,6 3.080,3 210,9 10.342,5 975,5 6.292,4 3.316,6 189,9 10.664,5 748,0 -1.070,0

2010. 1.009,8 6.474,1 3.234,6 235,7 10.862,6 996,5 6.324,5 3.410,6 200,4 10.840,3 634,2 -611,9

2011. 968,6 6.571,2 3.685,6 237,4 11.357,1 983,6 6.449,7 3.372,1 209,1 10.908,7 771,1 -322,7

2009. Q1 217,6 1.180,9 577,7 42,8 2.001,0 203,8 1.255,5 621,7 28,3 2.091,2 32,3 -122,4

Q2 377,2 1.419,5 610,5 50,5 2.408,7 252,0 1.422,4 741,0 45,8 2.412,3 54,1 -57,7

Q3 222,0 1.442,8 621,7 56,9 2.332,1 235,7 1.352,1 711,6 50,3 2.338,4 62,9 -69,2

Q4 269,8 1.448,2 688,2 60,7 2.435,3 284,0 1.762,4 889,9 65,5 2.970,2 161,1 -696,0

2010. Q1 205,0 1.250,9 611,2 50,3 2.105,2 201,9 1.252,4 649,2 33,9 2.125,1 53,7 -73,6

Q2 297,8 1.458,8 659,2 51,7 2.432,7 268,3 1.482,4 682,3 44,7 2.442,9 61,6 -71,8

Q3 215,7 1.487,6 637,9 55,3 2.383,3 224,4 1.398,8 745,4 56,7 2.412,2 57,3 -86,2

Q4 291,3 1.598,6 692,8 78,5 2.630,5 301,9 1.617,9 841,5 65,2 2.795,8 136,1 -301,4

2011. Q1 208,2 1.312,8 610,0 46,7 2.163,1 207,0 1.292,9 652,4 36,5 2.174,1 11,4 -22,4

Q2 256,6 1.449,4 752,8 55,1 2.479,9 255,0 1.437,6 738,9 47,9 2.445,4 35,3 -0,8

Q3 227,6 1.558,5 785,4 57,1 2.608,7 244,0 1.442,6 729,9 46,1 2.442,8 34,3 131,6

Q4 276,2 1509,3 865,1 78,5 2692,5 277,7 1718,0 789,2 78,7 2826,9 144,8 -279,2

2012. Q1 207,6 1320,0 669,7 49,7 2230,2 208,6 1348,7 664,7 36,4 2241,7 28,8 -40,3

Q2 292,0 1476,0 759,0 54,5 2544,9 239,5 1446,2 743,6 45,1 2437,8 31,4 75,6

Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija svih razina vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti, entitetskih direkcija za ceste i entitetskih direkcija za autoceste. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradovi), JP Direkcije za ceste svih razina vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda s jedne i rashoda s neto nabavkom nefinancijskih sredstava s druge strane predstavlja neto suficit/deficit.

Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарства финансија свих нивоа власти, фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти, ентитетских дирекција за путеве и ентитетских дирекција за аутопутеве. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Дирекције за цесте свих нивоа власти ФБиХ, ЈП Путеви РС, ЈП Аутоцесте ФБиХ и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода с једне и расхода с нето набавком нефинасијских средстава с друге стране представља нето суфицит/дефицит.


230

Napomena:Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija svih nivoa vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih direkcija za ceste i entiteskih direkcija za autoceste. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (općine i gradove), JP Direkcijе za ceste svih nivoa vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of governement, Social Security Funds of all levels of government, Entities’ Road Reconstruction and Maintenance and Entities` Highways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of government (municipalities and towns), FBH Public Enterprises for Road Reconstruction and Maintenance, Public Enterprise RS Roads, FBH Public Enterprise Highways and Public Enterprise RS Highways while Quarterly data, due to lack of source data, do not. Difference between revenues and expenses together with net acquisition of nonfinancial assets represents net surplus/deficit.

T41: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda - u milionima KM -

T41: Government Finance of BH - Structure of Consolidated Revenues and Expenses - in millions of KM -

PorezDoprinosi

za socijalno

Grantovi i ostali

prihodiPrihodi Kompenzacija

zaposlenih

Korištenje roba i usluga

Kamate Subvencije Socijalna davanja

Grantovi i ostali

rashodiRashodi

Neto nabavka nefinansijskih

sredstava

TaxesSocial

contribu-tions

Grants and other

revenueRevenue Compensation

of employees

Use of goods and

servicesInterest Subsidies Social

benefits

Grants and other

expenseExpense

Net acquisition of nonfinancial

assets

2003. 3.223,6 1.877,8 919,6 6.021,0 1.783,5 1.518,4 107,2 154,8 1.749,7 366,7 5.680,4 237,9

2004. 3.401,8 2.002,8 975,5 6.380,2 1.776,2 1.414,8 84,4 184,4 1.965,4 471,4 5.896,7 229,5

2005. 4.002,4 2.100,6 1.019,1 7.122,1 1.834,7 1.601,4 96,4 217,0 2.212,2 397,8 6.359,5 351,8

2006. 4.947,1 2.536,2 1.103,1 8.586,4 2.222,7 1.986,0 108,0 310,4 2.426,5 492,4 7.546,0 489,6

2007. 5.536,5 2.908,9 1.387,3 9.832,7 2.534,7 2.220,9 110,8 378,2 3.030,6 553,5 8.828,8 745,8

2008. 5.946,3 3.568,7 1.388,1 10.903,1 3.022,3 2.462,0 123,6 439,6 3.945,1 607,0 10.599,6 842,8

2009. 5.351,9 3.638,6 1.352,0 10.342,5 3.155,2 2.489,4 123,9 418,5 3.951,0 526,5 10.664,5 748,0

2010. 5.640,2 3.813,0 1.409,4 10.862,6 3.169,8 2.593,1 122,7 476,6 3.770,3 707,8 10.840,3 634,2

2011. 6.032,2 4.036,4 1.288,5 11.357,1 3.336,9 2.088,2 161,4 402,8 4.330,3 589,1 10.908,7 771,1

2009. Q1 1.025,6 816,3 159,1 2.001,0 661,2 463,4 18,9 38,2 839,7 69,8 2.091,2 32,3

Q2 1.145,0 926,8 336,9 2.408,7 711,8 558,3 41,8 90,9 901,2 108,3 2.412,3 54,1

Q3 1.195,5 927,4 209,3 2.332,1 631,8 462,8 20,2 115,9 945,1 162,6 2.338,4 62,9

Q4 1.244,1 967,9 223,3 2.435,3 776,4 666,5 30,0 134,3 1.136,2 226,9 2.970,2 161,1

2010. Q1 1.048,5 902,0 154,7 2.105,2 634,6 485,7 18,0 48,4 853,6 84,8 2.125,1 53,7

Q2 1.264,8 944,2 223,8 2.432,7 707,5 548,9 34,5 102,5 921,9 127,6 2.442,9 61,6

Q3 1.277,7 925,1 180,5 2.383,3 644,9 541,6 17,6 115,3 905,9 186,9 2.412,2 57,3

Q4 1.307,7 1.041,7 281,1 2.630,5 725,9 622,7 35,3 170,0 959,7 282,2 2.795,8 136,1

2011. Q1 1.118,2 890,7 154,3 2.163,1 697,1 350,8 21,8 39,4 995,2 69,9 2.174,1 11,4

Q2 1.296,2 1.004,9 178,8 2.479,9 709,3 424,3 39,1 50,2 1.061,0 161,5 2.445,4 35,3

Q3 1.342,3 1.034,3 232,1 2.608,7 712,3 400,5 37,0 116,9 1.091,1 84,9 2.442,8 34,3

Q4 1.390,5 1.106,5 195,5 2.692,5 712,5 533,9 43,1 155,4 1.094,6 287,5 2.826,9 144,8

2012. Q1 1132,0 931,4 166,9 2230,2 702,6 367,7 34,2 32,3 1028,2 76,7 2241,7 28,8

Q2 1279,5 1021,9 243,4 2544,9 704,3 429,3 52,4 52,0 1048,0 151,8 2437,8 31,4


231

Napomena:Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija svih razina vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti ,entitetskih direkcija za ceste i entitetskih direkcija za autoceste. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradovi), JP Direkcije za ceste svih razina vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda s jedne i rashoda s neto nabavkom nefinancijskih sredstava s druge strane predstavlja neto suficit/deficit.

Напомена:Административни подаци прикупљени од: министарстaва финансија свих нивоа власти, фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти и ентитетских дирекција за путеве. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују и локални ниво власти (општине и градове), ЈП Дирекција за цесте ФБиХ и ЈП Путеви РС док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода с једне и расхода с нето набавком нефинасијских средстава с друге стране представља нето суфицит/дефицит.

T41: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda - u milionima KM -

T41: Владине финансије БиХ - структура консолидованих прихода и расхода - у милионима КМ -

PorezDoprinosi

za socijalno

Grantovi i ostali

prihodiPrihod Kompenzacija

uposlenika

Korištenje roba i usluga

Kamate Subvencije Socijalna davanja

Grantovi i ostali

rashodiRashodi

Neto nabavka nefinancijskih

sredstava

Порез Доприноси

за социјално

Грантови и остали приходи

Приход Компензација запослених

Коришћење роба и услуга

Камате Субвенције Социјална давања

Грантови и остали расходи

РасходиНето набавка

нефинансијских средстава

2003. 3.223,6 1.877,8 919,6 6.021,0 1.783,5 1.518,4 107,2 154,8 1.749,7 366,7 5.680,4 237,9

2004. 3.401,8 2.002,8 975,5 6.380,2 1.776,2 1.414,8 84,4 184,4 1.965,4 471,4 5.896,7 229,5

2005. 4.002,4 2.100,6 1.019,1 7.122,1 1.834,7 1.601,4 96,4 217,0 2.212,2 397,8 6.359,5 351,8

2006. 4.947,1 2.536,2 1.103,1 8.586,4 2.222,7 1.986,0 108,0 310,4 2.426,5 492,4 7.546,0 489,6

2007. 5.536,5 2.908,9 1.387,3 9.832,7 2.534,7 2.220,9 110,8 378,2 3.030,6 553,5 8.828,8 745,8

2008. 5.946,3 3.568,7 1.388,1 10.903,1 3.022,3 2.462,0 123,6 439,6 3.945,1 607,0 10.599,6 842,8

2009. 5.351,9 3.638,6 1.352,0 10.342,5 3.155,2 2.489,4 123,9 418,5 3.951,0 526,5 10.664,5 748,0

2010. 5.640,2 3.813,0 1.409,4 10.862,6 3.169,8 2.593,1 122,7 476,6 3.770,3 707,8 10.840,3 634,2

2011. 6.032,2 4.036,4 1.288,5 11.357,1 3.336,9 2.088,2 161,4 402,8 4.330,3 589,1 10.908,7 771,1

2009. Q1 1.025,6 816,3 159,1 2.001,0 661,2 463,4 18,9 38,2 839,7 69,8 2.091,2 32,3

Q2 1.145,0 926,8 336,9 2.408,7 711,8 558,3 41,8 90,9 901,2 108,3 2.412,3 54,1

Q3 1.195,5 927,4 209,3 2.332,1 631,8 462,8 20,2 115,9 945,1 162,6 2.338,4 62,9

Q4 1.244,1 967,9 223,3 2.435,3 776,4 666,5 30,0 134,3 1.136,2 226,9 2.970,2 161,1

2010. Q1 1.048,5 902,0 154,7 2.105,2 634,6 485,7 18,0 48,4 853,6 84,8 2.125,1 53,7

Q2 1.264,8 944,2 223,8 2.432,7 707,5 548,9 34,5 102,5 921,9 127,6 2.442,9 61,6

Q3 1.277,7 925,1 180,5 2.383,3 644,9 541,6 17,6 115,3 905,9 186,9 2.412,2 57,3

Q4 1.307,7 1.041,7 281,1 2.630,5 725,9 622,7 35,3 170,0 959,7 282,2 2.795,8 136,1

2011. Q1 1.118,2 890,7 154,3 2.163,1 697,1 350,8 21,8 39,4 995,2 69,9 2.174,1 11,4

Q2 1.296,2 1.004,9 178,8 2.479,9 709,3 424,3 39,1 50,2 1.061,0 161,5 2.445,4 35,3

Q3 1.342,3 1.034,3 232,1 2.608,7 712,3 400,5 37,0 116,9 1.091,1 84,9 2.442,8 34,3

Q4 1.390,5 1.106,5 195,5 2.692,5 712,5 533,9 43,1 155,4 1.094,6 287,5 2.826,9 144,8

2012. Q1 1132,0 931,4 166,9 2230,2 702,6 367,7 34,2 32,3 1028,2 76,7 2241,7 28,8

Q2 1279,5 1021,9 243,4 2544,9 704,3 429,3 52,4 52,0 1048,0 151,8 2437,8 31,4


232

Napomena:Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Direkcije za ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (općine i gradovi), JP Direkcije za ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Note:Administrative data are collected from: Ministries of Finance, Social Security Funds of all levels of authorities in FBH, Public Enterprises for Road Recon-struction and Maintenance of all levels authorities in FBH and FBH Public En-terprise Highways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of authorities (municipalities and towns), Public Enterprises for Road Reconstruction and Maintenance of all levels authorities in FBH and FBH Public Enterprise Highways, while Quarterly data, due to lack of source data, do not. Difference between revenues and expenses together with net acquisition of nonfinancial assets represents net surplus/deficit.

T42: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora vlade- u milionima KM -

T42: Government Finance of FBH - Government Sector Units- in millions of KM -

Budžet Federacije

BiH

Fondovi socijalnog osiguranja

Kantoni Konsolidovani prihodi

Budžet Federacije BiH

Fondovi socijal-nog osiguranja Kantoni Konsolidovani

rashodi

Neto nabavka

nefinansijskih sredstava

Neto su-ficit/deficit

Federation BH

budget

Social security

fundsCantons Consolidated

revenueFederation BH budget

Social security funds

Cantons Consolidat-ed expense


assets

Net surplus/deficit

2003. 1.011,3 1.367,6 1.244,4 3.889,1 992,1 1.315,5 1.163,6 3.706,7 92,3 90,2

2004. 1.052,0 1.530,4 1.299,8 4.163,0 988,6 1.452,6 1.205,5 3.877,5 127,6 157,8

2005. 1.120,9 1.659,6 1.367,3 4.488,3 912,5 1.593,8 1.332,3 4.082,6 118,3 287,4

2006. 1.157,1 1.843,9 1.722,9 5.177,2 846,3 1.816,2 1.566,9 4.590,0 198,4 388,9

2007. 1.319,8 2.265,9 1.895,9 5.901,0 1.254,3 2.216,5 1.815,0 5.532,4 248,1 120,5

2008. 1.296,9 2.764,6 2.032,6 6.537,5 1.574,1 2.729,4 2.027,8 6.651,2 397,4 -511,1

2009. 1.205,3 2.739,7 1.788,5 6.074,6 1.357,1 2.812,4 1.865,0 6.292,4 300,7 -518,5

2010. 1.398,7 2.875,2 1.854,8 6.474,1 1.325,5 2.859,8 1.894,5 6.324,5 281,3 -131,7

2011. 1.321,6 2.924,0 1.903,6 6.571,2 1.318,7 2.990,4 1.897,4 6.449,7 338,8 -217,3

2009. Q1 245,9 576,7 384,3 1.180,9 174,7 685,0 421,8 1.255,5 13,4 -88,0

Q2 346,4 684,3 447,8 1.419,5 320,7 705,1 455,5 1.422,4 26,9 -29,8

Q3 341,3 686,4 474,2 1.442,8 307,5 686,0 417,7 1.352,1 26,5 64,2

Q4 271,7 792,4 482,1 1.448,2 554,2 736,2 570,0 1.762,4 52,8 -367,0

2010. Q1 254,9 672,3 398,3 1.250,9 226,1 688,2 412,7 1.252,4 26,8 -28,3

Q2 356,9 718,9 460,5 1.458,8 397,4 709,0 453,5 1.482,4 22,2 -45,8

Q3 368,4 711,5 483,7 1.487,6 295,4 721,2 458,2 1.398,8 30,4 58,3

Q4 418,6 772,5 457,3 1.598,6 406,6 741,5 519,6 1.617,9 51,4 -70,8

2011. Q1 261,6 687,1 417,4 1.312,8 248,2 695,1 402,9 1.292,9 6,2 13,7

Q2 323,6 724,6 465,9 1.449,4 300,7 752,1 449,7 1.437,6 8,5 3,2

Q3 388,1 736,5 507,7 1.558,5 327,7 748,3 440,4 1.442,6 11,3 104,6

Q4 348,3 775,7 458,3 1.509,3 442,1 794,9 554,0 1.718,0 37,4 -246,1

2012. Q1 291,7 688,2 401,5 1320,0 255,1 742,8 412,2 1348,7 8,1 -36,8

Q2 351,1 737,3 448,8 1476,0 306,4 749,9 451,1 1446,2 11,0 18,9


233

Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Direkcije za ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Direkcije za ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda s jedne i rashoda s neto nabavkom nefinancijskih sredstava s druge strane predstavlja neto suficit/deficit.

Напомена:Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија, фондова социјалног осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП Дирекције за цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Дирекције за цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинансијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит.

T42: Vladine financije FBiH - jedinice sektora vlade- u milijunima KM -

T42: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора владе- у милионима КМ -

Proračun Federacije

BiH


Kantoni Konsolidirani prihodi

Proračun Federacije

BiH

Fondovi socijal-nog osiguranja Kantoni Konsolidirani

rashodi

Neto nabavka nefinancijskih

sredstava

Neto suficit/deficit

Буџет Федерације

БиХ

Фондови социјалног осигурања

Кантони Консолидовани приходи

Буџет Федерације

БиХ


Кантони Консолидовани расходи

Нетонабавка

нефинансијских средстава

Нето суфицит/дефицит

2003. 1.011,3 1.367,6 1.244,4 3.889,1 992,1 1.315,5 1.163,6 3.706,7 92,3 90,2

2004. 1.052,0 1.530,4 1.299,8 4.163,0 988,6 1.452,6 1.205,5 3.877,5 127,6 157,8

2005. 1.120,9 1.659,6 1.367,3 4.488,3 912,5 1.593,8 1.332,3 4.082,6 118,3 287,4

2006. 1.157,1 1.843,9 1.722,9 5.177,2 846,3 1.816,2 1.566,9 4.590,0 198,4 388,9

2007. 1.319,8 2.265,9 1.895,9 5.901,0 1.254,3 2.216,5 1.815,0 5.532,4 248,1 120,5

2008. 1.296,9 2.764,6 2.032,6 6.537,5 1.574,1 2.729,4 2.027,8 6.651,2 397,4 -511,1

2009. 1.205,3 2.739,7 1.788,5 6.074,6 1.357,1 2.812,4 1.865,0 6.292,4 300,7 -518,5

2010. 1.398,7 2.875,2 1.854,8 6.474,1 1.325,5 2.859,8 1.894,5 6.324,5 281,3 -131,7

2011. 1.321,6 2.924,0 1.903,6 6.571,2 1.318,7 2.990,4 1.897,4 6.449,7 338,8 -217,3

2009. Q1 245,9 576,7 384,3 1.180,9 174,7 685,0 421,8 1.255,5 13,4 -88,0

Q2 346,4 684,3 447,8 1.419,5 320,7 705,1 455,5 1.422,4 26,9 -29,8

Q3 341,3 686,4 474,2 1.442,8 307,5 686,0 417,7 1.352,1 26,5 64,2

Q4 271,7 792,4 482,1 1.448,2 554,2 736,2 570,0 1.762,4 52,8 -367,0

2010. Q1 254,9 672,3 398,3 1.250,9 226,1 688,2 412,7 1.252,4 26,8 -28,3

Q2 356,9 718,9 460,5 1.458,8 397,4 709,0 453,5 1.482,4 22,2 -45,8

Q3 368,4 711,5 483,7 1.487,6 295,4 721,2 458,2 1.398,8 30,4 58,3

Q4 418,6 772,5 457,3 1.598,6 406,6 741,5 519,6 1.617,9 51,4 -70,8

2011. Q1 261,6 687,1 417,4 1.312,8 248,2 695,1 402,9 1.292,9 6,2 13,7

Q2 323,6 724,6 465,9 1.449,4 300,7 752,1 449,7 1.437,6 8,5 3,2

Q3 388,1 736,5 507,7 1.558,5 327,7 748,3 440,4 1.442,6 11,3 104,6

Q4 348,3 775,7 458,3 1.509,3 442,1 794,9 554,0 1.718,0 37,4 -246,1

2012. Q1 291,7 688,2 401,5 1320,0 255,1 742,8 412,2 1348,7 8,1 -36,8

Q2 351,1 737,3 448,8 1476,0 306,4 749,9 451,1 1446,2 11,0 18,9


234

Napomena:Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Direkcije za ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (općine i gradovi), JP Direkcije za ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Note:Administrative data are collected from: Ministries of Finance, Social Security Funds of all levels of authorities in FBH, Public Enterprises for Road Recon-struction and Maintenance of all levels authorities in FBH and FBH Public En-terprise Highways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of authorities (municipalities and towns), Public Enterprises for Road Reconstruction and Maintenance of all levels authorities in FBH and FBH Public Enterprise Highways, while Quarterly data, due to lack of source data, do not. Difference between revenues and expenses together with net acquisition of nonfinancial assets represents net surplus/deficit.

T43: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda - u milionima KM -

T43: Government Finance of FBH - Structure of Consolidated Revenues and Expenses - in millions of KM -

Pore

z

Dop

rinos

i za

soci

jaln

o

Gra

ntov

i i o

stal

i pr

ihod

i

Prih

odi

Kom

penz

acija

za

posl

enih

Koriš

tenj

e ro

ba

i usl

uga

Kam

ate

Subv

enci

je

Soci

jaln

a da

vanj

a

Gra

ntov

i i o

stal

i ra

shod

i

Rash

odi

Net

o na

bavk

a ne

finan

sijs

kih

sred

stav

a

Taxe

s

Soci

al

cont

ribut

ions

Gra

nts

and

othe

r rev

enue

Reve

nue

Com

pens

atio

n of

em

ploy

ees

Use

of g

oods

an

d se

rvic

es

Inte

rest

Subs

idie

s

Soci

al b

enefi

ts

Gra

nts

and

othe

r exp

ense

Expe

nse

Net

acq

uisi

tion

of n

onfin

anci

al

asse

ts

2003. 2.103,9 1.343,9 441,3 3.889,1 1.197,5 896,5 74,8 86,8 1.210,7 240,4 3.706,7 92,3

2004. 2.221,2 1.456,7 485,1 4.163,0 1.119,3 868,9 53,5 112,5 1.342,2 381,0 3.877,5 127,6

2005. 2.389,4 1.554,1 544,8 4.488,3 1.129,5 1.000,9 59,1 133,6 1.498,8 260,7 4.082,6 118,3

2006. 2.799,9 1.781,5 595,8 5.177,2 1.215,2 1.123,3 64,8 208,6 1.602,2 375,9 4.590,0 198,4

2007. 3.139,6 2.077,0 684,4 5.901,0 1.395,4 1.283,9 64,1 232,8 2.094,0 462,3 5.532,4 248,1

2008. 3.295,5 2.510,6 731,4 6.537,5 1.624,0 1.464,6 68,8 274,8 2.748,6 470,4 6.651,2 397,4

2009. 2.893,0 2.467,4 714,2 6.074,6 1.609,0 1.460,9 67,8 247,6 2.618,4 288,6 6.292,4 300,7

2010. 3.102,7 2.617,2 754,2 6.474,1 1.618,7 1.518,0 65,4 294,6 2.461,3 366,4 6.324,5 281,3

2011. 3.222,4 2.650,8 698,1 6.571,2 1.663,0 1.547,5 91,1 251,4 2.513,7 382,9 6.449,7 338,8

2009. Q1 551,3 543,5 86,1 1.180,9 322,9 297,3 11,5 26,9 549,8 47,1 1.255,5 13,4

Q2 644,3 638,4 136,8 1.419,5 364,0 311,9 24,4 36,4 620,3 65,3 1.422,4 26,9

Q3 679,3 632,7 130,8 1.442,8 294,1 298,3 12,1 81,6 607,4 58,5 1.352,1 26,5

Q4 640,3 652,5 155,4 1.448,2 429,5 391,4 18,3 76,2 764,6 82,3 1.762,4 52,8

2010. Q1 582,4 590,6 78,0 1.250,9 305,8 299,0 10,3 35,4 547,2 54,7 1.252,4 26,8

Q2 732,4 644,9 81,5 1.458,8 355,7 327,8 21,8 71,2 617,7 88,2 1.482,4 22,2

Q3 735,5 640,2 111,9 1.487,6 309,3 311,9 8,7 64,6 596,0 108,3 1.398,8 30,4

Q4 697,2 741,5 159,8 1.598,6 364,8 374,6 22,5 96,6 624,0 135,5 1.617,9 51,4

2011. Q1 610,8 629,4 72,6 1.312,8 339,4 297,8 11,9 23,6 572,5 47,8 1.292,9 6,2

Q2 715,9 660,1 73,4 1.449,4 345,4 341,8 24,4 27,1 617,4 81,5 1.437,6 8,5

Q3 729,0 665,2 164,2 1.558,5 342,7 313,0 26,2 73,7 623,0 63,9 1.442,6 11,3

Q4 724,9 696,1 88,3 1.509,3 346,8 383,3 25,4 101,3 661,9 199,4 1.718,0 37,4

2012. Q1 602,3 618,1 99,6 1320,0 339,7 310,9 19,6 24,1 601,5 53,0 1.348,7 8,1

Q2 683,4 673,8 118,8 1476,0 340,2 347,2 30,2 32,1 611,1 85,3 1.446,2 11,0


235

Napomena:Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Direkcije za ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Direkcije za ceste svih ra zina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda s jedne i rashoda s neto nabavkom nefinancijskih sredstava s druge strane predstavlja neto suficit/deficit.

Напомена:Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија, фондова социјалног осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП Дирекције за цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Дирекције за цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинансијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит.

T43: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda - u milijunima KM -

T43: Владине финансије ФБиХ - структура консолидованих прихода и расходa - у милионима КМ -

Pore

z

Dop

rinos

i za

soci

jaln

o

Gra

ntov

i i o

stal

i pr

ihod

i

Prih

od

Kom

penz

acija

up

osle

nika

Koriš

tenj

e ro

ba

i usl

uga

Kam

ate

Subv

enci

je

Soci

jaln

a da

vanj

a

Gra

ntov

i i o

stal

i ra

shod

i

Rash

odi

Net

o na

bavk

a ne

finan

sijc

kih

sred

stav

a

Пор

ез

Доп

рино

си з

а со

ција

лно

Гран

тови

и

оста

ли п

рихо

ди

При

ход

Ком

пенз

ациј

а за

посл

ених

Кори

шће

ње

роба

и у

слуг

а

Кам

ате

Субв

енци

је

Соци

јалн

а да

вањ

а

Гран

тови

и

оста

ли р

асхо

ди

Расх

оди

Нет

о на

бавк

а не

фина

нсиј

ских

ср

едст

ава

2003. 2.103,9 1.343,9 441,3 3.889,1 1.197,5 896,5 74,8 86,8 1.210,7 240,4 3.706,7 92,3

2004. 2.221,2 1.456,7 485,1 4.163,0 1.119,3 868,9 53,5 112,5 1.342,2 381,0 3.877,5 127,6

2005. 2.389,4 1.554,1 544,8 4.488,3 1.129,5 1.000,9 59,1 133,6 1.498,8 260,7 4.082,6 118,3

2006. 2.799,9 1.781,5 595,8 5.177,2 1.215,2 1.123,3 64,8 208,6 1.602,2 375,9 4.590,0 198,4

2007. 3.139,6 2.077,0 684,4 5.901,0 1.395,4 1.283,9 64,1 232,8 2.094,0 462,3 5.532,4 248,1

2008. 3.295,5 2.510,6 731,4 6.537,5 1.624,0 1.464,6 68,8 274,8 2.748,6 470,4 6.651,2 397,4

2009. 2.893,0 2.467,4 714,2 6.074,6 1.609,0 1.460,9 67,8 247,6 2.618,4 288,6 6.292,4 300,7

2010. 3.102,7 2.617,2 754,2 6.474,1 1.618,7 1.518,0 65,4 294,6 2.461,3 366,4 6.324,5 281,3

2011. 3.222,4 2.650,8 698,1 6.571,2 1.663,0 1.547,5 91,1 251,4 2.513,7 382,9 6.449,7 338,8

2009. Q1 551,3 543,5 86,1 1.180,9 322,9 297,3 11,5 26,9 549,8 47,1 1.255,5 13,4

Q2 644,3 638,4 136,8 1.419,5 364,0 311,9 24,4 36,4 620,3 65,3 1.422,4 26,9

Q3 679,3 632,7 130,8 1.442,8 294,1 298,3 12,1 81,6 607,4 58,5 1.352,1 26,5

Q4 640,3 652,5 155,4 1.448,2 429,5 391,4 18,3 76,2 764,6 82,3 1.762,4 52,8

2010. Q1 582,4 590,6 78,0 1.250,9 305,8 299,0 10,3 35,4 547,2 54,7 1.252,4 26,8

Q2 732,4 644,9 81,5 1.458,8 355,7 327,8 21,8 71,2 617,7 88,2 1.482,4 22,2

Q3 735,5 640,2 111,9 1.487,6 309,3 311,9 8,7 64,6 596,0 108,3 1.398,8 30,4

Q4 697,2 741,5 159,8 1.598,6 364,8 374,6 22,5 96,6 624,0 135,5 1.617,9 51,4

2011. Q1 610,8 629,4 72,6 1.312,8 339,4 297,8 11,9 23,6 572,5 47,8 1.292,9 6,2

Q2 715,9 660,1 73,4 1.449,4 345,4 341,8 24,4 27,1 617,4 81,5 1.437,6 8,5

Q3 729,0 665,2 164,2 1.558,5 342,7 313,0 26,2 73,7 623,0 63,9 1.442,6 11,3

Q4 724,9 696,1 88,3 1.509,3 346,8 383,3 25,4 101,3 661,9 199,4 1.718,0 37,4

2012. Q1 602,3 618,1 99,6 1320,0 339,7 310,9 19,6 24,1 601,5 53,0 1.348,7 8,1

Q2 683,4 673,8 118,8 1476,0 340,2 347,2 30,2 32,1 611,1 85,3 1.446,2 11,0


236

Napomena:Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (općine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne strane, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Note:Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security Funds in RS, Public Enterprise RS Roads and Public Enterprise RS Highways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of authorities (municipalities and towns), Public Enterprise RS Roads and Public Enterprise RS Highways while Quarterly data, due to the lack of source data, do not. Difference between revenues and expenses together with net acquisition of nonfinancial assets represents net surplus/deficit.

T44: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade- u milionima KM -

T44: Government Finance of RS - Government Sector Units- in millions of KM -

Budžet Republike

Srpske



Budžet Republike Srpske


Konsolidovani Rashodi


sredstava


RSBudget

Social security

funds

Consolidated revenue

RSBudget

Social security funds

Consolidated Expense


assets

Net surplus/deficit

2003. 1.001,5 561,9 1.853,5 904,2 596,3 1.749,7 77,7 26,1

2004. 981,2 653,0 1.853,7 922,0 653,6 1.743,9 75,8 34,0

2005. 1.034,0 713,5 2.078,5 912,4 720,7 1.810,8 169,4 98,3

2006. 1.211,3 950,2 2.525,6 1.049,1 944,1 2.187,5 212,0 126,2

2007. 1.419,8 1.030,3 2.919,1 1.324,0 1.013,1 2.458,9 433,5 26,7

2008. 1.547,1 1.348,9 3.264,5 1.602,6 1.313,9 3.003,7 329,4 -68,5

2009. 1.349,4 1.377,9 3.080,3 1.676,0 1.517,4 3.316,6 310,0 -546,3

2010. 1.422,8 1.488,1 3.234,6 1.676,3 1.552,0 3.410,6 241,8 -417,7

2011. 1.656,4 1.573,7 3.685,6 1.628,8 1.497,8 3.372,1 372,6 -59,1

2009. Q1 309,4 323,9 577,7 305,4 371,8 621,7 14,2 -58,2

Q2 327,2 341,7 610,5 419,7 379,7 741,0 3,2 -133,7

Q3 332,7 339,6 621,7 376,8 385,4 711,6 9,1 -98,9

Q4 380,1 372,7 688,2 574,1 380,5 889,9 26,9 -228,7

2010. Q1 304,8 367,0 611,2 336,6 373,2 649,2 21,4 -59,4

Q2 358,2 371,1 659,2 365,4 387,0 682,3 26,4 -49,5

Q3 357,9 336,0 637,9 413,0 388,5 745,4 9,1 -116,6

Q4 401,9 413,9 692,8 561,3 403,2 841,5 9,7 -158,4

2011. Q1 353,3 334,2 610,0 348,9 380,9 652,4 3,2 -45,6

Q2 414,4 397,6 752,8 402,9 395,2 738,9 16,9 -3,0

Q3 422,3 389,6 785,4 365,7 390,7 729,9 9,6 45,8

Q4 466,4 448,5 865,1 511,2 327,7 789,2 73,0 2,9

2012. Q1 360,1 359,6 669,7 338,7 376,0 664,7 15,9 -11,0

Q2 415,7 393,9 759,0 391,4 402,8 743,6 13,5 1,8


237

Napomena:Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda s jedne i rashoda s neto nabavkom nefinancijskih sredstava s druge strane predstavlja neto suficit/deficit.

Напомена:Административни подаци прикупљени од: министарства финансија, фондова социјалног осигурања у РС, ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градове), ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода с једне и расхода с нето набавком нефинасијских средстава с друге стране представља нето суфицит/дефицит.

T44: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade- u milijunima KM -

T44: Владине финансије РС - јединице сектора владе- у милионима КМ -

Budžet Republike

Srpske



Budžet Republike

Srpske


Konsolidirani Rashodi


sredstava


Буџет Републике

Српске



Буџет Републике Српске



Нето набавка нефинансијских

средстава

Нето суфицит/дефицит

2003. 1.001,5 561,9 1.853,5 904,2 596,3 1.749,7 77,7 26,1

2004. 981,2 653,0 1.853,7 922,0 653,6 1.743,9 75,8 34,0

2005. 1.034,0 713,5 2.078,5 912,4 720,7 1.810,8 169,4 98,3

2006. 1.211,3 950,2 2.525,6 1.049,1 944,1 2.187,5 212,0 126,2

2007. 1.419,8 1.030,3 2.919,1 1.324,0 1.013,1 2.458,9 433,5 26,7

2008. 1.547,1 1.348,9 3.264,5 1.602,6 1.313,9 3.003,7 329,4 -68,5

2009. 1.349,4 1.377,9 3.080,3 1.676,0 1.517,4 3.316,6 310,0 -546,3

2010. 1.422,8 1.488,1 3.234,6 1.676,3 1.552,0 3.410,6 241,8 -417,7

2011. 1.656,4 1.573,7 3.685,6 1.628,8 1.497,8 3.372,1 372,6 -59,1

2009. Q1 309,4 323,9 577,7 305,4 371,8 621,7 14,2 -58,2

Q2 327,2 341,7 610,5 419,7 379,7 741,0 3,2 -133,7

Q3 332,7 339,6 621,7 376,8 385,4 711,6 9,1 -98,9

Q4 380,1 372,7 688,2 574,1 380,5 889,9 26,9 -228,7

2010. Q1 304,8 367,0 611,2 336,6 373,2 649,2 21,4 -59,4

Q2 358,2 371,1 659,2 365,4 387,0 682,3 26,4 -49,5

Q3 357,9 336,0 637,9 413,0 388,5 745,4 9,1 -116,6

Q4 401,9 413,9 692,8 561,3 403,2 841,5 9,7 -158,4

2011. Q1 353,3 334,2 610,0 348,9 380,9 652,4 3,2 -45,6

Q2 414,4 397,6 752,8 402,9 395,2 738,9 16,9 -3,0

Q3 422,3 389,6 785,4 365,7 390,7 729,9 9,6 45,8

Q4 466,4 448,5 865,1 511,2 327,7 789,2 73,0 2,9

2012. Q1 360,1 359,6 669,7 338,7 376,0 664,7 15,9 -11,0

Q2 415,7 393,9 759,0 391,4 402,8 743,6 13,5 1,8


238

Napomena:Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (općine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne strane, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit.

Note:Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security Funds in RS, Public Enterprise RS Roads and Public Enterprise RS Highways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of authorities (municipalities and towns), Public Enterprise RS Roads and Public Enterprise RS Highways while Quarterly data, due to the lack of source data, do not. Difference between revenues and expenses together with net acquisition of nonfinancial assets represents net surplus/deficit.

T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda - u milionima KM -

T45: Government Finance of RS - Structure of Consolidated Revenues and Expenses - in millions of KM -

Pore

z

Dop

rinos

i za

soci

jaln

o

Gra

ntov

i i o

stal

i Pr

ihod

i

Prih

odi

Kom

penz

acija

za

posl

enih

Koriš

tenj

e ro

ba

i usl

uga

Kam

ate

Subv

enci

je

Soci

jaln

a da

vanj

a

Gra

ntov

i i o

stal

i ra

shod

i

Rash

odi

Net

o na

bavk

a ne

finan

sijs

kih

sred

stav

a

Taxe

s

Soci

al

cont

ribut

ions

Gra

nts

and

othe

r rev

enue

Reve

nue

Com

pens

atio

n of

em

ploy

ees

Use

of g

oods

an

d se

rvic

es

Inte

rest

Subs

idie

s

Soci

al b

enefi

ts

Gra

nts

and

othe

r exp

ense

Expe

nse

Net

acq

uisi

tion

of n

onfin

anci

al

asse

ts

2003. 971,5 523,1 358,8 1.853,5 428,1 496,4 32,5 67,7 515,1 210,0 1.749,7 77,7

2004. 1.031,2 532,5 290,0 1.853,7 453,2 414,7 30,9 71,9 602,4 170,9 1.743,9 75,8

2005. 1.235,9 530,2 312,4 2.078,5 449,2 444,3 37,2 82,2 671,1 126,6 1.810,8 169,4

2006. 1.434,8 736,6 354,3 2.525,6 487,9 644,9 42,3 101,8 788,4 122,2 2.187,5 212,0

2007. 1.599,2 811,2 508,8 2.919,1 578,1 707,5 46,6 131,4 907,6 87,8 2.458,9 433,5

2008. 1.768,7 1.034,3 461,5 3.264,5 780,9 734,8 54,4 163,3 1.145,9 124,4 3.003,7 329,4

2009. 1.539,3 1.145,1 395,9 3.080,3 840,6 815,3 55,5 167,6 1.261,5 176,0 3.316,6 310,0

2010. 1.616,7 1.161,3 456,6 3.234,6 830,7 853,3 56,7 176,3 1.238,4 255,2 3.410,6 241,8

2011. 1.918,8 1.351,1 415,7 3.685,6 951,0 285,5 69,3 142,3 1.739,1 184,8 3.372,1 328,1

2009. Q1 266,5 267,3 43,8 577,7 166,6 138,8 7,1 11,1 284,4 13,6 621,7 14,2

Q2 284,4 282,0 44,1 610,5 166,8 198,0 17,4 50,4 271,9 36,6 741,0 3,2

Q3 290,2 288,1 43,4 621,7 161,4 117,4 7,9 31,8 317,9 75,2 711,6 9,1

Q4 334,3 307,7 46,2 688,2 170,2 184,9 11,6 61,4 334,8 127,0 889,9 26,9

2010. Q1 258,5 305,9 46,8 611,2 159,8 147,2 7,4 12,7 297,4 24,6 649,2 21,4

Q2 318,9 292,5 47,8 659,2 163,3 162,9 12,8 30,8 283,8 28,7 682,3 26,4

Q3 314,9 278,0 45,0 637,9 163,0 160,9 8,6 47,9 291,1 73,9 745,4 9,1

Q4 338,0 284,8 70,0 692,8 170,7 192,7 12,8 71,2 313,3 80,8 841,5 9,7

2011. Q1 303,5 255,5 50,9 610,0 182,4 13,5 9,5 15,5 411,9 19,5 652,4 3,2

Q2 367,8 337,8 47,2 752,8 185,9 25,8 14,5 22,3 423,0 67,4 738,9 16,9

Q3 392,3 362,3 30,8 785,4 178,7 26,2 10,4 42,8 451,5 20,3 729,9 9,6

Q4 412,0 395,4 57,7 865,1 187,0 53,1 17,6 46,5 403,1 81,8 789,2 73,0

2012. Q1 321,9 307,6 40,3 669,7 184,4 17,6 14,2 7,6 419,8 21,2 664,7 15,9

Q2 371,0 341,3 46,6 759,0 187,4 28,9 22,2 18,8 426,4 59,9 743,6 13,5


239

T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda - u milijunima KM -

T45: Владине финансије PC - структура консолидованих прихода и расходa - у милионима КМ -

Pore

z

Dop

rinos

i za

soci

jaln

o

Gra

ntov

i i o

stal

i Pr

ihod

i

Prih

od

Kom

penz

acija

up

osle

nika

Koriš

tenj

e ro

ba

i usl

uga

Kam

ate

Subv

enci

je

Soci

jaln

a da

vanj

a

Gra

ntov

i i o

stal

i ra

shod

i

Rash

odi

Net

o na

bavk

a ne

finan

sijc

kih

sred

stav

a

Пор

ез

Доп

рино

си з

а со

ција

лно

Гран

тови

и

оста

ли п

рихо

ди

При

ход

Ком

пенз

ациј

а за

посл

ених

Кори

шће

ње

роба

и у

слуг

а

Кам

ате

Субв

енци

је

Соци

јалн

а да

вањ

а

Гран

тови

и

оста

ли р

асхо

ди

Rash

odi

Нет

о на

бавк

а не

фина

нсиј

ских

ср

едст

ава

2003. 971,5 523,1 358,8 1.853,5 428,1 496,4 32,5 67,7 515,1 210,0 1.749,7 77,7

2004. 1.031,2 532,5 290,0 1.853,7 453,2 414,7 30,9 71,9 602,4 170,9 1.743,9 75,8

2005. 1.235,9 530,2 312,4 2.078,5 449,2 444,3 37,2 82,2 671,1 126,6 1.810,8 169,4

2006. 1.434,8 736,6 354,3 2.525,6 487,9 644,9 42,3 101,8 788,4 122,2 2.187,5 212,0

2007. 1.599,2 811,2 508,8 2.919,1 578,1 707,5 46,6 131,4 907,6 87,8 2.458,9 433,5

2008. 1.768,7 1.034,3 461,5 3.264,5 780,9 734,8 54,4 163,3 1.145,9 124,4 3.003,7 329,4

2009. 1.539,3 1.145,1 395,9 3.080,3 840,6 815,3 55,5 167,6 1.261,5 176,0 3.316,6 310,0

2010. 1.616,7 1.161,3 456,6 3.234,6 830,7 853,3 56,7 176,3 1.238,4 255,2 3.410,6 241,8

2011. 1.918,8 1.351,1 415,7 3.685,6 951,0 285,5 69,3 142,3 1.739,1 184,8 3.372,1 328,1

2009. Q1 266,5 267,3 43,8 577,7 166,6 138,8 7,1 11,1 284,4 13,6 621,7 14,2

Q2 284,4 282,0 44,1 610,5 166,8 198,0 17,4 50,4 271,9 36,6 741,0 3,2

Q3 290,2 288,1 43,4 621,7 161,4 117,4 7,9 31,8 317,9 75,2 711,6 9,1

Q4 334,3 307,7 46,2 688,2 170,2 184,9 11,6 61,4 334,8 127,0 889,9 26,9

2010. Q1 258,5 305,9 46,8 611,2 159,8 147,2 7,4 12,7 297,4 24,6 649,2 21,4

Q2 318,9 292,5 47,8 659,2 163,3 162,9 12,8 30,8 283,8 28,7 682,3 26,4

Q3 314,9 278,0 45,0 637,9 163,0 160,9 8,6 47,9 291,1 73,9 745,4 9,1

Q4 338,0 284,8 70,0 692,8 170,7 192,7 12,8 71,2 313,3 80,8 841,5 9,7

2011. Q1 303,5 255,5 50,9 610,0 182,4 13,5 9,5 15,5 411,9 19,5 652,4 3,2

Q2 367,8 337,8 47,2 752,8 185,9 25,8 14,5 22,3 423,0 67,4 738,9 16,9

Q3 392,3 362,3 30,8 785,4 178,7 26,2 10,4 42,8 451,5 20,3 729,9 9,6

Q4 412,0 395,4 57,7 865,1 187,0 53,1 17,6 46,5 403,1 81,8 789,2 73,0

2012. Q1 321,9 307,6 40,3 669,7 184,4 17,6 14,2 7,6 419,8 21,2 664,7 15,9

Q2 371,0 341,3 46,6 759,0 187,4 28,9 22,2 18,8 426,4 59,9 743,6 13,5

Napomena:Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda s jedne i rashoda s neto nabavkom nefinancijskih sredstava s druge strane predstavlja neto suficit/deficit.

Напомена:Административни подаци прикупљени од: министарства финансија, фондова социјалног осигурања у РС, ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градове), ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода с једне и расхода с нето набавком нефинасијских средстава с друге стране представља нето суфицит/дефицит.


240

Napomena: Direktna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu sa najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem:- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital, - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - su isključene iz direktnih investicija, dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija)- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)- ulaganja sestrinskih preduzeća su uključena u direktna ulaganja u kategoriji ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija sa istim direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu sa ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004 -2009. * Od 2007. godine podaci se odnose na Srbiju, a do 2007. podaci su uključivali Srbiju i Crnu Goru.

**Iznosi zadržanih zarada se prikupljaju samo na godišnjem nivou. “n/a”u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od 3 preduzeća sa direktnim ulaganjem, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja.

Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological standards and instructions of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and dissemination of Direct Investments is presented in the IMF Balance of payments Manual, sixth edition and OECD Benchmark Definition of direct investments, forth edition. Implementation of new methodologies has resulted in changes as follows:- treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital, – withdrawals and repayments of debt – are excluded from Direct Investments, while these are included in category of Other Investments)- recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, but not for the period when earned as it was in accordance with previous methodologies)- investments of fellow enterprises are included in Other capital of Direct Investments, while for the BOP purposes these are excluded from Other investments. (Companies from different economies are fellow enterprises if both have same direct investor usually from the third economy or form the fellow enterprise economy). According to above listed methodological changes data series are revised for the period 2004-2009.

* Since 2007 data have comprised FDI from Serbia, while until 2007 data included FDI from Serbia and Montenegro.

**Reinvested earnings are collected at annual level.

“n/a” in this industry/country there are less then three companies with foreign direct investment and in accordance with statistical standards we are not able to present invested amounts.

T46: Tokovi direktnih stranih ulaganja u BiH klasifikovani premazemlji stranog ulagača - u milionima KM -

T46: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified by Countryof Foreign Investor - in millions of KM -

Godina Austrija Holandija Hrvatska Italija Njemačka Rusija Slovenija Srbija* Švicarska Turska Ostale zemlje Ukupno

Year Austria Netherlands Croatia Italy Germany Russia Slovenia Serbia* Switzerland Turkey Other countries Total

Jan - Dec 2004. 168 24 108 30 63 n/a 72 6 8 12 314 805

Jan - Dec 2005. 158 30 82 26 24 n/a 110 39 22 17 45 552

Jan - Dec 2006. 235 41 182 42 37 n/a 116 39 56 48 70 865

Jan - Dec 2007. 292 29 161 23 17 333 133 1.351 66 -1 196 2.600

Jan - Dec 2008. 243 36 103 48 29 339 210 213 41 6 70 1.337

Jan - Dec 2009. 80 -17 125 4 -9 129 59 3 -122 18 82 352

Jan - Dec 2010. -14 18 73 19 34 86 -40 34 80 36 104 431

Jan - Dec 2011. 106 10 -7 8 37 143 46 98 -6 33 99 567

Jan - Jun 2012. 7 11 6 0 10 190 -18 43 14 14 300 578


241

Napomena:Izravna strana ulaganja (tijekovi i stanja) kompilirana su sukladno najnovijim metodologijskim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodologijski pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem:- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital, - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - su isključene iz direktnih investicija, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija)- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji ostalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija sa istim izravnim inozemnim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). Sukladno ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 2004-2009.

* Od 2007. podaci se odnose na Srbiju, a do 2007. podaci su uključivali Srbiju i Crnu Goru.

** Iznosi zadržanih zarada se prikupljaju samo na godišnjoj razini.

“n/a “ u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od 3 poduzeća sa izravnim ulaganjem, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja.

Напомена: Директна страна улагања (токови и стања) компилирана су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних улагања - четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно кориштену се огледају у сљедећем:- третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал, - повлачења и отплате ове врсте зајмова - су искључене из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) - улагања сестринских предузећа су укључена у директна улагања у категорији осталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија са истим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). У складу са овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004 -2009.

* Од 2007. подаци се односе на Србију, а до 2007. подаци су укључивали Србију и Црну Гору

** Износи задржаних зарада се прикупљају само на годишњем нивоу.

“n/a” у овој дјелатности/земљи мање је од 3 предузећа са директним улагањем, те у складу са статистичким стандардима нисмо у могућности приказати износе улагања.

T46: Tijekovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani premazemlji stranog ulagača - u milijunima KM -

T46: Токови директних страних улагања у БиХ класификовани ппрема земљи страног улагача - у милионима КМ -

Godina Austrija Nizozemska Hrvatska Italija Njemačka Rusija Slovenija Srbija* Švicarska Turska Ostale zemlje Ukupno

Година Аустрија Холандија Хрватска Италија Њемачка Русија Словенија Србија* Швајцарска Турска Остале земље Укупно

Sij - Pro 2004. Јан - Дец 2004. 168 24 108 30 63 n/a 72 6 8 12 314 805

Sij - Pro 2005. Јан - Дец 2005. 158 30 82 26 24 n/a 110 39 22 17 45 552

Sij - Pro 2006. Јан - Дец 2006. 235 41 182 42 37 n/a 116 39 56 48 70 865

Sij - Pro 2007. Јан - Дец 2007. 292 29 161 23 17 333 133 1.351 66 -1 196 2.600

Sij - Pro 2008. Јан - Дец 2008. 243 36 103 48 29 339 210 213 41 6 70 1.337

Sij - Pro 2009. Јан - Дец 2009. 80 -17 125 4 -9 129 59 3 -122 18 82 352

Sij - Pro 2010. Јан - Дец 2010. -14 18 73 19 34 86 -40 34 80 36 104 431

Sij - Pro 2011. Јан - Дец 2011. 106 10 -7 8 37 143 46 98 -6 33 99 567

Sij - Lip 2012. Јан - Јун 2012. 7 11 6 0 10 190 -18 43 14 14 300 578


242

T47: Tokovi direktnih stranih ulaganja u BiH klasifikovaniprema djelatnostima - u milionima KM -

T47: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classifiedby Industry - in millions of KM -

God

ina

Proi

zvod

nja

preh

ram

beni

h pr

oizv

oda

i pić

a

Prer

ada

drve

ta i p

roiz

voda

od

drve

ta i p

lute

, osim

na

mje

štaj

a; p

roiz

vodn

ja p

redm

eta

od sl

ame

i ple

tar-

skih

mat

erija

la

Proi

zvod

nja

koks

a, d

eriv

ata

naft

e i n

ukle

arno

g go

riva

Proi

zvod

nja

hem

ikal

ija i

hem

ijski

h pr

oizv

oda

Proi

zvod

nja

osta

lih p

roiz

voda

od

nem

etal

nih

min

eral

a

Proi

zvod

nja

bazn

ih m

etal

a

Proi

zvod

nja

mot

orni

h vo

zila

, prik

olic

a i p

olu-

prik

olic

a

Trgo

vina

na

velik

o i p

osre

dova

nje

u tr

govi

ni, o

sim

tr

govi

ne m

otor

nim

voz

ilim

a i m

otoc

iklim

a

Trgo

vina

na

mal

o, o

sim

trgo

vine

mot

orni

m

vozi

lima

i mot

ocik

lima;

pop

rava

k pr

edm

eta

za

ličnu

upo

treb

u i d

omać

inst

vo

Pošt

a i t

elek

omun

ikac

ije

Fina

nsijs

ko p

osre

dova

nje,

osi

m o

sigu

ranj

a i p

enzi

-js

kih

fond

ova

Posl

ovan

je n

ekre

tnin

ama

Ost

ale

djel

atno

sti

Uku

pno

Year

Man

ufac

ture

of f

ood

prod

ucts

and

bev

erag

es

Man

ufac

ture

of w

ood

and

of p

rodu

cts

of w

ood

and

cork

, exc

ept f

urni

ture

/ man

ufac

ture

of a

rtic

les

of s

traw

and

pla

iting

mat

eria

ls

Man

ufac

ture

of c

oke,

refin

ed p

etro

leum

pr

oduc

ts a

nd n

ucle

ar fu

el

Man

ufac

ture

of c

hem

ical

s an

d ch

emic

al p

rodu

cts

Man

ufac

ture

of o

ther

non

-met

allic

min

eral

pr

oduc

ts

Man

ufac

ture

of b

asic

met

als

Man

ufac

ture

of m

otor

veh

icle

s, tr

aile

rs a

nd s

emi-

trai

lers

Who

lesa

le tr

ade

and

com

mis

sion

trad

e, e

xcep

t of

mot

or v

ehic

les

and

mot

orcy

cles

Reta

il tr

ade,

exc

ept o

f mot

or v

ehic

les

and

mot

or-

cycl

es/ r

epai

r of p

erso

nal a

nd h

ouse

hold

goo

ds

Post

and

tele

com

mun

icat

ions

Fina

ncia

l int

erm

edia

tion,

exc

ept i

nsur

ance

and

pe

nsio

n fu

ndin

g

Real

est

ate

activ

ities

Oth

er in

dust

ries

Tota

l

Jan - Dec 2004. 52 4 n/a 21 21 260 23 110 -0 13 127 3 171 805

Jan - Dec 2005. 64 6 n/a 27 14 -2 18 44 -0 13 177 7 185 552

Jan - Dec 2006. 121 5 n/a 58 49 35 13 65 30 11 283 24 170 865

Jan - Dec 2007. 110 15 316 6 0 133 17 121 15 1.317 267 41 244 2.600

Jan - Dec 2008. 25 14 215 19 93 37 21 174 113 164 222 27 213 1.337

Jan - Dec 2009. 55 -9 46 52 18 -128 15 162 20 -30 73 -22 99 352

Jan - Dec 2010. -19 -6 34 -26 33 48 -8 81 14 -10 -26 27 290 431

Jan - Dec 2011. 27 10 46 17 -8 -24 -5 96 11 13 162 74 148 567

Jan - Jun 2012. 14 -0 n/a 13 10 240 -1 186 -2 0 23 -3 98 578

Napomena: Direktna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu sa najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem:- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital, - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - su isključene iz direktnih investicija, dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija)- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)- ulaganja sestrinskih preduzeća su uključena u direktna ulaganja u kategoriji ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija sa istim direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu sa ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004 -2009. “n/a” u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od 3 preduzeća s direktnim ulaganjem, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja.* Iznosi zadržanih zarada se prikupljaju samo na godišnjem nivou.

Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological standards and instructions of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and dissemination of Direct Investments is presented in the IMF Balance of payments Manual, sixth edition and OECD Benchmark Definition of direct investments, forth edition. Implementation of new methodologies has resulted in changes as follows:- treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital, – withdrawals and repayments of debt – are excluded from Direct Investments, while these are included in category of Other Investments)- recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, but not for the period when earned as it was in accordance with previous methodologies)- investments of fellow enterprises are included in Other capital of Direct Investments, while for the BOP purposes these are excluded from Other investments. (Companies from different economies are fellow enterprises if both have same direct investor usually from the third economy or form the fellow enterprise economy). According to above listed methodological changes data series are revised for the period 2004-2009. “n/a” in this industry/country there are less than three companies with foreign direct investment and in accordance with statistical standards we are not able to present invested amounts.* Reinvested earnings are collected at annual level.


243

T47: Tijekovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificiraniprема djelatnostima - u milijunima KM -

T47: Токови директних страних улагања у БиХ класификовани према дјелатностимa - у милионима КМ -

God

ina

Proi

zvod

nja

preh

ram

beni

h pr

oizv

oda

i pić

a

Prer

ada

drve

ta i p

roiz

voda

od

drve

ta i p

luta

, osim

na

mje

štaj

a; p

roiz

vodn

ja p

redm

eta

od sl

ame

i ple

tar-

skih

mat

erija

la

Proi

zvod

nja

koks

a, d

eriv

ata

naft

e i n

ukle

arno

g go

riva

Proi

zvod

nja

kem

ikal

ija i

kem

ijski

h pr

oizv

oda

Proi

zvod

nja

osta

lih p

roiz

voda

od

nem

etal

nih

min

eral

a

Proi

zvod

nja

bazn

ih m

etal

a

Proi

zvod

nja

mot

orni

h vo

zila

, prik

olic

a i p

olu-

prik

olic

a

Trgo

vina

na

velik

o i p

osre

dova

nje

u tr

govi

ni, o

sim

tr

govi

ne m

otor

nim

voz

ilim

a i m

otor

kota

čim

a

Trgo

vina

na

mal

o, o

sim

trgo

vine

mot

orni

m

vozi

lima

i mot

orko

tači

ma;

pop

rava

k pr

edm

eta

za

osob

nu u

pora

bu i

kuća

nstv

o

Pošt

a i t

elek

omun

ikac

ije

Fina

ncijs

ko p

osre

dova

nje,

osi

m o

sigu

ranj

a i

miro

vins

kih

fond

ova

Posl

ovan

je n

ekre

tnin

ama

Ost

ale

djel

atno

sti

Uku

pno

Годи

на

Про

изво

дња

прех

рам

бени

х пр

оизв

ода

и пи

ћа

Пре

рада

дрв

ета

и пр

оизв

ода

од д

рвет

а и

плут

е,

сем

нам

јеш

таја

; про

изво

дња

пред

мет

а од

сла

ме

и пл

етар

ских

мат

ериј

ала

Про

изво

дња

кокс

а, д

ерив

ата

наф

те и

ну

клеа

рног

гори

ва

Про

изво

дња

хем

икал

ија

и хе

миј

ских

про

изво

да

Про

изво

дња

оста

лих

прои

звод

а од

нем

етал

них

мин

ерал

а

Про

изво

дња

базн

их м

етал

а

Про

изво

дња

мот

орни

х во

зила

, при

коли

ца и

по

лупр

икол

ица

Трго

вина

на

вели

ко и

пос

редо

вањ

е у

трго

вини

, сем

трг

овин

е м

отор

ним

воз

илим

а и

мот

оцик

лим

а

Трго

вина

на

мал

о, с

ем т

ргов

ине

мот

орни

м

вози

лим

а и

мот

оцик

лим

а; п

опра

вак

пред

мет

а за

лич

ну у

потр

ебу

и до

маћ

инст

во

Пош

та и

тел

еком

уник

ациј

е

Фин

анси

јско

пос

редо

вањ

е, с

ем о

сигу

рањ

а и

пенз

иони

х ф

ондо

ва

Пос

лова

ње

некр

етни

нам

а

Ост

але

дјел

атно

сти

Укуп

но

Sij - Pro 2004. Јан - Дец 2004. 52 4 n/a 21 21 260 23 110 -0 13 127 3 171 805

Sij - Pro 2005. Јан - Дец 2005. 64 6 n/a 27 14 -2 18 44 -0 13 177 7 185 552

Sij - Pro 2006. Јан - Дец 2006. 121 5 n/a 58 49 35 13 65 30 11 283 24 170 865

Sij - Pro 2007. Јан - Дец 2007. 110 15 316 6 0 133 17 121 15 1.317 267 41 244 2.600

Sij - Pro 2008. Јан - Дец 2008. 25 14 215 19 93 37 21 174 113 164 222 27 213 1.337

Sij - Pro 2009. Јан - Дец 2009. 55 -9 46 52 18 -128 15 162 20 -30 73 -22 99 352

Sij - Pro 2010. Јан - Дец 2010. -19 -6 34 -26 33 48 -8 81 14 -10 -26 27 290 431

Sij - Pro 2011. Јан - Дец 2011. 27 10 46 17 -8 -24 -5 96 11 13 162 74 148 567

Sij - Lip 2012. Јан - Јун 2012. 14 -0 n/a 13 10 240 -1 186 -2 0 23 -3 98 578

Napomena:Izravna strana ulaganja (tijekovi i stanja) kompilirana su sukladno najnovijim metodologijskim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodologijski pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem:- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital, - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - su isključene iz direktnih investicija, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija)- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji ostalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija sa istim izravnim inozemnim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). Sukladno ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 2004-2009. "n/a " u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od 3 poduzeća sa izravnim ulaganjem, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja.* Iznosi zadržanih zarada se prikupljaju samo na godišnjoj razini.

Напомена: Директна страна улагања (токови и стања) компилирана су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних улагања - четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно кориштену се огледају у сљедећем:- третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал, - повлачења и отплате ове врсте зајмова - су искључене из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) - улагања сестринских предузећа су укључена у директна улагања у категорији осталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија са истим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). У складу са овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004 -2009. “n/a” у овој дјелатности/земљи мање је од 3 предузећа са директним улагањем, те у складу са статистичким стандардима нисмо у могућности приказати износе улагања.* Износи задржаних зарада се прикупљају само на годишњем нивоу.


244

T48: Stanje direktnih stranih ulaganja u BiH prema komponentama - u milionima KM -

T48: Stock of Foreign Direct Investments in BH by Components - in millions of KM -

Ostali kapital

Other capital

Godina Vlasnički udjeli i zadržane zarade Zaduživanja Ostalo Ukupno direktna

strana ulaganja

Year Equity and Reinvestedearnings

Borrowings Other Total foreign direct investment

2003. 2.074 277 68 2.418

2004. 2.838 340 104 3.283

2005. 3.296 386 134 3.816

2006. 4.217 325 213 4.756

2007. 6.484 386 300 7.170

2008. 7.290 889 398 8.576

2009. 7.390 1.451 482 9.324

2010. 7.444 1.781 525 9.750

2011. 7.733 2.305 512 10.550

Napomena: Direktna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih ulaganja -četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem:-tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital, - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - su isključene iz direktnih investicija, dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija)-evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)-ulaganja sestrinskih preduzeća su uključena u direktna ulaganja u kategoriji ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija sa istim direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu sa ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004 -2009.

Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological standards and instructions of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and dissemination of Direct Investments is presented in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Benchmark Definition of direct investments, forth edition. Implementation of new methodologies has resulted in changes as follows:-treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital, – withdrawals and repayments of debt – are excluded from Direct Investments, while these are included in category of Other Investments)-recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, but not for the period when earned as it used to be eth case in accordance with previous methodologies)-investments of fellow enterprises are included in Other Capital within the Direct Investments, while for the BOP item, these are excluded from Other Investments. (Companies from different economies are fellow enterprises if both have same direct investor usually from the third economy or form the fellow enterprise economy).According to above listed methodological changes, the data series are revised for the period 2004-2009.


245

T48: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH prema komponentama - u milijunima KM -

T48: Стање директних страних улагања у БиХ према компонентама - у милионима KM -

Ostali kapital

Остали капитал

Godina Vlasnički udjeli i zadržane zarade Zaduživanja Ostalo Ukupno izravna

strana ulaganja

Година Власнички удјели и задржане зараде Задуживања Остало Укупно директна

страна улагања

2003. 2.074 277 68 2.418

2004. 2.838 340 104 3.283

2005. 3.296 386 134 3.816

2006. 4.217 325 213 4.756

2007. 6.484 386 300 7.170

2008. 7.290 889 398 8.576

2009. 7.390 1.451 482 9.324

2010. 7.444 1.781 525 9.750

2011. 7.733 2.305 512 10.550

Napomena: Izravna strana ulaganja (tijekovi i stanja) kompilirana su sukladno najnovijim metodologijskim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodologijski pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu -šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja -četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem:-tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital, - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - su isključene iz direktnih investicija, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija)-evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)-ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji ostalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija sa istim izravnim inozemnim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća).Sukladno ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 2004-2009.

Напомена: Директна страна улагања (токови и стања) компилирана су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних улагања - четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно кориштену се огледају у сљедећем:-третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал, - повлачења и отплате ове врсте зајмова - су искључене из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција)-евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) -улагања сестринских предузећа су укључена у директна улагања у категорији осталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. - (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија са истим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа).У складу са овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004 -2009.


246

T49: Međunarodna investicijska pozicija - u milionima KM -

Т49: International Investments Position- in millions of KM -

AKTIVA PASIVA

Direktne investicije u inostranstvo

Port

folio

inve

stic

ije u

inos

tran

stvo

Fina

nsijs

ki d

eriv

ativ

i

Ostala ulaganja

Reze

rvna

akt

iva

Ukup

no

Direktne investicije u BiH

Port

folio

inve

stic

ije u

BiH

Fina

nsijs

ki d

eriv

ativ

i

Ostala ulaganja

Godi

na

Net

o

Ukup

no

Ukup

no

Vlas

ničk

i kap

ital i

dio

nice

in

vest

icijs

kih

fond

ova

Dužn

ički

vrij

edno

sni p

apiri

Ukup

no

Valu

ta i

depo

ziti

Zajm

ovi

Trgo

vins

ki k

redi

ti i a

vans

i

Ost

ala

aktiv

a

Ukup

no

Vlas

ničk

i kap

ital i

dio

nice

in

vest

icijs

kih

fond

ova

Dužn

ički

vrij

edno

sni p

apiri

Ukup

no

Valu

ta i

depo

ziti

Zajm

ovi

Trgo

vins

ki k

redi

ti i a

vans

i

Ost

ala

pasiv

a

ASSETS LIABILITIES

Direct investment abroad

Port

folio

inve

stm

ent a

broa

d

Fin

anci

al d

eriv

ativ

es

Other investment

Rese

rve

asse

ts

Tota

l

Direct investment in BiH

Por

tfolio

inve

stm

ent i

n BH

Fina

ncia

l der

ivat

ives

Other investment

Year

Net

Tota

l

Tota

l

Equi

ty

and

inve

stm

ent f

und

shar

es

Deb

t ins

trum

ents

Tota

l

Curr

ency

and

dep

osits

Loan

s

Trad

e cr

edits

and

adv

ance

s

Oth

er a

sset

s

Tota

l

Equi

ty a

nd in

vest

men

t fun

d sh

ares

Deb

t in

stru

men

ts

Tota

l

Cur

renc

y an

d de

posit

s

Loa

ns

Trad

e cr

edits

and

adv

ance

s

Oth

er li

abili

ties

1 2=3+153=4+7+8+14

4=5+6 5 6 7 89=10+11+

12+1310 11 12 13 14 15=16+21 16=17+18 17 18 19 20

21=22+23+24+25

22 23 24 25

2005. -5.964,8 7.605,3 114,4 75,0 39,4 9,7 0,0 3.192,5 2.814,1 0,0 368,7 9,7 4.288,6 13.570,0 3.846,0 3.296,2 549,8 256,7 0,0 9.467,3 1.904,1 6.670,2 691,6 201,4

2006. -5.754,4 9.596,2 245,5 79,3 166,2 21,2 0,0 3.806,7 3.181,9 130,2 461,9 32,6 5.522,8 15.350,6 4.911,2 4.217,5 693,7 251,5 0,0 10.188,0 2.137,2 7.048,1 769,2 233,6

2007. -7.677,1 12.449,6 340,6 110,5 230,1 14,9 0,0 5.320,4 4.329,5 194,2 749,8 46,9 6.773,6 20.126,7 7.380,4 6.484,5 895,9 241,4 0,0 12.505,0 2.674,5 8.743,2 823,0 264,3

2008. -11.556,4 12.369,1 398,8 126,0 272,9 33,2 0,0 5.561,9 4.165,0 185,7 1.164,8 46,4 6.375,2 23.925,5 8.817,2 7.289,8 1.527,4 231,2 0,0 14.877,1 3.338,1 10.167,6 1.101,0 270,5

2009. -13.559,0 12.087,6 265,7 124,0 141,6 293,2 0,0 5.288,8 3.747,6 196,4 1.277,0 67,8 6.240,0 25.646,6 9.419,3 7.390,3 2.028,9 651,8 0,0 15.575,5 3.227,8 10.160,0 1.564,9 622,7

2010. -14.256,3 11.812,3 376,0 186,3 189,6 414,1 0,0 4.536,6 3.137,8 230,6 1.076,3 91,9 6.485,6 26.068,6 9.892,7 7.444,2 2.448,5 599,7 0,0 15.576,2 2.619,6 10.418,3 1.968,6 569,7

2011. -15.218,2 11.604,5 376,6 206,6 170,0 395,5 0,0 4.380,8 2.958,0 138,3 1.185,1 99,4 6.451,5 26.822,7 10.661,2 7.732,9 2.928,2 542,3 0,0 15.619,2 2.136,8 10.767,7 2.168,2 546,5

Napomena:Međunarodna investiciona pozicija za BiH kompilirana je u skladu sa najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije, šesto izdanje (BPM6).

Note:International investment position for BH is compiled in accordance with the latest International Monetary Fund Methodology for compilation of balance of payments and international investment position statistics, sixth edition (BPM6).


247

T49: Međunarodna investicijska pozicija - u miliјunima KM -

Т49: Међународна инвестициона позиција - у милионима КM -

SREDSTVA PASIVA

Izravna ulaganja u inozemstvo

Port

feljn

a ul

agan

ja

u in

ozem

stvo

Fina

ncijs

ki d

eriv

ativ

i

Ostala ulaganja

Reze

rvna

akt

iva

Ukup

no

Izravna ulaganja uBiH

Port

feljn

a ul

agan

ja u

BiH

Fina

ncijs

ki d

eriv

ativ

i

Ostala ulaganja

Godi

na

Net

o

Ukup

no

Ukup

no

Vlas

ničk

i kap

ital i

dio

nice

in

vest

icijs

kih

fond

ova

Dužn

ičke

vrij

edno

snic

e

Ukup

no

Valu

ta i

depo

ziti

Zajm

ovi

Trgo

vins

ki k

redi

ti i a

vans

i

Ost

ala

sred

stva

Ukup

no

Vlas

ničk

i kap

ital i

dio

nice

in

vest

icijs

kih

fond

ova

Dužn

ičke

vrij

edno

snic

e

Ukup

no

Valu

ta i

depo

ziti

Zajm

ovi

Trgo

vins

ki k

redi

ti i a

vans

i

Ost

ale

obve

ze

АКТИВА ПАСИВА

Директне инвестиције у иностранство

Порт

фоли

о инв

ести

ције

у ино

стра

нств

о

Фина

нсијс

ки де

рива

тиви

Остале инвестиције

Резе

рвна

акти

ва

Укуп

но

Директне инвестиције у БиХ

Порт

фоли

о инв

ести

ције

у БиХ

Фина

нсијс

ки де

рива

тиви

Остале инвестиције

Годи

на

НЕТО

Укуп

но

Укуп

но

Влас

ничк

и кап

итал

и ди

ониц

е ин

вест

ицио

них ф

ондо

ва

Дужн

ичке

харт

ије од

врије

днос

ти

Укпу

но

Валу

та и

депо

зити

Зајм

ови

Трго

винс

ки кр

едит

и и ав

анси

Оста

ла ак

тива

Укуп

но

Влас

ничк

и кап

итал

и ди

ониц

е ин

вест

ицио

них ф

ондо

ва

Дужн

ички

врије

днос

ни па

пири

Укпу

но

Валу

та и

депо

зити

Зајм

ови

Трго

винс

ки кр

едит

и и ав

анси

Оста

ла па

сива

1 2=3+153=4+7+8+14

4=5+6 5 6 7 89=10+11+

12+1310 11 12 13 14 15=16+21 16=17+18 17 18 19 20

21=22+23+24+25

22 23 24 25

2005. -5.964,8 7.605,3 114,4 75,0 39,4 9,7 0,0 3.192,5 2.814,1 0,0 368,7 9,7 4.288,6 13.570,0 3.846,0 3.296,2 549,8 256,7 0,0 9.467,3 1.904,1 6.670,2 691,6 201,4

2006. -5.754,4 9.596,2 245,5 79,3 166,2 21,2 0,0 3.806,7 3.181,9 130,2 461,9 32,6 5.522,8 15.350,6 4.911,2 4.217,5 693,7 251,5 0,0 10.188,0 2.137,2 7.048,1 769,2 233,6

2007. -7.677,1 12.449,6 340,6 110,5 230,1 14,9 0,0 5.320,4 4.329,5 194,2 749,8 46,9 6.773,6 20.126,7 7.380,4 6.484,5 895,9 241,4 0,0 12.505,0 2.674,5 8.743,2 823,0 264,3

2008. -11.556,4 12.369,1 398,8 126,0 272,9 33,2 0,0 5.561,9 4.165,0 185,7 1.164,8 46,4 6.375,2 23.925,5 8.817,2 7.289,8 1.527,4 231,2 0,0 14.877,1 3.338,1 10.167,6 1.101,0 270,5

2009. -13.559,0 12.087,6 265,7 124,0 141,6 293,2 0,0 5.288,8 3.747,6 196,4 1.277,0 67,8 6.240,0 25.646,6 9.419,3 7.390,3 2.028,9 651,8 0,0 15.575,5 3.227,8 10.160,0 1.564,9 622,7

2010. -14.256,3 11.812,3 376,0 186,3 189,6 414,1 0,0 4.536,6 3.137,8 230,6 1.076,3 91,9 6.485,6 26.068,6 9.892,7 7.444,2 2.448,5 599,7 0,0 15.576,2 2.619,6 10.418,3 1.968,6 569,7

2011. -15.218,2 11.604,5 376,6 206,6 170,0 395,5 0,0 4.380,8 2.958,0 138,3 1.185,1 99,4 6.451,5 26.822,7 10.661,2 7.732,9 2.928,2 542,3 0,0 15.619,2 2.136,8 10.767,7 2.168,2 546,5

Napomena:Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je sukladno najnovijoj metodologiji Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platne bilance i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6).

Напомена:Међународна инвестициона позиција за БиХ компилирана је у складу са најновијом методологијом Међународног монетарног фонда за компилацију статистике платног биланса и међународне инвестиционе позиције, шесто издање (BPM6).


248

T50: Realni i nominalni efektivni kurs KM T50: Real and Nominal Effective Exchange Rates of KM

EFEKTIVNI KURS KM (2005=100)

Godina Mjesec NEER REER

EFFECTIVE EXCHANGE RATE OF KM (2005=100)

Year Month NEER REER

2005. 99,98 99,98

2006. 99,87 97,99

2007. 100,31 100,54

2008. 100,05 99,24

2009. 96,05 98,50

2010. 96,48 99,78

2011. 95,70 99,95

2011. 07. 95,82 100,34

08. 95,50 100,36

09. 95,28 99,98

10. 95,18 99,71

11 94,85 99,33

12. 94,94 99,17

2012. 01. 95,09 98,95

02. 95,06 98,91

03. 94,88 99,29

04. 94,89 100,38

05. 94,73 100,78

06. 94,27 100,83

07. 94,79 101,60

08. 94,86 102,14

09. 94,62 101,88

Napomena: Manje promjene REER-a i NEER-a, u odnosu na prethodno objavljivane, uzrokovane su revizijama podataka o robnoj razmjeni BiH i CPI indeksa zemalja koje se posmatraju pri izračunu REER-a i NEER-a. Spomenuta revizija je urađena u januaru 2011. Indeks formiran na osnovu dvadeset trgovinskih partnera (Austrija, Češka, Francuska, Njemačka, Mađarska, Italija, Litvanija, Holandija, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Kina, Velika Britanija, Makedonija BJR, Rumunija, Ruska Federacija, SAD, Švicarska, Turska, Srbija i CG – od 2007. posmatra se samo Srbija).

Notes:Minor changes in REER and NEER, comparing with previously published, are caused by the data revision on foreign trade of BH and CPI of countries considered for calculation of REER and NEER. Mentioned revisions were made in January 2011. Trade partners selected in order to set up the index (Austria, Czech Republic, France, Germany, Hungary, Italy, Lithuania, the Netherlands, Poland, Slovenia, Croatia, China, United Kingdom, FYR Macedonia, Romania, Russian Federation, Switzerland, Turkey, Serbia and Montenegro - since 2007, only Serbia is observed).


249

T50: Realni i nominalni efektivni tečaj KM T50: Реални и номинални ефективни курс KM

EFEKTIVNI TEČAJ KM (2005=100)

Godina Mjesec NEER REER

ЕФЕКТИВНИ КУРС КМ (2005=100)

Година Мјесец NEER REER

2005. 99,98 99,98

2006. 99,87 97,99

2007. 100,31 100,54

2008. 100,05 99,24

2009. 96,05 98,50

2010. 96,48 99,78

2011. 95,70 99,95

2011. 07. 95,82 100,34

08. 95,50 100,36

09. 95,28 99,98

10. 95,18 99,71

11 94,85 99,33

12. 94,94 99,17

2012. 01. 95,09 98,95

02. 95,06 98,91

03. 94,88 99,29

04. 94,89 100,38

05. 94,73 100,78

06. 94,27 100,83

07. 94,79 101,60

08. 94,86 102,14

09. 94,62 101,88

Napomena: Manje promjene REER-a i NEER-a, u odnosu na prethodno objavljivane, uzrokovane su revizijama podataka o robnoj razmjeni BiH i CPI indeksa zemalja koje se promatraju pri izračunu REER-a i NEER-a. Spomenuta revizija je urađena u siječnju 2011. Indeks formiran na osnovi dvadeset trgovinskih partnera (Austrija, Češka, Francuska, Njemačka, Mađarska, Italija, Litva, Nizozemska, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Kina, Velika Britanija, Makedonija BJR, Rumunjska, Ruska Federacija, SAD, Švicarska, Turska, Srbija i CG – od 2007. promatra se samo Srbija).

Напомена:Мање промјене RЕЕR-а и NЕЕR-а, у односу на претходно објављиване, узроковане су ревизијама података о робној размјени БиХ и CPI индекса земаља које се посматрају при израчуну RЕЕR-а и NЕЕR-а. Споменута ревизија је урађена у јануару 2011. Индекс формиран на основи двадесет трговинских партнера (Аустрија, Чешка, Француска, Њемачка, Мађарска, Италија, Литванија, Холандија, Пољска, Словенија, Хрватска, Кина, Велика Британија, Македонија БЈР, Румунија, Руска Федерација, САД, Швајцарска, Турска, Србија и ЦГ – од 2007. посматра се само Србија).


250

- Zbog primjene Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda u finansijskim izvještajima banaka Federacije BiH i prenosa novčanih tokova u decembarskim podacima za 2011. došlo je do sljedećih promjena na strani aktive: smanjenja kredita za 155 miliona KM, povećanja ostale aktive za 10 miliona KM, na strani pasive: smanjenja obaveza prema nerezidentima u iznosu od 624 miliona KM, povećanja rezervisanja za kreditne gubitke za 472 miliona KM i povećanja ostale pasive za sedam miliona KM.

- U februaru 2011. jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju depozita u iznosu od oko 80 miliona KM, s depozita javnih preduzeća na depozite vlade entiteta, u skladu s preporukama MMF-a.

- Po nalogu Agencije za bankarstvo FBiH, u junu 2010. jedna banka je izvršila preknjižavanje oko 300 miliona KM potraživanja po osnovu vrijednosnih papira od domaćih institucionalnih sektora na potraživanja od nerezidenata. U decembru 2010. ista banka je izvršila retroaktivno ovu ispravku u odgovarajućim iznosima za period od augusta 2009, kada je greška nastala, do maja 2010. Navedena ispravka se odrazila na porast strane aktive i pad ostalih stavki neto.

- Jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju finansijskih instrumenata u okviru strane aktive za period januar - august 2010. u iznosu od oko 40 miliona KM. Potraživanja od nerezidenata po osnovu kredita reklasifikovana su u potraživanja od nerezidenata po osnovu vrijednosnih papira, što se odrazilo na promjene unutar kratkoročne i dugoročne strane aktive.

- Po nalogu Agencije za bankarstvo Republike Srpske, jedna banka je izvršila reklasifikaciju finansijskih instrumenata na strani pasive za period septembar 2008. - novembar 2010, tj. smanjenje oročenih i štednih depozita nebankarskih finansijskih institucija i sektora vlade, a povećanje kredita od navedenih sektora, respektivno, u odgovarajućim iznosima, po mjesecima, u rasponu 50 - 150 miliona KM.

- U skladu s novom regulativom Agencije za bankarstvo RS, objavljenoj u Sl. glasniku RS br. 136/10, kojom je propisan novi način knjigovodstvenog evidentiranja potraživanja klasifikovanih u kategoriju E, obračuna i knjigovodstvenog evidentiranja kamate po nekvalitetnoj aktivi, te obračuna opštih i posebnih rezervisanja, banke iz RS su u podacima za decembar 2010. izvršile primjenu navedene regulative prenosom navedenih pozicija iz vanbilansne evidencije u bilans. Ispravka se odrazila na strani aktive na porast kredita u iznosu od 144 miliona KM, porast dospjelih kamata u iznosu od 36 miliona KM, a na strani pasive na porast rezervisanja za kreditne gubitke u iznosu od 180 miliona KM u okviru računa kapitala.

- Due to the application of International Accounting Standards (IAS) and the International Financial Reporting Standards applied in BH Federation banks and the transfer of money flows in December 2011 data, the following changes have occurred at the assets side: Decrease of loans by KM 155 million, an increase in other assets by KM 10 million, at the liabilities side: decrease of liabilities to non-residents in the amount of KM624 million, an increase in loan losses provisioning by KM 472 million and other liabilities increased by KM 7 million.

- In February 2011, one bank from BH Federation reclassified deposits in the amount of KM 80 million from the deposits of public companies to the entities' governments, in line with the IMF recommendations.

- By order of the FBH Banking Agency, in June 2010, one bank made a reclassification of about KM 300 million claims based on securities of domestic institutional sector to the claims on nonresidents. In December 2010, the same bank made this reclassification, retroactive, in the respective amounts for the period from August 2009 when the error occurred, until May 2010. The above reclassification reflects as increase in foreign assets and decrease in other items net.

- One bank from FBH made a reclassification of financial instruments in the foreign assets amounting to about KM 40 million for the period January - August 2010. Claims on loans to non-residents were reclassified in foreign securities of non-residents, which resulted in changes in the short term and long term foreign assets.

- By order of the Banking Agency of Republika Srpska one bank made a reclassification of financial instruments on the liabilities side, for the period of September 2008 - November 2010, .ie. the decrease in time and savings deposits of non-bank financial institutions and government sector, and the increase in loans from the same sectors, respectively in such amounts, per month, ranging from 50 - 150 million KM.

- In accordance with new regulations of the RS Banking Agency, published in the Official Gazette of RS, no.136/10, which provides a new manner of recording receivables classified in category "E", accounting and bookkeeping of recording interest on non-performing assets and calculation of provisions for loan loses, RS banks are in the data for December 2010 implemented mentioned regulations, the transfer of these items from off-balance records into balance sheet. The correction is reflected on the assets side, as increase of loans in the amount of about 144 millions of KM, and increase of accrued interest of approximately 36 millions of KM, and on the liabilities side, as increase in provisions for loan losses amounting about 180 million KM inside the capital account.


251

- Zbog primjene Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda u financijskim izvješćima banaka Federacije BiH i prijenosa novčanih tijekova u podacima za prosinac 2011. došlo je do sljedećih promjena na strani aktive: smanjenja kredita za 155 milijuna KM, povećanja ostale aktive za 10 milijuna KM, na strani pasive: smanjenja obveza prema nerezidentima u iznosu od 624 milijuna KM, povećanja rezerviranja za kreditne gubitke za 472 milijuna KM i povećanja ostale pasive za sedam milijuna KM.

- U veljači 2011. jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju depozita u iznosu od oko 80 milijuna KM, s depozita javnih poduzeća na depozite vlade entiteta, u skladu s preporukama MMF-a.

- Po nalogu Agencije za bankarstvo FBiH, u lipnju 2010. jedna banka je izvršila preknjižavanje oko 300 milijuna KM potraživanja po osnovi vrijednosnica od domaćih institucionalnih sektora na potraživanja od nerezidenata. U prosincu 2010. ista banka je izvršila retroaktivno ovu ispravku u odgovarajućim iznosima za razdoblje od kolovoza 2009, kada je greška nastala, do svibnja 2010. Navedena ispravka se odrazila na porast inozemne aktive i pad ostalih stavki neto.

- Jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju financijskih instrumenata u okviru inozemne aktive za razdoblje siječanj - kolovoz 2010. u iznosu od oko 40 milijuna KM. Potraživanja od nerezidenata po osnovi kredita reklasificirana su u potraživanja od nerezidenata po osnovi vrijednosnica, što se odrazilo na promjene unutar kratkoročne i dugoročne inozemne aktive.

- Po nalogu Agencije za bankarstvo Republike Srpske, jedna banka je izvršila reklasifikaciju financijskih instrumenata na strani pasive za razdoblje rujan 2008. - studeni 2010. tj. smanjenje oročenih i štednih depozita nebankarskih financijskih institucija i sektora vlade, a povećanje kredita od navedenih sektora, respektivno, u odgovarajućim iznosima, po mjesecima, u rasponu od 50 - 150 milijuna KM.

- U skladu s novom regulativom Agencije za bankarstvo RS, objavljenoj u Sl. glasniku RS br. 136/10, kojom je propisan novi način knjigovodstvenog evidentiranja potraživanja klasificiranih u kategoriju «E», obračuna i knjigovodstvenog evidentiranja kamate po nekvalitetnoj aktivi, te obračuna općih i posebnih rezerviranja, banke iz RS-a su u podacima za prosinac 2010. izvršile primjenu navedene regulative, prijenosom navedenih pozicija iz izvanbilančne evidencije u bilancu. Ispravka se odrazila na strani aktive na porast kredita u iznosu od oko 144 milijuna KM, porast dospjelih kamata u iznosu od oko 36 milijuna KM, a na strani pasive na porast rezerviranja za kreditne gubitke u iznosu od oko 180 milijuna KM u okviru računa kapitala.

- Због примјене Међународних рачуноводствених стандарда (МРС) и Међународних старндарда у финансијским извјештајима банака Федерације БиХ и преноса новчаних токова у децембарским подацима за 2011. дошло је до сљедећих промјена на страни активе: смањења кредита за 155 милиона КМ, повећања остале активе за 10 милиона КМ, на страни пасиве смањења обавеза према нерезидентима у износу од 624 милиона КМ, повећања резервисања за кредитне губитке за 472 милиона КМ и повећања остале пасиве за седам милиона КМ.

- У фебруару 2011. једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију депозита у износу од око 80 милиона KM, с депозита јавних предузећа на депозите владе ентитета, у складу с препорукама ММФ-а.

- По налогу Агенције за банкарство ФБиХ, у јуну 2010. једна банка је извршила прекњижавање око 300 милиона КМ потраживања по основу хартија од вриједности од домаћих институционалних сектора на потраживања од нерезидената. У децембру 2010. иста банка је извршила ретроактивно ову исправку у одговарајућим износима за период од августа 2009, када је грешка настала, до маја 2010. Наведена исправка се одразила на пораст стране активе и пад осталих ставки нето.

- Једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију финансијских инструмената у оквиру стране активе за период јануар - август 2010. у износу од око 40 милиона КМ. Потраживања од нерезидената по основу кредита рекласификована су у потраживања од нерезидената по основу хартија од вриједности, што се одразило на промјене унутар краткорочне и дугорочне стране активе.

- По налогу Агенције за банкарство Републике Српске, једна банка је извршила рекласификацију финансијских инструмената на страни пасиве за период септембар 2008. - новембар 2010. тј. смањење орочених и штедних депозита небанкарских финансијских институција и сектора владе, а повећање кредита од истог сектора у одговарајућим износима, по мјесецима, у распону од 50 до 150 милиона КМ.

- У складу с новом регулативом Агенције за банкарство РС, објављеној у Сл. гласнику РС бр. 136/10, којом је прописан нови начин књиговодственог евидентирања потраживања класификованих у категорију «Е», обрачуна и књиговодственог евидентирања камате по неквалитетној активи, те обрачуна општих и посебних резервисања, банке из РС-a су у подацима за децембар 2010. извршиле примјену наведене регулативе, преносом наведених позиција из ванбилансне евиденције у биланс. Исправка се одразила на страни активе на пораст кредита у износу од 144 милиона КМ, пораст доспјелих камата у износу од 36 милиона КМ, а на стрaни пасиве на пораст резервисања за кредитне губитке у износу од 180 милиона КМ у оквиру рачуна капитала.


252

7. DODATAK

SPISAK BANAKA NA DAN 30.09. 2012.

Banke koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo

1. Sparkasse Bank d.d. Sarajevo,2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo,3. BOR banka d.d. Sarajevo,4. Razvojna banka Federacije BiH d.d Sarajevo,5. Investiciono – komercijalna banka d.d. Zenica,6. Moja banka d.d. Sarajevo,7. ProCredit Bank d.d. Sarajevo,8. Privredna banka d.d. Sarajevo,9. Postbank BH d.d. Sarajevo,10. Raiffeisen Bank BH d.d. Sarajevo,11. Turkish Ziraat Bank Bosnia d.d. Sarajevo,12. NLB Tuzlanska banka d.d. Tuzla,13. Union banka d.d. Sarajevo,14. Intesa Sanpaolo banka d.d. Sarajevo,15. Vakufska banka d.d. Sarajevo,16. Volksbank BH d.d. Sarajevo

Banke koje pokriva Glavna jedinica Mostar

1.Hypo Alpe Adria Bank d.d. Mostar2.Komercijalno – investiciona banka d.d. Velika

Kladuša3.UniCredit Bank d.d. Mostar

Banke koje pokriva Glavna banka RS Banja Luka

1. Balkan Investment Bank a.d. Banja Luka,2. Bobar banka a.d. Bijeljina,3. Hypo Alpe Adria Bank a.d. Banja Luka,4. Unicredit bank a.d. Banja Luka,5. Nova banka a.d. Banja Luka,6. Pavlović International Bank a.d. Bijeljina,7. NLB Razvojna banka a.d. Banja Luka,8. Volksbank a.d. Banja Luka,9. Komercijalna banka a.d. Banja Luka,10. MF banka a.d. Banja Luka

Članica programa za osiguranje depozita

7. APPENDIX

LIST OF COMMERCIAL BANKS AS OF SEPTEMBER 30, 2012

Banks covered by Main Unit Sarajevo

1. Sparkasse Bank d.d. Sarajevo,2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo,3. BOR banka d.d. Sarajevo,4. Razvojna banka Federacije BiH d.d Sarajevo,5. Investiciono – komercijalna banka d.d. Zenica,6. MOJA BANKA d.d. Sarajevo,7. ProCredit Bank d.d. Sarajevo,8. Privredna banka d.d. Sarajevo,9. Postbank BH d.d. Sarajevo,10. Raiffeisen Bank BH d.d. Sarajevo,11. Turkish Ziraat Bank Bosnia d.d. Sarajevo,12. NLB Tuzlanska banka d.d. Tuzla,13. Union banka d.d. Sarajevo,14. Intesa Sanpaolo banka d.d. Sarajevo,15. Vakufska banka d.d. Sarajevo,16. Volksbank BH d.d. Sarajevo

Banks covered by Main Unit Mostar



Banks covered by Main Bank of Republika Srpska of CBBH


Member of Deposit Insurance Program

*As of July 11, 2012, the banking license was revoked from Hercegovacka banka, d.d. Mostar and the liquidation proceeding was open in it.

*Dana, 11.07.2012. Hercegovačkoj banci d.d. Mostar ukinuta je dozvola i otvoren je likvidacioni postupak.


253

7. DODATAK

SPISAK BANAKA NA DAN 30.09.2012.

Banke koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo


Banke koje pokriva Glavna jedinica Mostar



Banke koje pokriva Glavna banka RS Banja Luka


Članica programa za osiguranje depozita

7. ДОДАТАК

СПИСАК БАНАКА НА ДАН 30.09.2012.

Банке које покрива Главна јединица Сарајево


Банке које покрива Главна јединица Мостар

1. Hypo Alpe Adria Bank d.d. Mostar2. Komercijalno – investiciona banka d.d. Velika

Kladuša3. UniCredit Bank d.d. Mostar

Банке које покрива Главна банка РС Бања Лука


Чланица програма за осигурање депозита

*Dana, 11.07.2012. Hercegovačkoj banci d.d. Mostar je ukinuta dozvola i otvoren je likvidacijski postupak.

*Дана, 11.07.2012. Херцеговачкој банци д.д. Мостар укинута је дозвола и отворен је ликвидациони поступак.


254

UPRAVNO VIJEĆE I VIŠE OSOBLJE

UPRAVNO VIJEĆE:

Predsjedavajući i guverner dr. Kemal Kozarić

Članovi dr. Fikret Čauševićdr. Milenko Krajišnikdr. Željko Šaindr. Vasilj Žarković

Viceguverneri dr. Radomir BožićFeriha Imamovićmr. Ankica Kolobarić

Glavni interni revizor dr. Dragan Kulina

Zamjenici glavnog internog revizora Angela MedićJasmina NovalijaKrstinja Tošović

Odjeljenje za servisiranje javnog duga BiH mr. Verica Božić

Sektor za ekonomska istraživanja, statistikui evropske integracijeRukovodni tim Renata BarićBelma ČolakovićAmir Hadžiomeragić

Odjeljenje za platne sisteme Đorđe Racković

Sektor za bankovne uslugeRukovodni tim Vasilija Arapovićmr. Emina Ćemanmr. Edis Kovačević Odjeljenje za upravljanje rizicima mr. Vidosav Pantić

Sektor za administraciju i finansijeRukovodni tim mr. Ernadina Bajrovićmr. Ninoslav Gregovićmr. Nazif HusovićŽeljko SubotićDragan Šošić Odjeljenje za pravne poslove Rade Jovanović

CBBiH-Glavna Jedinica Sarajevo, direktor Sadik Kadrić

GOVERNING BOARD AND SENIOR STAFF

GOVERNING BOARD:

Chairman and Governor Kemal Kozarić, Ph.D.

Members Fikret Čaušević, Ph.D.Milenko Krajišnik, Ph.D.Željko Šain, Ph.D.Vasilj Žarković, Ph.D.

Vice GovernorsRadomir Božić, Ph.D.Feriha ImamovićAnkica Kolobarić, M.Sc.

Main Internal Auditor Dragan Kulina, Ph.D.

Main Internal Auditor Deputies Angela MedićJasmina NovalijaKrstinja Tošović

BH Public Debt Servicing Division Verica Božić, M.Sc.

Economic Research, Statistics and European Intergration DepartmentManaging team Renata BarićBelma ČolakovićAmir Hadžiomeragić Payment Systems Division Đorđe Racković

Banking Services DepartmentManaging team Vasilija ArapovićEmina Ćeman, M.Sc.Edis Kovačević, M.Sc. Risk Management Division Vidosav Pantić, M.Sc.

Administration and Finance DepartmentManaging team Ernadina Bajrović, M.Sc.Ninoslav Gregović, M.Sc.Nazif Husović, M.Sc.Željko SubotićDragan Šošić Legal Affairs Division Rade Jovanović

CBBH-Main Unit Sarajevo, Director Sadik Kadrić


255

UPRAVNO VIJEĆE I VIŠE OSOBLJE

UPRAVNO VIJEĆE:

Predsjedatelj i guverner dr. Kemal Kozarić

Članovi dr. Fikret Čauševićdr. Milenko Krajišnikdr. Željko Šaindr. Vasilj Žarković

Viceguverneri dr. Radomir BožićFeriha Imamovićmr. Ankica Kolobarić

Glavni interni revizor dr. Dragan Kulina

Zamjenici glavnog internog revizora Angela MedićJasmina NovalijaKrstinja Tošović

Odjeljenje za servisiranje javnog duga BiH mr. Verica Božić

Sektor za ekonomska istraživanja, statistikui europske integracijeRukovodni tim Renata BarićBelma ČolakovićAmir Hadžiomeragić Odjeljenje za platne sustave Đorđe Racković

Sektor za bankovne uslugeRukovodni tim Vasilija Arapovićmr. Emina Ćemanmr. Edis Kovačević Odjeljenje za upravljanje rizicima mr.Vidosav Pantić

Sektor za administraciju i financijeRukovodni tim mr. Ernadina Bajrovićmr. Ninoslav Gregovićmr. Nazif HusovićŽeljko SubotićDragan Šošić Odjeljenje za pravne poslove Rade Jovanović

CBBiH-Glavna jedinica Sarajevo, direktor Sadik Kadrić

УПРАВНИ ОДБОР И ВИШЕ ОСОБЉЕ

УПРАВНИ ОДБОР:

Предсједавајући и гувернер др Кемал Козарић

Чланови др Фикрет Чаушевићдр Миленко Крајишникдр Жељко Шаиндр Васиљ Жарковић

Вицегувернери др Радомир БожићФериха Имамовићмр Анкица Колобарић

Главни интерни ревизор др Драган Кулина

Замјеници главног интерног ревизора Ангела МедићЈасмина НовалијаКрстиња Тошовић

Одјељење за сервисирање јавног дуга БиХ мр Верица Божић

Сектор за економска истраживања, статистикуи европске интеграцијеРуководни тим Рената БарићБелма ЧолаковићАмир Хаџиомерагић

Одјељење за платне системе Ђорђе Рацковић

Сектор за банковне услугеРуководни тим Василија Араповићмр Емина Ћеманмр Едис Ковачевић Одјељење за управљање ризицима мр Видосав Пантић

Сектор за администрацију и финансијеРуководни тим мр Ернадина Бајровићмр Нинослав Греговићмр Назиф ХусовићЖељко СуботићДраган Шошић

Одјељење за правне послове Раде Јовановић

ЦББиХ-Главна Јединица Сарајево, директор Садик Кадрић


256

CBBiH-Glavna jedinica Mostar, direktor Biserka Krešić

Glavna banka Republike Srpske CBBiH, direktor dr. Željko Vaško

Filijala CBBiH na Palama, rukovodilac Uglješa Simović

CBBiH Filijala Brčko, rukovodilac Mirzeta Arnautović

CBBH-Main Unit Mostar, Director Biserka Krešić

Main Bank of Republika Srpska CBBH, Director Željko Vaško, Ph.D.

CBBH Branch Office in Pale, Manager Uglješa Simović

CBBH Branch Office in Brčko, Manager Mirzeta Arnautović


257

CBBiH-Glavna jedinica Mostar, direktor Biserka Krešić

Glavna banka Republike Srpske CBBiH, direktor dr. Željko Vaško

Podružnica CBBiH na Palama, rukovodilac Uglješa Simović

CBBiH Podružnica Brčko, rukovodilac Mirzeta Arnautović

ЦББиХ-Главна јединица Мостар, директор Бисерка Крешић

Главна банка Републике Српске ЦББиХ, директор др Жељко Вашко

Филијала ЦББиХ на Палама, руководилац Угљеша Симовић

ЦББиХ Филијала Брчко, руководилац Мирзета Арнаутовић


258

Priprema i štampa:Štamparija Fojnica d.d.

Tiraž: 400 primjeraka

Publikovanje i umnožavanje u obrazovne i nekomercijalne svrhe je dozvoljeno uz obavezno

navođenje izvora.

DTP and Printing:“Fojnica” Printing house, Inc.

Circulation: 400 copies

Reproduction of this material for educational and non-commercial purposes is permitted provided that the

source is acknowledged.

© Centralna banka Bosne i Hercegovine | sva prava zadržana © Central Bank of Bosnia and Herzegovina | all rights reserved


259

Priprema i tisak:Štamparija Fojnica d.d.

Tiraž: 400 primjeraka

Publiciranje i umnožavanje u obrazovne i nekomercijalne svrhe je dozvoljeno uz obavezno

navođenje izvora.

Припрема и штампa:Штампарија Фојница д.д.

Тираж: 400 примјерака

Публиковање и умножавање у образовне и некомерцијалне сврхе је дозвољено уз обавезно

навођење извора.

© Centralna banka Bosne i Hercegovine | sva prava pridržana © Централна банка Босне и Херцеговине | сва права задржана

2012Bilten - BulletinBilten - Билтен3ISSN 1840 - 0094

32012

Documents

cbbh bilten_3_2012