Biblioteka

MinutKwiga devedestdeveta

UrednikPredrag Markovi

OpremaDuan evi

edomir Anti

Kratka istorija Srbije

1804-2004.Tree, izmeweno izdawe

Beograd2009.

Stubovi kulture

Na koricama:Srpski princ na asu,

fotografija s poetka XX veka

Mojoj Ivani

uMeSto uvoda

Naslov je udo. Ako ga izaberete loe, vaa kwiga, i pored stotina stranica teksta, zbog samo nekoliko rei lako moe izgubiti svaki smisao. Da ne govorimo o prodaji kwige sa naslovom Popularni i kratki pregled isto-rije novovekovne i savremene Srbije u kratkim priama i sa odabranim izvorima. Korektnosti radi, u podnaslovu bi vaqalo navesti i da je ovaj Pregled napisan bez kritikog aparata, jer loe bi bilo pomisliti da su metodoloki ispravno saiwenw sinteze "nepopularne". Poto se dui naslovi po pravilu skrauju, Pregled bi, ako je suditi po naslovu i po prvom utisku, verovatno privukao veinom qude koji se ne oseaju dobro ili su bolesni.

Tree izdawe Kratke istorije Srbije 1804. do 2004. unekoliko je izmeweno u odnosu na pre-thodna dva izdawa iz 2004. i 2005. godine. Usvo-jio sam rezultate novih istraivawa recimo, kad je re o broju iseqenog srpskog stanovnitva iz Kosovskog vilejeta tokom razdobqa od 1878. do 1912. godine ili o proceni broja rtava terora komunistikih vlasti 1944. godine. U pojedin-im sluajevima precizirao sam pojedine iskaze. Moda je najznaajnija, mada simbolina, ona iz-mena koja je u posledwem poglavqu predstavila dogaaje izmeu 2004. i naeg vremena.

Ova kwiga naii e na opravdane kritike brojnih mojih dobronamernih kolega. Sam naslov moe da opstane samo u jednom svom delu: kwiga koja je pred vama ne zadovoqava kriterijume istorijske sinteze, nije do kraja metodoloki izgraena, i, razume se, nije celovita, dok su wena struktura i hronoloko odreewe nedovoqno jasni. Pitawe je i da li je predmet wenog zanimawa iskquivo Srbija, budui da je nemogue dati celovitu sliku srpske istorije 19. veka, ukoliko za predmet nemamo srpski narod, dok je tokom 20. veka Srbija bila svega osamnaest godina nezavisna, dvadeset tri godine nije postojala, dok je pune ezdeset tri godine u mawoj ili veoj meri bila nesamostalna. Dakle, od itavog naslova neupitan je samo pridev kratka. Dunost istoriara uvek sam razumevao kao dvostruku. Za razliku od mnogih drugih naunika, istoriari imaju dunost da se bave i naukom i prosvetom. Ne postiji nauka u kojoj vie qudi poneto zna, o kojoj je toliko se mnogo govori u dokolici i o kojoj toliko qudi bez zazora daje odlune i konane sudove. Kad god jedan narod zapadne u krizu, pojave se lani proroci. Poto je prolost u sutini sve to znamo o budunosti, wihov rad se preteno zasniva na wenom neprekidnom prilagoavawu. U Srbiji su i daqe prisutne duboke ideoloke podele, a desetine pseudoistoriara, jedno vreme podravani od zvanine drave, objavquju vietomne kwige, u tiraima viestruko veim od bilo kog naunog dela, u kojima dokazuju da su stolea kritike istoriografije bila plod smiqene za

vere, dok je srpska istorija najvelianstvenija i uzbudqivija od najboqe bajke. Upravo zato, istoriari ne smeju ostati zatoenici visokih kula od slonovae iskquivo nadvijeni nad minucioznim istraivawima tema koje su od velikog znaaja za nauku, ali koje iroka publika po pravilu ne ita.

Ova kwiga je moj dug istoriji koju sam studirao sa velikim zadovoqstvom i u ije su me tajne uvodili ugledni, vredni i dobri profesori. Ipak, ona je i mali deo duga prema mom narodu. Istorija je umetnost predstavqawa istine i u svemu tome forma ne bi trebalo da bude kquna prepreka. Voleo bih kada bi ova kwiga podstakla nekoga da se zainteresuje za nau istoriju i pone uporno i oprezno da ita velika dela nae istoriografije i, naravno, istorijske izvore.

edomir Anti

9

10

BICENTENARIA(dvoveKovqe)

Kada su 2. februara 104. (po starom kalendaru) srpske stareine na zboru u Oracu odluile da pod Karaorevom komandom podignu ustanak, zapoelo je novo doba za srpski narod i itav Balkan. U prvim mesecima Ustanka stvorena je prva srpska drava posle 15. veka. U godinama tekog ratovawa ponovo su se javili snovi o obnovi carstva, da se ne ugase sve do stvarawa jugoslovenske drave. Sa Prvim srpskim ustankom zapoela je Srpska revolucija: velika politika, socijalna i civilizacijska promena oko ije hronologije istoriari nisu saglasni, ali je izvesno da je za trideset i pet godina od paaluka sa periferije Osmanskog carstva Srbija postala prva balkanska drava sa ustavom, zakonima, modernom dravnom upravom i elitama spremnim da slede uzore velikih evropskih drava. Sama Srbija postala je uzor drugim balkanskim narodima, pre svega Grcima i Bugarima.

itav 19. vek proao je u nastojawima da Srbija postane istinski nezavisna drava. Borba za nezavisnost podrazumevala je ostvarewe preduslova koji su po pravilu inili Srbiju nemirnom dravom iji se razvoj inio isuvie spor. Srbija je od 104. do 191. vodila osam ratova. Od toga je samo u tri ula svojom voqom, iz etiri rata izala je kao pobednica,

11

u jednom se sporazumela, dok je tri puta bila poraena. Ako izuzmemo Drugi srpski ustanak, srpska ratovawa su uglavnom bila Pirove pobede: ako bi vojniki pobedila, bile bi joj ili uskraene ratne tekovine, ili bi wen narod toliko stradao da se rat dalekoseno pokazivao kao koban. U Prvom srpskom ustanku poginuo je svaki peti stanovnik Srbije, a u Prvom svetskom ratu ak svaki drugi mukarac u zemqi. Srbija je teila velikim evropskim uzorima, borba za osloboewe i ujediwewe naroda voena je kako bi Srbija izala na more i postala dovoqno velika i bogata da postane ravnopravna sa ostalim razvijenim evropskim dravama. No, kako je Srbija sve do kraja 19. veka bila mala i siromana zemqa okruena monim neprijateqima, ona nije mogla da ostvari nacionalno ujediwewe u vreme i na nain na koji su to uinile Italija i Nemaka. Mada je Srbija bila mala, a etiri petine wenog stanovnitva ivelo od poseda povrine mawe od pet hektara, weni politiari znali su za vrednost obrazovawa zbog ega 1904. godine jedva nekoliko procenata profesora Beogradskog univerziteta nije bilo kolovano u inostranstvu. Zvanina Srbija je htela da se industrijalizuje, ali je izgradwu eleznice morala da prepusti stranim investitorima, pa i tada umalo nije sama bankrotirala, dok je regulacija renog korita Dunava dovela u Srbiju parobrode, oteravi sa ove reke monu srpsku flotu od sto pedeset brodova koji su u tom asu trenutno zastareli. Zato je poetkom 20. veka jedva svaki hiqaditi stanovnik Srbije radio u industriji.

12

Srbija je u neprekidnim nedoumicama i sa najveim rtvama i odricawima na posletku uspela da postane ujediniteqka jugoslovenskih naroda. Ipak, cena za to bila je previsoka. U tek ujediwenoj zemqi demokratske ustanove male i jednonacionalne srpske drave obesmiqene su nacionalnim podelama, a uvek siromano seosko stanovnitvo postalo je u proseku jo siromanije i nemirnije. U dubini jugoslovenskog drutva vladala je napetost, a kada je ta velika i vienacionalna drava 1945. godine bila obnovqena, izvrena je jedna duboka i razorna revolucija u kojoj je cvet politikih, naunih i kulturnih elita bio uniten, prognan ili marginalizovan. U vreme najveeg evropskog i svetskog ekonomskog napretka iz pedesetih i ezdesetih godina 20. veka socijalistika Jugoslavija je uspela da prevede u grad veinu seoskog stanovnitva i da se industrijalizuje, ali zato nije elela da uspostavi trinu ekonomiju koja podrazumeva i demokratske ustanove u politici. Zato se i dogodilo da u asu kada se Istona Evropa demokratizovala, Srbija tako neto vie nije iskreno elela. Ratovi, socijalistiki eksperiment i izolacija iz devedesetih godina liili su je velikih tewi iz prolosti i obrazovanih elita koje su je nekada vodile putem napretka. Poetkom 21. veka u Srbiji su stasavale prve generacije posle 104. koje su u proseku bile mawe obrazovane od svojih roditeqa. Danas, u vreme kada se ini da su nastupajue decenije izvesne, strah od budunosti je neprekidno prisutan u svim slojevima naeg drutva.

13

SRBIJa I veLIKe SILe 1804-2004.

Sudbina Srbije je od vremena wene najranije istorije zavisila od Velikih sila. Wena samostalnost se irila uporedo sa poveavawem broja Velikih sila koje su se otimale o prevlast u Evropi. Kada je u plamenu srpskih ustanaka iz 104. i 115. stvorena nova srpska drava, weno obnavqawe nije bilo mogue protiv voqe Velikih sila. Tako je Prvi srpski ustanak izbio u trenutku kada je itava Evropa bila na milosti nepobedivih Napoleonovih armija, to je Austriju onemoguilo da otea stvarawe srpske drave, a Rusiju nagnalo da je podrava slabei tako novog francuskog saveznika, Sultana. Drugi srpski ustanak, koji je izbio u vreme trajawa Bekog kongresa, zavrio se uspostavqawem autonomije upravo zahvaqujui iwenici da su ustaniki emisari u Beu uspeli da zadobiju podrku Ruskog cara. Razdobqe Srpske revolucije (104135) i vreme postojawa autonomne kneevine (do 1) nikako nije bilo obeleeno samo ratovawem. Srbija se razvijala i ila ka nezavisnosti pre svega zahvaqujui iwenici da su wene politike elite poznavale odnose meu Velikim silama i bile u stawu da uz wihovu pomo ili pristanak ostvare svoje ciqeve.

Velike sile, koje su se do Prvog svetskog rata sve od reda nalazile u Evropi, nisu imale rauna

14

da pomau tewe za stvarawem moderne srpske drave. Austrija i Osmansko carstvo pribojavali su se srpske iredente, Rusija se pomaui borbu za osloboewe balkanskih naroda u stvari udaqila od vekovima eqenog Carigrada, dok su Francuska i Velika Britanija imale mnogo interesa da slabo Osmansko carstvo opstane. U takvim prilikama srpska nastojawa nailazila su na brojne prepreke. Svih pet ratova to ih je Srbija vodila tokom 19. veka zavrili su se porazima ili tek deliminim uspehom, ali je Srbija ipak neprekidno napredovala. Knez Milo je poslao ak devet deputacija (poslanstava) u Carigrad. Kako je izgledala borba srpskog vladara za proirewe autonomije wegove drave, svedoi anegdota prema kojoj je jedan osmanski paa, dok su zajedno plovili preko Zlatnog roga, spomenuo kako je sam bio rawen u jednoj od bitaka sa Srbima nata mu je srpski knez odgovorio kako e ruku koju je ranio, bude li prilike, i pozlatiti. Srbija nije ula u Ruskoturski rat iz 129. ni u Krimski rat 153156, a posledica takve wene politike bili su proirewe autonomije i weno kasnije meunarodno priznawe. Kada je 162. nastala kriza oko osmanskih garnizona u srpskim gradovima, kneevska vlada nije imala zvanine diplomatske odnose niti sa jednom Velikom silom, ali je wena misija upuena u London uspela da za samo nekoliko meseci pridobije velike simpatije, vie poslanika u Parlamentu i ak objavi nekoliko kwiga o srpskom pitawu.

15

U srpskoturskim ratovima 161 Srbija nije imala mnogo sree: u prvi rat je ula prerano, a u drugi prekasno; i dok su je u prvom od potpunog poraza jedva spasile Velike sile, u drugom joj Rusija nije dala prilike da iskoristi sve tekovine pobede, koju je ova Velika sila smatrala pre svega svojom. Velika istona kriza (151) otvorila je vreme u kom je Balkan postao stalna pozornica na kojoj se odvijao tihi evropski sukob. Kako je to lucidno primetio Roxer Midlton, stabilnost i napredak Velikih sila esto je bilo mogue objasniti wihovom sposobnou da izvezu svoje krize. Velika istona kriza pokazala je kako ravnotea izmeu Velikih sila moe zavisiti od opstanka Osmanskog carstva, zaposedawa Kipra ili Bosne ili Grdelike klisure ija budunost i jednog Bizmarka moe da iznervira. Sa sticawem nezavisnosti 1. Srbija je vie nego ikada pre postala politiki i ekonomski upuena na AustroUgarsku u iju je interesnu sferu upravo bila ula. Verovatno je razdobqe izmeu 1. i 1903. bilo najdue vreme postojane spoqne politike. Meutim, tada kada je Evropom zavladao mir, a Srbija ula u vreme borbe za parlamentarnu vladu, wena spoqna politika je vie nego ikada zavisila od vladara. Dva posledwa Obrenovia bila su podlona iznad svega svojim vie nego nepredvidivim udima, tim udima oni sami nisu vladali, ali su zato na wih esto uticali poslanici Velikih sila.

Srpski diplomatski kor bio je malobrojan i siromaan, ali su ga naroito krajem 19. veka, i

16

nili veliki qudi. Diplomate male Srbije znale su da privuku dobronamernu pawu inostranstva. Pre 1914. Srbija nita nije inila bez sporazuma sa nekom od Velikih sila: za zamisli Garaaninovog Naertanija Britanci su po wegovoj eqi znali ve devet godina po wegovom nastanku, mnogo godina pre nego to je za wega doznala zvanina Srbija, dok ga je zloglasnim uinila austrougarska propaganda tek u narednom veku. Srpske diplomate bile su cewene zbog svog obrazovawa i odanosti: ustavobraniteqski prvak Avram Petronijevi je tako bio vie cewen u Carigradu nego u Beogradu, dok su note Jovana Marinovia na francuskom izazvale divqewe jednog Gorakova. Godine 1903. u Srbiji je promewena dinastija a vojska se domogla velike moi, ali je zemqa bila u stawu da odoli u tri teka diplomatska rata. Tako su u zavaenoj Evropi ije su Velike sile nastojale da izbegnu poetak svetskog rata, srpski politiari uspeli da u dva carinska rata zadobiju mnoge prijateqe, meu kojima ak Nemaku, dok su iz Aneksione krize (1901909) znali da se na vreme povuku i prihvate sve wene posledice. Kada su 1912. vojske balkanskih drava pole u rat sa Osmanskim carstvom, taj je rat pripremqen pridobijawem Francuske i Rusije, privlaewem francuskog kapitala u Srbiju i ak kontaktima sa uticajnim francuskim masonskim loama.

Srbija je iz dva balkanska rata izala kao najmonija drava Balkana. Takav poloaj doveo ju je u novi sukob sa AustroUgarskom koji je tada

1

neminovno vodio u rat. Sam Pai je, meutim, poputao ultimatumu AustroUgarske sve dok nije postao siguran da e Antanta zatititi Srbiju. Istina, Pai je tokom Julske krize 1914. bio vie zauzet izbornom kampawom, ali su i tri prijateqske Velike sile sticajem okolnosti od reda ostale bez poslanika u Beogradu pred sam poetak rata. Tokom rata Srbija je uspela da i pored najteih stradawa pridobije naklonost mnogih evropskih drava. Vieni srpski naunici Stanoje Stanojevi, Jovan Cviji i Quba Stojanovi zastupali su po nalogu Srbije wene interese sa katedri u Sankt Petersburgu, Kejmbrixu i Sorboni.

Kada je 191. osnovana Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca, inilo se da je prolo vreme mukotrpnog preivqavawa drave okruene nenaklowenim Velikim silama. Srpski politiari su pamtili kako je kongres u Parizu 156. reavao sudbinu Srbije bez wenog znawa i nisu zaboravili kako je Jovan Risti 1. u Berlinu ostavqen da eka u hodniku ispred sale u kojoj su o granicama na koje je trebalo da se vrate pobednike srpske armije pregovarali oni koji nisu ratovali. Upravo zato je Nikola Pai pustio da ga u predvorju hotela, u kom je srpska delegacija boravila za vreme pregovora o miru 1919, neko vreme eka Dravni sekretar SAD lino.

Velika i vienacionalna jugoslovenska drava pronala je posle 1919. mir sa susedima, od kojih je, osim Italije, odreda bila vea. Cena mira

1

bio je gubitak unutraweg spokoja. Jugoslovenske vlade su se mewale vrtoglavo, u proseku skoro dva puta godiwe. Velike sile su uticale na odluku o poloaju i ureewu takve drave: bila je unitarna zato to niti jedna drava oko Nemake nije bila federalna, ostala je tradicionalni politiki saveznik nezainteresovanog Zapada i u situaciji u kojoj je postala ekonomski satelit Treeg rajha. Mala Antanta i bezuspeni eksperimenti sa Balkanskim paktom samo su prikrivali iwenicu da je Jugoslavija usamqena i duboko podeqena drava. Zato je i bila najvea rtva Drugog svetskog rata na Balkanu. Kada je posle okupacije i revolucije jugoslovenska drava obnovqena kao komunistika, nala se sada na granici podeqene Evrope. Podeqena jo na Jalti, ona je ve 194. izabrala da bude neutralna, na taj nain vezavi svoju sudbinu za blokovski svet. Iako zavisna od SAD i Sovjetskog Saveza, socijalistika Jugoslavija stvorila je sopstveni program svetske politike poznat kao nesvrstanost. Istorijski izvori govore da je nesiguran poloaj Jugoslavije bio vie nego jasan savremenim tvorcima svetske politike. Tako je u razgovorima Hruova i Josipa Broza 1961. prvi ustvrdio kako e sa padom zida koji upravo u to vreme podelio Berlin propasti i Jugoslavija, dok je drugi pravdao osnivawe organizacije nesvrstanih kao jedinu mogunost da socijalizam prodre u zemqe kakve su Egipat ili Indija.

Tako je u oima Velikih sila pretvarawe Srbije u Jugoslaviju ovu dravu, koja je esto bila

19

izvor nemira, uinilo mestom nemira. Kada se ta drava raspala 1992, Srbija je ponovo postala remetilaki faktor u sasvim drugaijem odnosu snaga. Srpske politike elite u proteklih petnaest godina nisu znale nita drugo do da pokuavaju da obnove politiku koju je vodila socijalistika Jugoslavija, pritom su bile nesvesne iwenice da su za nae vreme korisnije pouke iz 115. nego iz 1945. godine.

20