Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti · 1 univerzitet u novom sadu ekonomski fakultet u subotici odeljenje u novom sadu seminarski rad iz predmeta: bankarsko, berzansko

1

UNIVERZITET U NOVOM SADU EKONOMSKI FAKULTET U SUBOTICI

ODELJENJE U NOVOM SADU

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: BANKARSKO, BERZANSKO PRAVO I HARTIJE OD VREDNOSTI

TEMA: CENTRALNI REGISTAR, DEPO I KLIRING HARTIJA OD VREDNSTI

Mentor: Student master studija: Prof. dr Miroslav Vitez Dajana Vindžanović V304/07

Novi Sad, jun 2008. godine.

2

CENTRALNI REGISTAR, DEPO I KLIRING

HARTIJA OD VREDNOSTI

Rezime: Centralni registar hartija od vrednosti igra značajnu ulogu u poslovanju sa hartijama od vrednosti. Svetska meñunarodna zajednica koja funkcioniše na tržišnim principima uveliko koristi pogodnosti Cenralnog registra hartija od vrednosti kao institucije koja vodi jedinstvenu evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti i evidenciju o pravima iz tih hartija, kao i pravima trećih lica na hartijama od vrednosti. Centralni registar hartija od vrednosti je skoro osnovan kod nas i u ovom radu biće objašnjen značaj, ciljevi i funkcija registra i kliringa hartija od vrednosti. Ključne reči: centralni registar hartija od vrednosti, depo i kliring hartija od vrednosti. Abstract: Central register of securities plays significant role in business with securities. World international community wich works on market principles uses advantages of Central register of securities as institution wich manages unique evidence of legal holders of securities, evidence about rights from those papers and rights of third party on securities. Central register of securities is recently found in our country and in this paper I will explain significance, objectives and functions of central register and clearing of securities. Key words: central register of securities, depot and clearing of securities.

UVOD Pre formiranja Centralnog registra hartija od vrednosti tržište hartija od vrednosti je funkcionisalo u problematičnom okruženju zbog neblagovremene i ponekad nepostojeće evidencije o transakcijama hartija od vrednosti i neusaglašenih baza podataka. Meñutim, sistem Centralnog registra hartija od vrednosti je svojim instrumentima funkcionisanja doprineo sreñivanju odnosa u domenu transakcija i evidencije hartija od vrednosti. Projekat konstitucije Centralnog registra hartija od vrednosti formalno je započet u proleće 2002. godine i pošto je pored registra hartija od vrednosti podrazumevao i objedinjavanje klirinške funkcije, dobio je radni naziv «Beokliring» po ugledu na «Euroclear». Iako je postojao kao organizacioni deo Narodne banke Srbije od 19.11.2001. godine, Centralni registar hartija od vrednosti kao samostalna institucija osnovan je 10.12.2003. godine izdvajanjem iz Narodne banke Srbije kao i prenosom baze podataka o vlasnicima akcija iz Agencije za privatizaciju – Privremenog registra u januaru 2004. Godine (prema [2]). Centralni registar hartija od vrednosti nastoji da bude baza podataka registrovanih akcija, obveznica i svih drugih hartija od vrednosti koje su do sada emitovane kod nas. Sledeća karika je Berza na kojoj se odvija trgovanje harijama od vrednosti i nakon toga povratne informacije s Berze da bi se krug ponovo zatvorio preknjižavanjem u Centralnom registru.

3

Slika1. ELEKTRONSKA RAZMENA PODATAKA

IZVOR: www.crhov.co.yu

Šta akcionari dobijaju činjenicom da je zaživeo Centralni registar? Akcionari dobijaju apsolutnu vlasničku garanciju, imaju vlasničke račune hartija od vrednosti i na tim kontima su evidentirane sve hartije od vrednosti koje poseduju, bilo da su to obveznice, akcije, trezorski zapisi, bilo da su to kratkoročne hartije od vrednosti. Znači, sada svaki vlasnik ima svoj račun s imenom i prezimenom, matičnim brojem i sve hartije koje poseduje su evidentirane na jednom jedinom računu. Dalju elaboraciju Centralnog registra hartija od vrednosti vršićemo kroz definisanje pojma, pravila poslovanja Centralnog registra formiranja i voñenja Centralnog registra, ciljeva i zadataka Centralnog registra hartija od vrednosti, članstva,značaja upisa u Centralni registar hartija od vrednosti, vrste hartija od vrednost koje su registrovane u Centralni registar hartija od vrednosti, kvantitativnih i grafičkih prikaza poslovanja CRHOV i perspektiva daljeg razvoja Centralnog registra hartija od vrednosti.

4

1. POJAM CENTRALNOG REGISTRA HARTIJA OD VREDNOSTI Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti jeste institucija koja vodi jedinstvenu evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti i evidenciju o pravima iz tih hartija, kao i o pravima trećih lica na hartijama od vrednosti. Centralni registar hartija od vrednosti obavlja i poslove kliringa i saldiranja1 transakcija zaključenih sa hartijama od vrednosti, odnosno vrši prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti istovremeno sa plaćanjem tako da ne može da se dogodi situacija u kojoj neko proda hartiju od vrednosti i ne dobije novac. Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti a. d. Beograd je institucija na finansijskom tržištu, čiji je osnovni zadatak da vodi evidenciju o vlasnicima hartija od vrednosti, da vodi evidenciju o pravima koja proizilaze iz hartija od vrednosti (npr. pravo glasa, pravo na isplatu dividende, pravo na isplatu kamate), kao i da vrši prenos vlasništva sa prodavca na kupca. Pored toga, zaloga, odnosno založno pravo trećih lica na hartijama od vrednosti se konstituiše upisom u Centralni registar hartija od vrednosti. Ovo je veoma dobar način za otklanjanje rizika banaka u procesu kreditiranja, naročito zbog toga što se u slučaju neblagovremenog izvršenja obaveza dužnika, založene hartije od vrednosti mogu lako prodati (bez sudske procedure). U Centralnom registru je napravljen indirektan holding, što znači da svi klijenti otvaraju račune preko članova Centralnog registra. Svi korisnici prelaze u ruke korporativnih agenata - članova Centralnog registra koji će im elektronskim putem otvarati račune. U potpunosti je eliminisano kašnjenje u saldiranju, znatno redukovan rizik saldiranja, a transakcioni troškovi dovedeni na prihvatljiv nivo. Pouzdanost i efikasnost sistema je privukla i nove emitente tako da se pored obveznica stare devizne štednje i blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije, od aprila 2003. godine u Centralnom registru hartija od vrednosti se vrši registracija i primarna prodaja kratkoročnih hartija od vrednosti koje emituje Republika Srbija – obveznice Trezora. Centralni registar hartija od vrednosti je osnovan kao institucija za potrebe razvoja finansijskog tržišta u Srbiji. Njegovo poslovanje obuhvata registraciju različitih vrsta hartija od vrednosti u koje spadaju: obveznice, blagajnički zapisi i akcije koje nastaju iz procesa privatizacije koji se odvija u Srbiji. Razvoj finansijskog tržišta uticao je na organizacionu strukturu Centralnog registra hartija od vrednosti. Usvojeni Zakon o tržištu hartija od vrednosti (koji se primenjuje od maja 2003. godine) definiše Centralni registar kao nezavisnu instituciju i akcionarsko društvo, u kojem je 51% akcija u vlasništvu države. Statutom registra definisan je novčani deo osnovnog kapitala Centralnog registra u iznosu od 47.000.000 dinara, koji je podeljen na 4700 običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti od 10.000 dinara. Organi upravljanja Centralnog registra su: Skupština akcionara, Upravni odbor i Generalni direktor koji obavljaju aktivnosti koje su propisane u Statutu (prema [9]).

1 Kliring i saldiranje – radnje koje se obavljaju nakon realizacije naloga kupovine i prodaje, odnose se na meñusobno poravnavanje obaveza i potraživanja, kao i prenos prodatih hartija od vrednosti sa starog na novog vlasnika i istovremeno prenos novca sa računa kupca na račun bivšeg vlasnika hartija od vrednosti.

5

Poslovi Centralnog registra hartija od vrednosti obuhvataju: otvaranje emisionih računa, otvaranje računa hartija od vrednosti za fizička i pravna llica, preknjižavanje hartija od vrednosti sa računa prethodnog na račun novog vlasnika, registrovanje prava trećih lica na hartije od vrednosti (npr. prava zaloge itd.), kao i obavljanje poslova kliringa i saldiranja hartija od vrednosti i novčanih transakcija nastalih po osnovu trgovanja sa hartijama od vrednosti (prema [7]).

2. PRAVILA POSLOVANJA CENTRALNOG REGISTRA, DEPOA I KLIRINGA H.O.V.

Na osnovu Zakona o tržistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i na osnovu Statuta Centralnog registra, depoa i kliringa h.o.v. Upravni odbor Centralnog registra, depoa i kliringa h.o.v. donosi Pravila poslovanja Centralnog registra, depoa i kliringa h.o.v.. Centralni registar, depo i kliring h.o.v. jeste akcionarsko društvo koje obavlja poslove jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima h.o.v. i o pravima iz tih hartija, zatim o pravima trećih lica na h.o.v., kao i poslove obračuna i poravnanja obaveza i potraživanja u h.o.v. i novcu nastalnih na osnovu poslova sa h.o.v. (kliring i saldiranje). Centralni registar obavlja i druge poslove u skadu sa odredbama Zakona o tržištu h.o.v. i drugih finansijskih instrumenata.

Pravilima poslovanja Centralnog registra propisuju se: poslovi koje obavlja Centralni registar, način otvaranja i vodjenja računa h.o.v., način otvaranja i vodjenja računa članova CR, nacin kliringa i saldiranja obaveza i potraživanja u h.o.v. i novcu nastalih na osnovu zaključenih poslova sa h.o.v., nacin prenosa vlasništva i drugih prava iz h.o.v., kao i sadržina naloga za prenos prava iz h.o.v., način upisa prava trećih lica na h.o.v. kao i sadržina naloga za upis prava trećih lica na h.o.v., način vršenja korporativnih radnji, način formiranja i korišćenja garantnog fonda i drugi način otklanjanja rizika u slucaju neizvršenja obaveza člana CR, način čuvanja h.o.v. i druga pitanja o radu Centralnog registra (prema [2]).

6

3. POSLOVI CENTRALNOG REGISTRA HARTIJA OD VREDNOSTI

U Centralnom registru hartija od vrednosti se obavljaju sledeci poslovi:

� voñenje šifarnika vrsta hartija od vrednosti i dodeljivanje ISIN2 broja i CFI koda3; � voñenje registra izdavaoca hartija od vrednosti; � voñenje i evidencija hartija od vrednosti na računima emitenata; � voñenje i evidencija računa hartija od vrednosti članova Centralnog registra i njihovih klijenata; � upis prava trećih lica na hartijama od vrednosti; � čuvanje materijalizovanih hartija od vrednosti; � voñenje novčanih računa članova Centralnog registra; � uknjižavanje materijalizovanih hartija od vrednosti u dematerijalizovanoj formi; � kliring i saldiraje obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti i novcu nastalih na osnovu zaključenih poslova sa hartijama od vrednosti; � prenos vlasništva na hartijama od vrednosti; � uknjižavanje hartija od vrednosti na emisioni račun i račune hartija od vrednosti članova i njihovih klijenata na osnovu dostavljenih knjiga ili registara hartija od vrednosti; � izrada i dorada softverskih aplikacija kod poslova Centralnog registra; � isplata kupona i glavnice obveznica o roku dospeća, isplata dividendi, davanje jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima hartija od vrednosti i druge korporativne radnje; � obračun poreza na prenos apsolutnih prava na hartijama od vrednosti u skladu sa zakonom koji reguliše poreze na imovinu; � isplata obveznica devizne štednje Republike Srbije i obveznica za privredni razvoj Republike Srbije o roku dospeća; � saradnja sa meñunarodnim organizacijama koje se bave poslovima registracije, kliringa i saldiranja hartija od vrednosti i novca po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti; � i drugi poslovi u vezi sa hartijama od vrednosti u skladu sa zakonom (prema [2]).

2 ISIN broj - (International Securities Identification Number) sastoji se od kombinacije niza slovnih znakova i brojeva, kojima se identifikuju zemlje izdavanja hartija od vrednosti, izdavalac, vrsta hartije od vrednosti i druga bitna obeležja te hartije.

3 CFI kod- (Classification of Financial Instruments) oznaka hartija od vrednosti odreñenog izdavaoca iz koje zakoniti imaoci tih hartija ostvaruju svoja prava, s obzirom na klasu, odnosno seriju tih hartija. CFI kod se sastoji od niza slovnih znakova kojima se identifikuju vrsta hartija od vrednosti, pojedinačna prava iz te hartije i druga bitna obeležja, na način propisan «Šifarnikom vrsta hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata».

7

4. FORMIRANJE I VO ðENJE CENTRALNOG

REGISTA HARTIJA OD VREDNOSTI Formiranje i voñenje Centralnog registra hartija od vrednosti sastoji se od elektronskog upisa hartija od vrednosti (koji glase na ime) odobrenjem računa vlasnika, uz istovremeno zaduženje računa emitenta. Registrovanje hartija od vrednosti zasniva se na zahtevu i nalogu emitenta sa odgovarajućom originalnom dokumentacijom, koja se proverava pre upisa tih hartija na račun emitenta.

5. POSTUPAK OTVARANJA RA ČUNA U CENTALNOM REGISTRU HARTIJA OD VREDNOSTI

Poslovanje Centralnog registra hartija od vrednosti se bazira na principu indirektnog pristupa, što znači da krajnji korisnici (izdavaoci hartija od vrednosti i vlasnici) zaključuju ugovor sa članovima Centralnog registra hartija od vrednosti, a oni pružaju usluge iz nadležnosti Centralnog registra hartija od vrednosti. Te usluge obuhvataju otvaranje i administriranje računa hartija od vrednosti, izdavanje izvoda sa računa, davanje naloga Centralnom registru hartija od vrednosti za sprovoñenje željenih radnji u ime svojih klijenata. To znači da vlasnici ne mogu direktno otvoriti račun u Centralnom registru hartija od vrednosti, već to za njih radi jedan od članova Centralnog registra hartija od vrednosti. Za otvaranje računa je potrebno doneti ličnu kartu ili neku drugu identifikacionu ispravu iz kojih član Centralnog registra hartija od vrednosti unosi informacije u bazu podataka i otvara račun klijentu. Postoje dve vrste evidentiranja prometa hartija od vrednosti posle njihovog registrovanja:

� Prva vrsta je preknjižavanje hartija od vrednosti (prenos vlasništva) izmeñu računa starog i računa novog vlasnika. Postoji više osnova za prenos vlasništava i to: 1) kupoprodaja hartija od vrednosti koja je zaključena na berzi (na osnovu zaključnice sa berze i naloga za preknjižavanje člana Centralnog registra hartija od vrednosti), 2) po osnovu kupoprodaje koja je zaključena van berze (na osnovu ugovora, tj. naloga za preknjižavanje člana Centralnog registra hartija od vrednosti), 3) po osnovu pravnog sledbeništva, nasleña, sudske odluke ili u drugim slučajevima utvrñenim zakonom (na osnovu naloga za preknjižavanje člana Centralnog registra hartija od vrednosti koji je dat na osnovu pravosnažnog akta nadležnog organa); � Druga vrsta je preknjižavanje hartija od vrednosti izmeñu računa istog vlasnika. Ovde vlasnik hartija od vrednosti može te hartije prenositi sa svog vlasničkog računa na svoj trgovački račun kod člana Centralnog registra hartija od vrednosti. Svoje hartije od vrednosti vlasnik može preneti kod jednog ili više članova Centralnog registra hartija od vrednosti, ali jednu hartiju može preneti samo na jedan račun kod jednog člana Centralnog registra hartija od vrednosti. Prenos hartija može se vršiti i na založni račun vlasnika (na osnovu ugovora o zalozi koji podnosi članu Centralnog registra hartija od vrednosti). Preknjižavanje hartija od vrednosti vrši se na osnovu naloga koji član Centralnog registra dostavlja Centralnom registru hartija od vrednosti, uz podnošenje članu Centralnog registra odgovarajuće dokumentacije od strane klijenta.

8

6. ČLANSTVO

Članstvo u Centralnom registru hartija od vrednosti predviñeno je samo za pravna lica, sa kojima se zaključuje Ugovor o članstvu u Centralnom registru hartija od vrednosti i to: berzanski posrednici, brokersko-dilerska društva, banke, banke ovlašćene za obavljanje brokersko-dilerskih poslova, banke koje su investitori ovlastili da rade za njihov račun (kastodi banke4), društva za upravljanje fondovima, strane klirinško depozitne organizacije, Republika Srbija i Narodna banka Srbije.

Danas, Centralni registar hartija od vrednosti ima preko 100 svojih članova, banaka i brokersko-dilerskih društava. Ovi članovi mogu otvarati podračune za svoje klijente koji mogu biti fizička i pravna lica. Ćlanstvo ne postoji po osnovu emitovanja i registrovanja hartija od vrednosti, ali se i emitentima i vlasnicima pružaju odgovarajuće usluge.

Postoje dve vrste članstva: klirinško i neklirinško. Klirinški član daje nalog Centralnom registru hartija od vrednosti za saldiranje hartija od vrednosti, saldiranje novčanih obaveza i potraživanja nastalih po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti, kao i prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti bez plaćanja (na osnovu ugovora, sudskog rešenja i drugih zakonom propisanih važećih dokumenata). Neklirinški član vrši prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti bez plaćanja (na osnovu ugovora, sudskog rešenja i drugih zakonom propisanih važećih dokumenata). Neklirinški član je u obavezi da zaključi ugovor sa klirinškim članom koji će za njega i njegove klijente vršiti kliring i saldiranje zaključenih transakcija. Da bi postao član Centralnog registra hartija od vrednosti bilo koje vrste (klirinški ili neklirinški) podnosilac zahteva je u obavezi da uplati u Garantni fond Centralnog registra hartija od vrednosti iznos od 40 000 evra za obezbeñenje izmirivanja novčanih obaveza nastalih po osnovu trgovanja hartijama od vrednosti. Učlanjenje u Centralni registar hartija od vrednosti uslovljeno je tehničkom opremljenošću budućeg člana koji mora biti opremljen kompatibilnim softverom i odgovarajućom zaštitom svih podataka, što je regulisano meñunarodnim standardima u trgovanju hartijama od vrednosti.

4 Kastodi banka – je banka koja ima dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje delatnosti voñenja računa hartija od vrednosti za račun klijenata i postupanja po nalogu klijenata u vezi poslovanja sa hartijama od vrednosti u skladu sa odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

9

Članstvo je jedinstveno za sve članove Centralnog registra hartija od vrednosti i članovima se pružaju jedinstvene usluge. Za svoje članove Centralni registar hartija od vrednosti izmeñu ostalog obavlja i sledeće poslove: izračunava ukupne novčane obaveze i potraživanja člana Centralnog registra hartija od vrednosti po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti zaključenih na organizovanom tržištu; utvrñuje stanje novčanih obaveza i potraživanja člana Centralnog registra hartija od vrednosti posle usklañivanja meñusobnih obaveza i potraživanja tog člana sa drugim članom Centralnog registra; direktno izvršava obaveze prenosa i preknjižavanja hartija od vrednosti i novca i omogućava direktan uvid u stanje hartija od vrednosti na računima člana Centralnog registra i njigovih klijenata, kao i uvid u stanje na novčanim računima članova. Sledi tabelarni pregled 13 banaka, 18 banaka sa ovlašćenjima brokera i 74 brokersko- dilerskih društava članova Centralnog registra H.O.V.: Tabela1. Pregled banka i brokersko-dilerskih društava članova Centralnog registra h.o.v. Banke

AIK BANKA NIKOLE PAŠIĆA 42 NIŠ 018/507-410

ERSTE BANK AD NOVI SAD Bulevar Mihajla Pupina 3 Novi Sad 021/527-733 527-125

FINDOMESTIC BANKA AD BEOGRAD KOSOVSKA 10 BEOGRAD 011/3331 763

HYPO ALPE-ADRIA BANK AD BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6 NOVI BEOGRAD 222 63 36 222 63 24

JUBMES BANKA A.D.BEOGRAD BULEVAR ZORANA ðINðIĆ-a 121 NOVI BEOGRAD

2205-500

KBC BANKA AD BEOGRAD POŽEŠKA 65B BEOGRAD 011/354-830

MEBA-CA GROUP AD NOVI SAD Braće Ribnikara 4-6 Novi Sad 021-4876-876

NLB CONTINENTAL BANKA AD N.SAD TRG MLADENACA 1-3 NOVI SAD 021/615-500

NLB LHB BANKA BEOGRAD AD KRALJA PETRA I 9 BEOGRAD 3020-345

PIRAEUS BANK A.D. KOLARČEVA 1 BEOGRAD 3024054 3024068

PROCREDIT BANK A.D. BEOGRAD Bulevar Despota Stefana BEOGRAD 2077-917 2077-915

SRPSKA BANKA AD BEOGRAD Savska 25 BEOGRAD 644-854

UNIVERZAL BANKA AD FRANCUSKA 29 BEOGRAD 3022-867

Banke sa ovlašćenjima brokera

ALPHA BANK SRBIJA A.D. KRALJA MILANA 11 BEOGRAD 330-2734 3344-892

BANCA INTESA AD BEOGRAD MILENTIJA POPOVIĆA 7B NOVI BEOGRAD 201-3622 201-3621

10

201-3615

ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK Nemanjina 32 ČAČAK 032/320-657 348-146

CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC KRALJA PETRA I 13 KRAGUJEVAC 034/360-685 331-971

EUROBANK EFG ŠTEDIONICA AD Kolarčeva 3 Beograd

KOMERCIJALNA BANKA AD Svetog Save 14 BEOGRAD 011/333-9030 333-9033

MARFIN BANK AD BEOGRAD DALMATINSKA 22 BEOGRAD 011/3306-300

METALS BANKA AD NOVI SAD Bulevar Cara Lazara 7a NOVI SAD 021/450-695 450-696

OTP BANKA SRBIJA AD NOVI SAD Kralja Aleksandra 8 NOVI SAD 021/525-447 021/47-24-464

PB AGROBANKA AD BEOGRAD Sremska 3-5 Beograd 011/20-21-100

POŠTANSKA ŠTEDIONICA BANKA AD KRALJICE MARIJE 3 BEOGRAD 011/3024-329 011/3024-598

PRIVREDNA BANKA AD PANČEVO TRG SLOBODE 2-6 PANČEVO

PRIVREDNA BANKA BEOGRAD AD Bul.Kralja Aleksandra70/III BEOGRAD 3816-516 3816-514 3816-515

RAIFFEISEN BANK AD BULEVAR ZORANA ðINðIĆA 64A NOVI BEOGRAD

011/3202-100 3026-700 22071-47

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA Bul.Zorana ðinñića 50a/b NOVI BEOGRAD 011/3011-586 2221-226 3011-483

UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. RAJIĆEVA 27-29 BEOGRAD 3204-576 3204-559

VOJVOðANSKA BANKA A.D. TRG SLOBODE 7/3 NOVI SAD 021/4886-705 4886-731

VOLKSBANK AD BEOGRAD Bulevar Mihaila Pupina 165g NOVI BEOGRAD 2013-208 2013-209

Brokersko-dilerska društva

AAA SECURITY BROKER AD BEOGRAD Topličin venac 14 BEOGRAD 011/263-87-07

AB INVEST A.D. BEOGRAD BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA bb BEOGRAD 011/3232-977 3033-891

AC BROKER KNEZ MIHAJLOVA 11/15 BEOGRAD 202-77-00

11

ALCO BROKER AD BEOGRAD POŽEŠKA 65 B BEOGRAD 011/30-50-722 30-50-723

ALFA BROKER A.D. BEOGRAD Bul.Arsenija Čarnojevića 74/5 NOVI BEOGRAD 011/2129-689 2129-695

AS-FINANCIAL CENTER AD ČIKA LJUBINA 15 BEOGRAD 2622-266 3281-419

ATHENA CAPITAL AD BEOGRAD Uskočka 8 BEOGRAD 011/2631-854

ATLAS BROKER A.D. NUŠIĆEVA 15 BEOGRAD 011/3248-405 3233-170

BDD SINTEZA INVEST GROUP A.D Omladinskih brigada 90a NOVI BEOGRAD 011/20 99 500 20 99 580

BDD TDK BROKER A.D.ČAČAK RAJIĆEVA 5/7 ČAČAK 032/340-610 032/340-611

BDD TEMA BROKER A.D. NOVI SAD Bulevar Osloboñenja 30a NOVI SAD 021/533-636 532-211 532-212

BELGRADE INDEPENDENT BROKER AD BULEVAR MIHAJLA PUPINA 117 NOVI BEOGRAD

011/311-62-43

BEO MONET A.D.BEOGRAD KNEGINJE LJUBICE 3 BEOGRAD 011/3033-563 3036-059

BEOPUBLIKUM A.D. OBILIĆEV VENAC 26 BEOGRAD 011/3345-171 3345-080

BONITET GRUPA AD BEOGRAD Kraljice Natalije 46-48 BEOGRAD 3628-433 3628-434 3628-435

BROKER NIŠ AD NIŠ DUŠANOV BAZAR KULA LOKAL 209 NIŠ 018-520-377 523-869 512-088

BROKER POINT A.D. BEOGRAD FRANCUSKA 6 BEOGRAD 011/2021-999

ČAČANSKI NEZAVISNI BROKERI AD Gradsko Šetalište bb ul.2,Fil.Bgd.Rajićeva 1,ul.2 ČAČAK

032/341-311 011/303-4082

CAPITAL BROKER A.D. RESAVSKA 21/5 BEOGRAD 3343-820

CITADEL SECURITIES A.D. VLADIMIRA POPOVIĆA 6 NOVI BEOGRAD 011/222-3666

CITY BROKER AD BEOGRAD NEBOJŠINA 8 Beograd 3836-913 3836-915

CONVEST A.D. NOVI SAD ZLATNE GREDE 7 NOVI SAD 021/422-081 524-653 6623-233

DANUBE SECURITIES BDD MITE RUŽIĆA 1 NOVI SAD

12

DELTA BROKER A.D. BEOGRAD MILENTIJA POPOVIĆA 7B NOVI BEOGRAD 011/201-2670

DIL BROKER AD BEOGRAD Terazije 43/4 BEOGRAD 011/3235-902

DUNAV STOCKBROKER AD BEOGRAD Kolarčeva 7/1 Beograd 3248-788

EAST WEST INVEST AD BEOGRAD Avalska 12 BEOGRAD 011/3089-816 2439-731 3836-901

ECOTEL AD BEOGRAD HADŽI-NIKOLE ŽIVKOVI ĆA 2 BEOGRAD 011/3030-307 3030-308

EMISSIO BROKER A.D. ZEMUN Karañorñeva 15/2 ZEMUN 3165-900 3165-901

ENERGO BROKER A.D. BUL. MIHAILA PUPINA 10 Z/1 NOVI BEOGRAD 311-52-62 2130-677 2145-670

EURO FINEKS BROKER AD Imotska 1 BEOGRAD 3096-920 3096-930 2464-624

FIDELITY BROKER AD VOJV. BRIGADA 17 NOVI SAD 021/4723-224 426-640 426-510

FIMA INTERNATIONAL A.D. TRG NIKOLE PAŠIĆA 5 BEOGRAD 3021-601 3021-627 3021-607

FIMAKS BROKER A.D. BEOGRAD Nemanjina 32/3 BEOGRAD 011/2643-022 3610-437

FIRST GLOBAL BROKERS AD VUKA KARADŽI ĆA 6 BEOGRAD 011/2638076 011/3285184

GALENIKA BROKER A.D. ZEMUN Masarikov trg 8a Beograd 011/3162-260 3161-666

GT BROKER A.D. BEOGRAD PARISKE KOMUNE 6 NOVI BEOGRAD 011/2607-714 2607-713

HOLDER BROKER AD BEOGRAD Bul. Mihajila Pupina 6 PC Ušće Novi Beograd 011/222-4131 222-4132 2129-256

HYPO ALPE-ADRIA-SECURITIES AD BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6 NOVI BEOGRAD 222-6811 222 6809 222 68 12

I2R BROKER BDD AD NOVI SAD Miletićeva 32 Novi Sad 021/472-89-29

ILIRIKA INVESTMENTS A.D Knez Mihajlova 11/15 Beograd 011/3301-000

IMTEL TRADE AD BEOGRAD BUL.MIHAJLA PUPINA 165 B NOVI BEOGRAD 011/3016-822 3016-823

13

INTERCAPITAL SECURITIES AD Vladimira Popovića 6/A105 NOVI BEOGRAD 212-98-31 212-98-32

INTERCITY BROKER AD MAKSIMA GORKOG 52 BEOGRAD 011/3083-100

INVESTBROKER AD DRAGOSLAVA JOVANOVIĆA 13/II BEOGRAD 3248-650

ITM MONET A.D. BEOGRAD Terazije 34 Beograd 011/3615-929

JORGIĆ BROKER AD BEOGRAD Bulevar Mihajla Pupina 10 Novi Beograd 3117835

JUBMES BROKER A.D. BEOGRAD Bulevar Zorana ðinñića 121 NOVI BEOGRAD 311-0275 2205-732 2205-733

KBC BROKER-U LIKVIDACIJI MILENTIJA POPOVIĆA 9 BEOGRAD 301-5658 301-5656

KBC SECURITIES BDD CINCAR JANKOVA 3 Beograd 011/2180-902 2180-856

KBK BROKER AD BEOGRAD Beogradska 52 Beograd 2434820 308-7670 308-7690

MAKLER INVEST A.D. BEOGRAD KOSOVSKA 17/I BEOGRAD 3345-351 3342-178

MAX-DILL AD BDD ČAČAK-FIL.BGD Centar Oaza, Vojvode Brane 18G, Beograd BEOGRAD

011/380-77-87 032/344-140

MEDIOLANUM INVEST AD Augusta Cesarca 24b Beograd 3670-385

MERIDIAN INVEST AD KOLARČEVA 7 BEOGRAD 011/3305-876

MMK INVESTMENTS A.D. NIS Nikole Pašića 36 I sprat NIŠ 018/521-951 521-925 526-056

MOMENTUM SECURITIES AD N.SAD Futoška 1a Novi Sad 021/6728-700 6728-667 6728-707

MULTIBROKER AD BEOGRAD KRALJA MILANA 17/I BEOGRAD 33411-58 32380-39 334-6127

MV INVESTMENTS AD Trg Marije Trandafil 7 Novi Sad 021/6612-788 011/2016-110

OLIMPIA INVEST AD BEOGRAD Bul. Arsenija Čarnojevića 54a/IV NOVI BEOGRAD 3110-970 2129-299 2129-872

PAN-BROKER A.D. IMOTSKA 1 BEOGRAD 011/2462-232

PLATFORMA A.D. Prizrenska 6/6 BEOGRAD 011/3629-712 3629-713

14

PROFESSIONAL STOCK BROKER AD MEKENZIJEVA 23 BEOGRAD 386-2266 383-7600

PROSPERA SECURITIES A.D. Knez Mihajlova 9 Beograd 011/202-3171

SABMONET AD BEOGRAD BUL.KRALJA ALEKSANDRA 219/II BEOGRAD 011/3821-002 3821-003 3821-004

SBD BROKER A.D. SUBOTICA Trg Cara Jovana Nenada 15/III SUBOTICA 024/558-275 024/20-809

ŠUMADIJA BROKER AD DR. ZORANA ðINðIĆA 15/A KRAGUJEVAC 034/303-011

SYNERGY CAPITAL AD Bulevar Mihajla Pupina 6 NOVI BEOGRAD 011/2200868

TANDEM FINANCIAL A.D. NOVI SAD Miroslava Antića 4 Novi Sad 021/425-777 021/425-192

TEZORO BROKER AD Strahinjića Bana 26 Beograd 2632-346 2632-057

TRUST BROKER A.D. Stražilovska 31 NOVI SAD 021/475-0846 475-0845

TRŽIŠTE NOVCA AD BEOGRAD Vojvode Milenka 40 BEOGRAD 3613-846 3613-958 3612-510

WESTERN BALKAN BROKER A.D. Molerova 64 Beograd 011/3444-784

IZVOR: www.crhov.co.yu

7. CILJEVI I ZADACI CENTRALNOG REGISTRA HARTIJA OD VREDNOSTI

Osnovni ciljevi i zadaci Centralnog registra hartija od vrednosti su sledeći:

� Održavanje integriteta, pouzdanosti, poverljivosti i sigurnosti podataka o vlasništvu za račun emitenta na jednoj i vlasnika hartija od vrednosti na drugoj strani; � Obezbeñivanje sigurnog, pravovremenog i ispravnog prenosa pravnog vlasništva na harijama od vrednosti u okviru računa koje Centralni registar hartija od vrednosti vodi putem elektronskog knjigovodstvenog upisa; � Obezbegivanje kliringa i saldiranja kako hartija od vrednosti, tako i novčanih transakcija nastalih po osnovu trgovanja sa hartijama od vrednosti; � Održavanje i razvoj sistema registrovanja, deponovanja i evidentiranja prometa hartijama od vrednosti; � Puna saradnja sa nadležnim državnim institucijama za hartije od vrednosti i institucijama za regulisanje tržišta tih hartija.

15

8. ZNAČAJ UPISA HARTIJA OD VREDNOSTI U CENTRALNI REGISTAR HARTIJA OD VREDNOSTI

U skladu sa članom 11. Zakona o tržištu hartija od vrednosti, prava vlasnika iz hartija od vrednosti nastaju u trenutku upisa tih hartija na njihov račun koji se vodi u Centralnom registru hartija od vrednosti. To znači da su vlasnici hartija od vrednosti u potpunosti zaštićeni, da u potpunosti mogu da ostvaruju svoja prava iz hartija od vrednosti tek nakon što su otvorili svoj račun hartija od vrednosti i nakon što su te hartije upisane na pomenute račune. Centralni registar hartija od vrednosti otvara i vodi sledeće račune hartija od vrednosti za emitente hartija od vrednosti:

� emisione račune za emisiju u toku, pri čemu se jedinstvena identifikacija emitovanih hartija od vrednosti odreñuje u skladu sa uputstvima Udruženja nacionalnih organizacija za dodeljivanje ISIN i CFI brojeva hartija od vrednosti (ANNA); � registarske račune emisija za okončane emisije.

Pored otvaranja i voñenja računa hartija od vrednosti za emitente hartija od vrednosti Centralni registar otvara i vodi sledeće račune hartija od vrednosti za članove Centralnog registra i njihove klijente:

� registarske račune vlasnika hartija od vrednosti (vlasnički račun), na kojima Centralni registar hartija od vrednosti vodi stanje hartija od vrednosti vlasnika; � račune trgovanja hartijama od vrednosti članova Centralnog registra hartija od vrednosti (trgovački računi), preko kojih se vodi trgovanje hartijama od vrednosti; � račune upravljanja (koji se koriste pri preuzimanju preduzeća); � založne račune na kojima se vode založene hartije od vrednosti.

Na kraju, Centralni registar hartija od vrednosti otvara i vodi sledeće novčane račune:

� devizne račune članova Centralnog registra hartija od vrednosti; � račune garantnih fondova članova Centralnog registra hartija od vrednosti i � obračunske dinarske račune članova Centralnog registra hartija od vrednosti.

Hartijama od vrednosti odreñenog emitenta najpre se dodeljuju identifikacione oznake – CFI (Classification of Financial Instruments) kod i ISIN (International Securities Identification Number) broj. CFI kod odreñuje vrstu hartije od vrednosti, a ISIN broj je jedinstveni identifikacioni broj te hartije. Posle dodele ovih identifikacionih oznaka sledi usaglašavanje i dopuna podataka o akcionarima (npr. dodaju se podaci o tačnoj adresi, ispravka matičnog broja), a nakon toga preduzeće se definitivno upisuje u bazu podataka Centralnog registra hartija od vrednosti. Zahtev za upis hartija od vrednosti u Centralni registar hartija od vrednosti može podneti svako zainteresovano lice, s tim što pre toga mora imati zaključen ugovor sa nekim od članova Centralnog registra hartija od vrednosti, koji istupaju pred tim registrom. To znači da pomenutu proceduru mogu inicirati kako uprava preduzeća, tako i akcionari, poverioci i zaposleni.

16

Ponuda za preuzimanje akcija odreñenog preduzeća predstavlja način da odreñeno lice, pravno ili fizi čko, stekne 25% ili više akcija sa pravom glasa odreñenog preduzeća. Nakon obaveštavanja, akcionari mogu prodati svoje akcije ponudiocu tako što će iste deponovati na račun depnovanih h.o.v. koji se otvara u CR h.o.v. Ponuda odobrena od strane Komisije za hartije od vrednosti ne može trajati manje od 21 dan, što je dovoljno dug period da svi akcionari koji to žele deponuju svoje akcije. Ako je ponuda za preuzimanje uspešno završena, obaveštenje o tome se takoñe dostavlja svim članovima CR h.o.v.. Isplata dividende se vrši na zahtev emitenta koji se podnosi preko člana CR h.o.v. i uz koji se prilaže Odluka emitenta o isplati dividende. CR h.o.v. novčana sredstva za isplatu prenosi članu kod koga je akcionar otvorio vlasnički račun, a član ta sredstva transveriše na račun akcionara u poslovnoj banci. Na ovaj način nije moguće da uprava preduzeća odlučuje kojim će akcionarima isplatiti dividendu a kojim neće, već svi akcionari moraju imati isti tretman.

9. PRISTUP PODACIMA O VLASNIŠTVU NAD H.O.V. I

ZAŠTIĆENOST PODATAKA U CENTRALNOM REGISTRU H.O.V.

Svaki član Centralnog registra hartija od vrednosti ima podatke vezane za svoje klijente i oni mogu dobiti svakog radnog dana podatke o stanju na njihovom računu hartija od vrednosti. Pored toga, Centralni registar hartija od vrednosti daje podatke o vlasnicima hartija od vrednosti samo u slučajevima predviñenim zakonom i podzakonskim aktima. Na primer, potpuna Knjiga akcionara sa identifikacionim podacima vlasnika, kao i sa podacima o broju akcija koje oni poseduju i broju glasova iz tih akcija, daje se emitentu za potrebe održavanja Skupštine akcionara. Meñutim, u slučaju objavljivanja Ponude za preuzimanje akcija odreñenog preduzeća ponudiocu se dostavlja isključivo spisak akcionara sa identifikacionim podacima vlasnika (ime, prezime i adresa), ali bez broja akcija koje poseduje svaki akcionar. Pristup informacionom sistemu Centralnog registra hartija od vrednosti je u potpunosti autorizovan. Ovaj pristup je moguć samo ovlašćenim licima koja su zaposlena kod članova Centralnog registra hartija od vrednosti, a koja na osnovu Ugovora o članstvu u Centralnom registru hartija od vrednosti poseduju digitalnu personalizovanu identifikacionu SMART karticu. SMART kartica kao bezbednosni medijum za čuvanje i obradu poverljivih kriptografskih parametara, garantuje tajnost podataka i onemogućava neovlašćenim licima pristup bazi podataka o vlasništvu. Ovu karticu Centralni registar hartija od vrednosti izdaje ovlašćenim licima članova, a po završenoj obuci za rad na softverskoj aplikaciji Centralnog registra hartija od vrednosti.

17

10. OBRAČUN TRGOVANJA HARTIJAMA OD VREDNOSTI Centralni registar hartija od vrednosti je pored registra i klirinška kuća koja svojim članovima i njihovim klijentima obezbeñuje sigurno saldiranje zaključenih poslova sa hartijama od vrednosti. Trgovanje na berzi iniciraju vlasnik i budući vlasnik hartija od vrednosti (investitor) svojim nalozima. Nakon inicijative prodavca i kupca prema njihovim brokerima, sledi aktivnost brokera, tj. trgovanje na berzi. Proces trgovanja na berzi obavlja se svakog radnog dana. Svaki dan trgovanja na berzi obračunava se posebno (trgovački dan). Proces obračuna se završava u Centralnom registru hartija od vrednosti trećeg dana (T+3) od dana trgovanja na berzi kada su u pitanju obveznice, dok u slučaju blagajničkih zapisa dan obračuna je dan trgovanja (T+0). Trgovanje podrazumeva: pogodbu, razmenu i usaglašavanje ugovora (zaključnica), kontrolu i korekcije eventualnih grešaka. Berza usaglašene zaključnice dostavlja Centralnom registru hartija od vrednosti, koji priprema i sprovodi kliring i saldiranje hartija od vrednosti i novca. Da bi neko kupovinom stekao hartije od vrednosti, on treba istovremeno da ih plati (Delivery versus Payment – isporuka istovremeno sa plaćanjem). Centralni registar hartija od vrednosti vrši jednom dnevno saldiranje hartija od vrednosti istovremeno sa plaćenjem (DVP), dok su preknjižavanja bez plaćanja (Free of payment) dostupna u toku celog radnog vremena. Samo za plaćene hartije od vrednosti Centralni registar hartija od vrednosti evidentira promenu vlasnika. Saldiranje je u dinarima za kupoprodajne transakcije sa akcijama, dok prodavac obveznica devizne štednje dobija evre tri dana nakon dana prodaje tih obveznica na berzi. Za trgovanje hartijama od vrednosti na berzi, Centralni registar hartija od vrednosti jemči za završetak saldiranja transakcija, jer u slučaju neizvršenja obaveza jedog od učesnika u transakciji on aktivira procedure za prinudno završenje saldiranja te transakcije. Za slučaj da u roku T+3 neko od članova Centralnog registra hartija od vrednosti ne izvrši plaćanje za obaveze po osnovu transakcija sa hartijama od vrednosti, Centralni registar hartija od vrednosti aktivira mehanizam garancije (garantni fond) u skladu sa prinudnim procedurama predviñenim u Uputstvu. Hartije koje su plaćene Centralni registar hartija od vrednosti preknjižava sa računa klijenta prodavca na račun klijenta kupca na njegov vlasnički račun u Centralnom registru hartija od vrednosti. Kliring i saldiranje hartija od vrednosti vrši se po bruto principu (na nivou klijenta), dok se klirnig i saldiranje novca vrše po neto principu (na nivou člana). Vanberzansko trgovanje odvija se po istim principima – DVP kao i berzansko trgovanje. Osnova preknjižavanja po osnovu vanberzanskog trgovanja je ugovor zaključen izmeñu dve ugovorne strane. Unos naloga za preknjižavanje vrši član Centralnog registra hartija od vrednosti kod kojeg se nalazi račun hartija od vrednosti nalogodavca. Preknjižavanje hartija, kao i kliring i saldiranje novca, vrše se na T+0, sem ukoliko nalog ne glasi na neki drugi datum (prema [7]).

18

11. VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI KOJE SU REGISTROVANE U CENTRALNOM REGISTRU HARTIJA OD VREDNOSTI

U Centralnom registru hartija od vrednosti registruju se:

� akcije preduzeća i banaka; � obveznice koje emituju preduzeća, banke i druge finansijske institucije; � zapisi Republike Srbije; � blagajnički zapisi Narodne banke Srbije; � obveznice R Srbije izdate za izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje grañana.

11.1 OBVEZNICE REPUBLIKE SRBIJE ZA IZMIRENJE OBAVEZA

PO OSNOVU DEVIZNE ŠTEDNJE GRAðANA

Zakon kojim se regulise izmirenje obaveza prema grañanima po osnovu devizne štednje – Zakon o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje grañana („Sluzbeni list SRJ“ br. 36/2002) – stupio je na snagu 4. jula 2002. godine i podrazumeva koverziju deviznih štednih uloga grañana u obveznice Republike Srbije. Obveznice glase na ime i prenosive su, izdaju se u nematerijalnom obliku (elektnoski zapisi), u seriji A bez kupona, sa rokovima dospeća svakog 31. maja u periodu od 2003. do 2016. godine, osim za 2002. godinu, koje su dospele za naplatu 26. avgusta 2002. godine. Konverziju deviznih štednih uloga u obveznice Republike Srbije vrše banke kod kojih je položena devizna štednja. Banke vrše konverziju tako što na devizne štedne uloge obračunavaju i pripisuju kamatu po stopi od 2 % godišnje do dana njihovog dospeća – 19. avgusta 2002. godine, taj iznos preračunavaju u evre po srednjem kursu koji važi na dan konverzije i utvrñuju pravo na obveznice Republike Srbije serije A koje dospevaju u periodu od 2002. godine do 2016. godine. Vrednost izvršene konverzije evidentira se u štednim knjizicama, a deviznom štediši se o tome uručuje potvrda i istovremeno otvara račun h.o.v., kao podračun računa h.o.v. banke člana Centralnog registra h.o.v. koji se vodi u Centralnom registru h.o.v. CRHOV vrši preknjižavanje tih obveznica u slučajevima:

� trgovanja obveznicama na berzi, � promene vlasništva obveznica ban berze (trgovanje, posebni ugovori, nasleñe itd.) � promene sa jednog na drugi račun istog vlasnika (trgovački račun, založni račun), � promene člana kod kojeg se vode računi jednog vlasnika.

Odlukom o bližim uslovima i načinu vršenja konverzije deviznih depozita grañana oročenih kod Dafiment banke a.d. Beograd i Jugoskandika, donetom na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po ugovorima o deviznim depozitima grañana oročenim kod Dafiment banke a.d. Beograd, u likvidaciji i po deviznim sredstvima grañana položenim kod Banke privatne privrede Crne Gore d.d. Podgorica („Službeni list SRJ“, broj 36/2002). Vlada Republike Srbije je predvidela bliže uslove i način vršenja ove konverzije. Radi regulisanja javnog duga Savezne Republike Jugoslavije iz člana 1. tog zakona, koji je postao dug Republike Srbije i Republike Crne Gore, Republika Srbija i Republika Crna Gora su emitovale obveznice koje glase na evro.

19

Pomenute obveznice emituju se u nematerijalnom obliku, bez kupona, pojedinačno za svaku godinu, i registruju se kod Narodne banke Srbije – Centralnog registra h.o.v.. Obveznice glase na ime i prenosive su, a isplaćuju se u evrima ili, na zahtev vlasnika tih obveznica u dinarima. CRHOV ima obavezu registracije tih obveznica na osnovu podataka koje mu dostavljaju ovlašćene banke. Vrednost izvršene konverzije depozita u obveznice registruje se u CRHOV na računu hartija od vrednosti, a deponentu se o tome uručuje potvrda. Na osnovu racuna otvorenog u CR h.o.v., deponent ostvaruje prava po osnovu obveznica i to isplatu u rokovima dospeća utvrñenim zakonom, isplatu pre roka dospeća na osnovu odredaba odgovarajućeg zakona, prenos vlasnistva, trgovinu i druga prava. Tabela 2. i Grafik 1. Pregled konvertovane devizne štednje u obveznice Republike Srbije i vanberzansko trgovanje obveznicama za period od 26.08.2002. do 25.06.2008.

Obim konvertovane devizne štednje u obveznice RS po serijama

Opis ISIN Tiker Obim konverzije (EUR)

Obveznice RS serije A 2002 RSMFRSD60544 ARS2002 106.867.694,00















IZVOR: www.crhov.co.yu Ukupno: 3.576.083.960,00

20

Tabela 3. i Grafik 2. Pregled OTC trgovanja obveznicama devizne štednje RS po serijama za period od 26.08.2002. do 25.06.2008.

OTC trgovanje obveznicama devizne štednje RS po serijama

Opis ISIN Tiker OTC trgovanje (EUR)

Obveznice RS serije A 2002 RSMFRSD62078 ARS2002 85,00















IZVOR: www.crhov.co.yu Ukupno: 3.654.425.962,00

21

11.2 BLAGAJNICKI ZAPISI KOJE EMITUJE NARODNA BANKA SRBIJE

Početkom aprila 2002. godine Narodna banka prvi put je registrovala u Centralni registar h.o.v. emitovane blagajnicke zapise. Blagajnicki zapisi su kratkoročne h.o.v. koje glase na donosioca. Njih mogu kupovati banke i druge finansijske organizacije. Emitovani su u serijama, zavisno od njihovih rokova dospeća, koji se kreću od 15 do 180 dana od dana emitovanja. Zavisno od roka dospeća, utvrñena je i različita kamata, koja se obračunava konformnom diskontnom metodom na godišnjem nivo. Blagajnički zapisi se emituju u apoenu od 100.000 dinara. Kamata se plaća o roku dospeća. U skladu sa Odlukom o emisiji blagajničkih zapisa, koju je donela Narodna banka, Centralni registar h.o.v. uknjižava te hartije i otvara emisione račune za NBS, gde se one registruju (sortiranje po serijama, nominalnoj vrednosti i rokovima dospeća). Centralni registar h.o.v. takoñe knjiži založna prava po tim hartijama i vrši njihovo preknjižavanje na račune banaka koje su ih otkupile.

11.3 DRŽAVNI ZAPISI KOJE EMITUJE REPUBLIKA SRBIJA

Državni zapisi Trezora Ministarstva finansija Republike Srbije kratkoročne su h.o.v. čiji rok dospeća iznosi 91 dan. Način i uslovi prodaje tih hartija ureñeni su Uredbom Vlade Republike Srbije o bližim uslovima i načinu prodaje hartija od vrednosti Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 34/03). Ovom uredbom je predviñeno da se primarna prodaja tih hartija obavlja putem aukcije, koja se obavlja preko Centralnog registra h.o.v., koji je i agent plaćanja Republike Srbije. Učesnici na aukciji mogu biti samo članovi Centralnog registra h.o.v. koji ispunjavaju i druge uslove predviñene Uredbom, a preko njih te hartije mogu kupovati i sva druga pravna i fizička lica.

22

Na osnovu pomenute uredbe, ministar finansija je učesnicima uputio javni poziv za kupovinu državnih zapisa koje emituje Republika Srbija, u kome je utvrñena vrednost emisije, nominalna vrednost pojedinačnog zapisa, kao i sam postupak aukcije. Aukcija se odvija na osnovu javnog poziva5 za kupovinu državnih zapisa tako što članovi, u svoje ime ili u ime i za račun svojih klijenata, na dan održavanja aukcije dostavljaju ponude CR h.o.v. u vremenu od 10 do 11 časova, s tim što do 10 časova moraju, na svoj novčani račun kod CR h.o.v., da uplate najmanje četvrtinu ukupne diskontovane vrednosti podnetih ponuda. U periodu izmeñu 11 i 11.30 časova, ministar finansija ili lice koje on ovlasti odlučuje o najnižoj diskontovanoj ceni, koju ponuda mora da sadrži da bi bila prihvaćena. Nakon što dobije obaveštenje o prihvatanju ponude, učesnik na aukciji je obavezan da do 13 časova, na svoj novčani račun kod CR h.o.v., izvrši uplatu preostale ukupne diskontovane vrednosti. Saldiranje se vrši u 13.30 časova u CR h.o.v.

12. POSTIGNUTI REZULTATI ZA PERIOD JANUAR-DECEMBAR 2007. GODINE

� Registrovano je preko 350 novih izdavalaca hartija od vrednosti u bazu podataka Centralnog

registra; � Uknjiženo je preko 850 emisija u bazu podataka Centralnog registra; � Upisano je preko 130 hiljada novih klijenata u bazu podataka Centralnog registra; � Ukupan broj akcionara na dan 31.12.2007. godine je preko 900 hiljada; � Ukupna vrednost hartija od vrednosti upisanih u Centralni registar iznosi preko 19.5 mlrd

eura; � Vrednost realizovanih transakcija na berzi iznosi preko 2 mlrd eura; � Vrednost realizovanih transakcija van berze iznosi preko 850 mil eura; � Vrednost saldiranih transakcija blagajničkim i trezorskim zapisima u primarnoj prodaji iznosi

preko 195 mil eura, a u sekundarnom trgovanju iznosi oko 600 mil eura; � Realizovana je 140 ponuda za preuzimanje akcija javnom ponudom, ukupne vrednosti oko

155 mil eura; � Realizovano je 77 ponuda za sticanje sopstvenih akcija, ukupne vrednosti preko 11 mil eura; � Ukupna tržišna vrednost repo trgovanja iznosi oko 47 mlrd eura; � Izvršena isplata obveznica devizne štednje Republike Srbije za 2007. godinu o roku dospeća u

iznosu preko 195 mil eura; � Isplaćeni su kuponi za kratkoročne hartije od vrednosti u iznosu oko 28 mil eura; � Izvršena je isplata dividende u iznosu preko 7 mil eura; � Izdato je preko 2400 izvoda jedinstvene evidencije akcionara, � Kreiran je i automatizovan proces izveštavanja Komisije za hartije od vrednosti na mesečnom

i godišnjem nivou;

5 Javni poziv je poziv potencijalnim kupcima preduzeća da se prijave za učešće na aukciji na berzi koja se objavljuje u sredstvima javnog informisanja. Javna ponuda hartija od vrednosti – je ponuda upućena neodreñenom krugu lica radi upisa i uplate hartija od vrednosti prilikom distribucije hartija od vrednosti, odnosno svaka ponuda za kupovinu ili prodaju hartija od vrednosti upućena prilikom trgovine hartijama od vrednosti na organizovanom trzistu.

23

� Optimizacija i izmena programskih rešenja je u skladu sa novim Zakonom o hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima i Pravilnikom o sadržaju i načinu dostavljanja izveštaja Komisiji za hartije od vrednosti;

� Omogućeno je objavljivanje obaveštenja na web sajtu od strane članova Centralnog registra hartija od vrednosti kroz web aplikaciju;

� Unapreñena je terenska aplikacija za otvaranje računa za članove Centralnog registra; � Kreirani su novi web servisi Centralnog registra koji omogućavaju članovima razmenu

elektronskih poruka iz svojih backoffice aplikacija, kao i uvid u pregled pristiglih i odgovorenih zahteva iz web servisa;

� Dodate nove opcije u web aplikaciji (pregled realizovanih zaključnica, administracija transakcionim kodovima, pregled pristiglih i odgovorenih zahteva iz web servisa, unapreñene štampe iz Beoklijenta, export podataka u MT porukama, export baze za terensku aplikaciju, unapreñena verifikacija poruka ajax tehnologijom, pregled razmene fajlova sa Centralnim registrom, objavljivanje obaveštenja od strane članova);

� U web aplikaciji unapreñena verifikacija poruka ajax tehnologijom; � Dodate nove opcije u web aplikaciji za tendersku prodaju akcija i primarnu prodaju

katkoročnih dužničkih h.o.v. i pregled razmene fajlova izmeñu članova i CRHOV; � Ugrañena kontrola prava pristupa kastodi bankama zbirnom kastodi računu (u opcijama za

pregled stanja i unos naloga); � Na web sajtu je dodat zbirni pregled statistike vlasništva za sve registovane izdavaoce; � Izvršeno je testiranje meñunarodnog platnog prometa preko RTGS-a (Real Time Gross

Setlement) Narodne banke Srbije; � Ažurirano Metodološko uputstvo o načinu obavljanja poslova Centralnog registra h.o.v.; � Izrañen Plan obezbeñenja kontinuiteta poslovanja u uslovima rizičnih dogañaja (BCP-

Business Continuity Plan); � Izvršena je statusna promena spajanja članova Centralnog registra hartija od vrednosti Niške,

Zepter i Kulske banke u OTP banku, kao i Darik brokera i Max-dill brokera; � Omogućen automatski obračun i pripis mesečne devizne kamate članovima Centralnog

registra; � Uvoñenje novih web servera u produkciju; � Izdato je preko 380 novih SMART kartica i obnovljeno preko 450 sertifikata postojećih

SMART kartica; � Objavljeno preko 270 Obaveštenja o zakazivanju skupštine akcionara i Obaveštenja o pozivu

za davanje zastupničkih izjava; � Izvršena kontrola poslovanja preko 80 članova CRHOV; � Izvršeno isknjižavanje 87 izdavalaca zbog promene pravne forme; � Obrañeno preko 13.000 predmeta; � Izrañen Poslovni plan Centralnog registra hartija od vrednosti za period od 2007. do 2011.

godine; � Urañen Izveštaj o poslovanju Centralnog registra h.o.v. za 2006. godinu; � Zaključen ugovor o javnoj nabavci dobara – licenciranje Microsoft softvera putem Microsoft

OVS programa; � Zaključen ugovor o javnoj nabavci dobara hardversko-softverske platforme za formiranje

sekundarne lokacije i uvoñenje sistema za obradu, čuvanje, arhiviranje i upravljanje poslovnim procesima i dokumentacijom u elektronskom obliku;

24

� Aktivno učešće Centralnog registra hartija od vrednosti na domaćim i meñunarodnim stručnim konferencijama i skupovima o finansijskom tržištu, klirnigu i saldiranju hartija od vrednosti (ECSDA, ISSA, EACH i ANNA);

� Potpisan je Kodeks postupanja Evropske Unije (European Code of Conduct), izrañen od strane ECSDA-e, EACH-a i FESE-a, čime je prihvaćena obaveza postupanja u skladu sa fazama pomenutog kodeksa.6

13. PERSPEKTIVE DALJEG RAZVOJA Pored činjenice da je učinjen veliki napredak u razvoju domaćeg finansijskog tržišta formiranjem Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti kao samostalne institucije, pred ovom institucijom još uvek postoji veliki broj zadataka. Uključivanje u Članstvo u meñunarodnim institucijama iz ove oblasti je veliki napredak i biće od pomoći integraciji domaćeg finansijskog tržišta u meñunarodno tržište. Ovde pre svega treba pomenuti članstvo u ANNA (Association of National Numbering Agencies), CEECSDA (Central and Eastern European Central Securities Depositories Association), kao i regionalnu saradnju na prostorima bivše Jugoslavije. Značajno je i povezivanje sa meñunarodnim klirinško depozitnim institucijama kao što su EUROCLEAR, CREST itd. Kontinuirano poboljšavanje proizvoda i usluga koje Centralni registar hartija od vrednosti nudi svojim klijentima neophodan je preduslov za dalji razvoj domaćeg finansijskog tržišta. Meñu uslugama koje su implementirane je saldiranje transakcija u realnom vremenu, a uskoro će biti dostupna i usluga automatskog pozajmljivanja hartija od vrednosti u situaciji kada jedna od ugovornih strana u transakciji ne poseduje hartiju od vrednosti koju treba da isporuči (u slučaju kada je došlo do greške u trgovanju). Povećanje sigurnosti u procesu saldiranja postignuto je uvoñenjem sistema za upravljanje rizikom. Kao klirinška kuća, Centralni registar hartija od vrednosti je otpočeo implementaciju sistema marginskih računa i marginskih poziva, kako bi u slučaju neblagovremenog izvršenja obaveza od strane jedog od učesnika u transakciji mogao da završi saldiranje te transakcije bez štetnih posledica za drugu stranu koja je blagovremeno izmirila svoju obavezu. Sistem marginskih računa će imati ulogu i u razvoju repo transakcija, kao i u razvoju tržišta fjučersa. Dalji doprinos povećanju sigurnosti u procesu saldiranja jeste ugovaranje kreditnih linija sa bankama, naročito sa Centralnom bankom, koje bi Centralnom registru hartija od vrednosti bile na raspolaganju kao dodatna garancija saldiranja transakcija. Centralni registar hartija od vrednosti bi trebao da kontinuirano radi na održavanju i optimizaciji svog informacionog sistema kao i kvaliteta pruženih usluga svojim članovima.

6 www.crhov.co.yu – Rezime postignutih rezultata i izvršenih poslova u periodu januar - decembar 2007. godine.

25

ZAKLJU ČAK

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti predstavlja instituciju koja vodi jedinstvenu evidenciju o vlasnicima svih hartija od vrednosti koje su emitovane na području Republike Srbije. Pored toga, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti predstavlja klirinšku kuću koja vrši kliring i saldiranje obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti i novcu proisteklih iz procesa trgovanja sa hartijama od vrednosti, odnosno vrši prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti istovremeno sa plaćanjem.

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti je nezavisna institucija koja je od izuzetnog značaja i važnosti za efikasno funkcionisanje finansijskog tržišta, ona obezbeñuje sigurnost svim sadašnjim i budućim investitorima. Centralni registar hartija od vrednosti predstavlja instituciju koja treba da unapredi razvoj finansijskog tržišta u Srbiji. Njegovo poslovanje obuhvata registraciju različitih vrsta hartija od vrednosti, u koje spadaju: obveznice, akcije, blagajnički zapisi, trezorski zapisi, komercijalni zapisi itd. Neke od najvažnijih funkcija Centralnog registra hartija od vrednosti su: otvaranje računa hartija od vrednosti i novčanih računa za fizička i pravna lica, prenošenje hartija od vrednosti sa računa prethodnog na račun novog vlasnika, registrovanje prava trećih lica na hartijama od vrednosti kao što je npr. pravo zaloge, kao i obavljanje poslova kliringa i saldiranja kako hartija od vrednosti tako i novčanih sredstava.

Rad Centralnog registra hartija od vrednosti kontroliše Komisija za hartije od vrednosti. Centralni registar je u obavezi da uvaži naloge Komisije za otklanjanje eventualnih propusta u radu registra i kliringa hartija od vrednosti. Centralni registar je u obavezi da javno objavi godišnji izveštaj o svom poslovanju i da isti dostavi Komisiji za hartije od vrednosti. Narodna banka Srbije je u obavezi da izvrši kontrolu zakonitosti rada Centralnog registra hartija od vrednosti u cilju zakonitog poslovanja i obavljanja platnog prometa preko novčanog računa.

Od 14. januara 2003. godine usvojena je nova platforma rada u vidu projekta Beokliring, koji podrazumeva kliring i saldiranje novčanih transakcija pored kliringa i saldiranja hartija od vrednosti i to na osnovu principa DVP (Delivery versus Payment). Sistem saldiranja je dizajniran u skladu sa Preporukama IOSCO – Meñunarodne organizacije Komisija za hartije od vrednosti (Recommendations for Securities Settlement systems - Committee on Payment and Settlement Systems – CPSS; Technical Committee of the International Organization of Securities Commissions - IOSCO). Centralni registar hartija od vrednosti je član meñunarodne organizacije ANNA (Association of National Numbering Agencies) s obzirom da dodeljuje CFI kod i ISIN broj u skladu sa ISO standardima i da predstavlja Numeričku agenciju za teritoriju Srbije. Centralni registar hartija od vrednosti je takoñe član meñunarodnih organizacija ECSDA (European CSD Association), ISSA (International Securities Services Association) i EACH (European Association of Central Counterparty Clearing Houses).

Zakon o tržištu hartija od vrednosti je ustanovio dematerijalizaciju hartija od vrednosti što predpostavlja elektronski upis hartija od vrednosti na račune njihovih vlasnika. U obavljanju svojih funkcija Centralni registar hartija od vrednosti upotrebljava elektronsku razmenu podataka sa svojim članovima kao i drugim učesnicima u procesu trgovanja u zemlji.

26

Imajući u vidu da Centralni registar hartija od vrednosti posluje po medjunarodnim standardima, može se reći da ispunjava uslove u pogledu podobnosti koji se traže od jedne klirinške kuće u razvijenim zemljama i da je u stalnom procesu unapredjivanja svog poslovanja.

Uvoñenje Centralnog registra hartija od vrednosti u privredni sistem Republike Srbije donelo je mnoge pozitivne efekte, doprineo je procesu stabilizacije i olakšao proces privatizacije, jer su se putem Centralnog registra hartija od vrednosti efikasnije i lakše obavljale transakcije na finansijskom tržištu putem celishodnijih evidencija, odnosno koncizne baze podataka koja pohranjuje sve obavljene operacije sa finansijskim instrumentima kao što su: akcije, obveznice, blagajnički zapisi, državni zapisi i dr. U sistemu rada Centralnog registra hartija od vrednosti putem članova Centralnog registra: brokerskih i dilerskih kuća, banaka, kastodi banaka, društava za upravljanje fondovima, Republike Srbije i Narodne banke Srbije uspešno se vrši preknjižavanje hartija od vrednosti izmeñu računa starog i računa novog vlasnika i preknjižavanje hartija od vrednosti izmeñu računa istog vlasnika, kao i ostali poslovi u skladu sa zakonom. Važno je napomenuti da je sa početkom rada Centralnog registra hartija od vrednosti značajno umanjen rizik saldiranja transakcija, tako da su straini i domaći investitori spremni da ponude veću cenu za hartije od vrednosti kojima se trguje na domaćem finansijskom tržištu. Specifičnost našeg Centralnog registra hartija od vrednosti je u tome što je informacioni sistem dvojezični – što omogućava da se u roku od 3 dana saldira transakcija akcijama u dinarima i obveznicama – u eurima , što se ne radi nigde u zemljama u okruženju, gde se transakcije saldiraju isključivo u domaćoj valuti. Centralni registar hartija od vrednosti je institucija od velikog značaja za naš finansijski sistem, toliko značajna da se bez nje više ne može zamisliti funkcionisanje finansijskog tržišta.

27

LITERATURA [1] Internet site: http://www.nbs.co.yu [2] Internet site: http://www.crhov.co.yu [3] Jorgić Branislav, Garantni fondovi (Savezna komisija za hartije od vrednosti i finansijsko tržište), Beograd, 2001. [4] Podunavac Tihomir, Kliring i saldiranje (Savezna komisija za hartije od vrednosti i finansijsko tržište), Beograd, 2001. [5] Vitez Miroslav: Berze hartija od vrednosti i berzanski poslovi (teorija i praksa), Ekonomski fakultet, Subotica, 2000. [6] Vunjak Nenad, Kovačević Ljubomir: Bankarstvo (Bankarski menadžment), “Proleter” a.d. Bečej, Ekonomski fakultet Subotica, 2006. [7] Vunjak Nenad: Finansijska tržišta, berze i brokeri, „Proleter“ a.d. Bečej, Ekonomski fakultet Subotica, 2003. [8] Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, „Službeni list RS“, br. 47/2006. [9] Statut Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, „Sl. glasnik RS“, br.113/2006 [10] Pravila poslovanja Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, „Sl. glasnik RS“, br. 113/2006. [11] Uredba Vlade Republike Srbije o bližim uslovima i načinu prodaje hartija od vrednosti Republike Srbije, “Službeni glasnik RS” br. 34/2003.

28

SADRŽAJ

UVOD...........................................................................................................................................2-3

1. POJAM CENTRALNOG REGISTRA HARTIJA OD VREDNOSTI………………...4-5 2. PRAVILA POSLOVANJA CENTRALNOG REGISTRA, DEPOA I KLIRINGA

HARTIJA OD VREDNOSTI.............................................................................................5 3. POSLOVI CENTRALNOG REGISTRA HARTIJA OD VREDNOSTI…………………6 4. FORMIRANJE I VOðENJE CENTRALNOG REGISTA H.O.V....................................7 5. POSTUPAK OTVARANJA RAČUNA U CENTALNOM REGISTRU H.O.V................7 6. ČLANSTVO...................................................................................................................8-14 7. CILJEVI I ZADACI CENTRALNOG REGISTRA H.O.V..............................................14 8. ZNAČAJ UPISA H.O.V. U CENTRALNI REGISTAR H.O.V..................................15-16 9. PRISTUP PODACIMA O VLASNIŠTVU NAD H.O.V. I ZAŠTIĆENOST PODATAKA

U CENTRALNOM REGISTRU H.O.V...........................................................................16 10. OBRAČUN TRGOVANJA HARTIJAMA OD VREDNOSTI........................................17 11. VRSTE H.O.V. KOJE SU REGISTROVANE U CR H.O.V............................................18

11.1 OBVEZNICE R SRBIJE ZA IZMIRENJE OBAVEZA PO OSNOVU DEVIZNE ŠTEDNJE GRAðANA................................................................................................18-21

11.2 BLAGAJNICKI ZAPISI KOJE EMITUJE NARODNA BANKA SRBIJE....................21 11.3 DRŽAVNI ZAPISI KOJE EMITUJE REPUBLIKA SRBIJA.....................................21-22

12. POSTIGNUTI REZULTATI ZA PERIOD 01.01.-31.12.2007. GODINE..................22-24 13. PERSPEKTIVE DALJEG RAZVOJA.............................................................................24

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................25-26 LITERATURA..............................................................................................................................27

Documents

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti · 1 univerzitet u novom sadu ekonomski fakultet u subotici odeljenje u novom sadu seminarski rad iz predmeta: bankarsko, berzansko