Jozef Stiglic: MMF-ov PUT DO PROKLETSTVA

Autor Urednitvo 23. oktobar 2011.

Jozef Stiglic, profesor ekonomije na amerikom univerzitetu Stanford, bivi savetnik amerikog predsednika Bila Klintona i nekadanji predsednik Svetske banke za obnovu i razvoj odluio je da progovori o tome kako mone zapadne banke i Meunarodni monetarni fond u svojim tajnim dokumentima planiraju i hladnokrvno izazivaju socijalne nemire u mnogim siromanim i tranzicionim zemljama irom sveta koje navodno pomau. Tekst je izvorno objavljen u londonskom Obzerveru (The Observer) jo 2001. godine, a mi ga zbog njegove aktuelnosti prenosimo itaocima Srpske analitike.

ETIRI KORAKA DO PROKLETSTVA

Perfidno smiljeni scenario je sledei: Prvo se snimi i detaljno analizira privredno i kadrovsko stanje svake drave koja zatrai finansijsku pomo za svoj razvoj ili opstanak. Nakon toga, Svetska banka za obnovu i razvoj vladi dotine zemlje uruuje istovetan tipizirani program koji sadri etiri obavezna koraka.

PRVI KORAK PRIVATIZACIJA

Prvo to vlada zemlje-rtve treba neodlno da sprovede je privatizacija , a posebno velikih javnih i kljunih industrijskih poduzea koja ine kimu privrede jedne zemlje. Umesto da se argumentovano usprotive zahtevu za hitnu prodaju javnih poduzea mnogi su politiari pourili da sprovedu radosnu (ras)prodaju elektroprivrede, naftne industrije i vodoprivrede kao svojevrsni imperativ. Da bi uutkali trezvene kritiare takvog nepromiljenog postupka kojji ima teke i dalekosene posljedice, oni se pozivaju na imperativne zahteve Svetske banke za obnovu i razvoj. Moete videti kako im se razogae oi na mogunost dobijanjaa provizije ako se u proceni vrednosti imovine velikih javnih i kljunih industrijskih preduzea skine koja milijarda ili bar nekoliko stotina miliona dolara kae profesor Stiglic.

DRUGI KORAK LIBERALIZACIJA

Nakon kampanjski sprovedene privatizacije obavezno sledi donoenje zakonske regulative o liberalizaciji trinog kapitala. Taj potez, teorijski posmatrano, omoguuje investicijskom kapitalu nesmetan ulazak i izlazak iz zemlje. Pri tome, kako pokazuje iskustvo, u zemlju-rtvu, ulazi relativno malo kapitala, a kudikamo najvei deo raspoloivog kapitala na zakonit nain nesmetano izlazi iz zemlje. Taj proces izvlaenja kapitala je u ekonomiji poznat pod imenom krug vrueg novca. Novac ili, tanije reeno pljakaki kapital ulazi u zemlju-rtvu prvenstveno radi pekulacija nekretninama i valutom, a zatim poput plaljive divljai, bei glavom bez obzira ve na prvi znak nadolazeih nevolja koje bi mogle bilo kako ugroziti njegovu sigurnost. U tom paninom begu kapitala, dravne rezerve mogu da presue za samo nekoliko dana. Nakon takvog veto insceniranog bega kapitala, MMF obavezno trai od vlade zemlje-rtve da odmah drastino povea kamatne stope na 30, 50 ili ak 80% kako bi velike svetske pekulante privukla na povrat isisanog dravnog kapitala. Rezultat takvog poteza vlade, koja najee nema drugog izlaza, je predvidljiv kae profesor Stiglic. Astronomske kamatne stope, svakako, brzo privuku odbegli kapital, dok s druge strane one sistemski razaraju industrijsku proizvodnju i definitivno isuuju nacionalnu riznicu zemlje-rtve.

TREI KORAK TRINO ODREIVANJE CENA

Tada MMF zemlju-rtvu koja je na izdisaju hladnokrvno uvlai u trei korak tako zvano trino odreivanje cena. To je lep izraz za dramatino podizanje cena hrane, energenata, vode i ostalih komunalnih usluga. To, dakako, ne znai i podizanje cena rada (plata i ostalih naknada po osnovu rada) i penzija. Time se, u prvom redu, drastino rui ve ionako nizak ivotni standard stanovnitva te osetno podiu poslovni trokovi u ve dobrano posustaloj privredi. Ubrzo nakon toga, prema ve dobro uigranom scenariju, sledi i zavrni etvrti korak.

ETVRTI KORAK MMF-ov PROTEST

Tim protestom je zemlja-rtva doslovce baena na kolena i de facto se nalazi pred izvesnijim privrednim i ekonomskim unitenjem. U tim dramatinim okolnostima, MMF iz nje zloinakom hladnokrvnou izvlai i poslednje kapi krvi. Programirano pojaava vatru i podie socijalnu temperaturu dok napokon celi kotao ne eksplodira. Time je otvoreno isamo predvorje pakla. Eklatantan primer za to je Indonezija 1998. kojoj je MMF bezobzirno ukinuo subvencije za hranu i gorivo za siromano stanovnitvo, nakon ega su irom zemlje buknuli estoki protesti i nemiri.

U tom pogledu je, takoe, pouan primer Bolivije u kojoj su prole godine izbili veliki nemiri zbog drastinog poveanja cene vode. Veto programirani i precizno tempirani MMF-ovi protesti, kao svojevrstan znak uzbune, uzrokuju novi masovni beg kapitala iz zemlje-rtve, a neretko dovode i do steaja vlade u toj zemlji. Takav, sve izrazitiji privredni poar i kolaps ima i svoju svetlu stranu, naravno, samo za bezobzirne strane vlasnike kapitala. U takvoj bezizlaznoj situaciji oni mogu po smenim i simbolinim cenama otkupiti preostalu imovinu zemlje-rtve u paninoj rasprodaji. Po tom perfidnom obrascu ve je u posljednjim decenijama u zemljama Treeg sveta stvoreno mnogo zemalja-gubitnica. Pri tome su jedini pobednici uvek bile mone zapadne banke koje u bezdunom lovu za kapitalom ne prezaju ni pred im.

(tekst u originalu na engleskom jeziku: Joseph Stiglitz: IMFs four steps to damnation, april 2001.)