Poslovni fakultet u Beogradu

SEMINARSKI RAD iz predmeta

SPOLjNOTRGOVINSKO

I DEVIZNO POSLOVANjE

IKAKA ROBNA BERZA

Mentor: Student:

Prof. Doc. dr Ninela Kordi Stefan Zari 101922/09

Beograd, 2013.

2

SADRAJ:

SADRAJ: ............................................................................................................................................ 2

I. UVOD ............................................................................................................................................. 3

II. POJAM BERZE ............................................................................................................................. 4

i. Berzanski poslovi ........................................................................................................................ 5

III. IKAKA ROBNA BERZA CME GROUP .............................................................................. 6

ii. Nastanak i razvoj......................................................................................................................... 6

iii. ikaka robna berza u svetu .................................................................................................... 6

iv. Nomenklatura robe kod ikake robne berze CME............................................................. 7

IV. LANSTVO NA CME .................................................................................................................. 7

V. UPRAVLjANJE RIZICIMA .......................................................................................................... 9

VI. REZIME ....................................................................................................................................... 11

VII. LITERATURA ............................................................................................................................. 12

3

I. UVOD

U ovom seminarskom radu u pokuati da predstavim kako u jednom

turbulentnom, savremenom poslovnom svetu funkcionie jedna robna berza, kako se odvijaju poslovi

na njoj i koji je i koliki njen znaaj.

Za poetak u objasniti ta su zapravo berze, koji poslovi se obavljaju na njima, kakvi

ugovori se zasnivaju, a potom u prei na konkretnu temu ovog seminarskog rada ikaku robnu

berzu, koja je prola kroz dosta turbulencija za sve vreme svog postojanja. Kod nje u sagledati pre

svega njen nastanak i razvoj, a zatim i kojim se sve vrstama roba trguje na njoj, kako se organizuju

poslovi, kako se tite uesnici na toj berzi, kako se postaje lan berze i koliki je promet na njoj.

Na kraju rada u dati svoje miljenje o predstavljenoj instituciji, koje je moje vienje takve

vrste organizovanja trita, koliko je ono znaajno i da li je Srbiji, regionu, potrebno otvaranje jedne

takve berze.

4

II. POJAM BERZE

Kako trite predstavlja organizovano mesto na kojem se susreu ponuda i

tranja, tako je savremeno poslovanje zahtevalo da doe do standardizacije obavljanja poslova na

tritu. Najvii stepen standardizacije imaju berze. Jasno definisani postupci, jasno definisani

poslovi, poznati uesnici sa definisanim pravima i obavezama, sve su to odlike organizovanog i

standardizovanog prostora berzi.

Postoji nekoliko kriterijuma po kojima se mogu podeliti berze, kao to postoji podela po vremenu

nastanka, prema roku dospea finansijskih instrumenata, za nas je u ovom seminarskom radu

najznaajnija podela berzi po vrsti berzanskog materijala kojima se trguje.

Po toj podeli postoji 2 osnovne vrste berzi, i to:

1) Finansijske i

2) Robne.

Finansijske berze su one berze na kojima se trguje iskljuivo finansijskim derivatima.

Robne su one berze na kojima se trguje iskljuivo odreenom vrstom robe. One se dalje mogu

podeliti na:

1) Opte i

2) Specijalizovane.

Opte robne berze su berze na kojima se trguje sa vie vrsta robe, a najpoznatije su: Londonska

robna berza (LCE), ikaka robna berza (CME) i Srednjeamerika robna berza (MACE).

Specijalizovane robne berze su berze na kojima se trguje iskljuivo jednom vrstom robe. U

specijalizovane robne berze se na primer ubraja i Londonska berza metala (LME), iako se na njoj

trguje sa nekoliko vrsta metala, ali pripadaju istoj kategoriji. Od specijalizovanih robnih berzi, pored

gore pomenute, postoje jo i Meunarodna berza nafte (IPE), Londonska berza kukuruza,

Liverpulska berza pamuka i mnoge druge.

5

i. Berzanski poslovi

Berzanski poslovi mogu se podeliti u 2 velike grupe. To su:

1) Promptni;

2) Terminski.

Obe ove grupe poslova imaju po 5 osnovnih pojavnih oblika, koji e biti prikazani u sledeoj tabeli

(Tabela 1.) , a detaljno emo sagledati samo odreene vrste berzanskih poslova.

Tabela 1.

Kako je tema seminarskog rada ikaka robna berza, a na njoj je najzastupljeniji terminski posao

(ugovor) fjuers, tako u se baviti iskljuivo tom vrstom berzanskog posla.

Fjuersi predstavljaju ugovore o nabavci, isporuci i u krajnjoj liniji, trgovini odreenom robom, po

unapred dogovorenoj, takozvanoj fjuers ceni u dogovorenom roku u budunosti. Fjuersima se

svakodnevno trguje na berzi, a ono to ih karakterie je to da ne moraju biti izvreni, iako su

dogovreni. Ono to je bitno za fjuerse je to da se oni dosta brzo pretvore u novac, tako da

predstavljaju likvidne terminske ugovore.

Kada se posmatraju fjuersi u trgovini na robnoj berzi, konkretno na ikakoj robnoj berzi, valja

istai da se tu posmatraju svi ugovori koji se odnosi na npr: goveda, svinje, svinjsko salo, mleko,

melko u prahu, hemijska surutka, puter i drugo.

Pored fjuersa na ovoj berzi je prisutno i korienje kliringa. Kako je u savremenom poslovanju,

pogotovo sa gore navedenom robom, neophodno imati informacije o tome kada e roba biti kod

skladitara i da li je dostupna, upravo se tu vidi znaaj kliringa koji ima zadatak da u svakom

trenutku ima informacije od skladitara da li je dostupna roba koja je predmet kupovine na berzi.

6

Pored toga kliring ima i obavezu da garantuje da e odreena roba, u odreenoj koliini biti dostupna

kod skladitara.

Ovi poslovi, fjuers i kliring, imaju zajedniku osnovu, preklapaju se. Kada se radi kliring

kod fjuers poslova, kupac i prodavac uplauju fjuers depozit, a kliring je taj koji garantuje da e

roba koja je predmet ugovora biti dostupna u dogovrenom terminu, u dogovrenoj koliini i na

odreenom mestu.

III. IKAKA ROBNA BERZA CME GROUP

ii. Nastanak i razvoj

ikaka robna berza ima veoma dugu istoriju, njen nastanak se vezuje za 1898.godinu kada je

u ikagu, u amerikoj dravi Ilinois, nastao odbor za razmenu poljoprivrednih dobara, a pre svega za

maslac i jaja (Chicago Butter and Egg Board). Takav odbor je osnovan je kako bi pruao podrku

poljoprivrednicima u prodaji i kako bi im pomagao da se odre na tritu, a sama organizacija

prvobitno nije bila profitna, ve samo savetodavna i posrednika.

Berza je zbog svoje vanosti godinama dosta rasla i postala je pored londonskih robnih berzi,

najznaajnija robna berza na svetu koja je razliitim vrstama saradnje, ali i akvizicijom postala

dostupna na 5 kontinenata. Njen rast i razvoj se obino vezuje za sredinu prve decenije 21-og veka,

kada je ikaka berza 2007.godine ula u upravljanje ikake trgovinske berze (CBOT) i tada je

nastala ikaka robna berza u dananjem obliku pod nazivom Chicago Mercantile Exchange

Group (CME Group) i postala je prvi put u svojoj istoriji holding kompanija. Ve naredne godine,

akcionari su odobrili spajanje sa Njujorkom merkatilnom berzom (NYMEX), koja je osnovana

1892.godine, a takoe je u sastavu CME Group i COMEX, odeljak Njujorke merkatilne berze.

Danas su u sastavu prvobitne ikake robne berze ikaka trgovinska berza (CBOT),

Njujorka merkatilna berza (NYMEX), Robna razmena (COMEX-odeljak NYMEX-a), Kanadska

robna berza (MERC), Elektronska trgovina svopovima (Swapstream-London) i oni ine grupaciju

CME Group.

iii. ikaka robna berza u svetu

Kako su deo CME Group-a postajale berze i kompanije sa razliitih meridijana, tako

je i ikaka robna berza postajala znaajnija i poznatija u svetu. Kao to sam ve pomenuo, CME

Group je prisutan na 5 kontinenata, a svoja predstavnitva, sem matinog sedita u ikagu, ima i u

Njujorku, Seulu, Singapuru, Londonu, Belfastu, Sao Paolu, Vaingtonu, Hjustonu, Tokiju, Kalgariju

i Hong Kongu.

Sedite u ikagu Predstavnitvo u Seulu, Juna Koreja

7

iv. Nomenklatura robe kod ikake robne berze CME

to se tie vrsta roba kojima se trguje na ovoj berzi, postoji jasna podela ta

dolazi u obzir za trgovinu, a ta ne. Ono ime se trguje su poljoprivredni proizvodi, kao i goriva,

ukljuujui naftu, ugalj i drugo i metali.Kao i svaka berza, ova je takoe, visoko standardizovana, sa

jasno definisanim karakteristikama i performansama koje mora da ispuni roba koja je predmet

trgovine. Sada u kroz tabelu (Tabela 2.) predstaviti sve vrste roba po zvaninoj standardizovanoj

nomenklaturi ikake robne berze.

Poljoprivredni proizvodi GORIVA ENERGIJA METALI itarice Nafta Zlato i srebro

Mleni proizvodi Naftni derivati Bakar

iva stoka Etanol Platina

Drvena graa Prirodni gas Paladijum

Kafa, eer, kakao, pamuk Ugalj Uranijum Tabela 2.

Iz gore prikazane tabele vidimo koje sve vrste roba dolazi na ikaku berzu radi trgovine.

Naravno, u okviru svake vrste postoje podkategorije kako bi se lake razvrstavali, pa tako na primer

u vrsti-itarice, postoje podkategorije: kukuruz, mini-kukuruz, soja, penica, ovas, pirina i drugo.

Dakle, veoma standardizovano, veoma konkretno i precizno podeljeno, to svakako olakava ak i

laicima da razumeju ta je predmet trgovine, u koje vreme i u kojoj koliini.

IV. LANSTVO NA CME

Kada je u pitanju lanstvo, uee na ikakoj robnoj berzi, postoji nekoliko vrsta lanova koji

se dele po jednom, osnovnom kriterijumu koji jasno definie ko moe da bude lan, pod kojim

uslovima, koliki iznos mora da uplati na ime lanarine, kojim proizvodima eli da trguje, po kojoj

kamatnoj stopi, koliki godinji promet mora da ima i kojim poslovima eli da se bavi na berzi. Po

ovom kriterijumu, postoje 4 osnovne kategorije lanova koji se pojavljuju na berzi, a to su:

1) Individualni;

2) Korporacijski;

3) Elektronsko korporacijski i

4) Kliring.

1) Individualni to se tie individualnih (pojedinanih) lanova, uesnika na berzi, oni

moraju da ispune odreene uslove. Moraju biti punoletni, da poseduju moralni karakter,

dobru poslovnu reputaciju, poslovni integritet i naravno da poseduju odreena finansijska

sredstva kako bi mogli aktivno da uestvuju na berzi. Na ikakoj robnoj berzi postoje 4

vrste individualnih lanova, a to su:

8

I. CME lanstvo koji trguju bilo kojim CME ugovorom i imaju zlatnu znaku na

berzi, kao znak reputacije;

II. IMM lanstvo to su individualni lanovi koji trguju devizama, kamatnim stopama

na budue vrednosti indeksa svetskih berzi, a takoe trguju i proizvodima. Oni imaju

zelenu znaku na berzi;

III. IOM lanstvo oni trguju indeksima fjuers ugovora, opcijama, kao i proizvodima.

Imaju plavu znaku na berzi;

IV. GEM lanstvo oni trguju raznim proizvodima, ali i ugovorima koji su vezani za

zemlje u razvoju, tako da je kod njih finansijski rezultat veoma neizvestan i zbog toga

oni imaju sivu znaku na berzi.

2) Korporacijski to se tie korporacijskih lanova, to predstavljaju kompanije koje ele da

trguju ili da se kotiraju na ikakoj robnoj berzi i oni takoe moraju da ispune odreene

uslove kako bi mogli da da budu uesnici. Prvi uslov koji moraju da ispune kompanije je

delatnost kojom se bave, te po tom kriterijumu pravo uea na berzi imaju: hed fondovi,

robni fondovi, banke, trgovci fjuersima, strani posrednici, brokeri dileri, trgovinski

savetnici, trgovake firme kao i svi drugi subjekti koji ispunjavaju pravilo CME Group-e.

Drugi uslov koji moraju da ispune je da poseduju odreenu koliinu robe kako bi mogli da

uestvuju na tritu ili da poseduju odreeni broj akcija kako bi mogli da se kotiraju na berzi.

Broj akcija se obino kree od 8.750 pa sve do 60.000. to se tie korporacijskih lanova, tu

ne postoje nivoi po kojima se posmatraju, kao to je sluaj kod individualnih.

3) Elektronsko korporacijski Ova vrsta lanova bavi se berzanskim poslovima samo

elektronskim putem i u formi elektronskih ugovora, to u savremenom poslovanju postaje

normalno, a kako se sve usavrava i modernizuje to e postati i najznaajniji deo poslovanja.

Kod ove vrste lanova postoji jedan glavni uslov, a tie se broja ugovora koje ovi lanovi

naprave u kvartalu. Norma za ove lanove je 50 ugovora dnevno u jednom kvartalu. Oni,

takoe nisu razvrstani u podkategorije, niti imaju posebne oznake na berzi.

4) Kliring Kliring lanove predstavljaju visoko kapitalizovane kliring kompanije koje dugo

posluju u toj brani i koje dugo rade monitoring trita kliring poslova. Kliring poslovi na

ikakoj robnoj berzi predstavljaju posebnu diviziju, tako da za njih vae posebna pravila i

to se tie pristupanja, a i poslovanja. Kliring lanovi mogu samo da posluju sa klirinkim

lanovima, a nikada sa individualnim, korporacijskim i elektronsko korporacijskim.

9

V. UPRAVLjANJE RIZICIMA

Kako je savremeno berzansko poslovanje dinamino, sa druge strane, ono je

izuzetno i rizino, te zahteva od uesnika da budu i obezbeeni od rizika. Kao i svako poslovanje,

mora se pristupiti sa dozom opreza, osigurati se, tako i poslovanje na berzi zahteva osiguranje od

rizika, a u ovom sluaju ikaka robna berza, tanije CME Group, nudi 5 osnovnih sredstava za

upravljanje rizikom, a sve u cilju da zatiti interese klijenata, kako individualnih, korporacijskih, tako

i kliring firmi. Tih 5 sredstava u predstaviti u narednoj tabeli (Tabela 3.):

Sredstvo za

upravljanje

rizikom

Kako funkcionie

Otkazivanje i prekid veze

Korisnik bira opciju-OTKAZIVANjE i automatski se ponitavaju svi njegovi fjuers poslovi koje je ugovorio, te za neke naredne korake mora traiti posebnu dozvolu.

Kreditne kontrole

Kreditne kontrole rizika su najznaajnije za kliring kompanije, jer pomodu njih kliring kompanije mogu da podese kreditne rizike u realnom vremenu, za neko budude vreme, bududi posao. Mogu se koristiti u 2 moda i to u manuelnom i automatskom. Na 3 naina ovo sredstvo koriste kliring kompanije i to: E-mail obavetenjem, otkazivanjem porudbine i blokiranjem.

Interfejs upravljanja

rizikom (RMI)

Ovo sredstvo upravljanja rizikom pomae kliring kompanijama da mogu reagovati na vie naina pre same trgovine. Ovaj interfejs ima 2 komponente i to: 1)Interfejs za programiranje aplikacija i 2) Grafiki korisniki interfejs.

Odbacivanje kopija Ovo sredstvo prua sposobnost da se prate nareenja i aktivnosti, a takoe daje i mogudnost da se odbacuju poruke.

10

FirmSoft

Ovo sredstvo predstavlja pretraiva iskljuivo za kompanije sa berze gde se u realnom vremenu mogu sagledati sve mogudnosti, okolnosti i sposobnosti, te odreagovati po potrebi. Pomodu ovog sredstva se ublaava rizik rada. Da bi mogle da koriste ovo sredstvo, kompanije moraju da se registruju, da naprave nalog koji mora sadrati sve neophodne informacije o poslovanju i slino. Naroito je znaajno sredstvo za kliring kompanije.

Tabela 3.

Iz navedene tabele, jasno se vidi koja sredstva mogu koristiti klijenti na berzi kako bi

osigurali svoje poslovanje. Poslovanje fjuersima je izuzetno rizino, jer se odnosi na neki budui

prinos, budui posao, te je s toga i rizik fjuersa izuzetan, ali sa sredstvima upravljanja rizicima,

rizik moe biti sveden na podnoljiv nivo. Takoe, vano je napomenuti da sredstva za upravljanje

rizicima ne odgovaraju svim kompanijama, te je za kliring kompanije funkcionalno jedno(dva)

sredstva, za neke druge kompanije neko drugo sredstvo, ali uglavnom za svaku kompaniju postoji

sredstvo koje e joj pomoi da se koliko toliko osigura, tj. da upravlja rizikom.

11

VI. REZIME

ikaka robna berza, koja postoji od davne 1898.godine, tokom svog

postojanja pokazala je Svetu znaaj svog postojanja. Danas, kada ona faktiki predstavlja

transnacionalnu kompaniju, poto se javlja na 5 kontinenata, ne treba rei da predstavlja jednu od

najznaajnijih berzi na svetu, a svakako najznaajniju robnu berzu. Vrednost prometa od preko

3.000.000.000.000 $ (tri hiljade milijardi dolara), u jo veoj meri pokazuje koliko je ona znaajna i

koliki obrt se zapravo ostvaruje na njoj. Ova berza, znaajna je kako za kompanije koje proizvode

odreene proizvode, tako i za kompanije koje su trgovci tom robom.

Smatram da bi jedna robna berza moda bila korisna ak i za trite Balkana

ili recimo drave lanice CEFTA. Proizvodnja poljoprivrednih proizvoda, goriva i metala je svakako

veoma bitna za drave u razvoju na evropskom kontinentu, a naroito zbog toga to one uglavnom

izvoze sirovine i polu-proizvode, te bi nastupom na takvoj robnoj berzi moda i kompanije iz

zemalja u razvoju mogle da trae svoju ansu i da u nekom kasnijem periodu postanu i konkurentne

na tritu.

Dok se ne desi da se organizuje jedna takva robna berza za zemlje Balkana ili

CEFTA, ostaje nam da uimo od najboljih, u ovom sluaju od organizovanja ikake robne berze

koja je od 1898.godine kada je nastala pa do dananjih dana postala pravi primer za organizovanje

robne berze u savremenom poslovanju, pratei tehnoloke trendove, tako da danas moete trgovati

na ikakoj robnoj berzi ak i putem smart telefona, iPad-a, a da ne pominjem raunare putem kojih

se moe pratiti berza ve skoro 15-ak godina.

12

VII. LITERATURA

Unkovi M; Milosavljevi M; Stanii N;Savremeno berzansko i elektronsko

poslovanje; Univerzitet Singidunum, 2010;

Grubii Z;Osnovi finansijskih trita; Univerzitet Braa Kari, 2008;

Unkovi M; Staki B; Spoljno trgovinsko i devizno poslovanje; Univerzitet Singidunum,

2011;

http://www.cmegroup.com/

http://quotes.ino.com/exchanges/exchange.html?e=CME