Cincari ili korespodencija

5/16/2018 Cincari ili korespodencija - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/cincari-ili-korespodencija 1/27

Borislav Pekić

Cincari ili korešpodencija

Uz soglasije i podržku autora na epistularnu komediju preudesio:

Borislav Mihajlović-Mihiz

I hleb je ceo i pas je nahranjen.

(Stara gr č ka poslovica)

Korešpodenti:

SIMEON NJEGOVAN (NJAGO) LUPUS. DEDA. Apsolutni šef beogradske trgovačkefirme *Simeon Njegovan i sin”. Mator (preko 70 godina), a vuč ji držeći kao što mu i ime

kaže. Već pet godina je u emigraciji u Beču kao blizak saradnik prognanog kneza MilošaObrenovića.SIMEON NJEGOVAN - HADŽIJA, sin Lupusov. Nominalni šef firme. Pedesetihgodina; svršeni studentHajdelberga. Okrenut na duhovnu stranu.MILICA NJEGOVAN roñena NENADOVIĆ, Hadžijina žena. “Srpska ajmana” kako jenazivao Lupus - u stvari beogradska matrona iz sredine prošlog veka. Kakav BeogradRim, takva i ona matrona.SIMEON NJEGOVAN - MLADI GAZDA, Lupusov unuk. Miličin i Hadžijin sin. 25

godina. Naslednik firme i njen glavni stub. Sa njimaće se slu

čiti sva glavna zbitija ovepriče.

JULIJANA, JULIŠKA TOLNAJ - cirkuska igračica, konjokrotiteljka i voltižerka.Subreta, razume se. Žilavo čeljade i vatrena košutovka...ILIJA GARAŠANIN. USTAVOBRANITELJ, ministar vnutrenih dela Kneževine Srbije.Svi podaci o njemu u istoriji.BARON SINA, bečki bankar. Cincarin dabome. Postojao.ŠAMSUDIN, ŠAMSIKA TOT - upravitelj cirkusa “Interkontinental”.ANTONIJE, prokurista firme “Simeon Njegovan i sin”.

Lica bez teksta:

TOMANIJA SINA, verenica mladog gazde Simeona. Zemunkinja.DVE DEVOJKE NJEGOVANOVIH. Sestre mladog gazde. Beogradske udavače.

Dešava se u Beogradu i Beču, 1847-1848. godine, pre i za vreme “Madžarske bune”.

I DEO

Kako je mladi Gazda Simeon pao u desperatnu ljubavnu strast spram konjokrotiteljkegospoñice Julijane Tolnaj i kako se u ovoj krizi držala firma “Simeon Njegovan i Sin”.



Mladi gazda Simeon - Simeonu Lupusu, tajno, iz Beograda u Beč, 1-og septembrija1847.

Ljubezni gospodine dedo Simeone. iz počitajemog pisma Vašeg uvideo sam negodovanješto uposledak reñe pišem. Najpre, pouzdana se prilika ne nalazi na sokaku. Odustavobraniteljskih pandura prepadnuti, srpski grañani se ne odvažuju tajno pismo prekogranice preneti. Naš svet retko u jabaniju putuje. Već sam se ozbiljno kanio u Zemunpreći i pismo odaslati austrijanskom poštom, mada našo obrenovićevci tvrde da je naškum Ilija Garašanin grdne pare prosuo da po telegrafima i poštama monarhije svoješpijune poseje. Ajde sada, gospodine dedo i na novosti da se obratimo. Najradosnija je dasmo pre nekoliko nedelja sa kumom Ilijom Garašaninom na ravnu špijunsku nogu. Ako jeistina da je on neku našu korespondenciju povatao, onda vas mogu izvestiti da već mesecdana čitam i ja njegovu. Jedna praktikantska sirotinja iz preka; koja u Garašaninovojkancelariji službuje od svega značajnog čini dve kopije. Prvu za protokolarnog gazdu kojiga plaća, drugu za tajnoga, mene, koji ga takode plaćam. “Iz svega se, dakle, vidi” pišenaš kum Ilija Knjazu Aleksandru Karañorñeviću “da se deljateljnost Miloševa, sve većmarazvija za proizvedenije žestoke bune kod nas. Ovim mora kakva razumnija glava odMiloševe upravljati”. To on cilja na Vas, dedo. Vas optuživlje da bivšeg Knjazapodučavate za njegov povraćaj na vlast. Da vidite, gospodine dedo, kako taj naš Rišelije,Garašanin ceni Srbe za čiju je tobož sreću nama ponjavu pod guzicom izmakao “Stvariovde vrlo rñavo idu, narod je glup i ništa ne razume”. Tako o narodu piše Garašanin. Vise, gospodine, sećate kako su u doba Miloševo kancelariske sile tretirane. Više kaodomašnja posluga. Mogli su biti batinani i oni sa najvišim rangom, što je nekima dobročinilo. Sad se to sasvim obezobrazilo. Sijaju u nekakve ruske, guberničke uniforme,meñuse se nazivadu “Vaše Prevashoditeljstvo”, “vaše blagorodije”. Koješta! Blagorodijena Balkanu gde su od ljudi i medvedi blagorodniji. Činovnici sve popasoše. Poreske suglavnice osloboñeni, dok mi privatnjaci pod dažbinama izdišemo. Glavu zalažem da uovo magnovenije naša firma “Simeon Njegovan i sin” plaća poreza više nego celokupnočinovjaštvo knjaževine Srbije, dijavolos, i nju i njih i nas poneo! Sad idem na jaliju, umagaze, gde nam je jutros na šlepove stigla roba iz Braile. Otac će vas izvestiti o stanjufirminih poslova. Isporučite molim vas bivšem knjazu Milošu moje visokopočitanije iželje za pavraćaj, koje se, naravski, i na Vas odnosidu. Vaš odani unuk Simeon.

Simeon Lupus - mladom gazdi, iz Beča u Beograd, tajnom porukom 15. ix 1847.

Dražajši moj unuče Simeone, uprepastio sam se kad sam pročitao da ti našeg Miloša

nazivaš bivšim knjazom. Kakva su to posla? Kakav je da je, ñavol ga odneo, on je i sadnaš Knjaz, a džambas Aleksandar Karañorñević tek uzurpator. Naročito pazi kojim se jezikom izražavaš kad o kumbarosu, o kumu Iliji Garašaninu govoriš. Premda nam jeprovizorno na mošnje lego, ne diraj ga. Garašanin će ostati najpametniji srpski diplomatikposle svetoga Save. Ma koliko inače obrenovićevce proganjao, nas će štititi. Kad se mi navlast vratimo njemu dlaka s glave neće faliti. To je meñu nama prećutno. U svakomslučaju ako protiv njega moraš već lajati, ne čini to pred materom ti. Ona je Trajanovarupa. Seje tajne kao proklamacije. Jako mi je u volji šta smo kumu u korešpondencijuzašli. Od sada ćemo bolje znati kako mu, schwarzkunstleru, misao radi. Što se tićeGarašaninove izjave da je narod glup kao stoka, tome sa svoje strane ne bih imo ništa ni



dodati ni oduzeti. Oduvek sam tako mislio. Milo mi je što je i Garašanin došao do togspoznanija bez koje se veliki državnik ne biva. Knez Meternih se u taj nauk dobrorazume. Za činovnjačke izelice ništa mi ne pričaj. Ta je zaraza svu Evropu napala. Čume,Huni i Revolucije joj ništa nisu mogle, ali će činovnici civilizaciji doći glave. Sada bih još nešto i za starog Knjaza da javim. S njim se više ni o čemu ljudski ne možerazgovarati do o kurvama. Ove 1847. godine bio nam je u pohode crnogorski KnjazVladika Rade Petrović, zvani, ne znam zašto, Njegoš. Grdosija od papaza. A još, vele, ipametan, iako piše pesme. Sastao se s našim Knjazom da mu izioži situaciju na graniciTurske i Crne Gore. Milošu, kučkožderu, oči sijaju. Vladika misli da ga je poneopatriotičeski žar te mu zaiska 12 hiljada dukata za puške i džebanu, jer taj Njegoš jebezparić kakvog Evropa ne zna. Na mantiji nema džepova, jer veli, nema u njih šta držati.Naš Miloš došo bled ko voštanica: “Činiš voliko, gospodine Vladiko” - veli on svojimsurvinskim načinom, u pupak; gleda pa veli: “Entschuldigen Sie bitte, vrlo mi je žao, alivam novac ne mogu dati”. Vladika zakuka: “Ne zborite tako. čoče, ako za nevolju znate,ako mi vi pomoći nećete, a da ko će drugi na svijet”? Onda naš presvetli nacionalnipastuv poče diplomatisati, krenu u izumevanje svakojakih izgovora. Kao, ako Porta za tosazna, a saznaće bog i duša, iskaće od Austrije da ga sa svoje teritorije kao smutljivcaprotera. “Pa kuj ću ja, ovako mator, a jezice ne znam?” Eto ti Simeone dete, knjazasrpskog. Kad smo već kod artista i muzenja para, jer to dvoj izgleda ide zajedno, Miloš je, kao neki balkanski Mediči, okupio oko sebe sve najslavnlje, srpske umetničkearambaše, meñu kojima su najskuplji hromi Vuk, ðura Daničić, Jakov Ignjatović inekakav Radičević Branko, stihokovac i suknjoljubav. Svi oni imaju krupne ideje i sitnepare. Od Knjaza, inače, retko koja žena može mirna proći. Guju bi u oko jebo da joj možerazlikovati pol. Najpre se vucarao s nekom Fanikom Hinterberger. Sad se kurva sizvesnom Anom Rafelsberg. Ima u njoj vagon žive mere. Uzeo je svoje kopile sačerkeskom milosnicom Danicom za nekog trgovca Aleksića koji drži svilenu radnju“zum Fürstn Milosh”. Dao joj je, zamisli, 40 hiljada dukata miraza, za koju bih se sumu i ja za njega udo. Javi pod hitno za oca šta ga je spopalo. Otvori oba oka i ne daj mu ništasam da potpisuje. Što mi za “Korziku” ništa ne javljaš? Šta je s “Korzikom”? Voli te tvojdeda Simeon.

Hadži Simeon i Milica - Simeonu Lupusu, iz Beograda u Beč, redovnom poštom, 2.novembrija

Dražajši i počitajemi otac, Vaš unuk Simeon Vas je zacelo izvestio da se spremampodneti Vam na uviñaj knjigovodstvenu bilansu za protekli kvartal 1847, kao i

predloženije za špekulacije u prvom kvartal nastupajušče godine. U tom cilju su već i svanužna dokumenta bila separirana, kad se slučila nevolja. Ja sam, otac, sva izvoñenja za tureferadu izgubio. Kako i gde, ni pod torturom ne bih umeo objasniti. Dopustite mi,gospodine otac, da se od svog sogrešenija bar malko iskupim izvešćem o poleznojdogodovštini što se u stolnome nam Beogradu slučila i prosula i na nas ovde nešto odsvetlosti civilizacije. Imao je naš Beograd čast primiti, slušati i aplaudovati gospodinaŠtrausa mlañeg koji nas je zadužio jednim “srpskim narodnim maršom”. Što se pakfamilijarnih stvari tiče tu i nema ništa osobito da se kaže. Ja sam fala milostivome Boguzdravo i dobro. U crkvu redovno idem i kostobolja me popustila. Vaša snaja, gospoñaMilica, takoñe je dobro. Uskoro ću joj pero ustupiti kad priča doñe do ovdašnjih posela i



soareja. Vać unuk Simeon, kad je trgovački posao u pitanju, prava je vodnica, zverskidrobi sve što mu na žrvanj padne. Da je malo opširnije izobraženije dobio ne bi mu nauštrb bilo. Jer vaš unuk, zamislite, ne razlikuje Platona od Plotina. Nije pravo što stenjega pustili da jedva i gimnazijum završi dok sam je svršio studij u Heidelbergu, ma daznam da je to bilo samo zato što se od mene nikakvim koristima za firmu niste nadali.Moje je, počitajemi gospodine, mnenije da je trgovinu i privatnu sobstvenost izmislioñavo da njome korumpira ljude. Znam da će Vas ovo razjariti, ali ja tako mislim. Vašasnaja Milica me požuruje, bi da stigne na neko poselo, pa prekidam pisanje...MILICA:Dragi i poštovani otac, znate da sam ja sa Vama uvek otvorena bila, ali se meni činilo dami, ako ste me sprskom alamunjom i alom zvali, tu otvorenost niste zamerali. Uvek stegovorili da se kuća Njegovan na dva stuba drži, na Vama i na meni. Svi muškarci nanašem konaku, kao da su se dogovorili, obešene noseve imaju. Od roñenja, čini mi se,nosevi im vise, brinu. Jedan Simeon za drugoga brine, obojica za Vas trećega, a svizajedno; brinete za firmu. A takvog račundžiju, takvo čudovište, kakav je moj sin, a Vašunuk, u veku nisam srela. Gospod doktor Teodor Herbez iz Popečiteljstva finansijaregularno nas na svoja posela poziva. On je oženjen onom Jelenkom, zvanom “malagospoja”, koja je bila Miloševa ljubavnica, a sad se zdravo profinila i u damu izobrazila,kao da mi ne znamo što znamo. Tu Jelenku je bivši knjaz dobro podmirazio samo da bi jasebe stresao. Na tim poselima mogu se sresti braća Simići. kapetan Miša Anastasijević iHadži Toma sa osam kćeri. Tu sam upoznala i nekog Panića, samo sam poboravila čimese bavi. Kanda travkama. Naročito me je svojom gospodštinom i otmenošću za sebepredobio književnik Matija gospodin Ban...MLADI GAZDA (upada joj u reč): Adriatičeski hohšlapler. Dalmatinski premuntez.MILICA: Gospodin Matija Ban vospitava i Knjaza Aleksandra kćeri Kleopatru Jelenu iPoleksiju. Konak mu je uvek pun nekakvih noćom šunjajućih se ćauša i prečana, kojisebe nazivljedu Jugoslovenima, a Srbi su ili Rvati.MLADI GAZDA: Terači vetra kapom, duvači oblaka.MILICA: Ja se na njegova gunñanja ne obazirem. Jer mi je na poselima važno biti zbognaših devojaka. Kad već svoje prijeme ne održavamo, jer Vaš unuk, džimrija, trošak žali.HADŽIJA: Sve to po salonima galopiranje, valciranje i fota sigranje, ñavolosu jevremena bacanje. Mnogo je poleznije u crkvi molenje i poleznih knjiga čitanje.MILICA: Od silnog puženja po hladnim crkvenim podovima, ti si Hadžija i navukao tvojrevmatizam, koji se ne može dobiti na pregrejanim poselima.MLADI GAZDA: Ne, ne može, na takvim poselima se dobijaju deca.MILICA: Ti baš imaš jezik.

MLADI GAZDA: Imaš ga bogami i ti, majko.MILICA: Jeste imam ga, ali ga nemam od roñenja. Bog mi ga je dao kad je čuo da sammeñu Njegovane isprošena. A to što devojke i ja uopšte idemo nekud, možemozablagodariti jedino tome što ti na balove gledaš kao na bračno tržište za udadbenureklamu tvojih sestara. Iako smo jedna od tri najbogatije kuće u Srbiji ja tek šijem svojudrugu haljinu ove godine. Da sam deda iz Beča ne pošalje koji bivši novitet ja ne znamkako bi se od sramote iz kuće uopšte izlazilo. Vidiš sine kako gospodinu Banu bašta buja,a ne kao naša gde se ništa ne može održati, jer kad po vašim stovarištima nestaneprostora, ti za smeštaj robe upotrebljavaš moje leje. Ovo ti velim što sam tvrdo rešiteljnada baštu renoviram da na nešto liči. Znam gde držite kubure za protivu provalnika. Čim



meñu cvećem spazim prvu tvoju vreću - pucaću. Ako sam već srpska ajmana, kako metvoj deda zove. nek se bar zna zašto. Moj deda sa majčine strane bio je knez AleksaNenadović kome su zbog bune dahija glavu otkinule i na kolac je natakle, pa umem svojaprava i slobodu da branim. Kao Srbi pod Turcima.MLADI GAZDA: Je l’ te mati, da niste počem hteli reći Srbi pod Cincarima?MILICA: Nisam, ali bi mogla.MLADI GAZDA: To ste vi, kanda, opet u nekom ustaničkom raspoloženju?MILICA: I jesam, bogami. Osećam se ko Srbi u zimu 1804.MLADI GAZDA: Bun, bun. Ali ko je ovde dahija? Ispada nekako da sam to ja.MILICA: Ja se u tvoju firmu ne mešam, ali kuća i bašta moja je briga.MLADI GAZDA: Meni, majko, izgleda da ti o firmi nemaš pojma, čim možeš dazamisliš da izvan nje uopšte postojiš.MILICA: Ti nisi baš sasvim čitav. U moju srpsku, alemunjastu pamet to ne ide. Oduveksam mislila da sam ja Milica Njegovan i da pripadam familiji Njegovan, a ne firmi. Janisam ispala kroz firmin karavanski put za daleki istok, kao vi, nego sam roñena odmajke Stojanke i od oca llije. Te bih da se čine neka razgraničenja izmeñu trgovačkihšpekulacija i živog ljudskog mesa. Ti možeš tvoju Tomaniju, kad se uzmete u firmin raf kao robu turati, ali mene bogami, ne možeš. Ću se džilitnem, ceo kontoar ima u vazduhda ti leti.MLADI GAZDA: Buna, dakle majko? Vi Srbi baš ne možete bez gužve.MILICA: A šta si pa ti? Zar i ti nisi Srbin?MLADI GAZDA: Misliš sada, od jutros?MILICA: Mislim oduvek, ali ako ti je lakše, jesi li Srbin sada?MLADI GAZDA: Nisam.MILICA: Barem pola.MLADI GAZDA: Ni pola.MILICA: Znači Cincarin si?MLADI GAZDA: Ni Cincarin nisam.MILICA: Ta šta si onda kog vraga? Baš me zanima šta sam s onolike bolove rodila?MLADI GAZDA: Od juče uveče niti sam Srbin, niti Cincar, nego sam čovek koji je sinoć u pet sat; preko zemunskog telegrafa dobio obaveštenje da je lada “Korzika” sa firminimtovarom u vrednosti od 150 hiljada groša, neosiguranim tovarom, gospodo, nestala u burinegde izmeñu ðenove i Marseja, čovek sam koji do ovog trenutka nije dobio nove vestipa nema pojma da li mu je tovar propao, samo oštećen, ili mu se nije ništa desilo; čovekkoji ne zna da li je izgubio 150 hiljada groša, ili samo 50 ili ništa i koji na mesto da seodmah preveze u Zemun i legne kraj telegrafa da sazna gde je “Korzika”, sedi ovde sa

svojom majkom i objašnjava joj stvari koje ona niti može niti hoće da razume. (Izletinapolje)MILICATo su mu bile zadnje reči pre nego što je otišao za Zemun. Završavam jer ja i devojkeidemo na poselo kod istoga gospodina Matije Bana. Odoh. Vas voli i pozdravlja iz svegsrca Vaša snaja Milica sa devojkama.

Lupus - Hadžiji, telegram preko zemunskog telegrafaŠta je s “Korzikom” stop Gde je “Korzika” stop Simeon Simeon na putu stop Odgovaramna mesto stop Korzika je francusko ostrvo u Liburniskom moru na Sredozemlju stop



Osam hiljada sedamstotina kvadratnih kilometara aproksimativno stop Stanovnika neznam stop Glavni grad Ajačio stop Rodno mesto Napoliona Bonaparte stop PoštovanjeHadži Simeon.

Lupus - Hadžiji, telegramUsrdno hvala na poduci iz zemljopisa stop Kao i obično od goleme si mi pomoći stop Ubuduće spajaj reči jeftinije je stop Simeon.

Lupus - Hadžiji, redovnom poštomNi ponjatija nemaš, sine, koliko mi je breme s duše spalo kad sam iz Tvog pisma saznaoda je slavna bečka tanc-firma “Štraus i Sinovi” ozarila najzad i naše balkansko uvo odturskih zurli i talambasa ogluvelo. Tako sad moji sunarodnici ñipaju uz bečkupromenadnu muziku, dok se bečlije još uvek ustavno jebedu sa Madžarima. Ubuduće pišilojiko ke katanoito, razumno i razumljivo, ili ne piši nikako. Kumim te bogom poštedi memnenija o bilo čemu. U protivnom glavu ću ti čibukom odvaliti pa ćete imati razloga dame zovete “Dahijom” i “Kučuk Alijom”, što sam čuo - ne brini. Ja sam vć odavno znaoda jedva čekaš iz firme da izañeš i bolje bi bilo da sam prezidenstvo u firmi u mojemodsustvu deo tvojemu sinu Simeonu, jer on je još u kolevci bio razumniji nego što si tisada u pedesetoj za grob se preparirajući. Za tvoju kostobolju nije me briga. Milica je upravu, žena. Nisi je zaradio za mojim kontoarskim pultom, nego po hladnim crkvama, paračun pošalji patrijaršiji. U poslove se, okrom tobože, ne mešaj. Simeona mi ne diraj i neštadiraj. Kaži mu samo da malo veću pažnju obreti na svoju verenicu Tomaniju Sina. Znada je uvek u poslu, ali i Tomanija je posao. Ne bih voleo da čujem kako Kir Aristofanoszateže što mu se jedinici ne poklanja dovoljno pažnje. Znaš kako je ta prečanska sortaosetljiva. Tvoja bi Milica pametnije postupila da se o tome stara, nego što sanja o bašti ilejama. Neka povede sina da s Tomanijom tancuje. Da ne misli devojka kako se udaje zaknjigovostveni registar. Vidim da snujete udaju devojaka. Bun, i vreme je. Udavače susine sezonska roba, posle im cena pada. Mi smo ovde, da kažemo, podnošljivo. FaliBeograd, razume se, ali ni Beč nije baš kasaba, a poslovi su svugde u svetu na istobućkalo vatani. U poslednje vreme, meñutim, kao da je u ove bečlije sam ñavolos ušao.Sve živo polkira, valcuje, galopira. Svi osim pandura koji koračaju normalno. Od svegažiteljstva ima sada u Beču najviše muzikanata i policije. A taj spoj ne sluti na dobro.Posle mlogo pevanja i sigranja kukanje sleduje. Meternih veli: “Neka se veseli narod. Kopeva, zlo ne misli”. Meternih je, nema zbora, kefalo. Samo je preterano samopouzdan, neume izgleda, da se brine. A to je za trgovca i državnika mana koja najskuplje koša. Sadvidećemo. Cincari vele: “Albo este ši neja, ama rade” - Sneg je beo, ali peče. Ja sam u

meñuvremenu, na nagovor baruna Sine iz starog kvartira preselio u veće zdanje naStefanplacu, ušreg od katedrale. Nisam se lako nakanio, ali barun Sina navalio.BARUN SINA: Bez adrese nema vam u Vijeni života. Nije vam to Balkan.LUPUS: A šta to Balkanu smeta? Taj Balkan, gospodine, dao je tri velike civilizacije jelinsku, romejsku i tursku - dok su ostali delovi globusa jedva po jednu namakli. Šta ćemi, pobogu, kir Sina tolika kućerina?BARUN SINA: Da prireñujete prijeme i balove kir Simeone.LUPUS: A šta će mi prijemi i balovi?BARUN SINA: Da pravite poznanstva i kontakte, gospodine.LUPUS: Šta će meni ovako matorom kontakti?



BARUN SINA: Da pomoću njih zarañujete novac, naturlich.LUPUS: Natürlich. Ali ja, unter uns gesagt, već imam dovoljno novaca. Šta će mi više?BARUN SINA: Šta će vam novac? Pa da s njim kupite još veću kuću.LUPUS: Šta će mi veća kad je i ova suvišna?BARUN SINA: Gott im Himmel Herr Negovan, pa da u njoj prireñujete još veće prijemei balove, stičete još više veza, te pomoću njih zarañujete još veće novce, kojima ćete...LUPUS: Ich verstehe, znam. S kojima ću kupiti još veću kuću za još veće balove...

Lupus - Hadžiji, telegramJoš živ stop što ne javljaš ništa za stanje otnošaja meñu sinom ti i Tomanijom Sina stopDa se nije što na zlo dalo stop javi smesta stop Ne lenji se jerbo ću ti glavu odbiti stopLjut vrlo stop. Simeon.

Hadžija i Milica – Lupusu, redovnom poštomNajljubezniji naš otac, ne znam kako da vam stvar protolkujem i s koje strane da načnemteško i pečalna obstojateljstva. Dražašji gospodine, svedoci su mi Bog i Milica koja poredmene sedi i pisanje prati da se proteklih nedelja neščastije slučilo s našom familijom.Nekako odmah posle gostujušćeg Herr Štrausa mlašeg došao nam je iz Pešte dampfšifomu podne cirkus imenovan “lnterkontinental”. Vlasnik mu je neki Tot, Šamsudln, ŠemsikaTot, Ciganin iz Osijeka. Ja, dabome, nisam išao, Milica sa devojkama jeste, a za Vašegunuka ću kazati.MILICA: Otac, ovaj moj nikad neće stići do toga šta se desllo, a desilo se da Vam seunuk zagledao u neku ženu. Kakvu ženu, drolju, gospodine. Odnosna osoba je Ugarkakoja u cirkusu Šamsike Tota konjokroćenja veštine izvodi. Žilava je, koščata, koobravnica. Videla sam je - beštija i ništa više. Devojke imaju drugačije umenije. Ponjima, odnekud, izgleda moderno, muškarački, engleski. Kao Žorž Sandovica, samoplava. Beštija se, ako vas zanima, zove Julijana Tolnaj. Sad neka nastavi Hadžija. Više,valjda, neće moći da okoliši i petlja. Vi uzmite valerijan kapljice, znate kakvo vam jesrce.HADŽIJA: Dražajši otac, zaljubljivanje Vašeg unuka slučilo se već na prvoj cirkuskojpretstavi.MILICA: Zaljubljivanje u jednu belosvetsku kurvu i cirkuzantkinju.HADŽIJA: To veče na Beograd se oborila diukalionska poplava. Oblak se usredpretstravljenija provalio i šatra se pod vodenom težinom srušila. Poplašio se konj nakome je baš u tom magnoveniju osoba akrobatiku izvodila i golem džumbus nastao. Kakose konjokrotiteljka našla na Simeonovim leñima niko od prisutnih nije umeo reći, tek svi

se kunu da je on osobu baš tako, na krkače, iz šatre izneo. Nečastije nas je zadesilo ugodini u kojoj se spremamo da gospoñicu Tomaniju Sina venčanju privedemo. Odprstena ne verujem da je s njom bio.MILICA: Otac, što moj Simeon priča je koješta. Da mi je sin pod Tomanijinom suknjomi čučao, ne bi Julijani bestiji izmakao, ako ona zna što ja mislim da zna.HADŽIJA: Mogu Vam pretskazati da ako Sine za bruku čuju od venčanja na jesen nećebiti ništa. Cirkus trenutno nije u Beogradu, na turneji je po vnutrenosti.MILICA: I Simeon nije u Beogradu. S cirkusom je i s tom... Juliškom. Morala sam uzetipero da Vam to kažem, jer se moj Hadžija boji, pa bi opet prošlo vremena dok bi pismopreko tog brega prevaljao.



HADŽIJA: Dragi otac, Milica mi stalno pero iz ruke otimlje. Sve bi u tri reči, ko s trimetka, da kaže, a ja iznosim na parče da Vas ne tresne kaplja i da ja pod stare dane nepostanem paterokton - oceubica. Prošastog vtornika velim ja gospon Antonije, nikako izarhive da se vrne, te uñem da vidim. kad tamo...ANTONIJE: (drži u rukama ženske gaćice) Ženske gaćice, gospodine Hadžija. Crne,čipkane, dokolene, ko što ih nose bečke kurve po kuplerajima.HADŽIJA: Ti ine afto, ma ton Teon? Šta je to za ime Boga?ANTONIJE: Ženske gaćice, kažem, gospodine.HADŽIJA: Vidim i sam, gospon Antonije, ali se pitam šta će ženske g... u arhivi?ANTONIJE: Ne znam šta će, majke mi. Juče ih nije bilo. Juče niko u arhivi nije radio domladi gazda Simeon koji je tu proveo noć sreñujući neke račune. I nisu samo te ženskegaćice u pitanju. Neki dokumenti su ugužvani i s krajeva dobro nagoreli. Kao da je snjima neko cigare palio.MLADI GAZDA: Napustite odaju gospon Antonije. Imam s ocem privatno razgovarati.HADŽIJA: Šta se smeješ ko da su ženske g... u arhivi najprirodnija stvar na svetu.MLADI GAZOA: Da ne dužim gospodine, ja nisam kao Vi. Neka odmah znate da sam seu artiskinju gospoñicu Julijanu Tolnaj neopozivo zaljubio, a i ona u mene i s njom seovde, noću u firmi sastojao, te su sledstveno tome, gaćice njene. A što su dokumentiizgoreni to je zato što ona puši na čibuk. Verovatno ga je palila firminim dokumentima.Nije mi bilo briga i nije me briga ni sad. Ni za dokumente, ni za firmu, ni za dedu u Beču,a po najmanje za one naduvene Sine i njihovu Tomaniju. Meni je svih tih Simeonovskihbriga dosta, imam samo jednu, prvu čovečnu i slobodnu želju od kako sam se rodio, a to je kako da nagovorim osiječkog gospodina Tota da me u svoj cirkus primi.HADŽIJA: U cirkus? šta bi tl kog ñavolosa tamo radio?MLADI GAZDA: Bilo šta. Radio bi i kao štalski momak ili konjostroitelj, kad me već ničemu pametnijem i korisnijem od procentnog računa niste naučili. Umem jedino novaczarañivati. Ja sam tvrdo rešitelan i ništa me ne može pokolebati, da zauvek ostavim firmui da se upustim u čaran i pustolovan život putujućeg artiste.HADŽIJA: To će ti dedu načisto ubiti.HADŽIJA (nastavlja pismo) Svemu ovome nema mnogo da se doda. Prsten će saJulijanom biti čim se cirkus vrne u Beograd.MILICANe verujem Ja otac, ni u kakav prsten. Imaju oni, ako se ne spreče, da se venčaju ciganskioko vrbe. Ja sam za tropar prema svecu. Bestiji neka se ponudi novac da se Simeonakani, a ako neće, ako se bude ritala, da se cirkus policajno preko kuma Garašanina, izSrbije ispujda. Milica.

Lupus - Hadžiji, telegramNišta ne preduzimajte stop Pismo s instrukcijama sledi stop Simeon.

Lupus - Hadžiji, štafetomSine Simeone i snaho Milice, saberite se, ne gubite glavu i ništa na sviju ruku nepreduzimajte. Naročito ti, Milice, magarice, ne poduhvataj se istornjavanja ciganskebande iz zemlje. Ne sme se postupati nepromišljeno, ajdučki, ukratko, srpski. Mora se bitidiplomatičan i podzeman. Evo šta vam je raditi. Milice, iz tih stopa idi kod kumaGarašanina, i izloži mu žalostan slučaj. Ne ulazi u pojedinosti jer bi to čaršinskom



ogovaranju krila dalo. Uzmi naše balkanske beogradske repere - reci, na primer, da su ganečim začarali, smutili ciganskim marifetlucima. U to će svako balkanski razboranverovati. Gledaj ako možeš, tako zboriti da te čovek razume. Policaji preferiraju fakta i jasan jezik. Prosto ga, u ime kumstva, zamoli, da kako zna i ume, pod bilo kojimparagrafom, cirkus tog posranog Tota u Srbiji zadrži. Jer ako ih istornjamo. Simeon će zanjima, a onda ga moramo po Evropi vijati, a to je skupo. Ako cirkus zadržimo ostaće iSimeon, pa ćemo dobiti u vremenu. Razumeš li sada, Milice. A ti, Hadžija, kad Simeonavidiš, reci, da si posle zrelog dumanja, došao do zaključenija da je on sam od svogaživota domnu, afendiko, gazda i da se ti u njegove odluke nemaš prava mešati. Buditezdravi i pametni oboje. Simeon.(Garašanin i Millca u Garašaninovoj kancelariji piju kafu.)MILICA: Kad bolje razmislim, pitam se, gospodine kume Garašanine, šta fali tojciganskoj bestiji što nam uzjahala sina? U čemu su moje bogataške privilegije? Sta ja to,za mater božiju, imam više nego ona, šta ja smem više nego ona, šta umem više negoona? Ona sme čak i na čibuk tatarski da puši, a kad bi nešto ja zadimila mene bi prozvalikurvom ili vešticom. Ona sme i jahaće pantalone da nosi, za koje bi mene naša caršijačastila takvom šikanom da bi morala jal u manastir, jal i sama u cirkus.GARAŠANIN: Vrlo sažaljevam slučaj, gospoño Milice. Iz ovih stopa preduzeću nuždnemere da se cirkus u Srbiji zadrži kako je gospodin kum iz Beča zahtevao.MILICA: Ponekad mi, gospodine kume, zaista doñe da uzmem za ruke one moje siroticepa da se kao trupa prijavimo istom “Interkontinentalu” za artiskinje. Da se i one malomuškaraca najašu, a ne da ih čitavog svog pečalnog veka kao supruge i majke na krkačenose. Prašćajte za ovu upadicu. Kanda je i mene malo dokačilo.GARAŠANIN: Nesrećna je zemlja čiji veliki muževi u krupnom istoričeskommagnoveniju sabiranja južnih Slovena, moraju da žive u tuñini. Kažite vašem svekru, amom kumu, da se po Panoniji grdno komešanje zapatilo. Da u Mañarskoj svakog trenamogu nastati zbitija koja će iziskivati graždansku slogu.MILICA: Da kod nas u Srbiji žena ne živi kao metla, u ostavi, te se vadi samo kada kućutreba čistiti i pajati, a posle opet u mrak tura kad se o ozbiljnim, muškim, stvarima imadebatirati, ja bih vam možda nešto i znala. Ovako kao duduk ne znam ništa. Odinozemnosti sam videla jedino Zemun, a obećato mi je i Pančevo.GARAŠANIN: Saopštite mu da se na njega najozbiljnije računa kad taj čas doñe, da ćeoni tamo, kaogod i mi ovamo, dinastičku parnicu u stranu gurnuti. Kad su u sporu interesinaroda ja na kraljeve ne gledam.MILICA (ustajući): Kafa vam je odlična. Državna, što bf reko moj sin da je pri zdravojpameti.

GARAŠANIN: Pismo koje gospodinu kumu za Beč napišete donesite u vnutrenjeposlove da diplomatičnom štafetom ode, kako u nepozvate ruke ne bi palo ikompromitovalo me što s jednim obrenovićevcem razgovaram.

Lupus - Milici, tajnom prilikomMilice, šta ti bi džilatati se i nekakvu emancipaciju proklamirati kad vidiš dokle su nam teemancipacije kuću dovele. Sin ti timari cirkuske konje i sigračice, a muž dušu pocrkvama, dok firma propada. Nadao sam se da si bar ti sačuvala zdrav razum, a sadnajednom i ti počinješ da fantaziraš. Toliko sam desperatan da mi doñe s AleksandromKarañorñevićem se izmiriti, u Srbiju se vratiti, i svima vam tamo po ludoj materi nešto



učiniti. Kaže se meñutim, apo lisa kerdos den vieni - od srdžbe profit ne raste. Ako se ovakriza povoljno okonča, kunem se svetim arhangelom Mihajlom, lično ću ti muške gaće ičibuk kupiti pa jedno nosi, drugo puši, a ko te popreko pogleda sa mnom će imati posla.Sad pazi: pod enas - ne zloupotrebljavaj ljubeznost kumovu i diplomatičesku poštu,izlanućeš nešto. Pod dio - nedaj mužu da po crkvama gubi vreme. Pod tris - neka gospodAntonije preuzme poslove. Pod teseris - nedaj sinu da raskida s Tomanijom Sina, moli gada pričeka. Pod pende - dojavi odmah odmah čim cirkus zadrže.

Milica - Lupusu, depešom preko zemunskog telegramaCirkus zadržan stop Simeon lud stop Mi prepadnuti stop Koraknite već jednom stopMilica.

Gospodin Šamsika Tot - Upraviteljstvu varoši Beogradske - žalbaUpraviteljstvu varoši bogradske. Ja, Šamsudin Tot, graždanin ugarski, artist i upraviteljneuporedimoga internacionalnoga cirkusa “lnterkontinantal”, s trupom znamenitihveštaka u parteru i kroza zrak, sa germanskim kurjacima, ruskim medvedima, turskimmajmunima i domašnim petlovima, na umetničkoj turneji kroz vašu zemlju nahodeći se,ulažem žalbu protiv mračnog i bespovodnog postupka upraviteljstva varoši Beogradakojim su meni, kaogod i uvaženim članovima moje meždunarodiie menažerije putomfizičkog prisilenija, matere mañarsko-ciganske psovanja i ruku pod suknje zavlačenja,oduzete putne isprave, te nam je tako onemogućen povratak u civilizaciju. Stoga u svojelično ime kao i u ime svih artista pod mojom palicom, kategorično urgiram da nam se sveteskere bez odlaganja vrnu. U protivnom se kanimo obratiti austriskom konzulatu pa iMuhafizu beogradskom. S poštovanjem Šamsudin Tot svojeručno.

Mladi Gazda - Lupusu, redovnom poštomGospodine, kad sam doznao za tešku nevolju koja se oborila na izvesni onostrani cirkus, jasno mi je postalo da su rečene nevolje logičeski vaše zloćudne naravi. Vi ste, poznajem ja vas, preko kuma Ilije Garašanina izdejstvovali oduzimanje pasoša dok nekim Vašimujdurmama ne uspete da me onemogućite u mom napuštanju firme i bračnom svezivanjuza obožavanja i ljubavi dostojnu gospoñicu Julijanu Tolnaj. Meni ovo gospodine nikonije odao, pa nemate zašta majci ili ocu prosipati vaše ajdučke grdnje. Svaki deo oveprljave pripovesti nosi trag vašeg prstena pečatnjaka, istog što je već godinama pečatioizvesna tajna, meni upućivana pisma. Ovo velim s toga, što, ako u razumnom rokupomenutim artistima putne isprave ne budu vraćene, ja ću sva Vaša tajna političeskapisma, koja uprkos Vašim izričitim nalozima nisam uništio, odneti na onaj isti

kancelarijski sto kome ste se obratili da meni upropastite život. A vi puknite. U ovo vamse kunem višnjim Bogom i našom slavom svetim arhanñelorn Mihajlom prekidajući sVama svaku porodičnu i ma koju drugu vezu.

Mladi Gazda - Tomaniji SinaPoštovana gospoñice Sina, ne znam jesu li do Vas doprle priče koje naše projektiranovenčanje čine nemogućim. Molim da se od sada smatrate slobodnom od svak obavezeprema meni i kući Njegovan. Spreman sam da za ovaj raskid svu krivicu primim na sebe,ali ne mogu, gospoñice, a da za grešnike ne proglasim i naše familije i varvarskepredačke običaje Arumuna, koji u interesu bogaćenja genosa, vezuju sasvim nedorasla



bića, još dok njihova srca nisu ni stigla da izraze svoja sopstvena opredeljenja. Nadam se,gospoñice, da ćete jednoga dana i sami zahvaljivati Bogu za ovu odluku. Siguran sam daćete i Vi naći ono što Vam srce želi. Sa uvažavanjem Simeon Njegovan.

Lupus - Mladome GazdiDražajši unuče, premili moj Simeone, ima u životu svašta, ali za firma čovekanajnesnošljivije je kad ga kokalo apo kokalo, kost od kosti njegove, testamentarninaslednik i futurum njegove krvi optuži za ruiniranje života. Tako je, pečalni, s obe nogeu grobu, primih i pročitah Tvoje srdito i preteće pismo. Jeste, sinko, greh jc moj. Papremda nije moja ideja bila da se preko kuma Ilije ometa to tvoje bračno svezivanje zaljubavi dostojnu gospoñicu Julijanu Tolnaj, to je bila ideja tvoje brigom pritisnute majkeMilice, opet je moja krivica najpretežnija, jer sam strahu roditelja ti popustio. Uviñam da je što smo činili za firmu možda i bilo dobro, ali za tebe ne. Simeoni su od vajkamrcvarili jedan drugoga u ime firme. Nisu oni to, sinko, činili što su bili zlotvori. Da bimogao pravedno suditi ispripovedaću ti priču o našoj porodičnoj argonautici. Mi smo uKonstantinopolis sišli iz Trakije otprilike u doba kada su Turci pod Rodope bili. Ostalismo mahom na jedincima. U Trakiji Simeoni behu trgovci mirisa i šminki, tek u Tebamapočeli smo prodavati lekovite trave i baviti se kosmetikom. Tako je naš Simeon Sigetskiza račun Mehmed paše Sokoloviča u živu proobratio glavu sultana SulejmanaVličanstvenog kad je ovaj 1566. pod Sigetom umro. Kroz stotine i stotine godinagurbetovanja, patnje, straha, brige i truda ta firma, od Tebe danas na propast osuñena,nije bila samo roba po magazama, po morskim i karavanskim maršrutama, ta firma jemnogo više od toga, ona je sva njena prošlost i sva njena budućnost koje Ti hoćeš da jelišiš. Toliko sam se osećao dužnim predočiti ti kao deda. Umoliću te da ako ikakomogneš, odluku o napuštanju firme povučeš. Oženi se, sinko, kako ti srce zapoveda, aliostani u firmi i budi joj gazda. I gospoñica Julijana Tolnaj biće u firmu primljenaraširenih ruku i bez ikakvih predrasuda. Ako li ti ova solucija ne odgovara, ako po svakucenu hoćeš iz firme, niko ti, zapamti, ne sme na putu stajati. Cela će familija Njegovan uzTebe solidarno biti, a ponajvećma baš ja. Ako ti s moje strane nešto treba samo javi. Tose ima odnositi i na bilo kakve potrebe artiskinje gospoñice Tolnaj, kojoj isporuči mojenajusrdnije pozdrave i želje za što skorijim viñenjem. A kod viñenja već kad smo, pitamse ne bi li bilo bolje da veridbu obavimo ovde u Beču, gde su nazori svetski, a nepalanački kao kod nas. Ako ne možeš ostati s firmom, pečate i ključeve predaj gospodinuAntoniju, prokuristi, nipodkako ocu i oprosti ako možeš. Voli te tvoj deda Simeon. P.S.Prilažem ceduljku za kum Iliju. Odnosi mu je da tvojima cirkuzantima pasoše vrne.

Mladi Gazda - LupusuNajmiliji moj dedo Simeone, Vaše me ljubazno pismo do fundamenta srce potreslo.Pokazalo se da ste vi u stvari jedno torženstveno ljudsko biće, na čemu sam vam ja i mojaslatka Julijana neizmerivo blagodarni. Zlopatim se kako da vam objasnim što nisamkadar Vaše predloženije da u firmi ostanem akceptovati. Vi bar znate šta je firma i kolikoona od čoveka zahteva. Odkad za nju radim, a to je čini mi se odkad sam se rodio, nisam ja, dragi moj dedo, nijedan dan života imao a da sam mogao reći - moj je. Već me je imoja Julijana uhvatila da, kad se čega sećam, nikad ne velim, to je bilo toga dana,meseca, godine “Uvek kažem:” bilo je to onda kad je na bečkoj efektnoj berzi pao kursturskog dukata za pola procenta “ili” bilo je to onda kada je pala pod stečaj drvena



kumpanija u kojoj smo imall 25% glavnice. Ne, preljubezni moj dedo, ne mogu u firmiostati. Ipak Vam na svemu od srca hvala. A o Beču i Vašem toplom pozivu ćuporazmisliti, mada verujem da Julijani do graždanskih formi nije stalo. Sad žurim uvnutrene poslove kod kuma Ilije da mu Vašu ceduljku uručim. Mnogo vas voli i poštujeVaš presrećni unuk Simeon.

Barun Spiridon Sina – Lupusu, Loco, LakijemCher Monsieur et Ami, da Vas uznemirim prisiljavaju me izvesne neugodne informacijekoje se tiču projektovanog venčanja Vašeg unuka i moje unuke Tomanije. Njihova jeveza bojati se. Irréparablement, oštećena žaljenja vrednim ponašanjem Vašeg unuka. Čimse sretnemo na prijemu kod njegove svetlosti kneza Miloša morate mi objasniti kakva jeto čudotvorna osoba koja je Vašem unuku, čuvenom po trezvenosti, mogla do te merepamet pomutiti? To zaista mora biti nešto naročito. n'est-ce pas? Vaš barun SpiridonSina.

Lupus – Barunu Sini, Loco, dušmaninomVrlo poštovani i dragi barune, kako ona persona izgleda pojma nemam, nikada je nisamvideo, a cirkuse ne posećujem. I sam sam ljubopitan. Što se tiče dana, moj je unuk dosada bio vezana vreća. Ko je nju uspeo odrešiti, zaista mora biti ekstraordineran. VašSimeon Njegovan.

Mladi Gazda - Julijani Tolnaj, artiskinji, iz Beograda, gdi bude po vnutrenosti Srbije,štafetomNeiskaziva Julijano, presjajni moj dijamando. Dobih vesti iz Beča od dede Lupusa, kojihsam se plašio bio. Pokazalo se, bez razloga. On iskreno odobrava našu svezu. Ako nam sešto ispreči, veli, da će lično i urgentno ukloniti. Poslao mi ceduljku za našeg kumaministra Garašanina da se cirkus odmah iz Srbije pusti. Stoga reci gospon Totu da pasošeodmah diže. Svu naknadu štete obeštetiću ja iz svoga džepa. Znam da ti, dijamondo moj,do novaca nije stalo. Kad budem predao pečate i ključeve našem gospodinu Antoniju,gotov sam. Teliose, završilo se, što vele Grci. Jerokino moj slatki, jedva čekam da opetbudemo zajedno. A opet žao mi je dede. Deda neće dugo, a otac se ne računa. Njegafirma kao da nema. O čemu ja to pričam, ma ton Teon, za ime božje? Kakvi poslovi? Štame se sve to tiče? Pod nadzorom firme su me smislili, isplanirali i ugovorili. Ja sam poslefunkcionirao kao i svaka mašina. A onda si naišla ti i prepravila me, mandragoro,krotiteljko, celivam svaku poru tvog tela, a osobito onaj zlaćani ulaz u život, čije imenisam do sada smeo ni da pomenem, a nekmoli da mu se s obožavanjem klanjam. Sav

tvoj Simeon. P.S. Zamisli, dede protiv Tebe toliko ništa da mi je predložio da se s Tobomvenčam, ali da produžim voditi firmu. Glatko sam odbio. Siguran sam da se soglašuješ samnom.

Julijana Tolnaj - Mladom Gazdi, iz Kragujevca u BeogradSlatko Simeon, malo moj Srb, crno moje konjče, zdravo fino bilo od teb pismo primiti irazumeti da otići iz ovaj strašan držav i u Peštu se vrnuti. Kad informiram gospon Tot zarajzepas, on plači, a on takav švajnhund. Čim celo band preko Save utekni, čim granic odova ajdučke mizerije preñe, uzima tebe za moj konjostrojac, nem tudom kako se kaže, aonda uzmi Tvoji novci od refundacija od šteta. Ja njem ondak rekni da od ta njegova



špekulacija nema niks. Moj Simeon, kažim, nije obligatno svinjarije od srpski vlastplaćati. A isto takoñer da prezident na jedno važno firma nema nikakav nužd u cirkus odšvajnhund Tot raditi, kad ga može celo kupiti. Sad Ti, Simeon, na men ne ljutiš, ti menipisao tako slatko o tvoj deda u Beč. Mene to zdravo rastužiti dalo, jer i ja imam jedno dedu Madžarska koje voli jako. Uvek šalji njemu anzihtskarte, od gradovi gdi jesam s cirkus.Pita alzo ja Tebe, lepo je li tvoj deda tako sam ostaviti? On ionak ne živi dugo, šta koštada Ti za to rok u cirkus od švajnhund Tot ne uñiš, nego i ja iz nejga iziñem i u tvoj cirkus,hoću kažim, u tvoja firma uñim. A kada deda umri, onda iz firma cuzamen iziñemo i zaotmen publikom naš teatar etabliramo. Oćiš? Jedva čekam moj Srb, crno moje konjče,zajedničkim biti. Sad se za tačka i jedno gazdinsko ambar moram dati šminkati.Publikum unmöglich divlji. Konjušar od mene Joško će sa mnom u firma. On doduš, bojda ti ne budeš ljubomoran, ali ja mu reknem da je budal kad misli da jedno prezident odfirma na jedno konjušar može biti ljubopitljiv. Tvoja, koja te ljubi, Julijana.

Mladi Gazda - Simeonu LupusuDražajši dedo, gospodine Simeone, hitam da Vam zablagodarim na brizi za sreću moju imoje budušče supruge gospoñice Tolnaj. Kažem budušče supruge, jer je moja Julijanaodlučila da se ipak i zvanično venčamo. Tu je žrtvu učinila samo radi Vas koji jepodsećate na njenog dedu u Madžarskoj. Zar to nije dirljiva pažnja prema našoj porodici iVama lično? Vaš poziv iz sveg srca prihvatamo i u carstvujušču Vijenu na svetkovinuvenčanja stižemo početkom januarija, zavisno od cirkuskih poslova. Tačan datum javićuiz Pešte depešom. Opraštajući se zauvek od firme, uz rukoljub budušče snaje Julijane,Vaš odani unuk Simeon.

Milica - Lupusu, porodičnim kuriromOtac-neotac, ni moj Hadžija, koji mi nad glavom cmizdri ni ja, Milica, ne možemo da sesaberemo od svega što nas je snašlo od kako ste, sotona jedini zna zašto, odobriliskarednu svezu našega jedinca Simeona s onom cirkuzantkinjom, džambaskinjom iinterkontinentalnom kurveštinom Tolnajkom, crkla dabogda, pa ga još, da sramota budekompletirana, pozvali da s njom po Beču paradira. Ovde je bruka pukla golema, pošto senaš ajvan s njome javno na promenadi prikazuje, a iz cirkusa ne izbiva. Ta ciganskabanda je sinoć oproštajno predstavljenije na Kalimegdanu dala. Pričaju da je naš Simeondržao konja one probisvetkinje ponosno kao da drži državni barjak. Ja iz kuće nosa nepomaljam. Ljudi se počeli od nas odbivati. Očajni smo i za Dunavo pripravni. Zašto ste toučinili? Ako sada ne zna, moraće Vam znati crna duša kad pred Boga uskoro, nadam se,predstane. Ja i moj Simeon prekidamo ovime svaku familijarnu vezu s Vami. Poslove će

Hadžija predati glavnome prokuristi gospodinu Antoniju. Ionako ih je taj i dosada vodio,a moj Hadžija samo potpisivao što mu se podmetne. Nemojte nam više ni pisati, jerodgovarati nećemo ni na Vašu čitulju. MilicaHADŽIADragi otac, šta učiniste neka vam je, s moje strane, Bogom prosto. Simeon.MILICAAli, ne i sa moje. Milica.

Lupus - Hadžiji. depešomMagarci stop Simeon



Kraj prvog dela

II DEO

Kako se firma “Simeon Njegovan i Sin” izvukla ispod cirkuskih butina konjokrotlteljkeJulijane Tolnaj i kako se u carstvujuščem gradu Vijeni slučila buna.

Gazda Simeon - Hadži Simeonu. Iz Beča u Beograd, redovnom poštom, dne 30. januarija1848.Ljubezni moji roditelji, draga majko i otac, jedva da smo vozljubljena Julijana i janekoliko nedelja u Carstvujuščoj Vieni, toliko se velebnih zbitija slučilo, da ne znam skoje ih bande načeti. Deda Lupus nam se zdravo promenio. Sem fesa i topuz čibuka, nanjemu je sve ala franca, pa ide u ljubičasti gerok. A i skotsku narav upitomio nekako.Zamislite, Julijani ruku cellvao, a tako ni s rukom carigradskog patrijarha nije postupao,nego je serbez makao kad mu je pod nos podnešena. Kuća mu vredi više od celeGospodske ulice s dodatkom Saborne crkve, samo ne zvoni. Kod dede zatekli prijem.(Beč, sjajan spram dotadašnjeg skromnog grañanskog Beograda. U toku je jedan odŠtrausovih valcera. U pozadini ples, u kome se, pored ostalih parova, vidi Julijana kakoigra sa nekim husarskim oficirom) Julijana se odmah posle predstavljanja i celivanja, jošni prašinu aljine nije stresla, ufatila u opšte vrćenje i galopiranje. Jedva je pod okomdržim, jer me deda i barun Sina pritisli za novosti s Balkana.BARUN SINA: Više je nego verovatno, cher Ami, da će Srblja i Garašanin hteti daMeternikove neprilike s Mañarima iskoristi u svrhu dinamiziranja ideje o ujedinjenjuJužnih Slovena izvan granica Monarhije.LUPUS: Ne znam ja ništa o tome, cher ami. Tipota den ksero.SINA: Naravno, naravno... (ne skidajući lornjon s Julijane) Ekstraordinarna dama,gospoñica Tolnay. N'est ce pas?LUPUS: Jeste. Ordinarna u svakom pogledu.SINA: Pa ipak bilo bi mudro kad bi Knez Miloš bio upozoren da njegovi interesi ne ležeu tajnim pregovorima s košutovcima i zameranju Austriji, bez čijeg pristanka nema nigovora o njegovom povratku na srpski presto... Kakva figura, kakva gracioznost! Ta ona,Njago, ne igra! Ona lebdi.MLADI GAZDA: Gospoñica Tolnaj je prakticirala s konjima...LUPUS: Kao što vam je znano, Sina, mene politika ne zanima, ali star sam, zaboravan

poprilično, pa se pitam, ako se slučajno pred Knezom Milošem o vašim rečima izlajem,hoću li načinlti kakvu indiskreciju?SINA: Otkud ja znam, dragi Njago? Bankar sam, nisam političar. Jedino znam da jevlada, odlučila jedinstvo Monarhije svim sredstvima braniti svoj odnos prema nasleñusrpskog trona i dinastičkim borbama izmeñu Obrenovića i Karañorñevića u potpunostipodrediti držanju ovih kuća prema našoj političkoj slici... Vaša je stvar, naravno, komećete to, u trenutku svoje zaboravnosti, saopštiti. Knezu Milošu ili gn. Iliji Garašaninu...MLADI GAZDA: Gospoñica Tolnaj je famozno vična konjima...SINA: Tako? (drži lornjon na Mladom gazdi) Sasvim arlstokratski.LUPUS: U krugovima gospoñice Tolnay, u aristokrate se računa svako ko zna oca.



SINA: Esprit burgeois de l'époque. Grañanski duh je, dragi moj Njago, ključ dana ibudućnosti, i ko ga ne oseti, ko mu se na vreme ne prilagodi, već sutra će u muzejupraviti društvo staromodnim privilegijama krvi i porekla.MLADI GAZDA: Ja sam, meñutim, i taj grañanski odbacio. Sad sam obujmljen jedinoartističkim.LUPUS: Štalskim. Ako se otera Njegova Ekselencija Meternih, bojim se, da će se taartističko-štalska mera i na bečko društvo početi primjenjivati.SINA: Ali ako Knez Meternih ne popusti, imaćemo revoluciju i kukati za bilo kakvommerom.LUPUS: Nema naroda koji, ako mu i malo date, neće tražiti još više. I sve više ukolikomu više dajete.SINA: Da li je to razlog što obrenovićevci ne dižu otvorenu bunu u Srbiji?LUPUS: Ne. Razlog je što kod nas, kad nezadovoljan svet na Dvor krene, završi kod prveveće radnje na koju naiñe. A veće radnje u Beogradu su uglavnom moje.SINA: Praktičan neki narod. Ali, kad smo već kod praktičnosti, cher Ami, kanite li,možda, u banju Marijenbad dok ovo proñe?LUPUS: Ne kanim. Umesto toga sam izdao nalog da se svi prizemni otvori na kućizabarikadiraju, a sluge ojačao u naoružanju.SINA: Ne držite li tu privatnu mobilizaciju malko preteranom? U Beču smo, mon Dieu,nismo na Balkanu!LUPUS: U tome i jeste stvar što na Balkanu nismo. Da jesmo, da je na mesto Njegoveekselencije Kneza Meterniha, naš Knez Miloš, ja vam se dragi moj barone, u takvetroškove sigurno ne bih bacao. Ne verujem da bi kod njega ta čuvena evropejskarevolucija trajala duže nego da se jedan dobar čibuk popuši.Ostatak dana bi se proveo u sahranama. (Sina ih napušta. Odlazi da igra sa Julijanom.Lupus štapom udari mladog gazdu u leña. Ovaj jekne.)MLADI GAZDA: Zašto, gospodine?LUPUS: Slučajno. Godine ne dadu da kontroliram pokrete. I tako znači odlučili smo dase manemo dosadne trgovine i zarañivanja, i živimo slobodnim, trošadžijskim životom?MLADI GAZDA: Jesmo, dedo.LUPUS: I pare da arčimo nemilice?MLADI GAZDA: Jeste, dedo. Blagodareći vašem ljubavi moje razumevanju.LUPUS: Živimo, uživamo, a?MLADI GAZDA: Zume - apolavsome! Živimo, uživajmo!LUPUSE: I trošimo?MLADI GAZDA: I trošimo.

LUPUS: Očaran sam.MLADI GAZDA: Zahvaljujem. Mogu li sad da idem?LUPUS: Kuda?MLADI GAZDA: Sigrao bih i ja malko s gospoñicom Tolnaj.LUPUS: A voli li i gospoñica Tolnay da troši?MLADI GAZDA: Više nego išta. Hoće da me nauči kako se arči alla grosso i viče “bašme briga!” Jer samo trošenje i nije toliko bitno za slobodu, koliko da te zbog toga bolibriga.LUPUS: Ma nemoj!MLADI GAZDA: Stvarno, gospodine! I u tom je moja Julljana, pedagog kakvog na svetu



nema. Što ona za jedno pre podne potroši, osrednji trgovac ne može za mesec zaraditi.LUPUS: Lele! Ali nek je sa srećom. Samo da bi se na veliko trošilo, i velike pare trebaimati, a koliko je meni poznato, ti ih nemaš.MLADI GAZDA: Moja Julijana i ja se oslanjamo na vaše obećanje da ćete nam se usvemu naći, gospodine. Ne mislite ga, valjda, trgnuti?LUPUS: Teos filaksi. Bože sačuvaj. Zar bi iko zdrav imao srca i pameti usprotiviti se jednoj tako razboritoj želji?... Kako ono beše? Živimo... živimo...MLADI GAZDA: Živimo, uživajmo.LUPUS: Jeste. Živimo, uživajmo! Voleo bih da i ja mogu.MLADI GAZDA: Šta vam brani?LUPUS: Isuvise sam star za štalu. Zato se samo vi fino provedite. Sve račune ja plaćam.MLADI GAZDA: To je zbilja ženerozno. Dozvolite mi da vam celivam ljubeznu ruku.LUPUS: Sub modo pod uslovom, da mi uredno potpisuješ priznanice.MLADI GAZDA: Kakve priznanice? Pa vi znate da vam ja taj novac ne mogu vratiti.LUPUS: Ama, niko ti ne traži da ga vraćaš. Zar sam ja zver? Meni to treba radi poreze...MLADI GAZDA: Onda da ih potpisujem. Što da ne? Mislite li na njih dobiti kakveolakšice?LUPUS: Dabogme!MLADI GAZDA: Našta, gospodine?LUPUS: Na glupost, gospodine. U to sva zaduvana stiže i moja Julijana. Ja krenem da jepreuzmem, ali deda me, onako mator, preteče, uhvati Julijanu oko pasa i vrati je u valcer,vičući “Zume, apolavsome!“ Živimo, uživajmo, a ja ostanem s štapom koji mi ga je uruke turio.

Julijana Tolnaj - Eržebeti Tolnaj, iz Beča u PeštuMila moja sestrice, ne srdi se na mene što ti retko pišem, ali sam zdravo zauzeta.Računala sam na mog Raca Simeona da s njim izvučem i sebe i našu famillju iz bede. Alis njim, s mojim Racom, draga Erži ne ide glatko. On je još od Beograda ispoljavao grdnozanimanje za cirkuski život pa i želju da postane artist - voltižer. Najveći mu je, izgleda,san bio da se truckamo na konju zajedno. Ja sam se nadala da su to bube česte kodurednih familijamih grañana, koje zaslepljuje arena. Za njih je cirkus treštanje muzike.iluminacija, lepe žene i sve to spetljano u uzbudljive vratolomlje. Ti si mila moja sestrice,u tom “zdravo lepom životu” izgubila noge, otac nam se od straha propio, a ja... ja sam seErži za Raca i vezala da bi se kurtalisala cirkusa... Sad vidiš u čemu je stvar. Oboje smo jedno drugome promenili život. On se, Erži, oko mene jako trudi, radim s njim šta oću, ani kao muškarac nije rñav. Računala sam da ću ga ta cirkuska fantazija proći. Polagala

sam i na njegovog dedu, našeg bečkog domaćina, najvećeg premunteza koga sam uživotu srela, da će ga od dozvati pameti. Planirala sam da se venčamo, on u firmi ostane inasledi je, da se u Beč preselimo, jer se u onom njihovom Beogradu ne može ljudskiživeti. Muka je, meñutim, što on o trošenju ume jedino da priča, ali kad do stvarnogtroška doñe, on se prosto oduzme. Paralizira se Erži, na časnu reč. Nikad još nisam videlačoveka kome pare iz ruke teže ispadaju. Ume da zarañuje, deda mu veli da je u tomebesprimeran, ali da troši ne ume. I tako sam ja s mojim Racem u duši počela raskidati,čak i da se u normalno trgovačko stanje vrati, ja od toga neću mnogo imati. Održavam snjim one odnose, razgovaramo o venčanju, kojima, cirkusu i ostalim njegovimbudalaštinama i trošim njegov novac mirne savesti. Trošim ga mnogo, uspevam nešto



štimovanjem računa i na stranu da odvojim i čekam da nañem pristojnu zamenu za mogRaca. Ja, draga moja sestrice, još uvek mog Raca pomalo volim, premda mi na živce ide izahvalna sam mu. Jer da njega nisam srela, ja bi se još uvek u Totovom cirkusu šikaniralapanonskim i balkanskim selendrama. Eto, draga i mila Eržika kakvo je stanje sa mnom.Šta kažete na Košuta koji traži zasebnu Mañarsku vladu? Svi naši Mañari ovde suoduševljeni. I ja molim Boga da naša Mañarska opet bude velika i slobodna. Oko toga sei s mojim Racom kačim. Jer on kaže: “U redu, ne branim, protiv slobodne Mañarskenemam ništa, ali ćemo se za ono velika malo pripitati.” “Šta ima da se pitamo?” kažem“warum”, “darum”, veli on “zato što slobodni možete biti i mali, a ako budete veliki,onda slobodni neće biti drugi.” “Koji drugi?” “Kroati i Srbi” - veli on. A ja ondadreknem: “Kakvi Kroati i Srbi? Ne znam ja ni za kakve Kroate i Srbe! Iznad Save iDunava svi su Mañari i kvit” I tako se posvañamo. Živela slobodna i velika Mañarska!Živeo Lajoš Košut! Ura! Mamu i tebe voli vaša Juliška.

Mladi Gazda - Hadžiji, tajnom prilikomPremili roditelji, nisam mislio skoro pisati, ali prilika izbila, a i dogañaj se slučio, pa Vaso njemu moram izvestiti. Moja je Julijana juče prvi put u društvo izvedena i mojomzaručnicom predstavljena. Juče predveče smo sve troje, Julijana, deda i ja učinili vizituknjazu Milošu. Miloš nam je, da znate, ostareo. U telu mislim, dočim u mozgu ostao istikučkoder i čedomorac kakav je oduvek bio. Nit je psovao, nit svoje čuvene buzdovanskepošalice pravio, a nije ni, po svom običaju oma za sisu vatao. Suko brkove i s Julijanom oMañarskoj divanio. Gledam, mislim, il’ je ćud u izganstvu promenio ili je i njega mojaJulijana ukrotila. Čudim se, ali sam i na straži. Taj drukčije ume. “Činiš voliko, devojko,za ostale Madžare ne znam, ali ti mi se onoliko dopadaš.” Julijana se kao prava svetskadama pokazala pa je taj bezobrazluk preokrenula u očinsko tapšanje. Za trpezom nismobili sami. Naokolo su neke umetničke galunterije. Radičević, Daničić, Nenadović i jošneki. Romi Vuk nije bio, u banji je, rekoše. Nikako da ih svarim. Naročito ne kosatogpojetu Branka, koji se oko Julijane toliko majao, da mu je sam knez morao podviknuti:“Miči se, bre, Branko, od sopstvenosti Njegovana”. Ja načinim ladno primečenije dagospoñica Tolnaj nije ničija sopstvenost, umetnjaci zapljeskaše, Julijana me u čelopoljubi, Miloš zakoluta očima, a deda reće samo “mašala”! Tako se završila naša posetaknjazu Milošu. Samo da se i to naše venčanje što pre obavi, pa da Julijana i ja krenemosvojim putem. Pozdravite sestre, a Vas poštuje i voli vaš sin Simeon sa buduščom snajomJulijanom.

Lupus - Hadžiji, telegramom

Sin ti je dobro stop Lek je već progutao samo ga još nije proteralo stop Otac.

Hadžija - Lupusu, telegramomOtac stop Ja nisam velike škole učio da zarañujem novac stop To može svaka budala stopSvega mi je dosta stop Ako vi ili Simeon brzo ne doñete ja odoh u manastir stop Časnemi reči stop Hadžija.

Lupus - Hadžiji, telegramomStavi zabranu na sinovljev lični račun da ne bi što od novaca podizao stop Ne pitaj zaštostop Nego učini stop Pa onda idi u manastir stop Otac.



Antonije - Lupusu, austrijanskom poštomGospodar Simeone, prešao u Zemun da pismo pratim bezbedno od panduri i špijuni IlijeG. Račun gospodina Simeona najmlañeg, unuka, zapreten. Ne može s njega nikud nipara. Na gospodina Simeona mlañeg Hadžiju, oko držim. U velikom je duševnomtumbanju. Brine i sekira se. O kontraktima sa Stambolom, Baktatom, ðenovom iMarselesom izvestiću srpskom poštom iz Beograda. Za bečki kontrakt čekam od vas glas.Javite depešom samo: ugovara se ili se ne ugovara? Naš senzal javlja iz Krakova da jetržište nesigurno i ljuljajuće. Poljaci sada samo himne pevaju i barjacima maju. Javitedepešom: čekati, ne čekati. Ako se u Evropi zamuti, cena svile u Maloj Aziji će pasti.Zapovedite: kupuj ili ne kupuj. Firma Kumanudi liferuje vojsci hranu skupo. Priča se daće biti nova licitacija. Da li da se učestvuje depešom: licitiraj ili ne licitiraj. U našemnarodu vrenje od kako se čulo za Francuze i da im je kralj utekao. Šta mi da radimo?Javite: Muti ili ne muti. Recite radim li dobro? Pogiboh od sekiraciju. Samo: radiš, neradiš. Pokorno Vaš poslovoña Antonije.

Lupus - Antoniju, depešomUgovara se stop Čekaj stop Ne kupuj stop Licitiraj stop Muti stop Dobar si stop Gazda.

Lupus - Antoniju, tajnom prilikomImam pouzdano izvešće da je moj rošavi kum Garašanin upoznat s time da primamokopije od njegovih pisama. Uhvatio onog pisara, ali mu ništa učinio nije. Sad mu diktujelažna pisma, koja treba nas da zalude. Ničim onom momku ne pokazuj da sumnjamo.Kopije primaj i plaćaj, ali pomalo. Na dobitku smo sve dok Garašanin ne zna da znamoza pisma da zna. Ako nas krivim upućuje, ako nas savetuje levo da idemo, desno ćemookrenuti, je l’ razumeš? Otvori oči i ne razbacuj pare. Gazda.

Mladi Gazda - Milici NjegovanNajdraža moja mamo, Vašeg je pečalnog sina zgodilo neščastije kakvo ni u najgroznijojmoriji sanjati nisam mogao. Mene je, mamo, moja Julijana napustila, odbegnuvšineznano kud. Ostavila mi pismeno u kojemu veli da naša sveza nema svrhe, da se janikako računskog načina mišljenja ne mogu okaniti i da nikada artista neću postati. Uvekću kaže ostati trgovac i špekulant pa je za oboje probitačnije da svako sa svojim cirkusomostane. Njen Joška išćezao takoñe. Svet je za mene propao. Ne znam ni ko sam, ni štasam, voleo bih mamo da sam mrtav. Vaš nesrećni sin Simeon.

Milica - Lupusu, telegramomŠta ste mu uradili za ime božje. Stop. Da ruku dete na sebe ne digne stop Očajni smo stopJa Milica pitam da li da doñem stop Javite hitno Stop Milica.

Lupus - Milici, telegramomOstani gde si stop Ja brinem stop Ko da ćeš ti bolje od mene brinuti stop Otac

Roditelji - Mladom GazdiHADŽIJADražajši naš sine Simeone, u svetom pismu piše: Ko te udari po desnom obrazu obrni mu



i levi, još mogu da ti citiram Horacija i neke stihove i Fausta...MILICAMože, ali neće, jer će ti tvoja majka Milica reći da su sve to gluposti. Trpela bih ja, nadnjim stojeći i Horacija pa čak i Geteta, ali ne mogu podneti da se moj sin jedinac učiokretanju drugog obraza. Kida mi se srce kad pomislim šta ti je ta, neću da je nazivam,osoba učinila. Bilo je za očekivati. Što pre zaboravi. Mlad si, zdrav, sposoban, imovan. Idoñi nam mili sine što pre. Sestre te vole i na tebe misle, a tvoja te mati čeka da te uteši.

Lupus - Hadžiji i MiliciDragi sine Simeone i snajo Milice, ne grdite mene nego Boga falite što je tako brzooslobodlo firmu one belosvetske kalašture i cigansko-ugarske konjske napasti, a da nikoni prstom nije morao mrdnuti. Ako ste dali poverovati da je u dejstvu bila neka mojasmutnja, prevarili ste se. Prevukao sam unuke ovamo da bi mi pod okom bio, da na njegautičem, premda bih lagao kada bih tvrdio da na neke žilavije načine nisam računao. Uprvom redu računao sam na fakt da je ta Julijana roñena kurva. Našem je Simeonu tonaravski, izmaklo. No naš je knjaz Miloš to stanije stvari već pri prvom viñenju, uz neštomalo fizičeske vizitacije smesta uočio. Ali eto kurva iznenada odbeže sama. Kut vrejefendijak! Nek joj je srećan put. Kao firma se radujem, ma da mi je, privatno Simeonapomalo i žao. Samo bez brige, preživeće taj. Jaka smo mi fela ljudi. Za sada ne dajenikakve znake života i pameti. Velim viči, psuj, kuni lakše će ti biti. On ništa, petra -kamen. Predložio sam mu da porazbija nekoliko praznih flaša. Ako mu stakla žao, nekprebije nekog od posluge. Iz iskustva znam da za smirenje živaca jačeg sredstva nema.Ti, Milice, stoj gde si, nije vreme za špacirunge. Ovde narodna furtutma samo što nijepočela. Zbogom. Otac.

Julijana Tolnaj - Eržebeti TolnajMila moja Erži, toliko se stvari u mom životu promenilo da prosto ne znam odakle dapočnem. U jednom danu promenila sam kavaljera, konje, kočije, apartman, bankovniračun pa čak i ime. Kad sam u Beogradu upoznala Simeona mislila sam ja da sam i janajposle s magarca na konja skočila. Ispostavilo se meñutim da je prema onome na čemu ja sad jašim moj mali Rac bio mula. Evo kako se sve udesilo. Prekjuče je u moju sobunavratlo Racov deda Lupus. Baš sam se presvlačlla. Taman sam žipon preko glave svuklačujem šuštanje. Prepadnem se, okrenem, i prepoznam Simeona Lupusa. Drži nešto podrukom, bled, prastar, s rumenim očima kao u rumunskog vampira...LUPUS: Guten Abend Freuleln Tolnaj!JULIJANA: Idite bestraga. Uplašili ste me.

LUPUS: Jeste li vi to mene s nekim zamenili?JULIJANA: Jesam. S vampirom.LUPUS (smeje se): Ko je u ovoj kući vampir. Freulein Tolnaj još je neizvesno.JULIJANA: Okrenite se da se obučem. Zar ne vidite da sam pola gola!LUPUS: Meni to ne smeta.JULIJANA: Ali smeta meni.LUPUS: Zašto? Jeste li ružni?JULIJANA: Okrenite se ili ću da vičem!LUPUS: Andaksi. A kad se već oblačite onda obucite ovo. (Pruža joj haljinu)JULIJANA: Šta je to, gospodine?



LUPUS: Haljina tako mi je bar rečeno.JULIJANA: Rečeno? Ko vam je rekao?LUPUS: Jedan veliki gospodin koji vam šalje ovu haljinu u ime svoje velikeblagonaklonosti.JULIJANA: Ne primam poklone od nepoznate gospode, ma koliko bili veliki i gospoda ipokloni. A zatim, ova haljina je za izlazak, a ja večeras ne izlazim.LUPUS: Da li vi večeras izlazite ili ne izlazite, i za to bi rekao da je još neizvesno. Znate,gospoñice Tolnaj, pažljivo sam promatrao, a nisam primetio da delite entuzijazam mogaunuka prema divotama artističkog života. Vi očigledno niste ponešeni izgledima da živites jednim konjovodcem. Inače biste se udali za gospodina Jošku, koji, ako se ne varam, unekom mračnom ćošku vašeg pretsoblja zverski koluta očima. mučeći maštuuspomenama zbog kojih bi mog unuka tresnula kaplja. Vašoj želji da živite s bogatimveletrgovcem nema se šta zameriti. Svet je danas prepun romantičnih idiota. Utešno jesresti osobu kao što ste vi, koja na svoju budućnost misli kao dobar domaćln.JULIJANA: Pa onda se slažemo gospodine.LUPUS: U opštim crtama da, ali ne u svakom detalju. Pretpostavljam da ste svesni da seautomatično isključuje mogućnost da postanete njegova supruga.JULIJANA: A zašto bih to ja, molim lepo, bila automatično isključena kao njegovasupruga?LUPUS: Zato gospoñice Tolnaj, što niko ne može biti istovremeno razuman i biti vašmuž. Kao što niko ne može bitl razuman, a ne biti vaš ljubavnik.JULIJANA: Znate li vi, gospodine Njegovan, šta ste vi?LUPUS: Šta?JULIJANA: Svinja.LUPUS: Unmögiich - nemoguće. Da ste kazali konj još i kojkako. Mi Cincari naime,starinom potičemo od konja, od kentaura, ako znate šta to znači.JULIJANA: Poticali vi i od samog ñavola, nećete me moći sprečiti da se za vašeg unukaudam ako to budem htela.LUPUS: Ne mislim ja, sačuvaj bože, da vi za tako nešto niste kadri. Ja jednostavnotvrdim da vi za tako nešto nemate računa. Jer u času kad bi pred oltar stali, on, gospoñiceTolnaj, ne bi više bio bogat i ugledan veletrgovac, nego nichts und niemand, niko i ništa.Izbacio bih ga iz firme i razbaštinio. A vi biste se morali vratiti u cirkus osječkogagospodina Tota i sve što bi vam ostalo, sem nešto malo garderobe, bio bi moj unuk. A taj,priznajte, unter uns, sveden na samoga sebe, i nije bog zna kakave profit. U našojporodici izbor bračnog partnera nije privatna stvar kao kod fukare. Naslednici velikihtrgovačkih kuca u stvarima srca nisu ništa slobodniji od kraljeva. Još davno je izmeñu

firme Sina i firme Njegovan, ugovoreno da se njihova Tomanija uda za našeg Simeona.Na to se mislilo i zato se radilo i pre nego što su se oni rodili. Ništa osim smrti ne možesprečiti taj brak gospoñice Tolnaj.JULIJANA: A ako se ja zainatim?LUPUS: Gospoñica Sina će čekati.JULIJANA: Na šta. kojeg vraga?LUPUS: Da umrete, gospoñice.JULIJANA: Ne biste me, valjda, ubili?LUPUS: Ubio? Ja? Šta vam pada na pamet? Ako bi vas neko i ubio, to ne bih bio ja, to bibila firma, gospoñice.



JULIJANA: Slušajte vi, gospodine Njegovan, ja sam u cirkusu odrasla, ja sam akrobata, ja smrti od malih nogu gledam u oči. Sem toga, ma koliko vi vlaška svinja bili, ne biste seusudili. I nemojte da me plašite uzalud. Ako se ne varam Simeon ima i svog ličnognovca.LUPUS: Imao ga je. Znate li koliko ste za ovo vreme u Beču potrošili?JULIJANA: Zar vi niste rekli da plaćate sve troškove našeg boravka u Beču?LUPUS: Ja sam rekao da ću izmiriti troškove. A izmiriti troškove znači da će se taj dugod dužnika naplatiti.JULIŠKA: I vi zaista nameravate taj novac od vašeg unuka naplatiti?LUPUS: Natürlich. Dabome da nameravam.JULIJANA: Iako ste toliko bogati?LUPUS: Ja sam, gospoñice, baš zato bogat što tako postupam. Simeon, doduše, nećemoći da pokrij sva potraživanja, kamate će morati odraditi.JULIJANA: Pobogu, čoveče, nećete valjda roñenom unuku naplaćivati i kamate?LUPUS: Naravno da hoću. Znate, gospoñice, ma koliko moj unuk provizorno bio idiot,on nikad ne bi postavljao takva pitanja. On zna da je kamata načelo, a ne ćud. Da je on namom mestu, a ja na njegovom, što mi, u strogo privatnom smislu ne bi bilo krivo, on biprerna meni bio još bezobrazniji.JULIJANA: Dobro, gospodine Njegovan! Vi ste trgovac. Priznajem da sam to pomalo i ja. Hajdemo onda da razgovaramo trgovački.LUPUS: Fein. Zato sam i došao. Od početka sam osećao da ste vi osoba koja zna štahoće.JULIJANA: I najčešće ume da dobije to što hoće.LUPUS: Najčešće, sami ste rekli. Ne uvek.JULIJANA: Also wieviel? Koliko?LUPUS: Was wieviel, bitte? Šta kolko?JULIJANA: Novca, naravno. Koliko ću dobiti što firmi vraćam njenu skupocenuimovinu, Simeona.LUPUS: Za ime sveta, gospoñice Tolnaj, zar mislite da bih se ja ikada usudio da vašubesprimernu žrtvu ponizim bednom novčanom odštetom?JULIJANA: Nisam ni ja mislila na neku bednu odštetu. Mislila sam na pozamašnu. Nistese valjda nadali da ćete proći s nekoliko komplimenata i par krpica. Šta vi meni za vašegunuka dajete?LUPUS: Jednog kneza, gospoñice!JULIJANA: Pravog kneza?LUPUS: Pravog? Šta je danas na svetu pravo? Nudim vam, da budem pošten, jednog

rñavog kneza za jednog dobrog trgovca.JULIJANA: Ipak, dakle, nije pravi.LUPUS: Nisam rekao da nije pravi, gospoñice. Rekao sam samo da je rñav. Ršav kaodržavnik, kao vladalac, u smislu koji ne bi smeo da se tiče vaših interesa. U smislu, kojibi vas zanimao on je još uvek sasvim upotrebljiv.JULIJANA: Sta hoćete time da kažete?LUPUS: Hoću da kažem da funkcionira u krevetu i da je bogat.JULIJANA: Ja ni kneževe u džaku ne kupujem.LUPUS: Vi ste mušterija, vaše je pravo da pitate.JULIJANA: Šta je tom knezu bio otac?



LUPUS: Slušajte, nije li to za osobu vašeg društvenog položaja preterano?JULIJANA: Samo vi meni recite čime mu se otac bavio?LUPUS: Svinjama.JULIJANA: To baš i ne zvuči jako kneževski.LUPUS: Varate se, gospoñice, verovatno zato što malo znate. Najslavniji grčki heroj,kraljevi pa i polubogovi napasali su u mladosti svinje.JULIJANA: Koliko je to staro?LUPUS: Na tržište je pušteno o Teodorovo; suboti 1780.JULIJANA: Šezdeset i osam godina. Nije baš taze.LUPUS: Nisam ni rekao da je jutrošnje, gospoñice. Ali derutno nije. Pod garancijom.Starost, uostalom, ima izvesne prednosti.JULIJANA: Ne vidim ih.LUPUS: Ne zahteva isuviše.JULIJANA: Koliko to donosi godišnje rente?LUPUS: Bogato izdržavanje, apartman, kočije, garderoba, poneki dar ili evropejska banjai deset hiljada dukata otpremnine kada tome doñe vreme.JULIJANA: I pet hiljada na ruke - odmah.LUPUS: Nisam ovlašćen. O tome nije bilo reči.JULIJANA: Biće.LUPUS: O hiljadu bi se još i moglo razgovarati.JULIJANA: Pa razgovarajte, ali ne sa mnom.LUPUS: Najviše dve hiljade.JULIJANA: Ispod četiri hiljade ne mogu ići.LUPUS: Više od tri hiljade, nipošto.JULIJANA: Neka bude tri i po hiljade, pa da se rukujemo!LUPUS: Rukovanje je, gospoñice, ugodno i na cifri od tri hiljade.JULIJANA: Neka vam bude. Tri hiljade i idite bestraga.LUPUS: Ugovoreno. Sa vama je, gospoñice Tolnaj, pravo zadovoljstvo raditi. Sad kadasmo se ovako lepo dogovorili izdiktiraću vam pismo za mog unuka.JULIJANA: To ću ja sama da napišem, da stvari lakše učinim.LUPUS: Jeste li vi ludi, kakvo olakšavanje stvari? Pismo mora biti kratko, teško, a iznadsvega bolno. U ljubavnim rastancima priznaju se samo udarci topuzom. Inače se svedrugo uzima kao popravimo. Pišite: “Simeone...JULIJANA: Da mu kažem bar “dragi”?LUPilS: Ne može. Shvatiće, tikvan, pogrešno. Dakle: “Simeone, došla sam donepokolebljivog uverenja da naša sveza nema svrhe. Ti se nikada računskog načina

mišljenja nećeš okanuti i od tebe artist nikad neće postati. Uvek ćeš ostati trgovac,špekulant, srebroljubav i budala...”JULIJANA: Neću da napišem da je budala.LUPUS: Dobro, neka vam bude, izostavite budala. Nastavite: “Zato je za nas obojenajbolje da svako u svom životu... ostane...”JULIJANA: 1 da jedno drugo u ubavoj uspomeni zadržimo.LUPUS: Brišite to!JULIJANA: Neću.LUPUS: Morate!JULIJANA: Iscepaću pismo.



LUPUS: Dobro, ali onda obavezno dodajte: “Nemoj me tražiti, niti mi dosañivati.Julijana.” Ruku! Sad ćete s spakovati i ja ću vas zatvorenim karucama odvesti u vaš noviapartman.

Baron Sina - Lupusu. Loco. LakejemCher Monsieur et Ami, sa osobitim zadovoljstvom primio sam preko gospodina knezaMiloša vest da je u neprijatnoj aferi vašeg unuka došlo do povoljnog obrta.Pretpostavljam da je on sada u razumljivoj krizi. saosećam s njim i samo me bojazan odpovrede diskrecije sprečava da mu to i osobno izrazim. Od kako smo nas dvojica ublagoslovenim utrobama naših cincarskih matera iz Moskopolja izneseni na zapad, ja niza šta nisam imao vremena osim za borbu da me se tržišta ne oduvaju. Ni najmanje nisamponosan na ono što smo vašem unuku učinili u čemu sam i ja iz sveg srca kumovao.Prokleta su pravila igre u svetu u kome živimo. Danas sam Tomanijinog oca Aristofanesau Zemunu izvestio o srećnom razvoju dogañaja. Što se Tomanije tiče, ona će se naravnopokoriti očevoj volji. Pretpostavljam da ću vas videti na večerašnjem našem kravalu... Zavečeru imamo pastrmke iz Bosnije, a za posle večere nešto negližiranih devojaka. Vaš,cher Ami, barun Spiridon Sina.

Julijana - Eržiki TolnajDraga moja Erži, svakog časa očekujem čudovište kako mog novog Raca u sebi zovem.On i jeste strašan. Ali se lepo provodim. Sinoć sam bila s mojim čudovištem, sa matorimLupusom i baron Sinom u društvu postarije gospode i mladih dama u takozvanom HerenHausu, kako se u Beču zovu otmeniji kupleraji. Ne pamtim da sam se u životu takonazabavljala i izludijala. Bilo je potpunog negližiranja, igranja čardaša po astalima,gospoda su jela cveća iz vaza, pila šampanj iz naših cipela, i uopšte radilo se sve što semože raditi. Kad smo već bili pri kraju, da podstakne urnebes, neko predloži da se igramokonjskih trka. Gospoda su se utrkivala puzeći četvoronoške i noseći na leñima dame.Cigani su svirali Štrausove galope. Konji, odnosno gospoda, imali su oko vrata kartone sbrojevima, a mi u rukama štapove da ih na trk podstičemo. Pošto je moje čudovište bilopijano kao svinja, te od njega ne bi bio nikakav konj, ja uzmem da jašem SimeonaLupusa. Onako mator bio je odličan konj. Čim na kavaljere usedosmo ja Lupusa, sbrojem 7 oko vrata, dušmanski ritnem štiklom u slabine. On sunu napred. Takopostignem početnu prednost, koju sam sve do trećeg kruga održala. Tada nas sustiže nekigrof u zelenom redengotu sa nekom balerinom iz opere. Tama sam se predomišljala štada radim, kad se na staklu balkonskih vrata pojavi lice mladoga Raca. Pojma nemamkako je doznao gde sam. Lice mu je bilo bledo i mrtvo kao nadgrobni kamen. Jedino su

mu crvene oči bile žive i gledale su pravo u mene i mog konja Lupusa. Tako seprenerazim da se preturim i oborim matorog koji se prilično ugruva. Tako izgubimo trku.Sreća je bila što Lupus nije video unuka, jer kad smo se podigli mladog Raca na balkonuviše nije bilo. Moram da prekinem, čujem u predsoblju glasove, moje čudovište dolazi saaždajama iz svoje telesne pratnje. Ovde se svakog časa očekuje revolucija. Ja jedvačekam da počne. Dole Meternih! Dole Austrija! Živeo Lajoš Košut i velika Mañarska.Tebe i mamu voli vaša Julijana.

Lupus - Hadžiji i Hadžija - LupusuHADŽIJA



Počitajemi otac, u Serbskim novinama pročitali smo za krvava slučenija u Beču, a već suse i Italija i Mañarska podigle. Ustali i naši Srbi iz preka i Rvati. Rvati i Srbi na Madžareudarili, Madžari na Švabe, Švabe na same sebe. I ovde u Srbiji je stanje rovito, ne bi mečudilo da se i naš narod digne. Vlast ne valja ništa, a ako ćemo po duši ni u Miloševo ivaše vreme nije bolje bilo. A na vlasti, gospodine, nije bio njihov AleksandarKarañorñević nego naš vozljubljeni Miloš Obrenović. Jedina diferencija što su raniješpijunirali jedni, a sad obrnuti.LUPUSHadžija, zašto se, čoveče božiji, vataš za svetsku politiku u koju se, uprkos grdnih para zaškolovanje, ništa ne razumeš. Kanda si se i ti malo razboleo od te revolucionarnemalarije. Povodom tvrdnje da u Srbiji nije ništa gore nego što je bilo za Obrenovića, tu segrdno varaš. Nikako to nije isto. Onda smo mi gonili karañorñevićevce, a sada oni nas.Ako je to tebi isto, onda si luñi nego što sam se bojao. Sloboda je za svaki narod jakahrana, čajenom je kašičicom valja služiti, a ne lopatom. Po pravilu narod je mirniji kadnema nikakve slobode, nego kad je ima pomalo. Šta ti, Hadžija, u stvari hoćeš?Francusku revoluciju u Beogradu? Da nas fukura o fenjere veša?HADŽIJAMi smo ovde vrlo ponosni, stigao nam je iz preka i veliki srpski dramatičar Jovan SterijaPopović. A s njime i druge izbeglice iz Vojvodine. Ljudi ih u svoje kuće primaju, pa bih ja da ih i mi primimo. Ta i sami ste otac, emigrant, znate šta je izbeglička muka.LUPUSOtkud ti na um pala ideja da kojekakvu fukaru iz preka kod nas pouseljavaš. Poznajem janaš svet. Pustiće koren, teško ćemo ga iščupati. Što mi za prdizveka Steriju javljaš da jepočastvovao Beograd svojim prisustvom, obaška me obradovalo. Za “Kir Janju”, makariz groba, jebaću majku majčinu. Toliko o braći Srbima iz preka. Sad ću da ti pripovedamšta se u carstvujusčoj Vijeni slučilo. Buna nikog nije iznenadila, kromje kneza Meternika.Gužva je počela s Košutovim govorom trećeg marta. Tražio čovek englesku konstituciju.Teatarsko-hunska posla, čim čujem reč - ustav, ja za čibuk vatam. U svakom slučajugovor tog Atile došao kao neko revolucionarno krštenje. Najnesnosniji su, kao i uvek, biliškolci. studenti, gimnazisti, profesori. Od njihovog se drečanja živeti nije moglo.Odnekud se, bog samo zna iz kakvog podzemnog vilajeta, pojavila neka Ugarija,Poljačija, sve sami crni konventovci. Odmah pomislim, opet smo dakle najebali. Domalose od paljevine i pucnjave ulicama nije moglo. Čim je pala prva glava, počelo opštesubivanje, pljačkanje i palež. Gañao sam ih odozgo kako su ulicom trčali. Jamačno su toopazili i na kuću navalili. Doneli debeli direk od zastave i vrata provalili. I dok sam se jaza goli posed i život borio, njegova ekselencija knez Meternih izvoleo je demisionirati.

Srećom se sve dobro završilo, naiñoše ulaneri i spasoše nas propasti. Slušaj! Da bihpremamio onu Julijanu da nam se sa Simeona skine i na knjaza Miloša propne, moraosam joj u gotovu dati pet biljada dukata. Kurva Miloš izdatak ne prizna. Ne mogu ja daplatim privatna kurvanja tvog gospodina sina. Da si ti u pitanju, ne bih imao kud. Sin simi. Simeon, meñutim, nije moj sin, tvoj je. Red je da ti preuzmeš troškove. Pošaljištafetom pet hiljada dukata. Sa zdravljem i pameću Otac.

Mladi Gazda - Eržiki Tolnaj, neposlato pismoPoštovana gospoñice Tolnaj, želja je vaše sestre Julijane da budete obavešteni šta se snjome desilo. Ona i ja smo njenom voljom raskinuli, jednostavnije rečeno ona me je



napustila. Svih dana narodnih nemira lutao sam gradom pokušavajući da je nañem. Okomene je pucalo i gorelo na sve strane. Lutajući tako, našao sam se najedared predbarikadom. Na vrhu se vila zastava. Topot konjskih kopita, to je i regimenta išla napobunjenike. Osvrtao sani se nasred ulice, pobunjenici su vikali na mene: “Skloni segrañanine. makni se budalo, pucaćemo”! Onda se kraj mene našla vaša sestra, s puškom uruci i odvukla me iza barikada. “Ja sam košutovka - rekla je - i borim se za sloboduMañarske. Ti se Rac, gazda, firma čovek, idi kući!” Ja dohvatim jednu odbačenu pušku tei sam počeh na vojnike pucati. Ubrzo je postalo jasno da položaj ne možemo održati.Doviknuo sam Julijani da trčimo prema dedinoj kući. a ona, misleći da tu kuću nudimsvima pobunjenieima kao sklonište pozva sve da nam se pridruže. Iz dedine kuće počešes prozora na nas pucati. Znao sam da je deda kuću utvrdio, da je naoružao sluge, alinisam očekivao da će na ljude pucati. Razjarim se, pronañem jarbol od zastave i njimeprobijemo ulazna vrata rušeći sve pred sobom. U mene je, gospoñice Tolnaj, ušlo nekobesnilo, pucao sam po kući, kundakom razbijao nameštaj, cepao zavese. Koliko je totrajalo ne znam jer je konjica probila barikanu i morali smo se povući dalje. Trčao sampreko Stefanplaca. Ispred mene je trčala Julijana. Onda je počela da posrće, najzad jepala. Podigao sam je na leña i potrčao. Govorila je: “Javi mojoj sestri Eržebet da samostala dobra Mañarica. Zatim: “Na grudima, u kožnoj kesi, naći ćeš priznanicu od baronaSine na dve hiljade carskih dukata. Podigni novac i pošalji ga u Peštu.” I najposle: “Bašnam je moglo biti lepo.” Utrčim u sporednu ulicu i spustim je na prag jedne kuće. Tek tadsam video da je više nema. Niz moje ruke je curila njena krv, moj jerokino, moj labud,bio je mrtav. A ja... (iscepa pismo. Piše drugo.) Poštovana gospoñice Tolnaj, imam bolnudužnost da Vas izvestim da je Vaša sestra Julijana poginula na bečkim barikadama 13.marta uveče. Umrla je kao dobra Mañarica i košutovka. Budući da sam slučajni svedok,pišem Vam anonimno. U prilogu je priznanica na dve hiljade dukata koje možete podićikod filijale banke “Sina” u Pešti. Jedan slučajni prolaznik. (piše treće pismo) Poštovana idražajša gospoñice Tomanijo, pismo od mene imaš opravdanih razloga i neraspečatiti inemam nadu da bi ono moglo zaceliti ranu koju sam ti naneo. Šta se sa mnom zbivalo od jednog prokletog dana uglavnom znaš. Ogrešio sam se o Tebe ali ti mogu reći,vozljubljena moja Tomanija, da na kolenima pred tobom molim oproštaj. A Ti učini što ti je srcu milo. Pokorni i pečalni Simeon Njegovan.

Hadžija i Milica - LupusuŠtovani gospodine Otac, usrdno Vas molimo da Simeona bezodvlačno u Beogradizšaljete... Sine iz Zemuna već više puta ga njega pitaju. Mi sve nešto lažemo, ali namizgovora ponestaje. Zahtevanih pet hiljada dukata šaljem u vtornik. Hadžija.

MILICAI to uz protest, jer grom me spalio ako Miloš bar pola sume nije na sebe primio, iako Viotac nećete da na našoj nesreci zaradite. Milica.

Lupus - Hadžiji i MiliciSin vam uskoro stiže, ne brinite. Morao sam ga pustiti da se sumoše, pre nego što se ufirmu vrne. Kako je ona osoba u neredima izginula, da smo malko sačekali, mogli smouštedeti pare. A u vezi s parama Ti bi Milice bar jednom svoju jezičinu mogla za zubedržati. I pouka za Tebe za pare što mi prekonosiraš. Ja nikada ništa u svom veku nisamzabadava činio. I moraćeš sačekati da me vidiš da umirem pa da vidiš jedinu stvar iz koje



ja nisam kadar profit isterati. A ti Hadžija, ne ljuti se ako ti sin ovde malo Bogu kradedane. Ti ih kradeš od kad živiš, pa ti niko ništa ne može. Vaš, voleći Vas otac Simeon.

Milica - LupusuOtac, odgovoriti vam moram, inače hoću da puknem. Ovamo dolazio čovek koji se tainovidao sa knezom Milošem, pa mu ovaj pripovedao kako Vam je za predobijanje J. T.isplatio tri i hiljade dukata. Hadžija Vam akonto iste J. T. poslao pet hiljada dukata, što uvašem ulazu čini osam hiljada, a u izlazu, ako ste joj zaista dali rečenu sumu. a niste se za

jeftinije ispogañali, što verujem, tri hiljade. Čista vam je zarada dakle pet hiljada. Eto, barda znate da znam. Milica.

Mladi Gazda - Lupusu, iz Beograda u Beč, telegramPrispeo u domovinu stop Blagodarim na razumevanju i pomoći dok sam izbivao izpameti stop Ni preko groba Vam to neću zaboraviti stop Gledaću ravnom merom davratim stop Vaš odani unuk Simeon.

Lupus - Mladom GazdiUnuk stop Blagodamost iskaži uvoñenjem reda u firmu stop I uvoñenjem pameti u Tebestop Veća zahvalnost ne treba stop Deda.

Mladi Gazda - Lupusu, telegramDedo stop Venčanje sa Tomanijom Sina ugovoreno stop Finansiski aranžman povoljanstop Unuk.

Lupus - Mladom Gazdi, tajnom prilikomDražajši unuk, U povodu tvog buduščeg venčanja s Tvojom Tomanijom, javljam Vamlošu vest da je baron Spiridon Sina izrazio želanije činu prisustvovtati. Odgovarao samga, ali on tvrdoglav kao gurbetska mazga. “San mi je - veli - da jednom vidim Vašukrasnu zemlju, cher Ami.” Videčeš, cher Ami, mislim se - moj pulo! Šta sam mogao?Nisam hteo da ispadnemo negostoprimni, moradoh ga pozvati kod vas na konak. Nigdega za živu glavu samoga ne puštajte. Vodajte ga gdi ima što za gledanje, ako takvo uSrbiji postoji. Da je ono Rusija, a ja Potemkin, ne bih žalio para da mu od papira i dasakanapravim hudožestveni Beograd. Vodao bih ga na lañi Dunavom, bande bi svirale, a Srbiu nove ancuge s jalije vikah: “Vivat!” Ovako ćemo se, bojim se, em u grdan trošak baciti,em pred Evropom osramotiti. A sad što kažem. kod Tebe zaključano da oslane. Ovde je uWienerzeitungu izašao kurvinski artikal pod titlom “Prljavi gerok jednog cincarskog

gazde”, gdi se ja poinience apostrofiram kako sam, tobože, viñen pod nogama nekakvekurve u bečkom herenhausu. Kao, gospoda se trkala s damama na leñima i to golim!Zamisli, molim Te, takve izmišljotine i klevete. U ovim mojim godinama i sa mojomreputacijom. Odmah odem kod urednika dotičnog cajtunga. Protestiram. On kaže:“Entschuldigen Sie bitte, možete demantirati”. “To Ti, gospodine, demantiraj” velim“kad Tebe ovako budu naguzili, a Simeon Lupus ima svoj način. “I zaištem imeklevetnika. A onaj: “Entschuldigen Sie bitte, list ne otkriva izvore svojih informacija”.Tresnem vratima i odem. Kad tom artisti saznam ime, ono mu više, osim za grobnikamen, neće trebati. Jebaću mu majku majčinu, ma ko to bio. A saznaću posigurno. Daćuhiljadu dukata onome ko mi otkrije ime tog klevetnika. U meñuvremenu mi budi zdrav,



Tvoj deda.

Mladi Gazda – Lupusu, telegramDedo stop Pretendiram na hiljadu dukata stop Znam ime člankopisca stop Javite pristanaki odmah šaljem ime Simeon.

Lupus - Mladom Gazdi, telegramPetsto dukata stop Dosta je stop Pa unuk si mi, boga mu stop Šalji ime Stop Deda.

Mladi Gazda – Lupusu, telegramDevetstotina stop Manje ne mogu stop Mlogo sam se istrošio u Beču stop Unuk.

Lupus - Mladom Gazdi, telegramMoja poslednja ponuda osam stotina stop I požuri stop Najmio sam dva podivljačnijadušmanina da se sa člankopiscem prodiskutuju Deda

Mladi Gazda – Lupusu, telegramVaži stop Zadužujem Vas za osamstotina dukata stop Divljačne momke slobodnootpustite stop Članak za Wienerzeitung je pisao Vaš odani i pokorni unuk Simeon

POSLEDNJA SCENA(Poslednja scena je prijem kod Njegovanovih u Beogradu posle svadbe Simeona iTomanije. Prisustvuju: Milica, Hadžija, Devojke, baron Spiridon Sina, Antonije, inaravno Simeon i Tomanija. Stiže dedina čestitka iz Beča.)

Simeon Lupus - familiji Njegovan, iz Beča u Beograd, redovnom poštom, dne 1.oktombrija 1849.Dragi moji. Unuku Simeonu i snaji Tomaniji želim razuman brak i prvog testamentarnogSimeuna iduće jeseni. Jer, kako naš moskopoljski amanet veli: AKO CINCAR NEMAVIŠE DECE NEGO NESREĆA, KAO NIJEDNO DA NEMA. Sinu Simeonu i snajiMilici čestitam venčanje i u budušče više pameti nego srca. Jer naš moskopoljski amanetveli: SRCE VLADA LJUDIMA, ALI PAMET SRCEM. Sebi za ovu svečanu prilikunamenjujem onu stavku našeg moskopoljskog amaneta koji nas upućuje DA NIKOMENE VERUJEMO. NIKOME DO SEBI, PA I SEBI NAPOLA. Od srca vam želim da se uovaj srećni dan fino provedete, laku noć prespavate, a sutra na posao krenete. Ne lenjitese! Znaću. SIMEON

KRAJ

Documents

Cincari ili korespodencija