CIVILNA KONTROLA VOJSKE I POLICIJE · Ameri~ki Ustav (1787) dosta detaljno reguli{e finansiranje vojske (~lan I, sekcija 8)5i komandovanje njom (~lan II, sekcija 2)6. Amandmanima

CIVILNA KONTROLA VOJSKE I POLICIJE

Urednik Miroslav Hadì}

Medija centar, 2000

Biblioteka „Press dokumenti”

CIVILNA KONTROLA VOJSKE I POLICIJE

Za izdava~a: Hari [tajner i dr @eljko Ivani}

Redaktor: dr Miroslav Hadì}

Lektor i korektor: Tatjana Hadì}

Dizajn korica: [KARTPrelom: Neboj{a ôvi}

Tira`: 500 komada[tampa: Standard 2, Beograd

Izdava~: Medija centar, Beograd i Centar za civilno-vojne odnose, Beograd

ISBN 86-82827-16-6

SADR@AJ

Civilno-vojni odnosi i na~ela civilne kontrole vojske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

1. Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52. Istorijski pogled na civilno-vojne odnose

i civilnu kontrolu vojske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83. Civilno-vojni odnosi u biv{im socijalisti~kim dràvama . . . . . . . 104. Preduslovi za uspe{nu civilnu kontrolu vojske . . . . . . . . . . . . . 125. Na~ela civilne kontrole vojske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146. Civilno-vojni odnosi i uspostavljanje civilne

kontrole vojske u postkomunisti~kim dràvama . . . . . . . . . . . . 217. Osobenosti jugoslovenske situacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268. Zaklju~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Literatura - knjige i ~lanci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Dokumenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Miroslav Hadì} –CIVILNA KONTROLA NAD VOJSKOM JUGOSLAVIJE . . . . . . . . . . . . . . 31

Tragovi nasle|a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Manjak politi~kih pretpostavki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Manjak bezbednosnih pretpostavki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Manjak ustavnih pretpostavki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44(1) Odbrana ustavnog poretka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50(b) Vrhovno komandovanje VJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Vojska pred izazovima krize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Obrisi vojno-politi~kog profila VJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Generalske (samo)refleksije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Politi~ki uvod u demokratsku civilnu kontrolu nad VJ . . . . . . . 74Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

Mr Jovanka Mati} – MEDIJI I CIVILNA KONTROLA VOJSKE . . . 81

Poverenje javnosti u Vojsku Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82Medijski imid` Vojske Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86Nezavisni mediji kao promotor ideje o civilnoj kontroli vojske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

3

Dr Budimir Babovi} - O KONTROLI I NADZORU POLICIJE U JUGOSLAVIJI . . . . . . . . . . . . . . 95

Jugoslovenske policije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99O kontroli policije u Jugoslaviji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100Ljudska prava policajaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104Izbor iz literature . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

MI[LJENJE UÊSNIKA O KORISNOSTI I USPE[NOSTI SEMINARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1152. Rezultati ispitivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1172.1. Prethodno interesovanje za

civilnu kontrolu vojske i policije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1172.2. Ocena korisnosti seminara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1172.3. Ocena organizacije seminara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1182.4. Mi{ljenje ispitanika o mogu}nostima

pobolj{anja sadràja i kvaliteta izvo|enja seminara . . . . . . 1202.5. Kako pobolj{ati seminar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1202.6. Doprinos seminara stru~nom

osposobljavanju novinara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1212.7. Va`nost teme za demokratsku

transformaciju SRJ i Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1222.8. Li~no zadovoljstvo seminarom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1242.9. Ostale sugestije ispitanika u vezi sa seminarom . . . . . . . . . 1243. Zavr{ne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Prilog 1: Spisak odgovora na otvoreno 10. pitanje . . . . . . . . . . . . 127

Biografije autora tekstova u ovoj zbirci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

4

CIVILNO-VOJNI ODNOSI I NAÊLA CIVILNE KONTROLE VOJSKE

1. Uvodne napomene

O civilno-vojnim odnosima i civilnoj kontroli vojske moè segovoriti od samog po~etka vojnog organizovanja u civilizovanimdru{tvima. Vojska, kao element dru{tva koji je bio nosilac sile,morala je na neki na~in biti ograni~avana da tu silu ne upotrebisuprotno op{tim dru{tvenim interesima i ciljevima. Jo{ Platon je uRepublici postavljao pitanje ko ~uva ~uvare. Isto pitanje postavljaoje Juvenal u starom Rimu.

Pitanje je vekovima postavljano, ali su se dru{tvo i vojna orga-nizacija menjali, pa i priroda ovog problema. U smislu koji je danaspredmet interesovanja vojne sociologije i o kome treba raspravljati,~ini se da bi bilo opravdano pojam «civilno-vojni odnosi» ograni~itina eru parlamentarnih demokratija, kada se uspostavljaju sistemiuravnoteìvanja elemenata politi~ke strukture dru{tva i strukturevlasti. To je i vreme pisanih ustava kojima se reguli{u odnosi inadle`nosti izme|u pojedinih grana vlasti, pa se, izme|u ostalog,me|u njima dele i nadle`nosti u oblasti organizacije odbranedru{tva i komandovanja oruànim snagama.

Pod civilno-vojnim odnosima podrazumava se sloèn spletodnosa koji se u dru{tvenoj praksi uspostavljaju izme|u vojske iostalih dru{tvenih struktura. Mada je, razumljivo i vojska deodru{tvene strukture, mogu se izdvojiti i analizirati njeni odnosiprema drugim strukturama. Ti odnosi su najvidljiviji u oblastimapolitike, ekonomije, nauke i tehnologije. U svim tim oblastimapostoji izrazita interakcija izme|u vojske i odgovaraju}ih segme-

5

nata dru{tva. U sferi politike vojska, pripremaju}i strategijske voj-nopoliti~ke analize, uti~e na definisanje vojne i politi~ke strategijei koncepcije odbrane koja treba da proistekne iz nje. U ekonomskojsferi vojska je potro{a~, ali i proizvo|a~ koji u vojnoj industriji iprate}im granama zapo{ljava deo radne snage i stvara deodru{tvenog dohotka. U nauci i tehnologiji vojska se koristinau~nim i tehni~kim dostignu}ima, ali pruà i doprinos razvojunauke na poljima za koja je zainteresovana. To su naj~e{}e vode}enauke i vrhunske tehnologije koje, jednom usavr{ene za vojnepotrebe, kasnije nalaze {iroku primenu i u civilnoj industriji idrugim oblastima dru{tvenog ìvota. U svim ovim vitalnimpodru~jima funkcionisanja savremenih dru{tava vojska jezna~ajan akter, te otud i zna~aj odnosa koji }e biti uspostavljeniizme|u nje i drugih dru{tvenih struktura.

Sa stanovi{ta njihove dru{tvene i politi~ke su{tine, civilno--vojne odnose treba posmatrati u naj{irem dru{tvenom kontekstu.“Osnovni civilno-vojni odnos je odnos slu`be: vojska sluì svojematernje civilno dru{tvo. Vojska je tako organizovana, njome setako operi{e i pruà joj se takva podr{ka da sluì ciljevima i intere-sima - posebno bezbednosnim ciljevima i interesima - dru{tva unaj{irem smislu.”1

Prema nekim teorijama2, civilno-vojni odnosi uspostavljaju se,formiraju i ostvaruju u dru{tvenoj praksi u trouglu izme|u tripartnera: vojske, politi~kih elita i gra|anstva. Vojska u ovom smisluobuhvata oruàne snage i njihove pripadnike. Njen profesionalnideo (oficiri i podoficiri) aktivnije u~estvuje u formulisanju vojnepolitike. Drugi partner, politi~ke elite, moè se definisati funkcijom.To su one elite koje predstavljaju vladu i imaju direktan uticaj naveli~inu, sastav i namenu oruànih snaga. To su najuticajniji~lanovi vlade, parlamenta i politi~kih partija. Tre}i partner,gra|anstvo, je socijalno vi{eslojan i njegov uticaj na civilno-vojneodnose ispoljava se uglavnom posredno, na izborima, putem sred-stava informisanja i kompetentnog javnog mnjenja.

Izme|u navedena tri partnera u dru{tvenoj praksi civilno--vojni odnosi mogu se ispoljiti u obliku podele nadle`nosti i kont-

6

1 Andrew J. Goodpaster, Samuel P. Huntington, Civil-Military Relations,American Enterprise Institute, Washington, 1977, p. 31

2 Rebecca L. Shiff, Civil-Military Relations Reconsidered: A Theory ofConcordance, Armed Forces and Society, Vol. 22, No. 1, Fall 1995, pp. 7-24

role jednog nad drugim ili u obliku saradnje i saglasnosti (concor-dance). Drugi vid odnosa je poèljniji i povoljniji, obezbe|uje ve}uefikasnost sistema odbrane, ali ga je te{ko ostvariti u praksi. Kojivid odnosa je dominantan u jednom dru{tvu, moè se zaklju~iti naosnovu ove ~etiri grupe indikatora: socijalni sastav oficirskogkadra, priroda procesa politi~kog odlu~ivanja, regrutni sistem ivojni stil.3 Prema tim indikatorima, smatra se da su Indija i Izraeldve zemlje u kojima civilno-vojni odnosi po~ivaju na principusaradnje i saglasnosti i da je u njima vojska skladno integrisana uop{ti dru{tveni, politi~ki i kulturni ambijent.

Kao op{ti indikatori stanja civilno-vojnih odnosa mogu seuzeti:

1. uloga oruànih snaga van vojne sfere, odnosno da li onepoku{avaju da ostvare uticaj na politi~ke procese, kulturnazbivanja, sistem informisanja;

2. na~in re{avanja sukoba i neslaganja izme|u vojnih i civil-nih vlasti, da li se sporovi re{avaju u tolerantnom dijaloguili jedna od strana poku{ava da silom nametne svojestavove;

3. stavovi koje vojni i civilni lideri imaju jedni prema drugima- da li postoji uzajamno po{tovanje i priznavanje stru~nekompetentnosti svakoga u svojoj sferi odgovornosti i

4. kvalitet politike koja nastaje iz civilno-vojne interakcije,odnosno da li dràva postiè vojne i politi~ke uspehe ilineuspehe.

Postojanje jasne spolja{nje pretnje bezbednosti zemlje uti~e dase formiraju stabilni civilno-vojni odnosi. Me|utim, ako spolja{njaopasnost postane akutna, civilna strana je prinu|ena da pruìodgovaraju}e prednosti vojsci, {to moè dovesti do poreme}ajaneophodne ravnoteè.

7

3 Detaljnije, isto, str. 13-16

2. Istorijski pogled na civilno-vojne odnose i civilnu kontrolu vojske

Vojska kao jedan od instrumenata dru{tvene mo}i imala jezna~ajnu ulogu u istoriji civilizacije. Zbog toga je komandovanjevojskom uvek bilo prerogativ vrhovne vlasti u dràvi. Uautokratskim sistemima imperator, vasilevs, kralj imali suneograni~ena ovla{}enja za upotrebu vojske i mornarice. Ako oninisu bili dovoljno dobre vojskovo|e i stratezi ili nisu posve}ivalidovoljno pa`nje oruànoj sili, de{avalo se da budu svrgnuti s vlasti,naj~e{}e upravo od istaknutih vojnih komandanata. U istoriji sunajja~e zabeleèni upravo oni vladari koji su bili i sposobni rato-vaoci (Aleksandar Makedonski, vizantijski carevi Iraklije, ManojloKomnen, Mihailo Paleolog, pruski kralj Fridrih II, Napoleon).Vojska je uvek bila izvor mo}i dràve i vladara, ali i opasnost povlast. Nije zbog toga slu~ajnost da su u vojno najorganizovanijimdràvama (Rim, Vizantija, Otomanska imperija) po pravilu vladaripredvodili vojsku u najva`nijim ratnim pohodima i bitkama.Izme|u ostalog, i da bi im stalno bila pod okom.

U srednjem veku u Evropi vladari su neograni~eni komandantisvojih feudalnih vojski. Prvi put se u dokumentu Magna Carta(1215) ograni~avaju prava kralja da name}e poreze radi vo|enjarata. Ima i drugih odredaba koje reguli{u vojna pitanja.4 Kasnije u17. veku, za vreme krvave revolucije u Velikoj Britaniji, vodila seèstoka borba izme|u kralja i parlamenta oko kontrole vojske. Utoj borbi kralj ârls I je izgubio glavu, a posle restauracijemonarhije (1660), pod ârlsom II uspostavljene su jasnije linijekontrole vojske - parlament, izborom vlade koja u svojojnadle`nosti ima i probleme oruàne sile, dobija dominantnu uloguu kontroli vojske, mada kralj nominalno ostaje vrhovni koman-dant. Tokom 17. i 18. veka vojske u Evropi se institucionalizuju iprofesionalizuju. Krajem 18. veka sa Francuskom revolucijom nas-taje era masovnijih vojski, jedna vrsta “nacije pod oru`jem”, a svidru{tveni ljudski i ekonomski potencijali mobili{u se za rat. Uokviru vojske razvija se specijalizacija, menja se priroda ratovanja,

8

4 Zanimljivo je da je kralj prihvatio obavezu da odmah po okon~anju ratnogsukoba iseli iz zemlje sve “u inostranstvu ro|ene vitezove, strelce i najamnevojnike koji su do{li u kraljevstvo sa oru`jem.” Zna~i, ograni~ava se pravokralja da u eventualnim unutra{njim sukobima upotrebljava strane najamnike.

pa se postavlja potreba ta~nijeg definisanja mesta oruànih snagau dru{tvu.

Tvorci ameri~kog ustavnog sistema posle revolucije uspe{nosu izgradili mehanizme pot~injenosti vojske civilnim vlastima, akontrolu su podelili izme|u zakonodavne i izvr{ne vlasti.Ameri~ki Ustav (1787) dosta detaljno reguli{e finansiranje vojske(~lan I, sekcija 8)5 i komandovanje njom (~lan II, sekcija 2)6.Amandmanima II i III (Bill of Rights 1791) reguli{u se jo{ nekicivilno-vojni odnosi.7 U kasnijem parlamentarnom razvoju SAD idrugih parlamentarnih demokratija razra|eni su i usavr{eni legalniinstrumenti i procedure uspostavljanja i odràvanja stabilnihcivilno-vojnih odnosa, ~ija se su{tina svodi na kontrolu brojnosti,opremanja i naoruàvanja vojske i kontrlu vojnih rashoda odlegalno izabranih demokratskih institucija civilne vlasti.

U istoriji Srbije vojska je uvek imala zna~ajnu dru{tvenuulogu, pa je i njen status morao biti regulisan u skladu sa nor-mama i obi~ajima vremena. O najranijem periodu srpske srednjo-vekovne dràve nema dovoljno podataka na osnovu kojih bi semogli donositi neki odre|eniji zaklju~ci o odnosima vojske idru{tva. Prvi pravni akt u kome se eksplicitno defini{u nekapitanja komandovanja vojskom i odnosa vojske prema podanicimacara je Du{anov zakonik, usvojen “od pravoslavnoga sabora na{eg,s preosve}enim patrijarhom, kir Joanikijem, i svima arhijerejima icrkovnicima malima i velikima, i sa mnom, blagovernim caremStefanom, i svom vlastelom carstva mi, malom i velikom”, 25.maja 1349. godine. ^lanovi koji se odnose na vojsku nose razli~itebrojeve u pojedinim prepisima Zakonika. U Bistri~kom prepisuDu{anovog zakonika ~etiri ~lana (57, 124, 125 i 130) se odnose

9

5 Kongres je ovla{}en da name}e poreze, takse akcize za “zajedni~ku odbranu”,kao i da “podiè i izdràva vojsku, ali se novac za tu svrhu ne moè odobriti zaperiod duì od dve godine”. Kongres je ovla{}en da osniva i izdràva mornaricui da odre|uje pravila za komandovanje i rukovo|enje kopnenim i pomorskimsnagama. Ovla{}en je i da upotrebljava milicije saveznih dràva za potrebefederacije.

6 “Predsednik je vrhovni komandant vojske i mornarice Sjedinjenih Dràva, imilicije saveznih dràva kada je ona pozvana u slu`bu Sjedinjenih Dràva.”

7 Amandmanom II potvr|uje se pravo saveznih dràva da odràvaju miliciju ipravo pojedinca da nosi oru`je. Amandmanom III zabranjuje se vojnicima dastanuju u privatnim ku}ama bez odobrenja vlasnika, a u ratu samo na na~inpredvi|en zakonom.

direktno na regulisanje nekih vojnih pitanja i odnosa vojske premacivilima8. Naravno, za sve vreme srpske srednjovekovne dràvevladar (ùpan, kralj, car, knez, despot) je bio vrhovni komandantvojske sastavljene po na~elima feudalnog prava. Svoja ovla{}enja ucelini je prenosio na komandanta “vojvodu” u slu~aju da sam neu~estvuje u vojnom pohodu.9

Odnosi komadovanja vojskom definisani Du{anovimzakonikom zadràvaju se sve do propasti srpske dràve, s tim {tose u vreme despotovine, u vezi sa ja~anjem vladarskog apsolu-tizma, jo{ vi{e nagla{ava uloga najamni~ke vojske.10

U oslobodila~kim ratovima po~etkom 19. veka stvara se novadràva i nova narodna vojska ~iji }e me|usobni odnosi biti regu-lisani i uspostavljeni u skladu sa razvojem ustavnosti i zakono-davstva. Na primer, u Zakonu o ustrojstvu vojske iz 1864, knez jepoglavar vojske, a ministar vojni komanduje staja}om i Narod-nom vojskom za kneza i u ime njegovo.11

3. Civilno-vojni odnosi u biv{im socijalisti~kim dràvama

U socijalisti~kim dràvama, nastalim posle Oktobarske revo-lucije i Drugog svetskog rata, oruàne snage su imale zna~ajnupoliti~ku i dru{tvenu ulogu. U dràvama gde je bilo socijalne revo-lucije (Jugoslavija, Kina) skoro celokupan dràvni aparat deriviranje iz sastava pripadnika revolucionarnih vojski. U dràvama

10

8 ^lanom 130 propisuje se da ako u jednom selu kona~i vojska, druga koja nai|eda ne kona~i u istom selu. Zna~i, {tite se od preteranog materijalnogoptere}ivanja stanovnici koji su imali odre|ene obaveze prema vojsci.Zanimljivo je, isto tako, da se ~lanom 125 propisuje smrtna kazna za onoga kobi u ratu sru{io crkvu. [tite se, zna~i, osnovne kulturne vrednosti i na straniprotivnika od ratnih razaranja i neumerene, {to se danas kaè nediskrimina-tivne, upotrebe vojne sile.

9 ^lanom 124 Bistri~kog prepisa odre|uje se: “Na svakoj vojsci vojvode da imajuvlasti koliko car. [to reknu da se slu{a. Ako li ih neko u ~emu ne poslu{a, da muje osuda ista kao i onima koji cara ne bi poslu{ali. ...”

10 Dr Andrija Veselinovi}: Dràva srpskih despota, NIU “Vojska”, Beograd, 1995,str. 191-195.

11 Vojna enciklopedija, Beograd, 1975, tom 9, str. 52

Isto~ne Evrope gde je socijalizam nastao kao rezultat okupacije odstrane Sovjetske armije, formirane su vojske ideolo{ki odaneSovjetskom Savezu. Bez obzira na antimilitaristi~ku retoriku, tadru{tva su u osnovi bila jako militarizovana - vojska je bila jedanod bitnih stubova sistema. Zbog toga je uìvala povoljan, ako ne ipovla{}en dru{tveni status. Po{to je socijalizam postojao u ve}inislabije razvijenih zemalja, vojska je imala i ulogu socijalizacionog~inioca - sluènjem vojnog roka mladi}i iz zaostalijih socijalnihsredina upoznavali su se sa zemljom, pa i pro{irivali svojadru{tvena znanja. Zadatak vojski je bio i da doprinesu politi~koj iideolo{koj homogenizaciji dru{tva, naravno oko marskisti~ke ideo-logije, tuma~ene onako kako je to vladaju}im strukturama najvi{epogodovalo.

S obzirom na prirodu socijalisti~kih reìma, u uspostavljanjucivilno-vojnih odnosa i civilnoj kontroli vojske glavnu re~ imala jevladaju}a komunisti~ka partija. Preciznije, najvi{i organ u komu-nisti~koj partiji - politbiro, ili kako se on zvao u pojedinim zemlja-ma. Vladaju}a komunisti~ka partija odre|ivala je vojnu doktrinu,strategiju i glavne ciljeve razvoja oruànih snaga.

Treba re}i da su zna~aj vojske i civilno-vojni odnosi bilirazli~iti u pojedinim socijalisti~kim zemljama. To je zavisilo odbrojnih ~inilaca, od kojih treba pomenuti:

¨ oblike politi~kog reìma (od diktatorskih do oligarhijskih);¨ istorijske, politi~ke, ekonomske, kulturne i dru{tvene

aspekte politi~kih i vojnih podsistema u dru{tvu;¨ samoidentitet, pravila, interese i mogu}nosti; potencijalnu

i stvarnu politi~ku mo} grupa vojne elite;¨ tradicije i skorije osobenosti elemenata politi~ke kulture

(vrednosti, normi, stavova – tipi~nih oblika politi~kogpona{anja i izvora mo}i u politi~kim i vojnim organizaci-jama) i drugo.12

Na osnovu tih ~inilaca razvijene su i teorije o civilno-vojnimodnosima u biv{im komunisti~kim zemljama:

11

12 Zoltan Laszlo Kiss, Development of the System of Civilian Control of theHungarian Military (1988-98) - from the point of view of Military Sociology,Phare, Bulletin II-III, August 1998, p. 54

· Model institucionalnog sukoba, koga su predloìliRoman Kolkowitz i Andrzej Korbonski 1982, koji opisujevojsku i komunisti~ku partiju kao dva protivnika u stal-nom i vi{estranom sukobu koji rezultira politi~kom nesta-bilno{}u (Sovjetski Savez, Poljska, Rumunija);

· Model institucionalne kongruencije koji opisuje odnosizme|u politi~ke partije i vojske kao konsenzualan isimbioti~an (êhoslova~ka i Ma|arska);

· Colton je predloìo participativni model pod kojim sma-tra da je u~e{}e vojske u politi~kom ìvotu glavnaosobenost komunisti~kih civilno-vojnih odnosa.13

Ni jedan od navedenih modela ne moè u celini objasnitiprirodu civilno-vojnih odnosa u pojedinim socijalisti~kim zemlja-ma. Slu~aj SFRJ je osoben, jer je vrhovni komandant oruànihsnaga bio ujedno i partijski vo|a i imao vojni ~in mar{ala. On je,posle Staljina, bio jedini predsednik socijalisti~ke dràve koji jenosio uniformu (generali Svoboda u êhoslova~koj i Jaruzelski uPoljskoj dolazili su na vlast u vanrednim dru{tvenim i politi~kimokolnostima). Ta ~injenica je obezbe|ivala tada{njoj vojsci dadirektno komunicira sa svojim vrhovnim komandantom u uni-formi, posredstvom vojnog ministra u uniformi, i da u slu~ajupotrebe zaobi|e sve oblike parlamentarne kontrole. Negativneposledice takve prakse vi{estruko }e se ispoljiti u procesu raspadaSFRJ, pa i u kasnijim lutanjima VJ.

4. Preduslovi za uspe{nu civilnu kontrolu vojske

Za uspostavljanje efikasne demokratske kontrole vojskepotrebni su odre|eni dru{tveni, politi~ki i zakonski preduslovi. Odop{tih uslova neophodni su: demokratska vlada, pravna dràva,ustaljeni i op{teusvojeni postupci za smenu politi~kih partija navlasti, ljudska prava i slobode gra|ana jasno za{ti}eni ustavom iliduboko ukorenjenom demokratskom tradicijom. Postoje}a vlada

12

13 Isto, str. 54

treba da uìva podr{ku ve}ine gra|anstva i ve}ine politi~kih iintelektualnih elita.

Odsustvo stabilnog i legitimnog sistema vlasti moè navestivojsku da interveni{e u politiku radi spre~avanja unutra{njihnereda i sukoba, {to, opet, stvara novu nestabilnost i ru{i legiti-mitet politi~kog sistema.

Prema zaklju~cima do kojih se do{lo u novijim raspravama oovoj temi, va`ni su i drugi preduslovi za uspe{nu civilnu kontroluvojske i za uspostavljanje civilno-vojnih odnosa odgovaraju}ihsavremenim demokratskim dru{tvima. Ti preduslovi mogu sedefinisati na slede}i na~in:

1. Jasna podela ovla{}enja izme|u predsednika vlade iministra odbrane definisana ustavom i zakonima.Zakon treba jasno da odre|uje ko komanduje i rukovodivojskom i unapre|uje oficire u mirno vreme, ko je ovla{}enda preduzima mere u kriznim situacijama, ko je ovla{}enda progla{ava stanje neposredne ratne opasnosti i ratnostanje.

2. Parlamentarna kontrola vojske putem kontroleodbrambenog budèta. Mora biti jasna uloga parla-menta u pogledu upotrebe oruànih snaga u vanrednimprilikama i u ratu. Ta re{enja su razli~ita u predsedni~kim iparlamentarnim politi~kim sistemima. U SAD, gde jepredsednik vrhovni komandant oruànih snaga, Kongres jeUstavom i zakonom ovla{}en: da objavljuje rat, da donosizakone kojima se odobravaju ili ne odobravaju vojni pro-grami i da odobrava finansijska sredstva za izdràvanje for-macijom predvi|ene veli~ine oruànih snaga.

3. Kontrola mirnodopske vlade nad general{tabovima ivojnim komandantima preko ministarstava odbranena ~elu kojih je civil. Ta kontrola treba da uklju~ipripremu budèta za odbranu, pristup obave{tajnimpodacima, u~e{}e u dugoro~nom planiranju odbrane,osnovne proporcije strukture i razvoja oruànih snaga,razvoj naoruànja i opreme i njihovo uvo|enje u upotrebu,politiku unapre|ivanja i glavnih postavljenja oficira.

4. Vojni profesionalizam na visokom nivou i efikasnostkoji }e zasluìvati narodno po{tovanje. Vojni~ki ugled,

13

vernost i odgovornost, kao i kvalitetna obuka i oprema, odsu{tinskog su zna~aja za efikasnost vojske. Neefikasnavojska moè biti uzrok nestabilnosti, ugroàvati vladavinuprava i civilnu kontrolu vojske. Ja~anje profesionalizmavojske, njenih profesionalnih kvaliteta i vrednosti, objekti-van je put za ja~anje civilne kontrole. Disciplinovan iprofesionalan oficirski sastav, koji se zaklinje na vernostustavu, a ne pojedincu, politi~koj partiji ili nekoj elitnojgrupi, verno }e izvr{avati nare|enja svojih civilnih vo|a. Mo} vojske treba prvenstveno da bude kontrolisanaodano{}u oficirskog sastava idealu dràve kako je toizraèno u ustavu i zakonima. Odanost oficirskog sastavajednoj osobi, a ne sistemu osnovnih zakona i principa nakojima dràva po~iva, ugroàva demokratiju i predstavljaopasnost za civilnu kontrolu vojske i dobrobit dru{tva.Bitno je da pripadnici vojske u pogledu svojih politi~kih idru{tvenih stavova i uverenja odraàvaju te`nje i profilprose~nog gra|anina dràve.

5. Civilna kontrola mora biti iskreno prihva}ena od pri-padnika oruànih snaga. Politi~ko vo|stvo i stanovni-{tvo treba da shvate zna~aj civilne kontrole, u ~emu medijitreba da im pruè punu pomo}. Civilna kontrola obezbe-|uje vojsci stabilan dru{tveni status, {titi je od mogu}nihpoliti~kih manipulacija i zloupotreba.

Sastav, uloga i doktrina oruànih snaga moraju biti jasnozakonski definisani, {to vojsci daje legitimitet neophodan zauìvanje podr{ke demokratskog bira~kog tela. îm znatniji delovibira~kog tela po~nu sumnjati u nepristrasnost vojske i njenuvezanost ili naklonost prema pojedinim politi~kim opcijama, gubise i uverenje javnosti u ustavom i zakonom definisanu objektivnucivilnu kontrolu vojske.

5. Na~ela civilne kontrole vojske

Osnovna na~ela civilne kontrole vojske u parlamentarnimdemokratijama iskristalisana su u praksi tokom razvoja politi~kogsistema i politi~kih institucija, a sredinom ovog veka teorijskirazra|ena u vojnoj sociologiji. Centralno pitanje civilno-vojnih

14

odnosa je distribucija dru{tvene mo}i, odnosno uspostavljanjebalansa izme|u onih koji raspolaù sredstvima sile i onih koji trebada odràvaju kontrolu nad njenom upotrebom.

Vojska je birokratizovana i hijerarhijski ustrojena dru{tvenaorganizacija u kojoj pojedinac koji komanduje u ratu ima velika,~ak apsolutna ovla{}enja, jer fakti~ki arbitrarno odlu~uje o ìvo-tima i telesnom integritetu svojih pot~injenih. Samo ta ~injenica jedovoljna da nametne potrebu {ireg dru{tvenog uvida i uticaja nadelovanje i upotrebu takve organizacije. „Vojska je me|u najmanjedemokratskim institucijama u ljudskom iskustvu: ratni obi~aji ipostupci, po svojoj prirodi, u sukobu su sa slobodom pojedinca igra|anskim pravima, najvi{im vrednostima demokratskihdru{tava.”14 Ona je organizaciono ustrojena i razvija procedurerukovo|enja i unutra{nje moralne vrednosti usmerene na vo|enjerata. Pojedinci i jedinice du`ni su da bez pogovora izvr{avajunare|enja pretpostavljenih, bez obzira na fizi~ke i psihi~ke te{ko}ekojima su izloèni. Kao branioci du{tva pripadnici vojske noseveliku odgovornost. „Najve}a usluga koju oni mogu da u~inedru{tvu je da ostanu verni sebi, da sluè }utke i hrabro na vojni~kina~in.”15

Civilna kontrola vojske ne zna~i da bi civili donosili racional-nije odluke u ovoj sferi, nego profesionalni vojnici. Radi se samo otome da odluke budu u nadle`nosti demokratski izabranih ili podemokratskoj proceduri postavljenih civila. Oni su predstavnicidemokratski izraène volje naroda, dok se pripadnici vojskeimenuju i postavljaju po drugim kriterijima i ne podleù potvrdiod strane izbornog tela na redovnim izborima. Civilna izvr{navlast je ovla{}ena (ali i odgovorna izbornom telu) da odrediveli~inu i sastav oruànih snaga i da usvoji koncepciju i doktrinuodbrane. Kad se radi o finansijskim sredstvima, izvr{na granavlasti predlaè budèt, ali ga samo zakonodavna vlast moè usvo-jiti i odobriti finansijska sredstva. Naravno, vojni profesionalciimaju svoju ulogu u pripremi svih dokumenata i odluka koje seodnose na odbranu zemlje, u njihovom stru~nom obrazlaganju iodbrani predloènih re{enja u parlamentu i njegovim telima.

15

14 Richard H. Kohn, How Democracies Control the Military, Journal ofDemocracy, Volume 8, Number 4, October 1997, str. 141

15 Samuel P. Huntington, The Soldier and the State, Harvard University Press,Cambridge, Massachussetts, 1959, str. 466

Huntington isti~e da se civilna kontrola vojske izraàva uodnosu snaga civilnih i vojnih grupa u dru{tvu. Cilj kontrole je dase umanji mo} vojske. On smatra da se to moè posti}i na dvana~ina – subjektivnom civilnom kontrolom i objektivnomcivilnom kontrolom. Subjektivnom civilnom kontrolommaksimalizuje se mo} civila i to maksimalizacijom mo}i vladinihinstitucija, posebnih dru{tvenih klasa i posebnih oblika politi~kogsistema. Kad se radi o institucijama, ranije je spor bio izme|ukralja i parlamenta, a danas izme|u grana vlasti. U pogledudru{tvenih klasa, istorijski razvoj pokazuje da su se one borile zakontrolu nad vojskom – aristokratija i buròazija u vremeburòaskih revolucija, a proletarijat i buròazija u periodu socijali-sti~kih revolucija. Smatra se da su demokratski oblici politi~kogsistema jedini kompatibilni sa parlamentarnom civilnom kon-trolom vojske, dok je u apsolutisti~kim i totalitarnim sistemimavojska pod kontrolom vaninstitucionalnih ~inilaca i sluì nji-hovom odrànju na vlasti.

Objektivna civilna kontrola, prema Huntington-u, svodi sena maksimalizaciju vojnog profesionalizma.“Subjektivna civilnakontrola ostvaruje cilj civilizuju}i vojsku, pretvaraju}i je uogledalo dràve. Objektivna civilna kontrola ostvaruje cilj milita-rizuju}i vojsku, ~ine}i je oru|em dràve.“16 U~e{}e vojske u politicije antiteza objektivne kontrole, dok subjektivna kontrola pret-postavlja to u~e{}e.

Civilno-vojni odnosi se manifestuju na dva nivoa: nivouraspodele dru{tvene mo}i i ideolo{kom nivou. Na nivou raspodeledru{tvene mo}i odmerava se uticaj oficirskog kora u odnosu nadruge dru{tvene grupe. Na ideolo{kom nivou klju~ni problem jekompatibilnost profesionalne vojne etike sa u dru{tvu vladaju}omideologijom.17

Civilna kontrola vojske osobito je zna~ajna danas zbog:„veli~ine rashoda za savremene oruàne snage, velike zabrinutostijavnog mnenja pred razornom mo}i savremenih oru|a zasnovanihna visokoj tehnologiji, straha od izazova i opasnosti posle-hladno-ratovske ere”.18 Ona je posebno aktuelna u zemljama u razvoju u

16

16 Isto, str. 8317 Videti: isto, str. 84-9418 Chaillot Paper 23, Institute for Security Studies, Western European Union,

February 1996, Paris, p. 4

kojima su postojale tradicije vojnih diktatura i me{anja vojske upolitiku, kao i u zemljama u tranziciji gde do propasti socijalizmanije bilo istinske parlamentarne kontrole vojske i sfere odbrane.Zadràvanje bezbednosnih pitanja pod dominantnom kontrolomvojske ostavljalo je civilnu vlast bez stru~nosti i razvijenih nad-zornih mehanizama za civilnu kontrolu sfere odbrane. S drugestrane, vojni rukovodioci nisu mogli shvatiti kakvi treba da budupoloàj i uloga vojske u demokratskom dru{tvu. Zbog toga „civilnakontrola mora postati deo osnovnog obrazovanja za gra|anskodru{tvo, ali mora biti izu~avana i predavana i na {kolama i fakul-tetima, posebno vojnim. Civilna kontrola mora postati, i cilj upoliti~kom ìvotu, i predmet u centru profesionalnog obrazovanjau strukturama vlasti i u oruànim snagama.”19

Vojska kao osnovni element bezbednosti i nezavisnostidru{tvene zajednice, odnosno dràve, isto tako mora u~estvovati udistribuciji osnovnih dru{tvenih vrednosti. U tom pogledu morajubiti uspostavljeni odnosi u dono{enju politi~kih odluka koji }eonemogu}iti da se vojska koristi monopolom sile radi ostvarivanjaprednosti i sticanja povlastica u odnosu na ostale dru{tvene grupei ustanove.

Zbog toga je u praksi i teoriji konstituisano prvo najva`nijena~elo civilne kontrole vojske: suprematija civilne u odnosu navojnu vlast i efikasna pot~injenost vojske civilnomvrhovnom komandantu. U savremenim demokratskim dru{tvi-ma to je najbitnija karakteristika civilno-vojnih odnosa idru{tvenog poloàja vojske. Naravno, iako davno proklamovano,to na~elo je u praksi te{ko afirmisano, ~ak i u zemljama sa zaistavelikom demokratskom tradicijom. Civilno-vojni odnosi sudinami~an dru{tveni i politi~ki proces u kome stepen civilne kon-trole zavisi, ne samo od op{tih dru{tvenih i politi~kih okolnosti,ve} veoma ~esto i od li~nog ugleda i uticaja vojnih i politi~kih lide-ra. Brojne zemlje koje imaju bogatu demokratsku tradicijuproìvljavale su i periode relativnog osamostaljivanja vojske uodnosu na civilne institucije vlasti. U SAD, na primer, iza prividno

17

19 Richard H. Kohn, The Forgotten Fundamentals of Civilian Control of theMilitary in Democratic Government, Harvard University, John M. OlinInstitute for Strategic Studies, 1997, p. 16

18

harmoni~nih civilno-vojnih odnosa uvek je postojao odre|en nivonapetosti i nepoverenja vojnika u odluke civila.20

Zna~i, suprematija civilne u odnosu na vojnu vlast izraàva seputem nadle`nosti koje u sferi odbrane i vojnih poslova imaju trinivoa vlasti: vrhovni komandant, parlament i vlada. Sve bitneodluke o odbrani donose se u tom trouglu. General{tab pripremaodluke i re{enja i dostavlja ih ministarstvu odbrane koje ih ceni ipodnosi vladi na usvajanje. Zavisno od nadle`nosti vlade, onamoè usvojiti neke odluke i one }e postati izvr{ne snagom uredbe.Me|utim, ako se radi o zakonskoj materiji ona mora biti podnetaparlamentu na usvajanje. Parlament, kao telo sastavljeno oddemokratski izabranih narodnih predstavnika, najbolje }e izrazitiinterese naroda u sferi odbrane, te mu se daje u nadle`nostdono{enje najva`nijih odluka. U parlamentima postoje odbori ikomisije za odbranu, sastavljeni od poslanika i funkcionera. Odbormoè pozvati predstavnike ministarstva odbrane ili general{tabada obrazloè i brane podnesene predloge. Tek po{to odbor usvojipredlog, dostavlja ga parlamentu na raspravu i eventualno usva-janje.

Parlamentarna tela za odbranu (odbori i komisije) morajuimati jasno definisana ovla{}enja i pravne mogu}nosti da svojeodluke sprovedu, osobito u dimenzioniranju oruànih snaga i ukontroli veli~ine vojnog budèta i njegove op{te distribucije pooblastima i sektorima odbrane. Parlamentarni odbori udemokratskim zemljama predlaù parlamentu i vladi da odobri iline odobri finansijska sredstva za krupne vojne tehni~ke projekte(razvoj novih tipova tenkova i aviona, raketnih sistema, nuk-learnih i vasionskih programa vojne namene), a parlament moraimati i mogu}nost da kontroli{e utro{ak odobrenih sredstava.

Drugi bitan pokazatelj suprematije civilne u odnosu na vojnuvlast su komandne nadle`nosti vrhovnog komandanta. Vrhovnikomandant je na~elno {ef dràve, bilo da je to predsednik repub-like ili monarh. On je ovla{}en da u ratu i miru komandujeoruànim snagama, unapre|uje i postavlja najvi{e vojne stare{inei dodeljuje odlikovanja. U nekim ustavnim sistemima predsednik

20 Videti: Russell F. Weigley, The Soldier, the Statesman, and the MilitaryHistorian (The George C. Marshall Lecture in Military History), The Journalof Military History 63/4, october 1999, pp. 807-22

dràve je ovla{}en da progla{ava vanredno stanje, a u drugim toovla{}enje deli sa vladom i parlamentom. U ê{koj predsednikrepublike je vrhovni komandant oruànih snaga, ali mora obezbe-diti saglasnost predsednika vlade za upotrebu oruànih snaga i zaunapre|enja i postavljenja generala u miru.21 Ameri~ki Kongres jemorao da ograni~ava prava vrhovnog komandanta, predsednikaSAD, za upotrebu oruànih snaga posle negativnih iskustava izVijetnamskog rata usvajanjem poznatog dokumenta War PowersAct (Zakon o ratnim ovla{}enjima).

Tre}i vaàn pokazatelj o tome kako funkcioni{e civilna kon-trola vojske su nadle`nosti za uvo|enje vanrednog stanja u dràvi- da li je to isklju~ivo pravo vrhovnog komandanta ili ga deli savladom i parlamentom i po kojim procedurama. Bitna je i struk-tura i nadle`nosti ministarstva odbrane i njegove ingerencije usferi izgradnje oruànih snaga, naro~ito podela ovla{}enja izme|uministarstva i general{taba. Kao zna~ajan pokazatelj stepenademokrasti~nosti civilne kontrole vojske, uzima se podatak o tomekome su pot~injeni vojni sudovi i obave{tajno-bezbednosneslu`be.22

Drugo na~elo civilne kontrole vojske svodi se na prizna-vanje i prihvatanje profesionalne kompetentnosti iautonomije vojnih profesionalaca u njihovoj stru~noj sferi.Vrhovna civilna vlast ne bi smela da se upli}e u pitanja organi-zacije i taktike upotrebe oruànih snaga, ve} bi ta pitanja trebaloda re{avaju vojni profesionalci u skladu sa tehnolo{kim napretkomi razvojem vojne ve{tine. Civili ne bi smeli da donose odluke uoblasti odbrane bez konsultovanja profesionalaca koji su posvetiliìvot izu~avanju rata i odbrane i koji u toj sferi poseduju li~naiskustva. Ipak, „civilna vlast mora ograni~iti vojnu autonomiju naono {to je neophodno i funkcionalno”.23 Ona, isto tako, mora nas-tojati da se vojsci i vojnom pozivu obezbedi dostojna materijalna

19

21 Central European Civil-Military Relation and NATO Expansion, StrategicForum, INSS, No. 22, March 1995

22 O ve}ini navedenih relacija u na{im uslovima potrebno je zauzeti na~elnestavove, ispitati normativna re{enja i videti koliko su ona u skladu sa savre-menom praksom demokratskih zemalja. Drugi korak bio bi da se ustanovikako u praksi funkcioni{u ta normativna re{enja.

23 Richard H. Cohn, op. cit. p. 151

pozicija u dru{tvu iz koje }e slediti i odgovaraju}i dru{tveni imoralni ugled neophodan za obavljanje te{ke vojne profesije.

Tre}e na~elo, koje rezultira iz dva prethodna, je depoliti-zacija i minimalizacija me{anja vojske u politiku i politi~keintervencije u stru~na vojna pitanja. „I civilna kontrola i vojnaefikasnost zahtevaju da oficirski kor bude izolovan od partijskepolitike, posebno od unapre|enja i postavljenja oficira na osnovupartijske opredeljenosti.”24 Politika odre|uje op{te ciljeve dràve inacije. „Politika je van domena vojne stru~nosti, a u~e{}e oficira upolitici podriva njihov profesionalizam, ograni~ava njihovu profe-sionalnu stru~nost, deli profesiju na suprotne tabore, i umestoprofesionalnih uvodi strane vrednosti. Oficir mora ostati politi~kinerutralan.”25 Kad oficir po~ne da javno izraàva politi~kami{ljenja i da se pona{a kao politi~ar, gubi kredibilitet „neutralnogslu`benika dràve i ~uvara dru{tva”.26 Ako se ne odràva i neneguje stroga politi~ka neutralnost oficirskog kora, posledice sunaj~e{}e veoma negativne i po vojsku i po politiku. To se naro~itoispoljilo u slabostima armija biv{ih socijalisti~kih zemalja.

Da bi se pomenuta na~ela civilne kontrole vojske mogla ostva-riti u praksi, pored institucionalnih i normativnih re{enja,potrebne su jo{ neke pretpostavke. Na prvom mestu potrebno jeostvariti odre|eni nivo transparentnosti u sferi odbrane kakobi se kriti~ka javnost mogla aktivno odnositi prema njoj. U svimsistemima, demokratskim i autoritarnim, postoji sklonost vojskeda velom vojne tajne prekriva i one odbrambene poslove za koje toobjektivno nije neophodno. Ta je tendencija izraènija u uslovimapostojanja, stvarne ili procenjene, spolja{nje ili unutra{njeugroènosti, kao i u ideolo{ki isklju~ivim dràvama. Moè se pre-vladati samo demokratskom evolucijom svih politi~kih strukturadru{tva, sredstava informisanja i razvojem kompetentnog javnogmnenja.

Zbog toga je transparentnost u sferi odbrane jedna odme|unarodnih kategorija koja danas dobija novi sadràj, kao i

20

24 Isto, str.15125 Samuel P. Huntington, The Soldier and the State, p. 7126 Richard H. Kohn, The Forgotten Fundamentals of Civilian Control of the

Military in Democratic Government, Harvard University, John M. OlinInstitute for Strategic Studies, 1997, p.16

kategorija suvereniteta. Umesto vojne zatvorenosti i tajnovitosti,uvedena je kategorija transparentnosti oruànih snaga i vojnihaktivnosti. Na sastanku u Be~u po~etkom 1990. godine, a u okviruprocesa KEBS (OEBS), usvojen je dokument o merama za ja~anjebezbednosti i poverenja me|u dràvama ~lanicama. Tim doku-mentom ~lanice su obavezane da godi{nje razmenjuju informacijeo: ja~ini i rasporedu vojnih snaga, planovima o razvoju ve}ih sis-tema naoruànja i opreme i vojnim budètima. Predvi|eni su iinstrumenti za konsultacije i saradnju u vezi sa neuobi~ajenimvojnim aktivnostima, kao i o redovnoj najavi obimnijih vojnihve`bi i manevara, slanju posmatra~kih misija i dr. Tako se dolazi doapsurdne situacije da je o stanju u sferi vojske i odbrane boljeobave{tena me|unarodna javnost, nego unutra{nja. Doma}ojjavnosti se nikada ne daju tako detaljni podaci o vojsci kao organi-zaciji.

Od ostalih preduslova, treba pomenuti neophodnost posto-janja unutra{njeg efikasnog mehanizma kontrole zakoni-tosti rada komandi, ustanova i pojedinaca u oruànimsnagama i sferi odbrane. Taj mehanizam spre~ava vojnu organi-zaciju da nelegalno {iri svoju profesionalnu sferu i prevazilazigranice neophodne organizacione autonomnosti.

U vojnoj sociologiji postoje teorijski razra|eni i drugi modeliili varijacije ovih na~ela civilne kontrole vojske (subjektivni model,objektivni model, sistem razdvajanja vojske od drugih dru{tvenihinstitucija, teorija saglasnosti po kojoj bi tri bitna dru{tvena aktera- vojska, politi~ke elite i gra|anstvo - delovali u uzajamnoj sarad-nji i drugo).

6. Civilno-vojni odnosi i uspostavljanje civilne kontrolevojske u postkomunisti~kim dràvama

Nove parlamentarne demokratije u Isto~noj Evropi nasledilesu od komunizma politizovane vojske navikle na podre|enost iodanost vrhovnom partijskom telu ili partijskom vo|i, pogotovuako je on posedovao i vojnu harizmu. U biv{im socijalisti~kimzemljama, uklju~uju}i i na{u, parlamenti i parlamentarni odborisu mogli samo da pretpostavljaju koliko se novca tro{i na oruàne

21

snage i ostale elemente dràvne bezbednosti. I manje zna~ajnavojna pitanja bila su izuzeta iz njihovog uvida i kontrole. Ta tela,definisana ustavima i zakonima, predstavljala su samodemokratsku fasadu iza koje je delovala i kojom je legalizovanapartijska kontrola vojske.

Upravo i zbog nedostatka parlamentarne i druge javne kont-role sve te vojske bile su predimenzionirane, birokratizovane, poli-tizirane, neefikasne i morale su pretrpeti znatna smanjenja, reor-ganizacije i racionalizacije. Osiroma{enjem dru{tva i pripadnicivojski su do{li u veoma nepovoljan ekonomski poloàj, {to seneminovno odrazilo na njihov moral i motivisanost, tako da jeve}ina tih vojski preìvljavala, a neke jo{ uvek preìvljavajuduboku institucionalnu krizu.

Me|utim, u ve}ini postsocijalisti~kih zemalja, u sklopuprocesa op{te dru{tvene tranzicije, uspostavljaju se legalne i insti-tucionalne pretpostavke civilne kontrole vojski. U tom pogledu sesuo~avaju sa brojnim te{ko}ama, ali se u osnovi proces uspe{noodvija. Prema oceni S. Huntington-a, „nove demokratije su bilemnogo uspe{nije sa prilago|avanjem civilno-vojnih odnosa negosa re{avanjem ve}ine drugih problema”.27 To je nesumnjivo biloolak{ano nestankom Var{avskog ugovora, kao nadnacionalnevojne strukture i povratkom vojne lojalnosti isklju~ivo nacional-nim institucijama.

Posle kolapsa socijalizma sve biv{e socijalisti~ke zemlje moralesu re{avati sloène probleme uspostavljanja demokratske civilnekontrole vojske. To su bila pitanja: depolitizacije vojske i ukidanjava`nih politi~kih uprava, uspostavljanja kontrole nad vojnimsudovima i slu`bama bezbednosti, uspostavljanja organa i meha-nizama parlamentarne kontrole vojnih budèta, veli~ine i struk-ture oruànih snaga.

Ne manje va`na pitanja bila su: redefinisanje geopoliti~kogpoloàja zemlje, odre|ivanje politi~ke strategije i na osnovu togadefinisanje nacionalne vojne strategije. Pojedine isto~noevropskezemlje re{avale su ova pitanja razli~itim tempom i na razli~itena~ine zavisno od politi~ke situacije u zemlji, tradicija i razvi-

22

27 Samuel P. Huntington, Armed Forces and Democracy, Reforming Civil-Military Relations, Journal of Democracy, October 1995, Volume 6, Number4, str. 11

jenosti demokratskih institucija. U tom pogledu najdoslednijare{enja ostvarile su zemlje koje su postale ~lanice NATO, jer jecivilna kontrola vojske jedan od izri~itih preduslova za ~lanstvo utoj organizaciji.

Poljska: Taj proces je po~eo odmah posle pada socijalizma. Jo{1992. ministar odbrane Onu{kijevi} pobolj{ao je saradnju izme|uvlade i predsednika republike i unapredio kontrolu civilnog mini-starstva odbrane nad vojskom. Oktobra iste godine reorganizovaoje Ministarstvo odbrane u tri uprave: za strategiju, obuku i logis-tiku. Vojne sudove i vojnu obave{tajnu slu`bu pot~inio je civilnomministru odbrane.

Ma|arska: Ustavom iz 1989. definisana su ovla{}enjapredsednika, vlade i parlamenta. Samo parlament moè ve}inomglasova proglasiti vanredno stanje ili objaviti rat. IzmenomZakona o odbrani u februaru 1990. parlament je od Saveta zaodbranu preuzeo pravo na upotrebu ma|arskih oruànih snaga uzemlji i inostranstvu. U junu 1990. Ustav je promenjen tako da jeza upotrebu oruànih snaga potrebna dvotre}inska, a ne prostave}ina u parlamentu.

Problemi su iskrsli oko kontrole vojnog obrazovanja i instituta– da li da budu pod komandom general{taba ili ministarstvaodbrane, oko upotrebe oruànih snaga za vreme {trajkova udoma}em saobra}aju - da li o tome odlu~uje predsednik republikeili ministar odbrane, oko reagovanja na povrede vazdu{nog pros-tora – da li odlu~uje vlada ili parlament. Mi{ljenja su bila suprot-stavljena, pa je komandant oruànih snaga podneo ostavku, a sporje predat ustavnom sudu.

Ustavni sud je dao tuma~enje da treba oja~ati ulogu vlade, paje odbrambenom reformom iz 1992. reorganizovano Ministarstvoodbrane, tako da je ministar ovla{}en da preuzme kontroluoruànih snaga i vojne obave{tajne slu`be. Ovla{}en je i dapredsedniku predlaè oficire za unapre|enje. Ustavnim izmenamau decembru 1993. grani~ne jedinice su stavljene pod komandupolicije u mirno vreme, a vlada je ovla{}ena da pozove do 5.000rezervista bez odobrenja predsednika ili parlamenta. Parlament jezadrào pravo da odobrava na~ela narodne odbrane, veli~inuvojske i vojni budèt.

23

ê{ka: U êhoslova~koj, jo{ tokom 1990, parlament je uveogeneralnog inspektora radi nadgledanja rada Ministarstvaodbrane. U isto vreme postavljen je Lube{ Dobrovski za prvogcivila ministra odbrane. On je stavio pod svoju kontrolu vojnuobave{tajnu i kontraobave{tajnu slu`bu. U prole}e 1991.Ministarstvo odbrane je reorganizovano u tri uprave: za strategiju,ekonomiku, dru{tvena i humanitarna pitanja. Posle raspada fede-racije, u junu 1992, ê{ka ostaje politi~ki stabilna i sprovodizna~ajne reforme u sferi odbrane. Prvi civil ministar odbrane,Antonin Baudis, uspostavio je efikasan sistem personalnih poslovai obavio proveru kadra u pogledu politi~ke i stru~ne podobnosti.Od januara 1993. do januara 1995. oruàne snage su smanjene sa106.400 na 65.000 i reorganizovane radi prilago|avanja integracijiNATO.

U martu 1997. godine parlament ê{ke Republike usvojio jedokument Nacionalna odbrambena strategija ̂ e{ke Republike. Njimesu definisani: geopoliti~ki poloàj, interesi i politika u sferiodbrane, principi i glavni zadaci u sferi odbrane, odbrambeniresursi, struktura i zadaci oruànih snaga i drugo. Tim dokumen-tom saèto su iznete i ustanove i procedure civilne kontrolevojske. Izri~ito se kaè: „Dràvne institucije su odgovorne za kon-trolu odbrane ê{ke Republike u okviru svojih nadle`nosti uskladu sa ustavom i zakonima. ... Slanje jedinica Armije ê{keRepublike van dràvne teritorije mora biti odobreno od parla-menta ^R po{to je usagla{eno u oba doma. Vlada ^R rukovodisloènim sistemom dràvne odbrane. Ona progla{ava vanrednostanje koje parlament mora potvrditi. Vanredno stanje moè bitiprogla{eno na delu ili na celoj dràvnoj teritoriji. ... Ministarstvoodbrane je centralno telo dràvne administracije koje koordinirarad drugih centralnih tela, administrativnih ustanova, ustanovasamouprave i zakonskih celina va`nih za odbranu dràve, zavreme priprema za narodnu odbranu i civilnu za{titu i u odbranizemlje.”

Bugarska je ostvarila odre|ene uspehe u reformisanju civilno-vojnih odnosa. Oruàne snage su depolitizovane i pot~injenedràvnoj civilnoj vlasti, a ne partiji. Postavljen je civil za ministraodbrane, a ministarstvo je popunjeno civilima. Predsednik repub-like je vrhovni komandant oruànih snaga. U novembru 1991.ustanovljen je Komitet za nacionalnu bezbednost Narodne

24

skup{tine koji ima zadatak da ostvaruje parlamentarnu kontroluoruànih snaga. Komitet je nastojao da uspostavi kontroluoruànih snaga, ali i da im obezbedi neophodnu podr{ku dru{tva.Teìo je da bude posrednik izme|u civilnog dru{tva i vojske, bore}ise da vojska dobije dovoljna sredstva za preìvljavanje. Upoznavaoje javnost sa te{kim uslovima u kojima se vojska nalazila. Osnovniproblem je bio sli~an problemu i u drugim biv{im socijalisti~kimzemljama - nedostatak civilnih stru~njaka kompetentnih zau~e{}e u planiranju odbrane dru{tva. Zbog toga je u parksi dolazilodo napetosti i sporova izme|u civilnih funkcionera u ministarstvuodbrane i vojnih rukovodilaca. Uspostavljanjem centara zabezbednosne studije u Bugarskoj nastoji se pobolj{ati obave{tenost~lanova parlamenta, akademskih gra|ana i novinara o ovoj sferidru{tvenog ìvota.

Rusija, suo~ena sa ogromnim problemima u svojim oruànimsnagama, dosta je kasnila sa njihovom transformacijom. Tekdolaskom mar{ala Igora Sergejeva na mesto ministra odbrane, umaju 1997, po~inju ozbiljniji napori da se vojska reformi{e. Natom putu postoje brojne prepreke i te{ko}e. U vojsci ja zna~ajnoopao ìvotni standard i kvalitet socijalnog osiguranja, vojni budètje apsolutno neadekvatan, vojno-industrijski kompleks je ukolapsu, borbena sposobnost i gotovost vojske opadaju, {iri sekorupcija i kriminal, opada ugled i moral pripadnika vojske.28 Utakvim okolnostima civilna kontrola vojske nema najvi{i prioritet,ali se njen zna~aj sve vi{e shvata i priznaje. Postoji, u stvari,predsedni~ka, a ne istinska civilna kontrola vojske. U~e{}e parla-menta i javnosti u tom procesu je nedovoljno. Civilna kontrolavojske u Rusiji je jo{ u za~etku. Me|utim, zna~ajno je da njenupotrebu prihvataju ne samo „demokrate”, ve} i naj{iri krugpoliti~ara, uklju~uju}i i komunisti~ke poslanike.29 Isto tako, pre-ovladalo je uverenje me|u vojnim stru~njacima da vojska i drugesnage bezbednosti moraju ostati strogo neutralni u ma kakvojvrsti politi~kog sukoba u zemlji. Dalji procesi transformacijeoruànih snaga i uspostavljanja civilne kontrole nad njima

25

28 Walter Parchomenko, The State of Russia’s Armed Forces and MilitaryReform, Parameters, US Armu War College Quarterly, Winter 1999-2000, pp.98-102

29 Isto, str. 105

odvija}e se uz te{ko}e nametnute nepovoljnom privrednomsituacijom.

Kao {to se jasno vidi iz navedenih primera sve zemlje u tranzi-ciji re{avale su sli~ne probleme. To su problemi definisanjanadle`nosti predsednika, vlade i parlamenta i nadle`nosti mini-starstva odbrane i general{taba, pitanja kontrole vojnihobave{tajnih i kontraobave{tajnih slu`bi i vojnih sudova – kome }ebiti pot~injene ustanove obrazovanja i vojni instituti.

Tema civilno-vojnih odnosa i civilne kontrole vojske izuzetnoje prisutna u ve}ini tih zemalja u nau~nim i stru~nim raspravamai publicistici. Brojni su nau~ni skupovi s temama o ulozi vojske unovim dru{tvenim i bezbednosnim okolnostima, njenoj transfor-maciji i uspostvaljanju demokratske civilne kontrole nad njom.

7. Osobenosti jugoslovenske situacije

U izu~avanju civilno-vojnih odnosa u SRJ moraju se imati uvidu istorijske, geopoliti~ke i druge dru{tvene osobenosti, kao ispecifi~ne vojni~ke tradicije.

Prvo, od prve autonomije Srbije po~etkom 19. veka, pa dostvaranja prve, druge i tre}e Jugoslavije dràva se ra|ala iz ratnihsukoba. U njima je vojni faktor, razumljivo, odlu~uju}i, pa se takviodnosi neminovno po inerciji prenose i na novostvorene dràve.Tako se uspostavlja tipi~an odnos na dru{tvenoj sceni gde vojskaima osobiti ugled u narodu, a samim tim i vrhovni komandant kojije u ratu postigao pobede. Na toj osnovi uspostavlja se direktnalinija odlu~ivanja na relaciji vojska - vrhovni komandant, kojom sezaobilaze sve linije parlamentarne i druge javne kontrole.Demokratske procedure, ukoliko postoje, samo su paravan zajednu vrstu vojne autokratije koja se odvija na relaciji biv{i hariz-mati~ni ratni komandant - vojni vrh. Taj odnos je do sada biloveoma te{ko promeniti sve dok se taj ratni komandant nalazio napoliti~koj sceni.

Drugo, u na{em podru~ju tokom 19. i u prvoj polovini 20.veka, zbog ukr{tanja razli~itih imperijalnih interesa, postojao jevisok stepen spolja{nje ugroènosti zemlje. To je pogodovalozatvorenosti vojnih struktura u odnosu na civilnu vlast, pa nije

26

isklju~eno da jo{ postoje recidivi takve tendencije, mada sume|unarodne okolnosti su{tinski izmenjene u pozitivnom smeru.

Tre}e, regionalna situacija ostaje i dalje neizvesna, a stanjebezbednosti nestabilno. Postoje ozbiljni problemi u politi~kimodnosima sa Albanijom, a latentni sa jo{ nekim susedima. Ipak, tone zna~i da civilno-vojni odnosi ne treba da evoluiraju u pravcuuspostavljanja jasnih i definisanih procedura civilne kontroleoruànih snaga.

Sve to, kao i aktuelna politi~ka situacija, svakako oteàva iusporava procese uspostavljanja procedura civilne kontrole vojskei sfere odbrane.

8. Zaklju~ak

Pomenuta na~ela civilne kontrole vojske jasno su definisana, apoliti~ka praksa potvrdila je njihovu valjanost. Od vremena doku-menta Magna carta (Velike povelje o slobodama), prekoDu{anovog zakonika, pa do vremena najnovije povelje - pravnogakta kojim se reguli{u politi~ki odnosi u Evropi budu}nosti -Pariske povelje za novu Evropu, civilna kontrola vojske jedan je odosnovnih principa na kojima su po~ivala i na kojima }e po~ivatiprosperitetna i moderna dru{tva. Civilna kontrola vojske defini-sana je kao jedan od preduslova za uklju~ivanje u postoje}e oblikeevropskih integracija. Isto vaì i za pristupanje Partnerstvu za miri NATO.

Ostaje, dakle, da se nove demokratije, u sklopu op{tedru{tvene transformacije iz autoritarnih u demokratske sisteme,prilagode i parlamentarnom modelu civilne kontrole vojske da bimogle biti uklju~ene u savremene evropske politi~ke, ekonomske ivojne integracione procese. Ko uspostavi uspe{ne instrumente iprocedure civilne kontrole vojske, ispuni}e jedan od preduslova zauklju~ivanje u glavne tokove modernizacije dru{tva i odbrane. Koto ne u~ini uspe{no, osta}e na sporednom koloseku da, sa velikimzaka{njenjem, sa~eka neki povoljniji sticaj unutra{njih okolnosti.

27

Literatura - knjige i ~lanci

1. Central European Civil-Military Relation and NATOExpansion, Strategic Forum, INSS, No. 22, March 1995

2. Civil Control of the Military in Democratic Societies,Phare, Bulletin II-III, August 1998

3. Finer, S.E., The Man on Horseback. The Role of theMilitary in Politics, Westview Press, USA, 1988

4. Goodpaster, Andrew J., Huntington, Samuel P., Civil-Military Relations, American Enterprise Institute,Washington, 1977

5. Huntington, Samuel P., The Soldier and the State: TheTheory and Politics of Civil-Military Relations, Cam-bridge, Belknap Press of Harvard University Press, 1957

6. Huntington, Samuel P. Armed Forces and Democracy,Reforming Civil-Military Relations, Journal ofDemocracy, October 1995, Volume 6, Number 4

7. Janowitz, Moris, Professional Soldier, London, 19608. Joo, Rudolf, The Democratic Control of Armed Forces,

Chaillot Paper 23, ISS WEU, Paris, February 19969. Kiss, Zoltan Laszlo, Development of the System of

Civilian Control of the Hungarian Military (1988-98) -from the point of view of Military Sociology, Phare,Bulletin II-III, August 1998

10. Kohn, Richard H., How Democracies Control the Military,Journal of Democracy, Volume 8, Number 4, October 1997

11. Kohn, Richard S., The Theory of Concordance in Civil-Military Relations: A Commentary, Armed Forces andSociety, Vol. 23, No. 2, Winter 1996

12. Kohn, Richard H., The Forgotten Fundamentals of CivilianControl of the Military in Democratic Government,Harvard University, John M. Olin Institute for StrategicStudies, 1997

13. Parchomenko, Walter, The State of Russia’s Armed Forcesand Military Reform, Parameters, US Army War CollegeQuarterly, Winter 1999-2000

28

14. Shiff, Rebecca L., Civil-Military Relations Reconsidered: ATheory of Concordance, Armed Forces and Society, Vol.22, No. 1, Fall 1995

15. Veselinovi}, Dr Andrija, Dràva srpskih despota, NIU„Vojska”, Beograd, 1995.

16. Weigley, Russell F. The Soldier, the Statesman, and theMilitary Historian (The George C. Marshall Lecture inMilitary History), The Journal of Military History 63/4,October 1999

17. Wels, Richard S., The Theory of Concordance in Civil-Military Relations: A Commentary, Armed Forces andSociety, Vol.23, No.2, Winter 1996

Dokumenti

1. Vojna enciklopedija, tom 9, Beograd, 1975.2. Magna Carta, published by Paul Cave Oubkications Ltd,

Southampton, 19843. The Constitution of the United States, Special Limited

Inaugural Edition, Washington, 19894. Du{anov zakonik (Bistri~ki prepis), Nova holding D.O.O.,

Beograd, 1994.5. Charter of Paris for a New Europe6. Vienna Document 1990 of the Negotiations on Confidence

and Security Building 7. Measures, Vienna, 1990

29

30

Miroslav Hadì}

CIVILNA KONTROLA NAD VOJSKOM JUGOSLAVIJE

Jedan od klju~nih uslova za nastanak i razvoj modernihdemokratskih dru{tava stvoren je povla~enjem oruàne sile izcivilnog saobra}aja. Zabranom pojedina~ne i grupne upotrebeoru`ja (sile) za ostvarenje ili za{titu parcijalnih interesa zapo~etaje pacifikacija dru{tva, a re{avanje je sukoba preneto u politi~kopolje. Stvaranjem moderne dràve1 sva je oruàna sila sme{tena usvoja dva specijalizovana aparata: vojsku i policiju.

Uporedo je teklo normativno ure|enje postupaka inadle`nosti za njihovu unutra{nju i/ili spolja{nju upotrebu. Odtog je trenutka po~eo razvoj, zasebnih a nadopunjuju}ih, kon-cepata i praksi demokratske civilne kontrole nad vojskom i polici-jom.

Vojska se, zbog poseduju}e sile, kao i razornih posledica svojeupotrebe, na{la u centru pa`nje aktera modernog dru{tva.Nametnulo se odmah pitanje: „Ko ~uva ~uvare?” U prvi je planizbila potreba da se trajno spre~i politi~ka zloupotreba vojske, ali ivojna zloupotreba politike. Time su obeleène dve klju~ne(kriti~ne) ta~ke u kojima se ure|uje odnos vojske i dru{tva.

U prvoj je ta~ki trebalo spre~iti vladaju}e elite da proizvoljnoupotrebljavaju vojsku za svoje unutra{nje i/ili spolja{ne politi~keciljeve. Na drugoj je ta~ki trebalo spre~iti me{anje vojske u poli-tiku, da vojne elite ne bi svoje uske (korporativne) interese dru{tvusilom nametale kao op{te. U demokratskim su dru{tvima za tusvrhu preduzimane tri grupe mera:

31

1 Obeleènog prvim modernim ustavima, nastalim iz Francuske i Ameri~ke revo-lucije (Basta, 1998:55)

prvo, ustavnom disperzijom nadle`nosti uvedena je sloènaprocedura odlu~ivanja o upotrebi vojske, ~ime su uma-njeni izgledi za njenu politi~ku zloupotrebu;

drugo, ustavnim garantovanjem kontrolne uloge javnosti uodlu~ivanje o vojsci uvedeni su (udruèni) gra|ani,~ime je na~et monopol partija u ure|enju civilno--vojnih odnosa, a ujedno je pove}ana vidljivost vojno-odbrambenih poslova (tro{kova) i

tre}e, ustavnim ograni~avanjem i/ili zabranom politi~kogdelovanja pripadnika vojske stvoreni su uslovi za njenudepolitizaciju, pa su time porasli izgledi za efektivnopot~injavanje vojske demokratski izabranim civilnimvlastima.

Napori modernog dru{tva da oruànu silu privede svojimpotrebama poentirani su primenom na~ela demokratske civilnekontrole nad vojskom. Ovim se na~elima èli da svede na mini-mum vojna intervencija u politiku, ali i politi~ka intervencija uvojsku. Teorijski uop{tena iskustva pokazuju da civilna kontrolazahteva (Hantigton, 1995) i proizvodi:

- visok vojni profesionalizam i svest oficira o limitiranostisvoje profesionalne kompetentnosti

- efektivnu pot~injenost vojske civilnim politi~kim liderima,koji donose klju~ne odluke u spoljnoj i odbrambenoj (vojnoj)politici i

- civilno priznavanje oblasti profesionalne kompetencije iautonomije vojske.

Dosledna primena ovih na~ela pripadnike vojske li{avaisku{enja da se svrstavaju u teku}im politi~kim procesima. Ona ih,ujedno, generalno {titi od potencijalnih politi~kih (i ideolo{kih)zloupotreba. Time se vojnim stare{inama garantuju dovoljniuslovi za profesionalno obavljanje svoga posla - pripremu vojske idru{tva za odbranu.

Nuàn uslov za delatnu civilnu kontrolu je javna vidljivost(transparentnost) civilno-vojnih odnosa i odbrambenog organizo-vanja dru{tva. Gra|ani prvo treba da znaju koliko ih ko{ta vojska.Potom, u koje svrhe vojska tro{i dodeljen joj novac. Javnom i par-lamentarnom kontrolom planiranja i tro{enja vojnog budèta oni

32

mogu i treba da uti~u na racionalno dimenzioniranje i pona{anjesvoje vojske.

Gra|anima, nadasve, moraju biti javno i jasno predo~enizadaci i ciljevi vojske, te nadle`nosti i procedure u odlu~ivanju onjenoj upotrebi. Budu}i da je re~ o ìvotnim interesima dru{tvadefinisanje strategije odbrane i doktrine upotrebe vojske je unadle`nosti parlamenta. Podrazumeva se, dakako, da su u tajposao, do dono{enja odluke, uklju~eni i vojni stru~njaci (mini-starstvo odbrane i general{tab).

Da bi se postigla dovoljna transparentnost, prvo treba pre-cizno razdvojiti javnu od tajne sfere u vojnim poslovima.Zakonska i sudska za{tita klju~nih funkcija i kapaciteta vojske(ratni i mobilizacijski planovi, stanja borbene gotovosti, morala,bezbednosti i sl.) imaju dvostruku funkciju. Njima se, prvo, {titevitalni interesi dru{tva u vojno-odbrambenoj sferi. Ne manje jeva`no da se time, radi za{tite demokratskih na~ela, spre~avaproizvoljno protezanje dràvne i vojne tajne na druge oblastiìvota.

Demokratska se kontrola nad vojskom postiè ugradnjom irazradom slede}ih ustavno-zakonskih mehanizama:

- precizne procedure i nadle`nosti izvr{nih i zakonodavnihtela u komandovanju vojskom i kontroli nad njom;

- za{ti}enog prava javnosti da preispituje civilno-vojne odnosei valjanost vojne organizacije, kao i prohodnost postupaka zacivilnu kontrolu nad njom;

- procedure za unutararmijsku za{titu ustavnosti i zakonitostiradi, izme|u ostalog, suàvanja diskrecionih prava i samo-volje komandnih instanci.

Delotvorno u~e{}e javnosti u kontroli vojske nalaè razvojcivilnih – vladinih i nevladinih – organizacija i nau~nih institu-cija. One treba da budu kvalifikovane za istraìvanje i javno bavlje-nje sferom vojnog i odbrambenog organizovanja dru{tva.

Savremena istorija pokazuje da je pot~injenost vojske civilnimvlastima dominantan oblik civilno-vojnih odnosa. Civilna je kon-trola nad vojskom, generalno posmatrano, preovla|uju}e stanje i udana{njem svetu. Svaka civilna kontrola nije, me|utim, nu`no idemokratska.

33

Sadràj, smer i opseg kontrole nad vojskom direktno zavise odtipa vladavine i nivoa politi~ke kulture konkretnog dru{tva.2Ilustracija toga su razni oblici autoritarne ili diktatorske vladavine.U njima vojska jeste pod civilnom kontrolom, ali samodr{ca ilivladaju}e oligarhije. Utoliko se u ovom slu~aju pre moè govoriti opoliti~koj, nego civilnoj kontroli vojske.

Eventualna demokratska fasada, kojom teè da se prikriju ilegitimizuju sve autokrate, ne menja su{tinu civilno-vojnihodnosa. Tad je vojska samo instrument za{tite (pretorijanskagarda) volje i interesa uskog kruga vladalaca. Vojska je pod nji-hovom direktnom kontrolom i njima jedino odgovara. Posebanslu~aj predstavljaju, dakako, razni oblici vojne vlasti (diktature) ukojima je uspostavljen obrnut odnos odgovornosti i kontrole.Civilne vlasti u tom slu~aju postaju puki servis vojne oligarhije.Njima po potrebi moè biti dodeljena i fasadna uloga, ali mo}ostaje u vrhu vojske ili kod vojnog diktatora.

Uvo|enjem u sintagmu „civilna kontrola nad vojskom”atributa „demokratska” nagla{ava se temeljna razlika izme|udemokratskih i nedemokratskih poredaka. Da bi neka kontrolanad vojskom bila kvalifikovana kao demokratska, nu`no je da udoti~nom dru{tvu postoje stabilne demokratske institucije i pro-hodne procedure. Utoliko se tek udruènim dejstvovanjem na~elavladavine prava, podele i nezavisnosti grana vlasti, slobodne ikriti~ke javnosti, izborne smenjivosti vlasti, a sve to pri vrhovnojza{ti}enosti prirodnih i neotu|ivih prava ~oveka, te suverenostinaroda, tvori ambijent u kome je izvediva efektivna demokratskacivilna kontrola nad vojskom.

Demokratska je civilna kontrola nad vojskom, zna~i, ozbiljnoizvediva jedino u stabilnom, pluralnom, trì{nom i demokratskom(otvorenom) dru{tvu. Moderna su demokratska dru{tva o~iglednou poslednjih pola veka uspe{no re{ila ovaj problem. Vojske su pri-hvatile re~eni koncept i voljno ga primenjuju. Razlozi tome stiùiz fundusa ovih dru{tava: ve}inski konsenzus gra|ana okoosnovnih vrednosti i interesa; visoka za{ti}enost prirodnih i izve-denih prava gra|ana; suverenost naroda; vladavina prava i takoredom.

34

2 O me|uzavisnosti politi~ke kulture i dru{tvene (politi~ke) uloge vojske {irevidi: Finer, S.E. (1967), The Man on Horseback, Pall Mall Press, London

Stabilnost ovih dru{tava, dakako, po~iva na ekonomskoj pros-peritetnosti i na~elno jednakim {ansama. Razvijena demokratskainfrastruktura ne samo da {titi njihov pluralni karakter, ve} iuspe{no amortizuje dru{tvene sukobe. Dodatne izvore svojojuspe{nosti ova dru{tva crpu iz svog svetskog - ekonomskog,politi~kog, tehnolo{kog i vojnog - primata (monopola). Zdruènimdelovanjem svih ovih faktora uklonjene su ili duboko prigu{enekrizne ta~ke, ~ije bi radikalno razgorevanje mo`da zahtevalounutra{nju intervenciju vojske.

NATO agresija na SRJ je pokazala da se ova dru{tva, okupljenau evro-atlanskoj zajednici, tek nalaze pred zadatkom osmi{lja-vanja koncepta i primene na~ela demokratske civilne kontrole nadsopstvenim, multilateralnim, vojnim snagama.

Tegobna istorija socijalizma, pak, pokazuje da su novi reìmi ipo na~inu ure|enja civilno-vojnih odnosa bili u predgra|anskomstanju. Represivna je mo} „realsocijalisti~kih“ sistema izvirala,izme|u ostalog, iz apsolutne partijske kontrole nad dràvnimaparatima sile (Rajs, 1991). Vojska i policija su imale zadatak dapretnjom upotrebe ili upotrebom sile iznu|uju obnavljanje partij-ske svemo}i nad dru{tvom. Oba su ova aparata, uporedo, bilava`ni nosioci masovne ideolo{ke indoktrinacije i socijalnoginènjeringa komunisti~kog smera.

Politi~ko-statusna posebnost vojske u socijalisti~kim jedràvama gra|ena na njenoj izuzetosti iz sistema. Ekskluzivitetjoj je obezbe|ivan brojnim socijalnim i ekonomskim privi-legijama. Klju~ne odluke o vojsci su dono{ene u vrhu partije.Valjanost vojske i komandnih joj vrhova je merena stepenom nji-hove lojalnosti vo|i i partiji kojima su jedino i bili odgovorni.Vojne su elite, za uzvrat, bile uklju~ene u vladaju}u nomenklaturu,{to im je obezbe|ivalo poseban dru{tveni i partijski status. To imje ujedno davalo veliku mo} nad pot~injenom im organizacijom.

Zasebnost vojnog podsistema u socijalizmu vrhunila je nje-govom za{ti}eno{}u od, ina~e ukinute, javnosti. Tabuizacijomvojske produkovano je masovno neznanje o su{tini i svrsi ovogaparata. Neznanje je nadome{tano ideolo{kom verom u borbenuvaljanost i komunisti~ku pravovernost vojske. Znatan doprinostome dalo je pseudo-nau~no bavljenje vojskom. Sociologija vojske,

35

tamo gde je bila i za~eta (Poljska, SSSR, SFRJ), nikad nije iza{la izideolo{kih okvira.3

Opadanjem reproduktivnih mo}i socijalisti~kih sistema raslaje koli~ina represije potrebne za njihovo odràvanje. U istoj jemeri rasla i politi~ka va`nost vojske. Ona je bila poslednji jemacopstanka zbiljom demantovanih i od nastaju}ih gra|anaodba~enih reìma. Zato je krajem 80-tih godina, u fini{u krize,sudbina socijalizma bila dospela u nadle`nost vojske i vrhovnihgenerala.

Tokovi uru{avanja socijalizma u Isto~noj Evropi su to direktnopotvrdili. Samo-ukidanjem Var{avskog ugovora, vojske-~lanice sumorale samostalno da se odrede prema reìmima u svojimdru{tvima. Rezultati govore da su vojske odigrale razli~ite ulogeu demontiranju ili nacionalisti~koj mimikriji „realsocijalizma”(Hadì}, 1993).

Voljnim odustajanjem od oruàne odbrane socijalizma gene-rali su presudno doprineli za~injanju (pro)demokratskih promenau ve}ini isto~noevropskih zemalja. Prepot~iniv{i se novim vlas-tima, vojske su se vratile u sistem i povukle sa politi~ke scene.Prihvativ{i izbornu smenjivost vlasti, one su doprinele politi~kojnormalizaciji svojih dru{tava.4

Izuzetak predstavlja SFRJ. U ime odbrane socijalizma i moder-ne federacije biv{a su se JNA i njeni generali juna 1991. zdu{nouklju~ili u ratno rasturanje rodne im dràve. Jedan od presudnihrazloga armijske destruktivnosti izvirao je iz ~injenice da u fini{uYu-krize nad njom niko nije imao delatnu kontrolu. Tako sugra|ani Srbije i Jugoslavije uìvo osetili pogubne poslediceodsustva demokratske civilne kontrole nad vojskom.

Bio je to uvod u nedovr{enu seriju ju`no-slovenskih ratova izkojih su nastale nove dràve i vojske. U tom se poduhvatu i JNAnu`no samorazorila. Usput je novim dràvama starih gospodaraisporu~ila i jezgra budu}ih vojski. Budu}i partijske, ove su vojskeostale van zahvata civilne kontrole i (p)ostale prepreka demokrati-zaciji svojih dru{tava (Danopoulos, Zirker, 1995).

36

3 O tome svedo~i i knjiga Jezi Vjatra „Sociologija vojske” (drugo izdanje, 1982),kod nas objavljene 1987, VINC, Beograd

4 O iskustvima Ma|arske vidi: Joo, Rudolf (1996), The democratic control ofarmed forces, Institute for Security Studies, Western European Union, Paris

Demokratska obnova srpskog dru{tva i jugoslovenske dràvezahteva, stoga, radikalno preure|enje zate~enih civilno-vojnihodnosa. Da bi se to moglo posti}i, nu`no je uspostavitidemokratsku civilnu kontrolu nad Vojskom Jugoslavije.

]utnje o VJ (Hadì}, 1999) drè izvan javnosti klju~nemanjkavosti njenog ustavnog i politi~kog statusa. Zao{travanjemkrize otvoren je prostor za spekulacije o eventualnoj upotrebiVojske u unutra{njim politi~kim borbama.5

Procena podatnosti VJ i njenih pripadnika politi~kojzloupotrebi nalaè analizu bitnih obele`ja zate~ene vojne organi-zacije. To vodi propitivanju dometa najavljenog profesionalnogpreobraàja VJ. Nakon povla~enja sa Kosova General{tab je ovomepridodao i njenu rekonstrukciju.6 Sve to, pak, zahteva da seproveri da li za taj posao postoje valjane ustavne i politi~ke pret-postavke. Dobijeni nalazi }e nam omogu}iti da saznamo kakvi sustvarni izgledi za skora{nje moderno ure|enje civilno-vojnihodnosa u SRJ, koji bi vrhunili demokratskom civilnom kontrolomnad VJ.

Tragovi nasle|a

Razumevanju vaè}eg oblika civilne kontrole nad VJ moè dadoprinese saèt prikaz civilno-vojnog nasle|a srpskog i jugosloven-skog dru{tva. Tim pre, {to se VJ (samo)imenuje nastavlja~emvojnih tradicija srpskog naroda. Srpsko bi se nasle|e u civilnoj kon-troli vojske (Vuksanovi}-Ani},1993:114-131), koje je uneto u prvu(Bjelajac, 1994:44-54, 134-147 i 241-256), a potom uz komu-nisti~ke modifikacije preneto i u drugu Jugoslaviju (Hadì},1966:562-568), moglo da sa`me u nekoliko ta~aka:

a. op{ti manjak demokratskih tradicija i institucija olak{ao jetrajnu dominaciju autoritarnih modela vladanja u kojima jevojska bila klju~ni oslonac vladalaca;

b. u~estala srpska i jugoslovenska ratovanja (za oslobo|enje,za ujedinjenje, za razjedinjenje) stalno su uve}avala

37

5 Tako je, na primer, biv{i na~elnik G[ JNA Stevan Mirkovi} procenio da vojskatreba da preuzme vlast; uporedi: Danas, 29.02.2000, str. 3.

6 Ovo je najavio gen. Ojdani}, na prijemu kod Predsednika SRJ, vidi: Vojska,ratno izdanje, br. 37-38, str. 4-5.

dru{tvenu i politi~ku mo} vojske. Time je usporavanprelazak dràve iz ratnih u mirnodopska stanja, {to jepogodovalo tendencijama militarizacije dru{tva;

c. trajna je uskra}enost srpskog i jugoslovenskog dru{tva zainstrumente i procedure demokratske civilne kontrolevodila sistematskom izuzimanju vojske iz nadle`nosti par-lamenta i javnosti. Iz toga je sledila dominacija modela kli-jentske i politizovane (partijske) vojske;

d. za{ti}enost od civilne kontrole je, u sprezi sa inherentnimkorporativizmom vojske7, pogodovala u~estalom me{anjuvojnih vrhova u dru{tvene (krizne) procese. Politi~ki seaktivitet vojske zasnivao na li~noj odanosti (pod)oficirskogkora vladaocu. Iz toga su nu`no sledili ideolo{ko samo-legi-timisanje vojske, (zlo)upotreba patriotizma i redukovanopoimanje borbenog (profesionalnog) morala njenih pripad-nika;

e. nerazvijenost posebnih nau~nih disciplina (sociologijavojske) uskra}ivala je javnost za valjana znanja o civilno--vojnim odnosima i oteàvala nastanak kompetentnih insti-tucija civilnog dru{tva. To je uslovilo trajnu dominaciju ide-olo{kog pristupa civilno-vojnim odnosima, pa je opadalaracionalnost u ure|enje vojske i odbrane dru{tva i

f. nepostojanje slobodne i kriti~ke javnosti, kombinovano sazatvoreno{}u vojno-odbrambene sfere, olak{alo jetabuizaciju vojske. Manjak svesti o potrebi demokratskecivilne kontrole podsticao je prevlast idolopokloni~kogodnosa prema vojsci u javnosti i medijima.

Sadràj civilno-vojnih odnosa u SRJ presudno je, ipak, uslov-ljen ~injenicom da su karakter vladaju}eg reìma i Vojske direktnoi na duì rok odre|eni Yu-ratom.

Otkrivanje razmera uticaja ratnog nasle|a na civilno-vojneodnose u SRJ nalaè prikaz politi~kog okvira u kome se praktikujecivilna kontrola nad VJ.

38

7 koji se iskazuje oposebljavanjem interesa vojnih elita i njihovim interesnimuvezivanjem za vladaoca(e)

Manjak politi~kih pretpostavki

Raspad centralnog autoritarnog sistema druge Jugoslavijeizveden je njegovim ratnim kloniranjem u sredi{ne dràve Yu-porekla. Neuspelo bekstvo ve}ine gra|ana i vode}ih elita odisku{enja trans-socijalisti~kog preobraàja, olak{alo je ukorenji-vanje plebiscitarnog cezarizma u SRJ (Podunavac, 1999:209-216).

Razaranjem osnovnih potencijala dru{tva vladaju}e su elitespre~ile pro-demokratsku modernizaciju Srbije i SRJ (Perovi},1966:129). Povrh svega, obe dràve pate od hroni~nog manjkapretpostavki za dalji opstanak i razvoj. Deficit se iskazuje poslede}im ta~kama:

- konstitucionalni - postoje ozbiljni dokazi da je stvaranjenove dràve teklo izvanustavnim putem. Izbegnuto jeusagla{avanje Ustava RS sa saveznim ustavom. Novim je,pak, poretkom (mo}i) dozvoljeno vi{ekratno i neka`njenokr{enje Ustava SRJ (Samardì}, 1998). Dono{enjem i pri-menom neustavnih zakona derogirana su na~ela vladavineprava i podele vlasti, a umanjena je pravna sigurnost gra|ana(Ivo{evi}, 1999);

- federalni - jednostranom unitarizacijom savezne dràveopovrgnuti su njeni (kon)federalni temelji. Legalna je vlastCrne Gora izgnana iz saveznih tela, pa fiktivnu zajednicu naokupu za sad drì Vojska Jugoslavije;

- sistemski - seljenjem mo}i iz sistema obesmi{ljeni su parla-mentarizam i strana~ki pluralizam. Demokratske su proce-dure zamenjene politi~kom samovoljom i represijom.Klju~ne se odluke donose izvan sistema koji se stavlja upogon samo radi njihove naknadne legalizacije (Vasovi},1998). [tavi{e, kreativnim tuma~enjima ustava, zakonskim iizbornim inènjeringom (Goati, 1999:238-244) smanjeni su,takore}i do nemogu}eg, izgledi za legalnu izmenu ustavnogporetka i/ili izbornu promenu vlasti;8

- politi~ki - anuliranjem ustava, fasadnim sistemom i ukida-njem javnosti nastavljeno je prevo|enje autoritarizma udiktaturu, te su i osnovna ljudska prava gra|ana podlo`na

39

8 O tome svedo~i predlog novih izbornih zakona; uporedi: Danas, 22-23. jul2000.

neome|enom kr{enju.9 Spremnost trojne (SPS-JUL-SRS)koalicije da svoju vlast sa~uva po svaku cenu ukinula jeizglede za kompromisno re{avanje krize. Agresivnom pode-lom gra|ana na patriote i izdajnike dru{tvo je polarizovano iantagonizovano, ~ime je kriza uvedena u potencijalnonasilnu zavr{nicu;

- koncepcijski - nemanje moderne strategije dru{tvenograzvoja i izlaska iz socijalizma, uskratilo je dràvu i gra|ane,uz ostalo, za primerenu spoljnopoliti~ku i bezbednosnustrategiju (Lazi}, 1999);

- odbrambeni - nemanje strategije odbrane SRJ i doktrineupotrebe VJ zadràva Vojsku u strategijsko-doktrinarnomvakuumu. Profesionalni vojnici, kao i gra|ani, stoga ne znajuradi kog cilja, protiv koga i na koji na~in bi bila upotrebljenaVojska. Time je, ujedno, ostavljeno dovoljno prostora zapoliti~ke proizvoljnosti u upotrebi VJ. Manjak procedura iinstrumenata za demokratsku civilnu kontrolu zadrào je VJi republi~ke policije u jednopartijskoj nadle`nosti. Uporednapolicizacija vojske i militarizacija policije nagove{tavajumogu}nost da ih reìm upotrebi u unutra{njim politi~kimsukobima;

- ekonomski - ratno iscrpljivanje ekonomije dopunjeno jemalverzacijskom privatizacijom i obuhvatnim podràvlji-vanjem privrede (Stojanovi}, 1998:254). Namenskim infla-tornim udarima oplja~kani su gra|ani a ispumpane akumu-lacija i amortizacija. Reìm je iscrpeo klju~ne ekonomskeresurse svog opstanka na vasti, te nije isklju~eno da dru{tvovrati u „ratni komunizam”;

- nacionalni - ratnom zloupotrebom srpskih nacionalnihose}anja (In|i}, 1998:236) razoren je pojedina~ni i kolektivniidentitet ve}inskog naroda. Politi~kim i ideolo{kim porica-njem samobitnosti crnogorske nacije utrt je put u nove ple-menske sukobe. Manjinske su etni~ke zajednice, stoga,pribegle potencijalno separatnom izolacionizmu. Produènaprevlast kolektivisti~kih ideologija demantuje, ustavima pro-

40

9 Detaljnije o stanju ljudskih prava i oblicima njihovog kr{enja vidi u: Ljudskaprava u Jugoslaviji 1999, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2000.

41

movisano, gra|ansko ustrojstvo Srbije i SRJ (~l. 8 UstavaSRJ, 1992; ~l. 1 Ustava R. Srbije, 1990);

- teritorijalni - NATO izuzimanjem Kosova dodatno je pod-staknuta dalja dekompozicija zajedni~ke dràve. Rastuizgledi za skoro fakti~ko osamostaljenje Crne Gore i budu}esepariranje Vojvodine, Sandàka itd. Time su umanjeniizgledi za demokratsku obnovu i voljno o~uvanjezajedni~kog ìvotnog i dràvnog prostora;

- kulturno-vrednosni - ratom je za~eto razaranje kulturnih iduhovnih dostignu}a, kao i bazi~nih moralnih vrednosti srp-skog i jugoslovenskog dru{tva. Aktuelna zloupotreba ide-olo{ki redukovanog patriotizma omogu}ila je dominacijuizolacionizma, provincijalizma i ksenofobije.

Bazi~ni je deficit izlu~io brojna politi~ka ograni~enja zauspostavu demokratske civilne kontrole nad VJ:

a. zbog obezmo}enosti politi~kog sistema i negiranja principapodele vlasti nominalne procedure i instrumenti za civilnukontrolu vojske su van upotrebe;

b. po{to Savezna skup{tina ni posle osam godina nije usvojilastrategiju odbrane SRJ i doktrinu upotrebe VJ, niko u ovojzemlji pouzdano ne zna protiv koga }e, radi kojih ciljeva ina koji na~in biti upotrebljena VJ. Time je ostavljen pros-tor za proizvoljnosti u vrhovnom komandovanju vojskom;

c. izostankom dràvnog plana za transformaciju VJ (isto~nihsrpskih ostataka JNA) vojska i njen vrh su prepu{tenisamo-promeni van uvida javnosti. Time opadaju izgledi zaracionalno ure|enje civilno-vojnih odnosa i adekvatan pre-obraàj nasle|ene vojne organizacije;

d. represivnim gu{enjem slobodne javnosti (Zakon oinformisanju i Zakon o Univerzitetu RS) spre~eno je kon-trolno delovanje medija i nevladinih organizacija u procesucivilne kontrole nad VJ i

e. ka{njenje opozicije u izradi alternativne strategijedru{tvenog razvoja, uskratilo je gra|ane i pripadnike VJ zaprogram modernog ure|enja civilno-vojnih odnosa.Shodno tome izostala je javna promocija potrebe inu`nosti uvo|enja demokratske civilne kontrole nadvojskom.

(Pred)ratna je simbioza srpskih vlastodràca i prvih generalaJNA (Hadì}, 1995) overena stvaranjem tri srpske vojske. Njihovaratna (zlo)upotreba tekla je po nikad obznanjenim planovima iciljevima. Sukcesivni vojni porazi srpskog naroda okrunjeni sureìmskom primo-predajom Kosova NATO.

Agresijom NATO dovr{eno je politi~ko prepot~injavanjeVojske i generala Slobodanu Milo{evi}u. Njihova, ratovimau~vr{}ena interesna sprega, cementirana je „ha{kom transferza-lom”. Instrumentalnom optu`nicom Tribunal je ~elne ljudereìma i Vojske uputio na zajedni~ku odsudnu odbranu.

Kosovskim izvo|enjem razornog salda vladaju}eg reìma, ten-dencijski rastu inhibicije i frustracije oficirskog kora VJ - nasled-nice svih poraza JNA. One lako mogu biti, u kontekstu borbe pro-tiv „doma}ih izdajnika”, preto~ene u agresivnu odbranu postoje}egreìma i sopstvenog statusa.

Manjak bezbednosnih pretpostavki

Evro-ameri~ko upravljanje Yu-krizom zapo~eto je nakon hitrepodr{ke nasilnom ukidanju SFRJ i lokalnim ratovo|ama. Ono se,u krajnjoj instanci, svelo na prostu deobu centralne i prenos njenihprotivre~nosti u nove dràve. Time su potencijalni ratni izazovibezbednosti na prostorima biv{e Jugoslavije i u regionu samopotisnuti, ali ne i dokinuti.

Izbegav{i, kad se ve} ume{ao, da se pozabavi otklanjanjemizvornih uzroka YU-ratova, Zapad je sebe osudio na saniranje nji-hovih posledica. Izostanak mera prevencije on je stalno poku{avaoda nadoknadi reaktivnim pritiscima, kaznenim merama i/iliograni~enim avio-intervencijama. Tamo gde ni to nije pomagalo(Bosna i Hercegovina, Kosovo) vojnom je silom uspostavioneoro~en NATO protektorat. U oba se slu~aja pokazalo da jenametanje mira bio lak{i deo posla.

NATO agresijom, SAD i EU su gra|anima Srbije i SRJ u stvariisporu~ile rezultate sopstvene nemo}i i frustriranosti. Manjakvaljane strategije, politi~ke volje i znanja, kao i bazi~nuneuspe{nost one su poku{ale da prikriju bombama. Time su direk-

42

tno produìle opstanak reìma (Mandelbaum, 1999) i poduprlelojalnost generala VJ Milo{evi}u, te tako doprinele zao{travanjuunutra{nje krize u SRJ.

Daljom izolacijom Srbije (SRJ) i produ`nim haosom naKosovu, Alijansa je omogu}ila reìmu da instrumentalizuje svojporaz. Oslonac na lojalne vrhove vojske i policije ohrabrio je reìmda pre|e u represivnu kontra-ofanzivu. Time su pove}ani izglediza nasilnu finalizaciju krize u Srbiji/SRJ.

Na to ukazuju i kolebanja unutar Alijanse oko svog daljeganga`mana. Ona lako mogu izlu~iti zatvaranje „sanitarnog kori-dora” oko Srbije i zamrzavanje zate~enog stanja u prvomokruènju. U goroj varijanti, izvodivoj jedino uz doprinos pre-ostalih lokalnih ratovo|a, nije isklju~en nov „humanitarni” uzletNATO.

Primenom kaznenih umesto preventivnih mera Alijansa jesrpskom reìmu olak{ala koncentraciju svih mo}i (Grupa autora,2000). On je te mo}i upotrebio za uvo|enje unutra{njih sankcija,pove}anje represije i dalje seljenje ratno-kriznih àri{ta. Krajni muje cilj da spre~avanjem pro-demokratskih promena u Srbiji i SRJproduì svoj boravak na vlasti.

Zdruènim delovanjem svojih vlastodràca i stranih ume{a~a,tre}a je Jugoslavija sme{tena u bezbednosni okvir na koji nema uti-caja. Pod sada{njom vla{}u ona vi{e ne moè ni da mu se prilagodi.Novo je polje bezbednosnih rizika spolja ozna~eno slede}imme|a{ima:

- trajnim vojnim instaliranjem SAD i NATO na prostorimabiv{e Jugoslavije, u delu SRJ i po celom regionu - KFOR je naKosovu, a SFOR u BiH, dok je NATO direktno ili prekoPartnerstva za mir prisutan u svim zemljama regiona;

- izmenom geopoliti~kog poloàja Srbije i Crne Gore opao jenjihov strate{ki zna~aj, a umanjen im je delatan uticaj nasvoju poziciju u regionu i evroatlanskom okruènju;

- NATO izuzimanjem Kosova umanjen je suverenitet i okr-njen teritorijalni integritet Srbije i SRJ. Uporedo je, podpaskom KFOR i UNMIK, omogu}eno uzvratno etni~ko~i{}enje Kosova od Srba i ostalih manjina;

43

- rezolucijom SB UN br. 1244 ostavljena je, pozivom naodba~eni Sporazum iz Rambujea, mogu}nost da se budu}istatus Kosova odredi bez u~e{}a Srbije i SRJ. Ujedno jenjenim zasnivanjem na Glavi VII Povelje UN stvorenalegalna osnova za nove intervencije NATO;

- upornom politikom ka`njavanja Amerika je Srbiju (SRJ) injene gra|ane izop{tila do u nedogled iz regiona, evro-atlanske i me|unarodne zajednice, kao i me|unarodnih orga-nizacija;

- manjkom volje i sposobnosti Zapada da kreira delotvornare{enja u samo-zadatim okvirima (nepromenljivost granica),otvoren je prostor za nasilnu ili jednostranu rekompozicijuSrbije i SRJ, ali i regiona i

- isklju~enjem tre}eg iz bezbednosne sanacije i rekonstrukcijeSrbije/SRJ i regiona, SAD su dodatno podstakle instrumen-talan odnos Rusije i Kine prema kosovskom problemu ireìmu Slobodana Milo{evi}a.

Manjak ustavnih pretpostavki

Svako ~itanje ustavne regulacije poloàja i zadataka VojskeJugoslavije, kao i procedura za njenu upotrebu odmah nailazi nanere{iv problem. Naime, stavom prvim ~lana 115 Ustava SRJ10

naloèno je da „ustavi republika ~lanica, savezni zakoni, zakonirepublika ~lanica i svi drugi propisi i op{ti akti moraju biti saglasnisa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije” (Zakoni, 1993).

Iako je pro{lo osam godina od progla{enja SRJ, UstavRepublike Srbije u odredbama o odbrani i vojsci direktno opovr-gava ovaj nalog. Uporedan uvid prikazuje slede}e stanje:

(a) odbrana zemlje - Po saveznom ustavu odbrana i bezbed-nost dràvne zajednice je u nadle`nosti SRJ (~l. 77, t. 7).Saveznoj je skup{tini dato pravo da, pored ostalog,„odlu~uje o promeni granica SRJ; odlu~uje o ratu i miru;progla{ava ratno stanje, stanje neposredne ratne opasnostii vanredno stanje” (~l. 78, t. 3).

44

10 usvojen 27. aprila 1992. godine

U isto je vreme republi~kim ustavom odre|eno da R. Srbija„ure|uje i obezbe|uje” svoju „suverenost, nezavisnost i teritori-jalnu celokupnost”, kao i „odbranu i bezbednost Republike Srbije injenih gra|ana; mere za slu~aj vanrednog stanja” (~l. 72, t. 1. i 3).Njenoj je Narodnoj skup{tini stavljeno u nadle`nost i da „odlu~ujeo ratu i miru” (~l. 73, t. 6).

(b) politika odbrane - Saveznoj je vladi, izme|u ostalog, pri-palo (~l. 99) da:

- „utvr|uje i vodi unutra{nju i spoljnu politiku” (t. 1) - „obrazuje i ukida savezna ministarstva” (t. 6), te da „usme-

rava i uskla|uje” njihov rad (t. 7) - „nare|uje op{tu mobilizaciju i organizuje pripreme za

odbranu” (t. 9)- „kad Savezna skup{tina nije u mogu}nosti da se sastane,

po{to saslu{a mi{ljenje predsednika Republike i predsednikave}a Savezne skup{tine, progla{ava nastupanje neposredneratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja” (t. 10) i

- „kad Savezna skup{tina nije u mogu}nosti da se sastane zavreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ilivanrednog stanja (...) donosi akte o pitanjima iz nadle`nostiSavezne skup{tine. Aktima donetim za vreme ratnog stanja,mogu se, dok to stanje traje, ograni~iti pojedine slobode iprava ~oveka i gra|anina, osim onih u ~l. 20, 22, 25, 26, 27,28, 29, 35 i 43 ovog ustava” (t. 11).

Vlada Republike Srbije nema izri~ita ovla{}enja u sferiodbrane. Me|utim, po{to ona „vodi politiku |ije”, „donosi uredbe,odluke i druge akte za izvr{avanje zakona”, „usmerava i uskla|ujerad ministarstava” i „vr{i nadzor nad radom ministarstava” (~l. 90)politika je odbrane implicitno u njenom delokrugu.

(c) oruàne snage - Savezna dràva ima Vojsku Jugoslavije„koja brani suverenost, teritoriju, nezavisnost i ustavniporedak” (~l. 133, stav prvi). Zakonom o odbrani (~l. 17)predvi|eno je, pored toga, da „u slu~aju neposredne ratneopasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, jedinice iorgani unutra{njih poslova mogu biti upotrebljeni zaizvr{avanje borbenih zadataka, odnosno vo|enje borbe ilipruànje oruànog otpora”. U tom slu~aju ove „jedinice i

45

organi u izvr{avanju borbenih zadataka pot~injavaju sestare{ini Vojske Jugoslavije koji komanduje borbenimdejstvima”.

Ustavom Republike Srbije, mada se pominju (~l. 83, t. 5), nisudefinisane oruàne snage za odbranu njene suverenosti, nezavis-nosti i teritorijalne celovitosti. U njihov bi se sastav mogle uvrstitisnage MUP Srbije u ~ijoj su nadle`nosti, pored ostalog, „za{titabezbjednosti Republike Srbije i otkrivanje i spre~avanje djelatnostiusmjerenih na podrivanje ili ru{enje Ustavom utvr|enog poretka”(Babovi}, 1999:81). Tim pre {to su u unutra{nje poslove (ZUPS,~l.1) uvr{teni „poslovi ~ijim obavljanjem nadle`ni republi~kiorgani ostvaruju bezbednost Republike i njenih gra|ana” (Isto).

(d) vrhovno komandovanje - Ustavom SRJ je ure|eno da„Vojskom Jugoslavije u ratu i miru komanduje predsednikRepublike, u skladu sa odlukama Vrhovnog savetaodbrane”, koji sa~injavaju „predsednik Republike i predsed-nici republika ~lanica”, dok je predsednik Republike„predsednik Vrhovnog saveta odbrane” (~l. 135).

Predsedniku SRJ je izrekom, zna~i nezavisno od odlukaVrhovnog saveta odbrane, jedino pridodato pravo da „postavlja,unapre|uje i razre{ava oficire Vojske Jugoslavije odre|enesaveznim zakonom, postavlja i razre{ava predsednike, sudije isudije porotnike vojnih sudova i vojne tuìoce” (~l. 136). Obavezapredsednika SRJ da VJ komanduje „u skladu sa odlukamaVrhovnog saveta odbrane” doslovce je preneta i u Zakon o VojsciJugoslavije (~l. 4, stav prvi). U istom su ~lanu (stav drugi) popisaniklju~ni poslovi i nadle`nosti Predsednika u komandovanjuVojskom.11 Stav prvi ga, dakle, izri~ito obavezuje da te poslove inadle`nosti obavlja u skladu sa odlukama Vrhovnog savetaodbrane.

46

11 „U komandovanju Vojskom predsednik Republike:1) utvr|uje osnove unutra{nje organizacije, razvoja i opremanja Vojske;2) utvr|uje sistem komandovanja u Vojsci i prati sprovo|enje sistema koman-

dovanja;3) odlu~uje o upotrebi Vojske i odobrava plan upotrebe Vojske;4) propisuje i nare|uje mere pripravnosti Vojske u slu~aju neposredne ratne

opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja; 5) daje smernice za preduzimanje mera za pripremu mobilizacije i nare|uje

mobilizaciju Vojske;6) donosi osnovna pravila i druge akte koji se odnose na upotrebu Vojske; ®

I predsednik Republike Srbije (~l. 83) ima, me|utim,nadle`nosti u vrhovnom komandovanju, dodu{e neimenovanim,oruànim snagama. On samostalno:

- „rukovodi oruànim snagama u miru i ratu i narodnimotporom u ratu; nare|uje op{tu mobilizaciju i delimi~numobilizaciju; organizuje pripreme za odbranu u skladu sazakonom” (t. 5)

- „kad Narodna skup{tina nije u mogu}nosti da se sastane, popribavljenom mi{ljenju predsednika Vlade, utvr|uje posto-janje neposredne ratne opasnosti ili progla{ava ratno stanje”(t. 6)

- „po svojoj inicijativi ili na predlog Vlade, za vreme ratnogstanja ili neposredne ratne opasnosti, donosi akte o pita-njima iz nadle`nosti Narodne skup{tine”, kojima se„mogu ograni~iti pojedine slobode i prava ~oveka igra|anina” (t. 7)12 i

- „na predlog Vlade, kada su na delu teritorije Republike Srbijeugroèni bezbednost Republike Srbije, slobode i prava ~ovekai gra|anina ili rad dràvnih organa, progla{ava vanrednostanje i donosi akte za preduzimanje mera koje takve okolno-sti iziskuju, u skladu s Ustavom i zakonom” (t. 8).

(e) odbrana ustavnog poretka - Vojsci je Jugoslavije izrekomnaloèna odbrana ustavnog poretka SRJ (~l. 133, stav prvi).Nasuprot tome, neidentifikovane republi~ke oruànesnage nisu obavezane na za{titu ustavnog poretka R.Srbije. Taj je zadatak, me|utim, poveren republi~koj poli-ciji, koja je zaduèna za „otkrivanje i spre~avanje djelat-nosti usmjerenih na podrivanje ili ru{enje Ustavomutvr|enog poretka” (Babovi}, 1999:81).

47

7) donosi pravila kojima se ure|uje unutra{nji red i odnosi u vr{enju vojneslu`be;

8) obavlja i druge poslove komandovanja Vojskom u skladu sa saveznimzakonom.

U obavljanju poslova iz stava 2. ovog ~lana predsednik Republike donosinaredbe, nare|enja i odluke.” (Zakoni, 1993:66)

12 Republi~ki je ustavotvorac, za razliku od saveznog, izbegao da pobroji koja toprava gra|ana mogu, odnosno ne mogu biti suspendovana u stanju neposredneratne opasnosti i ratne opasnosti ili vanrednom stanju

(f) stanja opasnosti (nu`de) - Savezni ustav poznaje tri takvastanja: ratno stanje, stanje neposredne ratne opasnosti ivanredno stanje13 koje progla{ava Savezna skup{tina (~l.78, t.3). Kada ona nije u mogu}nosti da se sastane, to pravoima Savezna vlada (~l. 99, t. 10).

Dovoljni razlozi za uvo|enje ovih stanja odre|eni suZakonom o odbrani (~l. 4). Tako se neposredna ratna opasnostprogla{ava „ako postoji opasnost od napada ili drugog oblikaspoljnjeg ugroàvanja zemlje”. Ratno stanje nastupa „ako pred-stoji ili je otpo~eo napad na zemlju”. Vanredno se stanje uvodi „akodo|e do unutra{njih nemira ve}ih razmera kojima se nasiljemugroàva ustavni poredak zemlje ili kad nastupe prirodne i drugenesre}e koje u velikim razmerama ugroàvaju ìvote gra|ana i nji-hovu imovinu i materijalna dobra”. U prvom stavu ~lana 5 istogzakona je odre|eno da se „neposredna ratna opasnost, ratno stanjeili vanredno stanje progla{avaju za celu zemlju”. Drugim jestavom, me|utim, dozvoljeno da se izuzetno „vanredno stanjemoè proglasiti i na delu teritorije”.

U sva tri slu~aja, predsednik SRJ „u skladu sa odlukamaVrhovnog saveta odbrane, nare|uje mere pripravnosti, mobi-lizacije i upotrebu Vojske Jugoslavije i druge radnje i mere kojeVojska Jugoslavije preduzima radi spre~avanja i otklanjanja opas-nosti koje ugroàvaju odbranu zemlje i njenu bezbednost” (~l. 8,Zakon o odbrani).

Ustavom Republike Srbije stanja opasnosti nisu definisana, paih ~ak nema ni u spisku ovla{}enja Narodne skup{tine.Predsedniku su Republike Srbije, me|utim, date ovlasti da ih moèprogla{avati.

Svodno upore|ivanje ustava SRJ i R. Srbije upozorava da uJugoslaviji nominalno postoje dve vojske kojima se komanduje izme|usobno nezavisnih centara vrhovnog komandovanja. Napo~etku komandnog lanca VJ nalazi se Vrhovni savet odbrane(kolegijalno telo) koji svoje odluke realizuje preko predsednika SRJ.Komande nadle`nosti predsednika SRJ su, pak, striktno ome|eneprethodnim odlukama Saveta. Svoj legalitet one vuku iz odluka

48

13 Oktobra 1998. godine usvajanjem „Mera za spre~avanje nastajanja neposredneratne opasnosti” uvedeno ja na kratko jo{ jedno stanje opasnosti, nepoznato upostoje}im ustavima i zakonima

Saveta, te se njima jedino i mogu legitimisati. Predsednik je Srbije,nasuprot tome, u rukovo|enju OS ome|en jedino republi~kimustavom i zakonima. Uz to, saznajemo da u Srbiji, nezavisno odsaveznih vlasti, moè biti progla{eno svako od stanja opasnosti. Poslovu oba ustava sledi da unutra{nju upotrebu vojske mogu poje-dina~no da narede Vrhovni savet odbrane SRJ, ali i predsednikSrbije, ~im mu ona bude dodeljena.

Novi je ustav Srbije, podsetimo, usvojen 28. septembra 1990.godine. Njime se, uz ostalo, èlelo da spre~i ugroàvanje ustavnihprava R. Srbije u SFRJ.14 Verovatno je zato ustavotvorac izbegao dauz ve} postoje}e (JNA+TO) imenuje i oruàne snage R. Srbije.Stoga im nije odredio sastav i definisao zadatke. To ga nije omeloda predsedniku Srbije dodeli vrhovno rukovo|enje ovim snagamau ratu i miru. Osloba|anje OS Srbije obaveze da brane ustavniporedak bilo je izgleda diktirano ~injenicom da je to tad bilo unadle`nosti JNA. Ovaj je zadatak zato poveren republi~koj policiji.Za tu je svrhu ona ustrojena kao vojska, uvedeni su ~inovi i te{konaoruànje (Babovi}, 1999:93).

Idu}i tragom 90-tih godina, dalo bi se pomisliti da vlasti Srbijeiz samo njima znanih razloga namerno odlaù da republi~ki ustavusklade sa saveznim. Dozvolimo da mo`da strahuju odugroàvanja prava Srbije i u sada{njoj federaciji. Nije isklju~eno dasu po analogiji sa 1990. sebi ponovo, za slu~aj raspada SRJ, ostavilirezervni dràvni i vojni izlaz. Mo`da interno opet kalkuli{u srp-skom ve}inom u Vojsci koja bi, u slu~aju njenog nacionalnog i/ilipoliti~kog rasapa, trebalo da osigura preimenovanje ostataka VJ uoruàne snage R. Srbije.

Re~ene ustavno-sistemske manjkavosti su SlobodanuMilo{evi}u omogu}ile da sa funkcije predsednika SRJ, ina~e pro-tokolarnog opsega, po~ne da praktikuje svoju neformalnu mo}. U

49

14 ^lan 135: „Prava i du`nosti koje Republika Srbija, koja je u sastavu SFRJ, imapo ovom ustavu, a koji se prema saveznom Ustavu ostvaruju u federaciji,ostvariva}e se u skladu sa saveznim Ustavom.Kad se aktima organa federacije ili aktima organa druge republike, protivnopravima i du`nostima koje ona ima po Ustavu SFRJ, naru{ava ravnopravnostRepublike Srbije ili se na drugi na~in ugroàvaju njeni interesi, a pri tom nijeobezbe|ena kompenzacija, republi~ki organi donose akte radi za{tite interesaRepublike Srbije.” Bilo bi interesantno, pored ostalog, dobiti obja{njenje odustavotvoraca kakva je i koliko kompenzacija dovoljna za nadokanduugroènih ustavnih prava i du`nosti R. Srbije.

zahvatu mu se nu`no na{la i VJ. Od tog je trenutka njegova mo}javno legitimisana saveznom politi~kom voljom, te ustavna koli-zija gubi na prakti~nom zna~aju.

Osnovano je, stoga, pretpostaviti da bi eventualna unutra{njaupotreba Vojske tekla pozivom na Ustav SRJ. Tim pre, {to jepoliti~ki sukob YU-srpskog centra sa vlastima Crne Gore okoustrojstva SRJ i strategije dru{tvenog razvoja preimenovan uborbu izme|u federalista (jugoslovenstvuju{}ih profesionalnihpatriota) i separatista. Ovim je manevrom otvoren prostor zapotencijalnu unutra{nju upotrebu Vojske i na osnovu njeneobaveze da {titi i teritoriju Jugoslavije (Ustav SRJ, ~l. 135).

Brojne nepoznanice o eventualnoj unutra{njoj upotrebi Vojskeizviru, prvo, iz manjkavog normiranja njene obaveze da braniustavni poredak i, drugo, iz nepotpuno ure|ene procedurevrhovnog komandovanja VJ.

(1) Odbrana ustavnog poretka

Mogu}nost unutra{nje upotrebe Vojske najavljena je dodelji-vanjem joj zadatka odbrane ustavnog poretka. Ovom je odredbomnastavljena tradicija ustava druge Jugoslavije kojima je vojska bilaimenovana za klju~nog unutra{njeg za{titnika teku}eg politi~kogporetka i vladaju}e elite.

Ve} je u Ustavu FNRJ iz 1946. godine (~l. 134) bilo predvi|enoda Jugoslovenska Armija, uz ostalo, „sluì odràvanju mira ibezbednosti” (Ustavni razvoj socijalisti~ke Jugoslavije, 1988:354).Ustavnim zakonom iz 1953. godine Federaciji je, a time i njenojvojsci, stavljeno u du`nost (~l. 9) da uz odbranu zemlje „{titidru{tveni i politi~ki poredak” (Isto: 355-6). Ovaj je poredak uUstavu SFRJ iz 1963. godine (~l. 114) imenovan kao „socijalisti~kodru{tveno i politi~ko ure|enje republike” (Isto: 397), te se obavezaJNA (~l. 255) da {titi „ustavni poredak” (Isto: 421) odnosila i nanjegovu socijalisti~nost. Amandmanom XLI iz 1971. godine,nominovane su Oruàne snage SFRJ (t. 3), sastavljene od JNA iTO, sa zadatkom da uz ostalo brane i ustavni poredak (Isto: 457-8). Poslednjim ustavom SFRJ (1974. godine) potvr|ena je obaveza

50

OS (~l. 240) da {tite „ovim ustavom utvr|eno dru{tveno ure|enjeSFRJ” (Isto: 515).

Tvorci su ovih ustava prvo propustili da defini{u za{ti}enesadràje i elemente „ustavnog poretka”. Potom su izbegli da pre-ciziraju na~ine njegovog ugroàvanja. Izvan su ustavne regulacijezadràli postupke i sredstva koje vojska treba (sme) da preduzmeradi za{tite tog poretka.

Ideolo{ka nad-determinisanost svih ustava druge Jugoslavijeotklanjala je, me|utim, svaku sumnju u predmet za{tite: socija-listi~ki poredak, shva}en kao materijalizacija neome|ene voljePartije i Vo|e. Primarna je obaveza vojske, dakle, bila da svim sred-stvima {titi ono {to su oni dnevno imenovali socijalizmom. Za tusvrhu vojska je morala da garantuje trajni politi~ki monopol Vo|ei Partije. Krajnji je rezultat poznat - JNA ne samo da nije sa~uvalasocijalisti~ki ustavni poredak, ve} se zdu{no uklju~ila u razaranjerodne dràve i rat protiv svojih sugra|ana (Hadì}, 1996).

Nominalnim otklonom Ustava SRJ od etalona15 nije popu-njena ova ustavna praznina. I dalje se jedino moè naga|ati {ta jesve obuhva}eno pojmom „ustavni poredak”. Arbitrarnom imeno-vanju, isto tako, podleù metode i nosioci njegovog eventualnogugroàvanja. Ostalo je nepoznato kako bi i kojim sredstvima VJbranila ustavni poredak. Zna se jedino da bi ona to legalno moglada izvodi pod okriljem vanrednog stanja.16 I to, ako je prethodnodo{lo „do unutra{njih nemira ve}ih razmera kojima se nasiljemugroàva ustavni poredak zemlje”. [irokom kvalifikacijom sticajauslova za (vojnu) odbranu ustavnog poretka meritum je stvariprepu{ten politi~koj volji trenutnih vladalaca.17 Iz te je odredbe,potom, izvedeno i diskreciono ovla{}enje saveznim organima da uvanrednom stanju ograni~avaju prava i slobode gra|ana (âvo{ki,2000).

51

15 iskazan definisanjem SRJ kao dràve gra|ana, priznavanjem mno{tva i ravno-pravnosti svojinskih oblika (zadràv{i i dru{tveni), pozitivnim sankcionisa-njem politi~kog pluralizma i principa podele vlasti

16 Komparativan uvid u ustavnu regulaciju vanrednog stanja vidi u: Ustavnostvanrednog stanja (Pajvan~i}, 2000)

17 Poznato je da reìm zbog oruàne pobune ve}ine Albanaca na Kosovu,zapo~ete 1998. godine pod vo|stvom tzv. OVK, nije uveo vanredno stanje nina delu teritorije, mada ju je okvalifikovao kao terorizam i separatizam. Zatoje pokazao spremnost da svim sredstvima ugu{i masovne zahteve gra|ana ipoliti~kih partija za radikalnim dru{tvenim promenama.

Dalja diskusija, stoga, zahteva da iz sloène pri~e o poreklu iulozi ustava (Basta, 1998) izlu~imo, uz nu`na upro{}avanja, saèti na~elan sadràj „ustavnog poretka”.

Ustavima nastalim iz Ameri~ke i Francuske revolucije upodru~je dràvnog prava su uvedena „neotu|iva prirodna prava”~oveka na ìvot, slobodu i imovinu. Pozitivizacija univerzalnihprirodnih prava prvenstveno je smerala politi~kom ograni~avanjuvlasti zarad njenog demokratskog organizovanja. Utvr|ivanjemneporecivih prava, legitimna je sfera vladanja ome|ena voljomnaroda kao suverena. „Na ovaj na~in se suverenost narodadovodila u vezu sa prirodnim pravima i saglasno{}u onih kojima seupravlja.” Prinudno sankcionisanje prirodnih prava je opravdano,dakle, samo ako proizilazi iz „zajedni~ki izraène volje svih slo-bodnih individua dru{tva” (Isto: 55).

Pojedina~ni se ustav, stoga, smatra „aktom pomo}u koga suproceduralni preduslovi za postizanje racionalnog i demokratskizasnovanog konsenzusa normativno postavljeni i tome je datasnaga pozitivnog zakona”. Po{to se ustavom iskazuje odnosizme|u onih koji vladaju i podanika „inherentni sadràj izvornoglegitimacijskog razloga proizveden (je) pozivanjem na na~elo vla-davine prava shva}enog u naj{irem smislu. (...) Proceduralni ele-menti vladavine prava, koji se smatraju nu`nim za ustav da bizajedni~ka odluka bila prihva}ena konsenzusom, ne mogu da sesvedu na zakonsku proceduru. (...) Otuda su formalni kriterijumiza pravednu vladavinu dati u proceduralnim na~elima jednakosti,izvesnosti i univerzalnom karakteru prava.” (Isto: 56)

Ustav se, zato, „postulira kao zajedni~ka osnova kako onog {toje normativno tako i onog ~injeni~nog, a time se istovremeno uzi-maju u obzir proces vladavine i odgovaraju}e ustavne norme(ustav u smislu ustavnog poretka). Kao akt pozitivizacije na~elalegitimnosti, ustav je stvar ekstremne, a ipak doku~ive komplek-snosti koja ne moè da se redukuje na normativni oblik svogpostojanja.” Ustavom su, zna~i, pozitivisani i normativno postav-ljeni „proceduralni preduslovi za postizanje konsenzusa u procesuodlu~ivanja” (Isto: 57).

Drugim re~ima, ustavni poredak je krajnji i normativan pro-dukt po~etnog a naknadno potvr|ivanog ili nanovo formulisanogkonsenzusa u jednom dru{tvu na dve ta~ke:

52

prva, nepovredivosti i neotu|ivosti prirodnih prava ~oveka naìvot, slobodu i imovinu i

druga, suverenosti naroda (zbira svih slobodnih individua),kojom se ograni~ava vlast i zadràva pravo na njenupromenu.

Valjanost jednog poretka, normiranog ustavom, iskazuje se imeri njegovim legitimitetom. „Potreba za legitimitetom je uslovsvake vladavine, a postojanje legitimiteta znak „dobre” vladavine.”(Podunavac, 1988:11) Ustavni je poredak, zna~i, legitiman doklegod postoji ve}inski i dobrovoljan konsenzus podanika oko ustro-jstva vlasti i na~ina njenog praktikovanja. Za tu su svrhu ustavomutvr|ene procedure postizanja (izbori), ali i materijalizacije (sme-njivost vlasti) dru{tvenog konsenzusa. To zna~i da je konsenzusdinami~ka kategorija, te da gra|ani jednom dati pristanak nakonkretno vladanje njima, mogu i da povuku.

Naru{avanjem konsenzusa deligitimi{e se postoje}i poredakvladavine. U tom se trenutku aktivira princip narodnog suvere-niteta, iz koga isti~e pravo gra|ana da zate~eni poredak (lo{u vla-davinu) menjaju. Time, u stvari, otpo~inje procedura za postizanjenovog - „racionalnog i demokratski zasnovanog” - konsenzusagra|ana o potrebi (pre)ure|enja sopstvenog dru{tva i na~inaupravljanja njime.

Ukoliko zate~eni ustavni poredak moè da realizuje nalogenovog konsenzusa nije nu`na njegova izmena. U suprotnom,poredak je u celini ili delu podloàn promeni koja se legitimi{enovom rezultantom konsenzusa. To zna~i da u praktikovanjusvoje suverenosti gra|ani mogu na bazi novonastalog konsenzusa,a nezavisno od volje trenutnih vladalaca, da menjaju i ustavniporedak.

Stoga se demokrati~nost ustavnog poretka meri prohodno{}uprocedura za njegovu promenu. To je, ujedno, pokazatelj njegovekonzistentnosti – sklada ustavnih normi, postuliranih prava ipoliti~ke prakse vladalaca. Promenljivost poretka zavisi od valja-nosti ozakonjenih procedura za ponovno postizanje dru{tvenogkonsenzusa. Zato ustavni poredak ne moè da {titi samog sebe,niti moè da bude izolovani predmet dràvne za{tite silom. Podprimarnom za{titom su procedure postizanja i primenedru{tvenog konsenzusa. Sledi, da nakon postizanja novog konsen-

53

zusa i procedure mogu biti menjane. Svaki poku{aj vlasti dakr{enjem procedura i/ili odbacivanjem zahteva novog konsenzusaspre~i promene, nu`no vodi u dru{tveni sukob.

Ishod sukoba htenja gra|ana za promenama i èlje vlas-todràca da o~uvaju svoju mo} uvek je konkretno uslovljen, tetime unapred nesaznatljiv. Stoga je „u istoriji politi~kih borbi (...)pojam i poziv na stanje legitimiteta, uvek i{ao u paru sa pojmomilegitimiteta (uzurpacije)”. Ilegitimna vladavina „mogla bi se opre-deliti kao antiteza legitimnoj vladavini: to je vladavina u kojoj sevlast izraàva u skladu sa principima i pravilima koji su nametnutisilom i nisu prihva}eni od onih kojima se vlada. Nelegitimna vla-davina uvek sadrì jo{ jedan „momenat” - ona niti je sposobna nitièli da respektuje principe legitimiteta pomo}u kojih pretendujeda opravda svoju mo}. Ona je pra}ena, po pravilu, detronizacijomlegitimiteta i grubim nasrtajima na slobodu i autonomijupoliti~kih podanika.” (Podunavac, 1988:24-25) Budu}i da su, pritakvim pretpostavkama, gra|ani uskra}eni za legitimno pravolegalne izmene vlasti i poretka, oni politi~ku borbu za promeneza~inju i vode izvan poretka, ali i nasuprot njemu.

Ustav SRJ nominalno po~iva na civilizacijskim dostignu}imaModerne. U saveznoj dràvi „vlast pripada gra|anima” (~l. 8), adràva, koja je „zasnovana na vladavini prava” (~l. 9), „priznaje ijam~i slobode i prava ~oveka i gra|anina koje priznaje me|unaro-dno pravo” (~l. 10). U skladu sa tim, Ustavom se izri~ito {titineprikosnovenost ìvota ~oveka (~l. 21), kao i „nepovredivostfizi~kog i psihi~kog integriteta ~oveka, njegove privatnosti i li~nihprava” (~l. 22). Potom je nizom ~lanova Ustava (23-68) zagaran-tovano pravo gra|ana na li~nu slobodu, slobodu ube|enja, savesti,misli i javnog izraàvanja mi{ljenja. Isto im je tako zagarantovanopravo svojine i nasle|ivanja. Zato je „vlast u Saveznoj RepubliciJugoslaviji organizovana (je) na na~elu podele na zakonodavnu,izvr{nu i sudsku vlast” (~l. 12). Princip je politi~kog pluralizmaujedno progla{en za „uslov i jemstvo demokratskog politi~kogporetka u Saveznoj Republici Jugoslaviji” (~l. 14). Iz toga je usledioi set prava na politi~ko udruìvanje i delovanje, slobodan govor ijavno istupanje, kao i javno kritikovanje rada dràvnih i drugihorgana. U skladu sa ovim, zajam~ena je sloboda {tampe i drugihvidova javnog obave{tavanja.

54

Utoliko korpus, Ustavom za{ti}enih, prirodnih i izvedenihprava ~oveka predstavlja temelj po~etnog konsenzusa gra|anaSRJ. Po{to se radi o sloènoj dràvi, tome treba pridodati iza{ti}ena prava republika ~lanica, odnosno suverene vlasti pripad-nih im naroda. Ostala ustavna materija predstavlja samo norma-tivnu izvedbu prethodnog dru{tvenog konsenzusa. Vaè}a je insti-tucionalna izvedba ustava u tom kontekstu sekundarnog ranga.Legitimitet je savezne i/ili republi~ke vlasti, dakle, direktno uslov-ljen ostvareno{}u prava slobodnih individua i suvernih naroda.Odricanjem po~etnog pristanka za vladanje njima zapo~inje dele-gitimizacija vlasti, pa gra|ani sti~u pravo da uz vlast menjaju ipostoje}i ustavni poredak.

Tim pre, {to se sada{nji poredak u Srbiji, a preko toga i u SRJ„moè ozna~iti kao osobita forma kvazilegitimne vladavine, stalnate`nja da se uzurpaciji daju legitimacijska svojstva (...) Politi~keustanove ru{ile su se uvo|enjem starog ohlokratskog principa,deinstitucionalizacija poretka prava i politike ustanovila je stanje„anarhije u ime poretka”, a hiperinflacija pravnih normi i{la jeuporedo sa stanjem ugroènih sloboda i neosiguranih prava.”(Podunavac, 1998:214) O tome svedo~e i skora{nje izmene uUstavu SRJ kojima su poni{teni temelji federativnog ustrojstvaJugoslavije18, a utrt put za ovekove~ivanje cezaristi~kog tipa vla-davine.

Iz ravni principa lako je izvu}i zaklju~ak da je u eventualnojodbrani ustavnog poretka primarna obaveza VJ da {titi prirodnaprava gra|ana i suverenost naroda. To od nje zahteva da odbranuporetka razlu~i od odbrane trenutnih posednika vlasti. Pod njenomza{titom treba da budu procedure za postizanje novog ili potvrduprethodnog dru{tvenog konsenzusa. Time }e ona {tititi pravogra|ana da povuku ili potvrde svoju pre|a{nju saglasnostsada{njoj vlasti. A ako gra|ani tu saglasnost povuku, Vojska morada {titi njihovo pravo da vlast promene i uspostave novu. Utakvim uslovima, zadatak je Vojske ne samo da spre~i nasilnupromenu, ve} i nasilno odràvanje vlasti koja se krije iza ustavnogporetka. Drugim re~ima, ona je obavezna da spre~i svako nasilje,bez obzira ~ime se ono legitimi{e.

55

18 Uporedi: Rezolucija Skup{tine Crne Gore, Danas, 10. jul 2000.

Ulaskom u kriznu stvarnost na~ela se povla~e pred silom(oruàne) mo}i aktuelne vlasti kojom je ona obesmislila procedure.Ukidanjem slobodne javnosti vlast odbija da prizna dru{tvenukrizu, ali i svoj gubitak legitimiteta. Poku{ava da ga nadomesti„negativnim legitimitetom” koji po~iva na „totalitarnom obrascuprijatelj-neprijatelj”. O~ekuje da iz toga istisne „organizovani kon-senzus”, do koga se stiè korumpiranjem dela populacije, odnosnorepresivnom pasivizacijom ostatka. (Podunavac, 1998:213) Vlast jetime gra|anima ne samo ukinula mogu}nost da kroz ustavniporedak ostvare svoju politi~ku volju, ve} je i svaki zahtev zapromenama ideolo{ki diskvalifikovala. Uveliko se sprema da takvezahteve i krivi~no sankcioni{e.19 Guraju}i ve}inu gra|ana izvanporetka, vlast ih je uputila na vaninstitucionalnu politi~ku borbu.

(b) Vrhovno komandovanje VJ

Prethodno prikazan skup normi kojima su ure|ene procedurei nadle`nosti u vrhovnom komandovanju nam dozvoljava dodatnekomentare.

Federalna struktura tre}e Jugoslavije je, verovatno, klju~nirazlog dodeljivanja kolektivnom telu prava vrhovnog civilnogkomandovanja Vojskom. Pristav{i da deo svojih suverenih pravaprenesu na saveznu dràvu, republike-~lanice su preko svojih zas-tupnika u Vrhovnom savetu odbrane stekle pravo da (su)koman-duju VJ. Pod svojom su kontrolom zadràle, bar nominalno, cen-tralni aparat dràvne odbrane, ali i prinude.

Funkcionalni su razlozi naloìli da se izvr{enje odluka(komandi) Saveta delegira jednom ~lanu - predsedniku SRJ, koji jeujedno i predsednik Saveta. Time se iza{lo u susret operativnimzahtevima jednostare{instva i subordinacije u vojnoj organizaciji.Isto se tako èlelo izbe}i istovremeno, a neusagla{eno trojnokomandovanje. Da ovla{}eni delegat ne bi ugrozio prava su-komandanata, Ustav mu je striktno naloìo da se u komandovanjuVJ mora dràti odluka Saveta. Va`nost ovog principa je potvr|ena,kako smo pokazali, njegovim prenosom u zakonske akte.

56

19 O tome svedo~i predloèni pa povu~eni Zakon o borbi protiv terorizma; vidi:Danas, 1-2. 07. 2000, str. 1-3.

Ustavotvorac je, me|utim, propustio da svoj koncept kolegi-jalnog komandovanja Vojskom izvede dosledno i do kraja. Ispustioje da Ustavom uredi proceduru odlu~ivanja u Vrhovnom savetuodbrane. Ostalo je nepoznato da li se odluke donose konsenzusomili ve}inski. Isto tako, nije precizirano da li VSO moè da odlu~ujeu krnjem sastavu ili je neophodno prisustvo sva tri ~lana da biodluke bile pravno valjane.

Pretpostavimo da je to ure|eno Poslovnikom za rad VSO,mada nema javnih dokaza da on (ne)postoji. Ukoliko je ova mate-rija zahva}ena Poslovnikom, onda je time izmenjen intencijalninaum Ustava da garantuje suverenost i ravnopravnost svojih kon-stituenasa. Po{to Ustav predvi|a i unutra{nju upotrebu Vojske,zbog toga moè da se desi da odluka o upotrebi VJ u nekoj odrepublika bude usvojena bez prisustva i saglasnosti njenogpredsednika - ~lana VSO.

Povrh svega, ustavotvorac je izbegao da odredi postupke zautvr|ivanje skladnosti komandovanja predsednika SRJ saodlukama VSO. Nepoznato je, dakle, da li, kako i kada VSOproverava da li se njihov delegirani komandant pridràvazajedni~ki usvojenih odluka. Odnosno, da li njegovi akti imajulegalno upori{te u odlukama VSO. Sledstveno tome, ne zna se dali i kako VSO moè da sankcioni{e, na primer opozove ili izmeni,komandne akte predsednika SRJ, ako ti akti nisu u skladu sa nje-govim odlukama.

Ustavna je praznina zaokruèna izostankom procedura iinstrumenata za uspostavljanje politi~ke odgovornosti VSO. Timeje postupak izuzimanja VSO i njegovih ~lanova od odgovornostikompletiran. Ne samo da je nepoznato da li se i kako sankcioni{epojedina~na odgovornost u okviru VSO, nego se ne zna da liuop{te i kome ovo telo kolektivno odgovara. [irokim bi setuma~enjem mogla eventualno utvrditi kontrolna nadle`nostSavezne skup{tine. Ali se ne bi moglo dokazati i njeno pravo daVSO uzima na politi~ku odgovornost za konkretno (ne)~injenje.

Ustavne manjkavosti podupiru procenu da od realnog odnosapoliti~kih mo}i zavisi da li }e i koliko biti po{tovane procedure inadle`nosti u komandovanju Vojskom. înjenica da je centralnamo} van dohvata institucija sistema, upu}uje na bar dve pret-postavke: prva, da odluka o unutra{njoj upotrebi VJ moè biti

57

doneta po nekompletnoj proceduri, i druga, da zbog toga u fini{ukrize Vojska moè da se pojavi kao relativno samostalan politi~kisubjekat.

Time stièmo do centralnog problema: da li i kako Vojskamoè i sme da interveni{e u politi~ku krizu?

Vojska pred izazovima krize

Po{to je, bar formalno, pot~injena civilnim vlastima iisklju~ena iz politi~kog odlu~ivanja, Vojska ne bi smela da se me{au teku}e politi~ke procese. Skladno principu subordinacije ona jedu`na i da bespogovorno izvr{ava nare|enja Vrhovnog savetaodbrane. Ustav, zna~i, Vojsci nije dozvolio mogu}nost da odbijeijedno nare|enje o sopstvenoj upotrebi. Vojnom je licu, dodu{e,dato pravo da ne izvr{i nare|enje pretpostavljenih stare{ina koja seti~u slu`be, „ako bi izvr{enje nare|enja predstavljalo krivi~no delo”(Zakon o VJ, ~l. 37). Iz ove se odredbe ipak ne moè izvoditi ipravo Vojske da ne postupi po nare|enju svoje komande.

Teku}a kriza stavlja ili moè tek da stavi VJ i njen komandnivrh pred te{ke izazove i dileme. Na primer, ve} obaveza VJ da ~uvateritoriju SRJ ima ograni~eno dejstvo. Ona je tu obavezu pro-pustila, dodu{e pod pretnjom daljih NATO razaranja, ali i popoliti~kom nalogu vlasti, da ispuni na Kosovu.20 Ovoj se obaveziVojske pre~i i ustavno pravo gra|ana Crne Gore da suvereno (refe-rendumom) odlu~e o ostanku ili izlasku iz zajedni~ke dràve. Akooni to ipak urade slobodnom voljom i po legalnoj proceduri, tre-balo bi da usledi sporazuman dràvni razlaz - odeljivanje CrneGore od SRJ i deobni postupak sa Srbijom. U toj bi soluciji prestalaobaveza Vojske da {titi celovitost teoritorije SRJ. Ukoliko bi, pak,savezna vlast jednostrano poni{tila volju ve}ine gra|ana CG, a

58

20 „Vojska (se) po Vojno-tehni~kom sporazumu, izvukla sa prostora Kosova iMetohije, to je bila odluka najvi{ih dràvnih organa i Skup{tine Jugoslavije. VJje morala da izvr{i i jedan takav zadatak.”, Neboj{a Pavkovi}, Na~elnik G[ VJ,prema: Nedeljni telegraf, 25. 08. 1999. str. 5

(krnji) Vrhovni savet odbrane naloìo o~uvanje celovitosti SRJ,Vojska bi u{la u rizik sukoba sa doju~era{njim sugra|anima.21

Potencijalni oslonac VJ samo na obavezu odbrane ustavnogporetka, tako|e, nije ~vrst i/ili dovoljan. Pre svega zato {to jere~ena odredba, kako smo prethodno prodiskutovali, ustavompostavljena dovoljno {iroko, pa time i nedovoljno precizno.

U supozicijskoj situaciji vojni bi vrh mogao da se, pozivom nasvoj legalizam, postroji iza Vrhovnog saveta odbrane. Odnosno,on bi tad odluku i odgovornost o upotrebi VJ prepustio, kao {to tonalaè Ustav SRJ, svom nadre|enom. Time bi sebe unapred sveosamo na izvr{ioca vrhovne, a normativno nadle`ne, politi~ke volje.Budu}i da stvarnost ne moè biti obuhva}ena normom bezostatka, u ovoj bi ta~ki mogli nastati opipljivi problemi za vojnivrh.

Vrhovnu komandu, naime, ~ine tri predsednika, a dvojici odnjih (predsedniku SRJ i Srbije) je legitimitet dobrano sporan kakou Srbiji22 tako i u Crnoj Gori. Oni tek treba na skora{njim izborimada ga ponovo provere.23 Istini za volju i tre}em ~lanu (predsednikuCG) legitimitet osporavaju lokalni i savezni politi~ki protivnici. Utome ne zaostaje ni vojni vrh, pa je Informativna slu`ba G[ VJsaop{tila, uz ostalo, da su „najnovije aktivnosti predsednika CrneGore i ministara iz njegove administracije (su) opasne, budu}i dasu nesaglasne sa opredeljenjima i interesima pripadnika VojskeJugoslavije i gra|ana Savezne Republike Jugoslavije i Crne Gore”.24Sude}i, me|utim, po rezultatima poslednjih predsedni~kih i parla-mentarnih izbora u Crnoj Gori legitimitet Mila \ukanovi}a umati~noj dràvi je nesporan (Goati, 1999:187-207).

59

21 Hipoteti~ka bi situacija bila za Vojsku mnogo sloènija, jer bi se u toj varijantimoglo o~ekivati i me|unarodno priznavanje dràvne samostalnosti Crne Gore,~ime bi VJ u slu~aju intervencije bila progla{ena agresorom, {to bi, pak, mogloda bude povod za me|unarodnu vojnu (NATO)intervenciju.

22 Na primer, 62% gra|ana Srbije 1999. godine nije imalo poverenja u predsed-nika SRJ (Slavujevi}, 2000:145-147)

23 Me|utim, taj }e legitimitet i u slu~aju pobede sada{nje vlasti biti sporan, jer jenajnovijim zahvatom u izborno zakonodavstvo omogu}ena pobeda i bezizlaska 51% gra|ana na birali{ta; uporedi: Predlozi novih izbornih zakona,Danas, 22-23. 07. 2000, str. 6-7.

24 Ceo popis primedbi i politi~kih (dis)kvalifikacija vidi: Milo \ukanovi} ProtivVojske i gra|ana SR Jugoslavije, Vojska, 13. 07. 2000, str. 8.

Dokle god se kriza bude odvijala u politi~kom polju vojni vrhmoè svesno i da ignori{e deficit legitimnosti svih ili nekog od svo-jih naredbodavaca. On ~ak moè, kao {to sad ~ini, da podrì ili seuklju~i u kvazi-legitimisanje ili delegitimisanje jednih na ra~undrugih ~lanova Komande.

Eventualna masovna pobuna gra|ana ili ve}inska gra|anskaneposlu{nost bi, me|utim, direktno opovrgle legitimitet aktuelnevlasti, pa time i nekog ili svih ~lanova Vrhovnog saveta odbrane.Ako bi u tom trenutku usledila zapovest da se Vojska upotrebi pro-tiv gra|ana, vojni bi se vrh, nezavisno od toga ~ime bi ta zapovestbila pravdana, na{ao u prelomnom {kripcu. Time bi neopozivo bioprinu|en da izabere stranu i sebe odredi ili kao za{titnika, perso-nalno konkretne, vlasti ili kao za{titnika ìvota gra|ana, ali i nji-hovog prava da delegitimisan poredak slobodnom voljompromene.

Na potencijalno prekretnoj ta~ki vojni bi vrh mogao da sesuo~i i sa problemom legalileta svoje Vrhovne komande. Iz UstavaSRJ sledi da Vrhovni savet odbrane odluke donosi u punom sas-tavu. Ni izme|u redova („u duhu ustava”) nije ostavljenamogu}nost da krnji Savet (bez jednog ili ~ak dva ~lana) komandujeVJ. Jo{ manje je dozvoljeno predsedniku SRJ da Vojskom koman-duje bez prethodnih odluka Saveta. Odluke su, pak, punova`netek ako ih je Savet doneo kolektivno i u punom sastavu. Ove suodluke ujedno za predsednika SRJ obavezuju}i pravni izvor ipoliti~ki okvir. One su, isto tako, ustavna mera legaliteta komand-nih radnji predsednika SRJ u ratu i miru. Sva akta doneta izvanovog ustavnog okvira predstavljaju kr{enje Ustava i legalno suosporiva.

Ako se u kriti~noj ta~ki vojnom vrhu i VJ steknu oba nepo-voljna uslova - Vrhovne komande upitnog legaliteta - oni }e svojukona~nu odluku morati da donesu po meri svoje profesionalne igra|anske savesti. U tom }e se trenutku obelodaniti stvarnisadràji patriotizma VJ i njenih ~elnika kojim se tako rado javnolegitimi{u.

Profesionalni }e vojnici, budu}i da su prihvatili obavezu daizvr{avaju nare|enja, potencijalne dileme mo}i da re{avaju jedinou li~noj ravni. U slu~aju neslaganja preostaje im ostavka. U slu~ajupristanka sledi izvr{enje zadataka, a mo`da i unapre|enje. U obe

60

varijante oni moraju unapred da prihvate sve i krajnjekonskekvence koje slede iz u~injenog izbora. Ako podnesu ostavkukonsekvence snose samo oni. Ako, pak, pristanu na eventualnupoliti~ku (zlo)upotrebu Vojske, a time i sebe, oni }e konsekvencesopstvenog izbora (privremeno) proslediti drugima.

Pre dono{enja ikakve odluke vojni bi vrh trebalo da u razma-tranje uvede i obaveze Vojske prema gra|anima (narodu). Ne samozato {to ga na to upu}uje Ustav, ve} zato {to to od njega o~ekujui gra|ani. Mada gra|ani Srbije25 izraàvaju zama{no nepoverenjeprema institucijama sistema, najve}i broj njih (65%) je svoje pove-renje poklonilo VJ (Slavujevi}, 2000:139-143).

Otklonimo li retori~ka obja{njenja (ljubav prema narodnojvojsci i pobedniku nad NATO, patriotizam i sl.), razloge poverenjau Vojsku treba prvo potraìti u strahovima koji opsedaju gra|ane.Oko 80% njih je u strahu od gra|anskog rata i socijalnih nemira, aza li~nu je bezbednost zabrinuto 57% gra|ana. Pri tom se od pro-terivanja pla{i 52%, dok od gladi strahuje 70%, a od vlasti ~ak 80%gra|ana (Puziga}a, 2000:116-123).

Za valjano tuma~enje visokog poverenja gra|ana Srbije u VJ,nedostaju nam saznanja o izvorima, sadràjima i uzrocima nji-hovog poverenja, njihovom znanju i informisanosti o Vojsci itd. Ipored toga, moè se pretpostaviti da gra|ani od Vojske pre svegao~ekuju da ih ona za{titi od postoje}ih ili nadolaze}ih nevolja, tj.da im odagna strahove. Iskazanim poverenjem oni su izrazili isvoju nadu u sposobnost i spremnost Vojske da to, ako bude pritre-balo, i uradi.

Hipoteti~kom se analizom sasvim izgledne, a unapred nepred-vidive, situacije ne mogu dobiti pouzdani odgovori na pobrojanedileme. To stoga, {to je re~ o jedna~ini bez ijedne poznate. Prvi ~lanjedna~ine jeste sna`na odlu~nost reìma da svim sredstvimasa~uva vlast. Drugi tvori javna spremnost ve}ine gra|ana i opo-nentskih grupacija da tu vlast legalnim i mirnim putem promene.U kakvom }e se odnosu na kriti~noj ta~ki na}i ova dva elementa,kao i kakvu }e reakciju izazvati njihova smesa, za sad je nepo-znato. Utoliko niko pouzdano i unapred ne moè da sazna ili pred-

61

25 U momentu pisanja autor nije imao na raspolaganju rezultate ovakvihistraìvanja u Crnoj Gori

vidi pona{anje vojnog vrha, Vojske i njenih pripadnika u prelom-nim trenucima. Pa ~ak ni oni sami.

Do preliminarnih se saznanja ipak moè do}i kratkim propiti-vanjem dostupnih pokazatelja o vojno-politi~koj prirodi VJ.

Obrisi vojno-politi~kog profila VJ

Dometi (post)ratnog uobli~avanja Vojske po~etno se moguotkriti merenjem njene udaljenosti od startnog modela - biv{eJNA. Dobijeni rezultati }e dozvoliti i uvodnu procenu primaknu-tosti VJ modelu demokratske civilne kontrole.

Novu i staru vojsku, ma koliko izgledalo paradoksalno,povezuje }utnja o JNA. Dokaz za to je evidentan manjaktemeljnih analiza vojno-politi~kog i socijalnog bi}a JNA, a timesu{tine i uzroka njenog ratnog anga`mana zavr{enog krahom.26

Razloge prestanka bavljenja biv{om vojskom lako je doku~iti.Kako je rat seljen po Yu-republikama, a ona proterivana(preme{tana) iz jedne po jedne, tako se gasio svaki interes za nju.Tim je tempom, a po meri izlu~ivanja srpskih vojski, JNA arhivi-rana i od svojih naredbodavaca.

Povremeno joj se vra}aju generalski ba{tinici njene ratne(zlo)upotrebe.27 Amnestiraju}i pri tom sebe i srpski reìm, oni se~vrsto drè zvani~ne verzije ratne uloge JNA.28 Ne ~udi, stoga,strogo izbegavanje klju~nih tema, kao {to su: partijsko bi}e JNA,korporativni duh njenog sastava, tokovi i rezultati srpsko-armi-jskog sprezanja uo~i i tokom rata, manipulacija bora~kim sas-

62

26 ]utnja vlada i u stru~nim krugovima, o ~emu svedo~i mali broj bibliograf-skih jedinica posve}enih (pred)ratnoj ulozi JNA; uporedi: Bojana Vukoti}:Jugoslovenski autori o krizi i raspadu Jugoslavije, Sociolo{ki pregled br. 4/95,Beograd, s. 565-581; Dobrila Stankovi}, Zlatan Maltari}, Svetska bibliografijao krizi u biv{oj Jugoslaviji, Me|unarodna politika sa grupom izdava~a,Beograd, 1996.

27 i to s dvostrukim ciljem: opravdavanja njenog srpskog svrstavanja i dokazi-vanja transformacije VJ; uporedi neke od brojnih intervjua biv{ih na~elnikaG[ VJ: @. Pani}, (Vojska, 31. decembar 1992) i M. Peri{i} (Vojska, 27. april1995);

28 Utoliko je i bro{ura Kadijevi} Veljka (Moje vi|enje raspada, Politika 1993)samo deo postupka samoopravdavanja generalskog triumvirata JNA(uklju~iv: Stane Brovet i Blagoje Adì}), ali i stvaranja alibija S. Milo{evi}u;

tavom i oficirskim korom, armijski udeo u nastanku paravojnihformacija, ratnim zlo~inima itd.

Iza situacionih i manipulativnih razloga sadràjne }utnje oJNA kriju se, ipak, druge namere. Stvarne razloge }utnji trebapotraìti u postratnoj stvarnosti SRJ. Svako bi javno zavirivanjeu bazi~na obele`ja JNA, naime, nu`no nametalo paralele sa VJ.

Da podsetimo: decenijama je konstanta generalskeupotrebe JNA bila sluènje sopstvenim interesima. LojalnostJosipu Brozu i Partiji oni su sporazumno menjali za svoju samo-volju u Armiji. Smrt Vo|e im je posluìla za izlazak na javnuscenu. Legitimi{u}i se njegovim kultom, vrhovni su generaliprisvojili pravo da ideolo{ki i politi~ki arbitriraju u dràvnimstvarima. Kad su, me|utim, po~ele da im se krune Yu-socijalisti~keosnove vernosti sebi, oni su se priklonili (srpskoj) strani koja im jejedina nudila dràvno pribeì{te i opravdanje (Remington,1995:165).

Najnoviji razvoj doga|aja upozorava da bi prvi generali VJ,ako budu prinu|eni da biraju izme|u interesa reìma i gra|ana,mogli da, po uzoru na svoje prethodnike, izaberu reìmsku azapravo svoju stranu.29

Uo~i Yu-rata JNA je s pravom ozna~ena kao ideolo{ki bastionkomunisti~kog konzervativizma. Vojni ga je vrh dokazao upotre-bom JNA i njenih pripadnika za navodnu odbranu socijalizma. Uto ime General{tab je krajem 1990. godine pot~injene primorao dapristupe Savezu komunista - pokretu za Jugoslaviju.

Po~etkom rata srpski su generali JNA odmah napustili socija-lizam i jugoslovenstvo. Ali nastaju}u vojsku nisu li{ili ideolo{keindoktrinacije. Samo je ona sad vr{ena u formi patriotizacije. Svakije zavr{eni, a izgubljeni rat, me|utim, otkrivao ispraznostreìmske ideologije. Potvrdilo se da je ideologija svesrpstva (Popov,1993) bila samo instrument za o~uvanje apsolutne vlastiSlobodana Milo{evi}a.

U ovoj se ta~ki potvr|uju bitne sli~nosti izme|u generalskihelita JNA i VJ. Obe su one, u ime patriotizma ili kog drugog

63

29 Na to upozorava i odnos General{taba VJ prema masovnim protestima {iromSrbije tokom zime 1996/97, koji je nominalnu neutralnost vrlo brzo napustiou korist re{avanja problema „u okviru institucija sistema“, koje su, ina~e,u vlasti SPS i pod kontrolom S. Milo{evi}a (uporedi: NB, 7. januar 1997, s. 2);

prigodnog razloga, (bile) spremne da u~estvuju u reìmskimmanipulacijama ratom, mirom i vla{}u.30

Izgleda da je ideolo{ka podatnost vojske, oja~ana njenomratnom odano{}u novom vo|i, nadìvela mir. Ne ~udi, stoga, daVo|a i generali odbijaju da jedni druge prepuste isku{enjimademokratske civilne kontrole. Vo|i da bi o~uvao cezaristi~keinsignije (Podunavac, 1995:230) treba ideolo{ki privrèna i li~noodana31 vojska. Generalima, za uzvrat, treba Vo|a koji moè da ih,~uvaju}i sebe, sa~uva od odgovornosti za ratove i njihovepogubne rezultate.

Partijsko-policijska podobnost bila je nose}i princip kadrovskeselekcije u JNA. To je ujedno bio glavni (represivni) instrumentkomunisti~ke i jugoslovenske monolitizacije (pod)oficirskog sas-tava. Izbijanjem rata ideolo{ko-nadnacionalni monolit je pukao poetni~kim {avovima. Od tog je trenutka etni~ka podobnost(p)ostala klju~na kadrovska diskriminanta u svim ju-vojskama,uklju~uju}i i VJ. Ovome se, s obzirom na prirodu rata, te{ko moèsporiti situaciona racionalnost. âk bi se, u istom klju~u, i njenoprotezanje na postratni period moglo donekle objasniti.

Pre|a{nja komunisti~ka diferencijacija je u VJ zamenjenapatriotskom koja se, tako|e, izvodi po proizvoljnim merilima.32Dometi se zadràvanja arbitrarnih principa unutra{nje diferenci-jacije nisu mogli sakriti. Po otpustu etni~ki nepodobnih, po~ela jepotraga za nepouzdanim pojedincima iz redova saplemenika i/iliratnih saboraca.33

Uz sve razlike, u teku}oj se diferencijaciji lako prepoznajuspecijalratovske metode eliminacije „drugog“, poznate iz JNA.âk i ako to shvatimo kao oblik interne preraspodele mo}i, te kao

64

30 Tako je, na primer, tada{nji komandant RV i PVO u VJ generalStevanovi}, u vreme predizborne }utnje, izjavio da nijedan „srpski generalne bi, u sada{njim uslovima, pristao da bude ministar u Pani}evoj (MilanaPani}a - MH) vladi“, prema: Ve~ernje novosti, Beograd, br. 24.793, s. 2.

31 înjenicu da je iz JNA/VJ u periodu od januara 1992. do februara 1994. poraznim osnovama udaljeno preko 100 generala i admirala, treba, uz sve ostalo,shvatiti i kao stalnu potragu S. Milo{evi~a za (bespogovorno) lojalnim vojnimvrhom;

32 Uporedi: redakcijski komentar „Dubok kadrovski rez”, Vojska, 14. 10. 1993,str. 5.

33 O tome svedo~i skora{nje oduzimanje ~inova generalu M. Peri{i}u ipukovniku D. Vuku{i}u; prema: Danas, 22. 06. 2000, str. 4.

reìmski metod za pove}anje lojalnosti, time novu vojsku ne}emoudaljiti od JNA-etalona.

Socijalno-psiholo{ki identitet pripadnika JNA proizvo|en je,kao i u drugim komunisti~kim vojskama (Jones,1985:92), kombi-nacijom vi{e metoda. Sistemska izuzetost, statusna izuzetnost,socijalna potkupljivost, egzistencijalna zavisnost i ideolo{koanesteziranje rezultantno su davali korporativan duh34 iautarhi~nu vojsku. A sve to, u represivnom miljeu ideologizovanevojne organizacije. Iz tih je izvora pristizala spremnosti ogromneve}ine (pod)oficira da u~estvuje u ideolo{ko-politi~kim manipu-lacijama prethodnog, ali i sada{njeg reìma.

U tom su krugu nastali i va`ni razlozi brzog nacionalnogi operativnog rasapa JNA. Zdruènim se dejstvom ovih faktoramoè objasniti i izostanak ikakve profesionalne pobune u JNA, zakoju je vojni vrh pred i u toku rata pruào obilje povoda. Politi~kase pobuna u to vreme vi{e i nije mogla o~ekivati, jer su i pripadniciJNA pohrlili u nacionalne (nacionalisti~ke) zabrane.

Zadràvanje sistemskih re{enja koja pogoduju obnovikorporativizma u VJ35 dodatno opravdava njeno pore|enje saJNA. Demokratske manjkavosti SRJ, {tavi{e, ~ine ovaj sindrompostojanim. A on se u granicama normalnog jedino moè zadràtiprofesionalnim preobraàjem vojske i demokratskom kontrolomnad njom.

Tokom osamdesetih JNA se suo~ila s manjkom valjanih - soci-jalnih, politi~kih i vrednosnih - izvora za proizvodnju i odràvanjeèljenog borbenog morala svojih pripadnika i jedinica.

Moral JNA, kao i TO, uostalom, zasnivan je na uverenju dasocijalizam stalno produkuje dovoljne motive za oruànuborbu.36 Vojni je vrh, stoga, ra~unao da }e gra|ani masovno ivoljno braniti socijalizam i drugu Jugoslaviju. On je, skladno tome,borbenu gotovost (moral) JNA merio ideolo{kim i dnevno

65

34 Posebnost je ve} na ulazu ugra|ivana partijsko-policijskom selekcijom, dabi preko izolovanog {kolstva pripadnike uvodila u zaseban sistem stam-benog, socijalnog i medicinskog osiguranja, posebnu sudsko-zakonsku pro-ceduru, hijerarhijski rastu}e privilegije i diskreciona prava, izdvojenu parti-jsku organizaciju, specijalna odmarali{ta i povla{}ene trgovine;

35 teku}a akcija izgradnje 10.000 stanova za pripadnike vojske i policije tipi~an jedokaz tome; Danas, 21. 03. 2000, str. 1.

36 „Borbeni moral se temelji, prvenstveno, na socijalisti~koj samoupravnoj

-politi~kim ar{inima. Time je ceo postupak razvijanja i ocenjivanjaborbenog morala (moralno-politi~kog stanja) bio namenjensankcionisanju odnosa pripadnika JNA prema SKJ i njegovojteku}oj politici.37

Manjak legitimiteta vojni je vrh u zavr{nici Yu-krizepoku{ao da nadomesti agresivnim ideolo{kim (samo)legitimisa-njem. [tavi{e, bez provere je poverovao u ideolo{ke postulatekoncepcije ONO. Tako je JNA u trenutku sloma partijskog idràvnog projekta ostala i bez ideolo{kih generatora borbenogmorala.

Nastaju}e srpske vojske (VRSK, VRS i VJ) zamenu su na{le unacionalnoj ideologiji. I dokle god se pucalo, borbeni se moraltakore}i sam i to dnevno proizvodio. Uni{tenje „usta{a“, „balija“ iosveta su bili dovoljno jaki povodi za voljno ratovanje. U tim suuslovima veliki patriotski ciljevi, poduprti propagandnim drilomvojski i javnosti, lako zamenili i/ili odloìli zadovoljenjegrupno-pojedina~nih ciljeva i interesa nièg ranga.

Izbijanjem mira i udaljavanjem od rata, uverljivost ove ideo-logije sve vi{e zavisi od tempa ozbiljenja (pred)ratnih projekatanacionalnog i dràvnog prosperiteta. A to su sasvim merljivekategorije - svaki ih pojedinac lako moè preto~iti u sumuposeduju}eg novca, stepen li~ne i porodi~ne (socijalne, ekonomskei pravne) sigurnosti i prosperitetnosti.

Sad kad je u Srbiji/SRJ na delu borba za li~no i porodi~nopreìvljavanje veliki se ciljevi postepeno demistifikuju. Time jeoteàno odràvanje borbenog morala VJ na istro{enim izloupotrebljenim (ideolo{kim) vrednostima. Tad ne ~udi da jereìm pribegao starim metodama za proizvodnju patriotizmagra|ana i morala Vojske. Primenom specijalratovske matrice, izve-dene iz tzv. teorija (unutra{njih i spoljnih) zavera, u Vojsci ijavnosti se po ritmu reìmskih potreba podsti~u ksenofobija i{ovinizam (Neumann, 1974:246). Na toj se osnovi kod veruju}ih

66

svesti, slobodarskim i revolucionarnim tradicijama, ube|enju na{ih radnihljudi i gra|ana u opravdanost ciljeva za koje se bore i spoznaji dru{tvenihvrednosti koje brane.“, Strategija oruàne borbe, SSNO, Beograd, 1983, str.74.

37 Uporedi: Uputstvo o pra}enju i procenjivanju moralno-politi~kog stanja uJNA, SSNO, Beograd, 1979; Uputstvo za procenjivanje MPS uTeritorijalnoj odbrani, SSNO, Beograd, 1985.

etno-gra|ana proizvodi „juri{ni“, a kod kolebljivih iznu|uje„represivni“ patriotizam.

Od nastanka pa do nestanka, JNA i njen generalski kor susvoju politi~ku mo} i javni uticaj gradili na kultu Josipa Broza.Neizbeàn element njihovog javnog i internog delovanja ~inila jeupotreba, ~ak i mrtvog, Josipa Broza. On je kori{}en kao uzor,teorijski etalon, pra-legitimacija, krunski dokaz generalskepravovernosti, ideolo{ki i politi~ki „bi~“, ali i totem.38 Kre{~endo jedostignut na 9. konferenciji Organizacije SKJ u JNA 1989. godine39

horskim zaklinjanjem prisutnih da ne}e skrenuti sa „njegovogputa“. No, kao {to to biva kod la`nih (ketmanskih) vernika i armi-jski se vrh po otpo~injanju Yu-rata hitro odrekao dotada{njeg, dabi lak{e prigrlio novog (srpskog) kumira. Istim su tempom vojniprebezi po~eli da temenaju svojim nacionalnim liderima u novimdràvama.

Poslednji doga|aji potvr|uju oìvljavanje „brozovskog sin-droma“ u VJ. Dva su temeljna razloga za to. Prvo, aktuelni sereìm po autoritarnosti nije odmakao od svoje Yu-matrice. Drugo,vo|a mu je po cezaristi~kim ambicijama dostojan naslednikvelikog u~itelja.

Verovatno i zbog ~injenice da VJ i SRJ do Kosova zvani~nonisu ratovali, Slobodan je Milo{evi} za sad odoleo izazovimamar{alske uniforme. Sebi je, me|utim, ve} tokom predsedniko-vanja Srbijom uprili~io unutra{nju vojsku pod imenom policije.Njenu je militarizaciju dovr{io uvo|enjem oficirskih i generalskih~inova. Korist mu je od toga bila dvostruka: kod policajaca jerazvio nove pogonske motive karijeristi~kog punjenja, ~ime jepove}ao njihovu zavisnost od svoje volje; podsti~u}i konkuren-ciju izme|u vojnih i policijskih generala, sve ih je uputio name|usobnu borbu za vaninstitucionalno sticanje njegove(politi~ke i budètske) naklonosti.

Formalne uslove za legalno komandovanje VJ Milo{evi} jedosegao tek izborom za predsednika SRJ. To ga, me|utim, nije

67

38 Radi odràvanja idolopoklonstva u svim vojnim objektima su deset godinastajali panoi sa slikama sa sahrane J. Broza;

39 Uporedi: Deveta konferencija OSKJ u JNA, Vojno-politi~ki informatorbr. 12/89, str. 7-34.

spre~ilo da Vojsku ve} ranije, upotrebljavaju}i je preko drugih,40

neopozivo stavi pod svoju kontrolu. Dolaskom u Beli dvorMilo{evi} je reaktivirao sve slu`be i oìveo simbole svog prethod-nika, te nije isklju~eno da uskoro posegne za uniformama iordenima narodnog heroja. Pripreme za to su uveliko u toku.

Vojska se Jugoslavije od JNA, dakako, razlikuje po svojim bor-benim gabaritima. Nova ju je vlast morala da sameri skra}enimgeografskim koordinatama dràve. Izvr{en je, isto tako, ~itav nizpromena simbola: ~inova, zastava, pravila slu`be itd. Vojska jeUstavom SRJ i formalno depolitizovana. Izostanak su{tinskograskida sa partijskom prirodom JNA, zamaskiran je nategnutimkontinuitetom VJ sa vojskom Srbije XIX veka.

Prava mera odmaknutosti VJ od JNA direktno se moèutvrditi uvidom u odnos njenih vrhovnih generala prema krizijugoslovenske dràvne i dru{tvene zajednice.

Generalske (samo)refleksije

Danas se VJ i prvi joj generali nalaze pred su{tinski istim iza-zovima kao i njihovi prethodnici iz JNA pre deset godina. Svi suparametri, dakako, izmenjeni. Ali su se temeljni uzroci ratnog ras-pada druge slili i kristalizovali u tre}oj Jugoslaviji.

Generali VJ vi{e ne mogu valjano da odgovore, bez obzira {tose trude da ostave suprotan utisak, ni na jedno od klju~nih pitanja:

- kolika je dràva koju treba da brane i koliki joj je vek tra-janja?

- zbog ~ega im se dràva rasta~e spolja i iznutra?- moè li Vojska silom da o~uva dràvu uprkos volji njenih

konstituenasa?- moè li se silom sa~uvati odba~ena vi{enacionalna

zajednica?- da li je potiranje crnogorskih uslov za postizanje srpskih

nacionalnih i dràvnih htenja (interesa)?- da li }e Vojska da ~uva vlast ili neotu|iva prava gra|ana i

suverenost naroda?- sme li Vojska da dejstvuje bez legalne i legitimne civilne

vrhovne komande?

68

40 krnjeg Predsedni{tva SFRJ, nosioca funkcije predsednika Z. Lili}a;

- vodi li eventualna unutra{nja upotreba Vojske u me|una-cionalni i/ili gra|anski rat?

- da li vojna intervencija u krizu vodi raspadu dràve iangaòvane vojske?

- ako reìm i VJ po~em poraze svoje sugra|ane, ko }e im di}islavoluke?

- ho}e li reìm i Vojska u odbrani dràve imati me|unarodnupodr{ku.

Sude}i po javnim nastupima, prvi generali VJ oko ovih i bro-jnih drugih pitanja nemaju dvojbe. Oni, stoga, stalno poru~uju dasu potpuno spremni da odbrane i za{tite sve {to im se na|e u zonidejstava. Pa ~ak i vi{e od toga. Uvereni su, sva je prilika, da }e ih utom poslu bezrezervno slediti i svi pot~injeni. Ra~unaju, {tavi{e, ina puno u~e{}e naroda, a posebno patriota svih boja.

Od povla~enja sa Kosova generali su sa medijskog fronta41

odaslali nebrojano poruka u svim pravcima. Svoje u~estalo javnopoliti~ko delovanje, kako i dolikuje, obja{njavaju ~injenicom da jeotad`bina u opasnosti.

Po~etni se uvid o smeru i ciljevima istupa javno deluju}ihgenerala42 moè ste}i ilustrovanim prikazom43 klju~nih tema okojima oni govore, ali i }ute. O }utnji, dodu{e, govori njihova glas-nost. Svaka }utnja ima svoj javni pandan. Tek sparene, nudecelovitu obavest o generalskom govorenju. Javnim govorom oni(ne)namerno imenuju ono o ~emu }ute, dok }utnjom sve kazuju osvom govorenju.

Javno deluju}i generali govore i }ute o temama iz svojenadle`nosti. Za to su, uostalom i, bar nominalno, kompetentni.

69

41 Prezentacija knjige intervjua generala Pavkovi}a „Na medijskom frontu”,pruìla je generalu V. Lazarevi}u priliku da kaè i slede}e: „Knjiga o kojoj je re~posve je specifi~na. Njen glavni junak, mada ne samo u simboli~nomzna~enju, jeste general Neboj{a Pavkovi}, Na~elnik General{taba VJ. Sadràjsvih intervjua omogu}ava ~itaocu da sam zaklju~uje o visprenosti u vojno-stru~noj proceni i predvi|anju bez sumnje ~elnog generala VJ, o njegovimsposobnostima kao ratnog komandanta, kao i o moralnim vrlinama, prven-stveno patriotizmu, karakteru i motivisanosti, o li~noj i komandantskojhrabrosti ...”, Vojska, 6. 7. 2000, str. 8.

42 samo od juna do avgusta 1999. g. general Pavkovi} je kao k-dant III armije dao,kako su izbrojali njegovi pot~injeni generali, oko 50 intervjua; uporedi: Blic,24. 08. 1999, str. 3.

43 svaka vi{a aspiracija podrazumeva nau~no istraìvanje, a takvo kod nas jo{nije ura|eno

Manjak ih stru~nosti, me|utim, ne spre~ava da se, reklo bi se suve-reno, kre}u po pro{losti i budu}nosti, ekonomiji i politici, lokalnimi svetskim problemima.

Re~ene }emo tvrdnje ilustrovati tabelarnim prikazom tema okojima vrhovni generali VJ govore, ali i }ute. Krenu}emo od tema,koje su u njihovoj nadle`nosti i o kojima oni naj~e{}e govore/}ute:

Tabela br. 1

70

Govore o: ]ute o:

1) pobedi VJ nad NATO44 injenom povratku naKosovo (kad-tad)

1) dometu pobede koji je zavr{enpovla~enjem Vojske i NATOokupacijom Kosova; povratku VJsamo uz saglasnost SB UN

2) slavnoj i uspe{noj VJ45, patime i o svomkomandantskom kvalitetu46

2) profesionalnom, materijalnom,tehni~kom, socijalnom i moralnomstanju u VJ; udaljenosti VJ od JNA

3) narodnom poreklu VJ47,njenom jedinstvu sanarodom48 i spremnosti dase brani narod49

3) broju dezertera i razlozimaizbegavanja vojne slu`be; o ljudskimgubicima VJ; o poginulima iranjenima; o odbijanju pojedinihroditelja da prime posmrtnaodlikovanja

4) svom Vrhovnomkomandantu,50 budu}emnarodnom heroju51

4) svojoj nenadle`nosti da sami birajuvrhovnog komandanta; o legalitetu ilegitimitetu VSO; postojanjuVrhovnog komandanta OS Srbije

5) reorganizaciji VJ i novojvojnoj doktrini52

5) nemanju politike i strategijeodbrane, te doktrine upotrebe VJ; onemanju dràvnog plana zapreobraàj i reorganizaciju vojske isistema odbrane

44 „Ja sam i dalje na stanovi{tu da smo mi i moralni i vojni pobednici. Moralni -{to smo uspeli da odbranimo zemlju od nametnute i ni~im izazvane agresije,jer nismo dozvolili da agresor zauzme nijedan pedalj na{e zemlje. [to se ti~evojni~ke pobede, ona je sadràna u tome {to nismo dozvolili da onisamostalno u|u kopnenim snagama ...”, N. Pavkovi}, intervju, Vojska, 14. 10.1999, str. 10

45 „Mi smo pokazali da imasmo nepobedivu vojsku i siguran sam, najboljuvojsku na svetu.”, S. Milo{evi}, obra}anje naciji po potpisivanju Sporazuma uKumanovu, Danas, 11. 6. 1999, str .5. ®

Javno deluju}i generali VJ jo{ vi{e govore i }ute o temama kojenisu u njihovoj nadle`nosti:

Tabela br. 2

71

Govore o ]ute o

1. uspe{noj obnovi i daljemrazvoju53

1. su{tini i uzrocima krize dru{tva idràve

2. stranim pla}enicima,unutra{njim neprijateljima i“NATO pe{adiji”54

2. svom pristrasnom politi~komaktivizmu; prisustvu partijskimskupovima SPS i JUL

3. me|unarodnoj zaveri55

protiv SRJ i Srbije3. unutra{njim sankcijama;reìmskoj represiji; ograni~avanjusloboda gra|ana

4. separatizmu vlasti uCrnoj Gori; pripremi“slovena~kog scenarija” zanapad na VJ56

4. nelegalnim promenama Ustava;koliziji ustava SRJ i Srbije;unitarizaciji SRJ; razlozimastvaranja VII bataljona vojnepolicije u CG

5. obavezi i spremnosti VJda brani ustavni poredak57

5. legalnom i legitimnom pravugra|ana da promene ustavniporedak

6. nameri Vojske da spre~inasilnu promenu iliosvajanje vlasti

6. nasilnoj odbrani vlasti i ulozivojnog vrha u tome

7. za{titi institucija inosilaca vlasti58

7. za{titi ìvota i prava gra|ana

8. spre~avanju gra|anskog

rata59

8. ko, kako i za{to pripremagra|anski rat

46 „Po rezultatima koje su postigli (profesionalni pripadnici VJ - MH) u oruànojborbi protiv agresora, to je najbolja vojska u na{oj istoriji.”, N.Pavkovi}, inter-vju, Vojska, 9. 3. 2000, str. 5

47 „Vojska Jugoslavije, u skladu s dugom tradicijom vojnog organizovanja na{ihnaroda, uvek je bila uz narod i sa narodom. To je potvrda njenog istinskogkaraktera i mesta u dru{tvu. Tako je bilo u toku odbrane otad`bine, tako je iu vreme bombardovanja.”, N. Pavkovi}. intervju „Ve~ernjim novostima”,prema: Vojska, 23. 3. 2000, str. 12

48 „Vojska je uvek bila uz narod i s narodom. Neraskidivo jedinstvo Vojske i naro-da koje se iskazalo i potvrdilo u toku ratnog stanja osta}e takvo. Tako je i nateritoriji Crne Gore.”, N. Pavkovi}, intervju, Vojska, 9. 3. 2000, str. 5

49 za to je indikativan slede}i iskaz gen. Pavkovi}a, NG[ VJ: „mora se znati dasam ja vojnik i Srbin iz Srbije. Sve {to sam do sada radio, radio sam u interesu

72

Srbije i uvek mi je u prvom planu bila Srbija i njen narod.”, Nedeljni telegraf,25. 8. 1999, str. 7; General kao da zaboravlja da je VJ savezna institucija, teinterese Crne Gore i Crnogoraca i ne pominje!

50 od po~etka agresije NATO vojni vrh obavezno za S. Milo{evi}a uz titulupredsednik SRJ upotrebljava i termin „vrhovni komandant”; uporedi od tadizdate brojeve nedeljnika Vojska

51 vidi: Predlog General{taba VJ da se predsednik SRJ Slobodan Milo{evi} odlikujeOrdenom narodnog heroja, Vojska, 15. 6. 2000, str. 7

52 „Kako }emo se braniti u budu}nosti, ve} sad prili~no dobro znamo.Definitivne odgovore i re{enja izna}i }emo i izradom inovirane doktrineodbrane SRJ i izradom doktrine civilne odbrane (...) Posle izrade, po mojojoceni, veoma realne vojne doktrine, pristupili smo reorganizaciji Vojske.”, gen.Ojdani}, Vojska, 8. 6. 2000, str. 6; ministar nigde ne pominje da li su osnovedoktrine razmatrane u Saveznoj skup{tini, u ~ijoj je nadle`nosti politikaodbrane

53 „I danas na ovom mestu dokazujemo snagu na{e dràve i politike na{egpredsednika (...) gradimo ne obaziru}i se na ~u|enje i nevericu doju~era{njihneprijatelja i ru{itelja.”, N. Pavkoi}, govor u Aleksincu, prema: Vojska, 4. 11.1999, str. 9.

54 „Peri{i} je svojevrstan inicijator optu`bi na ra~un VJ da formira paravojne for-macije (...) Time on postiè da ga danas mnogi poistove}uju s propagatorimasa Zapada, jer, izme|u ostalog, on {iri neistine o mobilizaciji i poziva na neo-dazivanje i otvorenu neposlu{nost u VJ. (...) Generali u penziji Martinovi},Grahovac i Bo{kovi} su (...) se svrstali u stroj onih koji su de facto i de jure stalina drugu stranu (vlade Crne Gore - MH), me|u one koji, u sadejstvu saZapadom, nemilice napadaju ovu zemlju i narod, njegovu vojsku i njegovodràvno rukovodstvo.”, D. Marinovi}, Vojska, 18. 5. 2000, str. 6-7.

55 „Zato je sada zadatak svih nas (VJ i naroda - MH) da o~uvamo stabilnostzemlje, jer ima dosta kupljenih du{a, vazala Zapada koji èle da silom smenju-ju vlast i uvuku zemlju u novu katastrofu.”, D. Ojdani}, govor u op{tini NovaVaro{, vojska, 22. 7. 1999, str. 4.

56 „Terorizam, separatisti~ke pobune i drugi nasilni akti protivustavni su i pro-tivzakoniti i usmereni su na samo bi}e dràve i naroda. (...) Scenarije koji suprimenjivani u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni ne}emo dozvoliti. (...) Prema tome,oni koji eventualno planiraju napade na VJ snose punu odgovornost zaposledice.”, N. Pavkovi}, intervju, Glas javnosti, 30. 5. 2000, str. 4.

57 „Unutra{nji neprijatelj je svaki onaj koji krene na narod, koji poku{a da ru{idràvu, koji naru{ava njenu stabilnost, i kada nasilno menja ustavni poredak(...) U svetu vi{e niko i ne krije da se daju velike svote novca za obaranje vlastiu Srbiji.”, N. Pavkovi}, intervju, Blic, 1. 8. 1999, str. 11.

58 „Grubi napadi na instituciju i nasrtaji na li~nost predsednika SRJ kulminirajuprimitivnim pretnjama brutalnom fizi~kom likvidacijom (...) Pretnje, optu`be inapadi na predsednika SRJ i vrhovnog komadanta objektivno su nasrtaji na svepripadnike i Vojsku Jugoslavije u celini (...) Na takve nasrtaje, napade i pretnjeusmerene na podrivanje odbrane i ugroàvanje bezbednosti zemlje VojskaJugoslavije objektivno mora da reaguje, ne samo zbog svoje ustavne i profesion-alne obaveze i svojih pripadnika, ve} pre svega zbog sna`ne podr{ke naroda ...”,Saop{tenje Informativne slu`be G[ VJ, Vojska, 11. 5. 2000, str. 4 ®

Lista tema o kojima generali govore i }ute ukazuje na stilsku,sadrìnsku, politi~ku i ideolo{ku podudarnost njihovih stavova sastavovima SPS i JUL. Na to je pa`nju skrenuo ~ak i vo|a Srspkeradikalne stranke, koja u~estvuje u vlasti. On je, dodu{e, samo kri-tikovao ideologizaciju, ali ne i politi~ki aktivitet Vojske i njenihprvih generala.60

Izlaskom na javnu scenu generali su se, nema sumnje, uklju~iliu politi~ku i ideolo{ku preradu stvarnosti. Utoliko ih ta stvarnostdirektno opovrgava - ona im je argumentovana replika. Za razlikuod njih, generali u modernim dràvama javno govore samo popozivu (u parlementu ili njegovim odborima) ili po odobrenjucivilne vlasti. I to samo o temama iz svoje nadle`nosti.

U~estala idelo{ka i politi~ka intervencija vode}ih generala ukrizu iscrtava i njene potencijalne kriti~ne ta~ke:

1. Involucijom krize ka gra|anskom ratu i/ili otvorenoj imasovnoj dràvnoj represiji (diktaturi) rastu izgledi zaunutra{nju upotrebu VJ;

2. U slu~aju izborne pobede opozicije nema garancija da }eprimo-predaja vlasti biti izvr{ena mirnim putem, te reìmtom prilikom moè radi svog opstanka poku{ati daupotrebi VJ i

3. Post-izborna transformacija civilno-vojnih odnosa i VJ,zbog zadiranja u ste~ene pozicije i smanjene egzistenci-jalne sigurnosti profesionalnih vojnika, mo`da moèponukati generalski vrh na samostalnu politi~ku akciju(pobunu ili vojni udar).

Niko jo{ pouzdano ne zna kako }e se Vojska i klju~ni generalipona{ati u svakoj od potencijalnih ta~aka. Sigurno je jedino, kakopodse}aju iskustva sa JNA, da se u ratnim pregnu}ima, pogotovo

73

59 „U poslednje vreme, pojedinci upu}uju poziv gra|anima na neposlu{nost aneki se usu|uju da takve pozive upu}uju i pripadnicima Vojske Jugoslavije.Takvi pozivi su uvod u haos, bezakonje i gra|anski rat (...) To je ono {to sadaodgovara stranom faktoru da mi sami u zemlji uradimo ono {to oni nisu mogliagresijom. Vojska je uvek bila protiv toga i u~ini}e sve da do toga ne do|e.”, N.Pavkovi}, intervju, Glas javnosti, 30. 5. 2000, str. 4.

60 „Klju~ne dràvne institucije ne smeju biti pod ideolo{kim uplivom. A, sve~e{}e, javna istupanja generala Pavkovi}a ideolo{ki su obojena, {to nikako nijedobro. Vojska Jugoslavije ima pravo da se bavi i politikom, ali ne da u to guraideologiju.”, V. [e{elj, intervju, Nedeljni telegraf, 12. 7. 2000, str. 6.

ako su ona usmerena protiv sugra|ana, pravi odgovori dobijaju tekna kraju. Oni tad, me|utim, prestaju biti va`ni. Da bude gore, tadsu ti odgovori neopozivi i ne podleù naknadnim ispravkama.

Politi~ki uvod u demokratsku civilnu kontrolu nad VJ

Ve}ina se gra|ana Jugoslavije danas na{la pred, takore}i neost-varivim, zadatkom. Oni bi, ako èle da kona~no razre{e krizu, tre-balo da istovremeno dostignu me|usobno potiru}e ciljeve: da naizborima i/ili legalnim sredstvima van-institucionalne borbesmene reìm, a da mu pri tom ne daju dovoljan povod za upotrebudràvne sile.

Stoga je nesporno da je obuhvatna pacifikacija Srbije i SRJjedina brana od isku{enja potencijalnog unutra{njeg rata. Ona,pak, pretpostavlja voljno i javno odricanje reìma od ikakveupotrebe sile. Isto se to, dakako, o~ekuje od opozicije i gra|ana.

Za tu svrhu opozicija bi trebalo da se, izme|u ostalog, poza-bavi i slede}im poslovima:

a. izrada i javna promocija stru~ne analize potencijalnogreìmskog repertoara za nasilnu odbranu svoje vlasti, kao irazrada postupaka i popis sredstava za eventualnugra|ansko spre~avanje unutra{njeg rata;

b. izrada i javna promocija delatne strategije dru{tvenograzvoja;

c. izrada i javna promocija koncepta nove spoljne politike ibezbednosnog situiranja Srbije (SRJ), s jasnim odre|enjemprema EU, SAD, Rusiji, Kini, susedima i postoje}im sis-temima kolektivne i zajedni~ke bezbednosti (UN, NATO,PfP, WEU);

d. izrada i javna promocija polaznih osnova politike i strate-gije odbrane, kao i doktrine upotrebe VJ koje }e bitiponu|ene budu}em parlamentu na dalji rad;

e. izrada i javna promocija Plana preure|enja civilno-vojnihodnosa, uspostavljanja demokratske civilne kontrole nad VJi njenog privo|enja potrebama dru{tva;

74

f. izrada i javna promocija Nacrta plana transformacije VJ,koji }e nova skup{tina u saradnji sa Vojskom finalizovati;

g. izrada i javna promocija Predloga novom parlamentu iliustavotvornoj skup{tini za izmenu/ugradnju pojedinihodredbi ustava i zakona, kojima }e biti stvorene normativnepretpostavke za demokratsku civilnu kontrolu nad VJ;

h. izrada i javna promocija Programa budu}eg obrazovanja(obu~avanja) profesionalnih pripadnika VJ za civilnu kon-trolu;

i. izrada i javna promocija Programa za prekvalifikaciju i soci-jalno zbrinjavanje eventualnog vi{ka profesionalnih pripad-nika VJ;

j. izrada Programa medijske i javne promocije ideje i na~elademokratske civilne kontrole nad VJ.

Gra|ani i opozicija reìm ne mogu politi~ki da pobede uuslovima pune izolacije Srbije i SRJ koju su nametnuli straniume{a~i. Da bi potpomogle demokratski preobraàj SAD i EU podhitno treba da izmene svoju politiku prema SRJ. U tom cilju onebi iz svog delokruga mogle (morale) da povuku, ako ve} nije kasno,slede}e poteze:

a. ukidanje, makar i oro~eno, svih sankcija SRJ i njen povrataku sve me|unarodne organizacije i institucije;

b. formalno uklju~enje SRJ u Pakt stabilnosti;c. sistematska pacifikacija (demilitarizacija i demokratizacija)

Kosova, koja zahteva razvla{}ivanje kriminalizovanih elitabiv{e OVK, radi pozitivnog preusmerenja kosovskihAlbanaca i politi~kog uklju~enja Srba i ostalih etni~kih gru-pacija, {to, pak, zahteva hitan i bezbedan povratak srpskih iostalih izbeglica;

d. trajna dràvna i politi~ka stabilizacija Makedonije iAlbanije, kao i dosledno garantovanje nepromenjivostigranica u regionu;

e. izrada, u okviru radnih stolova Pakta za stabilnost, posebnihprograma podr{ke demokratskom preobraàju civilno-vojnih odnosa u SRJ i ostalim dràvama Yu-porekla, kao iprograma pomo}i za socijalno amortizovanje posledicapreure|enja i smanjenja VJ;

75

f. pomo} medijima i nevladinim organizacijama u javnoj pro-mociji koncepta civilne kontrole nad VJ, kao i u izradi pro-grama budu}eg obrazovanja (obu~avanja) profesionalnihpripadnika vojske za civilnu kontrolu.

Klju~ni je uslov za trajnu pacifikaciju SRJ izborna smenaSlobodana Milo{evi}a i opsluùju}eg mu reìma. Tek kad udruènigra|ani uz pomo}, namenski okupljene, opozicije dosegnu taj cilj,ste}i }e uslove da u sklopu demokratskih promena zapo~nu ipreure|enje zate~enih civilno-vojnih odnosa.61

Literatura:

1 Babovi}, Budimir (1999), Ljudska prava i policija u Jugoslaviji,IGP Prometej, Beograd

2. Basta, R. Lidija (1998), Uloga ustava u zemljama tranzicije cen-tralne i isto~ne Evrope, u: Lavirinti krize, S. Samardì}, R.Nakarada i \. Kova~evi} (ur), Institut za evropske studije, str.55-74.

3. Bjelajac, Mile (1994), Vojska kraljevine SHS/Jugoslavije 1922-1935, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, posebnostr:44-54, 134-147. i 241-256.

4. Vasovi}, Vu~ina (1998), Organizacija vlasti i demokratija, u:Lavirinti krize, S. Samardì}, R. Nakarada i \. Kova~evi} (ur),Institut za evropske studije, str. 99-124.

5. Vuksanovi}-Ani}, Draga (1993), Stvaranje moderne srpskevojske, SKZ, VINC, Beograd

6. Goati, Vladimir (1999), Izbori u SRJ od 1990. do 1998, Voljagra|ana ili izborna manipulacija, CESID, Beograd

7. Grupa autora (2000), Sanctions now help only Milo{evi},Center for Policy Studies, Belgrade

76

61 Preliminarnu skicu neophodnih zahvata vidi u „Javne }utnje o VojsciJugoslavije”, (Hadì}, 1999:104-110)

8. Danopoulos, C.P, Zirker, D (1995), Civil-Military Relations inthe Soviet and Yugoslav Successor States, Westview Press,Boulder

9. Zakon o Vojsci Jugoslavije (1993), u: Zakoni, VINC, Beograd10. Zakon o odbrani (1993), u: Zakoni, VINC, Beograd11. In|i}, Trivo, (1998), Nacionalizam - izme|u politi~ke emanci-

pacije i zloupotrebe, u: Lavirinti krize, S. Samardì}, R.Nakarada i \. Kova~evi} (ur), Institut za evropske studije, str.227-243.

12. Jonse, Ellen (1985): Red Army and Society, A Sociology of theSoviet Military, Allen & Unwin, Boston

13. Lazi}, Du{an (1999), Spoljna politika Jugoslavije, u: Ustavna ipravna pitanja jugoslovenske dràve, Vesna Petrovi} (ur),Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, str. 35-57.

14. Mandelbaum, Michael (1999), A Perfect Failure: NATO’s WarAgainst Yugoslavia, Foreign Affairs, Volume 78, No.5, pp. 2-8.

15. Mihailovi}, Sre}ko (2000), Politi~ka i strana~ka identifikacija,u: Javno mnenje Srbije, S. Mihailovi} (ur), Centar zaprou~avanje alternativa, Beograd, str. 43-64.

16. Neumann, Franz, (1974): Demokratska i autoritarna dràva,Naprijed, Zagreb

17. Pajvan~i}, Marijana (2000), Ustavnost vanrednog stanja, u:Ustavnost i vladavina prava, Kosta âvo{ki (ur), CUPS,Beograd, str. 435-455.

18. Perovi}, Latinka (1996), Beg od modernizacije, u: Srpska stranarata, (ed) Neboj{a Popov, Republika, Beograd, str. 119-131.

19. Podunavac, Milan (1988), Politi~ki legitimitet, Rad, Beograd20. Podunavac, Milan (1995): Princip gra|anstva i priroda

politi~kog reìma u postkomunizmu: slu~aj Srbija, u:Potisnuto civilno dru{tvo, (ed) Vuka{in Pavlovi}, Eko centar,Beograd, s. 221-235.

21. Podunavac, Milan (1998), Princip gra|anstva i poredak poli-tike, Princip, Fakultet politi~kih nauka, Beograd

22. Popov, Neboj{a: Srpski populizam. Od marginalne do domi-natne pojave, specijalni dodatak, Vreme br. 135, Beograd;

77

23. Puziga}a, Milka (2000), Strahovi i raspoloènja, u: Javnomnenje Srbije, S. Mihailovi} (ur), Centar za prou~avanje alter-nativa, Beograd, str. 107-125.

24. Puhovski, @arko (1990): Socijalisti~ka konstrukcija zbilje, u:Napu{tanje socijalizma, (eds) V. Gligorov, J. Teokarevi}, IMRP,Beograd, s. 9-24.

25. Rajs, Kondoliza (1991), Vojska u demokratskom poretku, Tre}iprogram, br. 90-91, Beograd

26. Robin Alison Remington (1995): The Yugoslav Army: Traumaand Transition, in: C.P. Danopoulos & D. Zirker (eds.):Civil-Military Relations in the Soviet and YugoslavSuccessor States, Westview Press, Boulder, p. 153-173.

27. Samardì}, Slobodan (1988), Ustavni problemi demokratsketransformacije SRJ, u: Lavirinti krize, S. Samardì}, R.Nakarada i \. Kova~evi} (ur), Institut za evropske studije, str.75-98.

28. Slavujevi}, Zoran (2000), Razmere nelegitimnosti politi~kogsistema i njegovih institucija, u: Javno mnenje Srbije, S.Mihailovi} (ur), Centar za prou~avanje alternativa, Beograd,str. 139-154.

29. Stojanovi}, Boò (1998), Jugoslovenska privreda - dirigovananestabilnost i neefikasnost, u: Lavirinti krize, S. Samardì}, R.Nakarada i \. Kova~evi} (ur), Institut za evropske studije, str.247-263.

30. Strategija oruàne borbe, (1979), SSNO, Beograd, 1983. 31. Uputstvo o pra}enju i procenjivanju moralno-politi~kog stanja

u JNA, SSNO, Beograd32. Uputstvo za procenjivanje MPS u Teritorijalnoj odbrani,

SSNO, Beograd, 1985.33. Ustav SRJ (1993) , u: Zakoni, VINC, Beograd34. Ustav Republike Srbije (1990), Slu`beni list, Beograd35. Ustavni razvoj socijalisti~ke Jugoslavije (1988), Eksportpres,

Beograd36. Finer, S.E. (1967), The Man on Horseback, The Role of the

Military in Politics, Pall Mall Press, London

78

37. Hadì}, Miroslav (1993), Postsocijalisti~ka transformacijavojske, u: Dru{tvene promene i postsocijalizam, Institutdru{tvenih nauka, Beograd, str. 221-236.

38. Hadì}, Miroslav (1995): The Serbian Ending of the YugoslavArmy, in: Serbia Between The Past and The Future, (ed) Du{anJanji}, Institute of Social Sciences, Forum for Ethnic Relations,Belgrade, p. 129-137.

39. Hadì} Miroslav (1996): Armijska upotreba trauma, u: Srpskastrana rata, (ed) Neboj{a Popov, Republika, Beograd, s.558-580.

40. Hadì}, Miroslav (1998): Hadì}, Miroslav (1997),Bezbednosni profil Balkana, u: Balkan ’97, J. Mini} (ur),Evropski pokret u Srbiji, Beograd, str. 91- 115.

41. Hadì}, Miroslav (1999), Javne }utnje o Vojsci Jugoslavije, u:Ustavna i pravna pitanja jugoslovenske dràve, Vesna Petrovi}(ur), Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, str. 82-110.

42. Hadì}, Miroslav (1999), Security Ranges of NATOIntervention in Kosovo, Copenhagen Peace Research Institute,Working Papers 27.

43. Huntington, P. Samuel (1995): Reforming of Civil-MilitaryRelations, Journal of Democracy, Volume 6, Number 4, p. 9-18.

44. âvo{ki, Kosta (2000), Ratne uredbe, u: Ustavnost i vladavinaprava, Kosta âvo{ki (ur), CUPS, Beograd, str. 457-479.

79

80

81

Mr Jovanka Mati}

MEDIJI I CIVILNA KONTROLA VOJSKE

Civilna kontrola vojske je garancija da se borbena sila – insti-tucija kojoj je zajednica delegirala zadatak i mo} odbrane - ne}eokrenuti protiv svog tvorca. Njom se ure|uju odnosi izme|ucivilne zajednice i vojnog monopola sile prinude kao latentne opas-nosti za slobodu same zajednice. U institutu civilne kontrolesadràn je sloèn problem – kako ove odnose uskladiti tako davojska bude dovoljno sna`na da obavlja sve zadatke koje civili odnje traè, a ipak dovoljno podre|ena da ~ini samo ono za {ta jecivili ovlaste, budu}i da ona raspolaè sa mnogo vi{e mo}i negoonaj ~iju volju treba da sprovodi.

Onemogu}avanje vojske da zajednici nametne svoju politi~kuvolju (da preuzme politi~ku mo}) je tradicionalna preokupacijateorije civilno-vojnih odnosa i prakti~nih napora uspostavljanjacivilne kontrole. Ona, me|utim uklju~uje jo{ jedan aspekt – kon-trolu manje o~igledne, ali ne i manje pogubne, opasnosti da vojskaunazadi razvoj dru{tva time {to od njega izvla~i suvi{e velikeresurse za svoje potrebe. Sa stanovi{ta civilnih potreba, idealnoure|eni civilno-vojni odnosi treba da obezbede podvrgnutostvojske politi~kom autoritetu dràve, ali i ograni~enost njeneveli~ine i oslanjanja na dru{tvene resurse. Iz ove perspektive jedelatna i demokratska civilna kontrola javni interes, a razvijanjeideje i prakse kontrole poèljna aktivnost svih institucija civilnogdru{tva.

Me|utim, koncept demokratske civilne kontrole vojske jo{uvek je velika novina za ogroman deo javnosti u Srbiji. Sem retkihspecijalizovanih nevladinih organizacija, promocijom ove idejemalo se ko bavi. Potreba za efikasnom civilnom kontrolom - kaobitnim sadràjem demokratskog dru{tva - jo{ uvek nije postala deo{ire javne svesti, pa ~ak ni ozbiljnih projekata alternativnih

politi~kih subjekata. Jedan od razloga niskog plasmana ovogpitanja na lestvici dru{tvenih prioriteta jeste svojevrstan paradokskoji karakteri{e odnos javnosti prema vojsci: javnost ima vi{epoverenja u vojsku, nego u druge sistemske institucije, dok upravoo njoj, u odnosu na druge, najmanje zna. Sve najva`nije karakte-ristike Vojske Jugoslavije koja ve} nekoliko godina prolazi krozproces transformacije u gra|enju novog identiteta – finansiranjevojske, modernost vojnog naoruànja, materijalni standard vojske,racionalizacija sastava i sredstava, ugled profesije u dru{tvu, njenomesto me|u vojskama Balkana u kontekstu savremenih vojnihstandarda, politi~ki uticaji na vojsku i politi~ka opredeljenja njenihpripadnika – potpuno su van uvida javnosti.

Poverenje javnosti u Vojsku Jugoslavije

Ve} nekoliko godina vojska je u odnosu na poverenje javnostivisoko rangirana me|u dru{tvenim institucijama. Prema rezulta-tima istraìvanja javnog mnenja iz 1997. godine1 gra|ani Srbije suimali najpozitivniji stav o {kolstvu, crkvi, pa o Vojsci Jugoslavije.U jesen 1999, najve}i broj ispitanika je me|u 20 instititucijaizabrao vojsku kao onu u koju ima najvi{e poverenja.2 Visoki kred-ibilitet vojske u javnosti prate dva fenomena: sa jedne strane, uodnosu na druge klju~ne institucije (i sistem u celini) me|ugra|anima je prisutnije nepoverenje nego poverenje, a sa druge, odsvih sistemskih institucija vojska je prema javnosti najzatvorenijai za javni uvid najnepristupa~nija.

Javno-mnenjske sondaè pokazuju da me|u gra|anima Srbijeve} duè vremena dominira negativno mi{ljenje kako o politi~komsistemu u celini, tako i o njegovim centralnim institucijama, paistraìva~i govore o dubokoj krizi legitimiteta sistema. Kriza pove-renja se ne samo produàva, ve} i produbljuje. Prema istraìva-

82

1 Istraìvanje Centra za politikolo{ka istraìvanja i javno mnenje Institutadru{tvenih nauka “Javno mnenje o legitimitetu politi~kog sistema”.

2 Slavujevi}, Zoran (2000), “Razmere nelegitimnosti politi~kog sistema i nje-govih institucija”, Sre}ko Mihailovi} (ur.), Javno mnenje Srbije: izme|urazo~arenja i nade, Septembar 1999, Beograd: Centar za prou~avanje alterna-tiva, UGS “Nezavisnost”, Udruènje za unapre|ivanje empirijskih istraìvanja,str. 142.

njima Instituta dru{tvenih nauka3, ovaj trend je sna`no do{ao doizraàja 1997. godine, kada je javno nepoverenje bilo ve}e od pove-renja u odnosu na sve grupe dru{tvenih institucija – politi~ke insti-tucije, institucije poretka, javne slu`be i institucije civilnogdru{tva.4 Najve}e nepoverenje gra|ani su iskazali premapoliti~kim institucijama (parlament, vlada, predsednik dràve,politi~ke partije). Najmanje nepoverenja bilo je prema instituci-jama civilnog dru{tva (crkva, SANU, privatna preduze}a, privatnimediji, sindikati), ali je generalni odnos za celinu institucija bioambivalentan, a ne pozitivan. Institucije poretka u celini – vojska,policija i sudstvo – bile su na drugom mestu negativnih prioriteta(iza politi~kih institucija), ali se me|u njima Vojska Jugoslavijeizdvajala po dva osnova: ona je, iza {kolstva i crkve, bila tre}a narang listi iskazanog - iako malog - poverenja, a drugo, zbir pozi-tivnih modaliteta poverenja (veliko i srednje) bilo je zastupljenijeod esktremnog modaliteta nepoverenja (nikakvo poverenje). Doksu politi~ke institucije i druge institucije poretka imale izrazitodisfunkcionalno i delegitimizuju}e delovanje, kod vojske to nijebio slu~aj.

U me|uvremenu – nakon NATO agresije na Jugoslaviju –prema istraìvanju Centra za prou~avanje alternativa iz septem-bra 1999, poverenje gra|ana u Vojsku Jugoslavije je poraslo, i to uoba smera: pove}ao se broj gra|ana koji iskazuju poverenje - na65%, a broj onih koji ne veruju u VJ je opao na 14 %.5 Istovremeno,34% ispitanika izabralo je vojsku, biraju}i izme|u 20, kao pojedi-

83

3 Slavujevi}, Zoran i Mihailovi}, Sre}ko (1999), Dva ogleda o legitimitetu: javnomnenje o legitimitetu tre}e Jugoslavije, Beograd: Institut dru{tvenih nauka,Friedrich Ebert Stiftung. U knjizi su sadràni podaci vi{egodi{njih istraìvanjapoverenja gra|ana u pojedina~ne sistemske institucije.

4 Istraìvanjem su obuhva}ene ~etiri grupe institucija, i to: predsednik Srbije iJugoslavije, republi~ki i savezni parlament, republi~ka i savezna vlada ipoliti~ke partije u grupi politi~kih institucija; vojska, policija i sudstvo u grupiinstitucija poretka , {kolstvo, zdravstvo, socijalna politika i dràvni mediji ugrupi institucija javnih slu`bi; i privatna preduze}a, sindikati, crkva, SANU iprivatni mediji u grupi institucija civilnog dru{tva.

5 U odnosu na 1997. godinu, poverenje u vojsku je poraslo sa 43% na 65% (za22%), a nepoverenje je opalo sa 46% na 14 %, tj. za ~itavih 32%. Videtidetaljnije u: Slavujevi}, Zoran (2000), “Razmere nelegitimnosti politi~kog sis-tema i njegovih institucija”, Sre}ko Mihailovi} (ur.), Javno mnenje Srbije:izme|u razo~arenja i nade, Septembar 1999, Beograd: Centar za prou~avanjealternativa, UGS “Nezavisnost”, Udruènje za unapre|ivanje empirijskihistraìvanja.

84

na~nu instituciju u koju ima najvi{e poverenja.6 Interesantno je daje potpuno isti procenat ispitanika izabrao predsednika SRJ kaoinstituciju u koju ima najmanje poverenja, iako je on tada obavljaofunkciju vrhovnog komandanta VJ.

Vojska tradicionalno predstavlja najzna~ajniju integrativnuinstituciju u ve}ini dru{tava. U razvijenim dru{tvima ona uìvave}e poverenje od svih drugih, a u zemljama u tranziciji je na dru-gom mestu, posle crkve. Prema podacima jednog me|unarodnogistraìvanja iz 1996. godine, poverenje u doma}u armiju u nekimzemljama imalo je oko 80% ili ~ak vi{e stanovnika, dok je u nekimaafiramativan stav prema vojsci imala tek ~etvrtina gra|ana.7 Unajve}em broju zemalja, pozitivno mi{ljenje o vojsci preovla|ujekod oko polovine stanovni{tva. U ovu grupu spada i Srbija, madaje od nastanka Vojske Jugoslavije 1992. godine poverenje beleìloznatne oscilacije.

Optere}ena negativnim imidòm ratom razorene JNA, VJ jena po~etku uìvala poverenje 46% stanovni{tva.8 U slede}e dvegodine poverenje je poraslo, prvo na 55%, a zatim na 62%, da bi1996. opalo na 51%, a slede}e godine na 43 % . U tom trenutku, uzê{ku, Srbija je bila jedina zemlja u tranziciji u kojoj se vojsciiskazivalo vi{e nepoverenja, nego poverenja.9 Pozitivan stav jemnogo ra{ireniji posle NATO intervencije. Krajem 1999, samo je

6 Ibidem., str. 141. [kolstvo - kao institucija javne slu`be i crkva kao institucijacivilnog dru{tva - su ostali na vrhu rang liste, pa se uz Vojsku Jugoslavije jedinemogu smatrati legitimnim i integrativnim insititucijama, dok je redosledostalih uglavnom ostao nepromenjen - sa ve}im iskazanim nepoverenjem negopoverenjem, {to zna~i da one i dalje deluju dezintegrativno i disfunkcionalno.Na zajedni~koj listi poverenja parlament Srbije je bio na 11. mestu, vlada na 12-om, dràvni mediji na 13-om, a privatni na 10-om, vladaju}e partije na 14-om,a opozicione na 16-om mestu.

7 Na samom vrhu liste od 40 zemalja po iskazanom poverenju stanovni{tva udoma}u armiju nalazile su se Turska (93%), SAD (86%), Finska, Poljska, iHrvatska (77%). Na za~elju ove liste bile su Slovenija, Gruzija, Latvija,Litvanija i [vajcarska. Detaljnije u: World Values Survey, 1995-1997.

8 Slavujevi}, Zoran i Mihailovi}, Sre}ko (1999), Dva ogleda o legitimitetu: javnomnenje o legitimitetu tre}e Jugoslavije, Beograd: Institut dru{tvenih nauka,Friedrich Ebert Stiftung, str. 55.

9 Te godine, u jednom od retkih istraìvanja javnog mnenja na Kosovu koje jesprovela agencija “Argument”, zabeleèno je da se me|u 800 Albanaca nije na{aonijedan koji bi imao bilo kakav stepen poverenja u Vojsku Jugoslavije. Sa drugestrane, me|u svakih 100 kosovskih Srba, pozitivan stav o vojsci imalo je 77.

5% ispitanika iskazalo da nema „nikakvo poverenje” u VojskuJugoslavije.

Iako javno-mnenjska istraìvanja ne obja{njavaju razlogeodre|enog odnosa javnosti prema vojsci ni uzroke njegovihoscilacija, vidljivo je da se period pove}anog poverenja (1993-94)poklapao sa vojnim uspesima srpskih vojnih i paravojnih snaga uratovima na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine i sa najavlji-vanim procesima depolitizacije Vojske Jugoslavije. Period opadanjapoverenja (1996-1998) koincidirao je sa primenom Dejtonskogsporazuma, suo~avanjem sa posledicama rata, sa usporenim pro-cesom depolitizacije i profesionalizacije vojske i te{kim materi-jalanim poloàjem VJ.

Pokazalo se prilikom isitivanja poverenja u vojsku (u odnosuna pol, starost, mesto stanovanja, obrazovanje, ekonomskipoloàj, nacionalu i versku pripadnost)10 da najva`nija korelacijapostoji izme|u poverenja u vojsku i partijskih preferencija.Pristalice vladaju}ih partija imaju daleko vi{e poverenja od prista-lica opozicije, dok su neopredeljeni i apstinenti podeljeni.11

Afirmativni javni stav prema vojsci jeste poèljan dru{tvenicilj i sa stanovi{ta vojske i sa stanovi{ta javnosti: javno poverenjeu vojsku pove}ava borbenu gotovost vojske, njenu najva`niju kor-porativnu vrednost. Ali po~ivanje ovog odnosa na „pozitivnomneznanju” – na velikoj zatvorenosti Vojske Jugoslavije za javniuvid u njeno kompleksno vojno-politi~ko i socijalano-psiholo{kobi}e, na netransparentnosti odnosa izme|u vojske i drugihdru{tvenih institucija, na nepoznavanju faktora koji realno uti~una borbenu efikasnost vojne sile – ~ini ga visoko problemati~nim.S jedne strane, nepouzdana osnova ovog odnosa ~ini ga podlo`nimoscilacijama ({to je istraìvanjima i zabeleèno), a sa druge, visoki

85

10 Vi{e poverenja u VJ iskazuje seosko stanovni{tvo u odnosu na gradsko, starijeu odnosu na mla|e, ènsko u odnosu na mu{ko, religiozno u odnosu na nere-ligiozno, srpsko u odnosu na ne-srpsko, neobrazovano u odnosu na obrazo-vano. Slavujevi}, Zoran i Mihailovi}, Sre}ko (1999), Dva ogleda o legitimitetu:javno mnenje o legitimitetu tre}e Jugoslavije, Beograd: Institut dru{tvenihnauka, Friedrich Ebert Stiftung, str. 56-58.

11 Istraìvanje iz 1997. godine pokazalo je da su pristalice vladaju}e koalicije SPS-JUL-ND imale poverenje u VJ u 78% slu~ajeva, dok je me|u pristalicamademokratske opozicije u 70% slu~ajeva zabeleèno nepoverenje prema VJ.Me|u pristalicama SRS, 56% je imalo, a 26% nije imalo poverenja u vojsku.Ibidem., str. 58.

kredibilitet vojske u javnosti – posebno s obzirom na najnovijitrend pove}anja poverenja u VJ - potiskuje potrebu javnog uvida uvojnu organizaciju, posebno u proces njene transformacije u pro-fesionalno autonomnu i politi~ki neutralnu instituciju, kao iinteres i javnosti i same Vojske Jugoslavije za demokratsku civilnukontrolu vojske.

Medijski imid` Vojske Jugoslavije

Jedan od izvora ovakvog odnosa javnosti prema vojsci – kojipodsti~e afirmativno mi{ljenje o njoj, a istovremeno ga odràva nageneralnom nepoznavanju vojske kao zasebne institucije - jestedominantni medijski imid` Vojske Jugoslavije.

Kao najva`niji izvor informacija o onome {to nadilazi okvirneposrednog li~nog iskustva, mediji su za veliki deo javnosti glavniizvor saznanja o vojsci. Medijski sadràji, me|utim, nisu ogledalou kome se stvarnost jednostavno odraàva. Oni su proizvod novi-narske intervencije u stvarnost, profesionalni konstrukti kojisadrè jednu od mogu}ih verzija stvarnosti, a koja se publici pred-stavlja kao prirodna, neposredovana i samorazumljiva.

Uvidi o dominantnom medijskom imidù vojske koji se nudepublici vrlo su parcijalni, ali ipak dovoljni da se utvrde osnovnekarakteristike ovog imidà i medijskog diskursa kojim se taj imid`gradi.

Jedan deo medija definitivno je napustio idolatrijski kli{e ovojnoj organizaciji, koji je bio karakteristi~an za jednopartijskodru{tvo i medijski tretman JNA. Otvaranjem novih tema, neza-mislivih u vreme socijalizma, vojska je detronizirana i deta-buizirana. Posebno je u {tampanim medijima uspostavljen vred-nosni i ideolo{ki pluralizam tretmana Vojske Jugoslavije. [tampanimediji nude razli~ite, ~ak kontradiktorne slike vojske. Prema rezul-tatima vojnih istraìvanja medijskog tretmana vojske12 – VojskaJugoslavije je jedina institucija koja se sistematski bavi analizom

86

12 Podaci o vi{egodi{njim istraìvanjima medijskog tretmana vojske kako udoma}im, tako i u stranim {tampanim glasilima izneti su u: Bojovi}, Mi{o(1999), Vojska pred o~ima javnosti, Beograd: Vojska. Analizama su obuhva}enidnevni nedeljni listovi u Srbiji i Crnoj Gori i dve novinske agencije.

medijskog izve{tavanja o vojnoj organizaciji – stari, apologetskiodnos prema vojsci zadràn je samo u pro-dràvnim medijima. Uanalizi 1996. godine zabeleèno je da je gotovo polovina medijskihatributa vezanih za VJ bila negativna, a 1997. za {tampane medijeu celini uo~en je trend smanjenja neutralnih i pove}anja “kriti~kihi tendencioznih“ poruka.13

Prema vojnim analiti~arima, pozitivnu medijsku predstavu ovojsci u 1996. godini ~inili su slede}i sadràji: vojska je racionalnodimenzionirana, depolitizovana je i partijski neutralna,sankcioni{e istupe oficira sa polit~ko-partijskih pozicija, o~uvala jeborbenu gotovost uprkos lo{im uslovima, ima sposobanrukovode}i kadar, odziv regruta i kandidata za vojno {kolovanje jedobar. U celini, ona ima novi identitet u odnosu na svog prethod-nika JNA. U isto vreme, u delu medija plasirana je potpunodruga~ija slika vojske: depolitizacija vojske je samo formalna, uvojnom vrhu postoji konzervativna struja, pojedini vojni rukovo-dioci javno iskazuju politi~ku privrènost reìmu, profesionalnipripadnici Vojske nemaju sluha za demokratiju, vojska jedru{tveno marginalizovana, status i ìvotni standard vojske jenepovoljan, oslabila je moralna snaga i borbeni duh pripadnikaVojske, odziv mladih u vojsku je mali. U celini, VJ nije stekla noviidentitet, ve} je zadràla mnoge negativne karakteristike JNA.14

U medijski nerazvijenoj sredini, kakva je na{a, dominantnumedijsku predstavu o vojsci, me|utim, proizvode elektronskimediji, i to centralni dràvni mediji RTS sistema koji imaju privi-legovani pristup Vojsci Jugoslavije i jo{ uvek su jedini mediji sapotpunim teritorijalnim obuhvatom republike. Dràvni radio,posebno televizija, emituju izrazito fragmentaran, simplifikovan irigidan imid` vojske: on je jednozna~an tj. isklju~ivo vrednosnopozitivan.

87

13 Ibidem., str 237, 240.14 Ibidem., str. 238-239. U ovim analizama se tako|e beleì da je u vreme

gra|anskih i studentskih protesta 1996-1997, kao i perioda predsedni~kih izbo-ra u Crnoj Gori i zao{travanja sukoba izme|u rukovodstava dve republike,izuzetno porastao broj napisa o politizovanoj prirodi vojske i o civilno-vojnimodnosima na temu kooperativnosti vojnih i civilnih organa i podre|enostiVojske civilnom rukovodstvu, a posebno o prognozama mogu}eg uplitanjavojske u ove sukobe. Plasirane su dve suprotne teze: vojska je partijska (u slu`bivladaju}e koalicije) i bi}e upotrebljena za suzbijanje demonstracija i vojska jedosledno partijski neutralna i ne}e se me{ati u me|ustrana~ke konflikte. Ovimpitanjem najmanje su se bavili mediji bliski vlasti.

Slika o Vojsci Jugoslavije koju konstrui{e dràvna televizijaRTS potpuno je stavljena u funkciju mobilisanja poverenjajavnosti u vojsku, kao i u funkciju simboli~kog transfera afirma-tivnog odnosa prema VJ na ceo politi~ki sistem, tj. na dràvnupolitiku. Ovakva funkcionalnost imidà vojske moè se pokazatina primeru dva imidà vojske koje je dràvna televizija proizvodilau dva vrlo razli~ita perioda - tokom 1998. godine, u vremeneposredne borbene angaòvanosti Vojske Jugoslavije na Kosovu iposle njenog povla~enja sa Kosova nakon NATO agresije.

U vreme izuzetne zao{trenosti kosovskog konflikta 1998. iprvog neposrednog borbenog anga`mana VJ, kada je interesjavnosti za aktivnosti vojske bio izrazito veliki, televizijskoizve{tavanje o vojsci bilo je izuzetno retko i {turo, a pri tome naj-manje prisutno u najgledanijem, udarnom informativnom pro-gramu. Strogo selekcionisane informacije najmanje su govorile oonome {to je javnost najvi{e zanimalo, o neposrednim zbivanjimana terenu i njihovim rezultatima. Nakon NATO agresije, kada jeinteres za vojsku znatno smanjen, izve{tavanje je postalo svakod-nevno, obimno i raznovrsno po povodima, koncentrisano upravona najgledaniji segment programa. U prvom periodu, vanrednostsituacije u kojoj se nalazila Vojska Jugoslavije je medijskim sred-stvima prevo|ena u redovnu, nedramati~nu i kontrolisanu, dok jenjen anga`man u sklopu cele krize bio sme{tan u neproblemati~noi nepoliti~ko polje, van polja javne kontroverze. On je definisankao prirodni odgovor na terorizam OVK koji je - potpuno otrgnutod specifi~ne socijalno-politi~ke pozadine koja ga je prouzrokovala– sveden na kriminogeno pona{anje i iracionalno zlo. Ovakav tret-man vojske bio je u funkciji potrebe vlasti da putem kontrole sim-boli~ke produkcije upravlja kosovskim konfliktom i da mobili{ejavnu podr{ku za svoju politiku prema kosovskoj krizi.

Nakon NATO agresije, redovna, mirnodopska situacija se,opet medijskim sredstvima, prevodi u vrlo dramati~nu i izuzetnu- neprestano se podgreva socijalna temperatura i insistira se naugroènosti opstanka dru{tva od strane spoljnog neprijatelja koji“produàva agresiju drugim sredstvima”. Javna pa`nja se sa nega-tivnog bilansa vlasti usmerava na vanrednost situacije kojazahteva zajedni~ko patriotsko odupiranje spoljnim i unutra{njimneprijateljima - jedinstven patriotski front vojske, dràve i narodau ostvarivanju osnovnih prioriteta vladaju}e koalicije - odbrane,

88

obnove i razvoja. Novi tretman vojske je u funkciji potrebe vlastida upravlja izrazito naraslim nezadovoljstvom javnosti i da naraslezahteve za promenama prelije u podr{ku upravlja~koj strukturi injenoj definiciji promene.

U oba perioda formiran je monolitan, u najmanju rukukoherentan, imid` vojske, kondenzovan u svega nekoliko fragme-nata njenog identiteta, koji su predstavljani isklju~ivo pozitivno.Njegov centralni deo je izuzetna borbena efikasnost VojskeJugoslavije, koja prvenstveno po~iva na dva elementa: visokoj pro-fesionalnoj osposobljenosti vojnog kadra, i sa druge strane, naizuzetnoj moralnoj snazi, tj. borbenom duhu koji proìma patrio-tizam.

Osnovna razlika izme|u ova dva imidà je u nagla{avanjuvezanosti Vojske Jugoslavije za vlast i instrumentalizovanju patri-otizma za odbranu reìma. U kontekstu kosovske krize i borbenoganga`mana VJ protiv jasno identifikovanog neprijatelja - OVK,naglasak je bio na profesionalnoj i depolitizovanoj armiji u slu`biinteresa svih gra|ana, koja brani teritorijalni integritet dràve, {toi jeste njena ustavna uloga.

Visoka borbena efikasnost VJ je rezultat profesionalizmavojnog kadra i patriotizma, ali on nije ni na koji na~in politi~ki, niideolo{ki utemeljen. U novom, post-ratnom kontekstu, koji karak-teri{e izuzetna zao{trenost unutra{njeg politi~kog konfliktaizme|u vlasti i opozicije, a smena na vlasti je definisana ne kaoautenti~ni interes doma}e javnosti, ve} kao interes spoljnih (agre-sorskih) sila, naglasak je na patriotskoj politizovanosti armije: onajasno izraàva opredeljenje da brani status quo kako od spoljnogneprijatelja - nosioca imperijalisti~kih tendencija na svetskoj scenii anti-srpskih opredeljenja, tako i od generalizovanog unutra{njegneprijatelja kao „produène ruke spoljnog”. Borbena gotovost VJse nagla{eno portreti{e kao rezultat njenog patriotskog iideolo{kog opredeljenja protiv svetskih porobljiva~a, neohege-monista, neokolonijalista i uop{te „kroja~a novog svetskogporetka”. Politi~ka i ideolo{ka bliskost vojske i vlasti posebno sepotencira integrisanjem vojske u obnovu poru{ene zemlje kaoglavni odgovor vlasti na krizu poverenja u javnosti.

U najnovijem tretmanu vojske u dràvnim elektronskimmedijima odraàva se retrogradni trend – povratak na tretman

89

vojske karakteristi~an za predpluralisti~ki period u kome je umestonormativnog i prakti~nog podre|ivanja vojske civilnim struktu-rama postojalo politi~ko-partijsko povezivanje civilnih i vojnihsegmenata dru{tva, angaòvanih na istom zadatku. Davanjemvelikog publiciteta aktivnostima vojnog vrha u posetamaprivredno-politi~kim aktivima pojedinih op{tina ponovo se pod-sti~e homogenizacija dru{tva oko jedinstvenog partijsko-dràvno-vojno-privrednog bloka koji je ceo upregnut u odbranu, rekon-strukciju i razvoj.

Proizvodnja ovako sintetizovane predstave za javnost po~ivana dva medijska instrumenta: strogoj selekciji tema i izvorainformacija. Oni garantuju publicitet samo jednoj istoj vrstimi{ljenja o vojsci. Tematski raspon medijskog fokusa vrlo je uzak.Sve ono {to karakteri{e novi identitet Vojske Jugoslavije i njendru{tveni poloàj – nivo razvoja, njen poloàj u balkanskom i svet-skom kontekstu, odnos njenih pripadnika prema politi~kim pro-cesima u zemlji – potpuno je van dominantog medijskog okvira. Ozbivanjima vezanim za vojsku koriste se isklju~ivo saop{tenjavojnih oficijelnih izvora koji time imaju privilegiju da sami odrederelevantne doga|aje o kojima }e se oglasiti, da imenuju i defini{uaktere doga|aja, kao i njihovo zna~enje. Usmereno{}u na oficijelneizvore, televizija reprodukuje interpretativne okvire koji oniuspostavljaju i omogu}uje im da “doziraju” javnu predstavu ovojsci. Dràvna televizija nijednom drugom dru{tvenom akteru,osim dràvi i vojsci samoj, ne daje pravo da govori o vojsci, a nji-hovi stavovi nikada se ne dovode u pitanje. Legitimitet da buduizvori informacija o vojsci imaju jo{ samo specijalizovani TV novi-nari, koji dominiraju u posebnim programima. Oni se prema vojsciodnose bez potrebne profesionalne distance – potpuno su identi-fikovani sa vojnim izvorima, kako u izboru povoda za izve{tavanjetako i u preuzimanju njihovih definicija doga|aja.

Ovako zatvoren imid` vojske, posebno sa stanovi{ta borbenegotovosti koja je osnovna vrednost korporativnog imidà vojske,ne ostavlja nikakve mogu}nosti za rekonceptualizaciju poloàjavojske u dru{tvu. On je potpuno neproblemati~an, upravo zato {toje izdvojen iz dru{tvenog konteksta u kome se borbena gotovostostvaruje – materijalnog poloàja vojske, odziva regruta, ugledaprofesije u dru{tvu, razmatranja borbene mo}i u smislu resursakojima vojska raspolaè, itd.

90

Me|utim, najnovija tendencija politizacije vojske, lako}akojom je ona ostvarena i promovisana kao prirodna i neprob-lemati~na i odsustvo dru{tvenog protivljenja o~iglednoj instru-mentalizaciji VJ za potrebe vlasti, upravo pruàju priliku zaotvaranje javne debate o celokupnom segementu civilno-vojnihpitanja i za sna`niju javnu promociju ideje o demokratskoj civilnojkontroli vojske.

Nezavisni mediji kao promotor ideje o civilnoj kontroli vojske

Nezavisni mediji su jedan od najva`nijih resursa koje javnostima radi komunikacije sa sferom dràve i utoliko mediji imajuposebnu ulogu u promociji koncepta demokratske civilne kontrolevojske. U svojoj klasi~noj funkciji “psa-~uvara demokratije” neza-visni mediji su akter koji najefektnije u javnosti moè da kultivi{epotrebu za ovom praksom kao odlikom demokratskog javnogìvota, iako u ovom trenutku uslovi za ostvarivanje ove uloge nisupovoljni.

Vaè}i Zakon o javnom informisanju proklamuje sloboduinformisanja o stvarima od javnog interesa – {to pitanje ure|enjavojske i civilno-vojni odnosi svakako jesu. Me|utim, njegovrestriktivni karakter i politi~ka zloupotreba istovremeno tu slo-bodu znatno ograni~avaju. Sama Vojska Jugoslavije ve} je nekolikoputa iskazala spremnost da se pokretanjem postupaka za ka`nja-vanje medija koji plasiraju poruke o njoj, koje ona ocenjuje kaoneta~ne, za{titi od kontrolne uloge javnosti.

Nakon velikog prodora zabeleènog 1998, kada je VojskaJugoslavije po~ela da organizuje redovne konferencije za {tampu,ali ih ubrzo i ukinula, sa strane VJ nastavljena je praksa izrazitezatvorenosti prema medijima. Vojna organizacija i dalje je vrloosetljiva na tretiranje svojih pitanja van vojnog okvira i sklona jeda kriti~kom odnosu pripi{e lo{e namere. Me|utim, ima znakovada u VJ sazreva shvatanje o potrebi promene postoje}eg modelakomuniciranja sa javno{}u i o potrebi aktivnog kori{}enja moder-nih tehnika public relationsa, koje bi zamenile ideolo{ko-propa-

91

92

gandne kampanje kao osnovni metod stvaranja pozitivnog imidàvojske.15

Nezavisni mediji ni sami nisu dovoljno pripremljeni zaaktivniju ulogu na ovom polju. Novinari u celini ne raspolaù kon-ceptom civilne kontrole vojske – on za njih jo{ uvek nije postaovrednost po sebi. Vrlo retko se teme vezane za vojsku tretiraju sastanovi{ta razvijenosti prakse i mehanizama civilne kontrolevojske. Nije re~ samo o tome da se sam pojam retko upotrebljava– u naslovu ili u tekstu – ve} pre svega da se on vrlo retko koristikao ùrnalisti~ki okvir kroz koji se razmatranim doga|ajima pri-daje zna~enje. U medijima je ustaljena praksa da se ceo komplekscivilno-vojnih odnosa redukuje na jedan aspekat – politizacijuarmije i njeno uklju~ivanje u dru{tvene sukobe, pa se ova temapojavljuje pre svega u periodima zao{travanja unutra{njih sukobai samo u obliku prognoza eventualnog vojnog uklju~ivanja ilineuklju~ivanja u sukob, a sa smirivanjem sukoba brzo nestaje izfokusa. Nema nikakvog razloga da to ne bude tema medijskepa`nje i van ovih kriznih perioda. Redovnim izve{tavanjem onekoj temi, mediji ostvaruju svoju legitimnu funkciju uspostav-ljanja liste priroriteta relevantnih dru{tvenih tema i omogu}ujujavni dijalog o pitanjima od op{teg interesa za zajednicu.

Osim toga, me|u novinarima je vrlo retka specijalizacija zavojna pitanja uop{te, a posebno za oblast civilno-vojnih odnosa.Da bi mogli da edukuju javnost o prednostima civilne kontrolevojske, sami novinari moraju se prethodno specijalisti~ki eduko-vati za ovu temu.

april 2000, Beograd

15 U ove znakove treba ubrojati pojavljivanje knjige Mi{e Bojovi}a: “Vojska predo~ima javnosti”, u izdanju vojnog izdava~a, u kojoj se zagovara upravo ovakvapromena dominantnog modela komuniciranja vojske sa javno{}u.

Literatura:

1. Bojovi}, Mi{o (1999): Vojska pred o~ima javnosti, Beograd:Vojska.

2. Shaw, Martin, Carr-Hill, Roy (1991): Public Opinion, Media andViolence, Hull: University of Hull, Centre for Security Studies.

3. Slavujevi}, Zoran i Mihailovi}, Sre}ko (1999): Dva ogleda olegitimitetu: javno mnenje o legitimitetu tre}e Jugoslavije,Beograd: Institut dru{tvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung.

4. Slavujevi}, Zoran (2000): „Razmere nelegitimnosti politi~kogsistema i njegovih institucija", Sre}ko Mihailovi} (ur.), Javnomnenje Srbije: izme|u razo~arenja i nade, Septembar 1999,Beograd: Centar za prou~avanje alternativa, UGS „Neza-visnost", Udruènje za unapre|ivanje empirijskih istraìvanja.

93

94

Dr Budimir Babovi}

O KONTROLI I NADZORU POLICIJE U JUGOSLAVIJI

U okviru izlaganja o kontroli rada policije i o nadzoru nadnjenim postupanjem prvo }e biti date neke napomene op{teprirode, a zatim }e biti govora o tom problemu u Jugoslaviji. Tajdrugi dio je lak{i dio posla, po{to u Jugoslaviji nema kontrole i nad-zora, pa }e se i izlaganje uglavnom odnositi na normativnarje{enja, tj. na ono {to postoji na papiru, a nema ga u stvarnosti1.

Valja naglasiti da kada se govori o kontroli policije i nadzorunad njenim radom, istim terminima ozna~ava se nekolikorazli~itih mehanizama i postupaka. Kontrola moè biti spoljna,odnosno civilna, i unutra{nja. Spoljna kontrola moè bitipoliti~ka, sudska i najzad gra|anska. Ovoj poslednjoj vrsti vi{eodgovara naziv nadzor.

1. Ako je neki organ nadleàn da razmatra globalna pitanja uvezi sa policijskom institucijom, da utvr|uje njene zadatke,organizaciju, finansiranje, funkcije rukovo|enja, onda tajorgan odista vr{i politi~ku kontrolu rada policije. Ona sesprovodi preko vlade i preko parlamenta, ponegdje (npr. uSrbiji) i preko najvi{eg inokosnog organa. Preko ovakve kon-trole odre|uje se uloga policije koja nije samostalni faktor udru{tvenim procesima, nego odraàva politi~ku volju snagana vlasti2. Politi~kom kontrolom predstavnici odgovaraju}ezajednice vr{e uticaj na policijsku instituciju i obezbje|uje

95

1 Detaljnija uporedna analiza ove problematike u jednom broju zemalja i uJugoslaviji izloèna je kod: Budimir Babovi}, Ljudska prava i policija uJugoslaviji, Beograd, “Prometej”, 1999.

2 V. kod David H. Bayley, Who are we kidding? Or developing democracy throughpolice reform, Workshop on Policing in Emerging Democracies, WashingtonD.C., 14-15 December 1995, http://ww.ncjrs.org

se da ona polaè ra~un za izvr{avanje zadataka i du`nostikoji su utvr|eni nekim zakonskim aktom ili aran`manom.Zato se ~esto i ozna~ava terminom odgovornost (accounta-bility).

2. Sudsku kontrolu vr{e organi tuìla{tva i pravosu|a ondakada neki pripadnik policije u~ini krivi~no djelo. U zemlja-ma tzv. kontinentalnog pravnog sistema (Francuska,Njema~ka) sve do nedavno je smatrano da drugi, kvazi sud-ski organi koji bi se angaòvali u takvim slu~ajevima, nijesuni potrebni. Stvarnost je osporila takva stanovi{ta, pa je,npr. u Francuskoj, uveden “mediator”, u stvari ombudsman.

3. Mehanizam koji treba da omogu}i da gra|ani jednostavnopodnose prijavu na neki postupak pripadnika policije, azatim i nadgledanje postupanja po predstavkama, moè seozna~iti kao gra|anski nadzor. Otuda i termin civilian over-sight koji se susre}e u anglofonskim zemljama. Da to nijebezna~ajno potvr|uje misao Dòna Miltona da se najvi{agranica gra|anske slobode kojoj mudar ~ovjek moè da teì,dostiè onda kada se àlbe slobodno izraàvaju, podrobnorazmatraju i na njih brzo daje odgovor.

4. Postoji i interna kontrola koja se sprovodi u okviru policije.Iskustvo velikog broja zemalja pokazuje da je ona uglavnomneefikasna onda kada se radi o pritu`bama gra|ana na pos-tupak policije ili nekog njenog pripadnika. Ilustracije za ovukonstataciju permanentno se mogu na}i {irom svijeta. Ufrancuskoj Nacionalnoj policiji ovu kontrolu sprovodiposebna Generalna inspekcija koja predstavlja neku vrstupolicije u policiji i nije omiljena me|u drugim pripadnicima.Funkcije ove inspekcije znatno prevazilaze okvire onoga {tose uobi~ajeno ozna~ava kao disciplinska kontrola.

Poznato je da je postojanje i (naro~ito) funkcionisanje institu-cija i mehanizama preko kojih se provjerava po{tovanje isprovo|enje zakona, jedan od bitnih elemenata pravne dràve.

Policija je jedna od institucija organizovane dru{tvene kont-role i odraz je nesumnjive i vjekovne potrebe dru{tva da ìvi umiru. Ali policija sadrì i rizik, jer joj je dat monopol legalneupotrebe sile, raspolaè i zna~ajnim diskrecionim pravima kojatreba da joj omogu}e {to ve}u efikasnost u sprovo|enju zakona i u

96

spre~avanju zlo~ina i otkrivanju izvr{ilaca krivi~nih djela. No onatreba da bude kontrolisana i ome|ena, kako ne bi zloupotreblja-vala monopol i diskreciona prava i kako ne bi kr{ila prava i slobodegra|ana. Pitanje njene kontrole i nadzora staro je gotovo koliko iona sama, a sada se javlja kao imperativ pravne dràve. Na njegani danas nema valjanog odgovora ili ga manje-vi{e zadovo-ljavaju}eg ima tek u neznatnom broju zemalja. Tek u posljednjihtridesetak godina po~inje formulisanje konkretnih odgovora naovaj problem i implementacija odgovaraju}ih re{enja.

Osnovni razlog tom zaostajanju za potrebama dru{tva leì uodbijanju policije da se podvrgne bilo kakvoj kontroli. Kada jepitanje civilnog nadzora postavljeno u SAD, {ef FBI, Huver, rekaoje da bi to “prakti~no paralizovalo policiju”.

Neophodnost uvo|enja nadzora konstatovana je jo{ 1979.godine u rezoluciji UN kojom je usvojen Kodeks pona{anja zaslu`bena lica odgovorna za primjenu zakona. Tu se podvla~i da senadzor rada policije mora obezbijediti “preko istra`ne komisije,posebnog ministarstva, javnog tuìoca, pravosu|a, ombudsmana,komiteta gra|ana, ili kombinacijom nekoliko pomenutih organa,ili preko posebnog tijela za nadzor”. Dvadeset godina kasnije3,Interpol je usvojio “Seulsku deklaraciju” u kojoj se isti~e potrebausvajanja kodeksa policijske etike, naro~ito u kontekstu borbe pro-tiv korupcije.

Uo~ljiva je velika raznolikost oblika organa nadzora.Gotovo sve zemlje u tranziciji ka demokratiji, ustanovile su

mehanizme koji treba da obezbijede odgovornost policije premadru{tvu ili da omogu}e nadzor nad postupanjem po predstavkamagra|ana.

Od po~etka osamdesetih godina znatno je porastao interes zainstituciju ombudsmana koja u [vedskoj postoji od 1809. godine,a sada je uvedena u preko sto zemalja. Ombudsman (“za{titniknaroda”) je institucija na ~ijem ~elu stoji visoki javni funkcionerkoji odgovara parlamentu. On prima àlbe koje gra|ani podnosena rad vladinih agencija, funkcionera i slu`benika, {to podrazumi-jeva i nadle`nost nadzora nad radom policije. Moè da postupa ina sopstvenu inicijativu. Ovla{}en je da sprovodi istragu i da pre-poru~uje mjere.

97

3 [ezdeset osmo zasijedanje Generalne skup{tine Interpola, 1999. u Seulu.

Institucija ombudsmana pokazala se veoma privla~nom,naro~ito za tzv. zemlje tre}eg svijeta i za evropske zemlje u tranzi-ciji. Poljska, zatim jugoslovenski susjedi Ma|arska, Rumunija iBugarska, biv{e jugoslovenske republike Slovenija, Hrvatska,Makedonija i Bosna i Hercegovina, ustanovile su ombudsman ili jetaj proces u toku.

Interesantno je ukazati da je u prolje}e 1991. godine jedanposlanik SPS podnio Narodnoj skup{tini Srbije formalni predlogzakona za ustanovljenje ombudsmana. Srpski ombudsman zvao bise “narodni za{titnik”, birala bi ga Narodna skup{tina, a funkcijabi se sastojala u za{titi sloboda i prava gra|ana i u pruànjupomo}i Skup{tini u ostvarivanju njene kontrolne funkcije. Primaobi gra|ane, njihove predstavke i izjave o povredi prava i sloboda, aimao bi “{iroka pravna ovla{}enja” da u vezi sa tim preduzimamjere. Prema autoru, cilj je bio da se doprinese samozauzdavanjui samoograni~avanju vlasti.

Sli~nu inicijativu podnio je u Saveznoj skup{tini jedancrnogorski poslanik.

Me|utim, reìm je ve} bio odbacio put demokratske rekon-strukcije, pa je i ovaj predlog sahranjen uz obrazloènje da za takone{to nema para. Od tada po~inje nazadovanje policijske slu`benaro~ito u Srbiji, {to se ogleda u striktnoj centralizaciji, milita-rizaciji, nezakonitom postupanju, neefikasnosti, udaljavanju odgra|ana.

U nekim zemljama (Kanada, Engleska i Vels, Irska, Belgija,Australija, itd.) kao organi spoljnog nadzora rada, ili kontrole,javljaju se stalne parlamentarne komisije i komiteti ili, kao u SAD,organi koje formiraju gradske vlasti.

Ta parlamentarna tijela razlikuju se od drugih u dva bitnaaspekta: nijesu formirana od poslanika i njihov mandat nije vezanza mandat organa koji ih imenuje. Time se elimini{e opasnost dase partijski interesi nepotrebno i {tetno prenose u organ koji trebada bude vanstrana~ki. Uzimati poslani~ki mandat i pripadanjenekoj partiji kao prvi i jedini kriterij za ovu funkciju ne samo danije bitno, nego moè biti i pogubno. A time {to im mandat neprestaje sa prestankom organa koji ih imenuje obezbje|uje se kon-tinuitet u njihovom radu.

98

Prava organa nadzora su savjetodavna. Oni razmatraju pred-stavke na postupke pripadnika policije i svoje stavove defini{u uformi zaklju~aka i preporuka za ~ije sprovo|enje mogu da se boreobra}anjem parlamentu ili nekoj drugoj instanci kojoj polaùra~une. Obra}anje javnom mnjenju moè da bude zna~ajno sred-stvo tamo gdje ono vr{i uticaj koji treba da vr{i, {to za sada kod nasnije slu~aj. Ali, nemaju pravo da {efu policije narede mjere. Sporizme|u policije i institucije nadzora rje{avaju i najvi{e sudskeinstance.

Pravni poloàj organa nadzora ilustrova}e sljede}i slu~aj.Organ nadzora policije Njujorka preporu~io je 1995. godine da sepokrene postupak protiv policajaca koji su bili umije{ani u inci-dent u kome je jedno lice izgubilo ìvot. Komesar policije odbacioje preporuku, tvrde}i da su policajci postupili shodnoovla{}enjima. U znak protesta protiv komesarovog stava izvr{nidirektor organa nadzora podnio je ostavku.

Jugoslovenske policije

Policijsku funkciju u Jugoslaviji izvr{avaju tri razli~ite polici-jske slu`be, s tim {to srpska policija ima potpunu kontrolu nadsaveznom i odlu~uje i o pitanjima za koja bi trebalo da budenadle`na federacija. Crnogorska policija je potpuno samostalna;iako se odre|eni kontakti ostvaruju4, moè se re}i da je ta saradnjana znatno nièm nivou od saradnje MUP Crne Gore sa policijamabrojnih zemalja (susjednih, zapadnoevropskih, SAD).

Savezna policija ima nekoliko stotina pripadnika. MUP CrneGore pove}an je na oko 15.000 pripadnika (2000. godine), {to sedovodi u vezu sa opasno{}u od intervencije beogradskog reìmaprotiv nastojanja vlasti u Crnoj Gori da se izdejstvuje ravno-pravnost u federaciji i promjena desetogodi{nje politike koja jezemlju dovela u propast. MUP Srbije imao je 1997. oko 150.000pripadnika. Postoje i dvije republi~ke finansijske policije, kao ivojna policija; u 1999. i po~etkom 2000. godine u Crnoj Gori je

99

4 Prema izjavi S. Simovi}a, zamjenika saveznog ministra unutra{njih poslova,MUP CG upu}uje svoje pripadnike u Brigadu Saveznog MUP. (Politika, 29.decembar 1999).

formirana brojna (oko 2.000 pripadnika) javna5 paravojna,odnosno parapolicijska snaga sastavljena od pristalica politike S.Milo{evi}a. Prema izjavi crnogorskog premijera Vujanovi}a, ovaformacija obu~ava se aktivnostima koje nijesu klasi~na potrebavojne policije6.

SRJ nema zakon o policiji. U Srbiji, Zakon o unutra{njimposlovima donijet je 1991, a u Crnoj Gori 1994.

U Crnoj Gori i na saveznom nivou, ministar policije odgovarapredsjedniku vlade, koji odgovara parlamentu.

U Srbiji ministar je duàn da primjenjuje zakone i drugepropise i op{te akte skup{tine i vlade, ali i op{te akte predsjednikaRepublike, koji je izjedna~en sa parlamentom u pravu da od mini-stra unutra{njih poslova (a ne od vlade) zahtijeva izvje{taj o raduMUP i o stanju bezbjednosti u Republici. Predsjednik Srbijepostavlja u ~in generala i raspore|uje funkcionere na mjesta zakoja je predvi|en jedan od generalskih ~inova, {to prakti~no zna~ina sva rukovode}a mjesta u MUP. Time je ustavno pravo vlade dapostavlja i razre{ava funkcionere u ministarstvima, svedeno namogu}nost da postavlja pomo}nike na~elnika uprava.

Ovakva pozicija predsjednika, nije utvr|ena Ustavom iliZakonom o unutra{njim poslovima, nego Zakonom o ~inovima uMUP Srbije. Ona predstavlja sna`no upori{te autokratskih karak-teristika vladavine titulara te funkcije u vrijeme dono{enja Ustavai policijskih zakona i kasnije.

To je formalno-pravno rje{enje. Fakti~ki, vlast nad saveznomi srpskom policijom i kontrolu policije ne vr{e ni Saveznaskup{tina, ni predsjednik ili Narodna skup{tina Srbije, negogospodin Milo{evi}.

O kontroli policije u Jugoslaviji

Pored kontrole preko vlade i predsjednika Republike, u SRJ i urepublikama postoje parlamentarne komisije i odbori za pitanjasloboda i prava, za predstavke i àlbe, za odbranu i bezbjednost, u

100

5 To, dakle, nije u suprotnosti sa odredbom ~lana 42, stav 2, Ustava SRJ kojizabranjuje osnivanje tajnih organizacija i paravojski.

6 U izjavi za BBC, prema listu Danas, 18-19. marta 2000.

~ijoj se op{toj nadle`nosti nalaze pitanja kontrole. Zakoni i podza-konski akti predvi|aju postojanje disciplinskih organa u MUPSrbije i MUP Crne Gore.

Na nivou federacije, kontrolu policije mogle bi vr{iti dvijestalne komisije Savezne skup{tine: Komisija za predstavke i pred-loge i Komisija za ostvarivanje sloboda, prava i du`nosti ~ovjeka igra|anina.

Prva Komisija „razmatra predstavke, peticije i predlogegra|ana i organizacija, predlaè Vije}u i nadle`nim organimamjere za rje{avanje pitanja sadrànih u njima i o tome obavje{tavapodnosioce ukoliko su to zahtijevali”.

Komisija za ostvarivanje sloboda, prava i du`nosti ~ovjeka igra|anina svakako je ovla{}ena i du`na da djeluje u vezi sa even-tualnim kr{enjem ljudskih prava od strane policije, iako policijakao prekr{ilac ljudskih prava nije eksplicitino pomenuta u njenommandatu. Jer, Komisija ima zadatak:

- da prati ostvarivanje i za{titu sloboda, prava i du`nosti~ovjeka i gra|anina utvr|enih Ustavom SRJ, kao iizvr{avanje obaveza koje je SRJ preuzela potpisivanjem ipotvr|ivanjem me|unarodnih akata o ljudskim pravima islobodama; da daje mi{ljenje i predloge za potpunije i efikas-nije ostvarivanje i za{titu utvr|enih sloboda i pravagra|anina;

- da razmatra predloge i inicijative organizacija i zajednica,udruènja gra|ana i pojedinaca u vezi sa pro{irivanjem, ost-varivanjem i za{titom ljudskih prava;

- da prati aktivnosti Savezne vlade i drugih saveznih organa iorganizacija na me|unarodnom planu u vezi sa ure|ivanjemi za{titom sloboda prava i gra|anina.

Svako vije}e ima svoj Odbor za odbranu i bezbjednost kojitreba da razmatra zakone i druge propise iz ove oblasti, “kao ipitanja u vezi obavljanja kontrole Vije}a nad radom Savezne vladei drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Saveznojskup{tini i druga pitanja iz ovih oblasti”.

Rje{enja su manje-vi{e identi~na u Crnoj Gori i Srbiji. Me|u23 odbora Narodne skup{tine Srbije, postoji i Odbor za bezbjed-

101

nost koji bi trebalo da kontroli{e rad slu`bi bezbjednosti. Ali, kakoon radi?

Predsjednik tog odbora je februara 2000. godine izjavio u TVemisiji da za tri godine mandata nije dobio nikakav izvje{taj odMUP. A kada je poku{ao da sazove sjednicu Odbora u vezi samasakrom na ibarskoj magistrali, MUP ga nije udostojio bilokakvim odgovorom.

U tome se na odre|eni na~in ogleda jedna od razlika izme|usada{njeg stanja i situacije koja je postojala u prethodnojJugoslaviji. Tada je mehanizam spoljne kontrole milicijefunkcionisao kako-tako, sa svim deformitetima koji karakteri{ujednopartijski sistem. Organi unutra{njih poslova morali su barjednom godi{nje (ili kada se to zatraì) da podnose izvje{taj poseb-nim komisijama za kontrolu SDB koje su postojale pri Saveznoj ipri republi~kim i pokrajinskim skup{tinama7.

Sistem unutra{nje kontrole u MUPS solidno je regulisanZakonom o unutra{njim poslovima i Uredbom o disciplinskojodgovornosti u MUP Srbije (1992). Tu je utvr|ena ljestvica disci-plinskih organa i njihove nadle`nosti.

Postoje dvije kategorije povreda du`nosti: lak{e i teè. U teèpovrede spadaju povrede utvr|ene zakonom za zaposlene udràvnim organima, kao i posebne povrede radnih obaveza idu`nosti u MUP. Takvih povreda ima 15, a kao posebno intere-santne mogu se pomenuti sljede}e:

- izdavanje ili izvr{avanje nare|enja kojima se protivpravnougroàva sigurnost ljudi i imovine;

- protivpravno pribavljanje li~ne ili materijalne koristi za sebeili za drugog u vezi sa radom;

- izdavanje nare|enja ~ije bi izvr{avanje predstavljalo krivi~nodjelo;

102

7 To je bilo utvr|eno u ~lanu 17 Zakona o osnovama sistema dràvne bezbjed-nosti (Slu`beni list SFRJ, br. 15/84 i 42/90). Taj Zakon se ne primjenjuje odstvaranja SRJ, tako da pomenuta Komisija za kontrolu SDB nikada nije niformirana u Saveznoj skup{tini poslije nastanka SRJ. Ipak, Ustavni sud je marta 2000. godine na{ao za potrebno da proglasineustavnom odredbu tog Zakona koja se odnosi na prislu{kivanje (~lan 24). Posvemu sude}i, radi se o poku{aju da se “na mala vrata” Zakon oìvi ne bi li seSDB Crne Gore stavila “pod kapu”.

- prikrivanje izvr{ene teè povrede radnih obaveza i du`nostiod strane neposrednog starje{ine.

Me|unarodni instrumenti koji se odnose na ova pitanja8

posebno podsti~u pripadnike policije da se bore za zakonitost uradu. Savjet Evrope u Deklaraciji o policiji (1979) zahtijeva odpolicajaca da se suprotstave svakoj nezakonitoj radnji i pritisku daprekr{e zakon. Ako bi zbog toga bili ka`njeni, imaju pravoobra}anja najvi{im evropskim instancama, kao i pravo na posebnumaterijalnu i moralnu podr{ku.

U pisanju o radu policije posebno bi valjalo insistirati upravona tim odredbama, kako bi njeni pripadnici shvatili da su odgo-vorni i da kad-tad mogu odgovarati za kr{enje zakona i propisaizvr{avanjem nezakonitih nare|enja9.

U Crnoj Gori, sticajem politi~kih procesa i problema uJugoslaviji, uvedeni su sredinom 1997. godine organi kontroleSDB: Savjet za bezbjednost i Odbor za kontrolu rada SDB.

Savjet za bezbjednost trebalo je da ~ine predsjednik Republike,zatim predsjednici Vlade, Skup{tine, Vrhovnog suda i skup{tin-skog Odbora za kontrolu rada Slu`be dràvne bezbjednosti. Imaoje nadle`nost da „globalno” usmjerava rad SDB, a i da se stara oostvarivanju ustavnih sloboda i prava ~ovjeka i gra|anina. No,Savjet je u su{tini imao za cilj da onda{njem predsjednikuRepublike (M. Bulatovi}) obezbijedi ulogu nekakvog “superminis-tra” i „supervizora” tajne policije.

Me|utim, godinu dana kasnije (kada Bulatovi} vi{e nije biopredsjednik Republike) Ustavni sud Crne Gore utvrdio je da Zakono Savjetu za bezbjednost nije u saglasnosti sa Ustavom Crne Gore,po{to su konstituisanjem tog organa i njegovim sastavom„povrije|ena ustavna na~ela o vezanosti vlasti Ustavom izakonom”10.

103

8 Npr. Konvencija protiv torture (~lan 2), Kodeks (UN) pona{anja za slu`benalica zaduèna za primjenu zakona (~lan 8).

9 Da ta napomena nije prazna figura govori ~injenica da je vojni tuìlac u Var{avipo~etkom februara 2000. podigao optu`nici protiv pet biv{ih pripadnika vojnekontraobavje{tajne slu`be zato {to su krajem ~etrdesetih godina mu~ili poljskegenerale i oficire da bi isfabrikovali dokaze o zavjeri.

10 Slu`beni list RCG, br. 22/98.

Istovremeno je u Skup{tini Crne Gore formiran i Odbor zakontrolu rada SDB. Nadleàn je da razmatra pitanja ostvarivanja„sloboda i prava ~ovjeka i gra|anina” u radu SDB. Kada ocijeni daje SDB primjenom metoda i sredstava ugrozila slobode i prava~ovjeka, Odbor moè da od dràvnih organa i slu`bi traì infor-macije i izvje{taje i da zahtijeva „globalne informacije” o finansi-jskim izdacima za SDB. Odbor je sastavljen od poslanika, pa sezbog politi~ke krize koja je nastupila, nikada nije ni sastao.

U vezi sa formiranjem Savjeta i Odbora, pada u o~i da je nji-hova nadle`nost bila ograni~ena na SDB, a da je Slu`ba javnebezbjednosti ostala izvan kontrole. Me|utim, gra|aninu je sve-jedno ko je prekr{io zakon i njegova prava time {to ga je tukao,odveo u pritvor protivno zakonu, itd. - da li je to bio pripadnik SJBili pripadnik SDB. @rtvi je tada jedino va`no da krivica budeutvr|ena funkcionisanjem mehanizma kontrole i da krivac budeka`njen.

Disciplinske mjere za povrede radnih obaveza izri~e ministar.Postupak vodi i mjere predlaè disciplinska komisija koju imenujeministar i koja u svom radu primjenjuje ZKP.

U periodu od novembar 1997. do novembar 1998, Disci-plinska komisija MUPCG donijela je 132 rje{enja protiv 175 pri-padnika MUP. Izrekla je 149 disciplinskih mjera, {to zna~i da jeotprilike svaki petnaesti pripadnik MUP bio predmet neke mjere.Bilo je 45 udaljavanja iz slu`be (prestanak radnog odnosa). Ostalemjere sastojale su se u nov~anim kaznama. Najve}i broj slu~ajevapokrenut je po osnovu nano{enja {tete ugledu slu`be ilinaru{avanja me|uljudskih odnosa u slu`bi, {to se moè dovoditi uvezu i sa politi~kim previranjima koja su se u Crnoj Gori de{avalau tom periodu11.

Ljudska prava policajaca

U ovom kontekstu moè se postaviti pitanje po{tovanja pravapolicajaca uop{te, a posebno u disciplinskom postupku.

104

11 Pore|enja radi, moè se navesti da je FBI u 1996. godini vodio disciplinski pos-tupak u 437 slu~ajeva.

Osvajanje ljudskih prava za pripadnike policije svuda je biodugotrajan proces koji jo{ nije okon~an. [arolikost situacija ilus-truje primjer Kanade: sindikat ne postoji u saveznoj policiji, ali je,na primer, u provinciji Britanska Kolumbija sindikat policajacavrlo uticajan u policiji.

U Jugoslaviji, stanje u pogledu nekih gra|anskih prava polica-jaca je sljede}e:

1) Sa napu{tanjem jednopartijskog sistema, uveden je principdepolitizacije policije (kao i vojske). No, zabrana da se pro-fesionalni pripadnici vojske i policije12 u~lanjuju u politi~kepartije, preto~ena je u ustavnu odredbu samo u Federaciji iu Crnoj Gori, ali ne i u Srbiji.Me|utim, taj princip depolitizacije policijske institucije nepo{tuje se ni tamo gdje je jasno utvr|en Ustavom. Tako daje zamjenik saveznog ministra izjavio (u naprijed pomenu-tom intervjuu) da }e SMUP biti reorganizovan u skladu sastavovima JUL za koje kaè da su „op{teprihva}eni”.Samovoljno stavljati jednu ~itavu policijsku snagu pod zas-tavu jedne partije mogu}e je samo u uslovima odsustvasvake kontrole i zna~i pretvaranti policiju u partijsku poli-ciju.

2) Pravo na sindikalno organizovanje Ustavom je uskra}enosamo pripadnicima savezne policije.

3) Pravo policajaca na {trajk uskra}eno je zaposlenima udràvnim organima i profesionalnim pripadnicima saveznei crnogorske policije, dok u Srbiji ono nije ograni~eno.

4) Sloboda izraàvanja pripadnika policije znatno je ograni-~ena.

Povodom pitanja da li pripadnicima policije treba zabranitiu~lanjivanje u politi~ke partije vo|ena je rasprava na Me|unarod-noj konferenciji o nadzoru rada policije, oktobra 1997. u Beogradu.Vi{e u~esnika, a naro~ito stranih, potpuno osnovano je zamjerilo{to je takav predlog formulisan u nacrtu eti~kog kodeksa koji jetada ponu|en kao osnova za raspravu. Neki su kazali da je to atak

105

12 Interesantno bi bilo utvrditi ko su „profesionalni pripadnici”. Da li generalarmije D. Ojdani} ne spada u tu kategoriju zato {to je postavljen za ministra?U Kanadi, Vrhovni sud je 1997. g. donio odluku da najvi{i funkcioner saveznepolicije (komesar) spada u kategoriju pripadnika te policije.

na gra|anska prava “onih koji su izabrali da budu policajci, a nepoliti~ari ili vodoinstalateri”. U~esnik iz Ma|arske saop{tio je da jesindikat ma|arske policije iznio pred Evropski sud za ljudska pravaodredbu ma|arskog Ustava kojom se pripadnicima policije zabra-njuje u~lanjivanje u politi~ke partije i u~e{}e u politi~kim aktivno-stima.

S tim u vezi moè se re}i da bi onemogu}avanje vladaju}e par-tije da u policijskim prostorijama isti~e svoje plakate i slike svojihlidera, trenutno bilo za demokratiju korisnije od uzaludnogpoku{aja da se to pravo pro{iri i na druge partije.

Ne samo u Jugoslaviji nego i drugdje, depolitizacija policije ikontrola policije su najva`niji parametri za odmjeravanje stepenanjene demokrati~nosti.

Insistiranje na po{tovanju politi~kih i gra|anskih prava pri-padnika policije je principijelno pitanje. Uz to, {to vi{e budusvjesni svojih gra|anskih i politi~kih prava, time }e vi{e pripadnicipolicije bivati senzibilizirani i na po{tovanje ljudskih prava„obi~nih” gra|ana.

U dosada{njim raspravama o nadzoru rada policije uJugoslaviji pojavilo se nekoliko pitanja u kojima se gledanjadonekle razilaze: da li je uop{te umjesno pokretati ova pitanja uperiodu kada se u dubokoj krizi nalaze zakonodavne, izvr{ne ipravosudne institucije, javni moral, i kada ~ak ni veoma sna`nete`nje u dru{tvu ka demokratskim promjenama ne uspijevaju dana|u nekakav artikulisani i djelotvoran politi~ki izraz, kada posto-ji velika opasnost da se jedna uistinu demokratska institucija svedena puku fasadu.

Me|utim, legitimno je i mi{ljenje da ve} samo pokretanjeproblema nadzora rada policije doprinosi demistifikaciji tog rada isenzibiliziranju gra|ana na mogu}nosti da unaprijede za{titu sop-stvenih ustavnih i zakonskih prava.

Tome zna~ajno doprinose mediji, kao i brojna istraìvanja kojaomogu}avaju ve}u transparentnost. Iako nema kontrole i nadzora,informacije o nezakonitom postupanju policije u Jugoslaviji sadase prili~no {iroko prenose upravo zahvaljuju}i tim faktorima. Toipak ide u prilog izvjesnom ograni~avanju protivpravnih postu-panja. I uloga nevladinih organizacija u unapre|ivanju tog procesaje prvorazredna. U odsustvu vidljive podr{ke politi~kih partija, one

106

predstavljaju jedini organizovani oslonac te`njama ka promje-nama u ovom domenu.

I ne samo to. Gradovi i op{tine u kojima se na vlasti nalazedemokratske opozicione snage, mogu da u okviru svojihnadle`nosti ustanove neka tijela koja bi bar evidentirala pro-tivpravna postupanja policije i njenih pripadnika i pritu`begra|ana na takva postupanja. Takvo tijelo ve} postoji, na primer, uNovom Sadu - Savet za javni red, mir i bezbednost ima Radno teloza àlbe i predloge gra|ana koje, zajedno sa Komisijom za pred-stavke i àlbe, prima gra|ane jednom nedeljno. Marta 2000.godine Skup{tina op{tine Sombor razmatrala je mogu}nostustanovljenja nekog sli~nog tijela, a inicijativu u tom pravcuzajedni~ki su formulisali (sredinom aprila 2000) predstavnicibeogradskih organizacija opozicionih stranaka.

Reìm, me|utim, odbija svaku raspravu i u tome se Srbija raz-likuje od svih drugih zemalja. Jer, protivpravna postupanja policijene de{avaju se samo u Srbiji, ona su univerzalna pojava. Ali, onapo pravilu bivaju sankcionisana. U [paniji je ministar unutra{njihposlova osu|en na kaznu zatvora zato {to je poku{ao da borbuprotiv terorizma organizuje protivno zakonu. Pripadniciàndarmerije na Korzici su 1999. godine polili benzinom i zapalilineke nezakonito podignute objekte na obali. îm je to otkriveno,u zatvor je odveden prefekt kao najvi{i predstavnik dràve, azatim i nekoliko najodgovornijih pripadnika àndarmerije i poli-cije.

U pogledu stvarne kontrole i nadzora nad radom policije,Jugoslavija zaostaje za gotovo svim dràvama Evrope. Tome sves-rdno doprinosi vrh policijske hijerarhije, kao i njeni srednji nivoi.Njihova umije{anost u privatni biznis neposredno ili preko svojihnajbliìh, {irom je otvorila vrata korupciji i umanjila spremnostpolicije da zakone sprovodi po{teno i nepristrasno. Pot~injenostsrpske policije jednom ~ovjeku i sprega njenog rukovodstva sanovom klasom na vlasti, najva`niji su ~inilac zloupotrebe policijeu politi~ke svrhe. Zato i nema kontrole, nego policija ~uva reìmod gra|ana, a reìm {titi policiju od zakona.

Na kraju, moè se re}i da su, dobrim dijelom i zbog odsustvacivilne kontrole, policijske snage u Jugoslaviji za sada dosta daleko odonoga {to bi se moglo nazvati “policija za tre}i milenijum”: profe-

107

108

sionalna, depolitizovana, demokratski kontrolisana, rukovo|ena uskladu sa savremnim principima, podvrgnuta civilnom nadzoru,uljudna, gra|anima bliska i od gra|ana po{tovana slu`ba i institucija.

IZBOR IZ LITERATURE(ne obuhvata nacionalne i me|unarodne instrumente iz ove oblasti)

1. Alderson John, Law and disorder, London, Hamish Hamilton,1984

2. Babovi} Budimir, Ljudska prava i policija u Jugoslaviji,Beograd, „Prometej”, 1999.

3. Bassiouni Cherif, Introduction, in The protection of humanrights in the administration of criminal justice; a compendiumof UN norms and standards, by M.Cherif Bassiouni,Transnational Publishers, New York, 1994

4. Bayley David, Who are we kidding? Or developing democracythrough police reform, Workshop on Policing in EmergingDemocracies, Washington, D.C., December 14-15. 1995,http://www.ncjrs.org

5. Bulenda Teodor, Kremplewski Andrzej, Moczydlowski Pawl,Rzeplinski Andrzej, Between militia and reform: the Police inPoland 1989-1997, in Police in transition, ed. HungarianHelsinki Committee, Budapest, 1998, Compact Disc.

6. Burgenthal Thomas, Me|unarodna ljudska prava, Beograd,COLPI i Beogradski centar za ljudska prava, 1997.

7. Casamayor, La police, Paris, Gallimard, 19738. Cranston Maurice, U ~emu se sastoje ljudska prava, in Prava

~oveka: zbornik dokumenata, urednik Vladan Vasilijevi},Beograd, „Prometej”, 1991.

9. Dimitrijevi} Vojin, Paunovi} Milan, Ljudska prava, Beograd,Beogradski centar za ljudska prava, 1997.

10. Falk Richard, Traganje za ljudskim pravima u doba global-izacije, in Pravo ljudskih prava, priredili K. Obradovi}, M.Paunovi}, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 1996.

11. Fyfe James, Training to Reduce Police-Civilian Violence, in AndJustice for All: Understanding and Controlling Police Abuse ofForce, ed. by William Geller and Hans Toch, Washington DC:Police Executive Research Forum, 1995

12. Goldsmith Andrew, Complaints against the police, Oxford,Clarendon Press, 1991

13. Gra|anin u pravnom sistemu Jugoslavije, Beograd, Helsin{kiodbor za ljudska prava u Srbiji, 1999.

14. International Helsinki Federation for Human Rights AnnualReport 1997, Vienna, IHF, 1997

15. International human rights standards for law enforcement. Apocket book on human rights for police, United Nations, NewYork and Geneva, 1996

16. Lex, pi{taljke i laì. Hronologija gra|anskog i studentskogprotesta, Beograd, Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji,1997.

17. Management and accountability of the police in England andWales, in Benke Miklos and others, Developing civilian over-sight of the Hungarian Police: project report and recommenda-tions, European Commission, 1997

18. Management and accountability of the police in Hungary, inBenke Miklos and others, Developing civilian oversight of theHungarian police: project report and recommendations,European Commission, 1997

19. McDonald William, Paromchik Sergei, Transparency and thepolice: external research, policing and democracy, referat naKonferenciji “Transparency and the police: policing en Centraland Eastern Europe”, Slovenija 1966, http://www.ncjrs.org/unojust/index.html

20. Monjardet Dominique, Ce que fait la police–sociologie de laforce publique, Paris, Éditions de la Découverte, 1996

21. National Police Board Annual Report 1993/1994, Stockholm,National Police Board, 1995

109

22. Nikoli}-Ristanovi} Vesna, @rtve kriminaliteta i policija: rezul-tati Me|unarodnog istraìvanja `rtava kriminaliteta uBeogradu, 1997, manuscript.

23. Pihler Stanko, Neke dileme u vezi spoljne kontrole policije,Referat na Me|unarodnoj konferenciji o kontroli rada policije,Beograd, oktobra 1997, u rukopisu.

24. Pink Edit, Civilian Oversight of the Hungarian Police, referatna 14 konferenciji IACOLE, oktobra 1998, u rukopisu.

25. Pod lupom. Kr{enje ljudskih prava na teritoriji biv{e Jugoslavije1991-95, Beograd, Fond za humanitarno pravo, 1997

26. Pod lupom. Policija protiv protesta, Beograd, Fond za humani-tarno pravo, 1997.

27. Police Complaints Authority, The 1995/96. Annual Report,London, HMSO, 1996

28. Popovi} Milena, Junska doga|anja '93, Beograd, Srpska re~,1994.

29. Pravo ljudskih prava, priredili K. Obradovi}, M. Paunovi},Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 1996.

30. Radon~i} [eki, Crna kutija – policijska tortura u Crnoj Gori1992-1996, Podgorica, “Monitor”, 1996.

31. RCMP Public Complaints Commission, Annual Report 1995-1996, Minister of Supply and Services Canada, 1996

32. Reiner Robert, The politics of the police, Brighton, WheatsheafBooks, 1985

33. Republic of Slovenia Human Rights Ombudsman, AnnualReport 1997, Abreviated Version, Ljubljana, Varuh ~lovekovihpravic, 1998

34. Security Intelligence Review Committee Annual Report 1995-1996, Ottawa, Minister of Supply and Services Canada, 1995

35. Silver Alain, The demand for order in civil society, in Six soci-ological essays, ed. by David Bordua, New York, J.Wiley &Sons, 1967

36. (The) Swedish Ombudsmen, Stockholm, Swedish Institute,1995

110

37. Szikinger Istvan, Police and human rights in Hungary (paperprepared for 48th Annual meeting of The American Society ofCriminology, 20-23. 9. 1996), umnoèno.

38. Viley M., Le droit et les droits de l’homme, Paris, P.U.F., 198339. Vu~ini} Neboj{a, Me|unarodno-pravni status i za{tita

osnovnih ljudskih prava i sloboda, Podgorica, Montenegro-public, 1994

40. Williams Antony, The investigation of complaints againstpolice: a comparative study, Leicester, 1996.. (umnoèno)

41. Wright Alan, Civilian Oversight of the Hungarian NationalPolice, referat na 14 konferenciji IACOLE, oktobra 1998, urukopisu.

42. Wright Alan, Slipery slopes? The paramilitary imperative inEuropean policing, in Police in transition, ed. HungarianHelsinki Committee, Budapest, 1998, Compact Disc.

111

112

CENTAR ZA CIVILNO-VOJNE ODNOSE

MEDIJA CENTAR, BEOGRAD

MI[LJENJE UÊSNIKA O KORISNOSTI I USPE[NOSTI SEMINARA

Analiza rezultata primenjenog upitnika

Maj 2000, Beograd

113

114

1. Uvod

Centar za civilno-vojne odnose, nevladina organizacija izBeograda, u saradnji s Medija centrom iz Beograda, organizovao jeseminare o civilno-vojnim odnosima i civilnoj kontroli vojske ipolicije u SRJ namenjene novinarima. Cilj seminara je bio da senovinari upoznaju sa politi~kim zna~ajem civilno-vojnih odnosa,sa mehanizmima i procedurama civilne kontrole vojske i policijerazvijenim u demokratskim dru{tvima i sa visokom korelacijomizme|u demokratije i civilne kontrole oruànih snaga. Na taj na~inse èlelo podsta}i interesovanje novinara za ovo podru~jepoliti~kog ìvota i njihova specijalizacija za pra}enje civilno--vojnih odnosa.

U periodu od 01. februara do 06. aprila 2000. godine odrànoje 12 seminara. Vreme i mesto odràvanja seminara i broj u~esnikana njima vide se iz Tabele 1.

Tabela 1

115

R. br. Vreme MestoBroj

u~esnika1. 01. 02. 2000. Beograd 5

2. 04. 02. 2000. Beograd 14

3. 10. 02. 2000. Novi Sad 4

4. 11. 02. 2000. Subotica 9

5. 15. 02. 2000. Beograd 3

6. 18. 02. 2000. Kikinda 8

7. 06. 03. 2000. Kotor 7

8. 07. 03. 2000. Podgorica 4

Seminar o civilnoj kontroli vojske i policije zavr{en je prematerminima predvi|enim projektom. U svima gradovima u Srbijipredvi|enih projektom odràni su seminari s novinarima,naàlost, uglavnom nezavisnih medija. Pozivi za u~e{}e na semi-naru redovno su bili upu}ivani predstavnicima svih medija,uklju~uju}i i one pod kontrolom vladaju}ih politi~kih partija, ali suse odazivali samo novinari iz nezavisnih medija.

Kao {to se vidi iz Tabele 1, broj u~esnika seminara je varirao,zavisno od li~nih i redakcijskih okolnosti. Naj~e{}i uzroci slabijegodziva novinara bili su: malobrojne redakcije i nemogu}nost celod-nevnog odsustvovanja novinara, bolest pozvanih u~esnika ili~lanova njihovih porodica, epidemija gripa u po~etnom perioduizvo|enja seminara...

Kao jedan od oblika objektivnije kvantitativne valorizacijekorisnosti i uspe{nosti seminara primenjen je kra}i upitnik.Upitnik je primenjivan posle odrànih predavanja i zavr{enihpanel-diskusija, pa se pojavljuje razlika izme|u broja u~esnikaseminara i broja onih koji su odgovorili na upitnik, jer su neki zboghitnih obaveza morali da napuste seminar pre zavr{etka.

Uzorak ispitanika sa~injavalo je 85 novinara. Osnovni para-metri uzorka su bili: pol - mu{kih ispitanika 61,1%, ènskih 38,9%;stru~na sprema - sa visokom {kolom 30,6% ispitanika, sa vi{om{kolom 23,5%, sa srednjom {kolom 45,9%; godine starosti - od 20do 30 godina 48,2% ispitanika, 31-40 godina 35,3% i preko 40 godi-na 16,5% ispitanika. Najbitnija osobenost uzorka je visok procentmladih novinara u odnosu na godine starosti.

116

9. 16. 03. 2000. Kragujevac 13

10. 17. 03. 2000. Ni{ 7

11. 05. 04. 2000. Valjevo 6

12. 06. 04. 2000. â~ak 17

Ukupno 97

2. Rezultati ispitivanja

Upitnik se sastojao od devet pitanja zatvorenog tipa i odjednog otvorenog pitanja. Obrada rezultata svedena je samo naprocente, jer su oni dovoljni za op{tu kvantitativnu valorizacijuispitivanja. Tabele sa rezultatima su dovoljno ilustrativne, tako dasu potrebni samo kratki komentari.

2.1. Prethodno interesovanje za civilnu kontrolu vojske i policije

Uvodnim pitanjem èlelo se saznati da li su se novinari ranijeinteresovali za temu seminara (Tabela 1a).

Tabela 1a

Kao {to Tabela 1a pokazuje, stariji novinari su se ~e{}e zani-mali za civilnu kontrolu vojske od svojih mla|ih kolega.

2.2. Ocena korisnosti seminara

Jedan od ciljeva seminara bio je da se novinarima pruè infor-macije od interesa za njihov rad. Da bi se saznalo njihovo mi{ljenjeo tome postavljeno je slede}e pitanje.

117

Godine starosti

20-30 31-40 vi{e od 40 Ukupno

Da li ste se pre ovogseminara zanimali zapitanja koja se odnose nacivilnu kontrolu vojske? N % N % N % N %

a. Da dosta ~esto 6 14.6 12 40.0 7 50.0 25 29.4b. Samo povremeno 30 73.2 16 53.3 6 42.9 52 61.2c. Ne, ta tema me nije

posebno zanimala5 12.2 2 6.7 1 7.1 8 9.4

d. Bez odgovora

Svega 41 100.0 30 100.0 14 100.0 85 100

118

Tabela 2a

Kao {to se vidi iz Tabele 2a, novinari su veoma povoljno oce-nili korisnost seminara. Niko nije ispoljio ni kolebanje, ni nega-tivno mi{ljenje o seminaru.

Iz Tabele 2b (na narednoj strani) vidi se da su srednjo{kolci, une{to ve}em procentu, dali najpozitivniju ocenu korisnosti semi-nara.

2.3. Ocena organizacije seminara

Istraìva~kim projektom bilo je predvi|eno da Medija centarorganizje seminare, poziva novinare, rezervi{e sale za seminar ire{ava druga organizaciona pitanja. Zbog toga se èlelo saznatimi{ljenje ispitanika o tom aspektu seminara.

Tabela 3Aa

Godine starosti

20-30 31-40 vi{e od40

Ukupno

Sa stanovi{ta va{egprofesionalnog posla kakoocenjujete korisnostdana{njeg seminara?

N % N % N % N %a. Veoma koristan 14 34.2 15 50.0 4 28.6 33 38.8b. Koristan 27 65.8 15 50.0 9 64.3 51 60.0c. Nemam odre|eno mi{ljenjed. Nekoristane. Sasvim nekoristanf. Bez odgovora 1 7.1 1 1.2

Svega 41 100 30 100 14 100 85 100

Godine starosti

20-30 31-40 vi{e od 40 Ukupno

Kako ocenjujete organizaciju iizvo|enje seminara? A. Organizacija

N % N % N % N %a. Veoma dobra 18 43.9 11 36.7 7 50.0 36 42.4b. Dobra 20 48.8 18 60.0 5 35.7 43 50.6

c. Nemam odre|eno mi{ljenje 1 24 1 3.3 1 7.2 3 3.5d. Slaba 2 4.9 2 2.3e. Veoma slabaf. Bez odgovora 1 7.1 1 1.2

Svega 41 100.0 30 100.0 14 100.0 85 100.0

119

Kao {to se iz Tabele 3Aa vidi, ocena organizacije seminara jeveoma dobra. Samo tri ispitanika su odbila da se o tome izjasne, adva su dala nepovoljnu ocenu.

Tabela 3Ba

Kao {to se iz Tabele 3Ba vidi, ocena kvaliteta izvo|enja semi-nara je jo{ povoljnija od ocene njegove organizacije. Svi ispitanicisu ocenili izvo|enje seminara kao “Veoma dobro” ili “Dobro”.Ovde se moè napomenuti, da mladi {kolovani ljudi, a pogotovooni iz medija, ne vole da daju ekstremno pozitivne ocene bez jakograzloga. Ipak, preko polovine njih (56,7%) dalo je najpozitivnijuocenu.

Tabela 3Bb

Iz Tabele 3Bb vidi se da procent ispitanika koji su dali najvi{uocenu kvaliteta izvo|enja seminara raste u odnosu na pove}anjestepena njihovog obrazovanja. To potvr|uje da je data ocena

Godine starosti

20-30 31-40 vi{e od 40 Ukupno

Kako ocenjujete organizaciju iizvo|enje seminara? B. Izvo|enje

N % N % N % N %a. Veoma dobro 24 58.5 16 53.3 8 57.2 48 56.5b. Dobro 17 41.5 14 46.7 5 35.7 36 42.3c. Nemam odre|eno mi{ljenjed. Slaboe. Veoma slabof. Bez odgovora 1 7.1 1 1.2

Svega 41 100.0 30 100.0 14 100.0 85 100.0

Obrazovanje

Srednje vi{e Visoko Ukupno

Kako ocenjujete organizaciju iizvo|enje seminara?

B. Izvo|enje N % N % N % N %a. Veoma dobro 20 51.3 11 55.0 17 65.4 48 56.5b. Dobro 19 48.7 9 45.0 8 30.8 36 42.3c. Nemam odre|eno mi{ljenjed. Slaboe. Veoma slabof. Bez odgovora 1 3.8 1 1.2

Svega 39 100.0 20 100.0 26 100.0 85 100.0

verovatno realna i da kvalitet izvo|enja seminara moè bitipovoljno ocenjen.

2.4. Mi{ljenje ispitanika o mogu}nostima pobolj{anjasadràja i kvaliteta izvo|enja seminara

Razumljivo je {to se èlelo saznati mi{ljenje ispitanika omogu}nostima pobolj{anja sadràja i kvaliteta izvo|enja semi-nara.

Tabela 4a

Kao {to se iz Tabele 4a vidi, jedna tre}ina ispitanika misli da bisadràj i izvo|enje seminara trebalo pobolj{ati.

Pokazalo se da {kolska sprema ispitanika nije imala izrazitijiuticaj niti pravilnu korelaciju u ma kom smeru.

2.5. Kako pobolj{ati seminar

Od ispitanika koji su na prethodno pitanje odgovorili da supobolj{anja mogu}na traèno je da daju konkretnije predloge.

120

Godine starosti

20-30 31-40 vi{e od 40 UkupnoDa li se, po Va{em mi{ljenju,sadràj i izvo|enje seminaramogu pobolj{ati i u komsmislu?

N % N % N % N %

a. Sadràj i izvo|enje seminaramogu se uvek pobolj{avati, alismatram da je sada{nji na~inizvo|enja zadovoljavaju}i

25 61.0 21 70.0 8 57.1 54 63.5

b. Smatram da bi sadràj iizvo|enje seminara trebalopobolj{ati

15 36.6 8 26.7 6 42.9 29 34.1

c. Nemam odre|eno mi{ljenje 1 2.4 1 3.3 2 2.4

d. Bez odgovora

Svega 41 100.0 30 100.0 14 100.0 85 100.0

121

Tabela 5a

Ve}ina ispitanika se opredelila za prva dva predloèna odgo-vora: da seminar treba produìti na dva dana ili da treba ostavitivi{e vremena za panel diskusiju u okviru jednodnevnog seminara.U odgovorima na prethodno pitanje pod d, ispitanici su naj~e{}enavodili: vi{e konkretnih primera, vi{e prakti~nih uputstava novi-narima, pripremiti i neke pisane teze za u~esnike u seminaru,pripremiti spiskove literature za one koji èle da se specijalizuju uovoj oblasti i sl.

Svakako da navedena mi{ljenja treba uzeti u obzir prilikomplaniranja slede}ih seminara za pro{ireni auditorijum.

2.6. Doprinos seminara stru~nom osposobljavanju novinara

Slede}im pitanjem èlelo se saznati mi{ljenje i ocena novinarao doprinosu seminara njihovom osposobljavanju za pra}enjetransformacije vojske i policije i uspostavljanje civilne kontrolenad njima u okviru op{te demokratizacije dru{tva (Tabela 6a).

Novinari su skoro jednodu{no povoljno ocenili doprinos semi-nara svom stru~nom osposobljavanju, s tim {to su mi{ljenja bilapodeljena u pogledu stepena korisnosti. Dve petine ceni da im jeseminar doprineo “u velikoj meri”, a tri petine se opredelilo zaodgovor “u izvesnoj meri”.

Godine starosti

20-30 31-40 vi{e od 40 Ukupno

Ako smatrate da sadràj i izvo|enjeseminara treba pobolj{ati (odgovor pod“b” na prethodno pitanje), molimo danavedete u kom smislu to treba u~initi? N % N % N % N %a. Seminar bi trebalo produìti na dva dana

10 24.4 2 6.7 3 21.4 15 17.65

b. Skratiti izlaganja na 20-30 minuta, a ostaviti vi{e vremena za panel diskusiju u okviru jednodnevnog seminara

7 17.1 8 26.7 6 42.9 21 24.70

c. Seminar skratiti na poludnevnu raspravu, uz uvodna izlaganja od po 15- 20 minuta, a zatim panel diskusiju

3 7.3 1 3.3 4 4.70

d. Ne{to drugo, molimo upi{ite 5 12.2 2 2.7 7 8.24e. Bez odgovora 16 39.0 17 56.6 5 35.7 38 44.71

Svega 41 100.0 30 100.0 14 100.0 85 100.0

122

Tabela 6a

Tabela 6b

Distribucija rezultata u zavisnosti od {kolske spreme ispi-tanika (Tabela 6b) ne pokazuje izrazitiji uticaj ove varijable, ve}samo potvr|uje prethodnu.

2.7. Va`nost teme za demokratsku transformaciju SRJ i Srbije

U svim biv{im socijalisti~kim zemljama malo se znalo o civil-noj kontroli vojske, njenim mehanizmima i procedurama. Zbogtoga je bilo opravdano zapitati novinare da li im je posle seminarajasniji dru{tveni i politi~ki zna~aj civilne kontrole vojske i policije.

Godine starosti

20-30 31-40 vi{e od 40 Ukupno

U celini, molimo da ocenite, da li ovakvavrsta seminara doprinosi osposobljavanjunovinara za pra}enje transformacijevojske i policije i uspostavljanje civilnekontrole nad njima u okviru op{tedemokratizacije dru{tva N % N % N % N %

a. Da, u velikoj meri 12 29.3 15 50.0 7 50.0 34 40.0b. Da, u izvesnoj meri 29 70.7 14 46.7 6 42.9 49 57.7c. Nemam odre|eno mi{ljenjed. Ne ba{ mnogo 1 3.3 1 7.1 2 2.3e. Ne uop{tef. Bez odgovora

Svega 41 100.0 30 100.0 14 100.0 85 100,0

Obrazovanje

Srednje Vi{e Visoko Ukupno

U celini, molimo da ocenite, da liovakva vrsta seminara doprinosiosposobljavanju novinara za pra}enjetransformacije vojske i policije iuspostavljanje civilne kontrole nadnjima u okviru op{te demokratizacijedru{tva

N % N % N % N %

a. Da, u velikoj meri 16 41.0 7 35.0 11 42.3 34 40.0b.Da, u izvesnoj meri 23 59.0 12 60.0 14 53.8 49 57.6c. Ne ba{ mnogo 1 5.0 1 3.9 2 2.4d. Nemam odre|eno mi{ljenjee. Ne uop{tef. Bez odgovora

Svega 39 100.0 20 100.0 26 100.0 85 100,0

Tabela 7a

Odgovori dobijeni na ovo pitanje jasno potvr|uju da vi{e od90% ispitanika smatra da je seminar “znatno” ili “u velikoj meri”doprineo shvatanju va`nosti teme za demokratsku transformacijuSRJ/Srbije (Tabela 7a).

Tabela 7b

Kao {to se moglo i o~ekivati, stepen stru~ne spreme ispoljio jejasan trend uticaja na odgovore ispitanika. Pove}anjem stepena{kolske spreme opada procent ispitanika koji su dali maksimalnupozitivnu ocenu, {to verovatno sledi iz njihovih ne{to o{trijih kri-terijuma ocenjivanja. Naravno, to ne umanjuje pozitivnost oceneseminara.

123

Godine starosti

20-30 31-40 vi{e od 40 Ukupno

Da li Vas je ovaj seminar uverioda su civilno-vojni odnosi icivilna kontrola vojske i policijeva`ne teme za demokratskutransformaciju SRJ i Srbije?

N % N % N % N %

a. Da, u velikoj meri 25 60.9 21 70.0 9 64.3 55 64.7b. Da, u znatnoj meri 12 29.3 8 26.7 3 21.5 23 27.1c. Ne èlim to da ocenjujem 4 9.8 1 7.1 5 5.9d. Ne ba{ mnogoe. Ne, uop{tef. Bez odgovora 1 3.3 1 7.1 2 2.3

Svega 41 100.0 30 100.0 14 100.0 85 100.0

Obrazovanje

Srednje Vi{e Visoko Ukupno

Da li Vas je ovaj seminar uverioda su civilno-vojni odnosi icivilna kontrola vojske i policijeva`ne teme za demokratskutransformaciju SRJ i Srbije?

N % N % N % N %

a. Da, u velikoj meri 28 71.8 12 60.0 15 57.7 55 64.7b. Da, u znatnoj meri 7 17.9 8 40.0 8 30.8 23 27.1c. Ne èlim to da ocenjujem 4 10.3 1 3.8 5 5.9d. Ne, ba{ mnogoe. Ne, uop{tef. Bez odgovora 2 7.7 2 2.3

Svega 39 100.0 20 100.0 26 100.0 85 100.0

2.8. Li~no zadovoljstvo seminarom

Ovim pitanjem èlela se dobiti subjektivna ocena seminarakoja u osnovi projektuje i njegovu objektivnu ocenu.

Tabela 8a

U skladu sa svim dosada{njim ocenama, novinari ispoljavajuizrazito li~no zadovoljstvo zbog u~e{}ea na seminaru. Vi{e od 96%ispitanika je „veoma zadovoljno” ili „zadovoljno” svojim u~e{}emna seminaru o civilno-vojnim odnosima i civilnoj kontroli vojske ipolicije. Njihovoj oceni nije potreban nikakav komentar, jer jedovoljno ilustrativna sama po sebi.

2.9. Ostale sugestije ispitanika u vezi sa seminarom

U~esnicima seminara postavljeno je i jedno pitanje otvorenogtipa (bez predloènih odgovora) s molbom da daju sopstvene pred-loge o mogu}nostima pobolj{anja seminara. Na pitanje je odgovo-rio 31 ispitanik. Naj~e{}e sugestije bile su: vi{e primera izme|unarodne i doma}e prakse, va`na tema - malo je jedan dan, naseminar pozvati predstavnike Vojske Jugoslavije i MUP, seminar bimogao biti i duì, pro{iriti seminar u javnu tribinu, seminarpro{iriti i na druge socijalne grupe i struke, seminar produìti nanekoliko dana i dopuniti video i tonskim materijalima. Sugestijeu~esnika seminara zasluùju pa`nju, osobito predlozi da se orga-nizuje seminar u trajanju vi{e od jednog dana i da se pro{iri audi-

124

Godine starosti

20-30 31-40 vi{e od 40 UkupnoDa li ste Vi li~no zadovoljniu~e{}em na ovom seminaru?

N % N % N % N %a.Veoma zadovoljan 10 24.4 6 20.0

321.4

1922.4

b. Zadovoljan 30 73.2 22 73.3 11 78.6 63 74.1c. Ne èlim da se izjasnimd. Nezadovoljane.Veoma nezadovoljanf. Bez odgovora 1 2.4 2 6.7 3 3.5

Svega 41 100.0 30 100.0 14 100.0 85 100.0

torij. U tom smislu su usmerena i nastojanja Centra da se seminaru trajanju od nekoliko dana organizuje za: novinare, aktivistedemokratskih politi~kih partija, aktiviste nevladinih organizacija,studente zavr{nih godine fakulteta i postdiplomskih studijadru{tvenih nauka.

3. Zavr{ne napomene

Na osnovu prikazanih rezultata ispitivanja mi{ljenja u~esnikaseminara, moè se zaklju~iti da su oni zadovoljni njegovom kon-cepcijom, sadràjem, organizacijom i na~inom realizacije. U~esnicisu ispoljili znatno interesovanje za temu seminara na paneldiskusijama, postavljaju}i brojna pitanja i iznose}i svoja mi{ljenjai utiske. Pitanja su se vi{e odnosila na sada{nje stanje civilno--vojnih odnosa i civilne kontrole vojske i policije, nego na teorijskeaspekte ovog problema. To mogu ilustrovati neka od slede}ihpitanja koja su postavili u~esnici seminara:

„Da li zaostajanje u tempu modernizacije Vojske Jugoslavijenepovoljno uti~e na njen moral?”, „Kakva je stru~naosposobljenost stare{inskog kadra sada{nje vojske?”, „Kakospre~iti me{anje vojske i policije u politi~ki ìvot?”, “Kako oprav-dati prisustvo aktivnih generala na javnim skupovima politi~kihpartija?”, „Kako povratiti poverenje gra|ana u slu`bu dràvnebezbednosti i policiju?”, „Ko rukovodi svim obave{tajnimslu`bama u SRJ?”, “Da li }e se vojska ume{ati u politi~ka zbivanjau Crnoj Gori?”, “Kako ‘demontirati’ sada{nju politizovanu vojskui policiju posle demokratskih promena?”, “Kakve stru~njake life-ruju vojne {kole?”, “Koliko ima smisla govoriti o civilnoj kontrolivojske kad je ministar odbrane general?”, “Kako novinar daizve{tava sa vojnih konferencija za {tampu na kojima se ni{ta nekaè?”. Iz navedenih pitanja vidi se da su novinari sa interesova-njem pratili seminar i da su pokazali èlju da njegovu temu pro{irei dobiju {to vi{e informacija i saveta za svoj svakodnevni rad. Jedanod u~esnika seminara u Kotoru, napisao je da je seminar “dobaruvod za vreme koje }e do}i posle demokratskih promena u zemlji”.

U celini, kvantitativni rezultati ispitivanja u~esnika seminara,njihova pitanja na panel diskusijama i sugestije date na otvorenapitanja u upitniku pokazuju da je seminar izazvao interesovanje

125

me|u novinarima i da su ga oni ocenili kao zna~ajan doprinos sop-stvenom stru~nom osposobljavanju za pra}enje civilno-vojnihodnosa u SRJ. Seminar je, dakle, u osnovi uspe{no ostvario ciljevei zadatke postavljene istraìva~kim projektom.

Prilog 1: Spisak odgovora na otvoreno pitanje

14. maj 2000.Beograd Milorad Timoti}

126

PRILOG 1: SPISAK ODGOVORA NA OTVORENO 10. PITANJE

10. Ukoliko ose}ate potrebu da iznesete svoje mi{ljenje o jo{nekim aspektima ovog seminara, molimo da to u~initena pruènom prostoru:

Upitnik broj

6. Posle svakog uvodnog izlaganja trebalo bi diskutovati otemi obra|enoj u izlaganju. To bi pruìlo ravnopravne{anse svim u~esnicima da do|u do re~i i pove}alo brojtema o kojima se raspravlja.

7. Trebalo bi iznositi vi{e primera iz me|unarodne, ali idoma}e prakse. Ako je mogu}e trebalo bi prikazivati ivideo materijale.

8. Nastaviti seminare, uz u~e{}e novinara specijalista i ana-lize dobrih novinskih napisa.

11. Va`na tema. Malo je jedan dan. Dati polaznicima tekstoveuvodnih izlaganja.

12. Predava~i su veoma ozbiljni stru~njaci - hvala. Moglo bikroz dva - tri meseca da se ponovi, ali da i novinari iznesuneke zanimljive teze i iskustva.

13. Mi{ljenja sam da bi u nekom od narednih seminara trebalosuziti spektar tema na jednu ili dve da se diskusija ne birasplinjavala u raznim pravcima.

18. Poku{ajte da do|ete do podataka koji nisu “javni” i ne libi-te se da ih iznesete u “off”.

19. Seminar je bio koristan, jer smo povrh korisnih informacijadobili i neki podsticaj da se vi{e i kvalifikovano bavimoovom temom.

20. Mo`da bi bilo interesantno pozvati predstavnike VJ iMUP.

127

21. Bez obzira na sve ostale odgovore, mislim da bi seminarmogao biti i duì. S druge strane, verujem da bi korisnobilo u~e{}e predstavnika vojske i policije.

23. Smatram da bi bilo jako korisno ako bi novinari bilipodràni da dobijaju pomo} Centra u savetima, ako jemogu}e radnim grupama Internetom.

25. Mo`da sadràj seminara obogatiti primerima iz iskustvazemalja gde ta vrsta kontrole dobro funkcioni{e.

27. Dobro bi bilo da dovedete nekog aktuelnog u VJ i policijida poku{a da objasni {ta im se to dogodilo.

29. Seminar je koristan i novinarima koji nisu direktnoupu}eni na probleme vojske i policije.

32. Sve je ovo lepo, ali u demokratiji (Srbiji bez Milo{evi}a).33. Ne jedan seminar, ve} kontinuirana edukacija. Razni oblici

pro{irivanja i usvajanja sadràja iz ove oblasti: publikacije,komparativne analize ...

35. Organizovati seminar za ve}i broj u~esnika.36. Seminar je svakako koristan i potreban na svim prostorima

ove zemlje. Po mom mi{ljenju, da bi seminar imao jo{ ve}iuspjeh i popularnost, potrebno ga je pro{iriti u javnu tribi-nu, na kojoj bi ljudi mogli da se upoznaju sa su{tinomproblema u odnosima civilne kontrole vojske i policije.Smatram da je i ovaj seminar jedan od vidova bavljenjacivilnom kontrolom vojske i policije.

41. Seminar bi trebalo pro{iriti na ve}u grupu zainteresovanihnovinara, ukoliko su samo novinari ciljna grupa. Insistiratina diskusijama i skratiti izlaganja, navoditi {to vi{e kon-retne primjere iz prakse. Izlaga~i treba {to bolje da seupoznaju sa civilnom kontrolom vojske i policije u CrnojGori, o njihovom uticaju na javnost i stvaranje mi{ljenjakod pojedinaca.

43. Otvaranje ove teme sa predstavnicima medija od zna~ajaje i od pomo}i za novinare koji se bave vojskom i policijomi trude se da, ograni~eni razli~itim mehanizmima izabranama, izvje{tavaju o njihovom radu i funkcioni-sanju. Bilo bi dobro seminar ograni~iti na jedan aspekt i

128

organizovati niz sesija, tako da bi sve teme mogle bitidetaljnije obra|ene i komentarisane.

44. Za~u|uju}e mala posjeta od strane novinara, {to upu}ujena neodgovornost od strane redakcija, budu}i da imamoveoma malo prilike da o vojsci (i policiji) saznamo ne{to{to je van njihovih zvani~nih “ispeglanih” saop{tenja.

46. Mo`da seminar treba priu{titi i nekim drugim grupama istrukama, ne samo novinarima. Uklju~iti ovu temu u “{irifront”.

51. Mo`da bi trebalo dovesti i nekoga od novinara ko nije“stru~njak” za ove teme, ali je dobro tematski ispekaozanat.

52. Vi{e o pravima novinara prilikom intervencije policije uraznim situacijama!

54. Bilo bi dobro da ovakvim seminarima prisustvuje i neko odsada{njih funkcionera vojske i policije. Tako bi im lak{epredo~ili probleme sa kojima se svakodnevno susre}emo ikao gra|ani, i kao novinari. Prisustvo “druge strane” bi bilodragoceno.

65. Tema neobi~no zanimljiva, ali na na{im prostorimaverovatno sporo ostvariva.

69. Seminar treba produìti na nekoliko dana.71. Vi{e konkretnih i uporednih podataka (primera); na odmet

nije ni ukazivanje na pisane primere, literaturu. Dobri bibili i intervjui izvo|a~a seminara.

72. Seminar treba produìti na nekoliko dana i eventualnodopuniti video i tonskim materijalima.

79. Stanje je takvo kakvo jeste. Me|utim, mislim da bi, osimsistematski izloènog problema civilno-vojnih i civilno--policijskih odnosa, trebalo dati i smernice za delovanjelokalnih novinara u konkretnim situacijama.

82. Mo`da bi trebalo prezentovati vi{e prakti~nih primerakako i koji mediji tretiraju vojna i policijska pitanja kodnas, a kako u drugim zemljama.

129

Biografije autora tekstova u ovoj zbirci:

Dr Miroslav Hadì},

pukovnik u rezervi, vi{i nau~ni saradnik Instituta dru{tvenihnauka u Beogradu. Diplomirao i doktorirao na Fakultetu politi~kihnauka u Beogradu. Do prelaska u rezervu, na svoj zahtev, 1994.godine obavljao razli~ite du`nosti u JNA i VJ. Bio je istraìva~ uCentru za andrago{ko-psiholo{ka i sociolo{ka istraìvanja u JNA.Dve decenije bio profesor Visoke vojno-politi~ke {kole JNA iUniverziteta Vojske Jugoslavije. Bavi se nau~noistraìva~kim ra-dom u oblastima politi~ke sociologije, vojne sociologije, me|una-rodnih vojno-politi~kih odnosa i bezbednosti jugoisto~ne Evrope.Objavio ve}i broj ~lanaka i rasprava u vojnim i civilnim, doma}imi inostranim, ~asopisima. Vi{e studija o ratnoj ulozi JNA mu jeobjavljeno u doma}im i stranim zbornicima radova. Posebno sebavi izu~avanjem uloge vojne sile u raspadu SFRJ. Poslednjih godi-na istraùje civilno-vojne odnose i tokove uspostavljanjademokratske civilne kontrole oruànih snaga u zemljama u tranzi-ciji.

Jedan od osniva~a, a trenutno predsednik, nevladine organi-zacije Centra za civilno-vojne odnose.

Jovanka Mati}je magistar komunikologije i istraìva~ u Institutu dru{tvenih

nauka u Beogradu. Bavi se medijskim istraìvanjima, me|u kojimasu najva`nija istraìvanja medijskog sistema, uloge medija u pro-cesu demokratizacije u Srbiji, medijskog tretmana politi~kihaktera i uloge medija u konfliktima. Koautor je knjige„Ekranizacija izbora" o odlikama medijske prezentacija izbornekampanje u Srbiji i autor velikog broja analiti~kih tekstova zasno-vanih na istraìva~kim rezultatima.

130

Dr Budimir Babovi},

istraìva~ civilno-policijskih odnosa u savremenim dru{tvima.Bio ~lan izvr{nog komiteta Interpola, potpredsednik Interpola zaEvropu i {ef centralnog jugoslovenskog biroa Interpola. Jedan je odretkih analiti~ara dru{tvenog poloàja i uloge policije u SRJ.Objavio je, pored ostalog, i slede}e knjige: "Interpol - mit i stvar-nost" , "Iz dosijea Interpola", Beograd 1991, "Policija u svjetskomporetku", Beograd, 1997, "Ljudska prava i policija u SRJ", Beograd,1999. godine. Uz to objavio je brojne ~lanke i studije u doma}im iinostranim ~asopisima. Poslednjih godina angaòvan je ume|unarodnim nau~nim ustanovama za izu~avanje poloàja idru{tvene uloge policije. Aktivno se bavi i problemima civilnedemokratske kontrole policije u SRJ.

Jedan od osniva~a Centra za civilno-vojne odnose.

Mr Milorad Timoti},

pukovnik u penziji i generalni sekretar Centra za civilno-vojneodnose. Zavr{io visoke vojne i politi~ke {kole u SFRJ, kao iKraljevski koled` za odbrambene studije u Londonu. Za vremeslu`bovanja u JNA, pored ostalog, bavio se nau~no-istraìva~kimradom u oblasti vojne sociologije (me|uljudski i me|unacionalniodnosi i javno mnenje u JNA). Rukovodio ve}im brojemistraìvanja iz tih oblasti i o rezultatima istraìvanja napisao ve}ibroj studija za internu upotrebu i ~lanaka u vojnim ~asopisima.Poslednjih godina bavi se izu~avanjem civilne demokratske kont-role vojske u savremenim parlamentarnim demokratijama i udru{tvima u postsocijalisti~koj tranziciji.

131

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

355.1.078.3(082)

CIVILNA kontrola vojske i policije / urednik MiroslavHadì}. � Beograd : Medija centar : Centar za civilno�vojneodnose, 2000 (Beograd : Standard 2). � 132 str. ; 23 cm. �(Biblioteka �Press dokumenti� ; 10)

Tira� 500. � Biografije autora tekstova: str. 130-131. �Napomene uz tekst. � Bibliografija uz svaki rad.

ISBN 86-82827-16-6

351.74.078.3 (082)a) Vojska � Civilna kontrola � Zbornici b) Policija �Civilna kontrola � ZborniciID=86548492

Documents

CIVILNA KONTROLA VOJSKE I POLICIJE · Ameri~ki Ustav (1787) dosta detaljno reguli{e finansiranje vojske (~lan I, sekcija 8)5i komandovanje njom (~lan II, sekcija 2)6. Amandmanima