Copyright © 2016, Vuk DraškovićCopyright © ovog izdanja 2016, LAGUNA

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projektaodgovornog korišćenja šumskih resursa širom sveta.

© 1996 Forest Stewardship Council A.C.NC-COC-016937, NC-CW-016937, FSC-C007782

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomažete razvoj projektaodgovornog korišćenja šumskih resursa širom sveta.

© 1996 Forest Stewardship Council A.C.NC-COC-016937, NC-CW-016937, FSC-C007782

Sadržaj

Čitaocu 11

SRBIJA POD MILOŠEVIĆEMLeopardova koža 15Seča ruku muslimanima 30Šta će biti ako Milošević pobedi 34Noć iz Gorskog vijenca 37Šta hoće generali 429 mart 1991 49Osvajanje slobode 52Kako je nastao poklič: svi, svi, svi 54Prvi štab SPO-a 57Požarevački čamac 64Danak u krvi 73Haški dokument 75Poskidati kape i ćutati 77

Vuk Drašković8

Srbija nije njegova kćerka 80Naši dani teku unazad 86Izdržaću 89Na izvor, po vodu 95Glavni krivci hrvatske Oluje 102Rat i mir 105Ujedinitelj sveta 109Pismo Slobodanu Miloševiću 113Dahije moraju da odu 119Šta je ovo, sanjam li 122

SRBIJA POSLE MILOŠEVIĆANjega nema, a on svuda 127Izbacivanje iz prošlosti 130Koalicija nacionalnog sloma 132Legija kao Robespjer 134Sve je isto, samo njega nema 138Zločin i kazna 140Opet protestni mitinzi 143Ubistvo Zorana Đinđića 146Njihov šesti oktobar 149Svi da povuku tužbe 153U Brisel preko Vašingtona 155O ljubavi i mržnji 157Ne, ne, ne 159Buniću se i galamiti do neba 161

Isečci vremena 9

Otrovni koktel 167Tunel bez fenjera 169Recimo istinu o Kosovu 172Dva gavrana 175Srbi vole peglu 180Neistinite „istine“ 188Katinska šuma Srbije 191Vrhovna tajna 194Poraz kao venac pobede 197Ničiji talac 200Gde smo i šta moramo 202Zatvaranje zatvorenih dosijea 205Skadar na Bojani 209Srbijo, zdravo! 212Sudijina sestra 2151244 218Bal i kan 222Zašto hoću latinicu 226Sanjam, ali kralja Petra nema 230Stranka nad strankama 234Sa ostrva Vida vidimo sve 239Pavle je bio Savle 241Ne znaju šta sve ne znaju 244Briselski put Srbije 248Pravilo broj deset 250Srpski časnici Oluje 254

Vuk Drašković10

Čekajući Godoa 259Optužujem 264Levijatan Srbije 269Rusija 272Istočno od Zapada 276Virtuelne pobede Srbije 279Šta će biti u prošlosti? 283Šta posle Bregzita 285

Post Scriptum 289

O autoru 293

ČITAOCU

Između korica ove knjige samo su neki od mojih tekstova, govora ili intervjua, od jeseni 1989. pa do proleća 2016. godine. To je period duži od četvrtine veka, dobra trećina ljudskog života.

U knjizi su kamenčići, isečci onog što sam govorio i pisao, a čije bi celovito objavljivanje zahtevalo čitave tomo-ve. Najsažetije moguće, nastojao sam da čitaoca, pa i sebe samoga, podsetim na ono što je suština i neprekinuta nit mog političkog, a i književnog rada u tom dugačkom raz-doblju na tragičnom razmeđu dva stoleća.

Pre ulaska u političku arenu i pre uspostavljanja više-stranačja u Srbiji i Jugoslaviji, u intervjuu zagrebačkom magazinu Start, zastrepeo sam od dolazećeg zlog vremena u kome će nestati jedne velike države i njene šarene, etničke i verske „kože leoparda“. Od tada, pa u svim narednim godinama, snagu sam trošio u suprotstavljanju obmana-ma, smrti i mržnji, osuđivan i na smrt od državnog poretka u Srbiji Slobodana Miloševića.

Vuk Drašković12

I za života Jugoslavije, i dok su buktali strašni ratovi u kojima su ubijani i ta država i ljudi u njoj, i kad je stigao krvlju natopljeni mir, uz brdo nade u pobedu razuma, gurao sam istu priču, isti program, kao jedini strateški put koji ne vodi u raj, ali nas izvodi iz pakla. Srbija u EU, Srbija u NATO alijansi, Srbija na Zapadu, Srbija oslonjena na svoje državne temelje pre pobede komunističke revolu-cije! Četvrt veka ovo sam govorio i ovo pisao. Ostvarenju ovog cilja podređivao sam sve. Za političke saveznike svoje stranke birao sam stranke koje su najavljivale i objavljivale da kreću u tom smeru, i napuštao ta savezništva kada bi se oni, a ne SPO i ja, vraćali programu očuvanja poretka propadanja Srbije.

Tekstovi u ovoj knjizi svedoče o tome. Svedoče, naža-lost, i da je borba za demokratski, ekonomski, duhovni i moralni preporod Srbije nalik onom sizifovskom guranju kamena uz brdo.

Ova knjiga štampa se 2016, a kao da je 1990. Sve što čita mo u većini novina, sve što slušamo na televizijama, na pres-konferencijama, na mitinzima, čitali smo i slušali i gledali pre dvadeset šest godina. Današnji mladi ljudi u Srbiji to ne pamte, niti pamte nesreću koja je usledila i njene ondašnje korifeje. Nikada žigosani za svoja zla, nikada kažnjeni, nikada razvlašćeni, oni se danas uzdaju u zaborav zla, pa mladićima i devojkama u Srbiji utiskuju u mozgove svoje toteme užasa.

Tekstovi u ovoj knjizi svedoče i o tome. Oni su i odbrana od zaborava, možda i uzaludna, i od lažne istorije, koja se uveliko piše, a i od falsifikovanja ili prećutkivanja svega što sam govorio, pisao i radio.

AUTOR

SRBIJA POD MILOŠEVIĆEM(od 1989 do 5 oktobra 2000)

LE O PAR DO VA KO ŽA(Iz intervjua za gre bač kom ma ga zi nu Start,

16. sep tem bar 1989)

Slo gan da je „Jo sip Broz naj ve ći go ro stas i ge ni je ko ga su ima li ju go slo ven ski na ro di u či ta voj svojoj istoriji“, ja sam, kao de te ro đe no po sle ra ta, a uz to još i vas pi ta va no u partizan skoj po ro di ci, ponavljao i u to, zbi lja, ve ro vao Pr ve kli ce sum nje ni kle su na studija ma u Be o gra du i njih sam se, u pr vi mah, bio prepla šio, ali pro bu di le su ih ba ti-ne ko je sam do bio u stu dent skim de mon stra ci ja ma 1968 go di ne No, čim su se sti ša li ubo ji i čim je Vo đa u svom go vo ru 9 ju na podržao stu den te, mo ju svest po no vo će za ro bi ti idolopoklon stvo i mi sa o na ja lo vost (…)

Sma tram da ne bi bi lo ni Hi tle ro vog, ni Sta lji no vog, ni Brozo vog, ni Ho dži nog, ni Mao Ce Tun go vog kul-ta, da milio ni, sto ti ne mi li o na lju di, ni su bi li pret hod no obespameće ni Ja sam bio od li čan stu dent, dru žio sam se već uve li ko sa So kra tom, Ni če om, Se ne kom, Dostojev-skim, Berđa je vim, ali mo ja uško plje na pa met ni je, na pro-sto, bi la ka dra da i jed nu od sve tih na red bi o ge ni jal no sti i nepogrešivo sti Vo đe pod vrg ne ma kar i ovla šnoj pro ve ri

Vuk Drašković16

To je ne ve ro vat no, ali to se, eto, meni de si lo Aka de mik Goj ko Ni ko liš, le kar po užoj stru ci i vr stan in te lek tu a lac, ka že u jed nom in ter vjuu da je, po sle ra ta, iako le kar, hva-tao se be u mi sli ma da Staljin, mo žda, i ne mo ra ni ka da da umre (…)

* * *

Mi slim da je Bog bio ve o ma ras po lo žen i pe snič ki nadah-nut kad je stva rao ovu ze mlju Pro pu to vao sam gotovo ceo svet i či ni mi se da nig de ne ma ta kvog relativno ma log parče ta ze mlje ko je ima sve naj bo lje i naj lep še Naj lep še more, naj lep še ža lo ve i ostr va, najlep šu rav ni cu, naj lep še plani ne i ka njo ne, i na tom naj lep šem par če tu sve ta, vero-vatno, ni je slu čaj no šav sve ta Sve što raz dva ja svet na šlo se ov de spo je no: pra vo sla vlje, ri mo ka to li ci zam, islam, jevrejstvo – sve če ti ri mo no te i stič ke re li gi je kon cen tri sa-le su se upra vo na ovom pod ruč ju Kao da je Bog že leo da baš ovde te če ti ri re li gi je sve ta do ve de u har mo ni ju Naža lost, usta ški ge no cid i pre du go raz do blje ti to i zma tragično su pomu ti li takve na me re Strah me je da smo nepomir lji vo zava đe ni

* * *

Ako bi smo objek tiv no ana li zi ra li či ta vo raz do blje ti to i-zma, osta lo bi ve o ma ma lo ono ga što ne zaslužuje ra di-kal nu kri ti ku

Broz slo vi kao tvo rac Ju go sla vi je, tvo rac-rodonačelnik bratstva i je din stva, vo đa so ci ja li stič ke re vo lu ci je, pr vi pobunje nik pro tiv Sta lji na, osni vač i li der po kre ta

Isečci vremena 17

nesvrstanih pro gla še no ga za sa vest čovečan stva… Ima on, mo žda, još si ja set za slu ga, ali ovo su one te melj ne, one nebeske, u ko je se sum nja ti ne sme Među tim, ako nepristrasno, ohla đe no, bez ika kvih ideolo ških ro vo va, predra su da i pre du be đe nja, sve to ana li zi ra mo, do ći će mo do drukčijeg za ključ ka

Pr vo, ni je tač no da je Jo sip Broz stvo rio Ju go sla vi ju Jugoslavi ja je stvo re na 1918, a ne ni 1943 ni ti 1945 godi-ne Ona je re zul tat Pr vog svet skog ra ta i ni kla je direkt no iz Golgo te, pre sve ga i pre svih, srp skog na ro da i srp ske voj ske U Evro pi, s iz u zet kom po de lje ne Nemačke, ne ma nijed ne nove dr ža ve ko ja je na sta la 1945 go di ne

Mi slim da je i te za da je on pr vi us po sta vio i lansirao princip brat stva i je din stva, te ravnopravno sti naroda u Jugo sla vi ji, na neo dr ži vim no ga ma U Kraljevi ni Ju go-sla vi ji ni je bi lo, na pri mer, nijed nog do ku men ta, đač kog svedočanstva, nat pi sa na ško la ma, na jav nim usta no va ma, na lič nim is pra va ma i na pe ča ti ma ko ji ni je bio dvo je zič-ki, latinič ni i ćiri lič ni, pa čak i na slo ve nač kom, i ko ji ni je poštovao obe je zič ke va ri jan te Čak se u ide ji brat stva i jedinstva Sr ba, Hrvata i Slo ve na ca u Kra lje vi ni i prerevno-valo, a svaka rev nost – još je Hri stos re kao – ubi ja i ško di Toli ko se pre te ri va lo da je po pi som od 1931 go di ne, što neo bjek tiv ni Hr va ti če sto is ti ču, Hrva ti ma bi lo za bra nje-no da se u po pi su de kla ri šu kao Hr va ti To je tač no, ali za što se pre ćut ku je da je tim istim po pi som to isto pra vo bi lo uskraćeno i Sr bi ma, te smo se i mi Sr bi, kao i Hr va-ti, mo ra li de kla ri sa ti kao Jugosloveni? U ju go slo ven skoj voj sci, pre rata, prazno va li su se potpu no rav no prav no i ka to lič ki Uskrs, i ka to lič ki Bo žić, i pra vo slav ni Us krs i pravo slav ni Božić, i Baj ram i Ra ma zan Po sto ja le su i

Vuk Drašković18

po seb ne ku hi nje za vojni ke mu ha me dan ce, što u na šoj dana šnjoj ar mi ji još ni je slu čaj Av gu sta 1919 bi la je na Ko sme tu osno va na par ti ja Dže mi jet, ko ja je, za sve vre me svog po sto ja nja, izraža va la jedi no albanske in te re se, a bi la je na uda ru za ko na sa mo onda ka da je in te re se susedne Al ba ni je pokuša va la da pretpo sta vi jugoslovenskim in te-re si ma Pri sva kom sre skom su du, na Ko so vu i Me to hi ji, pa i u mno gim me sti ma po Sandžaku i Bo sni i Her ce go-vi ni, posto jao je, uz ci vil nog sudiju, i še ri jat ski ka di ja U Kra lje vi ni Ju go sla vi ji bilo je, dakle, uva ža va no i šeri jat sko pra vo Lič no sam sklo ni ji ovom sa da šnjem re še nju, ali vi di te ko li ko je on da o ne kim stva ri ma bilo vi še vo đe no ra ču na ne go da nas!

U ne be ske za slu ge Jo si pu Bro zu pri pi su je se i da je bio vođa so ci ja li stič ke re vo lu ci je To je tač no Po sle sve ga što smo do ži ve li, i što da nas do ži vlja va mo i preživlja va mo s neveselim per spek ti va ma, sa sa da šnjim is ku stvom, i re kao bih men tal nim otre žnje njem ma nje ili vi še svih nas Jugoslove na, ne znam, me đu tim, ko li ko uop šte sme mo da se di či mo tom re vo lu ci jom Ta pr va „ne na rod na“, „nazadna“, „dik ta tor ska“, „veliko srp ska“ Ju go sla vi ja bi la je par la men tar na monar hi ja, civilizacij ski uklo plje na u ondašnju Evropu Iz te Jugo sla vi je ni je bi lo ga star baj-ter skih kolo na u be li svet Iz te Ju go sla vi je ni je se be ža lo trbuhom za kru hom U toj Ju go sla vi ji ni je se u re sto ra-nu jed na ce na ve če re pla ća la kad po ru či te je lo, a dru ga kad za vr ši te – a mi se to me da nu pri bli ža va mo Di nar Kralje vi ne Ju go sla vi je bio je ja či od švaj car skog franka i s tom na ci o nal nom va lu tom u dže pu mo gli ste da ide te bi lo ku da po sve tu On da šnja Ju go sla vi ja bi la je jed na od ze ma lja sa najstabil ni jom pri vre dom A reći ka ko smo

Isečci vremena 19

1939 godi ne ima li to li ko i to li ko automobila, a da nas ih ima mo to li ko i to li ko, i to pripi si va ti socijalističkoj re vo lu ci ji, be smi sle no je Pa valj da bismo ima li vi še auto-mo bi la i bez revolucije Či nom so ci ja li stič ke revolucije do bi li smo, da kle, dru gu Jugosla vi ju, ko ja je od svo ga na stan ka bila totalitar na partijska dr ža va bolj še vič kog ti pa, sa jednom stran kom na vla sti i sa mo jed nim do pu-šte nim mišlje njem Manjina po dob nih – sad će to me po la ve ka – usre ću je veći nu ne po dob nog na ro da na taj na čin što vladajuća stran ka bes po go vor no spro vo di vo lju svo jih samoizabranih vo đa, ko ji dr že uzde ne sa mo par-tij ske već i dr žav ne, za ko no dav ne, sud ske, iz vr šne, eko-nom ske, kulturne i sve ko li ke vla sti Dru ga Ju go sla vi ja prohodala je u ko lu sa re ži mom staljin ske de spo ti je i, po sle na do no snog rasko la sa njim, pre me sti la se u ko lo „de mo krat skih“ re ži ma Su kar na, Mo bu tua, Se ku Tu rea, Se la si ja, Ga da fi ja, Homeinija… Mi smo se afrikanizova li za po sled njih dvadesetak-tride se tak godi na Pr va Ju go-sla vi ja za po če la je kao uni tar na država, a već pri svom kra ju, stva ra njem Banovi ne Hrvat ske, ima la je obri se fe de ra ci je Dru ga Jugoslavi ja za po če la je kao fe de ra ci-ja, a do vr še na, za Bro zo va života, kao konfede ra ci ja, u ko joj su svi, sem Sr ba, dobili svoje naci o nal ne dr ža ve Naj kra će, pr va Jugoslavi ja bi la je u Evro pi, a dru ga je u Afri ci Sa mnom je u Be o gra du studi rao mo mak či ji je otac, kao sudi ja u spo ru iz me đu jed nog se lja ka i kra lja Aleksandra, presu dio pro tiv Njego vog ve li čan stva i kralj je to me se lja ku mo rao da vrati par če ze mlje što ga je bio za u zeo Ja ne znam nijed nog su di ju po sle ra ta ko ji je ta ko nešto mo gao da učini u bi lo ko joj parnici, građan skoj ili krivič noj, protiv Josipa Broza (…)

Vuk Drašković20

* * *

U Ju go sla vi ju ula ze Sr bi ja i Cr na Go ra, kao ta da je di no posto je će dr ža ve, da bi smo 1941 go di ne, sa iz bi ja njem Dru gog svet skog ra ta, ima li sa mo jed nu dr ža vu – Hrvat-sku kao Ba no vi nu Hrvat sku – dok Sr bi je i Cr ne Gore vi še ne ma Njih je Ju go sla vi ja pro gu ta la! Upra vo je Alek san dar 1918 na određe ni na čin na cr tao ma pu buduće Pa ve li će ve Ne za vi sne Dr ža ve Hr vat ske Ka ko? Srp ska voj ska sto ji te go di ne na Drini, a de ve de set od sto op šti na u Bo sni, u Her-ce go vi ni, u Spli tu, u Dal ma ci ji već je bi lo do ne lo pro gla se svo jih narodnih ve ća o prisa je di nja va nju Kra lje vi ni Sr bi ji Sti žu molbe da vojska uđe na svo je te ri to ri je Alek san dar, međutim, čeka Šta če ka? Da Hr vat sko na rod no vi je će u Zagre bu, na br zi nu, na ne kom pro sto ru, stvo ri ka kvu-ta-kvu dr ža vu, sa ko jom će Sr bi ja i Cr na Go ra da se uje di ne I ta ko se na br zi nu ra đa ta ne po sto je ća dr ža va, a po ka za će se i te kako po sto je ća – dr ža va Hr va ta, Sr ba i Slo ve na ca, do Dri ne i Sre ma, s ko jom će se uje di ni ti Sr bi ja i Cr na Go ra u Kra lje vi nu Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca Najmaksimal ni je što je bilo mo gu će, Hrvat ska je is ko ri sti la no vo na sta le okol-no sti 1918 go di ne, posle po ra za i raspa da Austro u gar ske Pri klo niv ši se Jugoslavi ji i ušav ši u istu dr ža vu sa Sr bi jom, rat nom pobedni com, Hr vat ska je iz be gla tret man po ra-že nog u ra tu A bi la je po ra že na Ju go sla vi ja je 1918 bi la naj pre ča upra vo Hrva ti ma Ona je bi la most pre ko ko ga će oni da pre đu iz pora že nog ta bo ra u ta bor po bed ni ka, most pre ko ko ga će iz ta bo ra onih ko ji su bi li du žni da Sr bi ji pla te ratnu od šte tu, i imo vin sku i onu za zlo či ne po či nje-ne u Pr vom svet skom ra tu nad srp skim na ro dom, pre ći u brat ski za gr ljaj sa Sr bi ma, pri če mu će sve bi ti zaboravlje no

Isečci vremena 21

i sve opro šte no Po uč no je proči ta ti doku men ta s Mi rov ne kon fe ren ci je u Pa ri zu i uve ri ti se ka kve je mu ke imao kralj Alek san dar zbog to ga što se u jugoslovenskoj de le ga ci-ji, valj da u svoj stvu mi ni stra ino stra nih poslova, na la zio Trum bić Ne će Fran cu zi, ne će En gle zi s njim da raz go va-ra ju Tre ti ra ju ga kao pora že no ga!

Ju go sla vi ja je ta ko ja je spa s la Hr va te da ne pod ne su kon sekven ce po ra za u Pr vom svet skom ra tu Da ni je bi lo toga mo sta, gra ni ce srp ske dr ža ve bile bi pomerene do iza Šibe ni ka, a de lo vi Dal ma ci je i dal ma tin skog ostrvlja, za tim Ri je ka, Istra i či tav taj kraj bi li bi itali jan ski Današnji nostalgič ni ja u ci za Austrougar skom ne mo gu da uve re nikoga ko zna činjenice da su po sle di ca lo šeg is ku stva sa Jugoslavijom Ni na jed nom boj nom po lju, ni za jed nim diplo mat skim sto lom Hr va ti ne bi mo gli da do bi ju ono što su do bi li ula skom sa Srbi ma u istu dr ža vu, ni ti bi spa s li ono što su tim bra kom spa s li

I po sle Dru gog svet skog ra ta sve se po no vi lo Hr va ti su, za hva lju ju ći ula sku u Ju go sla vi ju 1945 go di ne, po no vo bi li spa se ni Opet se Hr vat ska pre ba ci la pre ko brv na, iz poraženog u po bed nič ki ta bor (…)

Go di ne 1945, po nov nim prebaciva njem u po bed nič ki ta bor, svo je vr snim švercova njem, re pri zom 1918 go di ne, Hr va ti izbe ga va ju od go vor nost za ge no cid nad Sr bi ma, iz be ga va ju tret man ap so lut no po ra že ne, po tu če ne države u Dru gom svetskom ra tu i do bi ja ju Baranju i Dalma ci ju sa go to vo celokupnom ja dran skom oba lom i ostr vi ma (…) Ne moj te mi re ći da svi Hr va ti ni su bi li ustaše jer ću vam od mah odgovori ti da je to tač no, ali je tač no i to da su sve usta še bi li Hr va ti I ne moj te mi re ći da je za vre me ra ta me đu Hr va ti ma postojalo i antiustaško i an ti fa ši stič ko

Vuk Drašković22

ras po lo že nje Opet ću vam da ti za pra vo i uz vra ti ti da je to isto ras po lo že nje, antina ci stič ko i an ti fa ši stič ko, po sto ja lo ni šta ma nje i u Nemač koj, pa je ipak po sle rat na Ne mač ka morala da podnese ne što dru ga či ju sud bi nu Ne sme se za bo ra vi ti i ne mo že se iz bri sa ti da je sve do 1944 godi-ne možda i devedeset od sto ljud stva u par ti za ni ma bi lo srp ske nacionalno sti Mo že se ospo ra va ti falsifi ka ti ma i ta či nje ni ca, na pri mer, na zi vi ma par ti zan skih je di ni ca s pod ruč ja Nezavisne Dr ža ve Hrvat ske, ne tač nim na zi vi ma „Pr va hrvat ska bri ga da“, „Dru ga hr vat ska bri ga da“, „Pr-vi hr vat ski kor pus“, „Dru gi hr vat ski kor pus“, ali ka da se ma lo pro čač ka po na ci o nal nom sa sta vu tih „hr vat skih“ voj nih for ma ci ja, doći će se do po da tka da su one, iako im je Broz na de vao hrvat ska ime na, bi le dominantno srp ske

Bi lo je i u Ja se nov cu Hr va ta i Slo ve na ca, bi lo je i Musli-mana, ali je činjeni ca da je to bio lo gor u ko me je, pre sve ga, či njen i po či njen ge no cid nad Sr bi ma, Jevreji ma i Cigani ma, i da su ove tri na ci o nal ne skupi ne ta mo stra da le zbog zlo či na ro đe nja, a da su Hrva ti, Mu sli ma ni i osta li tamo ubi ja ni zbog to ga što se ni su sla ga li s usta škim re ži-mom, što su usta li protiv ge no ci da i, naj kra će, što su bi li če sti ti lju di Te dve stva ri ne sme ju se brka ti (…)

* * *

Go di ne 1948 ni je do šlo do ras ko la i Ti tovog ras ki da sa Staljinom, ne go Sta lji novog sa Ti tom Pr vi se tu, na i me, dži lit nuo Sta ljin Na Pe tom kon gre su, čak, koji slo vi kao kon gres na šeg ras ki da sa sta lji ni zmom, Broz je svoj go vor za vr šio po vi kom: „Da ži vi ve li ki vođ međunarodnog pro-le te ri ja ta drug Sta ljin!“ Po sle Pe tog kon gre sa, ka da smo

Isečci vremena 23

„de fi ni tiv no“ ras ki nu li sa Staljinom, uvo de se se ljač ke rad-ne za dru ge, kao kol ho zi kod Ru sa, ov da šnjim se lja ci ma se ču pa ju br ko vi, kao muži ci ma s Vol ge i Dnje pra, za o štra-va ju se mno ge boljše vič ke be smi sli ce po mo ću ko jih Broz po ku ša va da do ka že Sta lji nu da ni je skrenuo sa bolj še vič-kog pu ta Šta je, u stva ri, go di na 1948? U kraj njem is ho du, to je pro te stan ti za ci ja bolj še vi zma Do 1948 po sto ji je dan bog, je dan ne sum nji vi auto ri tet i cen tar, a to su Staljin i Kremlj Po sle 1948 pre me sti li smo bo ga iz Kre mlja u Be o-grad Šta je Go li otok ne go Ar hi pe lag Gulag? Sta lji ni zam je ov de uni šta van naj sta lji ni stički jim me to da ma

* * *

Tita de ce ni ja ma vas pi ta va Ko min ter na U Kominterni pak glav nu reč vo de ko mu ni sti na ci ja pora že nih u Pr vom svetskom ra tu – Nem ci, Austrijanci, Ma đa ri, Hr va ti, Bu ga-ri… Oni već 1923 do no se od lu ku o raz bi ja nju ver saj ske Jugoslavi je, ko ja je, po nji ma, „na ka zno de te fran cu ske i srpske buržoazije“ Ko min ter na je za bolj še vič ku Evro pu i nove gra ni ce Austri jan ci ma obe ća va Ti rol, Nem ci ma Al zas i Lo rena, Ma đa ri ma deo Ru mu ni je, a Ju go sla vi ji je od re đe na naj go ra sud bi na: da ne sta ne Dr ža va je položena na poslužav nik, ali ta ko da su ro vo bu de kažnje na Sr bi ja, rat na po bed ni ca Svi srp ski de le ga ti u Ko min ter ni ko ji su od bi li da se za ve re pro tiv srp skog na ro da ne sta li su u Sta lji no vim gulazi ma Po gle daj mo sa mo ka ko do sled no Ko mu ni stič ka par ti ja Ju go sla vi je sle di od lu ke Ko min ter ne Ok to bra 1928 odr žan je u Dre zde nu če tvr ti kon gres KPJ, na ko me se delega ti jugoslo ven skih ko mu ni sta de ci di ra no za la žu za prisaje di nja va nje Ko so va i Me to hi je Al ba ni ji

Vuk Drašković24

Za njih je Jugosla vi ja obič na im pe ri ja li stič ka tvo re vi na, veliko srp ska dr ža va ko ju, jed no stav no, tre ba sru ši ti

Po zna to je da 1933 i 1934 Ko mu ni stič ka par ti ja Jugosla vi je otvo re no po dr ža va po kret hr vat skih usta ša, so li da ri šu ći se sa nji ho vom oru ža nom po bu nom na Vele-bi tu Po zna to je, isto ta ko, da je 1934 u sremskomitro-vač koj ka zni o ni sklo pljen mon stru o zni spo ra zum iz me đu ko mu ni sta i usta ša, ko ji u ime komunista potpisu je Mo ša Pi ja de, a is pred usta ša Mile Bu dak, a u ko jem do slov ce sto-ji da će se hr vat ske usta še i jugosloven ski ko mu ni sti bo ri ti za „uni šte nje na Balka nu svega što je srp sko i pra vo slav-no“ Ma nje ili vi še isti stav prema te ri to ri jal nom in te gri-te tu srpskog na ro da u Ju go sla vi ji, kao dr žav noj za jed ni ci, ima la je i Če tvr ta ze malj ska konferenci ja KPJ, odr ža na u Lju blja ni de cem bra 1934 godine Za nju je Ju go sla vi ja, opet, bi la ver saj ska tvo re vi na, či je us po sta vlja nje ni je bi lo ni šta dru go ne go „oku pa ci ja Hrvat ske, Dal ma ci je, Slo ve-ni je, Voj vo di ne, Bo sne, Cr ne Gore, Ma ke do ni je i Ko so-va“ Po sled nji ve li ki skup jugosloven skih komunista, na ko me je utvr đe na na ci o nal na po li ti ka KPJ (a s tom po li ti-kom ušlo se u Dru gi svet ski rat) bila je ta „po vje sna“ Pe ta ze malj ska kon fe ren ci ja KPJ u Zagre bu, či je je osnov ne od lu ke sa sta vio lič no Jo sip Broz U re zo lu ci ji Pe te ze malj-ske kon fe ren ci je sto ji poziv „za slo bo du i rav no prav nost ar na ut skih ma nji na na Ko so vu, Me to hi ji i San dža ku“ i ja sno se zahteva „protje ri va nje svih onih koloniziranih, od no sno srpskih ele me na ta, po mo ću kojih srp ska bur žo-a zi ja ugnje ta va ma ke don ski, arnautski i dru ge na ro de“ U progla su Dru gog za se da nja AV NOJ-a na ro di ma Jugo-slavije, od 30 no vem bra 1943 godi ne, već se na počet-ku, kao ve li ki plod i re zul tat dota da šnje revoluci o nar ne i

Isečci vremena 25

oslobodi lač ke bor be parti zan skih je di ni ca, is ti če „uspe šno sla ma nje kič me ve li ko srp ske he ge mo ni je“ To ne sa mo da je li ce mer no, to je monstruozno! S leve stra ne Dri ne te 1943 već je od strane usta ša ubijeno na stotine hilja da Sr ba, a AV NOJ is ti če kao svo ju ve li ku za slu gu „uspe šno sla ma nje kič me veli ko srp skoj hegemoni ji“ U is toj po ru ci AV NOJ-a naro di ma Jugoslavi je go vo ri se o ju nač koj i slo-bodoljubivoj de ci – obrati te pa žnju ko je se sve tu drža ve, po kra ji ne, šta li, pominju – „Sr bi je i Hrvatske, Slo ve ni je i Cr ne Go re, Bo sne i Her ce go vi ne, Ma ke do ni je, Voj vo-di ne i Sandžaka“ Ako je pre ra ta u doku men ti ma KPJ i slo vio na ziv Hr vat ska i Dalma ci ja, u AV NOJ-u to ga vi še ne ma Hr vat ska je već dobila Dalmaci ju U na cr tu De kla-ra ci je o osnov nim pra vi ma na ci ja i gra đa na De mo krat ske Federa tiv ne Ju go sla vi je iz ri či to se pred vi đa da će „narod Voj vo di ne i San dža ka ima ti pu nu slo bo du da sam od lu či o svom od no su i položa ju u federaciji“ Za što se ni u tom na cr tu uop šte ne po mi nju Kosovo i Me to hi ja i za što Ko so-vo i Metohija ni su bi li predsta vlje ni u AV NOJ-u? Iz gle da zbog to ga što je to područ je bi lo obeća no Al ba ni ji i što se defak to sma tra lo intere snom zo nom En ver Hodžinih re vo lu ci o na ra Da nas na Bal ka nu po sto je dve al ban ske dr ža ve, jed na En ve ra Ho dže i jed na Jo si pa Bro za (…)

* * *

Svo je vre me no je u no vi na ma bi la po kre nu ta kam pa nja oko to ga za što par ti za ni ni ka da u to ku ra ta ne pokuša-še da napad nu lo gor Ja se no vac Od go vo re no je da je to bi lo nemogu će, da je lo gor bio iz u zet no ču van, da se na močvarnom pod ruč ju te ško bi lo spu sti ti niz Sa vu, da bi

Vuk Drašković26

gubici bi li ogrom ni a uči nak ni ka kav Re ci mo da je ta ko Zane ma ri mo sve do če nje Ća ni ce Opa či ća, ko ji je svo ju pe smu Ja se no vac po sve tio jed nom do ga đa ju u to ku 1943, ka da je nje gov ko man dant in si sti rao da se ta fabrika smr ti na pad ne, te je po sle to ga mi ste ri o zno pogi nuo Pret po sta-vi mo da se tada, za i sta, ni je mo glo krenu ti na lo gor, ali je ba rem po sto ja la na me ra Međutim, ja postavljam sle de-će pi ta nje: za što Jaseno vac ni je napadnut 1944 go di ne? Be o grad je oslo bo đen 20 ok to bra i to ga da na ušle su u naš glav ni grad tru pe ta da najmoć ni je ar mi je u Evro pi, sa že ljom da nji hov va ljak pre đe pre ko Sla vo ni je i Za gre ba pre ma Be ču, ali su skre nu te pre ma Ma đar skoj, uz obra-zlo že nje da mi možemo sa mi da oslobodi mo ze mlju No, i bez ob zi ra što su Ru si skre nu ti prema Mađar skoj, par ti-zan ske sna ge ras po la ga le su i avijacijom i ten ko vi ma i bi le su ap so lut no u sta nju da oslobode Ja se no vac Od 20 ok to-bra 1944 Ja se no vac ra di sve do 26 apri la 1945 go di ne Šest me se ci po sle osloba đa nja Beo gra da, on ne pre kid no gu ta žr tve! I mislim, a to je upra vo moj lič ni stav: onaj ko je ta da koman do vao par ti zan skom vojskom, i ni je po hi tao da oslo bo di Ja se no vac, od go vo ran je za sva ku gla vu pa lu u toku tih šest me se ci!

* * *

Pre ne ko li ko go di na, u pi smu za gre bač kom Vje sni ku, ko je ni ka da ni je bi lo ob ja vlje no, na pi sao sam da u slučaju ras pa da Ju go sla vi je, što ne bih že leo da se dogodi, gra ni ce Srbi je ne bi bi le kro je ne ni pre ma avno jev skim, ni pre ma brion skim ili ne znam ko jim maka za ma Ne dav no sam, s nešto vi še zeb nje, to i ponovio Ova kav stav za u zi mam

Isečci vremena 27

zbog to ga da bih mno ge srbo fo be i sr bo žde re s onu stra nu Dri ne opo me nuo na ra zum i da bi ih od lju bio od usta ške ide je o Hr vat skoj do Su bo ti ce i Ko to ra Dok po sto ji Ju go-sla vi ja, ne posta vlja se pro blem gde su za pad ne i is toč ne gra ni ce Hrvatske, ni Sr bi je, ni Bo sne i Her ce go vi ne, ni Makedo ni je Znam da bi te de o be bi le stra vič ne Etnička ma pa Bo sne, Herce go vi ne, Ba ni je, Li ke, Slavoni je i Kor-du na iz gle da kao ko ža le o par da Srpski, hr vat ski i mu sli-man ski ži valj tu je izme šan Se lo do se la, ku ća do ku će, za se ok do za se o ka: ko će to i ka kvim ma ka za ma pra vil no po de li ti? I za što, ko nač no, de li ti?

* * *

De ti to i za ci ja je ne mi nov na To je con di tio si ne qua non Jugosla vi je Ju go sla vi ja oda na sve tim za ve ti ma i temelj-nim prin ci pi ma Jo si pa Bro za ni ti mo že u Evropu, ni ti ima šan si da pre ži vi kao dr ža va Što pre to shva ti mo, pre će mo se i sa manje pat nji i žr tava izvu ći iz da na šnje be de, me đu sob nih mr žnji, be za ko nja, jed no u mlja i ci vi li za-cij ske sra mo te Sma tram da je od mah po treb no uki nu ti Za kon o za šti ti ime na i de la Josi pa Bro za Taj po koj nik vi še ne sme da bu de u nad le žno sti ni spe ci jal nih za ko-na, ni tu ži la štva, ni rad nih brigada, ko je, kao u Bo sni i Her ce go vi ni, na ogo lje na brda vu ku to va re kame nja da ukle šu nje go vo ime Ni su pro te kle ni dve i po go di ne od Sta lji no ve smr ti, a Hruščov je na Dva de se tom kon gre su so vjet ske par ti je ski nuo ma sku sa li ca ve li kog dikta to ra A šta je sa maska ma Jo si pa Bro za? Već de ve tu godi nu ju go slo ven ski ko mu ni sti i ne po mi nju da odr že svoj Dva-de se ti kongres Za što?

Vuk Drašković28

Stal no ko mu ni stič ko po zi va nje na ne ka kve uslo ve, na trenut ke, na okol no sti, to me, za i sta, ne za ni ma Ne zani-ma ju me, u prin ci pu, ni ka kvi pro gra mi spa sa, ako oni do la ze od ko mu ni sta bi lo Hr vat ske, bi lo Slo ve ni je, bi lo Sr bi je, bi lo Make do ni je Ono što me za ni ma, to je vi še-par tij ski parlamen ta ri zam u Ju go sla vi ji, ko ji je, sma tram, je di ni ga rant de mo kra ti je Že lim, pro sto, da ko mu ni sti odu s vla sti, kao što se de si lo u Polj skoj, a de si će se, iz gle da, i u Ma đar skoj To je je di no spasonosno re še nje… Ja go vo rim o Ju go sla vi ji, a Sr bi ja je, još uvek, u sa sta vu Ju go sla vi je

Sada već davne 1989, bio sam pisac i disident. Jugoslavija se tresla u temeljima, a Srbija je bogotvorila novog vožda. „Slobodane, nek si komunista, volimo te kô Isusa Hri-sta.“ Pesma fanatičnih slepaca. Ulazim u političku bitku. Rukopisom radikalnog antikomunizma i antititoizma, pišem program Srpske narodne obnove, ali odbijam da budem njen predsednik. Program je bio povratak u 1936, obnova tadašnjeg cilja Srpskog kulturnog kluba Slobodana Jovanovića i Dragiše Vasića o Jugoslaviji kao federaciji ili konfederaciji srpskih zemalja, Hrvatske i Slovenije. Ubrzo sam razumeo da je taj program i ekstreman i neizvodljiv, pa sam ga napustio i isključen sam iz Srpske narodne obno-ve. Osnovao sam 14. marta 1990, sa Vojislavom Šešeljem, Srpski pokret obnove (SPO). Ja predsednik SPO-a, Šešelj potpredsednik. Razišli smo se posle nepuna tri meseca. Razlaz je bio strateške prirode i trajan. Šešelj je govorio da se Srbija brani u Kninu i da, zbog toga, SPO mora da podrži Slobodana Miloševića. Ja sam smatrao da se

Isečci vremena 29

Knin brani u Srbiji, i da zbog toga moramo da rušimo Slobodana Miloševića, režim tajnih komunističkih službi i komunističkih generala JNA, koji nisu od narastajuće plime mržnje branili ni Srbiju ni Jugoslaviju, nego jednu umiruću ideologiju, uz spremnost i nameru da očuvanje socijalizma „brane“ i krvoprolićem u državi. Očišćen od Vojislava Šešelja i njegovih „boraca“ za Veliku Srbiju do Karlovca, Karlobaga, Ogulina i Virovitice, SPO je, 8. juna 1990, započeo surovu i mnogim ljudskim životima plaćanu bitku za Srbiju na Zapadu, bitku koja nije okončana jer te Srbije još nema.