CRN BIJELI SVIJETbroj 1 BESPLATAN PRIMJERAK

PHOTO BY JOHN SHENK

SADRŽAJ

2strana

RIJEČ IZDAVACA

VIJECE ROMA BOSNE I HERCEGOVINE

ROMSKI INFORMATIVNI CENTAR -GLAS ROMA U BiH

DEKADA UKLJUČENJA ROMA 2005-2015.

BORBA PROTIV SIROMAŠTVA ROMA - POLITIČKA OBAVEZA VLADE

ISKUŠENJA "KVALIFIKACIJA" ZA DEKADU ROMA

AKTIVNOSTI VIJEĆA ROMA BiH

MUZIKA ROMA U BOSNI I HERGOVINI

STOP RASIZMU, DISKRIMINACIJI I PROGONIMA

3

4

6

8

9

11

13

17

19

Ovaj projekt finansijski podržavaju američki State Department i World Vision US. Na realizaciji projekta zajednički sarađuju Vijeće Roma BiH i World Vision BiH. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom magazinu nisu zvanični stavovi World Vision US i US Deparment of State

Vijeće Roma/ Romski Informativni Centar Franjevačka do broja 6

71000 Sarajevo tel/fax.:+387 33 236 910

e-mai: bhric_office@hs-hkb.ba web: www.vijeceromabih.org

RIJEČ IZDAVACA

Poštovani, Čast nam je i zadovoljstvo da prvi put predstavimo časopis koji nosi naziv “KHALO-PHARNO UMAL“ (CRNO-BIJELI SVIJET). Časopis će izlaziti kvartalno, na romskom i lokalnom jeziku, te obuhvaćati informacije vezane za romsku populaciju kako u Bosni i Hercegovini tako i u regionu. Naša namjera je da časopis predstavlja jedan od koraka ka razbijanju predrasuda i stereotipa koji se obično vežu za romsku populaciju. Prvi broj koji je pred vama je pokušaj da pružimo što više informacija o prioritetnim zadacima i ciljevima koje želimo ostvariti, a koji predstavljaju preduvjet za smanjenje siromaštva i stvaranje temelja za humaniji i bolji položaj romske populacije u Bosni i Hercegovini. Strateški dokumenti, koji su od ogromnog značaja, a na čijoj izradi su prvi put učestvovali i sami Romi, zaslužuju prostor u prvom broju časopisa. Namjera nam je da za vas i dalje pratimo te da vas redovno informiramo o “Dekadi uključenja Roma 2005-2015“ i procesu izrade i provođenja akcionih planova baziranih na Strategiji za rješavanje problema Roma u Bosni i Hercegovini. Razvoj romskog nevladinog sektora u prethodnom periodu jedan je od najznačajnijih preduvjeta za poboljšanje statusa Roma u Bosni i Hercegovini. Činjenica je da su međunarodne organizacije pokrenule organiziran proces u kome danas romski nevladin sektor preuzima odgovornost, inicijativu i brigu o položaju Roma u Bosni i Hercegovini. Način na koji ćemo zahvaliti svima koji su radili s nama, koji su nam pomogli i u nama vidjeli ravnopravnog partnera, je da ćemo iz broja u broj pisati i o rezultatima naše saradnje. Časopis je namijenjen kako romskoj populaciji tako i cjelokupnom bosanskohercegovačkom društvu, široj čitalačkoj publici. Ujedno, naša namjera je bila da uključimo Rome u proces razmjene informacija i nastajanja časopisa. Zadovoljstvo nam je da možemo reći da odabrani pojedinci iz petnaest lokalnih romskih organizacija iz Bosne i Hercegovine s kojima sarađujemo kao stalni saradnici Vijeća Roma/RIC-a dostavljaju sve bitne informacije za magazin „Crno-bijeli svijet“ (Khalo Pharno Umal). Saradnici, volonteri-novinari prošli su obuku Media plan instituta iz oblasti izvještavanja i rada s medijima. Nevladina organizacija BOSPO vrši edukaciju iz oblasti javnog zagovaranja i mobilizacije zajednice.

Osnovni moto koji nas je vodio u kreiranju naziva časopisa je višegodišnja diskriminacija nad Romima, (nejednakost i neravnopravnost). Vjerujemo da će i časopis koji upravo držite u svojim rukama biti jedan od koraka u razbijanju predrasuda koje postoje u našem društvu. Nadamo se da ćete pronaći zanimljive i edukativne sadržaje, te vas pozivamo da svojim sugestijama doprinesete kvalitetu ovog časopisa. Zahvaljujemo, Vijeće Roma/Romski informativni centar

3strana

VIJEĆE ROMA BOSNE I HERCEGOVINENa inicijativu romskih nevladinih organizacija i uz podršku OSCE-a za BiH, OSCE ODIHR-a i Vijeća Evrope, u prisustvu predstavnika Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, održana je skupština 22 nevladine organizacije

Roma u hotelu “Park” u Vogošći od 9. do 11. novembra 2001. godine. Skupštinu je finansijski podržao Soros iz Budimpešte. Ovom prilikom uspostavljeno je Vijeće Roma Bosne i Hercegovine. Izrađena je Platforma za Rome Bosne i Hercegovine, koja će jula 2005. godine biti ugrađena u STRATEGIJU ZA RJEŠAVANJE PROBLEMA ROMA U BiH, usvojenu od Vijeća ministara Bosne i Hercegovine. Vijeće Roma Bosne i Hercegovine je savjetodavno tijelo u zastupanju, predstavljanju i zaštiti interesa Roma u cilju podizanja političke zastupljenosti, socijalno-ekonomskog, obrazovnog i kulturnog nivoa Roma Bosne i Hercegovine, kulturnog razvoja, njegovanja tradicije i običaja, kao i njegovanja maternjeg jezika Roma, s ciljem uključenja Roma u širu društvenu zajednicu, bez asimilacije. U okviru Vijeća Roma Bosne i Hercegovine djeluju 42 nevladine organizacije Roma s područja Bosne i Hercegovine, koje su potpisale međusobni memorandum o saradnji. U okviru toga zajednički su izradili Strategiju i Poslovnik o radu romskog nevladinog sektora, Kodeks ponašanja u okviru romskog nevladinog sektora i Strategiju romske ženske mreže Bosne i Hercegovine. Ovi dokumenti reguliraju unutrašnje odnose, saradnju i komunikacije, prava i odgovornosti, kao i nivoe organiziranja romskog nevladinog sektora u Bosni i Hercegovini. Aktivnosti na potpisivanju memoranduma i izradi spomenutih dokumenata potpomognute su od Evropske komisije, američkog State Departmenta i implementatora World Visiona BiH, te uz facilitaciju BOSPO Tuzla.

U okviru Vijeća Roma Bosne i Hercegovine formiran je i u Ministarstvu pravde registriran Savez romskih nevladinih organizacija Republike Srpske. On ima za cilj zajedničko zastupanje i predstavljanje Roma Republike Srpske, jačanje saradnje sa institucijama Republike Srpske na svim nivoima u pogledu jednostavnijeg, funkcionalnijeg te ravnopravnijeg prilaza jednih prema drugim, stvaranje partnerskih odnosa s međunarodnim i domaćim institucijama i NVO-ima, te zajedničko zagovaranje i rješavanje problema s kojima su Romi suočeni na ovom dijelu Bosne i Hercegovine. Na području Federacije Bosne i Hercegovine djeluju dva resursna centra za informiranje i zajedničko djelovanje: jedan u Kaknju, koji okuplja 12 nevladinih organizacija Roma s područja Sarajevskog, Zeničko-dobojskog i Srednjobosanskog kantona, i drugi u Tuzli, koji okuplja 14 nevladinih organizacija Roma s područja ovog kantona. U okviru Vijeća Roma Bosne i Hercegovine djeluje romska ženska mreža s ciljem jačanja kapaciteta žene Romkinje i romske zajednice, te promoviranja ravnopravnosti spolova unutar romske zajednice. Pokret žena Romkinja u Bosni i Hercegovini je veoma mlad pokret, ali s jakim i dugogodišnjim iskustvom njegovih voditeljica. Svi nivoi organiziranja su međusobno povezani unutar mreže romskog nevladinog sektora koja u posljednje vrijeme dolazi do veoma jakog izražaja, naročito u zajedničkom lobiranju i zagovaranju, informiranju i komunikacijama, jačanjumeđuljudskih odnosa kako unutar nevladinog sektora tako i unutar cjelokupne zajednice Roma u Bosni i Hercegovini. Ovakav vid pozitivne saradnje unutar romskog nevladinog sektora ostavio je izuzetno jak dojam kodbosanskohercegovačkih institucija vlasti, međunarodnihorganizacija i donatora, kao i sve prisutnije učešće Roma u javnim raspravama i razmatranjima zakonskih propisa koji se donose radi zaštite ljudskih prava i borbe protiv diskriminacije.

Vijece Roma

RC Kakanj US Kanton SRNORSHNK Brcko RC Tuzla

2 clana

4 clana 3 clana

PravnaObrazovanje, kultura i sport

Stambena Žene MedijiRaseljenja lica i

izbjegliceOmladinaZdravstvoZapošljavanje

4strana

VIJEĆE ROMA BOSNE I HERCEGOVINE

DEKADA UKLJUČENJA ROMA 2005-2015.

• Vijeće Roma Bosne i Hercegovine od 2003. godine lobira kod međunarodne zajednice u BiH kako bi zajedno izvršili pritisak na bh. vlasti o preuzimanju obaveza na izradi Strategije za rješavnaje problema Roma u BiH, a potom i pristupanju aktivnositma na izradi akcionih planova.

• Vijeće Roma BiH organizuje početkom 2006. dvije

donatorske konferencije u svrhu pribavljanja finansija za rad na izradi akcionih planova.

• Vijeće Roma BiH kandiduje 21 predstavnika u rad

radnih grupa i aktivno učestvuje u izradi akcionih planova. Nakon usvajanja ovih dokumenatapredstavnici će činiti sastavni dio monitoring tima, dok će romski NVO-i biti nosioci implementacije zajedno sa nadležnim institucijama vlasti u Bosni i Hercegovini.

PROJEKTI: Navodimo neke od projekata koje je vijeće realizovalo u proteklom periodu:

• Status bespravno izgrađenih naselja, projekat OSCE Misije za Bosnu i Hercegovinu, uz partnerstvo Vi-jeća Roma Bosne i Hercegovine i finansijsku pot-poru Vijeća Evrope.

• Pilot projekat upisa djece u matične knjige rođenih-

projekat OSCE-a Misije za Bosnu i Hercegovinu uz partnerstvo Vijeća Roma Bosne i Hercegovine i fi-nansijsku poptoru AID Norveške.

• Socijalno istraživanje u 20 općina na području BiH u

kojima živi znatnija populacija Roma u periodu 2006./2007. Projekt finansiran od Američke ambasade u BiH, Fonda Otvoreno društvo Bosne i Hercegovine i OSCE Misije za Bosniu iHercegovinu.

• U sklopu projekta ˝Podrška romskoj nacionalnoj

manjini u efektivnom zagovaranju i izvještavanju˝ uspostavljen je RIC. Projekt je realiziran u okviru Vijeća Roma BiH. Projekt je finansiran od strane US Departmenta of State i US World Vision.

• World Vision BiH, uz finansijsku potporu Evropske

komisije, a na inicijativu Vijeća Roma Bosne i Her-cegovine, okupio je romske nevladine organizacije na izradi osnovnih akata Vijeća Roma Bosne i Her-cegovine.

• Vijeće Roma BiH 2006./07./08. u saradnji sa Misijom

OSCE-a, SIDA Švedska, Caritasom Švicarske, Luter-anskim savezom i PEP Internationalom daje puni doprinos u izgradnji stambenih objekata za Rome na području Tarčina, Bosanske Krupe, Viteza i Hrastovi kod Kiseljaka.

• Vijeće Roma daje puni doprinos u obezbjeđenju

lokacija za romska naselja na području Zavidovića, Mostara, Trebinja, Banje Luke i Sarajeva.

PLATFORMA ZA ROME BiH predviđa:

- POLITIČKO SUDJELOVANJE I ZAGOVARANJE PROMJENA U BiH

- OBRAZOVANJE - OBLAST RADNIH ODNOSA - STAMBENA I IMOVINSKOPRAVNA PITANJA - ZDRAVSTVO - IZBJEGLICE I RASELJENA LICA - MEDIJI I ROMI

VIJEĆE ROMA BOSNE I HERCEGOVINE broji devet članova, čije učešće je strukturirano i zastupljeno po regionalnom principu organiziranja u okviru Bosne i Hercegovine, a u čijem sastavu trenutno radi sedam članova: 1. Fehim Osmanović, predsjednik 2. Saša Mašić, potpredsjednik 3. Sanela Bešić, koordinatorica 4. Ahmet Mujić, član 5. Indira Bajramović, članica 6. Salko Musić, član 7. Dervo Sejdić, član Ovom sastavu se trebaju priključiti predstavnik romske omladine i još jedan predstavnik s područja Republike Srpske.

STRATEŠKI DOKUMENTI ROMSKOG

NEVLADINOG SEKTORA

Romski nevladin sektor, u cilju unapređenja

međusobne saradnje i komunikacija unutar nevladinog

sektora, te određivanja strateških prioriteta za romsku

populaciju u Bosni i Hercegovini, na zajedničkoj sjednici

predstavnika Vijeća Roma Bosne i Hercegovine, Saveza

Roma Republike Srpske, Resursnog centra Kakanj i

Resursnog centra Tuzla, održanoj u Tuzli u oktobru

2007. godine, donio je odluku o izradi značajnih

dokumenata za daljnji rad. To su:

1. Strategija romskog nevladinog sektora za Rome u Bosni i Hercegovini,

2. Strategija romske ženske mreže u Bosni i Hercegovini,

3. Poslovnik o radu Romskog nevladinog sektora za Rome u Bosni i Hercegovini,

4. Kodeks ponašanja Romskih nevladinih organizacija za Rome u Bosni i Hercegovini.

Finansijsku i tehničku pomoć su osigurali Evropska

komisija, američki State Department i World Vision US,

a u izradi i usvajanju dokumenata učestvovale su romske

nevladine organizacije iz cijele Bosne i Hercegovine.

Dokumenti su usvojeni i potpisan je memorandum o

njihovoj realizaciji i saradnji unutar romskog nevladinog

sektora. Na ovaj način su stvoreni preduvjeti da romski

nevladin sektor ozbiljno pristupi procesu Dekade i svim

ostalim procesima bitnim za Rome.

5 strana

Misija Romskog informativnog centra (RIC) je da poveća informiranost javnosti i zagovara pitanja od važnosti za romsku populaciju. Ti zadaci će se ostvariti kroz kontinuirano prikupljanje i plasiranje relevantnih informacija i promoviranje pozitivnih primjera iz zajednica i romskog nevladinog sektora. Rad RIC-a se temelji na promociji osnovnih ljudskih prava i na osiguravanju tačnih i pravovremenih informacija...

Koordinatorica Romskog informativnog centra Sanela Bešić je 2002. godine stažirala pri Evropskom centru za prava Roma u Budimpešti. To smatra svojim prvim koracima u romskom nevladinom sektoru. Iskustvo i znanje koje je stekla sagledavajući sliku Roma u Evropi s ogromnim entuzijazmom pokušala je prenijeti i u svoju zemlju. Po povratku u Bosnu i Hercegovinu volontira u sarajevskom Uredu Vijeća Evrope. Godine 2004. imenovana je koordinatoricom Vijeća Roma BiH, a 2007. i koordinatoricom Romskog informativnog centra. Sanela je predstavnica Roma BiH u Evropskom forumu Roma i nomada i članica Odbora za Rome pri Vijeću ministara. Vaše ogromno iskustvo je vjerovatno utjecalo da ste, iako žena, na čelu Romskog informativnog centra? Pored iskustva potrebna je upornost, rad i inat. Taj inat je ono što vas tjera da dokažete drugima da svi Romi nisu neobrazovani, da su itekako sposobni da stvore bolje okruženje za sebe, ali i za druge. Važno je boriti se i veoma je važno tu borbu usmjeriti ka višem cilju. Smatram da je taj viši cilj bolji život za moj narod u Bosni i Hercegovini. Rezultati su ono što inspiriše na daljnji rad, a smisao je da iza mene ostane nešto što ima vrijednost. Za ženu je svakako teško da bude “na čelu“ u bilo kojoj sferi i oblasti, pa tako i u romskom sektoru. Ali vjerujem da je svakoj ženi potrebna velika doza borbenosti i hrabrosti da preuzme određenu ključnu ulogu. Na čelu ste Romskog informativnog centra. Šta je prvenstveni cilj njegovog osnivanja? Još 2005. godine u sklopu aktivnosti Vijeća Roma napisali smo prijedlog projekta za formiranje romske informativne agencije. Razlog je bio taj što nismo imali dobru saradnju s medijima u Bosni i Hercegovini. Slike o Romima su bile diskriminatornog i stereotipnog karaktera. Željeli smo da formiranjem agencije plasiramo informacije koje su relevantne za Rome i da pokušamo rušiti stereotipe koji su, nažalost, prisutni i danas. U 2006. godini smo organizirali donatorsku konferenciju na kojoj smo prezentirali ovaj projekt. Nismo naišli na odobravanje jer se smatralo da za takvo nešto nema potrebe, ali ni kapaciteta u romskom nevladinom sektoru. Zahvaljujući našoj upornosti i razumijevanju koje je pokazala organizacija World Vision BiH, u 2006. godini je došlo do izrade projekta na kojem danas radimo, a koji nosi naziv: “Podrška romskoj nacionalnoj manjini u BiH u efektivnom zagovaranju i izvještavanju“. Ovaj projekt finansijski podržavaju američki StateDepartment i World Vision US. Na realizaciji projekta zajednički sarađuju Vijeće Roma BiH i World Vision BiH. Osnovni cilj formiranja Romskog informativnog centra je borba protiv diskriminacije Roma stvaranjem pozitivne medijske slike o Romima, promocijom pozitivnih primjera iz zajednice, te očuvanjem jezičke, kulturne i historijske baštine romske populacije. Romski informativni centar je osnovan s ciljem da sve informacije koje se odnose na pitanja Roma u BiH i regionu budu dostupne na jednom mjestu te distribuirane grupama i pojedincima kroz mrežu romskih nevladinih organizacija, putem web stranice i magazina.

Vijeće Roma, Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH, predstavnici lokalnih i državnih organa vlasti, udruženja Roma, regionalni romski centri, mediji i strane organizacije su glavne interesne grupe koje utječu na položaj Roma u BiH i bit će direktno ili indirektno uključene u rad RIC-a. Sve ove interesne grupe već su informirane o osnivanju, ciljevima i mogućnostima RIC-a, kroz mnogobrojne seminare, treninge, konferencije i okrugle stolove. RIC je dobio lokaciju sa sjedištem u Sarajevu. I naš dugoročan plan je da kroz centar protječu i pohranjuju se sve informacije vezane za romsku zajednicu. Pored protoka informacija važnih za romsku populaciju, RIC provodi i druge aktivnosti. RIC je već potaknuo pripadnike romske zajednice da organizirano zagovaraju svoja prava kod donosilaca odluka u cilju poboljšanja statusa Roma. Pored toga, RIC namjerava osnažiti Rome da i sami budu dio donošenja odluka na lokalnoj i na državnoj razini. Vizija koju smo imali kada je nastajao Romski informativni centar je da romska zajednica i šira javnost budu dobro informirani o pitanjima od važnosti za romsku populaciju, ali i da kao ravnopravni partneri aktivno učestvuju u donošenju odluka na svim nivoima. Jedan od ciljeva je i da stvorimo profesionalan kadar koji će moći raditi na televiziji i radiju u vlasništvu Roma. Po kojim principima djeluje Romski informativni centar? RIC je sastavni dio Vijeća Roma. Pored svih zadataka koje sam navela, RIC ima i važnu ulogu u praćenju realizacije svih strateških dokumenata. To je uloga i romskih informativnih centara u regiji. Pored toga, RIC predstavlja i dio realizacije dokumenta Strategije djelovanja romskih nevladinihorganizacija u Bosni i Hercegovini, kao i Kodeksa ponašanja romskog nevladinog sektora, potpisanih od većine romskih udruženja i regionalnih centara.

ROMSKI INFORMATIVNI CENTAR - GLAS ROMA U BiH

Sarajevo, 2008: Sanela Bešic na treningu Media plan insituta

6strana

ROMSKI INFORMATIVNI CENTAR - GLAS ROMA U BiH

Koje su aktivnosti koje možete izdvojiti kao specifične, a na kojima RIC trenutno radi? RIC je usmjeren na proces edukacije predstavnika romskih udruženja. Odabrani pojedinci iz petnaest lokalnih romskih organizacija već prolaze obuku Media plan instituta iz oblasti izvještavanja i rada s medijima, kao i nevladine organizacije BOSPO iz oblasti javnog zagovaranja i mobilizacije zajednice. Kao volonteri-dopisnici Vijeća Roma/ Romskog informativnog centra iz svojih lokalnih zajednica dostavljaju sve bitne informacije koje će putem web stranice i časopisa biti plasirane široj javnosti. Na taj način ćemo pokušati informirati romsku zajednicu i širu javnost. Ujedno, to je i način na koji možemo pozivati nadležna lica da ispunjavaju svoje obaveze prema Romima. Svakako bismo mogli izdvojiti i rad na promotivnoj kampanji vezanoj za "Dekadu" – izradu propagandnog materijala i obilježavanje svih bitnih datuma za Rome.

TOČAK KOJI IDE NAPRIJED

Fehim Osmanović, predsjednik Vijeća Roma BiH Sretan sam da je naša ideja konačno zaživjela. Mi smo u Vijeću Roma BiH započeli aktivnosti na izradi ovog projekta još 2006. godine. Istina, tada je prvobitna ideja bila da stvorimo romsku informativnu agenciju. Nakon konferencije s donatorima 2006. godine i u saradnji s World Vision BiH, odlučili smo da izradimo projekt romskog informativnog centra. Uspostavljanje Romskog informativnog centra od izuzetne je važnosti kako za nas u romskom nevladinom sektoru tako i za romski narod. Slika o nama u medijima je izuzetno negativna, stereotipna, i ovo je naš način da mijenajmo sliku o nama u javnosti. Svakako da to može utjecati i na bolji suživot sa ostalim građanima u Bosni i Hercegovini. Melina Halilović, predstavnica romske omladinskeorganizacija “Budi mi prijatelj” iz Visokog Romski informativni centar (RIC) smatram izuzetno dobrim projektom. Stvaranjem pozitivne slike o Romima, kao i promocijom pozitivnih primjera iz zajednice, moguće je ostvariti ogromne pomake u borbi protiv diskriminacije Roma. Smatram da je dosta ponižavanja romskog naroda i prikazivanja negativne slike o nama. Iskreno se nadam da ćemo kroz Romski informativni centar uspjeti da se loša slika o nama promijeni. Jasmina Hakić, predstavnica lokalne romske nevladine organizacije ,,Romska suza” iz Srebrenice Projekt “Podrška romskoj nacionalnoj manjini u BiH u efektivnom zagovaranju i izvještavanju", kroz uspostavljanje Romskog informativnog centra, izuzetno je bitan za čitavu romsku populaciju. Na ovaj način će sve bitne informacije iz lokalnih zajednica i s terena biti dostupne svima. Osnivanje Romskog informativnog centra od velike je važnosti za cijelu javnost. Moje mišljenje, a vjerujem da će se i ostali složiti, jest da se jedino na ovakav način mogu promovirati pravi problemi, kao i pozitivni primjeri iz romskih zajednica. Romski nevladin sektor će ojačati umrežavanjem svih romskih i neromskih NVO-a, kao i ostalih organizacija. Širenjem informacija na najbolji mogući način ćemo predstaviti Rome i romsku zajednicu. Niko sa strane ne može bolje predstavljati Rome i stvarati sliku o njima. To treba da bude uloga samih Roma. Meni lično je ovaj projekt važan i zato učestvujem u njemu. Istovremeno, pružena mi je prilika da pokažem i objasnim položaj Roma iz Srebrenice, Bratunca, Milića i Vlasnice. Isto tako, svaki vid edukacije, nove teme, upoznavanje novih metoda iz bilo koje oblasti, čini me vrjedniom. Svoje znanje ne želim da zadržim samo za sebe, te ću nastojati i aktivnim članovima svoga udruženja prenijeti ono što sam naučila.

Projekt osnivanja RIC-a finansijski je podržan od strane US Departmenta of State i World Vision US. Na realizaciji projekta RIC-a zajednički sarađuju Vijeće Roma BiH i World Vision BiH. O značaju i ulozi RIC-a, kao i o pokretanju magazina, u ime World Vision BiH, Albert Pančić: - Pred nama je prvi broj magazina “Crno-bijeli svijet“ koji nastaje kao rezultat rada RIC-a u sklopu Vijeća Roma. Teško je u malo riječi opisati značaj i ulogu kako magazina “Crno-bijeli svijet“ tako i Romskog informativnog centra. Najkraće rečeno, svi zajedno smo uspjeli da za malo vremena uradimo puno: podržali smo izradu akcionih planova za rješavanje problema Roma u BiH, uključili smo romske predstavnike i nadležne autoritete – bh. kapacitete u ovaj proces, ostvarili uspješnu i potpunu saradnju sa nadležnim ministarstvima i institucijama. Ujedno, kreirali smo mrežu romskog nevladinog sektora i pokazali da je taj sektor jak partner kako institucijama tako i donatorima. Romski nevladin sektor je uočio potrebe, prioritete, ojačao međusobnu saradnju i postao istinski partner zaimplementaciju bez čijeg učešća sljedeći koraci nisu mogući. Romska udruženja na lokalnom nivou bore se za dobrobit romske zajednice: romska Mreža, Vijeće Roma BiH, Savez Roma RS, Resursni centar Tuzla i Resursni centar Kakanj sarađuju i djeluju na regionalnom nivou. Dekada uključenja Roma 2005-2015. je proces na evropskom nivou. I sve navedeno vodi ka jednom pravcu - boljem sutra za Rome i društvo. Romski informativni centar i časopis “Crno-bijeli svijet“ su kreirani da nas o svemu navedenome i onome što je ispred nas informišu, osvijeste, obrazuju i pokrenu da i mi postanemo dio točka koji ide naprijed. Hvala svima koji su pomogli u ovome procesu, a na čitaocima je odluka da li će iskoristiti barem mali dio svojih mogućnosti i uključiti se. Najisarav but

ANKETA: Drugi o RIC-u

7 strana

DEKADA UKLJUČENJA ROMA 2005-2015Predstavnici Roma i organizacija civilnog društva su uključeni u svaku fazu Dekade. Romi su oblikovali i definirali viziju od samog začetka.

Dekada uključenja Roma je političko iskazivanje volje država članica da na institucionalan način riješe problem Roma. Istovremeno, ona predstavlja inicijativu, pokret i projekt kojem je cilj da u desetogodišnjem periodu (2005–2015) značajno smanji diskriminaciju prema Romima i utječe na poboljšanje njihovog socioekonomskog statusa. Dekada uključenja Roma jemeđunarodna inicijativa koja prvi put i na jedinstven način okuplja predstavnike vlasti, međunarodne vladine i nevladine organizacije i predstavnike romske zajednice s ciljem poboljšanja života Roma na području Evrope. U junu 2003. godine u Budimpešti je održana prva konferencija o Romima na visokom nivou pod nazivom „Romi u Evropi koja se širi: Izazovi za budućnost“, na kojoj su razmatrana sva značajna pitanja vezana za položaj Roma jugoistočne Evrope. Konferenciju su organizirali Svjetska banka i Fond Otvoreno društvo, uz podršku Evropske komisije. Svoj doprinos konferenciji su dali i UNDP, Razvojna banka Vijeća Evrope te vlade Finske i Švedske. Domaćin ove konferencije je bila Vlada Mađarske. Događaju su prisustvovali i predsjednici vlada i visoki vladini zvaničnici iz zemalja centralne i istočne Evrope, predstavnici romskih i neromskih nevladinih organizacija, civilnog društva i međunarodnih organizacija iz regije. Nažalost, u radu konferencije nisu učestvovali predstavnici vlasti Bosne i Hercegovine. Zbog toga je prisutni dio delegacije predstavnika nevladinog sektora Bosne iHercegovine imao status promatrača. Na spomenutom budimpeštanskom skupu predstavnici vlada koje su bile prisutne (Bugarska, Hrvatska, Republika Češka, Mađarska, BJR Makedonija, Rumunija, Slovačka, Srbija i Crna Gora) dogovorili su se o pokretanju Dekade uključenja Roma i pozvali i druge države da im se pridruže. • Kao osnovni razlozi za pokretanje Dekade učesnici su

naveli smanjivanje razlika između bogatih i siromašnih, eliminiranje diskriminacije i smanjenje socijalne isključenosti Roma, a s ciljem da se poboljša ekonomski položaj i postigne socijalno uključenje Roma u zemljama centralne i jugoistočne Evrope.

• Učesnici konferencije su odlučili da se u Dekadi

prioritet da sljedećim oblastima: obrazovanju,zapošljavanju, stanovanju (stambenom zbrinjavanju), zdravstvu.

• Pored navedenih prioriteta, kao značajne segmente na

kojima treba djelovati učesnici su izdvojili diskriminaciju, smanjenje siromaštva i ravnopravnost spolova.

Program Dekade je u uskoj vezi sa dva programa – Milenijskim razvojnim ciljevima Ujedinjenih naroda i Politikom socijalnog uključivanja Evropske unije. Tako je stvorena “Dekada uključenja Roma 2005-2015”. Devet država jugoistočne Evrope koje su učestvovale na konferenciji u Budimpešti do 2005. godine izradile su i usvojile strategije i konkretne akcione planove. Na sastanku u Sofiji, Bugarska, 2. februara 2005. godine predsjednici vlada ovih zemalja su, na osnovu dogovorenog na konferenciji u Budimpešti, ozvaničili “Dekadu uključenja Roma 2005-2015.” potpisivanjem deklaracije o pristupanju. Izuzetak su samo Albanija i Bosna i Hercegovina, koje ni do danas nisu ispunile neophodne uvjete za pristupanje Dekadi. U Sofiji je ustanovljen Međunarodni sekretarijat Dekade kao njen savjetodavni koordinacijski odbor. On je sastavljen od predstavnika vlasti država članica, romskih organizacija, međunarodnih donatora i drugih međunarodnih nevladinih organizacija. Program Dekade podržavaju: Svjetska banka, Fond Otvoreno društvo, UNDP, Vijeće Evrope, Razvojna banka Vijeća Evrope, Evropski romski informativni centar, Evropski forum Roma i nomada, Evropski centar za prava Roma i Romski obrazovni fond. Prva zemlja predsjedavajuća Dekade bila je Rumunija. Ove godine na čelu Dekade je Mađarska.

Deklaracija Dekade uključenja Roma 2005-2015.

Tekst obaveze koju su preuzele vlade članice Dekade

Gradeći na temeljima konferencije “Romi u Evropi koja se širi: Izazovi za budućnost”, održane 2003. godine, obavezujemo se da će naše vlade raditi na uklanjanju diskriminacije i prevazilaženju neprihvatljivih razlika između Roma i ostatka društva, a kako je utvrđeno u našim akcionim planovima djelovanja Dekade.

Proglašavamo period od 2005. do 2015. Dekadom socijalnog uključenja Roma i obavezujemo se da ćemo osigurati puno učešće i uključivanje nacionalnih romskih zajednica u dostizanju ciljeva Dekade.

Obavezujemo se da ćemo učestvovati u ostvarenju ciljeva i na potvrđivanju ostvarenog napretka mjerenjem postignuća i razmatranjem iskustava u provedbi planova djelovanja Dekade.

Pozivamo i druge države da se pridruže našim naporima.

Sofija, Bugarska, 2. februara 2005.

“Ništa o nama bez nas” Deklaracija Dekade naglašava ključni značaj učešća Roma u cjelokupnom procesu njenog nastanka i realizacije. Predstavnici Roma i organizacija civilnog društva su uključeni u svaku fazu Dekade. Romi su oblikovali i definirali viziju od samog začetka. Romske grupe i eksperti iz civilnog društva su identificirali i igrali ključnu ulogu u definiranju dalekosežnih i konkretnih ciljeva. Romi će biti ključne osobe u realizaciji i monitoriranju procesa u narednih deset godina. 8

strana

BORBA PROTIV SIROMAŠTVA ROMA - POLITIČKAOBAVEZA VLADE

Ovo je test spremnosti vlasti u Bosni i Hercegovini na svim nivoima da provedu svoja opredjeljenja i stavove u vezi sa Strategijom za rješavanje problema Roma, a s obzirom na propisane uvjete za pristupanje Bosne i Hercegovine “Dekadi uključenja Roma 2005-2015.“ i namjeru vlasti u Bosni i Hercegovini da pristupe tom programu i inicijativi zemalja jugoistočne Evrope...

Bosna i Hercegovina, kao potpisnica Okvirne konvencije za zaštitu prava nacionalnih manjina Vijeća Evrope, nakon usvojene ˝Strategije za rješavanje problema Roma u BiH˝ preuzela je obavezu da usvoji tri akciona plana u cilju provođenja ovog značajnog dokumenta. Donošenje akcionih planova iz oblasti zdravstvene zaštite, zapošljavanja i stanovanja (pored već usvojenog akcionog plana za obrazovne potrebe Roma i ostalih nacionalnih manjina 2004. godine) preduvjet su da se Bosna i Hercegovina uključi u program ˝Dekada uključenja Roma 2005-2015.˝, međunarodnu inicijativu država jugoistočne Evrope za poboljšanje sveukupnog položaja romske nacionalne manjine u tim državama. Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH, koje je preuzelo odgovornost za izradu akcionih planova, u cilju prezentacije nacrta ovih dokumenata organiziralo je niz konferencija, sastanka, okruglih stolova s predstavnicima svih nivoa vlasti uz učešće predstavnika Roma. U ovom broju časopisa prenosimo dio govora ministra za ljudska prava i izbjeglice BiH dr. Safeta Halilovića na drugom sastanku s načelnicima koji je održan u Sarajevu u januaru 2008. godine: - Usvajanje akcionih planova je uvjet za priključenje Bosne i Hercegovine "Dekadi uključenja Roma 2005-2015.", koju je proglasilo devet zemalja jugoistočne Evrope, a kojoj još jedino nisu pristupile Bosna i Hercegovina i Albanija. Prvi znаčајniјi impuls zа izrаdu kоnkrеtnih аkciоnih plаnоvа u Bоsni i Hеrcеgоvini dао je Visоki kоmеsаriјаt UN-a zа izbјеglicе (UNHCR), a OSCE misiја u BiH је u tu svrhu srеdinоm 2006. godine оrgаnizirаlа јеdnu vеliku mеđunаrоdnu kоnfеrеnciјu u Моstаru.

Nаkоn tоgа zаintеrеsirane strane i dоnаtоri su u maju 2007. godine usvojili Меmоrаndum о rаzumiјеvаnju čiji su potpisnici Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, Vijeće Roma Bosne i Hercegovine, UNHCR misija u Bosni i Hercegovini, OSCE misija u Bosni i Hercegovini, Misija Vijeća Evrope, Delegacija Evropske komisije u BiH, UNICEF, World Vision BiH, Švedska razvojna agencija – SIDA, Špаnski sеkrеtаriјаt zа Rоmе, Fond Otvoreno društvo BiH i Care International – NW Balkans. Мinistаrstvо zа ljudskа prаvа i izbјеglicе BiH je fоrmirаlо tri multirеsоrnе rаdnе grupе, sаstаvljеnе оd еkspеrаtа iz općinskih, kаntоnаlnih, entitetskih i držаvnih оrgаnа vlаsti i јаvnih ustаnоvа, tе po sedam prеdstаvnikа rоmskоg nеvlаdinоg sеktоrа u svakoj rаdnoj grupi. Oni su prоšli i nеоphоdnu еdukаciјu zа izrаdu аkciоnih plаnоvа. Оprеdјеljеnjе dа sе rаdi nа оvај nаčin, to јest putеm višеčlаnih еkspеrtnih multirеsоrnih rаdnih grupа, u kоје su uključеni prеdstаvnici rоmskih nеvlаdinih оrgаnizаciја, ističući posebno predstavnike Viјеćа Rоmа BiH i Оdbоrа zа Rоmе pri Vijeću ministаrа BiH, јеst nešto spоriјi i složeniji put, аli је na ovaj način uključеn dаlеkо vеći brој еkspеrаtа iz nаdlеžnih instituciја i оrgаnа vlаsti i јаvnih službi sа svih nivоа оrgаnizirаnjа vlаsti u Bоsni i Hеrcеgоvini, dаklе еkspеrti i držаvni službеnici kојi ćе po usvajanju аkciоnih plаnоva biti glаvni subјеkti i činiоci u njihоvоm prоvоđеnju. S drugе strаnе, u izrаdi аkciоnih plаnоvа оd sаmоg pоčеtkа pаrticipiraјu i sami Romi, nа kоје sе ovi ciljеvi i mјеrе i оdnоsе. Nаrаvnо, nikо ne mоžе bоljе оd njih sаmih idеntificirati postojeće prоblеmе i izаzоvе s kојimа sе oni suоčаvајu u rјеšаvаnju svojih strateških prоblеmа u оblаsti zаpоšljаvаnja, stаmbеnоg zbrinjаvаnjа i zdrаvstvеnе zаštitе. Ovi akcioni planovi sе i dоnоsе kао pоsеbаn sеt mјеrа zbоg tоgа štо su Romi u izrаzitо nеpоvоljnоm sоciо-еkоnоmskоm pоlоžајu, čеstо izlоžеni diskriminаciјi i nеmоgućnоsti dа sе sаmi izbоrе zа svојu еmаncipаciјu i rаvnоprаvаn stаtus. Zato sе Rоmimа trеbа dоdаtnо pоmоći, а nе sаmо trеtirаti ih kао bilо kојu drugu sоciјаlnо ugrоžеnu društvеnu grupu. Dekada uključenja Roma 2005-2015. je period od 10 godina u kome vlade zemalja potpisnica treba da postave jasne i provodljive ciljeve za poboljšanje ekonomskog i socijalnog položaja romske populacije. Opća ideja koja je promovirana Dekadom još 2003. godine jest da treba raditi na smanjenju siromaštva, kao i na pitanjima obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja i zdravlja romske populacije. To je i politička obaveza vlada pojedinih zemalja da se bore protiv siromaštva romske populacije, njihovog isključivanja i diskriminacije u regionalnim okvirima.

9strana

BORBA PROTIV SIROMAŠTVA ROMA - POLITIČKAOBAVEZA VLADE

Pristup Dekadi otvara mogućnosti konkurisanja i pristup sredstvima koja osiguravaju međunarodne organizacije za rješavanja problema Roma. Brojka od oko stotinu kvalificiranih osoba koje su na preko dvadeset sastanaka (radionica, okruglih stolova, ekspertnih analiza) bile uključene u izradu akcionih planova pokazuje svu serioznost ovog procesa, te želju Ministarstva da se na najbolji mogući način pristupi rješavanju ovog problema. Ovo okupljanje impozantnog broja stručnih ljudi oko jednog projekta, kao i broj održanih sesija, bilo je moguće zahvaljujući učešću međunarodnih organizacija i institucija. Nakon što akcioni planovi dobiju pozitivno mišljenje entitetskih ministarstva i vlada entiteta, te prođu određenu proceduru i budu usvojeni od Vijeća ministara BiH, nama predstoji ono što se zove implementacija.

CILJEVI DEKADE Glavni ciljevi Dekade su ubrzanje procesa u pravcu poboljšanja socijalnog položaja romske populacijeuključivanjem samih Roma u proces donošenja odluka, te prezentiranje takvog progresa na transparentan i mjerljiv način. Dekada je međunarodna inicijativa koja bi u ovim naporima trebalo da zajedno poveže vlade, međuvladine i nevladine organizacije u sljedećim segmentima: - jačanju romskog uključivanja kao najvišeg prioriteta na regionalnom nivou, kao i na evropskom programu rada; - učenju i razmjeni iskustava; - značajnom uključivanju Roma u kreiranju politika u svim oblastima koje se njih tiču; - uključivanju međunarodnog iskustva i eksperata da se pomogne u postizanju uspjeha u ovim izazovima; i - podizanju javne svijesti o položaju Roma kroz aktivnu komunikaciju. Prioritetni ciljevi Dekade su: zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvena zaštita i stanovanje. Pored fokusiranja na ove prioritete, svaka od vlada zemalja potpisnica će uzeti u obzir i druga važna pitanja, kao što su siromaštvo, diskriminacija i gender komponenta.

Potpisnice Dekade su Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Mađarska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i Slovačka. Osnivači internacionalne partnerske organizacije Dekade su: Svjetska banka, Fond Otvoreno društvo, UNDP, Vijeće Evrope, Razvojna banka Vijeća Evrope i drugi.

Fotografije sa razrade akcionih planova10strana

ISKUŠENJA "KVALIFIKACIJA" ZA DEKADU ROMAU svemu ovome izuzetno je važna uloga samih Roma i Romkinja, odnosno njihovih nevladinih organizacija. Emancipaciju pripadnicima romske nacionalne manjine niko neće pokloniti, oni sami se za nju moraju izboriti.

Slobodan Nagradić se već dugi niz godina bavi problematikom Roma u Bosni i Hercegovini i daje svoj puni doprinos na rješavanju problema s kojima se oni suočavaju. Od 2002. do 2006. godine obavljao je funkciju zamjenika predsjednika Savjetodavnog odbora za Rome pri Vijeću ministara. U tom periodu je inicirana i usvojena Strategija za rješavanje problema Roma i pokrenuta inicijativa za izradu akcionih planova. Sve ove aktivnosti bile su usmjerene na pristupanje Bosne i Hercegovine programu “Dekada uključenja Roma 2005-2015.“ U prvom broju našeg časopisa ovaj vrsni poznavalac romske problematike u Bosni i Hercegovini daje svoj osvrt na iskušenja kroz koja prolazi romski nevladin sektor i institucije vlasti u Bosni i Hercegovini u procesu pristupanja Dekadi.

Piše: Slobodan Nagradić U trenutku dok ispisujem ovaj tekst (10. februara 2008. godine), Bosna i Hercegovina još uvijek nije ispunila formalne uslove za priključenje Dekadi socijalne inkluzije Roma (pretpostavljam da se to – ispunjenje uslova za pristupanje ovoj međunarodnoj inicijativi, projektu i pokretu s ciljem većeg učešća državnih resursa zemalja jugoistočne Evrope u rješavanju problema Roma u četiri ključne oblasti egzistencije u kojima su Romi socijalno-politički deprivilegovani i ekonomski marginalizirani: obrazovanje, zapošljavanje,zdravstvena zaštita i stambeno zbrinjavanje – neće desiti ni u vrijeme kada prvi broj ovog novog glasila ugleda svjetlo dana), ali je, napokon, na samom domaku tog cilja. Naime, u organizaciji nadležnog organa vlasti u Bosni i Hercegovini, a to je Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH i partnerskih organizacija, prije svih Vijeća Roma BiH, te uz podršku i finansijsku pomoć međunarodnih donatora, u prvom redu World Vision BiH i Švedske razvojne agencije SIDA i UNICEF-a, upravo su urađeni nacrti akcionih planova za rješavanje problema Roma u Bosni i Hercegovini u oblastima zapošljavanja, zdravstvene zaštite i stambenog zbrinjavanja. To uz ranije usvojeni Plan akcije za zadovoljavanje obrazovnih potreba Roma i pripadnika ostalih nacionalnih manjina iz 2004. godine predstavlja potrebni i dovoljni uslov za priključenje Bosne i Hercegovine Dekadi Roma.

Kao neko ko se već duži niz godina bavi nekim aspektima romskog pitanja u Bosni i Hercegovini i ko je od samog početka snažno zagovarao potrebu donošenja akcionih planova i bio aktivno uključen u njihovu izradu, smatram da Bosna i Hercegovina, izuzev donekle u finansijskom pogledu, zbog činjenice da još nije „članica“ Dekade, nije u velikom zaostatku za državama jugoistočne Evrope (Rumunija, Srbija, Hrvatska, Bugarska, BJR Makedonija, Crne Gora, Republika Češka, Slovačka, Mađarska) u kojima stvarni društveni položaj većine pripadnika romske populacije nije uočljivo bolji od položaja njihovih sunarodnika u Bosni i Hercegovini. To samo govori da se u Bosni i Hercegovini, naročito nakon 2001. godine, zahvaljujući prije svega partnerskom odnosu vlasti i romskog nevladinog sektora, bez akcionih planova i pristupa Dekadi nije malo uradilo na artikulisanju romskog pitanja, tačnije u rješavanju nekih problema s kojima se suočavaju pripadnici romske nacionalne manjine. Time se na najbolji način pokazuje da nije dovoljno samo formalno usvojiti akcioni plan, pa makar on normativno-pravno i stilsko-jezički bio najbolji, ukoliko nisu stvorene neophodne pretpostavke za njegovu istinsku i iskrenu implementaciju. Mislim da način na koji su rađeni pomenuti akcioni planovi u Bosni i Hercegovini obezbjeđuje početnu prednost u njegovoj implementaciji i postizanju očekivanih, pozitivnih rezultata, a to znači poboljšanje stvarnog društvenog položaja Roma u Bosni i Hercegovini. Jer, mora se pozitivno vrednovati činjenica da je u procesu izrade ovih akcionih planova učestvovalo skoro stotinu ljudi, kako eksperata iz struktura vlasti sa svih nivoa njenog organizovanja u BiH tako i respektabilnog broja (oko 30) predstavnika romskih nevladinih organizacija, te nezavisnih eksperata za pojedine oblasti. Time se direktno, odmah tu na djelu, uživo, provodila jedna važna mjera, relevantna za sva tri akciona plana, a to je osvješćivanje bosanskohercegovačkog društva o potrebi rješavanja urgentnih problema s kojima se pripadnici ove najbrojnije i socijalno najugroženije nacionalne manjine u Bosni i Hercegovini duži niz godina suočavaju. Smanjenje diskriminacije i predrasuda prema Romima, te ravnopravan tretman pripadnika romske nacionalne manjine u društvu, a naročito u političkom životu i medijima, jesu prvi i osnovni preduslov kako uspjeha implementacije samih akcionih planova tako i značajnog smanjenja problema i poteškoća koje imaju Romi i Romkinje samo zato što su pripadnici svoje, romske nacionalne manjine. Zbog toga, najznačajnije pitanje koje se u ovom trenutku postavlja u Bosni i Hercegovini povodom akcionih planova za rješavanje problema Roma nije ono o tačnom datumu kada će ih konačno Savjet ministara BiH, kao najviši autoritet izvršne vlasti u BiH nadležan za verifikaciju dokumenata ove vrste i namjene, usvojiti i objaviti u „Službenom glasniku BiH“, doduše ne bi ni to sad trebalo odlagati unedogled – nego ono koje traga za odgovorom iz kojeg bi se moglo saznati da li su svi p(r)ozvani akteri, tj. nadležni organi, institucije vlasti, drugi relevantni subjekti i asocijacije, te romske nevladine organizacije, spremni da se uhvate u koštac sa izazovima koji se očekuju u provođenju ovih, za Rome, ključnih političkih dokumenata, odnosno da li kod njih postoji neophodna politička volja da se identifikovani problemi sa kojima se suočavaju Romkinje i Romi u BiH danas prepoznaju i prihvate kao aktuelni, relevantni, kao fenomen čije rješavanje će biti opšta mjera uspjeha vlasti i društva u cjelini.

11strana

Ne bude li takvog vrednovanja i artikuliranja problema pripadnika romske nacionalne manjine u BiH, onda će i potencijalna donatorska sredstva za ove namjene imati neizvjestan rezultat. U svemu ovome izuzetno je važna uloga samih Roma i Romkinja, odnosno njihovih nevladinih organizacija. Emancipaciju pripadnicima romske nacionalne manjine niko neće pokloniti, oni sami se za nju moraju izboriti. Implementacija akcionih planova iz sfere zapošljavanja, zdravstvene zaštite, stambenog zbrinjavanja i odranije obrazovanja izvrsna je prilika koja se ne smije propustiti da se u tom cilju usmjere sve društvene energije i sredstva koja stoje na raspolaganju vlastima i drugim bitnim društvenim činiocima u Bosni i Hercegovini koji su probuđeni procesom izrade akcionih planova. Romi moraju biti svjesni činjenice da drugu sličnu šansu za vlastito samooslobođenje i socijalnu inkluziju zadugo neće imati. Zato se i oni sami moraju značajno promijeniti, prilagoditi novim društvenim uslovima i okolnostima, da bi i od drugih mogli tražiti da se promijene i prilagode savremenim izazovima i imperativima, a sve s ciljem bržeg integrisanja (ne asimilacije) Romkinja i Roma u sve društvene procese, odnose i zbivanja u političkoj zajednici u kojoj žive.

ISKUŠENJA "KVALIFIKACIJA" ZA DEKADU ROMA

12strana

Fotografije sa razrade akcionih planova

AKTIVNOSTI VIJEĆA ROMA

13strana

U prvom broju našeg magazina dajemo kraći osvrt na neke od značajnijih aktivnosti Vijeća Roma.

Sarajevo, 28. maja 2007.

Potpisan memorandum o razumjevanju za izradu akcionih planova i drugih dokumenata u cilju realizacije Strategije BiH za rješavanje problema Roma u oblasti zdravstvene zaštite, zapošljavanja, obrazivanja i stambenog zbrinjavanja.Memorandum potpisalo Vijeće Roma i Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH.

Sarajevo 28. – 30. augusta 2007.

Organizovan trening na temu: "Ravnopravnost spolova", uz podršku World Vision BiH i Fonda Otvoreno drušvo Budimpešta. Ovo je prvi trening na kom su dati imputi za izradu akcionih planova uz unošenje gender komponente.

Sarajevo, 13. – 14. septembra 2007.

Izrada strategije romskog nevladinog sektora, strategije ženske romske mreže, pravilnika i kodeksa ponašanja.

Sarajevo, 29. - 30. septembra 2007.

Članovi Vijeća Roma učestvovali na treningu za pisanje prijedloga projekata za Evropsku komisiju i završavanje strateških dokumenata. Trening organizovao World Vision BiH a facilitirao Bospo -Tuzla.

Sarajevo, 30. septembra 2007.

Potpisan memorandum o specijalnim odnosima naimplementaciji Strategije za rješavanje problema Roma BiH i implemantaciji akcionih planova između Vijeća Roma BiH, Saveza Roma RS, Resursnog centra Kakanj i Resursnog centra Tuzla.

Vogošća, 12. - 13. novembra 2007.

OSCE misija u BiH u saradnji sa Vijećem Roma organizovala okrugli sto na temu “Zagovaranje uspostavljanja grupe za zaštitu imovinsko stambenih prava romske populacije“.

Sarajevo, 13. - 14. novembra 2007.

U sklopu projekta “Podrška romskoj nacionalnoj manjini u efektivnom zagovaranju i izvještavanju“ Romkoginformatinvog centra/Vijeća Roma BiH organizovan trening za 15 predstavnika romskih nevladinih organizacija na temu izgradnje kapaciteta za mobilizaciju zajednice. Trenerice su bile predstavnice nevladine organizacije Bospo iz Tuzle.

Keln, Njemačka, 22. - 23. novembra 2007.

Članovi Vijeća Roma učestvovali na dvodnevnom okruglom

stolu na temu položaja Roma i nomada, na kojem su

prezentirane informacije o položaju Roma u BiH.

Strazbur, Francuska, 24. - 28. novembra 2007.

Predstavnica Vijeća Roma BiH učestvovala na trećoj sjednici

Evropskog Foruma Roma i Nomada na kojem je prezentirala

izvještaj o položaju Roma u BiH.

Budimpešta, Republika Mađarska 3. - 7. decembra 2007

Studijska posjeta Vladi Mađarske i Vladi Republike Hrvatske

(članicama Dekade uključenja Roma 2005-2015). Cilj posjete

bila je razmjena iskustava.

Sarajevo, 3. decembra 2007.

Predstavnicima medijskih kuća u BiH prezentiran projekat

Romskog Informativnog Centra/ Vijeća Roma koji nosi naziv:

"Podrška romskoj nacionalnoj manjini u efektivnom

zagovranju i izvještavanju“.

Vogošća, 6. - 7. decembra 2007.

OSCE misija u BiH u saradnji sa Vijećem Roma organizovali

okrugli sto za predstavnice/ke romskih neladinih organizacija

na temu: “Ravnopravnost spolova u romskoj zajednici -

saradnja Romkinja aktivistica sa komisijama za ravnopravnost

spolova na lokalnom nivou“. Na sastanku učesnice/ci

analizirali prijedloge akcionih planova (zapošljavanje,

stanovanje, zdravstvena zaštita) i dale svoje prijedloge za

dopunu akcionih planova.

Sarajevo,10. decembra 2007.

Členovi Vijeća Roma učestvovali na konsititirajućoj sjednici

savjetodavnog Odbora za Rome pri Vijeću ministara BiH.

AKTIVNOSTI VIJEĆA ROMA

14strana

Banja Luka, 10. - 11. decembra 2007.

Članovi Vijeća Roma učestvovali u radu Radne grupe za stanovanje.

Banja Luka, 13. decembra 2007.

Članovi Vijeća Roma učestvovali u radu Radne grupe za zapošljavanje.

Banja Luka, 14. decembra 2007.

Članovi Vijeća Roma učestvovali u radu Radne grupe za zdravstvo.

Srebrenica, 17. - 18.decembra 2007.

Održan sastank sa zamjenikom načelnika opštine Srebrenica Ramom Dautbašićem na kojem su prezentirane informacije o “Dekadi uključenja Roma 2005-2015.“ i prijedlozi akcionih planova.

Zenica, 19. decembra 2007.

Održan sastanak sa predstavnicima opštine Zenica, Huseinom Smalovićem i Seadom Brljevcem te predstavnicima PEP Internacionala Mirsadom Helgom na temu zajedničke saradnje na budućim projektima za stambeno zbrinjavanje Roma na području opštine Zenica.

Sarajevo, 28. decembra 2007.

Članovi Vijeća Roma prezentirali informacije o radu SPAG-a predstavnicima Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH.

Banja Luka, 12. januara 2008.

Članovi Vijeća Roma učestvovali na sastanku Saveza Roma RS na kojem su delegirane osobe za Savez nacionalnih manjina RS.

Krakov, Poljska, 14. januara 2008.

Članovi Vijeća Roma učestvovali na regionalnoj konferenciji “Socijalna kooperacija kao primjer promovisanja saradnje između romskih zajednica“.

Zenica, 17. januara 2008.

Potpisan memorandum o saradnji romske mreže između World Visiona BiH i Saveza Roma RS, Resursnog centra Kakanj i Resursnog centra Tuzla.

Sarajevo, 18. januara 2008.

Prezentirane aktivnosti na projektu “Podrška romskoj nacionalnoj manjini u efektivnom zagovranju i izvještavanju“ Romskog informativnog centra/ Vijeća Roma BiH predstavnicima medijskih kuća u BiH.

Sarajevo, 22. januara 2008.

U organizaciji Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH organizovan sastanak sa opštinskim načelnicima iz BiH na temu "Izrada akcionih planova za implementaciju Strategije za rješavanje problema Roma".

Sarajevo, 24. - 27. januara 2008.

U sklopu projekta "Podrška romskoj nacionalnoj manjini u efektivnom zagovaranju i izvještavanju" Romskog informatinvog centra/ Vijeća Roma BiH održan trening za 15 novinara volontera, predstavnika romskih nevladinihorganizacija. Predstavnice NVO-a Bospo održale trening na temu ljudskih prava i zagovaranja, a Media plan institut na temu pisanja informacija.

AKTIVNOSTI VIJEĆA ROMA

15strana

Sarajevo, 30. - 31. januara 2008.

Članovi Vijeća Roma obišli potencijalne lokacije za izgradnju stambenih objekata za Rome sa područja Butmira.

Sarajevo, 4. februara 2008.

Članovi Vijeća Roma prezentirali izvještaj o položaju Roma u BiH predstavnicima Evropskog parlamenta.

Mostar, 7. februara 2008.

Na temu stambena problematika održan sastanak sa predstavnicma opštinskih vlasti u Mostaru.

Sarajevo,12. februara 2008.

Održan sastanak sa predstavnicom Direkcije za ekonomsko planiranje, Azeminom Vuković i predstavnikom LSE Consortiuma Rankom Markušem. Prezentirani akcioni planovi.

Banja Luka,13. februara 2008.

Članovi Vijeća Roma održali sastanak sa predstavnicima Saveza nacionalnih manjina RS. Prezentirane su aktivnosti na izradi akcionih planova i izvršen izbor kandidata za skupštinu Saveza nacionalnih manjina RS.

Banja Luka,13. februara 2008.

Organizovan sastanak sa predstavnicima opštine Banja Luka Vladom Džukelićem i Ljiljanom Radovanović. Tema sastankabila je stambena problematika Roma. Na sastanku su prezentirane aktivnosti na izradi akcionih planova.

AKTIVNOSTI VIJEĆA ROMA

16strana

Neum, 13 - 15. februara 2008.

Održan trening o upravljanju, organizovanju i menadžmentu nevladinih organizacija. Trening organizovao World Vision BiH, a facilitirao Bospo Tuzla.

Travnik, 18. februara 2008.

Održan sastank sa načelnikom opštine Travnik Tahirom Lendom na temu rješavanja infrastrukturnih problema u romskoj zajednici Turbe.

Banja Luka, 19. februara 2008.

Članovi Vijeća Roma učestvovali na drugoj sjednici savjetodavnog Odbora za Rome pri Vijeću ministara BiH. Na sjednici su prezentirane radne verzije akcionih planova i prijedlozi rada Odbora za 2008. godinu.

media plan certifikati

Sarajevo, 21. - 24. februara 2008.

U sklopu projekta “Podrška romskoj nacionalnoj manjini u efektivnom zagovaranju i izvještavanju“ Romskog informatinvog centra/ Vijeća Roma BiH organizovan trening za 15 predstavnika romskih nevladinih organizacija. NVO Bospo održao trening na temu priprema kampanje za zagovaranje i ljudska prava, a Media plan institut na temu osnove pisanja informacija.

Budimpešta, 25. -26. februara 2008

Učestvovali na 12. sjednici međunarodnog Upravnog komiteta Romske Dekade.

Sarajevo, 28. februara 2008.

Gradonačelnici grada Sarajeva Semihi Borovac prezentirane aktivnosti na izradi akcionih planova.

Vogošća, 28. februara 2008.

Članovi Vijeća Roma učestvovali na promociji projekta za izradu priručnika za učenike. Projekt nosi naziv "Priručnik o kulturi, baštini i tradiciji nacionalnih manjina u BiH".

Vogošća, 29. februara 2008.

Za predstavnike institucija vlasti u BiH, domaće i međunarodne nevladine organizacije koje rade na projektima za rješavanje problema Roma u BiH organizovan referalni sastanak.

Sarajevo, 20. - 23. marta 2008.

U sklopu projekta “Podrška romskoj nacionalnoj manjini u efektivnom zagovaranju i izvještavanju“ Romkoginformatinvog centra/ Vijeća Roma BiH organizovan treći i ujedno završni trening za 15 polaznika. Novinarima volonterima, predstavnicima romskih nevladinih organizacija dodijeljeni certifikati o uspješno završenom media treningu.

MUZIKA ROMA U BOSNI I HERCEGOVINI

Badema Softić je studentica četvrte godine Akademije muzičkih

umjetnosti u Sarajevu, Odsjek muzikologija, smjer

etnomuzikologija. Za temu svoga diplomskog rada odabrala je

muziku i običaje Roma u Bosni i Hercegovini, prioritetno Sarajeva i

okoline. Za prvi broj našeg magazina izdvajamo dio materijala koji

je prikupila i nadamo se da će izazvati vašu pažnju.

Piše: Badema Softić Romi su uz Jevreje najrasprostranjeniji narod na svijetu. Pretpostavlja se da su indoevropskog porijekla a da je njihov nomadski život počeo 1000. godine. Danas su vjerovatno najbrojniji manjinski narod na području Bosne i Hercegovine. Uprkos tome, malo je onih koji su se bavili životom ovog nomadskog naroda, a još manje onih koji su proučavali njihovu muziku. Iako postoji niz razbacanih podataka o Romima, njihova muzika do sada nije sistematski istraživana. Prvi zapis o Romima u južnoslavenskim zemljama je iz 1362. godine, kada se spominju u Dubrovniku. Smatra se da su na područje Bosne i Hercegovine došli sa mehterhanama u doba Osmanskog carstva. Iz vremena austrougarske okupacije potječe podatak iz knjige Antuna Hangija „Život i običaji muslimana“ iz 1900. godine, gdje se spominju Cigani koji sviraju zurle i bubnjeve. Hangi njihovu svirku veže za pojedine običaje muslimana, poput onih za Ramazan i Bajram. Četrdesetih godina 20. stoljeća Hifzija Hasandedić je zabilježio lokalni običaj u Seonici kod Konjica koji se odnosi na Rome svirače koji su najavljivali bajramsko veselje. Vjerovatno prvi zapisivač romske pjesme je Ludvig Kuba. Njegova je djelatnost u Bosni i Hercegovini bila vezana za Zemaljski muzej, za čije je potrebe 1893. godine sakupio zbirku „Pjesme i napjevi iz Bosne i Hercegovine“. U zbirci se nalaze četiri romske pjesme, od kojih su tri iz Blagaja, a jedna iz Broda. Prema podacima koje sam dobila od svog informatora, Romi su bili dosta prisutni u Hercegovini. Nazivali su ih 'čergarima'.

Kada bi dolazili u određeno mjesto, narod bi govorio da su 'pali', a područje na kome bi boravili određeno vrijeme u svojim čergama nazivali bi 'padalištem'. Jedno od padališta bilo im je upravo u Blagaju, na Bišću, uz Bunu. Uz Zemaljski muzej je bila vezana i djelatnost Radeta Uhlika. Njegovo zanimanje je bilo usmjereno na kulturu, a naročito jezik Roma u Bosni i Hercegovini. On je tridesetih i četrdesetih godina prošlog stoljeća intenzivno proučavao romski jezik. Stoga je njegovo zanimanje uglavnom bilo usmjereno na usmenu tradiciju Roma, naročito na njihove lirske pjesme, tzv. gjilje. Zbirku ovih pjesama, koje je sam sakupio i zapisao, objavio je 1937. godine. Uz nju je napisao i mali predgovor na romskom jeziku. Osim toga, Uhlik je u Biltenu Instituta za folklor objavio i rad o romskim legendama i pričama. Otprilike u isto vrijeme je djelovala Andrijana Gojković, koja je proučavala muziku srpskih Roma. Njen istraživački rad je značajan i zbog toga jer se neki od njenih zaključaka mogu primijeniti i na muziku Roma u Bosni. Gojković je tako napomenula da je za njih karakteristično da redovno izvode pjesme raširene u sredini u kojoj žive, ali na jedan nov i osebujan način, sa mnoštvom ukrasa i mijenjanjem tonalne strukture upotrebom tzv. ciganske ljestvice sa dvije povećane sekunde. Ovakvu vrstu interpretacije je nazvala'ciganiziranjem'. Romskom muzikom poslije Uhlika se bavio Mustafa Mulalić. Dio njegovih zapisa se nalazi u arhivu Zemaljskog muzeja, a dio u Historijskom arhivu Sarajeva. Većina zapisa iz arhiva Zemaljskog muzeja se odnosi na muziku Roma Srbije i Vojvodine, a tek nekoliko zapisa iz Bosne. U Historijskom arhivu se nalazi nekoliko Mulalićevih zbirki s pjesmama i napjevima iz različitih krajeva. U jednoj od njih se nalazi i opsežan tekst o narodnoj muzici Rusije, Španije, Turske, Mađarske, Srbije i Bosne. Tu između ostalog u nekoliko navrata spominje i Rome. I ovdje ih više vezuje za ruske, mađarske i srpske krajeve, ali ima i nekoliko podataka o Romima u Bosni. Između ostalog, Mulalić napominje da su bosanski Romi većinom muslimani, te da se najviše bave kovačkim, potkivačkim i džambaskim zanatom. Spominje da nisu imali značajnijih sviračkih družina, ali i da se njihova svirka po tadašnjim svadbama i teferičima uglavnom morala kriti, jer je to smatrano raskalašnim. Tako su Rome dovodili u čardake van grada, a romske igračice bi donosili hamali u sepetima a da ni sami nisu znali šta nose. U arhivu Zemaljskog muzeja, koliko je meni bilo dostupno, pronašla sam jedan Mulalićev zapis romske pjesme iz Bosne, koju je otpjevao Rade Uhlik, a u Historijskom arhivu četiri zapisa, od kojih je jedan, Svatovsko kolo, Mulalić posebno naznačio kao cigansku pjesmu iz Bosne.

Danas se muzičari Romi uglavnom poznaju kaoinstrumentalisti. U tom kontekstu su bili posebno značajni kao muzičari u tamburaškim i narodnim orkestrima muzičke produkcije.

17strana

MUZIKA ROMA U BOSNI I HERCEGOVINI

Jedan od poznatijih je bio harmonikaš Jovica Petković, koji je svirao u duetu sa Ismetom Alajbegovićem Šerbom, koji je, kao i on, bio muzički neobrazovan. Petković je i autor pjesama nadahnutih bosanskim melosom. Naročito je popularna njegova pjesma ´Da sam ptica´, koju je izvodila Zehra Deović. Ta je pjesma toliko u narodnom duhu da se smatra narodnom. U posljednje vrijeme ima dosta pjevača Roma, izvođača novokomponirane muzike, koji dosta dobro kotiraju u kafanama. Među onima koji su posljednjih godina promovirali romsku muziku je Haris Džinović, koji je sa svojom grupom "Đelem, đelem" izvodio romske pjesme s različitih područja. Neke od pjesama se nalaze i u zbirci "Pesme i igre Roma" Muharema Alijevića Muja, koja je danas jedina dostupna zbirka romskih pjesama. Međutim, u njoj nema nijedne romske pjesme iz Bosne i Hercegovine. Tome da se romska muzika nije sistematski istraživala ide u prilog i činjenica da do ove godine u udžbenicima za muzičku kulturu nije bilo podataka o romskoj muzici. Od ove godine se to stanje mijenja, pa će se prilog o romskoj muzici naći u udžbeniku za IV razred osnovne škole čiji je autor prof. dr. Selma Ferović. Danas se u evropskoj etnomuzikologiji puno pažnje posvećuje muzici manjina, među koje spadaju i Romi. Nedostatak istraživačkog rada vezanog za Rome na području Bosne i Hercegovine trebao bi biti dovoljan razlog da se posvetimo tome. Razlog više je i što je to tradicija koja i dan-danas živi, i ne samo to. Romi zavrjeđuju našu pažnju zbog svoje zanimljive prošlosti, zbog svog načina života koji ne mijenjaju stoljećima, kao i svog jezika i kulture koji imaju nevjerovatnu moć prilagođavanja određenoj sredini, a uprkos svemu tome i dalje opstaju.

Romske folklorne grupe iz Bosne i Hercegovine

18strana

STOP RASIZMU, DISKRIMINACIJI I PROGONIMAPored toga što je 8. april ozvaničen kao Svjetski dan Roma, on je i dan odavanja počasti romskim

žrtvama Drugog svjetskog rata.

Romi su narod koji potječe s prostora današnje Indije. Nakon prvih znakova diskriminacije i progona napuštaju Indiju i u traganju za boljim uvjetima života i prosperiteta naseljavaju se u Evropi. Prvi put pojava Roma u Evropi zabilježena je na području Transilvanije (Rumunija) davne 1416. godine. U hronici grada Forelija (Italija) Romi se spominju 1422. godine. Prvi zvanični podaci o Romima na prostorima Bosne i Hercegovine vezani su za 16. stoljeće. Tada je sultan Sulejman Veličanstveni Romima odobrio nastanjenje i obrađivanje dijela njegovog pašaluka uz plaćanje poreza. Iako tradicionalno miroljubiv narod, Romi su u većoj ili manjoj mjeri bili žrtva neskrivene diskriminacije i rasizma, pogotovo tokom Drugog svjetskog rata. To je kod romskog naroda probudilo svijest i potrebu za organiziranom borbom u ostvarivanju i zaštiti ljudskih prava. Kako bi razvili strategiju organizirane borbe za svoja prava, Romi svijeta organizuju Prvi kongres Roma svijeta pod parolom: STOP RASIZMU, DISKRIMINACIJI I PROGONIMA. Ovaj kongres održan je 8. aprila 1971. godine u Londonu.

U toku ove konferencije pjesma „Đelem, đelem“ proglašena je himnom Roma svijeta. Također je usvojena zastava Roma na kojoj je donja polovina zelene boje, gornja plave boje i na sredini točak smeđe boje. Poslije Prvog kongresa Roma dolazi do porasta broja romskih nevladinih organizacija, klubova i kulturno-umjetničkih društava, a početkom zadnje decenije prošlog stoljeća i do političkog organiziranja Roma u svijetu. U Bosni i Hercegovini Romi započinju svoje organiziranje početkom devedesetih, u okviru humanitarnih organizacija ili pak udruženja građana, kako bi dali svoj doprinos razvoju romske zajednice u Bosni i Hercegovini i uopće Roma u svijetu. Za očekivati je da će Bosna i Hercegovina, na svom putu ka evropskim integracijama, podržati uključenje Roma kao svojih državljana i građana, prije svega u procesima obrazovanja, zdravstva, zapošljavanja, stambene zbrinutosti te očuvanju identiteta i kulturne baštine. Uloga međunarodne zajednica također je veoma značajna u smislu pružanja podrške Bosni i Hercegovini na njenom putu uključenja Roma u društvo. I ove godine će predstavnici romskih nevladinih organizacija na čitavom području Bosne i Hercegovine obilježiti 8. april prigodnim programima i odati počast svim žrtvama rata.

Strazbur, odavanje pocasti Romima-žrtvana II svjetskog rata

Sarajevo 2007., obilježavanje 8. Aprila

19strana

SPISAK 15 VOLONTERA/NOVINARA PREDSTAVNIKA/CA LOKALNIH ROMSKIH

ORGANIZACIJA Udruženje ”Romska omladinska asocijacija” - Sarajevo Adresa: Avde Jabučice br. 52, 71000 Sarajevo Tel/fax: 033 202 870 Email adresa organizacije: romas_sa@yahoo.com AIDA KARIŠIK Mob.: 061 548 877 Privatna email adresa: aida_karisik@yahoo.com ”Prosperitet Roma” - SARAJEVO Adresa: Avde Jabučice br. 52, 71000 Sarajevo Tel/fax: 033 202 870 Email adresa organizacije: romas_sa@yahoo.com ADNAN MUSIĆ Mob.: 063 514 224 Privatna email adresa: adnan.music50@yahoo.com UG Omladinska romska inicijativa ”Budi mi prijatelj“ - VISOKO Adresa: Zanatski centar 264 sebilj 1, 71300 Visoko Tel/fax: 032 733 667 Email adresa organizacije : ugorivbmp1@yahoo.com MELINA HALILOVIĆ Mob.: 061 994 077 Privatna email adresa: melina_halilovic@ yahoo.com Omladinska romska inicijativa ORI - Kakanj Adresa: Šehidska 5, 72240 Kakanj Tel/fax: 032 558 632 Email adresa udruženja: sekis2003@yahoo.com ADNAN DIZDAREVIĆ Mob.: 061 691 360 Privatna email adresa: dizdarevic_adnan@yahoo.com ”Romano Centro” - ZENICA Adresa: Crkvice, Kanarinac bb, 72000 Zenica Tel/fax: 032 401 062 Email adresa udruženja: romskicentar@gmail.com JASMINA BEGANOVIĆ Mob.: 061 470 319, Privatna email adresa: jbeganovic@yahoo.com ”Put Roma Vitez” - VITEZ Adresa: Sofa bb, 72250 Vitez Tel/fax: 030 710 534 Email: fehim.osmanovic@tel.net.ba ALBERTINA ČENGALOVIĆ Mob.: 063 364 668 Privatna email adresa: albertinacengalovic@hotmail.com UŽR ”Bolja Budućnost” - TUZLA Adresa: Meše Selimovića br. 85, 75000 Tuzla Tel/fax: 035 288 441 Email adresa udruženja: uzbb@hotmail.com ADMIR OSMANOVIĆ Mob.: 061 675 859 Privatna email adresa: osmanovic.admir@yahoo.com

”Euro Roma” - TUZLA Adresa: Bosne srebrene bb. (SKPC Mejdan), 75000 Tuzla Tel/fax: 035 228 884 Email adresa organizacije: eurorom_bih@yahoo.com SADETA ZAHIROVIĆ Privatna email adresa: sadeta.zahirovic@yahoo.com ”Rom Živinice“ - ŽIVINICE Adresa: Toplička bb, 75270 Živinice Tel: 062 383058 Email adresa udruženja: ELVISA OSMANOVIĆ Mob.: 062 383 058, Privatna email adresa: elvisaosmanovic@yahoo.com ”Bahtalo Illo“ - BANOVIĆI Adrea: Alije Izetbegovića 27 (Samačka bb), 75290 Banovići Tel/fax: 035 874 086 Email adresa udruženja: bahtaloillo@bih.net.ba HASIBA AHMETOVIĆ Mob.: 061 281 391 Privatna email adresa: ahmetovic.hasiba@yahoo.com ”Romska Suza“ - SREBRENICA Adresa: Kazani bb, 75430 Srebrenica Tel: 061 502 321 Email adresa udruženja: romska.suza@hotmail.com, JASMINA HAKIĆ Mob.: 061 392 289 Privatna email adresa: jhakic@ yahoo.com ”Udruženje Roma” - GRADIŠKA Adresa: Cara Lazara bb, 78400 Gradiška Tel/fax: 051 814 179 Email adresa udruženja: norrs@blic.net SAMANTA ŠARIĆ Mob: 065 179 044 Privatna email adresa: samanta.saric@yahoo.com ”Udruženje Roma” - PRNJAVOR Adresa: Cara Dušana 29, 78300 Prnjavor Tel/fax: 051 660 845 Email adresa udruženja: alenmirkovic@hotmail.com SEAD ZAHIROVIĆ Mob.: 065 179 692 Privatna email adresa: sead_zahirovic@yahoo.com SNJEŽANA MIRKOVIĆ Mob.: 065 275 719 Privatna email adresa: msd1997@hotmail.com Udruženje Roma - BIHAĆ Adresa: Grabeška bb, 77000 Bihać Tel/fax: 061 809 096 NAZA DŽEMAILI Mob.: 061 442 226 Privatna email adresa: nazacrna@yahoo.com

20strana

KHAL PHARNOUMALðindo 1

PHOTO BY JOHN SHENK

BILOVENGO LILAKO KOTOR

ISTARIPHE

2rig

ŠERUTNO ALAV

ROMANO KONSILO BOSNE THAJ HERCEGOVINE

ROMENGO INFORMACIJAKO CENTRO ROMANO KRLO ANDE BiH

*DEŠBERŠA PALO UKLJUCIME E ROMA 2005-2015.

MARIPHE MAMUJ CORORIPHE ROMA I SI E- VLADAKE POLITIKAKIOBAVEZA

ZUMAVIPHE "KVALIFIKACIJAKE" PALO DEŠBERŠA E ROMA

AKTIVITETURA E ROMANO KONSILA BiH

BAŠALDIPHE E ROMA ANDE BiH I

STOP E RASIZMO, DISKRIMINACIJITHAJ TRADIPHEN

*Dešerbeša-Dekada

3

4

6

8

9

11

13

17

19

Gava projekto e finansijako žutisada amerikako State Department thaj World Vision US. Realizacija phe projekto kethani ćheren koperacijake Romano Konsilo BiH thaj World Vision BiH Duma thaj stavura so si ande gava Lil hi naj zvanićno stavura tharo World Vision US thaj US Department of State

Vijeće Roma/ Romski Informativni Centar Franjevačka do broja 6

71000 Sarajevo tel/fax.:+387 33 236 910

e-mai: bhric_office@hs-hkb.ba web: www.vijeceromabih.org

ANGLUNIPHE

3rig

Poštovano Amende si bari čast thaj zadovoljstvo te angluno drom predstavninphe lil savo indjaren anav "KHALO-PHARNO UMAL" (CRNO BIELI SVIJET). O lil ka likel svako sštarto ćhon phe Romano thaj gadjikani ćhib thaj te istaren informaciji pandan palo Romengi populacija sar ande BiH gaja vi ande Regiono. Amari namjera i si te lil predstavin jekh tharo korakura sar te paruvelphe predrsaudi thaj stereotipura save obićno si pandan palo Romengi populacija. Jekhto brojo savo si anglal thumen i si pokušaj te del majbut informaciji bašho prioritetno zadatkura thaj ciljura save mangen te ostvarin, a save predstavin anglalusovo palo smanjenje ćhororiphe thaj ćheren anglaluslovura palo humano thaj majlaćho than Romengi populacijake ande Bosna tha Hercegovina. Strateško dokumentura save san tharo majbaro značaj, adne savi raćhariphe po angluno drom sana uključime vi e Roma khaj silen čaćhiphe palo than ande Jekhto lilako brojo. Amari namjera i si thaj durete pratinphe thaj del thumenge redovno informacijake bašo "Dešberša palo Roma 2005-2015" vi proces raćhariphe thajimplementacija akcijako planura andaro "Strategija palo pandime problemura Roma ande BiH" Zuraliphen Romengi bivladikani sektoro ande angluni vrama jekh si majznačajno anglaluslovura palo raćhariphe Romengo than ande BiH. Činjenica i si khaj si maškharthemako organizacijenca inicirisarda oganizirime proceso ande savo adjive Romengi bivladikani sektoro lelphe odgovornost, inicijativake thaj briga bašo than Roma ande BiH. Drom phe savo ka zahvalin savorenge save amenca ćherdan, save amen žutisarda thaj ande amende dikhel jekchandi partnerura i si te tharo brojo ande brojo hramosaren bašo rezultatura amari bućha. O lil namjenime si sar Romengi zajednica gaja thaj sasto BH društvake, buhljari čitinonenge publika. Andejekh, amari namjera saha te uključin e Roma ande proceso razmjeni informacijake thaj bijandake lila. Amari zadovoljstvo si te šhaj motovav te odabrano pojedincura andaro dešupandj lokalno Romengi organizacijenca andaro BiH e saveha ćheren koperacija sar stalno saradnikura Romano Konsilotar/RIC-otar pripremin sa e bitno informaciji palo magazin "Khalo-pharno umal". Saradnikura nakhel obuka Medija Plan isntututake tharo oblast raportirime thaj bućha e medijaha. Bivladikani organizacija BOSPO ćheren edukacija tharo oblast javno

Fundamentalno moto savo indjaren amen ande kreacija e lilako anav i si butederberšake diskriminacija talo Roma, najekhćhandi than - najravnopravno. Amen vjerovin khaj o lil savo upravo istaren ande thumare vasta ka avel jekh tharo korakura ande paruvelphe gala predrasudi. Amen vjerovin khaj thumen malaven zanimljivo thaj edukacijako sadržajura, thaj mujav thumen te e thumarea sugestijake denthumen doprinos gala lilake. Najsarav, Romano Konsilo BiH/ Romengo informacijako Centro

vaćhariphe thaj moblizacija zajednici.

ROMANO KONSILO BOSNE THAJ HERECEGOVINE

Vijece Roma

RC Kakanj US Kanton SRNORSHNK Brcko RC Tuzla

2 clana

4 clana 3 clana

PravnaObrazovanje, kultura i sport

Stambena Žene MedijiRaseljenja lica i

izbjegliceOmladinaZdravstvoZapošljavanje

4rig

Phe inicijativa Romengi bivladikani organizacijenca uzo žutiphe OSCE-a palo BiH, OCE ODIHR-a thaj Evropako Konsilo uzo participacija Ministarstvo palo manušese čachiphena thaj našle manuša Bosne thaj Hercegovine, saha održime Skupština 22 bivladikani organizacijenca e Roma ande hotel "Park" ande Vogošća, tharo 09-11 novembri 2001. berss, a savi finansirisada Soros andaro Budimpešta. Phe gava khidiphe uspostavime si e Romano Konsilo Bsne thaj Hercegovine, ćherdani si Platforma palo Roma Bosne tha Hercegvine, a savi kainkorporin ande juli 2005- berš ande STRATEGIJA PALO PANDIME PROBLEMURE E ROMA ANDE BOSNA THAJ HERCEGOVINA, savi adaptirisarda Ministrako Konsilo Bosne thaj Hercegovine Romano Konsilo BiH si šerutno tijelo adne zastupime, predstavime ta zaštita interesa e Roma ande ciljo bariliphe, politikake participacija, socijalno-ekonomikako, edukacijako thaj kulturako nivelo Roma ande Bosna thaj Hercegovina, istariphen tradicija thaj običajura sar thaj istariphen dajake ćhib e Roma, e ciljoha intgracijake Roma ande buhljari društveno zajednica bi asimilacijake. Ande okvir e Romano Konsilotar BiH egzistovin 42 bivladikani organizacijenca Roma kotar sasthi Bosna thaj Hercegovina, a save hramosarda maškharphe Memorandum bašo koperacia ande savo okviro khetano ćherdan Strategija Romengo bivladikano sektoro, Polovniko bašo bućha thaj Kodeks sar te ponašinphe ande okvir Romengo bivladikano sektoro Bosne thaj Hercegovine, thaj Strategija palo Romengi djuvlja ande BiH. Ande okvir gala dokumentura regulirime san unutrašnji odnos, koperacija thaj komunikacija, čaćhiphe thajodgovornost sar vi e nivelura organzirime Romengo bivladikano sektoro ande BiH. Aktivnost phe hramosardime Memorandum thaj raćhariphe pomenuto dokumentura žutisardaphe san tharo strana implemntatoro World Vision BiH, thaj tharo fascilitacija BOSPO andaro Tuzla, ande projektako okviro uspostavime si Romengo informacijako centro finansirime tharo Amrikako vladake tha Evrpaki komisija.

Ande okviro Romano Konsilotar formirime tha uzo Ministarstvo pravdake registririme si Savez Romengi bivladikani organizacijenca andaro Repbulkia Srpska, savi sile ciljo khethano zastupime thaj predstavime e Roma ande Republika Srpska, zuraliphe koperacia e institucijake ande Republika Srpska sa e niveluraande pogled jednostvnog, funckionalnog thaj jekhćhandi pristup jekh prema aver, raćhariphe partnersko odnosura e maškarthmaki thaj amari instituciake thaj NVO-a, thaj khetano vaćhariphe thaj pandime problemura saveha susretinphe e Roma phe gava than ande BiH. Phe than Federacija Bosna thaj Hercegvina ćhren bućhi duj Resursno Centrura palo informisanje thaj khetanobućhariphe, bešhiphe si ande Kakanj savo istaren 13 bivladikani organizacije Roma tharo than Sarajvsko, Zeničko-Dobojsko thaj Srednjo-Bosansko kantonura thaj ande Tuzla savi istaren 13 bivladikani organizacije Roma kotar gava Kanton. Ande okvir Romano Konsilotar BiH i ćheren bućhi e Romengi djuvljaki mreža e ciljoha zuraliphe bašo kapaciteto Romengi romni thaj Romengi zajednica, te promovirin jekhćhandi spolura ande Romengi zajednica. Pokret Romengi romnjake ande BiH si therno pokret ali uzo zurali thaj butederberša lideraki eksperijenca. Sa e nivelura organizirime maškharphe san povezime ande mreža Romengo bivladikano sektoro savi ande palutni vrama avel djike zuralo izražaj, naročito ande khetano lobiranje thaj vaćhariphe, informirime thaj komunickacija, zuralel maškarmanušesko odnos sar ande bivladikano sektoro gaja ande sasti Romengi zajednica ande BiH Gava drom pozitivne kopercijake ande Romengo bivladikano sektoro ćherdan bari pozitivno dojam bašo lokalno BH institucijenca vlastake, Maškharthmaki organizacijenca thaj donatorura, sar thaj sa e prisutno participacija e Roma ande phutardi diskusija zakonura, propisura save ondosinphe adne ciljo zaštita manušese čaćhiphena thaj mariphe mamuj diskriminaciji.

5 rig

ROMANO KONSILO BOSNE THAJ HERECEGOVINE

PLATFORMA PALO ROMA BiH istaren:

• POLITIKAKO PARTICIPACIJA THAJVAĆHARIPHE PROMJENE ANDE BIH

• EDUKACIJA • BUĆHARIPHE • ĆHERAKO THAJ PRAVNO-IMOVINSKA

PHUĆHIPHENA • SASTIMAKE ZAŠTITA • NAŠLE MANUŠA THAJ RASELIME DJENE • MEDIJ THAJ ROMA

ROMANI KONSILO BiH istaren inja članura, savo participacia i si strukturime thaj zastupime po regionalno principo organirizirime ande okvir Bosne thaj Hercegovine ande savo sastav trenuno ćheren efta gola članura: 1. Fehim Osmanović-Baro 2. Saša Mašić-Talal baro 3. Sanela Bešić –Kordinatorica 4. Ahmet Mujić- člano 5. Indira Bajramović-članica 6. Salko Musić-člano 7. Dervo Sejdić- člano E goleha sastav trubuj te priključiphe predstavniko Romengo therniphe thaj badji jekh predstavniko tharo Republika Srpska.

ROMENGO BIVLADIKANO SEKTORO STRATEŠKO LILA Romengo bivladikano sektoro, ande ciljo bariliphen maškarpeski koperacija thaj komunikacija andral bivladikano sektoro, thaj odredin stratešk0 prioritetura palo Romengi zajednicfa ande BiH, phe jekhketankidiphe prestavnikura Romano Konsila BiH Saveza e Roma Republike Srpske, Resurno centrura Kakanj thaj Tuzla, održime ande Tuzla ande oktobro 2007. berš, andan odluka bašo raćhariphe značajno lila palo durete bućha. Gava san:

1. Strategija e Romengo bivladikano sektoro ande BiH 2. Strategija Romengo romnjake mreža ande BiH

3. Bućhako pravilniko e Romengo bivladikano sektoro

ande BiH 4. Kodekso sar te ćheren bućha andral Romengo

bivladikano sektoro

Finansijako žutiphe osigurisada amerikako State Department ande World Vision US. ande raćhariphe thaj usvojime gala dokumentura učestovisadan e Romenge bivladikaniorganizacijenca ande sasthi Bosna thaj Hercegovina. Dokumentura san usvojime thaj hramosardan oMemorandumo bašo lengi implementacija thaj koperacija andral Romengo bivladikano sektoro. Phe gava način ćherdan aglaluvjeto te Romano bivladikano sektoro reslan e procesoha Dešberša thaj sa e aver procesura važno palo Roma.

DEŠBERŠA PALO UKLJUČIME E ROMA 2005-2015.

• Romano Konsilo BiH tharo 2003. berš lobirin paša Maškarthemako zajednica ande Bosna thaj hercegovina sar te jekhketani ćheren pritisko phe BH vlastura te von lel obaveza phe raćhariphe Strategija palo pandime Romengo problemura ande BiH, thaj palo gova pristupin te raćharen akcijako planura.

• Romano Konsila organizirisada ande januar thaj mart 2006. berš duj donatorsko koneferenciji sar te ćheren love palo bućha ande raćhariphe akcijako planura.

• Romano Konsilo kandidovisada 21. prestavniko eande bućha e bućhaki grupe thaj aktivno učestovisada phe raćhariphe akcijako planura. Palal so gala lila avel usvojime, predstavnikura kaovel sastvno kotor monitoring timura, Romengibivladikani organizacijenca ka ovel implementatura jekhketano uzo nadležno institucijenca vlastake ande Bosna thaj Hercegovina

PROJEKTURA Ka navedin varesave tharo len save realizirisada e Romano Konsilo ande nakli vrama:

• O status bi lila ćherdani mahale , projteko tharo OSCE Misjia ande BiH uzo partnero Romano Konsilo BiH thaj finsnsijako žutiphe tharo Evropako Konsilo

• Pilot projekto bašo hramosaren e ćhavore ande matićhno lila, projekto OSCE Misije ande BiH uzo partnero e Romano Konsilo thaj finansijako žutiphe AID Norveškake.

• Socijalno istraživanje ande 20 opštinake phe ande Bosna thaj hercegovina ande save trajin bari populacija e Roma ande 2006/2007. berš. Projekto finansirisada Amerikaki ambasada ande BiH, Fond phutardo amaliphe thaj OSCE Misija ande Bosna thaj Hercegovina

• Ande projekto „Žutiphe e Romengo nacionalno minjoriteto ande efektno vaćhariphe thajinformirime“ raćhardan e RIC. Projekto si realizirime ande okviro e Romano Konsilo BiH. Projekto finansirisada US State department thaj US World Vision.

• Worl Vision BiH uzo finansijako žutiphe tharo Evropaki komisija, thaj phe inicjativa tharo Romano Konsilo BiH, ćherda kidiphe e Romengi bivladikani organizacijenca phe raćhariphe dokumentura, fundamentalno lila e Romano Konsila Bosne thaj Hercegovine.

• Romano Konsilo BiH 2006/2007/2008. berš ande koperacija e OSCE Misija, SID-a Švedske, Caritas-om Švicarske, Luteranskim savezom, thaj PEP International dija sasto žutiphe ande raćhariphe e bešipesko objektura /ćhera/ palo Roma ande Tarčin, Bosanska Krupa, Vitez thaj Hrasovi uzo Kiseljak.

• Romano Konsilo dija sasto žutiphe te objezbjedin than palo Romengi mahale ande Zavidovići, Mostar, Trebinje, Banja Luka thaj Sarajevo.

Misijja RIC-a i si te barilen informacijako phutardi thaj vacharibe thro phuchiphen palo vazznost palo Romengi populacija. Gola zadatkura ka resel andar kontirinuirime kidiphe thaj palsirime relevantne informaciji thaj promovirimepozitivno primjerura tharo zajednica thaj Romengo bivladikano sektoro. Bucha RIC-a bazirinphe phe fundamentalno promocijake manussese ccachiphen thaj phe osiguriphe ccachi thaj phevrama informaciji.

Sarajevo, 2008.: Sanela Bešic phe treningo Media plan insituto.

6rig

ROMENGO INFORMACIJAKO CENTRO-ROMENGO KRLO ANDE BIH

Koordinatorka Roengo informacijaki Cenrta raja Sanela Bešic 2002. berss ćherda bućhi ande Rvropako centro palo Romengi čaćhiphena ande Budimpešta. Voj gava smatri pireha angluno piturno ande Remngo ivladikano sektoro. Eksperienca thaj godjaviphe savo sikavisada tharo slika Roma ande Evropa uzo baro entuzijazmo zumavisada te anen ande piri them. Khana irisardaphe ande BiH saha volonterka ande Sarajevsko kancelarija Evropake Konsila, thaj 2004. avili sar Koordinatorka Romano Konsila BiH thaj Romengo informacijako centra. Snela si predstavniko Roma BiH ande Evropako Forumo palo Rama thaj pirutne thaj članica si Šerutnengo palo Roma uzo Ministrako Konsili ande BiH. Thumari baro eksperijenca vjerovatno čherda te san thumen, vi jekh Romni, phe šhero Romengi informacijako centro ? Uzo bari eksperijanca musaj te avel thumenge upornost, bućhi thaj inato. Gasavo inato i si gava so tradel tut te averese dokaži sar savore Roma hi naj naeducirime, khaj sem but sposobno te čheren majlaćho okruženje palo phe thaj palo aver. But važno si te marenphe thaj goja mariphen ka usmerin phe majdurete bućha, a mrni zadovoljstvo i si te aćhol vreso pala mande vareso so sile vrijednost. Palo Romni i si but pharo te avel sar šherutni, ande bilo savi svera thaj oblast, gajake vi ande Romengo sektoro. Me vjerovih te djike jekh djuvlji-romni i si potrebno bari maripheski doza thaj hrabrost te lel jekh ključno uloga. Tu san phe šherutno Romengo informacijako centro (RIC-a). E so si angluno ciljo leki bijandime? Tharo 2005. berš ande aktivitetura Romano Konsila, hramasardem projektno predlogo palo formiranje Romengi infromacijaki agencija. Razlogo saha bilaći koperacija e Medijaha ande BiH. Slike bašho Roma sana diskriminacijaki thaj stereotipno karaktero. Amen kamav te andaro formiranje agencijake plasirin informacijake save san relevanto palo Roma thaj te zumavav te paruvav steretipura save phe amari žalost is vi adjive. Ande 2006. berš organizirisadem donatorsko konferencija phe savi prezentirinav gava projekto thaj na reslem djiko haćhariphe, khaj gadje smatrisada phe gasave bućha naj potreba, vaj ni kapacitetura ande Romeno bivladikano sektoro. Amari upornsot thaj haćhariphe savo maladem bašo organizacija World Vision BiH ande 2006. avilan djiko raćhariphe projekto phe savo vi adjive amen ćheren, a svo indjaren anav "Podrška romskoj nacionalnoj manjini u BiH u efektivnom zagovaranju i izveštavanju" Gava projkto finansijake žutin tharo strana US State Deprtment thaj World Vision US. Phe projektoki relaizacija khetane ćheren koperacija Romano Konsilo BiH thaj World Vision BiH. Fundamentalno ciljo bašo formiranje Romengi informacijake centra i si mariphe mamuj diskriminaciji Roma, raćhariphe pozitinve medijake slika bašo Roma, promocijake pozitivno primjerura andaro zajednici thaj istariphe ćhibaki, kulturaki thaj istoriajki barvaliphe Romengi populacijake. RIC si formirin e ciljoha te sa e informaciji save odnosinphe phe Romengi phućhiphen ande BiH thaj Regiono avel dostupno phe jekh than te distribulin len e grupake thaj pojednicnonen andar mreža Romengi bivladikani organizacienca, dromeha web stranake thaj magazinake.

Romano Konsilo, Ministarstvo palo manu[ese čaćhiphena thaj našle manuša BiH, predstavnikura lokalne thaj themake organura vlastake, organizacijenca Roma, Regionalno Romengo centro, mediji thaj strano organizacienca san glavno interesno grupake save den phe Romngo than ande BiH tha ka avel direktno vaj indirektno uključime ande bućha e RIC-a. Sa e gala interesno grupe si inforimime bašo osnivanje, than thaj bešhiphe ande Saraj. Amaro lungoro plano i si te andar centar djal thaj avel khetane se e informaciji vezime palo Romengi zajednica. Uzo protok informaciji save si palo Romengi populacija but važne, RIC ćheren vi aver aktivitetura - O RIC dija inicijativa e Romengi zajednica te organizirime vaćharen palo pire čaćhiphena golake save anen odluka ande ciljo laćharen Romano statuso. Uzo gava, RIC mangen te zuralel Roma te korkoro šhaj avel kotor ande odlučivanje phe savore nivelura sar phe lokalno ghaja vi phe themako nivelo. Amari vizija khana ćherdem ga Romengo informacijako centro saha te Romengi zajednica thaj aver buhljari javnost aval majlaćhi inrormiirme palo Romengi situacija, thaj te Roma sar jekćhandi partnerura aktvino učestvovin ande anelphe odluke phe sa e nivelura. Jekh tharo buteder ciljura i si te sikaven profesionalcura save šhaj te ćheren bućhi vi phe radio vi šphe televizija save istaren Roma Phe savo principura egzistovin Romengo informacijako centro? - RIC i si kotor tharo Romano Konsilo. Uzo sa e zadatkura save phendem, RIC sile thaj važno uloga ande pračenje implementaciji sa e strateško dokumentura. Gava si uloga vi aver Romengi informacijake centrura ande Regiono. RIC isto gaja predstavin kotor tharo relaziacija dokumentura Strategijake bućha Romengi NVO-a ande BiH, sar vi e Kodeks bašo ponašinphe Romengi bivladikani sektoro savohramosarda bari većina romengi amaliphen thaj regionalno centrura.

ROMSKI INFORMATIVNI CENTAR - GLAS ROMA U BiH

O KOTAČI SAVO ĐAL ANGLAL

ANKETA: AVER BAŠO AMEN

7 rig

Save aktivitetura šhaj ikanen sar specifično, phe save RIC trenutno ćheren? RIC si usmjerime phe proceso edukaciji predstavnikura e Romengi amaliphena. Odabrano pojedincura tharo dešupandj Romengi organizacijenca naklen obuka savi Del lenge Medija Plan Instituto andar informirime, vaćhariphe thaj mobilizaciji zajednica. Sar volonterura-dopisnikura Romano Konsilo/RomengoInformacijake centraandar pire zajednice ka bišalel sa e bitno informacijake save e dromeha web stanake thaj časopisake ka avle plasirime e buhljari javnost. Ande jekh vrama gava si vi o način sar te mujav nadležno muja te ispunin pire obbavezi prema e Roma. Khate šhaj izdvojin vi promotivno kampanja bašo “Dekada-Dešberša”, raćhariphe propaganda materijali thaj obilježavanje sa e važne datumura palo Roma.

Albert Pančić Projekto osnivanja RIC-a finansijako žutisada tharo US State Department thaj World Vision US. Phe implementacija jekhketano ćheren koperacija Romano Konsilo thaj World Vision BiH. Palo značaj tahj uloga RIC-a sar vi bašo lilako pokretanje, programako menađer World Vsion Albert Pančić: Anglal amende i si jekhto brojo e lila „Khalo pharno umal“ savo bijandivav sar rezultato RIC-a ande bućha Romano Konsila. Pharo si ande chra vorbi te motovav gabaor si značaj thaj uloga magazinake „Khalo pharno umal“ gaja vi Romengo informacijako centra. Majskurto motovav thumenge, sa e khetani ande cikni vrama ćherdem but thaj reslem điko baro uspjeh:žutisadem laćharen akcijako planura palo pandime Romengi problemura ande BiH, ukljičisadem Romengi predstvnkiura thaj nadležno autoritetura, BH akapacitetura ande gava proces, ćherdem uspješno thaj sasthi saradnja e nadležnoha ministarstvura thaj institucijake, kreirisadem mreža maškar Romengo bivladikano sektoro thaj pokažisadem khaj gava sektoro šhaj avel sar zuralo partner, sar institucijake gaja vi e donatorurake. Romengo bivladikano sektoro uočisada e potreba, prioritetura, zuralel maškarpeke koperacija thaj avilan sar čaćhutno partnero palo implementacija bileko participacija aver pirutno našhti te ćheren. Romengi lokalno amaliphe marenphe phe lokalno nivelo palo Romengo laćhiphe, Romengi mreža, Romano Konsilo, Savez Roma ande Republika Srpska, resursno centar Tuzla thaj Kakanj ćheren koperacija thaj ćheren phe regionalno nivelura. Dešberša palo uključime e Roma 2005-2015 i si proceso phe Evropako nivelo. Thaj sa e navedime inđaren ka jekh pravco-majlaćho tehara palo Roma thaj e društvo. Romengo informacijako centro thaj o Lil „Khalo pharno umal“ ćhrdano san te amenge den informaciji palo sa thaj sa so si anglal amende, vazdel godji, educirin thaj pokrenin amen sar vi amen avav kotor tharo kotači savo đal maj dur thaj anglal. Najisarav savorenge ko žutisada ande gava proceso, a anglal čitalacura si odluka da l ka iskoristin barem cikni pio šajiphe thaj te i vov avel amenca. Najisarav but

FEHIM OSMANOVIĆ, Baro ande Romano Konsilo BiH Gava so me shaj phenav te sem bahtalo kha si amari idea konoačno djuvdi. Amen ande Romano Konsilo BiH inicisardem aktivitetura phe laćhariphe gala projekto 2006. berš, čaćho si angluni ideja saha Romengi informacijaki agencija, andaro savi palal konferencijake e donatoreha 2006. berš ande januar e koperacijaha e World Visioneha avili izmena projektoha tha laćhariphe e projekto Romengo informacijako centro. Uspostavime RIC-oha i si tharo bari važnost sar palo amende ande Romengo NVO sektoro gaja vi palo Romenog narodo, jer e slika bašo amen ande mediji i si bilaćhi, negativno, stereotipno thaj gava si amanro drom sar goja slika šhaj mjenjin ande javnost bašo amen, a sa e zbog majlaćho khetano djivdiphe e aver gradjanura ande BiH. MELINA HALILOVIĆ, predstavin loklalno Romengi bivladikani organizacija Romngo informaciako Centro i si but laćho projektno, prvenstveno palo gova so si fundmentalno ciljo mariphe mamuj diskriminaciji Roma, racharenphe e pozitivno slika bašo Roma, promocijake pozitivno promjeni andaro zajednici. RIC si tharo baro značaj phe ma, jer dosta si amende ponižavanje e Romengo narodotar, thaj prikazivanje e negativno slike bašo Roma. me gndin, mande si bari nada khaj amaro uspjeh andaro RIC goja bilaćhi slika bašho amen ka promjeninphe. JASMINA HAKIĆ, predstavin loklalno Romengi bivladikani organizacija „Romska suza“ andaro Srebrenica Projekto “Žutiphe e Romengi nacionalno minjoriteto ande BiH ande efektno vaćhariphe thaj raportirime“ bašo uspostavime Romengo informacijako centro, si but važno palo Romengi populacija. Phe gova način sa e bitne informaciji tharo lokalna zajednica thaj kotar thanatar ka ovel dostupno e savorenge. Osnivanje Romengo infromacijako centro si but važno palo sasthi javnost. Mrno gindo, a me vjerovih khaj vi aver ka složinphe, i si te numaj phe gasavo način šhaj promovirin čaćhutni problemura, sar vi prozitivno primjerura andaro Romengi zajednica. Romengo bivladikani sektoro ka ovel zuralo ande mreža sa e Romengi thaj gadjikani NVO-a, sar vi aver organizacijenca. Buhljariphe informaciji phe majlaćho način ka predstavin Roma thaj Romengi zajednica. Niko aver našthi laćho e Roma te predstavin sar so Rom šhaj thaj te ćheren laćhi slika bašo len sar e Roma šhaj. Gava musaj te ovel numaj e Romengi uloga. Mange lično gava projekto si but važno khaj vi me učestvovin ande le. Ande jekh vrama, sima prilika te predstavin thaj vaćharav palo Romengi situacija andaro Srebrenica, Bratunac, Milića thaj Vlasenica. Isto gaja, sa e Edukacijako droma, nevi tema, pindjariphe nevi metodi andar bilo savi oblast, ćheren ma vrijedno. Mrno godjaviphe nimangav te numaj istarah pala mande, ka ćherav edukacija thaj te dav godji vi thaj mrne aktivistura ande organizacija, sa so me sikisadem.

Projekto bašo osnivanje e RIC-a finansijako žutisada tharo stranatar US State Department thaj World Vision US. Phe projektoke realizacija RIC-a jekhketani koperacija ćheren Romano Konsilo BiH thaj World Vision BiH.

Predstavnici Roma i organizacija civilnog društva su uključeni u svaku fazu Dekade. Romi su oblikovali i definirali viziju od samog začetka.

8rig

DEŠBERŠA PALO UKLJUČIME E ROMA 2005-2015

O programo Dešberša si ande usko veza e dujeha aver programura-Milenijsko bariliphen ciljura ane Unisardi naciji thaj Politika socijalno uključime ande Evropako unija. Gaja si ćherdani „Dešberša palo uključime e Roma 2005-2015“ Inja thema ande jugoistočno Evropa save učestovisada phe konferencija ande Budimpešta đike 2005. berš ćherdan piri Startegiji thaj konkretno akcijako planura. Phe kidiphe ande Sofija, Bugarska, 2. februari 2005. berš predstavnikura e vladake phuvlja, phe osnov dogovor phe konferencijake ande Budimpešta, phutarden „Dešberša palo uključime e Roma 2005-2015“ hramosardan dkelaracija bašo participacija. Izuzetko si numa Albanija thaj Bosne thaj Hercegovina, save điakhana na ćherden neophodno anglauslovo palo Dešberšengi participacija. Ande Sofija uspostavime si Maškarthemako Dešberšengi sekretarijato sar lako šerutno kordinacijako odbor. Vov si ćherdano tharo predstavnikura vlastake thema članicura, Romengi organizacijenca, maškarthemako donatorura thaj aver maškarthemaki organizacijenca. O Dešberšengo programo žutin:Umalako banka, Fond puthardo amaliphe, UNDP, Evropako Konsilo, Barili banka Evropako Konsila, Evropako Romengo informacijako centro, Evropako Romano forumo thaj pirutnengo, Evropkao centro palo čaćhiphen Roma thaj Romengo edukacijako fondo. Angluni phuv anglalbaro Dešberšengi saha Rumunija. Gova berš i si Mađarska.

Deklaracija Dešberšengo socijalno uključime e Roma 2005-2015

O Lil obavezi save lijan phe pe vladake članicura Deršberšengo.

Ćherdiphe phe fundamento konferencijake « Roma ande Evropa savi buhljarel :Izazovura palo budučnost » održime si 2005. berš, amen lav obaveza khaj amare vladake ka čheren te paruvel diskriminacija thaj sar te nakhav bilaćhi najekhćhandi maškar Roma thaj aver društvaće, sar si hramosarda ande amare akicjake planura Dešbršengo bućhariphe.

Amen phutarav period tharo 2005 đike 2015. Dešberšengo uključime e Roma thaj obavezinamen te osigurin pherdi učešće thaj uključime nacionalno Romengi zajednice ande reselphe ciljura e Dešberšenge.

Amen obaveziphe phe amari paritcipacija ande ostvarenje ciljura thaj te potvrdin savo bariliphe ćherdem uzo mjere thaj postignuća te lav gođi eksperijenca ande implementacija planura Dešberšen.

Mujav vi aver thema te len kotor ande amari žutiphe.

Sofija, Bugarska, 2. februari 2005.

“Khanči bašo amen bi amaro” Deklaracija Dešberšengo naglasin ključno značaj e Romano kotor ande sastho proceso tharo lako bijandime thaj implementacija. Predstavnikura e Roma thaj organizacijenca civilno društvaće san uključime ande đikejekh faza Dešberšengo. Roma ćherdan lako muj thaj definirisada vizija kotar bijandime. Romengi grupe thaj ekspertura andaro civilno društvaće ćherden identifikacija thaj ćhelden ključno uloga ande definicija duretenge thaj konkretno ciljura. Roma ka avel ključno đene ande implementacija thaj ande monitoring proces ande dešbrša save avel.

Dešberša palo uključime e Roma i si politikako motoviphe e volje thema članice te phe institucionalno drom pandav e problemura Roma. Ande jekhvaht, voj predstvin inicijativa, projekto thaj projekto saveha i si ciljo ande dešberšenge periodo (2005-2015) ciknjoriveh diskriminacija prema e Roma te del zor sar te laćharen lengi socioekonomikano status. Dešberša uključime e Roma i si maškarthemaki inicijativa savi po angluno drom thaj phe jekćhandi način ćhiden predstavnikura e vlastake, maškarthemaki vladake thaj bivladikani organizacijenca thaj predstavnikure e Romngi zajednica e ciljoha sar te mjenjin bilaćhi situacija e Roma ande Evropa. Ande juni 2003. berš ande Budimpešta saha angluni konferencija e Roma phe baro nivelo talo anav „Roma ande Evropa savi buhljarel:izazovura palo budučnost“ phe savi saha razmotrime sa e phućhiphen bašo Roma ande jugoistočno Evrope. Organizatoro konferencijake saha Umalako banka, Fond phutardo amaliphe, uzo žutiphe tharo Evropaki komisija. Piro žutiphe dija vi e UNDP, Barili banka Evropako Konsila thaj e vladake Finsko thaj Švedsko. O domaćino gala konferencijake saha e Vlada Mađarske. Phe gava kidiphe sana vi e bare predstavnikura thaj bare vladake šera andaro thema centralne thaj istočne Evrope, predstavnikura Romengi thaj gađengi organizacijenca, civilno društvaće thaj maškarthemako organizacijenca andaro Regija. Bilaćho, ande konferencijake bućha na patrticipirisada e predstavnikura vlastake andaro Bosna thaj Hercegovina. Gava si razlog so kotor bivladikani predastavnikura e Roma ande delagicja Bosne thaj Hercegovine saha sar vizitojra. Phe gava Budimpeštanko kidiphe predstavnikura e vladake save saha prisutno si Bugarska, Hrvatska, Republika Češka, Mađarska, BJR Makedonija, Rumunija, Slovačka, Srbija thaj Crna Gora) von dogovorisada te inicirin Dešberša palo uključime e Roma thaj mujlen vi aver thema te čheren isto.

• Sar fundamentalno razlog palo inicirme Dešberša

učesnikura phenda i si ciknjorivav najekhćhandi maškar barvale thaj čorore, eliminacija diskriminaciji thaj ciknjorivav socijalno isključime e Roma ande thema centralno thaj jugoistočno Evropa.

• Učesnikura e konferencijake odlučisada te ande

Dešberša prioriteto i si ande gala oblast:edukacija, bućhariphe, bešiphe (ćherako osigurime), sastiphe.

• Uzo navedime prioritetura, sar važno segmento phe

save trubuj te ćheren učsenikura izdvojisada diskiriminacija, ciknjorivav čororiphe thaj jekhćhandi spolura.

Gava si o test palo savore vlastake nivelura gachi san von spremno te cheren piri obaveza thaj stavura ande veza e strategijake palo pandime Romeni problemura, e obziroha phe hramome uslovura palo pristup Bosna thaj Hercegovina "Dešberšenge e socijalno uključime Roma "2005-2015" berš thaj namjera vlastake ande BiH te pristupin gala programakethaj inicijatike thema ande Jugoistočno evropa.

9rig

MARIPHE MAMUJ CHORORIPHE E ROMA-POLITIKAKO SI OBAVEZA E VLADAKE

Bosna thaj Hercegovina sar potpisniko e Okvirna koncvencija palo zaštita čachiphen e nacionalno minjoriteto Evropako Konsili, palo adaptisardi "Strategia palo pandine e Romengi problemura ande BiH", lija obaveza te adaptisaren trin akcijako planura ande ciljo provodime gala but važno dokumento. Akcijako plano savo andan tharo oblast sastimaski zaštita, buchariphe thaj bešhiphe (uzo adaptirime akcijako plano palo edukacijaki potreba e Roma thaj aver nacionalno minjoritetura2004. berss) sar anglaluslovo te Bosna thaj Hercegovina avel uključime ande programo "Dešberšenge inkluzijake e Roma 2005-2015", maškharthemaki inicijativakethema ande Jugosistočno evropake palo lachariphe sa ukupno thana Romengi nacionalno minjoritetengo ande gala thema. Ministarstvo palo manušhese čachiphena thaj našle manušha BiH, savo lija phe phe odgovornost, organizirisada buteder konferencijake, kidiphen, okruglo hastalura ande save sar participantura saha uključime vi predstavnikura e vlastake savore nivelura gaja vi e Roma. Ande gava brojo e lilake amen andem kotor tharo vačariphe e Ministro palo manušhese čachiphena thaj našle manuša BiH dr. Safet Halilovic, kotar dujto kidiphe savore načelnikura savo sana organizirime ande Sarajevo ande starto gava berš. Adoptrime akcijako planura si uslovo palo priključime Bosna thaj Hercegovina. Dešberšenge inkluzijake e Roma 2005-2015, savi proglasin inja thema ande Jugoistočno evropake, ande phe savi djiakhana nareslan Bosna thaj Hercegovina thaj Albanija. Angluno značajno impulso palo rachariphe konkretno akcijako planura ande Bosna thaj Hercegovina cherda Baro komesarijato UN palo našle manuša (UNHCR), OSCE Misija ande BiH, savi ande goja svrha sredinom 2006. berš organizirisarda jekh bari maškharthemaki konferencija ande Mostar.

Palal gavake zainteresirime strane thajdonatorura adne maj 2007. berš adaptirisardan Memorandum palo hachariphe savo potpisnikura san: Ministarstvo palo manušese čachiphena thaj našle manuša BiH, Romanao Konsilo, UNHCR Misija ande BiH, OSCE Misija ande BiH, Misija Evropake Konsilo, Delegacia Evropaki komisija ande BiH, UNICEF, World Vision BiH, Švedsko bariliphe agencija -SIDA, Špansko dekretariato palo Roma, Fond phutardi društvo BiH thaj Care International -NW Balkans. Ministarstvo palo manušese čachiphen thaj našle manuša BiH formirisarda trin multiresorno buchaki grupe, cherdane tharo ekspertura andaro opštinske, kantonalne, entiteske thaj themaki organura lastake thaj phuthardi ustanovura, thaj e efta predstavnikura e Romengi bivladikano sektoro ande svakojekhto buchaki grupa. Von nakhlan thaj neophodno edukacia palo rachariphe e akcijako planura. Opredjelime te cheren phe gava način, tj. e dromeha butederčlanura ekspertno multiresorno buchaki grupa, ande save san uključime e predstavnikura Romengi bivladikani organizacijenca, ekstra te motoven palo predstavnikura e Romano Konsilake thaj Sherutno palo Roma uzo Ministrako Konsilo BiH, i si jekh sporo thaj složeno drom, ali phe gasavo način sana uključime majbaro brojo ekspertura tharo nadlezzno institucijake thaj vlastake organura thaj phutardi službe tharosa e nivelura e organizirime ande BiH, dakle eksperutura thaj themako službenikura, savi ka avel palal adaptirime akcijako planura e sherutno subektura thaj kotora ande lengi implementacija. Phe aver strana, ande rachariphe akcijako planura kotar korkoro početko dijan e participacija vi e Roma, phe savo gala cilura thaj mjere odnosinphe. Naravno, niko našthi kotar korkore Roma majlache te identifikovin problemura savi egzistovin thaj izazovura e savha susretinphe ande pandime pire strateško problemura ande oblast buchariphe, cherako zbrinjavanje thaj sastimake zastita. Gala akcijako planura odnosinphe sar e posebno paketo mjerake, palo gova khaj e Roma san ande majbari bilachi socio-ekonomsko than, često san izložme e diskriminacijke thaj bišhaiphe te korkoro marenphe palo piri emancipacijake thaj jekhchandi statuso. plo va e Rma trubuj e dodatno žutiphe, a na numa tretirin len sar bilo aver socijalno urozime društveno grupa. Gava si o test palo savore vlastake nivelura gachi san von spremno te cheren piri obaveza thaj stavura ande veza e strategijake palo pandime Romeni problemura, e obziroha phe hramome uslovura palo pristup Bosna thaj Hercegovna "Dešberšenge e socijalno ukljucime Roma "2005-2015." berš thaj namjera vlastake ande BiH te pristupin gala programakethaj inicijatike thema ande Jugoistočno evropa. Dešberša uključiphe e Roma 2005-2015. berš i si periodo tharo 10 berša ande savi vladake thema potpisnikura trubuj te cheren jasno thaj shaj cherdane ciljura palo lachariphe ekonomikano thaj socijalo than e Romngi populacijake. Opssta ideja, savi promovirsardaphe e Dešbršenge Roma badji 2003. berš, si te trubuj te cheren phe smanjenje chororiphe, sar thaj phe edukacijaki phuchphen, buchariphe, bešhiphe thaj sastimaki zaštita Romengi populacijake. Gava si thaj politikako obaveza tharo vladake e thma, te marenphe mamuj chororiphe Romengi populaciake, lengi isključime thaj diskriminacijake ande regionalno okvirura.

Fotografiji kotar raćhariphe akcijako planura10rig

MARIPHE MAMUJ CHORORIPHE E ROMA-POLITIKAKO SI OBAVEZA E VLADAKE

Hramome Dešberšenge san Bugarska, Hrvatska, Češko Republika, Madjarska,Makedonija, Crna Gora, Srbija thaj Slovačka. Osnivačko maškharthemako partnersko organizacijenca Dešberšenge san: Umalako banka, Fond phutardo drusstvo, UNDP. Evropako Kosnilo, Bariliphake banka Evropako Konsilake thaj aver. O pristupo Dešberšake phutarle shajiphe konkuririme thaj pristupo e lovenge save obezbjedin maškharthemake organizacijenca palopandime Romengi probemura. Brojo otar 100 kvalificirime djene save saha phe majbut thato biš kidiphena (radionica, okruglo hastalura, ekspertake analizura) saha uključime ande račariphe akcijako planura del sasti zuraliphe ande gava proceso, thaj khamlihphe Ministrake te phe majlacho drom pristupiphe pandime gava problemo. Gava kidiphen impozantno brojo stručne manuša kotar jekh projekto, sar vi brojo cherdani sesijake, saha moguće te zahvalinphe participacijake maškharthmaki organiczacijenca thaj institucijenca. Palal so akcijako planura dobisadan pozitivno gindo entitetsko ministrake thaj vladake entitetura, thaj nakhel odredime procedurake thaj avel adaptirime tharo strana Ministrako Konsilotar BiH, amenge ka avel gava so mujolphe implementacija.

EKSTRA TE DIKHELPHE: Glavno ciljura Dešberšenge san ubrzano procesao ande drom lachariphe ocijalno thana Romengi populacijake, te avel uključime e Roma ande procesura phe save anel odluke, thaj prezentirime gajake progrsura phe transparentno thaj mejrljivo način. Dešberšenge si maškharthemaki inicijativa, savi ande gala naporura trubuj te khetano avel vlada, maškharvladake thaj bivladikane organizacijenca, ande talal segmentura: - zuraliphe Romengo uključiphe sar majbaro prioriteto phe regionalno nivelo, sar thaj phe Eropako programo bucha; - dikaviphe thaj razmjena ekseriencake; - značajno ukljuccime e Roma ande preparacija politikake ande sa e oblastura save tičiphe lenge; - uključiphe maškharthemaki eksperijenca thaj ekspertura te žutinphe sar te resel djike uspjehura ande gala izazovura; thaj - bariliphe phutardi godjaviphe bašo than e Roma andar aktivno komunikacija. Prioritetno ciljura Dešberša san: buchariphe, edukacija, sastimaki zaštita thaj bešiphe. Uzo gala fokusirime phe gava prioritetura, djike jekh vlada hramome thema ka lel ande obzir thaj aver važno phuchiphena, sar san chororiphe, diskriminacija thaj gender komponenta.

ZUMAVIPHE „KVLAIFIKACIJA“ PALO DEŠBERŠA ROMA

11rig

Rajo Slobodan Nagradić buteder berša ićhardivolphe e Romengi problematika ande BiH tahj del pherdo doprinos sar te panden gala problemura. Tharo 2002-2006. berš vov sana phe than sar zamjeniko Majbaro Turnjivisadi šerutno palo Roma uzo Ministrako Consilo BiH. Ande gava periodo sana incirime thaj usvojime „Strategija palo pandini e Romengi problemura“ thaj chrdijan incijativa palo ćherdiphe akcijko planura. Ciljo sa e gala aktivitetura i si sar Bosna thaj Hercegovina shaj resel phe programo „ Dešberša palo Roma 2005-2015“ Ande angluno lilako brojo, gava laćho pindjardino romeko problemtikako ande BiH del piro dikliphe phe iskušenje andar savo nakhel romano bivladikano sektor thaj vlastake institucijake ande BiH ande reslako proceso Dešberšenge.

Hramosaren: Slobodan Nagradić Ande vrama khana hramosarav gava lil /10. februar 2008. berš/ Bosna thaj Hercegovina na ćherda formalno uslov palo priključak Dešberšenge socijalno laćhariphe Roma, me predpostavin khaj gala uslovura palo pristup phe goja maškarthemaki inicijativa, projekto thaj pokret e ciljoha majbaro participacija themako resursura thema ande Jugositočna Evropa ande polikako depriviligovano thaj ekonomikano marginalizaciji:edukacija, bućhariphe, sastimaki zaštita thaj ćherako phućhiphe, nidesilphe ni ande vrama khana gava angluno brojo, nevo khrlako lil, dikolphe djivesko dikliphe, ali si phe krojo gavako ciljo. Pheanav, ande organizacija nadležno roganura vlastake ande BiH, a gava si Ministrako palo manušese čaćhiphena thaj nale manuša thaj prtnerua anglader savore Romano Konsilo, thaj ande lovengo žutiphe maškarthemaki donatorura, ande angluno redo World Vision BiH thaj Evropako komisija, thaj Švedako barvali agencija SIDA thaj UNICEF, reslem po krajo bućha ande gasavi ćherdem akcijako planura palo pandime Romango problemura ande BiH ande oblast bućhariphe, sastimaki zaštita thaj ćherako phućhiphe, so ande majanglader uz usvojime akcijako plano palo Edukacija Roma thaj aver nacionalno minoritetura tharo 2004. berš predstavin potreba thaj san dovoljno palo uslov palo prikljućime BiH phe Dešberša Roma

Sar vareko kon već buteder berša tradel nesave aspektura romengo phućhiphen ande BiH thaj kon si tharo početko zuralo žutisarda te anden akcijako planura thaj sana aktivno uključime ande lengi laćhariphe, me gndin khaj BiH, izuzetko si phariphe bašo love, zbog gava khaj BiH naja kotor Dešberšen, hi naj ande baro zaostatko palo aver thema ande Jugositočno Evropa (Rumunija, Srbija, Hrvatska, Bugarska, makedonija, crna Gora, Republika Češka, Slovačka thaj Madjarska). Ande gala thema našthi dikel majlaćho istariphe Roma thaj majlaćho lengo društvengo than nego sar si ande BiH. Gava numaj phenel khaj si ande BiH, palal 2001. berš šhaj najsarav anglal sa, laćhi koperacija maškhar vladake thaj Romengo bivladikano sektoro, bi akcijake planura hi naj chra ćherden phe artikulacija romengo phućhiphen, čaćhi ande pandime nesave problemura save silen pripadnikura Romengi nacionalno minjoriteto. Phe gasavo način majlaćho dikhelphe sar naj dovoljno numaj formalno adaptisaren akcijako plano, te vov avel normativno-čaćhutno thaj stilako-ćhibako majlaćho, ande gaćhi hi naj ćherdani sa so si potrebno palo leki čaćhutni thaj iskreno implementacija. Me gndin o drom phe savo si ande BiH ćherdani akcijako planura del bari prednost ande lengi implementacija thaj lengi pozitivno rezultatura, so dikelphe phe majlaćho standardo thaj laćho društveno than ande BiH. Jer, musaj te vrednovin but pozitivno vrijednost gava, ande lengi laćhariphe sana uključime majbut tharo 100 manuša, sar ekspertura tharo strukture vlastake andar savore nivelura laki organiziriphe ande BiH, gaja thaj respektabilno brojo (kotar 30) perdstavnikura Romengo NVO, thaj indenpendentno ekspertura palo varesave oblastura. Gaja direktno, ande jekh moment phe than, djuvindi provodiphen jekh vazzno mjera, relevantno pala savore trin akcijako planura, gava si godjaviphe pal GH drusstvo, odnosno potreba palo pandime urgenno prolemura save silen gala, majbari thaj najugrozime nacionalo minoriteto ande BiH lungore berssa. Mariphe mamuj diskriminacija thaj stereotipura prema e Roma, thaj jekhchando tretmano pripadnikura e rmengi nacionalo minjoritetoadne drusstvo, a naroccito ande politikako divdiphe thaj mediji si angluno thaj osnovno preduslov sar e implmentacijake akciono planura, gaja i te cheren majchrica problemura thaj phariphe save silen Roma thaj Romni numaj nama khaj san pripadnikura piri, Romegi nacionalno minjeoriteto. Palo gova, majvazzno phuchiphe hi naj datumo khana ka avel usvoime akcijako planura, sav truuj te usvojin Minitrako Konsilo, sar shertno-majbaro organao ande BH vlasteke, nadlezzno palo verifikacia dokumenura gola vrsti thaj namjeni, thaj te objavimphe ande "sluzzbeno krlo BiH", djiko dji nigav nitrubul te cheren maj durete ande chidikliphe, nego gala savo roden odgovor tharo savo sha djanen da li savore majglavno akterura thaj nadlezzno orhanura, thaj aver relevantno subjektura thaj asocijaciji, thaj romengi NVO san spremno te lephe ande kosstac e izazovura save assicharen len ande implementacija gala, pao Roma, kljuccno politikako dokumnetura, odnosno da li uzo von i si neophodno politikako volja te identifikovano problemura, e saveha suoccinphe e Roma thaj e Romni adne BiH ajdive, pindjaren thaj prihvatin sar aktuelno, relevantno, sar fenomeno kahke pandime vel sar opssta mjera uspjessno vlastake thaj sasthi drusstvake.

Ande sa gava but bari uloga i si tharo korkore Roma thaj Romni, odnosno lengi bivladikani

organizacijenca. Emancipacija e pripadnikura Romengi nacionalno minjeoriteto koni napoklonin, von

korkore musaj te marenphe pala la.

12rig

Fotografiji kotar raćhariphe akcijako planura

ZUMAVIPHE „KVLAIFIKACIJA“ PALO DEŠBERŠA ROMA

Te niavel gaja vrednovano thaj artikulirime problemura pripadnikura Romengi naconalno minjoritenge, onda sa e potencijalura thaj donatorsko sredstvura palo goja namjena ka silen neizvesn rezultato. Ande sa gava majbari si uloga tharo Roma thaj Romni, odnosno lengi NVO. Romengi emancipacija koni ni kapokonin lenge, von korkore mora marenphe palo late.Implementacija akcijako planura ande buchariphe, sastimaske zasstita thaj cherako zbrinavane thaj malanglal eduacija i si lachi prilika savi nitruma te hasarenla, te ande gasavo pravco te densa e drusstvengi energija thaj lachiphe save i si phe raspolaganje vladake haj aver vazzno subektonen ande BiH save djugandana e procesoha rachariephe akcijako planura. E Roma mora avel svjesno khaj aver jekchandi ssansa palo piro kororooslobodimphe thaj socijalno inkluzija palo lungo vrama ka niavel. Gva si razlogo te vi Roma musaj korkoro promjeninphe thaj prilogodinphe e savremeno izazovura thaj imperativura, sa e ciljoha majlachi integracija (bi asimilacia) Romnjake thaj Roma ande sa e drusstvengi procesura, odnosno thaj ande sa bucha ande politikako zajednica adne savi djivdiphen.

AKTIVITETURA E ROMANO KONSILA

13rig

Ande jekhto brojo amaro lila davatumenge skurto dikliphe phe nesave tharo majznačajno aktivitetura e Romano Konsila Sarajevo, 28. majo 2007. Hramosardi memorandumo bašo haćhariphe thah raćhariphe akcijako planura thaj aver dokumentura ande ciljo implementacija e Stategija BiH palo pandime problemura Roma ande oblast sastimake zaštita, bućhariphe, edukacija thaj ćherako zbrinjavanje. Memorandumo hramosada Romano Konsilo thaj Ministarstvo palo manušese čaćhiphena thaj našle manuša BiH. Sarajevo, 28-30. avgust 2007. Organizirime treningo phe tema „Jekhćhandi e spolura“ uzo žutiphe World Vision BiH thaj Fond phutardo društvaće Budimpešta. gava si angluno treningo phe savo dijan o imputo palo raćhariphe e akcijako planura ozo đender komponenta. Sarajevo, 13-14. septembro Raćhardan si e strategijake bivladinako Romengo sektoro, strategijake palo e Romnjaki mreža, pravilniko thej kodekso sar te ponašinphe. Sarajevo, 29-30. septembro 2007. Članura e Romano Konsila učestovisada phe treningo palo hramosarel projektoke predlogura palo Evropaki komisija thaj ćherde po krajo e strateško dokumentura. O treningo organizirisada World Vision BiH uzo fascilitacija Bospo-Tuzla. Sarajevo, 30. septembro 2007. Hramosadan memorandumo bašo specijalno odnosura phe implementacija e Strategija palo pandime problemura e Roma ande BiH thaj implementacija akcijako planura maškar Romano Konisla, Savez Roma RS, Resursno cntrura Kakaj thaj Tuzla. Vogošća, 12-13. novembro 2007 OSCE Misija ande BiH ande koperacija e Romano Konsila organizirisada okruglo hastali phe tema: „Vaćhariphe te uspostavime e grupa palo zaštita barvaliphe/ćherako čaćhiphen e Rome-ngi populacijake“. Sarajevo, 13-14 novembro 2007. Ande kotor e projektoke „Žutiphe e romengi nacionalno minjoriteto ande efektno vaćhariphe thaj informirime“ Romengo informacijako centro /Romano Konsilo BiH organizirisada teningo palo 15 predstavnikura e Romengi bivladikani organizacijenca phe tema bariliphe kapacitetura palo mobilazacija e zajednici. Trenerice san andaro bivladikani organizacija Bospo andaro Tuzla. Keln,Njemačka – 22-23 novembro 2007. Članure e romano Konsila učestovisada phe dujđivesko okruglo hastali phe tema „O than e Roma thaj pirutnenge“ phe savo ćherdan prezentacija bašo Romengo than ande BiH.

Strazbur, Francuska, 24-28. novembro 2007 Predsavnica e Romano Konsila iH učestovisada phe trito kidiphe Evropako forumo palo Roma thaj pirutnenge phe savo ćherda prezentacija thaj raporto bašo Romengo than ande BiH Budipešta, Republika Mađarska, 3-7 decembor 2007 E Studijsko posjeta Vladake Mađarske thaj Vladake Hrvatske (članicura Dešberšenge palo uključime Roma 2005-2015). Cilj e goja posjeta saha razmjena eksperijenci. Vogošća, 6-7 decembro 2007. OSCE Misija ande BiHande koperacija e Romano Konsila organizirisada okruglo hastali palo predstavnice-ka Romengi bivladikani organizacijenca phe tema:Jekćhandi spolura ande romengi zajednica, koperacija e Romnja e Komisijake palo jekćhandi spolura phe lokalno nivelo. Phe kidiphe učesnice-ci analizirisada prijedlogura akcijako planura (bućhariphe, bešiphe, sastimako zaštita) thaj dijen pire prijedlogura palo dopuna e akcijake planura. Sarajevo, 3 decembro 2007. E predstavikonen medijake ćhera ande BiH saha prezentirime projekto Romengo informacijako centro/Romano Konsilo savo inđaren anav: “Žutiphe e Romengi nacionalno minjoriteto ande efektno vaćhariphe thaj raportirime“, Sarajevo, 10. decembro 2007. Članura e Romano Konsila učestovisada phe konsitituirajućo kidiphe turnjivisado Šerutno palo Roma uzo Misnistrako Konsilo BiH

14rig

AKTIVITETURA E ROMANO KONSILA

Banja Luka 10-11. decembro 2007. Članura e romano Konsila učestovisada ande bućha e bućhaki grupa palo bešiphe . Banja Luka 13. decembro 2007. Članura e Romano Konsila učestovisada ande bućha e bućhaki grupa palo bućhariphe. Banja Luka, 14. decembro 2007. Članura e romano Konsila učestovisada ande bućha e bućhaki grupa palo sastiphe Srebrenica, 17-18. decembro 2007. Saha održime kidiphe e zamjenikoha e načelnikoha opštinake Srebrenica e Ramo Dautbašićeha phe savo ćherdem prezentacija bašo „Dešberša palo uključime e Roma 2005-2015 thaj prezentacija akcijake planura. Zenica, 19. decembro 2007. Saha održime kidiphe e predstavnikura opštinake Zenica, Smajlović Huseinom thaj Brevac Seadoha thaj e pedstavnikura PEP International Heleg Mirsadoha phe tema jekhketani koperacija phe anglader projektura palo ćherako zbrinjavanje Roma ande opština Zenica. Sarajevo, 28. decembro 2007. Članura e Romano Konsila prezentirin informaciji bašo bućha e SPAG-a anglal predstavnikura e Ministarstvo palo manušese čaćhiphena thaj našle manuša BiH. Banja Luka, 12. januari 2008. Čalnura e Romano Konsila učestovisada phe kidiphe e Savez Roma RS phe savo delegirin đene palo Savez nacionalno minjoritetura ande RS Krakov, Poljska, 14-16. januari 2008. Članura e Romano Konsila učestovisada phe regionalno konferencija „Socijalna koperacija sar primjer promovirinphe koperacija maškar Romengi zajednici“.

Zenica, 17. januari 2008. Hramosardan memorandumo bašo koperacija e Romengi mreža maškar World Vision BiH thaj Savez Roma RS, Resursno centrura Kakanj thaj Tuzla. Sarajevo, 18. januari 2008. Prezentirin aktivitetura phe projekto „Žutiphe e Romengi nacionalno minjoriteto ande efektno vaćhariphethajraportirime “Romengo informa-cijanko centro/Romano Konsilo BiH thaj predstavnikura e medijake ćhera. Sarajevo, 22. januari 2008. Ande organizacija Ministarstva palo manušese čaćhiphena thaj našle manuša BiH sanha organizirime kidiphe e načelnikonen ande BiH phe tema:“Račariphe e akcijako planura palo imeplemntacija e Strategija palo pandime Romeane problemura ande BiH“ Sarajevo, 24-27 januari 2008. Ande projekto „Žutiphe e Romengi nacionalno minjoriteto ande efektno vaćhariphe thaj informirime“ Romengo informacijako centro/Romano Konsilo BiH sana održime treningo palo 15 novinajra-volontejra, predstavnikura e Romengi bivladikani organizacijenca. Predstavnice NVO Bospo istarda e treningo palo manušese čaćhiphena thaj vaćhariphe, thaj Medija plan instituto phe tema hramosare e informaciji.

15rig

Sarajevo, 30-31.januari 2008. Članura e Romano Konsila đeli po than potencijalno lokalitetura palo raćhariphe e bešiphesko objektura palo Roma tharo Butmir.

AKTIVITETURA E ROMANO KONSILA

Sarajevo, 4. februari 2008. Članura e Romano Konisla prezentirisada raporto palo than e Roma ande BiH anglal predstravnikura Evropakr parlamento.

Mostar, 7. februari 2008. Phe tema-bešipesko problematika održime si kidiphe kon predstavnikura opštinake vlastake ande Mostar

Sarajevo, 12. februari 2008. Održime si kidiphe kon predstavnikura Direkcije palo Ekonomikako planiranje, Azemina Vuković thaj predstavniko LSE Conzorcium Ranko Markuš. Ćherdan prezentacija e akcijao planura.

Banja Luka, 13. februari 2008. Članura e Romano Konsila istardan kidiphe konpredstavnikura Savez nacionalno minjoritetura RS.Prezentitisada e aktivitetura bašo raćhariphe akcijako planura thaj čerdan kandidatura palo skupština e Savez nacionalo minjoritetura RS. Banja Luka, 13. februari 2008. Romano Konislo mujlan kidiphe ande opština Banja Luka phe savo saha Vlado Džukelić thaj Ljilja Radovanović. Tema saha bešipesko problematika e Roma. Phe kidiphe čerdan prezentacija e aktivitetura phe raćhariphe akcijako planura.

16rig

media plan certifikati

AKTIVITETURA E ROMANO KONSILA

Neum, 13-15. februari 2008. Saha održime treningo bašo upravljanje, organizacija thaj menadžmento bivladikani organizacijenca. Treningo organi- zirisada World Vison uzo fascilitacija e Bospo andaro Tuzla. Travnik, 18. februari 2008. Saha održime kidiphe e načelnikoha opštinake Travnik Tahir Lendnoha phe tema pandime infrastrukturno probleura ande Romengi zajedica Turbe.

Banja Luka, 19. februari 2008. Članura e Romano Konsila učestovisada phe dujto kidiphe Turnjalo šerutno palo Roma uzo Ministrako konsilo BiH. Phe kidiphe saha prezentirime bućhaki verzija akcijako planura thaj predlogura buća Šerutno palo 2008. berš.

Sarajevo, 21-24. februari 2008. Ande projekto „Žutiphe e Romengi minjoriteto ande efektno vaćhariphe thaj informirime“ Romengo informacijako centro/Romano Konsilo BiH organizirisada treningo palo 15 predstavnikura e Romengi bivladikani organizacijenca. NVO Bosopo istarda threningo phe tema raćhariphe kampanje thaj vaćhariphe thaj manušese čaćhiphena, a Medija plan isnstituto phe tema hramosare informacijake. Budimpešta, 25-26. februari 2008. Učestovisada phe 12 kidiphe maškarthmako upravno komiteto e Romengi Dešberša.

Sarajevo, 28. februari 2008. Anglal Sarajevo Foresko šoro e Semihake Borovac prezentirisada aktivitetura phe raćhariphe akcijako planura. Vogošća, 28. februari 2008. Članura e Romano Konisla učestovisada phe promocija projektura palo raćhariphe e priručniko palo učenikura. O projekto inđaren o anav: Priručniko bašo kultura thaj barvaliphe thaj tradicija nacionalno minjoritetura ande BiH.

Vogošća, 29. februari 2008. Palo predstavnikura e vlastake institucijenca ande BiH, ćehrehko thaj maškarthemako bivladikane organizacijenca save ćheren phe projektura palo pandime e Romengi problemura Roma ande BiH organizirisada referalno kidiphe.

Sarajevo, 20-23. marto 2008. Ande projekto „Žutiphe e Romaengi nacionalno minjoriteto ande efektno vaćhariphe thaj raportirime“ Romengo informacijako centro/Romano Konsilo BiH organizirisada trito thaj ande jekhvaht palutno treningo palo 15 polaznikura. Novinajra, volontejrura, predstanvikura e romengi bivladikani organizacijenca dijan certifikatura palo uspješno ćherdano medijako treningo.

17rig

E ROMENGI BAŠALDIPHE ANDE BiH

Badema Softić i si studentica e štarto berš phe Akademija muzikake ande Sarajevo, Kotor muzikologijke, smjeroetnomuzikologija. Palo tema piro diplomsko bućha voj alosarda bašaldiphe thaj običajura e roma ande Bosna thaj Hercegovina, prioritetno Sarajevo thaj trujaliphe. Palo angluno jekhto brojo amaro magazinake amen izdvojisadan kotor matreijali savi voj ćiden thaj amende si bari nada khaj gava ka zumave thumari pažnja.

Roma san uzo Jevrejura majbuhljari narodo phe Umal. Roma san tharo indoevropake than, a lengo nomadsko trajeko angluniphe si tharo 1000. berš. Ađive san majbaro minjoriteto ande Bosna thaj Hercegovina. Anholi gavake, i chra si gale savi bavisadan e trajoha e galake nomadsko narodatar, a majchra si gala savi proučisada lengi bašaldiphe, i ako i si varesavi podatkura bašo Roma, lengi bašaldiphe đi akhana naj sistemski istraženo. Angluno hramosardiphe bašo Roma ande južnoslavensko thema si andaro 1362. berš, khana spominjinphe ande Dubrovnik. Smatrinphe te san Roma phe Bosnako than avilen ande vrama Osmansko thagarimata. Andaro Austrougarsko okupacija i si jekh knjiga Antuna Hangija „Trajo thaj obićajura e Horaha“ tharo 1900. berš khaj spominjin e Roma savi bašaldan ande zurle thaj bubnjura. Hangi lengi bašaldiphe istaren uzo horahako običajura, sar si gala palo Ramazano thaj Bajramo. Sarandato berša 20. umiljeha Hifzija Hasandedić hramosarda selikano običaj ande Seonici uzo Konjic savi odnosinphe phe Roma sviračura savi najavisda e bajramsko veselje. Vjervoatno o angluno hramorsadi Romengi đila i si Ludvig Kuba. Leki bućhariphe ande Bosna thaj Hercegovina sana vezime palo Themako muzej, palo lako potreba 1893. berš čiden zbirka „Đili thaj pheđili andaro Bosna thaj Hercegovina“. Ande zbirka malavenphe štar Romengi đili, katar galake san trin kotar Blagaj, a jekh si andaro Brod. Prema e podatkura save dobisadem tharo mrno informatoro, Roma sana but prisutno ande Hercegovina. Mujlelen e Čergajra.

Khana avilen ande odredime than, aver narodo phenda khaj „phelen“, a o than phe savo bešlen jekh odredime vrama ande piri čerge, mujlen „peradiphe“. Jekh tharo peradiphe i si upravo ande Blagaj, phe Bišće, uzo e Buna. Uzo Themako muzej saha vezime thaj bućhariphe e Rade Uhlika. Leko intereso sana usmjerime phe kultura, a naročito phe Romengo ćhib ande Bosna thaj Hercegovina. Vov si e trijandato thaj sarandato berša naklo umilajeha intezivno proučisada Romengo ćhib. Radi gavake leko intereso majglavno sana usmjereno phe mujako e Romengi tradicija, naročito phe lirsko lengi đila, gajamujolphe đili. Zbirka e galake đili, save čidijan thaj hramosarda, objavisada 1937. berš. Uzo la ćherda ciknoho angluniphe savo i si phe Romano ćhib. Osim gava, Uhlik ande Bilteno e instituta palo folklor objavisada vorbi bašo Romengi legende phe Romano ćhib. Otprilike ande jekh vrama saha vi e Andrijana Gojković, savi proučisadan e dasengi Roma bašaldiphe. Lako istraživačko bućha i si važno khaj nesave lake zaključkura šhaj primjenin vi phe bašaldiphe e Roma ande Bosna. I voj motovda khaj pala len i si karakteristično te redovno bašalel đili buhljari ande sredina ande savi trajin., ali phe jekh nevo thaj posebno način, uzo buteder laćharde thaj mjenjinphe totalno e strukturi kandavi tzv. Romengi ljestvica uzo duj barili sekunde. Gajaki vrsta interpretaciji voj mujel „ciganiziranjem“. E Romengi bašaldipheha palal Uhlik bavisada Mustafa Mulalić. Kotor leki hramosardi malavenphe ande arhiv Phuvljako muzej, a kotor ande Historijako ariv ande Sarajevo. Majbari hramosardi andaro arhiv Phuvljako muzej odnosinphe phe bašaldiphe e Roma tharo Srbija thaj Vojvodin, thaj chrica andaro Bosna. Ande Historijako arhiv malavenphe varegaćhi Mulalićaki zbirke e đili thaj panđili andaro najekhćhandi thana, ma sile thaj varegaćhi podatkurta bašo Roma andaro Bosna. Maškar aver, Mulalić phenel khaj e Bosansko Roma san ande bari kotor e Horaha, te majbari bućha saveha bavimphe i si sastrunako-kovačko thaj đambasko bućha. Phenolphe khaj nisana pinđardi bašaldi amaliphen, thaj lengi bašaldiphe phe teferićura thaj bijavdi musaj te guruven, khaj gava smatrisada sar bilaćhi -raskalašeno. Gaja von e Roma anen ande čardakura avral forura, a Romengi đuvlja khaj ćhelen anen hamala ande sepetura, a von korkore niđanen so anen so inđaren. Ande Phuvljako muzej, gaćhi si mande pinđardo, maladem jekh Mulalićako hramosardi e Romengi đili andaro Bosna, savi o Rade Uhlik đilabel, a ande Historijako arhiv štar hramosardi, katar gala si jekh, Bijavesko kolo, Mulalić ekstra mujolphe sar Romengi Bosna Ađiveha e muzićajra Roma pinđeren sar instrumentalistura. Ande jekćhandi kontekst von posebno san značajno sar muzičajra ande tamburaško thaj narodno orkestrura bašaldi produkcijake.

Hramosaren: Badema Softić

Romengi folklorake grupe andaro Bosna thaj Hercegovina

18rig

Jekh tharo majpinđardi saha Rato Petković, savo bašaldal ande duet e Ismetoha Alajbegović Šerboha, savo si, sar thaj vov, saha bašadipheko naeducirme. O Petković si autori e đili ande savi si but e Bosnako melos. Naročito but pinđardi saha leki đili „Da sam ptica- Te aveh ma ćhirikli“ savi bašalda Zehra Deović. Ande palutni vrama i si but Romengi bašaldara, nevo komponovime bašaldi, savo laćho kotirin ande kafenjava. Maškar len si ande palutne berša Haris Đinović thaj leki orkestar „Sar e Roma“ vov ćherda đili kotar najekćhandi thana. Nesave kotar đili malavenphe ande zbirka „Đili thaj ćelelphe Roma“ e Muharem Alijević Muje, savi si ađive dostupno zbirka e Romengi đila, ande la naj ni jekh Romengi đili andaro Bosna. Gavake khaj e Romengi bašaldiphe naj e sistemsko istraženo đal ande prilog jekh čaćhutni, ande gava berš ande bašaldi e knjige i naj podatkura bašo e Romengi bašaldiphe. Katar gava berš ka mjenin gavake, te ande prilog bašo Romengi bašaldiphe ka malavenphe ande knjiga palo štarto razred e osnovno školake savi ćherda prof. Selma Ferović. Ađive ande evropaki etnomuzikologija but pažnji ka posvetin e minjoritetengo bašaldiphe, maškar save si vi Roma. Khaj naj but informaciji palo Roma tharo Bosnako than gava si baro razlog te ćheren jekh istraživanje. Razlog maj but i si khaj tradicija savi si vi ađive đuvindi, thaj naj korkoro gova. E Roma musaj de dobi amari pažnja radi piri interesantno nakli vrama, radi lengi đivdipesko načino savo ni mjenjin buteder umilajeha đi ađive, thaj radi lengo ćhib thaj kultura savi silen bari zor sar te prilagodi ande najekhćhandi thana, anholi sa e gavake von majdur aćhilen đuvindo.

E ROMENGI BAŠALDIPHE ANDE BiH

STOP E RASIZMO, DISKRIMINACIJI THAJ TRADIPHENPored toga što je 8. april ozvaničen kao Svjetski dan Roma, on je i dan odavanja počasti romskim

žrtvama Drugog svjetskog rata.

Strazbrgo, Odipe počastura e Romenge- e žrtvaće ande II umalako mariphe.

Sarajevo, 2007. obilježin 8. aprili

Sarajevo, 2008. obilježin 8. aprili

19rig

Roma ande piri tradicija si but amalipesko Narodo, aven tharo Indija. Palo angluni diskriminacija thaj tradiphe, Roma našen tharo Indija, rodijan peke majlačo djivindesko than, uslovura phe prosperiteto thaj avilen ande Evropa. Pe nesavi službeno registrime ande Evropa Roma avilen angluno ande Pansilvanija, jekh foro ande Rumunija 1416 berš, ande jekh foro Foreli ande Italija i si jekh istorično zapis tharo 1422. berš kana Roma avilen kote. Ande Bosna thaj Hercegovina Roma avilen ande vrama o Sultani Sulejman Paša kotar 1515 berš, ov dijan lende piro puv thaj lija lendar o porezi tharo Roma savi ćherdan agrikultura. Bi guruvdi diskriminacija, rasizmo, thaj ande nevi vrama samudariphe Roma, vazdija Romani gođi thaj potreba phe organizirime maripen phe protekcija bašo Romano manušengo čaćhimata ande Umal. Sar te račaren strategija phe organizirime mariphe phe piri čaćhimata, Roma ande Umal organizirisada Jektho Kongreso tala e parola „STOP E RASIZMO, DISKRIMINACIJI THAJ TRADIPHEN“. Gava Kongreso i si održime 8. Aprili 1971. berš ande London. Uzo gava khaj 8. Aprili i si zvanično Umalasko Romano djive, ande sječanje phe račaresko Umalako organizacijenca Roma, amari đili „Đelem, Đelem“ i si Umalako Romani himna, amari bajrako tele si Čarvali đike sredina opre si Maveni, thaj amaro rota. Palo Jektho Romano Kongreso, aven buteder registraciji bašo bivladikani Romani organizacijenca, vaj ande klubura vaj ande folklorno amaliphe, ande palutno vrama Roma aven organirizime vi ande politikane organizacijenca. Ande Bosna thaj Hercegovina Roma organirisarda piri bivladikane thaj humanitarno organizacijenca thaj ande manušengo amaliphe sar zurali struktura ande mariphe phe piri manušengo čaćhimata sar phe piri gaja vi phe Romengoro čaćhimata ande Umal. Bari činjenica i si gova adjivsko kidiphen phe gava than, sar slobodno šaj te des vorbi palo ko amaro phučiphe tahj amari čhaćhiphena vi gadje vi amen, adjive buteder tharo arači, tehara beteder tharo adjive. Realno i si te ašićaren amen, gaja ketani zajednica savi i si Bosna thaj Hercegovina, phe lako drom ande Evropikani integracija, te istaren Roma sar piri ketane manuša, te den o vast Romen thaj žutiphe ande Romengi integracijako proceso thaj žutiphe ande Romengi socijalno prosperiteto, angluno ande edukacija, bućariphe, ćherako phučiphe thaj sar te istaren amaro tradicija, kultura, istorija thaj amaro ćhib ande Bosna thaj Hercegovinja. But baht, sastiphe thaj uspjeho sar Romen gaja vi manušenge khaj i si lači volja ande cijelo Umal. I gava berš predstavnikura e Romengi bivladikani organizacijenca ande sasthi BiH ka ćheren 8. April thaj varesave programura te pokloninphe e mudarena ande mariphen.

SPISKURA 15 VOLONTERURA/NOVINAJRA PREDSTAVNIKURA E LOKALNO REOMENGI

ORGANIZACIJENCA Udruženje”Romska Omladinska Asocijacija”- Sarajevo

Adresa: Avde Jabučice br. 52, 71000 Sarajevo Tel/fax: 033 202 870 Email adresa organizacije: romas_sa@yahoo.com AIDA KARIŠIK Mob.: 061 548 877 Privatna email adresa: aida_karisik@yahoo.com ”Prosperitet Roma”-SARAJEVO Adresa: Avde Jabučice br. 52, 71000 Sarajevo Tel/fax: 033 202 870 Email adresa organizacije: romas_sa@yahoo.com ADNAN MUSIĆ Mob.: 063 514 224 Privatna email adresa: adnan.music50@yahoo.com U.G. Omladinska Romska inicijativa ”Budi mi prijatelj“-VISOKO Adresa: Zanatski centar 264 sebilj 1, 71300 Visoko Tel/fax: 032 733 667 Email adresa organizacije : ugorivbmp1@yahoo.com MELINA HALILOVIĆ Mob.: 061 994 077 Privatna email adresa: melina_halilovic@ yahoo.com Omladinska Romska Inicijativa ORI-Kakanj Adresa: Šehidska 5, 72240 Kakanj Tel/fax: 032 558 632 Email adresa udruženja: sekis2003@yahoo.com ADNAN DIZDAREVIĆ Mob.: 061 691 360 Privatna email adresa: dizdarevic_adnan@yahoo.com ”Romano Centro“-ZENICA Adresa: Crkvice, Kanarinac bb, 72000 Zenica Tel/fax: 032 401 062 Email adresa udruženja: romskicentar@gmail.com JASMINA BEGANOVIĆ Mob.: 061 470 319, Privatna email adresa: jbeganovic@yahoo.com ”Put Roma Vitez”-VITEZ Adresa: Sofa bb, 72250 Vitez Tel/fax: 030 710 534 Email: fehim.osmanovic@tel.net.ba ALBERTINA ČENGALOVIĆ Mob.: 063 364 668 Privatna email adresa: albertinacengalovic@hotmail.com UŽR ”Bolja Budućnost“-TUZLA Adresa: Meše Selimovića br. 85, 75000 Tuzla Tel/fax: 035 288 441 Email adresa udruženja: uzbb@hotmail.com ADMIR OSMANOVIĆ Mob.: 061 675 859 Privatna email adresa: osmanovic.admir@yahoo.com

”Euro Roma”-TUZLA Adresa: Bosne Srebrene bb. (SKPC Mejdan), 75000 Tuzla Tel/fax: 035 228 884 Email adresa organizacije: eurorom_bih@yahoo.com SADETA ZAHIROVIĆ Privatna email adresa: sadeta.zahirovic@yahoo.com ”Rom Živinice“-ŽIVINICE Adresa: Toplička bb, 75270 Živinice Tel: 062 383058 Email adresa udruženja: ELVISA OSMANOVIĆ Mob.: 062 383 058, Privatna email adresa: elvisaosmanovic@yahoo.com ”Bahtalo Illo“-BANOVIĆI Adrea: Alije Izetbegovića 27 (Samačka bb), 75290 Banovići Tel/fax: 035 874 086 Email adresa udruženja: bahtaloillo@bih.net.ba HASIBA AHMETOVIĆ Mob.: 061 281 391 Privatna email adresa: ahmetovic.hasiba@yahoo.com ”Romska Suza“-SREBRENICA Adresa: Kazani bb, 75430 Srebrenica Tel: 061 502 321 Email adresa udruženja: romska.suza@hotmail.com, JASMINA HAKIĆ Mob.: 061 392 289 Privatna email adresa: jhakic@ yahoo.com ”Udruženje Roma”- GRADIŠKA Adresa: Cara Lazara bb, 78400 Gradiška Tel/fax: 051 814 179 Email adresa udruženja: norrs@blic.net SAMANTA ŠARIĆ Mob: 065 179 044 Privatna email adresa: samanta.saric@yahoo.com ”Udruženje Roma”- PRNJAVOR Adresa: Cara Dušana 29, 78300 Prnjavor Tel/fax: 051 660 845 Email adresa udruženja: alenmirkovic@hotmail.com SEAD ZAHIROVIĆ Mob.: 065 179 692 Privatna email adresa: sead_zahirovic@yahoo.com SNJEŽANA MIRKOVIĆ Mob.: 065 275 719 Privatna email adresa: msd1997@hotmail.com Udruženje Roma-BIHAĆ Adresa: Grabeška bb, 77000 Bihać Tel/fax: 061 809 096 NAZA DŽEMAILI Mob.: 061 442 226 Privatna email adresa: nazacrna@yahoo.com

20rig