Crna Gora - Grbaja-poslednja lepotica.pdf

7/25/2019 Crna Gora - Grbaja-poslednja lepotica.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/crna-gora-grbaja-poslednja-lepoticapdf 1/7

Crna Gora - Grbaja, poslednja lepotica

Kada iz Andrijevice pođ ete dalje na zapad Crne Gore, dolazite do

Plava i Gusinja, takozvanih “Bisera Prokletija”, u deo koji je zbog

raznoraznih događ aja u bliskoj i davnoj istoriji, ostao “sakriven” u

zagrljaju planina. To je sreć a, a po nekima, i nesreć a ovoga kraja.

Sreća je da priroda nije narušena čovekovim delovanjem, a nesreća što je ta izolovanost uticala na ekonomsku nerazvijenost. Bilo kako bilo,ova oblast je trenutno jedna od najlepših turističkih destinacija na

Balkanu za sve iskrene ljubitelje prirode.

Crnogorske Prokletije samo su jedan deo ogromnog planinskog masivakoji se svojim većim delom prostire na teritorij Albanije. Venac se pružapravcem jugozapad-severoistok, od zetske kotline u Crnoj Gori pa svedo Šar planine u Makedoniji.

Samo ime Prokletija implicira nepristupačnost predela i veoma slikovito

opisuje ovdašnju prirodu i njene ćudi koje nimalo nisu naklonjenečoveku.



Tragovi i ostaci najveće glacijacije u Evropi posle Alpske (otud i naziv

Albanski Alpi), kao retka prirodna vrednost, predstavljaju svojevrsnuestetsku atrakciju i planinarsko-visokogorski izazov.

Oštri i nazubljeni grebeni, nepristupačni vrhovi, duboki cirkovi, strme,gotovo vertikalne litice, brojna izvorišta reka i potoka neki su odgeografskih atributa kojima je priroda nesebično darovala ovaj predeo.

Jedna od polaznih tačaka za planinarenje ovim predelom je dolina

Grbaje u kojoj su smeštena dva planinarska doma, mali komplekskatunskih bungalova sa smeštajem za tridesetak gostiju, kao i nekolikovikendica.



Živopisna dolina Grbaje je pravi planinski raj. Do pedesetih godina

prošlog veka Grbaja je bila zabranjena vojna bezbednosna zona, pa jepristup bio ograničen. Posle toga, grupa planinara iz Beograda podvođstvom Branka Kotlajića, otkriva lepote doline i odlučuje da na tommestu 1964. napravi dom koji postoji i danas i nosi Brankovo ime.

Dolina je okružena velikim brojem vrhova od kojih se izdvajaju partehnički najzahtevnijih - Očnjak i Ljuljaševića karanfili. Pravi užitak zasve ljubitelje hajkinga mogu da budu fizički i tehnički manje zahtevni

vrhovi Volušnica (Maja Cat), Popadija, Talijanka, Karaula i mnogi drugi.

Osim Durmitora, ostale planine u Crnoj Gori su oskudno obeležene, ana nekim deonicama planinarskih markera uopšte ni nema, pa je izGrbaje preporučeno da se krene sa vodičem ili sa nekim ko nije prvi putu ovom kraju. Treba imati u vidu da ni u Gusinju ni u Grbaji nećete moćida kupite mapu sa obeleženim planinarskim stazama i znamenitostimakoje treba videti.



Pošto je naša grupa sastavljena od ljudi koji na svojim poslovima veći

deo vremena provode pred računarima ili u kolima, i kako se nismo bašfizički spremili, odlučili smo da samo “prošetamo”, a da zahtevnijevrhove (Očnjak, pre svih) ostavimo za sledeći susret.

Odabrali smo kružnu turu na suprotnoj strani od Očnjaka i Karanfilatako da sve vreme imamo fenomenalan pogled na pomenute vrhove.Naša se ruta kretala stazom od doma planinarskog društva “Radnički”(Beograd), kroz šumu do udoline Volušnica pa odatle na vrh Maja Cat

odakle je pogled na vrhove sa zapadne strane doline (Očnjak iKaranfile) najbolji.

Obodom cirka nastavili smo ka obližnjim vrhovima Popadija i Talijankapreko kojih prolazi granična linija između Crne Gore i Albanije. Predeo

je prekriven pašnjacima, stadima ovaca i grmovima borovnica i šumskih jagoda. Zamislite reklamu za mlečnu čokoladu i imaćete prilično tačnupredstavu kako to izgleda.



Zanimljivo je da se lokalni stočari gotovo uopšte ne obaziru na granicu,

već za svojim svrhama idu tamo-amo kao što to verovatno čine već vekovima unazad.

Dokle kod pogled seže (a seže daleko) vide se oronuli ostacinekadašnjih katuna. Pogled sa Talijanke predstavlja pravu poslasticu zasvakog istinskog zaljubljenika u prirodu.

Neverovatno, ali na ovom zabačenom mestu sve vrvi od ljudi. Sreli smo

najmanje 20 onih koji čuvaju ovce ili beru borovnice. Koliko li je bilo živona ovim pašnjacima u doba kada su pomenuti katuni bili u funkciji?Sa Talijanke smo se, prolazeći pored prelepog potoka i vodopada,ponovo spustili na stazu koja vodi do planinarskog doma. Voda kojaizbija iz planinske stene je hladna, bistra i krajnje osvežavajuća.



Ova ruta je jedna od najlakših i tehnički najmanje zahtevnih, ali zato nimalo ne zaostaje lepotom za nekim drugim stazama koje vode izGrbaje. Rute koje vode prema zapadnim vrhovima su zahtevnije,spadaju u domen visokogorstva i odlikuju se drugačijom vrstom lepote -onom surovom, romantičarskom, koja čini da čovek odjednom postanesvestan svoje malenkosti nasuprot moći prirode.

Posle celodnevne šetnje po planini iscrpljeni smo i umorni. Odabralismo noćenje u katunu-bungalovu koji poseduje udobne krevete i

kupatilo sa toplom vodom. Smeštaj je koštao 8 EUR za noć, ali oni saplićim džepovima imaju mogućnost da na uređenom prostoru podignušatore, za šta treba izdvojiti 2 EUR po osobi.



Postavljanje šatora na obližnjim livadama, ili kod planinarskog domaneće vas koštati ništa. Odnos prema posetiocima, kao i sama usluga jeonako tipično crnogorska (verujem da oni koji su posećivali crnogorskoprimorje znaju šta se pod ovim podrazumeva).

U tom domenu se domaćini moraju mnogo više potruditi ako žele razvojturizma i prosperitet svoga kraja. Već odavno postoji ideja da seCrnogorske Prokletije zaštite kao nacionalni park. Kada će do toga doći

– pitanje je.

Svakako treba zaštititi ove lepote od pogubnog ljudskog uticaja, ali ne bitrebalo proglasiti područ je nacionalnim parkom samo da bi se ubiraletakse. Bilo kako bilo, za nas je dolina Grbaje pravo otkrovenje i sigurnismo da ćemo se još mnogo puta vraćati.

| PIŠE: ŽARKO CANIĆ, FOTO: MILOŠ DIŠKOVIĆ

Documents

Crna Gora - Grbaja-poslednja lepotica.pdf