Cvetne leje uz uski travnjak

Uredjenje uskih i dugih zelenih povr ina prili no je komplikovano, pa je neophodno da se koriste opti ke varke. Pomo u njih se mo e posti i efekat irenja na sredini, a mo ete i ve to upotrebiti okruglo orezane im ire. Prvo, ovu povr inu opti ki svakako skra uje pergola ispred ku e, ispod koje se provodi sigurno najvi e vremena. U ovom slu aju, nju pokriva ladole . Re etkastu ogradu prema susedima prekrivaju razne puzavice, koje ovoj povr ini daju poseban arm. U pitanju su dve vrste klematisa; jedna koja cveta roze cvetovima, u maju i junu, i druga, koja se okiti krupnim cvetovima u avgustu i septembru. Tu je i divlja loza, koja je u leto divnih zelenih lakiranih listova, a u jesen oni dobijaju crvenu i utu boju, to predstavlja pravi ukras. Prilaz glavnom ulazu uradjen je simetri no, sa takvim rasporedom biljaka. Glavni efekat pro irene ba te postignut je njenim irenjem na sredini. Uslovno re eno, pro irenje travnate staze poja ano je sa okruglo orezanim im irom (loptast oblik je pravi trend u svetu). Taj,

centralni deo, rezervisan je za kraljicu cve a, ru u, punih crvenih cvetova. Pune leje sa obe strane pru aju utisak kompaktnosti ove povr ine i izabrane su biljke, koje neprekidno cvetaju celog vegetacionog perioda, medjusobno se smenjuju i. Dragana Tucovi Baranac, pejza ni arhitekta i PR JKP Zelenilo Beograd

Legenda1. Divlja loza (Parthenocissus), puzavica ije li ae na jesen dobija crvene tonove, 1 kom. 2. Helenijum (Helenium), uti cvetovi u avgustu/septembru, visine 60 cm, 20 kom. 3. im ir, loptasto orezan, zimzelen, 10 kom. 4. Ladole (Ipomoea), jednogodi nja puzavica sa ljubi astim cvetovima od jula do septembra, 2 kom. 5. Ru a Rotilia, punih crvenih cvetova, esto cveta, blagog mirisa, visine 60 cm, 6 kom. 6. Kosmos, roze-beli cveti i na filigranim stabljikama, cveta celo leto, visine 45 cm, 16 kom. 7. Klematis (Clematis montana), mno tvo ne noroze cvetova od maja do juna, visine do 8 m, ne orezivati, 1 kom. 8. Virak (Alchemilla), uto-zeleni cveti i u junu/julu, visine 40 cm, 30 kom. 9. Jorgovan (Syringa patula), do 2 m visine, ljubi asti cvetovi, cveta u maju i junu, 1 kom. 10. Klematis (Clematis), krupni roze cvetovi, cvetanje u maju/junu i avgustu/septembru, visine 23 m, 1 kom.

Seoska idila u ba ti

Vesele boje poput ute, crvene i narand aste podse aju na seoske ba te, a najva niji zahtev je jednostavnost. Bilo bi idealno ako na ete i malo mesta gde mo ete da napravite romanti ni kutak za sedenje. Leti, kada nad gradom iznad asfalta lebdi usijani vazduh, najbolje je pobe i na selo. Medjutim, veliki broj ljudi nema rodbinu na selu, ili pak ne mo e sebi da priu ti odmor van grada. Imate ba tu u gradu? Dovoljno je samo nekoliko izmena u njoj i obi na ba ta e se pretvoriti u prelepi seoski posed. ive ograde od graba, ligustera ili zimzelene lonicere (Lonicera) uokviruju ba tu sa prednje strane stvarajuai oseaaj mira i izdvojenosti od ostalog dela sveta. Tipi no za seosku ba tu je deljenje povr ine na nekoliko oblasti kako bi se dobio utisak dubine i irine. Za razdvajanje svake oblasti poslu ile su ive ograde i drve e. Svodovi sa ru ama i filigranske eli ne ograde imaju prednost nad zelenim predstavnicima, jer zauzimaju manje mesta. Prilikom organizovanja leja u seoskim ba tama najva niji zahtev je jednostavnost. Pored perena mogu se posaditi i jednogodi nje i

dvogodi nje biljke kao to su zvon i i ili slez (Alcea) koji se svake godine sami od sebe zasejavaju i razmno avaju. Leje istih boja ili raznobojne, obe se uklapaju u stil seoske ba te. Vesele boje poput ute, crvene i narand aste podse aju na seoske ba te, dok bela, plava i razli iti ne ni pastelni tonovi daju ba ti plemeniti karakter. Seoska ba ta ne mo e se zamisliti bez im ira orezanog u raznim geometrijskim oblicima, bunja ru a ili obeliska ru a. Ovi ba tenski ukrasi daju seoskoj ba ti li ni pe at. Romanti ni uglovi za sedenje takodje moraju biti prisutni u jednoj ovakvoj ba ti. Na kraju, ugodjaj ne sme kratko da traje. A ko ima sre e da zaspi u senci mirisne ru e puzavice, njemu je san o pravom seoskom ivotu zaista postao stvarnost.

Purpurne cvetne leje

U prili no malom dvori tu zelene povr ine su skromne kvadrature, tako da se mora posvetiti pa nja svakom detalju. Ru i asti i purpurni tonovi daju ovoj ba ti romanti nu notu.

U ovom vrtu su zelene pov ine ispred ku e prili no male, ali sve mo e da mnogo lep e izgleda ukoliko se ulo i ne to vi e truda. One su uglavnom povr ine od oko 60ak kvadrata, to je razlog vi e da im se posveti ve a pa nja. Dakle, ovde se mora voditi ra una o svakom kvadratu, kako bi sve izgledalo skladno i lepo, a da pri tom ne bude pretrpano, ali ne i gotovo prazno, to je sada slu aj. Izuzetno je povoljna i va na injenica da je ova povr ina dobro osun ana, to garantuje uspe an rast svim biljkama. U ovom slu aju pribeglo se ru i astim i roze tonovima biljaka, jer je i to na in da vrt izgleda ve i, a kolorit bude romanti an. Tako je iva ograda formirana od crvenog berberisa, a u njenom uglu postavljena klupa za odmor i u ivanje. Na putu do gara e je purpurni zvon i . U prednjem delu je likvidambar, veoma dekorativno drvo, posebno u jesen, kada se na njemu pojavi li e svih boja, purpurno, zeleno i uto. to daje poseban pe at vrtu. Formirana je i vijugava stazica, kao prilaz kuai. Uz nju je postavljena drvena konstrukcija, uz koju se penje puzavica klematis, roze-belih cvetova. Tu su u lejama belo, sivkasto li e i purpurno cve e. Njemu je cilj, kao to sam ve rekla, da ba tu u ini ve om. Izbor je pao na bele funkije, tamnoroze bunove hortenzija, patuljastu ne noroze ru u. Interesantna kro nja spororastu eg, patuljastog bora, ije grane puze po travi pru a dobrodo licu gostima. Dragana Tucovi Baranac, pejza ni arhitekta i PR JKP Zelenilo Beograd

Legenda1. iva ograda od berberisa (Berberis thunbergii Atropurpurea), tamni purpurni listovi, 100150 cm, 48 kom. 2. Ru a puzavica Laguna, esto cveta i jakog je mirisa sa punim i purpurnim cvetovima, 1 kom. 3. Hortenzija Compacta, roze cvetne cvasti, cveta od juna do septembra, ubraja se u najotpornije hortenzije, 5 kom. 4. Biserak (Symphoricarpus sp.), beli cvetovi od prole a i leta, gusto, kompaktno zasadjeni, 25 kom. 5. Spomenak (Myosotis sp.), 30 cm visine, svetloplavi cvetovi od juna do septembra, 36 kom. 6. Patuljasta ru a Soft Meidiland obi ni ne noroze cvetovi, polupuni, esto cveta, 8 kom. 7. Zvon i (Campanula officinalis), visine 60 cm, plavih cvetova, 9 kom. 8. Patuljasti bor (Pinus pumila Glauca), 1 kom. 9. Ze je u i (Stachys lanata), plavo-sivi listovi, cveta leti, 3 kom. 10. Koralni zvon i (Heuchera), listovi boje ljive, 20 kom.

11. Likvidambar (Liquidambar tulipifera),1 kom. 12. Velike hoste (Hosta sieboldiana), upadljivi beli cvetovi, 20 kom. 13. Clematis Carnaby, roze cvetovi, visine 200 cm, 1kom.

Za ljubitelje urednog vrta

Ovo re enje je posve eno onima koji vole da im je sve potkresano, travnjak uvek uredno poko en, a iva ograda besprekorno o i ana. Pravo je u ivanje gledati u takvu ba tu i takav pogled vredi svakog truda.

U predlogu imamo etiri potpuno iste leje u vidu manjih pravougaonika koji su oivi eni im irom. U njihovom sredi njem delu su dve ru e stabla ice (a ta bolje ide sa im irom nego ru a?!), a oko njih visoki sedum, beli zvon i , ukrasna trava i takodje ru e. to se ti e ograde, u ovom slu aju re je o im iru, koji bez svake sumnje daje besprekoran izgled, ali tra i veoma esto orezivanje. Izmedju leja je besprekorno poko en travnjak, koji u ovom slu aju zamenjuje staze, tako da se zapravo preko njega odvija kompletna komunikacija. Iz tog razloga izabrana je vrsta trave koja dobro podnosi ga enje. Ru a puzavica je izabrana da se uspinje uza zid ku e, a iva ograda od graba, koja je takodje veoma dobra i kompaktna (zimi se li e dugo zadr ava na granama) izabrana je kao za titnik od nepo eljnih pogleda. Prizna ete da je lepo gledati u ovu ba tu, pogotovu ako u ivate na terasi zaklonjeni suncobranom. Dragana Tucovi -Baranac

Legenda1. Ru a penja ica New Dawn, sorta koja esto cveta ne nim, punim mirisnim cvetovima u belo-roze boji, do visine od 3 m, otporna na mraz 1 kom. 2. Visok im ir u obliku stabla (Buxus sempervirens), uspeva i u saksiji, potrebno orezivanje svake godine, visina 50-60 cm 2 kom. 3. im ir za ogradicu (Buxus microphylla), idealno za o iljene reznice, za ivu ogradu du ine 68 m potrebno 680 kom. 4. Visok sedum (Sedum spectabile), bunasta sorta ovalnih svetlih listova od avgusta do septembra, visina 40-50 cm 20 kom. 5. Beli zvon i (Campanula), visina 70 cm, beo cvet od jula do septembra 30 kom. 6. Ba tenska hortenzija (Hydrangea macrophylla), gust bun uspravnog rasta visine 1,3 m, loptaste cvasti sne nobele boje od juna do septembra 4 kom. 7. ivica od graba (Carpinus betulus), visine do 4 m, li e zimi dugo ostaje na biljci, podnosi i orezivanje i senku, visina 80-100 cm u saksiji 25 kom. 8. Funkija s belim ivicama (Hosta hybr.), uzani picasti listovi s belim rubom, u julu cvet u boji lavande, visina 40-60 cm 6 kom. 9 Ru a za leju, bunastog rasta, otporna sorta koja cveta do jeseni, od juna ima pune ne noroze cvetove, visina 80 cm, i za manje povoljna stani ta 4 kom. 10. Stipa (Stipabarbata), ukrasna trava sa vise im, srebrnastim vlatima u julu-avgustu, visine 30-80 cm 10 kom. 11. Ru a stabla ica, visina 140 cm, krupni roze cvetovi, miris podse a na divlju ru u 2 kom. 12. Pun poljski geranijum (Geranium pratense), beli puni cvetovi u obliku inijica sa zelenkastom sredinom, u junu i julu, visine 60 cm, orezivanje posle cvetanja 25 kom.

Postupak planiranja ba teUz kvalitetan plan i malo kreativnosti ure enje ba te e biti lak, jednostavan i zabavan zadatak koji e vam pru iti posebno zadovoljstvo Napravite skicu Stavite providan papir (paus) preko plana postoje eg stanja va e ba te i fiksirajte ga selotejpom. Obi nom olovkom ucrtajte gde bi vam najvi e odgovaralo da se odmarate, a gde da vam bude koristan vrt... Tek onda ucrtajte eljene vrste biljaka. Od pribora su vam jo potrebni lenjiri, razmernik i ablon sa krugovima, za drve e. Plan se naj e e crta u razmeri 1: 50 ili 1:100. Napravite plan postoje eg stanja Plan ure enja je najbolje da bude u razmeri 1:100 ili 1:50. Pored granice parcele unesite i gabarite ku e, drugih objekata i postoje e vegetacije.

Podelite zemlji te na funkcionalne delove Podelite zemlji te prema svojim eljama. Kutak za sedenje trebalo bi da bude za ti en od pogleda. Mesto za igru dece planirajte tako da su vam deca svakog momenta na oku.

Precizirajte oblike i izbor sadnica Ako vam je jasan raspored i podela zemlji ta, po nite sa planiranjem detalja. Odredite mesto za etinarsko i li arsko drve e, za bunaste biljke, a zatim na ite mesto za staze (materijal po izboru). Izbor biljaka i gra evinskog materijala treba da odgovara stilu ku e i okoline

Basta iz snova je ure ena! Ovako izgleda ba ta posle nekoliko godina. Tu je magnolija za koju ka u da pru a jedinstven do ivljaj u prole e. Spoljna granica je od re etkaste ograde u kombinaciji sa orezanom ivom ogradom. U pozadini su ukrasni bunovi i cve e