DAGLAS ADAMS

AUTOSTOPERSKI VODI KROZ GALAKSIJU

UVOD

Daleko u neistraenim zaleima jedne zabaene oblasti zapadnog spiralnog

kraka Galaksije nalazi se maleno, neugledno, uto sunce.

Na orbiti oko njega, na rastojanju od priblino devedeset sedam miliona

milja, nalazi se beznaajna plavozelena planeta iji su stanovnici, koji su

nastali od majmuna, toliko primitivni da jo smatraju digitalne rune

asovnike strano zgodnom idejom.

Ta planeta ima - ili, da budemo precizni, imala je - jedan problem, koji se

moe ovako opisati: veina njenih stanovnika bila je uglavnom nesrena. Kao

reenje ovog problema predlagane su mnoge stvari, ali sve su uglavnom bile

povezane s kretanjem nekakvih malenih, zelenih komada hartije, a to je zaista

udno, jer ti mali, zeleni komadi hartije nisu i sami bili nesreni.

Zbog toga je problem opstajao: ljudi su uglavnom bili zlovoljni, a mnogi

su se oseali bedno, ak i oni s digitalnim asovnicima.

Sve je vei bio broj onih koji su poinjali da misle kako su svi napravili

veliku greku jo onda kad su sili sa drveta. A neki su i drvee smatrali

loom zamilju i rekli su da uopte nije trebalo ni napustiti okean.

A onda, jednog etvrtka, skoro dve hiljade godina poto su izvesnog tipa

prikovali za drvo zbog toga to je rekao da bi bilo sjajno kada bi ljudi, za

promenu, poeli da se ponaaju ljubazno prema drugim ljudima, jedna

devojka koja je za svoj gro sedela u nekom kafiu u Rikmansvortu, iznenada

je shvatila u emu su sve vreme greili i najzad dokuila nain na koji bi se

svet mogao pretvoriti u dobro i sreno mesto. Ovoga puta sve je bilo u redu,

stvar je bila sigurna i niko nije morao nikog da prikucava za drvo.

Ali, na alost, pre nego to je stigla da to nekome javi telefonom, dolo je

do uasne, glupe katastrofe i ideja je zauvek izgubljena.

Ova pria ne govori o tome.

Ali govori o toj uasnoj, glupoj katastrofi i nekim njenim posledicama.

To je, takoe, pria o jednoj knjizi, delu pod naslovom 'Autostoperski

vodi kroz Galaksiju' - ali to nije zemaljska knjiga, niti je ikada tampana na

Zemlji, a i sve do trenutka kada je dolo do te uasne katastrofe za nju nije

nikada uo niti ju je video ijedan ovek.

Svejedno, bila je to izuzetno znaajna knjiga.

U stvari, bila je to verovatno najznaajnija knjiga koju je ikada objavila

velika izdavaka korporacija na Ursa Minoru - za koju takoe nijedan

Zemljanin nikada nije uo.

I ne samo to je posredi izuzetno znaajna knjiga, ona je i vrlo uspena -

popularnija je od 'Nebeskog omnibusa za kuepazitelje', bolje se prodaje nego

'Jo pedeset tri stvari koje se mogu izvesti u besteinskom stanju', a i

kontroverznija je od filozofskih bestselera Ulona Kolufida 'U emu je sve Bog

pogreio', 'Jo neke Njegove najvee greke' i 'Ma, ko je uopte taj Bog?'.

U mnogima od manje zatucanih civilizacija istonog kraka Galaksije

'Autostoperski vodi' ve je zamenio veliku 'Enciklopediju galaktiku' kao

standardni izvor svekolikog znanja, jer iako u njemu postoji veliki broj

propusta i mnogo toga to je netano, ili bar neprikladno, on ima prednost

pred ovim starijim i utogljenijim delom u dve bitne stvari.

Prvo i prvo, neto je jevtiniji; drugo, preko korica mu je ispisano 'Bez

panike!' velikim, umirujuim slovima.

Ali pria o tom uasnom, glupom etvrtku, pria o njegovim neobinim

posledicama i pria o tome kako su se reene posledice neraskidivo povezale

s tom znaajnom knjigom poinje na vrlo jednostavan nain.

Poinje jednom kuom.

1.

Kua se nalazila na malom uzvienju, pokraj same ivice sela. Stajala je

sasvim samotna, okrenuta prema prostranom predelu ratarske oblasti Vest

Kantrija. Nije to ni u kom pogledu bila izuzetna kua - bila je stara moda

tridesetak godina, omanja, etvrtasta, zidana od cigle, a na prednjoj strani

imala je etiri prozora koji su bili takvog oblika i veliine da su, manje ili

vie, delovali prilino nakaradno.

Jedina osoba kojoj je ta kua ita znaila bio je Artur Dent, a i to samo

zbog toga to je sluajno iveo u njoj. Stanovao je na tom mestu skoro tri

godine, jo od kako se iselio iz Londona, zbog toga to se tamo neprestano

oseao nervozno i razdraljivo. Imao je tridesetak godina, bio je visok,

tamnokos i stalno zbog neega napet. Najvie ga je brinulo to to su ga ljudi

neprestano zapitkivali zbog ega deluje tako zabrinuto. Bio je zaposlen u

jednoj radio-stanici i imao je obiaj da govori svojim prijateljima kako je

tamo mnogo zanimljivije nego to oni verovatno misle. I bilo je zanimljivije -

veina njegovih prijatelja radila je, naime, po reklamnim odeljenjima.

U sredu uvee pljutala je kia, livada je bila sva mokra i blatnjava, ali u

etvrtak izjutra sunce je bilo jarko i blistavo, obasjavajui, kako se

ispostavilo, kuu Artura Denta poslednji put.

Artur jo nije bio svestan injenice da optinari nameravaju da srue

njegovu kuu kako bi na njenom mestu bio sagraen put.

U osam sati u etvrtak izjutra Artur se nije oseao ba kao da su mu sve

koze na broju. Probudio se sav na tri oka, smueno se vrteo po sobi, otvorio

prozor, spazio buldoer, naao svoje papue i oteturao se do kupatila da bi se

umio.

Malo paste na etkicu - taako. Trljaj.

Ogledalce za brijanje - okrenuto prema tavanici. Pomerio ga je. Na

trenutak, odraavalo je sliku drugog buldoera kroz prozor kupatila.

Nameteno kako valja, prikazivalo je dlaice na Arturovoj bradi. Izbrijao ih

je, umio se, obrisao i oteturao do kuhinje da pronae neto to bi gricnuo.

ajnik, utika, friider, mleko, kafa. Zev.

Re buldoer prola mu je umom u potrazi za neim s ime bi se povezala.

Buldoer koji se video kroz prozor kuhinje bio je poprilino veliki.

Buljio je u njega.

'uti', pomislio je i oteturao se nazad do spavae sobe da bi se obukao.

U prolazu, zastao je kod kupatila da bi popio veliku au vode, pa zatim

jo jednu. Poeo je da sumnja da je, u stvari, mamuran. Ali zbog ega bi bio

mamuran? Da se nije sino napio? Zakljuio je da jeste. Zapazio je odraz u

ogledalcu za brijanje. 'uti', pomislio je i produio do spavae sobe.

Stajao je i mozgao. Krma, pomisli on. O, Boe, krma. Kao kroz maglu

seao se da je bio besan zbog neega to je smatrao izuzetno bitnim. Priao je

ljudima o tome - u stvari, zakljuio je, govorio im je prilino dugo: u seanju

mu je najjae ostao prizor staklastih pogleda na licima prisutnih. Bilo je to

neto o novoj obilaznici za koju je upravo saznao. Izgleda da je njena

izgradnja planirana ve mesecima, samo to, kako se inilo, niko pojma nije

imao o tome. Smeno. Popio je gutljaj vode. Sredie se to samo od sebe,

zakljuio je on; niko nije eleo izgradnju obilaznice, optinari nisu imali

nikakvu podrku u narodu. Sredie se to samo od sebe.

Ali, Boe, kakav je samo gadan mamurluk zaradio. Pogledao se u ogledalu

na vratima ormana. Isplazio je jezik. 'uti', proe mu kroz glavu. Re 'uti'

vrzmala mu se po mislima u potrazi za neim s ime bi se povezala.

Petnaest sekundi kasnije nalazio se van kue i leao na putu velikom,

utom buldoeru koji se pribliavao preko staze u njegovom vrtu.

Gospodin L. Proser bio je, kako se to obino kae, samo ovek. Drugim

reima, on je bio dvononi, ugljenini organizam koji je nastao kao evolucioni

potomak majmuna. Jo tanije, bio je star etrdeset godina, izgledao je

gojazan, delovao je neugledno i radio je kao slubenik optine. Postojala je

jedna zanimljiva pojedinost u vezi s njim, iako nije bila poznata ni njemu

samome: on je bio direktni potomak Dingis Kana po mukoj liniji, premda su

pokolenja to su minula u meuvremenu i meanje rasa toliko ispremetali

gene da nije imao nikakvih primetnih mongolskih crta; jedini preostali tragovi

koje je slavni predak ostavio na njemu bili su ovei stomak i sklonost ka

malim krznenim kapama.

On ni u kom sluaju nije bio veliki ratnik: borio se samo sa sopstvenim

brigama. Danas je bio posebno zabrinut jer je neto u njegovom poslu

ozbiljno polo kako ne treba - a posao mu je bio da do smiraja dana ukloni

kuu Artura Denta.

"Ma haj'te, gospodine Dente", rekao je, "nita vam ne vredi, znate. Ne

moete u beskraj leati pred buldoerom." Pokuao je da natera svoje oi da

gnevno blesnu, ali to mu nikako nije polazilo za rukom.

Artur je leao i ljapkao po blatu.

"Prihvatam izazov", rekao je. "Videemo ko e prvi da zara."

"Bojim se da ete morati da se naviknete na tu pomisao", rekao je

gospodin Proser, pomilovao svoju krznenu kapu i lepe je namestio na glavi.

"Ova obilaznica mora da se gradi i bie sagraena!"

"Prvo da ujem", ree Artur, "zato mora da se gradi?"

Gospodin Proser zamahnu da mu pripreti prstom, a onda zastade i spusti

ruku.

"A ta vi mislite, zbog ega mora da se gradi?" upitao je. "Pa to je

obilaznica! Obilaznice moraju da se grade."

Obilaznice predstavljaju sredstva koja nekim ljudima omoguuju da jure iz

take A u taku B, dok drugi ljudi jure iz take B u taku A. Ljudi u taki C,

koja se nalazi izmeu ove dve i koju oni obilaze, esto se pitaju ta je to tako

lepo u taki A kada toliko ljudi iz take B udi da se nae u njoj i ta je to

tako lepo u taki B kada toliko ljudi iz take A udi da se nae u njoj. Oni

esto poele da se ljudi jednon za svagda odlue gde, kog avola, ele da

budu.

Gospodin Proser je eleo da bude u taki D. Taka D nije se nalazila na

nekom odreenom mestu, bila je to naprosto zgodna taka na velikoj

udaljenosti od taaka A, B i C. U taki D nabavio bi lepo, malo imanje s

kuicom, na ija bi vrata postavio ukrtene sekire, a onda bi uivao u taki E,

odnosno u krmi, koja je najblia taki D. Njegova ena vie bi volela da

kuu ukraava puzavicama, ali njemu su se dopadale sekire. Nije znao zato -

sekire su mu se naprosto sviale. Onda je video podsmeljive izraze na licima

vozaa buldoera i pocrveneo do uiju.

Premestio se s noge na nogu, ali i na jednoj i na drugoj bilo mu je

podjednako neugodno. Bilo je vidljivo da je neko ovde oajno nesposoban, a

gospodin Proser se molio da on ne ispadne taj.

Zato ree: "Znate, bilo je dovoljno vremena da uloite albu ili zahtev za

preispitivanje odluke u zakonskom roku."

"Zakonskom roku?" huknuo je Artur. "Zakonskom roku? Prvi put sam uo

za ovo kada je jue radnik doao do moje kue. Pitao sam ga da li je doao da

mi opere prozore, a on ree, ne, doao je da mi uniti kuu. Razume se, to mi

nije odmah rekao. O, ne. Najpre je obrisao par prozora i naplatio mi petaka.

Tek posle mi je rekao."

"Ali, gospodine Dente, planovi su bili svima na raspolaganju u optinskom

odeljenju za planiranje, tokom poslednjih devet meseci."

"A je li? E pa, kada sam uo za to, odmah sam otiao da ih vidim, jue

popodne. Niste se ba pretrgli da skrenete panju na njih, zar ne? Hou da

kaem, nikome niste rekli ni re."

"Ali planovi su bili na raspolaganju..."

"Na raspolaganju? Na kraju sam morao da siem u podrum da bih ih

naao."

"Odeljenje za uvid u dokumentaciju nalazi se tamo."

"S baterijskom svetiljkom."

"Ah, pa verovatno je nestalo struje."

"Ba kao i stepenica."

"Ali, ujte, pa nali ste dokument, zar ne?"

"Da", ree Artur. "Da, naao sam ga. Bio je izloen na uvid na dnu

zakljuanog plakara gurnutog u neupotrebljavano kupatilo na ijim je vratima

stojao natpis 'uvaj se leoparda'."

Iznad njih promae oblak. Bacio je senku na Artura Denta, opruenog u

ledenom blatu. Bacio je senku na kuu Artura Denta. Gospodin Proser se

narogui.

"Pa, ba i nije neka kua", rekao je.

"alim, meni se dopada."

"Dopala bi vam se i obilaznica."

"E, sad, dosta!" ree Artur Dent. "Prekini ovee i nosi se odavde - a

moe da ponese i svoju prokletu obilaznicu. Ovde nema ta da trai, je l'

shvata?"

Gospodin Proser par puta otvori i zatvori usta, a um mu na trenutak ispuni

neobjanjiva, ali izuzetno privlana slika kue Artura Denta obuhvaene

vatrom i samog Artura koji vritei istrava iz usplamtele ruevine s najmanje

tri teka koplja zarivena u lea. Gospodina Prosera esto su morile sline

prikaze. On na trenutak uzdrhta, a potom se sabra.

"Gospodine Dente", ree najzad.

"Molim? Da?" odvrati Artur.

"Imam neke informacije za vas. ta mislite, koliko bi vas otetio ovaj

buldoer kada bih dao da pree preko vas?"

"Koliko?" ree Artur.

"Nimalo", rekao je gospodin Proser i nervozno se udaljio. Pitao se zbog

ega mu je um ispunila slika hiljadu raerupanih konjanika koji urlaju na

njega.

udnom igrom sluaja, ta re 'nimalo' vrlo je precizno oznaavala koliko

je evolucioni potomak majmuna, Artur Dent, slutio da jedan od njegovih

najboljih drugova nije evolucioni potomak majmuna i da potie sa male

planete u blizini Betelgeza, a ne iz Gildforda, kako je obino priao.

Artur Dent nije to ni u snu pomislio.

Taj njegov prijatelj prvi put je stigao na Zemlju pre petnaestak godina i

svim silama se upinjao da se uklopi u zemaljsko drutvo - uz, mora se

priznati, dosta uspeha. Na primer, tih petnaest godina proveo je pravei se da

je nezaposleni glumac, to je delovalo prilino uverljivo.

Ali napravio je nepaljivo jednu omaku, jer nije posvetio dovoljno

vremena pripremnom istraivanju. Informacije koje je sakupio navele su ga da

izabere ime 'Ford Prefekt', ubeen da je savim neupadljivo.

Inae nije bio upadljivo visok, lice mu je bilo neobino, ali ne i upadljivo

zgodno. Kosa mu je bila glatka, svetloria i zaeljana unazad na

slepoonicama. Koa nosa kao da mu je takoe bila povuena unazad. U

njegovom izgledu postojalo je neto jedva primetno udno, ali bilo je teko

rei ta. Moda se inilo da mu oi ne trepu dovoljno, pa kad biste malo due

razgovarali s njim, vae oi bi nevoljno poele da suze umesto njegovih.

Moda je posredi bilo to to se smeio za nijansu preiroko, odajui utisak da

e posegnuti rukom i zgrabiti sagovornika za vrat.

Veini drugova, koje je stekao na Zemlji, delovao je neobino, ali

bezopasno - aljkavi mladi sklon kapljici i pomalo udnih navika. Recimo,

esto je nepozvan upadao na univerzitetske zabave, napijao se do daske i

zatim zavitlavao svakog astrofiziara na kojeg naie, sve dok ga ne izbace.

Ponekad bi ga obuzimalo neobino odsutno raspoloenje i tada bi kao

hipnotisan zurio u nebo sve dok ga neko ne bi upitao ta to radi. Onda bi se

trgao, pogleda punog krivice, a potom opustio i nasmejao.

"Oh, nita, traim letee tanjire", naalio bi se, a svi bi se nasmejali i pitali

ga kakve to letee tanjire trai.

"Zelene!" odvratio bi uz lukav smeak; zatim bi se na trenutak divlje

nasmejao, pa stutio u najblii bar i naruio ogromnu turu pia.

Takve veeri obino su se ravo zavravale. Ford bi navalio na viski, pa bi

odvukao neku curu u oak i tamo joj pijano objanjavao kako, istini za volju,

boja leteih tanjira i nije ba toliko bitna.

Posle toga, dok bi se batrgao nonim ulicama, esto je pitao policajce na

koje je nailazio, znaju li kako da stigne do Betelgeza. Policajci bi mu obino

kazali neto kao: "Zar vam se ne ini da je vreme da poete kui, gospodine?"

"Pokuavam, mali, pokuavam", odgovarao bi Ford bez razlike u takvim

prilikama.

U stvari, kad god je rasejano piljio u nebo, tragao je za bilo kakvim leteim

tanjirima. Razlog zbog koga je pominjao zeleno bio je taj to je zeleno bilo

tradicionalna boja svemirske uniforme trgovakih izviaa sa Betelgeza.

Ford Prefekt oajniki je eleo da to pre naie bilo kakav letei tanjir, jer

petnaest godina suvie je dugo za zaglavljivanje bilo gde, a naroito na tako

oajno dosadnom mestu kao to je Zemlja.

Ford je eleo da letei tanjir prispe to pre, jer znao je kako da ga navede

da sleti i da ga poveze. On je poznavao naine da vidi divote Vaseljene za

manje od trideset altairskih dolara dnevno.

Jednom reju, Ford Prefekt bio je zagrieni saradnik znamenite institucije

zvane 'Autostoperski vodi kroz Galaksiju'.

Poznato je da se ljudska bia izvrsno prilagoavaju, i do trenutka kada je

dolo vreme ruku ivot u okolini Arturove kue sasvim se ustalio. Arturova

uloga bila je da lei i ljapka po blatu i da povremeno trai da vidi advokata,

svoju majku ili Bibliju; uloga gospodina Prosera bila je da s vremena na

vreme navaljuje na Artura svojim lukavstvima, kao to su govor Za Dobrobit

Naroda, govor o Napretku, govor Znate Jednom Su I Meni Sruili Kuu A Ja

Se Nisam Ni Osvrnuo i uopte sva mogua ulagivanja i pretnje; uloga

buldoerista bila je da sede, pijuckaju kafu i razmatraju kako da iskoriste

sindikalne propise, ne bi li preokrenuli situaciju u svoju korist.

Zemlja se lagano kretala svojom dnevnom putanjom.

Sunce poe da sui blato u kome je leao Artur.

Na njega ponovo pade senka.

"Zdravo, Arture", rekla je senka.

Artur podie pogled, mirkajui, i zaprepasti se kad vide da nad njim stoji

Ford Prefekt.

"Forde! Zdravo, kako si?"

"Fino", ree Ford, "uj, jesi li zauzet?"

"Jesam li zauzet?" uzviknu Artur. "Pa, moram da leim pred ovim

buldoerima, jer e mi sruiti kuu ako to ne budem radio, ali inae ... Pa, ne,

nisam posebno zauzet, zato pita?"

Na Betelgezu ne znaju za sarkazam i Ford Prefekt esto nije uspevao da ga

primeti ukoliko ne bi bio usredsreen. On ree: "Odlino, zna li gde bismo

onda mogli da porazgovaramo?"

"ta?" uzviknu Artur Dent.

inilo se da nekoliko sekundi Ford Prefekt ne obraa panju na njega, jer

je netremice piljio u nebo, poput zeca koji eka da ga zgaze kola. Onda je

iznenada unuo pored Artura.

"Moramo da porazgovaramo", uzbueno je rekao.

"Odlino", ree Artur. "Govori."

"I da neto popijemo", ree Ford. "Neophodno je da porazgovaramo i da

neto popijemo. Smesta. Idemo do krme u selu."

On ponovo pogleda u nebo, uznemireno, kao da neto oekuje.

"Ali, ovee, zar ne shvata?" dreknu Artur. Pokazao je na Prosera. "Taj

tip hoe da mi srui kuu!"

Ford zbunjeno pogleda.

"Pa to moe i dok nisi tu, zar ne?" upitao je.

"Ali ja ne elim da on to uini!"

"Ah."

"Sluaj, Forde, ta ti je?" upita Artur.

"Nita. Nije mi nita. uj - moram da ti kaem najvaniju stvar koju si

ikada uo. Moram ti rei smesta, i to za barom krme 'Kod konja i

konjuara'."

"Ali zato?"

"Jer e ti estoko pie biti neophodno."

Ford je netremice gledao Artura i Artur sa zaprepaenjem shvati da volja

poinje da mu slabi. On nije znao da je to zbog stare igre koju je Ford nauio

po hipersvemirskim lukama koje su se nalazile pored rudnika mandranita u

zvezdanom sistemu Orion Beta.

Igra pomalo lii na zemaljsku igru zvanu indijanski dvoboj, a igra se na

sledei nain:

Dva suparnika sedaju za sto jedan naspram drugog, s aom ispred svakog

od njih.

Izmeu njih smeta se boca estokog pia zvanog danks (kao to je

ovekoveeno u onoj staroj orionskoj rudarskoj pesmi: "O nemoj mi sipati vie

tog starog danksa / ne, nemoj mi sipati tog starog danksa / Jer glava e da

mi puca, jezik da mi muca, oi e vatra da mi kljuca, a srce prestati da kuca /

ma daj, sipaj mi jo tog grenog, starog danksa").

Oba takmaca usredsreuju se na bocu i pokuavaju da je otvore i naspu

pie u protivnikovu au - a ovaj tada mora da ga popije.

Boca se potom iznova puni. Igra se ponavlja. Pa jo jednom.

Kad jednom ponete da gubite, verovatno e vam se to deavati i dalje, jer

jedna od posledica danksa jeste da potiskuje telepsihike moi.

im se predviena koliina utroi, pobeeni mora za kaznu da uini neto

to je najee nepristojno bioloki.

Ford Prefekt uglavnom je namerno gubio.

Ford je piljio u Artura, koji poe da misli kako bi moda, na kraju krajeva,

i mogao da ode do 'Konja i konjuara'.

"Ali moja kua...?" upitao je Artur tunim glasom.

Ford pogleda gospodina Prosera i na um mu iznenada pade podla misao.

"On bi da ti srui kuu?"

"Da, hoe da gradi..."

"A ne moe, jer ti lei pred buldoerima?"

"Da, i..."

"Ubeen sam da moemo to nekako da sredimo", ree Ford. "Gospodine,

molim vas!" uzviknu on.

Gospodin Proser (koji se upravo raspravljao s predstavnikom vozaa

buldoera o tome da li Artur Dent predstavlja pretnju po njihovo mentalno

zdravlje i koliko treba da im se doplati ukoliko je tako) hitro se okrenuo. On

se lecnu kada vide da Artur vie nije sam.

"Da? Molim?" ree on. "Da li se gospodine Dent opametio?"

"Pretpostavimo na trenutak", ree Ford, "da nije."

"I?" uzdahnu gospodin Proser.

"I pretpostavimo", ree Ford, "da on namerava da ostane ovde itav dan."

"Pa?"

"Znai, vai ljudi e ekati itav dan i nee raditi nita?"

"Moe biti, moe biti..."

"Pa, ukoliko ste to ionako odluili, on u stvari ne mora sve vreme da lei

ovde, zar ne?"

"ta?"

"On vam zapravo", ree Ford strpljivo, "nije neophodan."

Gospodin Proser se zamisli.

"Pa, ne, u stvari, ne..." rekao je on, "ne ba neophodan..." Proser se

zabrinu. Pomislio je kako neko od njih dvojice nije sasvim itav.

Ford ree: "Prema tome, ukoliko budete zamislili da je on, u stvari, ovde,

gospodin Dent i ja moemo da mugnemo u krmu na jedno pola sata. Kako

vam se to ini?"

Gospodinu Proseru se to inilo potpuno uvrnuto.

"ini mi se ba pametno..." ree on umirujuim glasom, pitajui se koga bi

on to da umiri.

"A ako i vi budete kasnije hteli da navratite na jednu s nogu", ree Ford,

"moemo da vas odmenimo."

"Hvala vam veliko", ree gospodine Proser, koji ve vie ni sam nije znao

kako da se ponaa, "hvala vam veliko, da, to je ba lepo od vas..." Namrtio

se, pa se nasmeio, onda je pokuao da uini oboje istovremeno, to mu nije

polo za rukom, dohvatio je svoju krznenu kapu i namestio je na vrh glave.

Jedino je mogao da se nada da je upravo izvojevao pobedu.

"Prema tome", nastavio je Ford Prefekt, "ukoliko biste bili toliko ljubazni

da doete ovamo i da legnete..."

"ta?" upita gospodin Proser.

"Ah, izvinite", ree Ford, "moda nisam bio dovoljno jasan. Neko mora da

lei pred buldoerima, zar ne? Inae ih ne bi nita spreavalo da krenu na

kuu gospodine Denta, je li tako?"

"ta?" upita gospodin Proser ponovo.

"Sve je to ba jednostavno", ree Ford. "Moj klijent, gospodin Dent, kae

da e prestati da lei ovde u blatu jedino pod uslovom da vi doete i zamenite

ga."

"Ma ta to pria?" upita Artur, ali Ford ga munu cipelom da uti.

"Vi hoete", ree Proser, polako se privikavajui na tu novu zamisao, "da

doem i legnem tu..."

"Da."

"Ispred buldoera."

"Da."

"Umesto gospodine Denta."

"Da."

"U blato."

"U, kao to rekoste, blato."

im je gospodin Proser shvatio da je ipak on taj koji gubi bilo mu je

nekako lake: to je mnogo vie liilo na svet kakav je poznavao. Uzdahnuo je.

"Zauzvrat, vi ete odvesti gospodine Denta u krmu?"

"Tako je", ree Ford. "Ba tako."

Gospodin Proser nervozno napravi nekoliko koraka i zastade.

"Obeavate?" ree on.

"Obeavam", ree Ford. Zatim se okrete Arturu.

"Hajde", rekao mu je, "ustani i pusti oveka da legne."

Artur ustade, oseajui se kao da sanja.

Ford pokaza mesto Proseru, a ovaj tuno, nespretno, sede u blato. Oseao

se kao da itav njegov ivot predstavlja neki san, a ponekad se pitao iji je tu

san posredi i da li taj to sanja stvarno uiva u svemu tome. Blato mu se

razlivalo pod zadnjicom i slivalo u cipele.

Ford ga namrgoeno pogleda.

"I bez nevaljalog ruenja kue gospodina Denta dok on nije tu,

dogovoreno?" rekao je.

"Sama pomisao", zabrunda gospodin Proser, "nije ak ni poela da

nagovetava", produi on i lee na lea, "makar i najobiniju mogunost da

mi proe kroz um."

Video je kako mu prilazi sindikalni predstavnik buldoerista, zavalio je

glavu u blato i sklopio oi. Pokuavao je da razradi svoje razloge u

predstojeoj raspravi o tome da sada on ne predstavlja opasnost po njihovo

mentalno zdravlje. U to nije bio nimalo siguran - um kao da mu je do vrha bio

ispunjen vriskom, konjima, dimom i zadahom krvi. To mu se uvek deavalo

kada bi se osetio ponieno ili prevareno i nikada mu nije polo za rukom da to

objasni sebi. U uzvienoj dimenziji, o kojoj nam nita nije poznato, moni

Kan urlao je od besa, ali gospodin Proser samo je blago drhtao i jeao. Osetio

je kako mu se oi pune suzama. Birokratske tupadije, gnevni ljudi prisiljeni

da lee u blatu, neobini stranci koji sa sobom donose neobjanjiva ponienja

i neidentifikovana vojska konjanika koja mu se smeje unutar glave - kakav

dan!

Kakav dan. Ford Prefekt je znao da budunost Arturove kue, bilo da je

srue ili ne srue, ne vredi ni po lule duvana.

Artur je i dalje delovao vrlo zabrinuto.

"Ali, moemo li mu verovati?"

"Ja, lino, verovao bih mu sve do kraja sveta", ree Ford.

"O, da", uzvrati Artur, "a kada e to biti?"

"Za jedno dvanaest minuta, poev od ovog trenutka", ree Ford. "Doi,

potrebno mi je pie."

2.

Evo ta Enciklopedija Galaktika ima da izjavi o alkoholu. Ona kae da je

alkohol bezbojna, isparljiva tenost koja se dobija vrenjem eera; potom se

belei njegovo toksino dejstvo na neke oblike ivota, ija je hemija

zasnovana na ugljeniku.

I Autostoperski vodi kroz Galaksiju pominje alkohol. On kae da je od

svih postojeih pia najbolji pangalaktiki grgolj blaster.

On kae da pangalaktiki grgolj blaster deluje tako kao da vam mozak

raspara krika limuna u koju je ubaena velika zlatna cigla.

Vodi govori o tome na kojim se planetama pravi najbolji pangalaktiki

grgolj blaster, koliko se od vas oekuje da platite za njega i koje e vam

dobrotvorne organizacije posle pomagati da se rehabilitujete.

Vodi vas ak savetuje kako da ga sami napravite.

Uzmite celokupnu sadrinu jedne boce starog danksa, kae on.

Ulijte jednu meru vode iz okeana Santraginusa V - ah, ta morska voda

Santraginusa, kae on. Ah, ta santraginjanska riba!!!

Spustite unutra tri kocke arkturijanskog megadina i saekajte da se

izmeaju s tenou (sve mora biti dovoljno ohlaeno, inae e se benzin

izgubiti).

Propustite etiri litre falijanskog movarnog gasa kroz sve to, u spomen na

sve one blaene stopere koji su umrli od zadovoljstva po movarama Falije.

Na vrh srebrne kaiice dodajte malo kvalaktinske esencije hiperminta,

koji podsea na sve one tanane miomirise tamnih oblasti Kvalaktine, pune

pritajenog tajanstva i slasti.

Dodajte zub algolijanskog sunanog tigra. Posmatrajte kako se topi i iri

plamen algolijanskih sunaca duboko kroz srce pia.

Kapnite malo zamfuora.

Dodajte maslinku.

Popijte... ali... vrlo paljivo...

Autostoperski vodi kroz Galaksiju prodaje se dosta bolje od

Enciklopedije galaktike.

"est krigli crnog", ree Ford Prefekt gostioniaru 'Kod konja i konjuara'.

"I to brzo, molim, jer uskoro e smak sveta."

Gostioniar 'Kod konja i konjuara' smatrao je da ne zasluuje da mu se

tako obraaju, jer je bio dostojanstven, stariji ovek. On namesti naoari na

vrh nosa i zamirka prema Fordu Prefektu. Ford nije obraao panju na njega,

nego je virio kroz prozor i zato je gostioniar, umesto njega, pogledao Artura,

koji bespomono slee ramenima i ne izusti ni re.

Zato je gostioniar kazao: "Zaista, gospodine? Lep dan za tako neto", i

poeo da toi pivo u krigle.

Onda pokua ponovo.

"A hoete li da gledate utakmicu po podne?"

Ford ga osmotri.

"Ne, nema smisla", rekao je i vratio pogled na prozor.

"ta je u pitanju, mislite da se rezultat ve zna, ser?" ree gostioniar.

"Arsenal nema izgleda?"

"Ne, ne", ree Ford, "nego uskoro e biti propast sveta."

"Oh, da, ser, pomenuli ste to", ree gostioniar i pogleda Artura preko

cvikera. "Ba lep izgovor za Arsenal, ukoliko se obistini."

Ford ga pogleda, iskreno iznenaen.

"Pa ba i ne bih rekao", kazao je i namrtio se.

Gostioniar teko zasopta. "Evo, gospodine, est krigli", rekao je.

Artur mu se bespomono nasmei i ponovo slee ramenima. Onda se

okrenuo i bespomono nasmeio ostalima u krmi, za sluaj da je neko od

njih uo ta se dogaa.

Niko nije uo i nikome nije bilo jasno zbog ega im se smei.

ovek koji je sedeo za barom pored Forda pogleda njih dvojicu, pogleda

na est krigli, izvri u glavi nekoliko prorauna, doe do zakljuka koji mu se

dopadao i nasmei im se budalastim osmehom punim nade.

"Odbij", ree Ford, "to je nae", i uputi mu pogled od koga bi se najeio i

algolijanski sunani tigar.

Ford tresnu novanicu od pet funti na bar. Rekao je: "Zadrite kusur."

"ta, od petaka? Hvala, ser."

"Ostalo vam je jo deset minuta da ga potroite."

Gostioniar odlui da se odgega na trenutak.

"Forde", ree Artur, "hoe li mi, molim te, rei ta se, kog avola,

deava?"

"Pij", ree Ford, "treba da dokusuri tri krigle."

"Tri krigle?" ree Artur. "U vreme ruka?"

ovek pored Forda se nasmei i sreno klimnu. Ford nije obraao panju

na njega. On ree: "Vreme je opsena. A vreme za ruak dvostruka."

"Ba dubokoumno", odvrati Artur. "Trebalo bi da to poalje u 'Riders

dajdest'. Tamo odvajaju stranice za sline tebi."

"Pij."

"Zato odjednon tri krigle?"

"Sredstvo za oputanje miia, bie ti potrebno."

"Sredstvo za oputanje miia?"

"Sredstvo za oputanje miia."

Artur se upilji u pivo.

"Jesam li ja neto zgreio danas", upita on, "ili je svet uvek bio ovakav, a ja

sam bio suvie obuzet sobom da bih to primetio?"

"Dobro", ree Ford. "Pokuau da ti objasnim. Koliko se ve poznajemo?"

"Koliko?" Artur je razmiljao. "Pa, jedno pet godina. Moda est", rekao

je. "Veim delom mi se inilo da u tome ima i nekakvog smisla."

"Dobro", ree Ford. "A kako bi reagovao kada bih ti rekao da ja, u stvari,

nisam iz Gildforda, ve sa jedne male planete u blizini Betelgeza?"

Artur nezainteresovano slee ramenima.

"Ne znam", ree on i otpi cug piva. "Zato? Voli da pria takve stvari?"

Ford se predade. Zaista nije vredelo boriti se, svet se i onako bliio kraju.

Samo je rekao:

"Popij."

A onda je dodao, savreno ubeeno:

"Uskoro e smak sveta."

Artur se nemono nasmeio ostalima u gostionici. Ostali se namrgodie.

Jedan od njih dade mu znak da prestane da se kliberi i da gleda svoja posla.

"Mora da je etvrtak", ree Artur sebi u bradu i nae se nad svoje pivo.

"Nikada nisam voleo taj dan."

3.

Tog etvrtka neto je bezglasno klizilo kroz jonosferu, mnogo milja iznad

povrine planete; u stvari, bilo je vie takvih objekata, nekoliko desetina

ogromnih, utih, zdepastih, masivnih, velikih poput blokova uredskih zgrada,

tihih poput ptica. Jurili su s lakoom, kupali se u elektromagnetskom zraenju

zvezde Sol, vrebali priliku, grupisali se, pripremali.

Planeta pod njima bila je gotovo potpuno nesvesna njihovog prisustva, to

su oni trenutno i eleli. Ogromni, uti objekti neprimeeni su proli iznad

Gunhilija; zatim su preleteli Kejp Kanaveral, ne ostavivi traga na radarskim

ekranima, dok su Vumera i Dodrel Benk gledali pravo kroz njih i nisu ih

primetili - a to je ba teta, jer bilo je to ono za ime su tragali toliko godina.

Jedino mesto na kome su ipak primeeni bio je mali, crni ureaj zvani sub-

eta senzo-o-matik, koji je tiho poeo da se pali i gasi. Bio je smeten u tamu

unutar kone torbice koju je Ford Prefekt neprekidno nosio o ramenu. U

stvari, sadraj torbice Forda Prefekta bio je veoma zanimljiv i ma kome

zemaljskom fiziaru izbeile bi se oi da je mogao da ga vidi - zbog toga ga je

Ford skrivao pomou nekoliko izguvanih pozorinih tekstova koje je drao

odozgo, pravei se da su mu potrebni zbog audicija. Pored sub-eta senz-o-

matika i tekstova, tu su bili jo elektronski palac - kratka, zdepasta, crna ipka

glatke povrine, snabdevena s nekoliko malih prekidaa i brojanika na

jednom kraju - te ureaj koji je prilino podseao na povelik elektronski

kalkulator. Na njemu se nalazio stotinak sitnih, ravnih tastera i etvrtasti ekran

sa dijagonalom od otprilike etiri ina, na kome se u trenutku mogla dobiti

bilo koja od njegovih milion 'stranica'. Delovao je bolesno sloeno, i to je bio

jedan od razloga to je na njegovoj plastinoj futroli velikim, prijateljskim

slovima stajalo ispisano: BEZ PANIKE. Drugi razlog za to ogledao se u

okolnosti da je posredi bila najznaajnija knjiga koju je ikada objavila velika

izdavaka kua na Ursa Minoru - Autostoperski vodi kroz Galaksiju. Razlog

zbog koga je Vodi izdat u obliku mikro sub-mezonskih komponenti bio je taj

to bi, da je tampan u obliku normalnih knjiga, svakom meuzvezdanom

autostoperu bilo neophodno nekoliko izuzetno velikih zgrada da bi ga

smestio.

Ispod toga, u torbici Forda Prefekta nalazilo se nekoliko olovaka, belenica

i jedan povei pekir, nabavljen u robnoj kui 'Mark i Spenser'.

Autostoperski vodi kroz Galaksiju ima da izjavi nekoliko stvari u vezi sa

pekirima.

Pekir, kae on, jedna je od najkorisnijih stvari koje jedan autostoper moe

da ima. Jednim delom zbog njegove praktine vrednosti - moete da ga

omotate oko sebe da biste se ugrejali dok idete hladnim mesecima Daglan

Bete; moete da leite na njemu na blistavim peanim plaama Santraginusa

V i da udiete mirisna isparenja okeana; moete da se pokrijete njime i da

spavate pod zvezdama to crveno blistaju nad pustinjskim svetom Kakrafun;

moete ga upotrebiti kao jedro za maleni splav kojim ete se spustiti niz

laganu, mirnu reku Mot; moete da ga navlaite i koristite u borbi prsa u prsa;

da ga omotate oko usta da biste se sauvali od otrovnih isparenja ili oko glave

da izbegnete pogled prodrljivih buljoustih zveri Traala (to su tako oajno

glupe ivotinje da misle da ne mogu da vas vide ako vi ne moete videti njih -

tupe kao uskija, ali vrlo, vrlo prodrljive); u sluaju nekakvih vanrednih

okolnosti, moete mahati pekirom kao signalnom zastavicom - i, naravno,

moete se njime brisati ukoliko posle svega toga jo bude dovoljno ist.

to je jo vanije, pekir ima izuzetnu psiholoku vrednost. Iz nekog

razloga, ako strag (strag: ne-autostoper) otkrije da stoper poseduje sopstveni

pekir, automatski e pretpostaviti da poseduje i etkicu za zube, sapun, kutiju

keksa, uturu, kompas, mapu, sprej protiv gamadi, kini mantil, skafander i

tako dalje. tavie, strag e u tom sluaju drage volje pozajmiti stoperu neto

od svega toga ili od desetine drugih stvari koje je stoper mogao sluajno da

izgubi. Strag e, u stvari, misliti da ovek koji je u stanju da stopira uzdu i

popreko kroz Galaksiju, da bez uobiajenih udobnosti odlazi i na najgora

mesta, da se bori s najteim nedaama i da izie nakraj s njima, a da ipak zna

gde mu je pekir, oigledno predstavlja osobu na koju vredi raunati.

Odatle fraze koje su prele u stoperski renik, kao na primer: 'Hej, jesi li

glesio onog hupi Ford Prefekta? To ti je frud koji stvarno zna gde mu je

pekir.' (Glesiti: upoznati se, opaziti, sresti, imati seksualne odnose; hupi:

strano hladnokrvan tip; frud: stvarno strano hladnokrvan tip).

Mirno smeten povrh pekira u torbici Forda Prefekta, sub-eta senz-o-

matik bre zatrepta. Miljama iznad povrine planete ogromni, uti objekti

poeli su da se razilaze. U Dodrel Benku, neko je zakljuio da je vreme za

prijatnu, mirnu oljicu aja.

"Ima li svoj pekir pri sebi?" ree iznenada Ford Arturu.

Artur, koji se upinjao da savlada treu kriglu, zagleda se u njega.

"ta? Zato, nemam... zar bi trebalo?" Prestao je da se iznenauje, inilo se

da vie nema svrhe.

Ford iznervirano coknu jezikom.

"Popij", pourivao ga je.

U tom trenutku tuan zvuk loma i tutnjave probi se spolja kroz tihi amor

gostionice, kroz zvuk duboksa, kroz glas oveka pored Forda koji je tucao

nad viskijem koji mu je Ford najzad kupio.

Artur se zagrcnu pivom i skoi na noge.

"ta je to?" vrisnuo je.

"Bez brige", ree Ford, "jo nisu poeli."

"Hvala Bogu", odvrati Artur i malo se opusti.

"Verovatno ti naprosto rue kuu", ree Ford i iskapi poslednju kriglu.

"ta?" zaurla Artur. Iznenada je nestala sva zaaranost koju je izazvao

Ford. Artur se divlje zagleda oko sebe i otra do prozora.

"Moj Boe, istina je! Rue mi kuu! ta ja, kog vraga, traim u

gostionici?"

"Teko da to u ovom trenutku ima ikakvog znaaja", ree Ford. "Pusti ih

neka se zabavljaju."

"Zabavljaju?" vrisnu Artur. "Zabavljaju!" On na brzinu ponovo pogleda

kroz prozor da bi proverio govore li o istoj stvari.

"Vrag im odneo zabavu!" dreknuo je i istrao iz gostionice, maui gotovo

praznom kriglom piva. Tog dana nije stekao ba mnogo prijatelja u gostionici.

"Prestanite, vandali jedni! Ruitelji domova!" vikao je Artur. "Vizigoti

sumanuti, hoete li da prekinete!"

Ford odlui da poe za njim. Brzo se okrenuo gostioniaru i zatraio etiri

kesice kikirikija.

"Evo, ser", ree gostioniar i tresnu kesicama o bar. "Dvadeset osam

penija, ukoliko nemate nita protiv."

Ford ne samo da nije imao nita protiv, ve je dao gostioniaru jo jednu

novanicu od pet funti i rekao mu da zadri kusur. Gostioniar je pogleda, a

onda se zagleda u Forda. Iznenada je zadrhtao - naas je iskusio oseaj koji

nije shvatio, jer ga pre toga niko na Zemlji nije nikada iskusio. U trenucima

velike napetosti, svaki postojei oblik ivota odailje slabaan podsvesni

signal. Taj signal precizno i gotovo patetino predstavlja koliko je daleko to

bie od svog mesta roenja. Na Zemlji nije mogue udaljiti se preko esnaest

hiljada milja od tog mesta, to zaista nije preterano mnogo, i zbog toga su

takvi signali previe slabani da bi se mogli primetiti. Ford Prefekt bio je u

tom trenutku izloen velikom pritisku, a roen je est stotina svetlosnih

godina odatle, u neposrednoj blizini Betelgeza.

Gostioniar se na trenutak zatetura, pogoen potresnim, neshvatljivim

oseajem udaljenosti. Nije shvatio ta to znai, ali gledao je Forda Prefekta s

novim potovanjem, gotovo strahom.

"Da li je to ozbiljno, ser?" rekao je on jedva ujnim glasom koji je za

posledicu imao gotovo trenutno stiavanje itave gostionice. "Mislim, da

dolazi smak sveta?"

"Da", ree Ford.

"Ali, zar ve ovog popodneva?"

Ford se prenuo. Bio je ponovo u svom elementu.

"Da", ree on veselo. "Po mojoj proceni, za manje od dva minuta."

Gostioniar nije mogao da poveruje da vodi takav razgovor, ali nije mogao

da poveruje ni u oseaj koji je upravo iskusio.

"Zar ne postoji nita to bismo mogli da uinimo?" upitao je.

"Ne, nita", ree Ford i strpa kikiriki u dep.

U utihloj krmi neko se iznenada grohotom nasmeja na raun toga koliko

su ljudi postali glupi.

ovek koji je sedeo pored Forda do tog trenutka ve je bio propisno pijan.

On zakoluta oima prema Fordu.

"Mislio sam", rekao je, "ako dolazi smak sveta, da treba da legnemo na

pod ili da stavimo papirne kese na glavu ili tako neto."

"Moete, ako vam se to dopada", ree Ford.

"Tako su nas uili u vojsci", ree ovek, a njegove oi krenue na dugo

putovanje nazad, prema viskiju.

"Hoe li to pomoi?" pitao je gostioniar.

"Nee", rekao je Ford i prijateljski se nasmeio. "Izvinite", rekao je,

"moram da idem". Mahnuo je i otiao.

Krma je jo trenutak bila tiha, a tada, krajnje neprikladno, ponovo se

oglasio ovek s grlenim smehom. Tokom poslednjih pola sata zgadio se

devojci koju je dovukao u krmu i njoj bi verovatno bilo veoma drago da je

znala da e za nepun minut on iznenada ispirati u oblak vodonika, ozona i

ugljen-monoksida. Ali, kada je trenutak doao, bila je previe zauzeta

sopstvenim isparavanjem da bi to primetila.

Gostioniar proisti grlo. Zauo je sebe kako govori:

"Poslednje narudbine, molim".

Ogromne, ute maine poele su da poniru nadole i da ubrzavaju.

Ford je znao da su tu. Ali nije ih eleo na ovaj nain.

Artur je, trei stazom, stigao gotovo do svoje kue. Nije primetio kako je

iznenada postalo hladno, nije zapazio vetar, nije uoio iznenadni, neobjanjivi

nalet kie. Nije primeivao nita osim buldoera-guseniara koji su se kretali

preko ruevina koje su mu nekada bile dom.

"Varvari!" urlao je. "Tuiu upravu za svaki peni koji je unitila! Dau da

vas obese, zadave i raeree. I biuju! I da vas skuvaju...sve dok...sve

dok...ne dobijete svoje."

Ford je brzo trao za njim. Vrlo, vrlo brzo.

"A onda sve ispoetka!" urlao je Artur. "A kada zavrim, pokupiu parie,

pa u skakati po njima!"

Artur nije primetio da ljudi istravaju iz buldoera; nije primetio ni kako

gospodin Proser prestravljeno zuri u nebo. Gospodin Proser je, u stvari,

primetio ogromne, ute objekte koji su uz urlik prolazili kroz oblake. ute

objekte koji su bili nemogue veliki.

"I gaziu ih", urlao je Artur, i dalje trei, "sve dok ne dobijem uljeve, ili

dok ne smislim neto jo gadnije to u da vam napravim, a onda u..."

Artur se saplete, otkotrlja i ostade da lei na leima. Najzad je primetio da

se neto deava. On uperi prst u vis.

"Ma ta je ono, kog avola?" kriknuo je.

ta god da je bilo, jurilo je preko neba, ogrezlo u udovinoj, ukastoj

boji; procepilo je svod bukom koja je kidala ivce i nestalo u daljini, ostavivi

iza sebe rasparani vazduh da se zatvori uz silovito bang, koje je saterivalo

bubne opne duboko u unutranjost glave.

Dolo je jo jedno i uinilo istu stvar, samo bunije.

Bilo je teko rei ta su sada radili ljudi na povrini planete, jer to nisu

znali ni sami. Nita od svega to su pokuavali nije imalo mnogo smisla -

utravali su u kue, istravali iz kua, bezglasno vritali na svu tu buku. irom

sveta ulice su bile pune ljudi, kola su se sudarala kako ih je zvuk zahvatao i

potom poput plimskog talasa brisao preko brda i dolina, pustinja i okeana,

drobei na svom putu sve to bi zahvatio.

Samo je jedan ovek stajao i gledao u nebo, stajao s uasnom tugom u

oima i gumenim epovima u uima. On je tano znao ta se dogaa i to jo

otkako mu je sub-eta senz-o-matik zatreptao u gluvo doba noi pokraj jastuka

i probudio ga, zaprepaenog. Bilo je to ono to je ekao toliko godina, ali

kada je deifrovao signal, sam u svojoj malenoj, mranoj sobi, hladnoa ga je

obuzela i stegla mu srce. Od svih rasa iz svih Galaksija koje su mogle da

naiu i upute veliki pozdrav planeti Zemlji, pomisli on, zar su to morali da

budu ba Vogoni?

A ipak, znao je ta treba da uini. Dok je vogonska letelica urlala kroz

vazduh visoko nad njime, otvorio je svoju torbicu. Izbacio je primerak

Dozefa i neverovatne tehnikolor spavaice, izbacio je primerak Slova

bojeg: tamo kuda se spremao da poe to mu nee biti potrebno.

Znao je on gde mu je pekir.

Iznenadna tiina zahvati Zemlju. Bilo je to jo gore od buke. Na trenutak

se nita nije deavalo.

Dinovski brodovi poivali su na nebu bez pokreta, iznad svake zemaljske

nacije. Bez pokreta su lebdeli, ogromni, teki, in huljenja protiv prirode.

Mnoge ljude obuzeo je ok dok su pokuavali da shvate u ta to gledaju.

Brodovi ne lebde nasred neba nita ee nego to to ine cigle.

I jo se nita nije deavalo.

Zatim se zauo um, nagli, difuzni zvuk ozvuenja na otvorenoj pozornici.

Svaki Hi-Fi stub na svetu, svaki radio, svaki televizor, svaki kasetofon, svaki

dubokotonac, visokotonac i srednjetonac tiho se ukljuio.

Svaka limena konzerva, svaka kanta za smee, svaki prozor, svaka vinska

aa, svaka ploa zaralog metala pretvorila se u akustiki savren zvuni

izvor.

Pre nestanka, Zemlja se suoila s najsavrenijom zvunom reprodukcijom,

najvelianstvenijim razglasom koji je ikada stvoren. Ali iz njega se nije zauo

nikakav koncert, nikakva muzika, nikakve fanfare, samo jedna poruka.

"Narode Zemlje, molim za panju", ree glas, a zvuk je bio savren. Bio je

predivan, kvadrofonski, sa tako niskim nivoima izoblienja da se ovek od

toga rasplae.

"Govori vam Protetnik Vogon Jelc iz galaktike uprave za hipersvemirsko

planiranje", nastavio je glas. "Kao to ste bez sumnje upoznati, planovi

razvoja spoljanjih oblasti Galaksije nalau izgradnju ekspresne

hipersvemirske trase kroz va zvezdani sistem i, na alost, vaa planeta jedna

je od onih koje su predviene za unitenje. Proces e trajati neto manje od

dva vaa zemaljska minuta. Hvala."

Razglas se iskljui.

Nerazumni uas zavlada meu ljudima Zemlje koji su to sluali. Strava se

lagano irila kroz okupljenu gomilu, kao da su posredi bili opiljci gvoa na

ploi ispod koje se kree magnet. Izbi panika, beznadna, sumanuta elja za

bekstvom, ali nije bilo mesta na koje se moglo pobei.

Kada su ovo primetili, Vogoni ponovo ukljuie svoj S. O. Kazali su:

"Nema svrhe da glumite toliko iznenaenje. Svi planovi i nalozi za

unitenje bili su izloeni u vaem lokalnom odeljenju za planiranje na Alfa

Kentauru itavih pedeset zemaljskih godina, prema tome,imali ste dovoljno

vremena da uloite kakvu god hoete formalnu albu, a sada je zaista

prekasno da ponete da pravite probleme."

S. O. se ponovo utiao, a njegov odjek orio se Zemljom. Ogromni brodovi

okrenue se na nebu s lakoom. Na donjem kraju svakog od njih otvorie se

vrata, prazni crni kvadrat.

Do tog trenutka nekome je negde oigledno polo za rukom da osposobi

neki radio-predajnik, odredi talasnu duinu i emituje poruku vogonskim

brodovima, molei ih da potede planetu. Niko nikada nije saznao ta je tano

reeno, svi su uli samo odgovor. S. O. je ponovo kljocnuo i oiveo. Glas je

zvuao iznervirano. Rekao je:

"ta hoete da kaete time da nikada niste uspeli da stignete do Alfa

Kentaura? Za ime Boje, ljudi, zar vam nije poznato da se ta zvezda nalazi na

samo etiri svetlosne godine odavde? alim, ali ukoliko vas ne zanimaju

lokalne prilike, sami ste krivi.

Aktivirajte zrake za unitenje."

Svetlost zablista iz otvora.

"Ma briga me", ree glas na S. O. prokleta, zaostala planeta, uopte mi je

nije ao." Prekinuo se.

Zatim je usledila uasna, zlokobna tiina.

Zatim je usledila uasna, zlokobna buka.

Zatim je usledila uasna, zlokobna tiina.

Vogonska konstruktorska flota izgubi se potom u mastiljavoj, zvezdanoj

praznini.

4.

Daleko odatle, u spiralnom kraku na suprotnom kraju Galaksije, na pet

stotina hiljada svetlosnih godina od zvezde Sol, Zaphod Biblbroks, predsednik

Carske galaktike vlade, jurio je preko damogranskog okeana; njegov delta

amac s jonskim pogonom blistao je i prelivao se na suncu Damograna.

Damogran vreli; Damogran daleki; Damogram gotovo u potpunosti

neznani.

Damogran, tajni dom 'Zlatnog srca'.

amac je jurio po vodi. Bilo mu je potrebno poprilino vremena da stigne

na svoje odredite, jer Damogran je planeta razuena na vrlo neobian nain.

Sastoji se gotovo iskljuivo od prostranih, nenaseljenih ostrva koja su

odvojena divnim, ali neugodno irokim pojasevima okeana.

amac je jurio.

Zbog takve topografske neobinosti Damogran je uvek bio pusta planeta.

Zato je Carska galaktina vlada i izabrala Damogran za sedite projekta

'Zlatno srce', jer bio je toliko pust, a projekat 'Zlatno srce' predstavljao je

toliku tajnu.

amac je jurio i klizio morem, morem koje se prualo izmeu glavnih

ostrva jedinog arhipelaga na itavoj planeti dovoljno velikog da se upotrebi za

neto korisno. Zaphod Biblbroks putovao je sa malenog astrodroma koji se

nalazio na Uskrnjem Ostrvu (to ime predstavljalo je podudarnost bez

ikakvog znaaja - u galaktigovoru, re uskrs oznaava neto malo, ravno i

svetlosmee) prema ostrvu 'Zlatnog srca' koje se drugom besmislenom igrom

sluaja nazivalo Francuska.

Jedna od sporednih posledica rada na 'Zlatnom srcu' bio je itav splet

prilino besmislenih igri sluaja.

Ali nije bilo sluajno to to je dananji dan, dan vrhunca projekta, veliki

dan otkrivanja tajne, dan kada je 'Zlatno srce' trebalo konano da bude

predstavljeno zadivljenoj Galaksiji, bio i dan vrhunca za Zaphoda Biblbroksa.

Zbog ovog dana on se prvobitno i kandidovao za predsednika, to je

predstavljalo odluku koja je izazvala buru zaprepaenja irom carske

Galaksije. Zaphod Biblbroks? Predsednik? Nije valjda onaj Zaphod

Biblbroks? Nije valjda za tog predsednika? Mnogi su to primili kao konaan i

neoboriv dokaz da je itava poznata Vaseljena konano poaavila.

Zaphod se nasmei i jo malo povea brzinu amca.

Zaphod Biblbroks, pustolov, uvek do krajnjosti nekonvencionalan, poznati

lezilebovi (propalica, baraba? - sasvim mogue), pisac okantnih memoara,

oajnih manira, esto smatran za potpuno iaenog.

Predsednik?

Niko nije poaavio, bar ne to se toga tie.

Samo est ljudi u itavoj Galaksiji shvatilo je naelo na kome se zasnivala

vladavina nad Galaksijom, te tako, kada je Zaphod Biblbroks obznanio svoju

nameru da se kandiduje za predsednika, njima je bilo jasno da je stvar ve

vie ili manje fait accompli on je predstavljao idealan materijal za

predsednika.1 Ono to nikako nisu mogli da shvate bilo je zbog ega Zaphod

to ini.

On otro skrenu, izbacivi zid podivljalih vodenih kapi prema suncu.

Danas je bio taj dan; danas je bio dan kada e svi shvatiti ta je Zaphod

Biblbroks, zapravo, nameravao. Danas mu je bio i dvestoti roendan, ali bila

je to samo jo jedna podudarnost bez ikakvog znaaja.

Dok je klizio amcem preko damogranskog okeana, tiho se nasmeio sebi

kada je pomislio kako e to biti divan i uzbudljiv dan. Opustio se i lenjo

zabacio ruke na naslon sedita. Krmanio je dodatnom rukom, koju je ne tako

davno postavio odmah ispod desne, ne bi li tako poboljao svoje skijake

sposobnosti.

1 Predsednik: (pun naziv: Predsednik galaktike carske vlade).Termin 'carski' ouvao se do dananjih dana, iako predstavlja anahronizam. Nasledni car Galaksije nalazi se na samrti i u tom stanju odrava se ve mnogo vekova. U poslednjem stadijumu svoje kome zatvoren je u stazisno polje koje ga sada veito dri u neizmenjenom stanju. Svi njegovi naslednici ve odavno su mrtvi, a to znai da je mo na jednostavan i delotvoran nain, bez drastinog politikog previranja, sputena za jedan ili dva stepenika nie i trenutno vlada miljenje da je sadrana u telu koje je nekada bilo naprosto carev savetodavni organ - izglasana vlada na ijem se elu nalazi predsednik koga izglasava ona. U stvari vlast, nije u njenim rukama. Naroito je predsednik uglavnom figura - on ne poseduje nikakvu stvarnu mo. Njega, jasno, bira vlada, ali osobine koje se zahtevaju od njega nisu predvodnike, ve one koje na fino odmeren nain okiraju javno mnjenje. Zbog toga je predsednik uvek predstavljao kontroverzan izbor, uvek je bio karakter koji nervira, ali oarava. Njegov zadatak nije da objedinjuje vlast, ve da odvlai panju od nje. U tom pogledu Zaphod Biblbroks jedan je od najuspenijih predsednika koje je Galaksija ikada imala - od svojih deset predsednikih godina dve je presedeo u zatvoru zbog prevare. Malo je ljudi koji shvataju da predsednik i vlada ne poseduju praktino nikakvu vlast, a od njih samo estoro zna gde je, zapravo, usredsreena prava politika mo. Veina ostalih u potaji veruje da proces donoenja odluka sprovodi kompjuter. U tome uasno gree.

"Ej", promrmljao je u sebi, "ti si stvarno momina i po, zna." Ali ivci su

mu cvileli gore nego pitaljka za pse.

Ostrvo Francuska bilo je dugako oko dvadeset milja, na sredini je imalo

oko pet milja, bilo je prekriveno peskom, a oblik mu je bio srpast. U stvari,

manje je delovalo kao samostalno ostrvo, a vie kao najobinije sredstvo za

definisanje raspona i zakrivljenosti ogromnog zaliva. Taj utisak pojaavala je

injenica da se unutranja obala srpa sastojala gotovo iskljuivo od strmog

stenja. Od kamenitog vrha zemlja se lagano sputala pet milja, sve do druge

obale.

Na vrhu stenovitog dela nalazio se odbor za doek.

Uglavnom se sastojao od inenjera i istraivaa koji su napravili 'Zlatno

srce' - to su veinom bili humanoidi, ali bilo je i nekoliko guterolikih

atominira, dva ili tri zelena maksimegalaktiara, nalik na sablasti, jedan ili

dva psisuktoralista u obliku oktopoda i jedan huluvu (huluvu je

superinteligentni preliv plave boje). Svi izuzev hululua obukli su se u svoja

viebojna, ceremonijalna, laboratorijska odela; hululu se posebno za ovu

priliku prelamao u naroito postavljenoj prizmi.

Kroz sve njih strujalo je izuzetno uzbuenje. Zajedno su, bez iije pomoi

sa strane, dostigli i zaobili najdalje granice fizikih zakona, prestrojili

temeljno tkanje materije, napregli, iskrivili i slomili zakone verovatnoe i

neverovatnoe, a opet, kao da im je najvee uzbuenje izazvao susret s

ovekom koji nosi narandastu lentu (tradicionalni znak predsednika

Galaksije jeste narandasta lenta). Moda se nita ne bi izmenilo ni da su znali

koliko moi predsednik Galaksije, u stvari, poseduje: nimalo. Samo est ljudi

u itavoj Galaksiji znalo je da posao predsednika Galaksije nije da objedinjuje

mo, nego da skree panju od nje.

Zaphod Biblbroks bio je u tome zaprepaujue dobar.

Gomila zaamori, opijena suncem i morem, kada predsedniki motorni

amac skrenu u zaliv. Blistao je i svetlucao dok je brisao morskom povrinom

u irokim, nekontrolisanim zaokretima.

Njemu, u stvari, uopte nije bilo neophodno da dodiruje vodu, jer lebdeo je

na magliastoj zavesi jonizovanih atoma - ali, samo radi efekta, bio je

snabdeven tankim, metalnim perajima koja su se mogla uroniti u vodu. Ona

su uz itanje sekla talase i terala vodu da prti visoko u vazduh, urezivala

duboke brazde u more, sumanuto uskomeano i zapenjeno iza amca koji je

prelazio zaliv.

Zaphod je voleo taj efekat - bila je to stvar u kojoj je bio najbolji.

On naglo pomeri kormilo, a amac divlje, otro zaokrenu pred samim

grebenom i lagano se umiri povrh uzburkanih talasa.

Posle svega nekoliko sekundi, on istra na palubu i poe da mae i da se

smei publici od preko tri milijarde ljudi. U stvari, te tri milijarde ljudi nisu

bile prisutne, ali posmatrale su svaki njegov pokret kroz oi malih robotskih

3-D kamera koje su, pune potovanja, lebdele po okolnom vazduhu. Luckasto

predsednikovo ponaanje uvek je mamac za izetno popularne 3-D kamere:

zbog toga su, uostalom, i bile tu.

Opet se nasmeio. Tri milijarde i est ljudi nisu to mogli ni da naslute, ali

dananja predstava bie daleko lua nego to je iko i sanjao.

Robotska kamera pribliila se da bi u krupnom planu snimila popularniju

od njegove dve glave. Izgled mu je u osnovi bio humanoidan, izuzev to je

imao glavu vika i tri ruke. Plava kosa izgledala mu je sasvim razbaruena,

plave oi blistale su neim to se opiralo svakom opisu, a brada mu je, kao i

uvek, bila neobrijana.

Prozirna lopta od dvadeset stopa lebdela je pored njegovog amca, vrtela

se i uvijala, svetlucava na blistavom suncu. Unutar nje lebdela je iroka,

polukruna sofa, postavljena crvenom koom raskonog izgleda: to se lopta

vie njihala i valjala, sve je mirnije delovala sofa, postojana poput crveno

tapacirane stene. I opet, sve to uinjeno je pre svega radi efekta.

Zaphod kroi kroz zid lopte i zavali se u sofu. Dve ruke rairio je po

naslonu, a treom je istio prainu sa kolena. Njegove glave okretale su se i

smeile; prekrstio je noge. U istom trenutku, duboko u sebi, oseao je elju da

pone da vriti.

Voda je kljuala pod mehurom, kipela i vrila. Mehur se uzdigao u vazduh,

vrteo i kotrljao nad uspenjenom vodom. Vie, sve vie se uspinjao, a slapovi

svetlosti padali su sa njega na grebene. Uzdizao se ogromnom brzinom, voda

se slivala sa njega i survavala u more, stotinama stopa pod njim.

Zaphod se nasmei, zamiljajui kako izgleda u tom trenutku.

aav oblik prevoza, ali divan.

Na vrhu obronka lopta je na trenutak zadrhtala, dodirnula ograeni prostor,

skotrljala se na malu, udubljenu platformu i zaustavila se.

Uz gromoglasan aplauz Zaphod Biblbroks izie iz mehura; narandasta

lenta blistala mu je na jarkom svetlu.

Predsednik Galaksije je stigao.

Saekao je da aplauz zamre, a zatim je podigao ruku u znak pozdrava.

"ao", rekao je.

Priao mu je Vladin pauk i pokuao da mu tutne u ruke primerak ranije

pripremljenog govora. Stranice originalne verzije, od tree do sedme, lenjo su

plivale po povrini damogranskog mora, na jedno pet milja od zaliva. Stranice

jedan i dva odneo je damogranski ubasti orao i ve ih ugradio u neobian,

nov oblik gnezda koji je sam izmislio. Uglavnom ga je sastavio od papirne

mase, tako da mladunci koji su se tek ispilili gotovo da nisu mogli otuda

ispasti. Damogranski ubasti orao uo je za rasprave o opstanku vrsta, ali za

sve to nije davao ni piljiva boba.

Zaphod Biblbroks nije eleo pripremljeni govor, pa je zato neno

odgurnuo primerak koji mu je pruao pauk.

"ao", rekao je ponovo.

Svi su mu se smeili, ili bar gotovo svi. Opazio je Trilijan usred guve.

Trilijan je bila devojka koju je Zaphod odvojio ne tako davno, onako tosa

radi, u vreme dok je inkognito poseivao njenu planetu. Bila je vitka,

tamnoputa, humanoidna, s talasastom, crnom kosom, punim usnama, udnim,

maleckim, prastim nosom i smenim, smeim oima. S kosom uvezanom

tom crvenom maramom i u dugakoj, lepravoj haljini, neodreeno je

podseala na Arabljanku. Naravno, ovde niko nikada nije uo za Arabljane.

Arabljani su nedavno prestali da postoje, a ak i dok su postojali, nalazili su

se na pet stotina hiljada svetlosnih godina od Damograna. Trilijan, u stvari,

nije bila neka posebno znaajna linost, ili je bar Zaphod tako mislio.

Naprosto je ila s njim i govorila mu ta misli o njemu.

"ao, duo", rekao joj je.

Uputila mu je brz, napregnut osmeh i skrenula pogled u stranu. Onda je za

trenutak vratila pogled i toplije mu se nasmeila - ali ovog puta on je gledao

negde drugde.

"ao", rekao je maloj grupi stvorova iz tampe koja je stajala u blizini i

eznula da prestane da govori ao i da pree na neto od ega bi se mogla

nainiti vest. Njima se posebno nasmeio, jer je znao da e im za koji trenutak

dati vest i po.

A ipak, sledee to je rekao nije im ba mnogo pomoglo. Jedan od

slubenika zaduenih za organizaciju proslave iznervirano je zakljuio da

predsednik oigledno nije raspoloen da ita govor koji mu je tako izvrsno

pripremljen, pa je pritisnuo prekida na daljinskom prekidau koji mu se

nalazio u depu. U daljini pred njim, ogromna bela kupola to se uzdizala

prema nebu prsnula je po sredini, raspala se i lagano pala na tle. Svima se oteo

uzdah, iako su savreno dobro znali ta e se dogoditi, poto su je sami

izgradili ba takvu.

Ispod nje ukazao se ogromni meuzvezdani brod, dugaak sto pedeset

metara, napravljen u obliku izduene trkake cipele, savreno beo i

zaslepljujue divan. U njegovom srcu, nevidljiva, nalazila se malena, zlatna

kutija u koju je bio smeten najneshvatljiviji ureaj koji je ikada postojao,

ureaj koji je inio ovaj meuzvezdani brod jedinstvenim u galaktikoj

istoriji, naprava po kojoj je itav brod nosio ime - zlatno srce.

"Au", ree Zaphod Biblbroks kada je video 'Zlatno srce'. Nije bilo mnogo

toga to je mogao da kae.

"Au."

Gomila u iekivanju okrete lice prema njemu. On namignu Trilijani, koja

podie obrve i rairi oi prema njemu. Znala je ta namerava da kae i

smatrala ga je izuzetnim majstorom za predstave.

"Stvarno zaprepaujue", rekao je. "Ovo je stvarno istinski

zaprepaujue. Zaprepaujue na toliko zaprepaujui nain da mi prosto

doe da ga ukradem."

Predivna predsednika izjava, istinita do sri. Gomila se odobravajue

nasmejala, reporteri zadovoljno pritisnuli dugmad na svojim sub-eta no-vosti-

matik ureajima, a predsednik se nasmeio.

Dok se smeio, srce mu je nepodnoljivo tuklo; on dohvati paralizo-matik

bombu koja mu je dotad poivala u depu.

Konano vie nije mogao da izdri. Podigao je svoje glave prema nebu,

ispustio divlji urlik u dva razliita tona, bacio bombu na tlo i potrao kroz

more iznenada sleenih srdanih osmeha.

5.

Protetnik Vogon Jelc nije predstavljao lep prizor, ak ni za druge Vogone.

Njegov iskrivljeni nos visoko se uzdizao iznad niskog, svinjskog ela.

Tamnozelena, gumasta koa bila je toliko debela da mu je dozvolila da se

ukljui u vogonski politiki ivot, i to da se ukljui s uspehom, i bila je toliko

nepropusna na vodu da je mogao da preivi neogranieno dugo na dubini od

hiljadu stopa bez ikakvih neeljenih posledica.

To, razume se, ne znai da je ikada bio na kupanju. Bio je previe zauzet

za takve stvari. Bio je takav kakav je, jer pre milijardu godina, kada su

Vogoni prvi put ispuzali iz ustajalih prvobitnih okeana Vogsfere i dahui i

brekui polegali po devianskim obalama planete, kada su ih tog jutra

obasjali prvi zraci blistavog, mladog Vogsunca, kao da su ih sile evolucije u

istom trenutku napustile, s gaenjem okrenule glavu u stranu i otpisale kao

runu i nesrenu greku. Posle toga vie nisu evoluirali; uopte nije trebalo da

preive.

injenica da im je to ipak polo za rukom predstavlja neku vrstu priznanja

tvrdoglavoj, idiotskoj nedotupavosti tih stvorenja. Evolucija? rekoe oni,

kome to treba? I jednostavno nastavie da ive bez onoga to je priroda odbila

da im prui, sve dok nije dolo vreme kada su nauili da ispravljaju vee

anatomske nepravilnosti hirurkim putem.

U meuvremenu, prirodne sile planete Vogsfere radile su prekovremeno da

bi ispravile svoju preanju glupost. Stvorile su blistave rakovice s oklopima

od dragulja, a Vogoni su ih jeli poto bi zdrobili njihove oklope pomou

gvozdenih ekia; stvorile su visoka, ponosita stabla zadivljujue vitkosti, a

Vogoni su ih sekli da bi na njima pekli meso rakovica; stvorile su elegantna

stvorenja nalik na gazele, svilaste dlake i vlanih oiju, a Vogoni su ih lovili

da bi sedeli na njima. Uopte nisu mogli da ih koriste za jahanje, jer su im se

vratovi lomili u istom trenutku, ali su Vogoni svejedno sedeli na njima.

I tako je planeta Vogsfera bitisala nesrene milenijume, sve dok Vogoni

nisu iznenada otkrili naela meuzvezdanog putovanja. Tokom svega

nekoliko kratkih voggodina svi Vogoni preselili su se u zvezdano jato

Megabranitis, politiko sredite Galaksije, i tamo obrazovali neizmerno

moan oslonac galaktike upravne slube. Pokuali su da ue, pokuali su da

steknu uglaenost i pristojno ponaanje, ali savremeni Vogoni uglavnom se

neznatno razlikuju od svojih primitivnih predaka. Svake godine oni sa svoje

rodne planete dovezu dvadeset sedam hiljada svetlucavih rakovica s oklopom

od dragulja i provode srenu, pijanu no smrskavajui ih u paramparad uz

pomo gvozdenih ekia.

Po svom ponaanju, Protetnik Vogon Jelc bio je tipian Vogon, to e rei

stvarno ogavan. Osim toga, mrzeo je stopere.

Negde u malenoj, mranoj kabini, duboko u unutranjosti komandnog

broda Protetnika Vogona Jelca, nervozno zatitra plamiak malenog

palidrvca. Vlasnik palidrvca nije bio Vogon, ali znao je sve o njima i bio je s

pravom nervozan. Ime mu je bilo Ford Prefekt.2 On se obazre po kabini, no

moglo se videti vrlo malo; tuinske, udovine senke iskrsavale su i

poigravale u majunom, titravom plamenu, ali sve je bilo mirno. On uzdahnu

nemu zahvalnicu Dentransima. Dentrasi su pleme gurmana koji se ne

pokoravaju nikakvim pravilima, divlja, ali prijatna druina koju su Vogoni u

poslednje vreme upoljavali kao poslugu na svojim dugim transportnim

putovanjima, pod strogim sporazumom da se jedni s drugima nee meati.

2 Pravo ime Forda Prefekta moe se izgovoriti samo na opskurnom betelgezijskom nareju koje je gotovo u potpunosti nestalo posle katastrofe velikog kolapsirajueg Hrunga Gal./Sid./godine 03758, u kojoj su sa Betelgeza Sedam zbrisane sve stare praksibetelske zajednice. Sa itave planete jedino je Fordov otac preiveo katastrofu velikog kolapsirajueg Hrunga, neobinom igrom sluaja koju nikada nije uspeo da objasni na zadovoljavajui nain. itava epizoda obavijena je dubokom tajanstvenou: niko, zapravo, ne zna ta je bio Hrung, a ni zbog ega je izabrao da kolapsira ba na Betelgezu Sedam. Fordov otac, koji se iz sve snage trudio da odagna oblake sumnje koji su ga neminovno okruili, preao je na Betelgez Pet, gde je istovremeno bio otac i ujak Fordu; u spomen na svoju sada izumrlu rasu krstio ga je na starinskom praksibetelskom jeziku. Zbog toga to Ford nikada nije nauio da izgovara svoje pravo ime, otac mu je na kraju umro od srama, to je u nekim oblastima Galaksije i dalje najsmrtonosnija bolest. Ostala deca u koli nadenula su mu ime Iiks, to se na jeziku Betelgeza Pet prevodi kao 'deko koji nije umeo valjano da objasni ta je bio Hrung i zbog ega je kolapsirao ba na Betelgezu Sedam'.

Ovo je ba odgovaralo Dentrasima, jer oni su voleli vogonske pare, koje

predstavljaju jednu od najtvrih valuta u svemiru, ali su se gadili samih

Vogona. Za Dentrase, jedini dobar Vogon je do ludila iznervirani Vogon.

Zahvaljujui toj malenoj informaciji Ford u ovom trenutku nije

predstavljao daak vodonika, ozona i ugljen-monoksida.

On zau tiho stenjanje. U svetlosti palidrvca mogao je da vidi kako se na

podu lagano pomera neki neodreeni oblik. Brzo je protresao palidrvce i

ugasio ga, zavukao ruku u dep, napipao i izvadio ono to je traio. Rascepio

ga je, otvorio i protresao. unuo je na pod. Oblik se ponovo pokrenuo.

Ford Prefekt ree: "Kupio sam kikiriki."

Artur Dent se pokrenu i ponovo zastenja, nepovezano mrmljajui.

"Evo, uzmi", nudio ga je Ford i ponovo protresao kesicu, "ukoliko nikada

ranije nisi bio u zraku za prenos materije, verovatno si izgubio neto soli i

proteina. Pivo koje si popio trebalo bi da te je delom zatitilo.

"Vrrrr..." ree Artur Dent. Otvorio je oi.

"Mrano je", ree on.

"Jeste", ree Ford, "mrano je."

"Nema svetla", ree Artur Dent. "Tako je mrano, nema ni zraka svetla."

Jedna od stvari koje Ford Prefekt nikada nije uspeo da shvati kod ljudi bila

je navika da neprekidno govore i ponavljaju vrlo, vrlo oigledne stvari, kao

to su: Ba lep dan danas, ili: Jao to si visok, ili: O Boe, pala si niz bunar

dubok trideset metara, jesi li se povredila? Ford je stvorio teoriju da objasni to

neobino ponaanje. Kada ljudska bia ne bi neprekidno pomerala usne, bio je

ubeen, usta bi im verovatno srasla. Posle nekoliko meseci posmatranja i

razmiljanja napustio je tu teoriju u korist druge. Ukoliko ne pokreu

neprekidno svoje usne, pomislio je, mozak poinje da im radi. Posle izvesnog

vremena napustio je i tu teoriju kao previe cininu i doao do zakljuka da

mu se ljudska bia i pored svega veoma sviaju, ali bio je zabrinut zato to o

tolikim stvarima pojma nisu imala.

"Da", sloio se s Arturom, "nema svetla." Pomogao je Arturu da uzme

malo kikirikija. "Kako se osea?" upitao ga je.

"Poput vojne akademije", ree Artur. "Kao da neprekidno mariraju preko

mene."

Ford ga je prazno gledao u tami.

"Kada bih te upitao gde se, kog avola, nalazimo", ree Artur, "da li bih

zaalio?"

Ford ustade.

"Na sigurnom", rekao je.

"Uh, dobro je", ree Artur.

"Trenutno smo u maloj brodskoj kuhinji", ree Ford, "na jednom od

svemirskih brodova vogonske konstruktorske flote."

"Ah", ree Artur, "to je oigledno neka veoma udna upotreba rei

'siguran', za koju ja jo nisam uo."

Ford upali jo jedno palidrvce da bi lake pronaao prekida za svetlo.

udovine senke ponovo iskrsnue i razigrae se. Artur skoi na noge i

uplaeno se pribi uz Forda. inilo se da se uasni, tuinski oblici tiskaju oko

njega, vazduh je bio ispunjen ustajalim mirisima koji su mu, neprepoznati,

ulazili u plua, a duboko, neprijatno brujanje spreavalo ga je da se sabere.

"Kako smo dospeli ovamo?" ree on, lagano drhtei.

"Autostopom", ree Ford.

"Molim?" ree Artur. "Hoe da kae da smo samo podigli paleve, a

neko zeleno, buljooko udovite promolilo je glavu i reklo: ao, drugari,

mogu li da vas odbacim do bejzingstonske okretnice?"

"Pa", rea Ford, "palac je, u stvari, elektronski sub-eta signalni ureaj,

okretnica je na Barnardovoj zvezdi, ali ostalo je manje-vie tako."

"A buljooko udovite?"

"U stvari je zeleno."

"Divno", ree Artur. "A kada mogu kui?"

"Nikad", rekao je Ford i napipao prekida za svetlo.

"Zakloni oi", rekao je i ukljuio ga.

"Bogo moj", odvrati Artur, "zar je ovo unutranjost leteeg tanjira?"

Protetnik Vogon Jelc pomeri svoje odvratno, zeleno telo koje se nalazilo

nasred kontrolnog mosta. Uvek je bio pomalo nervozan posle unitavanja

naseljenih planeta. eleo je da se neko pojavi i kae mu kako je to potpuno

pogreno da bi mogao da se izdere i da mu posle bude bolje. Sruio se na

kontrolno sedite to je mogao tee, u nadi da e se polomiti i pruiti mu

razlog da se poteno iznervira, ali ono samo alostivo zakripa.

"Gubi se!" dreknuo je na mladog vogonskog straara koji se u tom

trenutku pojavio na mostu. Straar smesta nestade, ispunjen olakanjem. Bilo

mu je drago to nee morati da mu saopti izvetaj koji su upravo primili. Re

je bila o slubenom obavetenju koje je govorilo da je u vladinom

istraivakom sreditu na Damogranu otkriven revolucionarno novi oblik

pogona za svemirske brodove, to e sve hipersvemirske ekspresne puteve

uiniti nepotrebnim.

Otvorie se jo jedna vrata, ali vogonski zapovednik ovog puta nije

dreknuo, jer bila su to vrata od kuhinje u kojoj su mu Dentrasi pripremali

obroke. Hrana je uvek dobro dola.

Krupno stvorenje prekriveno krznom pojavilo se na vratima s

posluavnikom u rukama. Kliberilo se kao ludak.

Protetniku Vogu Jelcu bilo je milo. Kada jedan Dentrasi izgleda tako

zadovoljan sobom, negde na brodu odigrava se neto zbog ega e moi dobro

da se razbesni.

Ford i Artur zverali su oko sebe.

"Pa, ta misli?" ree Ford.

"Malo zaputeno, zar ne?"

Ford je namrgoeno gledao prljave leajeve, neoprano posue i

nerazaznatljive delove smrdljivog vanzemaljskog donjeg vea razbacane po

malenoj kabini.

"Zna, na ovom brodu se radi", rekao je Ford. "Ovo su spavaonice

Dentrasija."

"Uinilo mi se da si rekao kako se zovu Vogoni ili tako nekako."

"Da", ree Ford, "Vogoni vode brod, a Dentrasi su kuvari i oni su nas

pustili unutra."

"Zbunjen sam", ree Artur.

"Evo, vidi", ree Ford. Seo je na jedan od leajeva i poeo da kopa po

svojoj torbici. Artur nervozno oproba leaj prstima i potom sede: u stvari, nije

imao toliko razloga za nervozu, jer svi leajevi odgajeni na Skornelusu Zeta

paljivo se ubijaju i sue pre upotrebe. Vrlo retko se deava da ponovo oive.

Ford dodade knjigu Arturu.

"ta je to?" pitao je Artur.

"Autostoperski vodi kroz Galaksiju. Neka vrsta elektronske knjige. Daje

informacije o svemu to ti je potrebno da zna. Za to je namenjena."

Artur je nervozno pomeri u rukama.

"Dopada mi se futrola", rekao je. "Bez panike. To je prva pametna i

korisna stvar koju sam danas uo."

"Da ti pokaem kako radi", ree Ford. Uzeo ju je od Artura koji ju je drao

poput eve crknute ve dve nedelje i izvukao iz futrole.

"Treba da pritisne ovo dugme ovde, vidi, i ekran e se osvetliti da ti

pokae sadraj."

Ekran, veliki priblino tri sa etiri ina, najednom se obasja i po njegovoj

povrini zetreptae znakovi.

"eleo si da sazna neto o Vogonima, zato u da unesem to ime onako

kako si ga izgovorio." Prsti mu dodirnue jo nekoliko dugmadi. "Evo."

Preko ekrana zablista natpis Vogonska konstruktorska flota.

Ford pritisnu veliko, crveno dugme koje se nalazilo u dnu ekrana i rei

potekoe preko njega. Istovremeno, knjiga poe da govori, tihim odmerenim

glasom. Evo ta je knjiga rekla:

"Vogonska konstruktorska flota. Evo ta da uinite ukoliko elite da

stopirate Vogona: odustanite od toga. Oni su jedna od najneprijatnijih rasa u

Galaksiji - nisu, zapravo, toliko zli, koliko su uvek loe i birokratski

raspoloeni, nadmeni i neosetljivi. Prstom ne bi mrdnuli da spasu roenu babu

od prodrljivih, buljoustih zveri sa Traala ukoliko ne bi dobili potpisani nalog

u tri primerka, zaveden u delovodnik, vraen donosiocu, komisijski pregledan,

zaturen, pronaen, izloen javnoj raspravi, ponovo zaturen i najzad na tri

meseca zakopan u tresetite da bi odatle izaao u obliku ogrevnog materijala.

Najbolji nain da dobijete pie od Vogona jeste da mu gurnete prst u grlo,

a najbolji nain da ga iznervirate jeste da gurnete njegovu babu meu

prodrljive buljouste zveri sa Traala.

Ni u kom sluaju nemojte dozvoliti da vam Vogon ita poeziju."

Artur zatrepta.

"Kakva udna knjiga. Pa, ko nas je onda povezao?"

"U tome i jeste stvar, podaci su malo zastareli", ree Ford i vrati knjigu u

futrolu. "Ja se bavim terenskim istraivanjem za novo, dopunjeno izdanje, a

izmeu ostalog treba da dodam materijal o tome kako Vogoni sada

upoljavaju Dentrasije kao kuvare, to nam prua dosta prostora za

manevrisanje."

Bolan izraz proao je Arturovim licem "Ali ko su Dentrasi?" upitao je.

"Sjajni momci", ree Ford. "Najbolje kuvaju i najbolje prave pia, a za sve

ostalo ba ih je briga. Uvek pomau stoperima da dou na brod, delom zato

to vole drutvo, ali uglavnom zato to to nervira Vogone. Ba takve stvari

treba da zna ukoliko si siromaan stoper koji bi da vidi udesa Vaseljene za

manje od trideset altairskih dolara dnevno. A ja se time bavim. Zgodno, zar

ne?"

Artur je delovao izgubljeno.

"Neverovatno", rekao je i namrtio se na jedan od okolnih leajeva.

"Na nesreu, zaglavio sam se na Zemlji neto due nego to sam

nameravao", ree Ford. "Doao sam na nedelju dana, a ostao petnaest godina."

"Ali kako si uopte doao tamo?"

"Jednostavno. Dovezao me jedan drakar."

"Drakar?"

"Aha."

"Ovaj, a ta je to..."

"Drakar? To su ti obino bogati klinci koji ne znaju ta bi sa sobom.

Muvaju se u potrazi za planetama koje jo nisu uspostavile meuzvezdani

kontakt, pa im zuje."

"Zuje?" Arturu se uini da Ford uiva da mu zagorava ivot.

"Aha", ree Ford, "zuje. Nau neko zabaeno mesto na kome ivi malo

ljudi, slete pred neku sirotu duu koja nita ne sumnja i kojoj posle niko nee

verovati u ono to bude ispriala, pa onda skau ispred nje sa akastim

antenama na glavi i viu bip-bip. Stvarno detinjasto." Ford se bacio na leaj s

rukama ispod glave, a izraz mu je bio neverovatno samozadovoljan.

"Forde", bio je uporan Artur, "ne znam da li to zvui kao luckasto pitanje,

ali ta u ja ovde?"

"Pa, to zna", rekao je Ford. "Spasao sam te sa Zemlje."

"A ta je bilo sa Zemljom?"

"Ah. Unitena je."

"Je li", ree Artur ravnim glasom.

"Jeste. Isparila je i nestala."

"uj", ree Artur, "to me pomalo uznemirava."

Ford se namrti za svoj raun i inilo se da prebire po mislima.

"Da, to mogu da shvatim", rekao je najzad.

"Da shvati!" zaurla Artur. "Da shvati!"

Ford skoi sa leaja.

"Gledaj knjigu!" prosikta on ustro.

"ta?"

"Bez panike."

"Ne paniim!"

"O da, radi tano to."

"Dobro, paniim. ta bih drugo?"

"Poi sa mnom u provod. Galaksija je zabavno mesto. Ali prvo mora da

gurne ovu ribicu u uvo."

"Molim", ree Artur, suzdravajui se, ili je bar tako mislio.

Ford podie staklenu boicu po kojoj se koprcala malena, uta riba. Artur

zatrepta. On poele da vidi neto jednostavno i poznato, neto to bi mogao da

obuhvati mislima. I pored donjeg vea Dentrasija, hrpe skornelskih leajeva i

oveka sa Betelgeza koji mu je nudio da gurne u uvo utu ribicu osetio bi se

bezbedno samo da je mogao da vidi makar i najobiniju kesu kokica. Ali nije

mogao i zato se nije oseao bezbedno.

Iznenada, oko njih se zaori silovit zvuk bez ikakvog vidljivog izvora. Dent

jeknu prestravljeno pred onim to je zvualo kao ovek koji pokuava da

grgoe dok se bori protiv opora vukova.

"Pst", ree Ford. "Sluaj, moda je vano."

"Va.. vano?"

"To vogonski zapovednik govori preko razglasa."

"Hoe da kae da Vogoni ovako govore?"

"Sluaj!"

"Ali ja ne razumem vogonski!"

"I ne mora. Samo gurni ribicu u uvo."

Munjevitim pokretom ake Ford lupi Artura po uhu, a ovaj je iznenada

imao muan oseaj da mu ribica klizi duboko u unutranjost glave. Jeei od

uasa, sekundu ili dve pokuavao je da kopa po uvu, a onda se lagano

okrenuo, oiju okruglih od zaprepaenja. Iskusio je slavni ekvivalent

posmatranja slike sa dva crna obrisa lica gledanog iz profila, koje se iznenada

pretvara u prikaz belog svenjaka. Ili gledanja u hrpu obojenih taaka na

paretu hartije koje se iznenada razdvajaju u broj est, to znai da e vam

optiar naplatiti debele pare za nove naoari.

Jo je sluao urlanje i krkljanje, znao je to, samo to ga je ono sada

podsealo na savreno normalan engleski jezik.

6.

Evo ta je uo...

"Url url garglj url garglj url url url garglj url garglj url url garglj garglj url

garglj garglj garglj url slurp uurg bi se iko drugi zabavljao. Ponavljam. Govori

va kapetan i zato prekinite to to radite i sluajte. Najpre, po instrumentima

vidim da na brodu imamo dva autostopera. ujte me, gde god da ste. Hteo bih

da budete naisto sa time da uopte niste dobro doli. Teko sam radio da bih

dospeo ovde, nije mi bilo lako da postanem zapovednik vogonske

konstruktorske flote i zato ne elim da je sada pretvorim u taksi slubu za

bandu degenerisanih icaroa. Poslao sam istranu grupu i im vas budu nali

biete izbaeni sa broda. Ako budete imali sree, prvo u malo da vam itam

svoje pesme.

Drugo, uskoro emo izvesti hipersvemirski skok prema Barnardovoj

zvezdi. Kada stignemo, proveemo sedamdeset dva sata na doku radi

popravki, a tokom tog vremena nikome nije dozvoljeno da naputa brod.

Ponavljam, svaki izlaz na planetu je zbranjen. Nedavno sam se nesreno

zaljubio i zato ne vidim zato bi se iko drugi zabavljao. Kraj poruke."

Buka prestade.

Artur zaprepaeno otkri da lei na podu, zgren, ruku obavijenih oko

glave. Onda se slabano nasmei.

"Divan ovek", rekao je. "Voleo bih da imam kerku da bih mogao da joj

zabranim da se uda za takvog..."

"Ne bi to ni morao", ree Ford. "Oni seks vole koliko i saobraajnu

nesreu. Ne, ne mrdaj", dodade on kada je Artur poeo da se odmotava, "bolje

ti je da se pripremi za hipersvemirski skok. Neugodan je kao pijanstvo."

"Kako pijanstvo moe da ti nakodi?"

"Pitaj au vode."

Artur razmisli o tome.

"Forde", rekao je.

"Da?"

"ta radi ta ribica u mom uvu?"

"Prevodi. To je vavilonska ribica. Pogledaj u knjigu ako eli."

Pruio mu je Autostoperski vodi kroz Galaksiju i zatim se zgrio u fetalni

poloaj da bi se pripremio za skok.

U istom trenutku, dno otpade s Arturovog uma.

Oi mu se okrenue naopake. Tabani mu procuree kroz potiljak.

Soba oko njega spljotila se, zavrtela, iezla i ostavila ga da se skuplja u

unutranjost sopstvenog stomaka.

Putovali su kroz hipersvemir.

"Vavilonska ribica", govorio je tiho Autostoperski vodi kroz Galaksiju,

"mala je, uta, lii na pijavicu i verovatno predstavlja najudnovatiju pojavu u

itavoj Vaseljeni. Ona se hrani energijom modanih talasa koje prima ne od

svog nosioca ve od onih koji ga okruuju. Ona apsorbuje sve nesvesne

mentalne uestalosti iz njihovih modanih talasa da bi se njima prehranila.

Zatim u um nosioca lui telepatsku matricu koja se formira kombinovanjem

uestalosti svesnih misli s nervnim signalima pokupljenim iz sredita za govor

mozga koji ih emituje. To sve praktino znai da, ukoliko ugurate vavilonsku

ribicu u uvo, moete smesta da razumete sve to vam se izgovori na bilo kom

jeziku. Govor koji ujete u stvarnosti dekodira matricu modanih talasa koju

vam u um ubacuje vaa vavilonska ribica.

Toliko je besmisleno neverovatna mogunost da neto tako neopisivo

korisno evoluira najobinijim spletom okolnosti, da to neki mislioci vide kao

konaan i neoboriv dokaz o nepostojanju Boga.

Dokaz ide otprilike ovako: 'Odbijam da dokaem da postojim', kae Bog,

'jer dokazivanje pobija veru, a bez vere ja nisam nita.'

'Ali', kae ovek, 'vavilonska ribica je dokaz, zar ne? Ona nije mogla da

nastane sluajno. Ona dokazuje da postoji, dakle prema tvojim sopstvenim

reima, ti ne postoji.3

'Uh bre', kae Bog, 'na to nisam ni pomislio' i smesta nestaje u oblaku

logike.

'Ah, bilo je to lako', kae ovek, a na bis ide da dokae kako je crno belo i

gine na obeleenom peakom prelazu.

Veina vodeih teologa smatra taj dokaz gomilom budalatina, ali to nije

spreilo Ulona Kolufida da se obogati kada ga je upotrebio kao sredinju temu

svoje popularne knjige , 'E sad smo konano sredili Boga'.

U meuvremenu, time to je delotvorno uklonila sve prepreke u

komunikaciji izmeu razliitih rasa, sirota vavilonska ribica izazvala je vie

krvavih ratova nego sve ostalo u itavoj istoriji."

3 QED.' QED: Quod erat demonstrandum - to je i trebalo dokazati. prim. prev.

Artur zastenja. Otkrie da ga skok kroz hipersvemir nije ubio sasvim ga je

prestravilo. Sada se nalazio na est svetlosnih godina od mesta na kome bi se

nalazila Zemlja da je jo postojala.

Zemlja.

Njena prikaza tuno mu je lebdela u bolnom umu. Njegova mata ni na

koji nain nije uspevala da pojmi udarac koji mu je zadao nestanak itave

planete Zemlje; bio je prevelik. On podbode svoja oseanja milju da

njegovih roditelja i sestre vie nema. Bez ikakve reakcije. Pomislio je na sve

ljude koji su mu bili bliski. Bez ikakve reakcije. Zatim je pomislio na

potpunog stranca iza koga je stojao u redu u supermarketu pre dva dana i tada

oseti iznenadan ubod - supermarket je nestao, sva roba iz njega nepovratno je

nestala. Nelsonov spomenik je nestao! Nelsonov spomenik je nestao, a nee

biti protesta, jer nije ostao niko ko b