Држава дугује 3,3 милијарде

Легализовано 300 објеката

До суботе чекамо одговор, очекујемо подршку ДФ-а

Калићу још 800 хиљада

ПОДГОРИЦА ■ ПЕТАК, 22. МАРТ 2019. ■ ГОДИНА XXI ■ БРОЈ 7241 ■ ЦИЈЕНА 0,70 ЕУРА ■ ISSN14507943

5412.

Страна 4

Страна 11

ВЛАДА УСВОЈИЛА ИЗВЈЕШТАЈ О СТАЊУ ЈАВНОГ ДУГА НА КРАЈУ 2018. ГОДИНЕ

НАЈВЕЋИ БРОЈ ЗАХТЈЕВА ЗА УРБАНИЗАЦИЈУ ВРАЋЕН НА ДОПУНУ

ПОКРЕТ „ОДУПРИ СЕ” О СПОРАЗУМУ О БУДУЋНОСТИ КОЈИ ГАРАНТУЈЕ МИРНУ СМЈЕНУ ВЛАСТИ

ДУШКО КНЕЖЕВИЋ ДОСТАВИО СУДУ ОДГОВОР НА ЂУКАНОВИЋЕВУ ТУЖБУ

УНИВЕРЗИТЕТ ОДБИО ДА ДОНЕСЕ ОДЛУКУ О БЕЧИЋЕВОМ РАДУ И ТРАЖИ ДА ТО УРАДИ КОМИСИЈА

КОНТРОВЕРЗНИ РОЖАЈСКИ БИЗНИСМЕН ДОБИО ЈОШ ЈЕДАН СПОР ПРОТИВ ДРЖАВЕ

ИЗ НВО СЕКТОРА УПОЗОРИЛИ НА ПОГУБАН ОДНОС ПРЕМА ПРИРОДНИМ РЕСУРСИМА

Ријеке тајкунизоване због профита привилегованих

Страна 10

Страна 9

Страна 2

Страна 3

МИЛО ПРЕКО КАРТИЦЕ ОСТВАРИО 101 ТРАНСАКЦИЈУ

■ Из Атлас банке тврде да је шеф ДПС-а од 29. децембра 2006. године, када је почео да користи кредитну картицу, до 25.новембра 2015. године остварио 101 трансакцију, што се доказује увидом у изводе по рачуну и увидом у аналитичку картицу

Страна 12

Сенат „пере руке” од извјештаја

2 Политика п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

ПОГЛЕД ИЗ УГЛА РИјЕч „ДАнА”Карикатура: Г. ШЋЕКИЋ

– Самоубиство не ослобађа од стра-дања, него умножава страдање, и то на вјечном плану.

Митрополит Амфилохије

ПОКРЕТ „ОДУПРИ СЕ” О СПОРАЗУМУ О БУДУЋнОСТИ КОјИ ГАРАнТУјЕ МИРнУ СМјЕнУ ВЛАСТИ

До суботе чекамо одговор, очекујемо подршку ДФ-а

Организатори грађан-ских протеста под слоганом „Одупри се” очекују да ће до суботе све опозиционе партије којима су прослиједили спо-разум о будућности потписа-ти тај документ. То је на јуче-рашњој конференцији казао Џемал Перовић, један од орга-низатора протеста. Он је иста-као да ултиматуме постављају само режиму, а да опозицији нуде само споразум. Он је са-општио да пет тачака спораз-ума које се тичу формирања владе грађанског повјерења са избором министара по па-ритетној основи и избора за предсједника владе лично-

сти која сада није на власти, бојкота Скупштине и избо-ра на свим нивоима, као и да та влада ниједном својом ак-тивношћу или одлуком неће мијењати досадашњи спољно-политички правац Црне Горе, не подлијежу измјенама, док друге тачке могу бити из-мијењене уколико се усагла-си свих 39 посланика.

– Овај споразум је само мапа пута да се дође до смје-не власти у Црној Гори, али не, како је рекао премијер Душ-ко Марковић, превратом, већ мирном транзицијом– казао је Перовић.

Он је рекао да преговори са

ДПС-ом долазе у обзир само под одређеним условима.

– Када дође озбиљан по-зив за дијалог, спровешћемо га на начин како смо наве-ли и у споразуму. Заједнич-ки ћемо се залагати за фор-мирање владе, при чему се обавезујемо на заједничку и истрајну борбу. Дакле, неће-мо ми ићи на преговоре, већ ће ићи уједињена опозиција

заједно са нама – појаснио је Перовић.

Прве критике на рачун спо-разума о будућности стигле су од предсjедника Праве Црне Горе Марка Милачића, који је казао да је споразум сумњив по више основа.

– У документу се не спо-миње jедан од првобитних за-хтjева грађана – оставка Мила Ђукановића, а предлаже се да у влади грађанског jедин-ства jедна трећина министара буду из редова странака вла-даjуће већине. То нема логике – оцијенио је Милачић и иста-као да ће наставити да подр-жавају протесте.

Лидер Демоса Миодраг Лекић казао је да ће бити уз грађане и да ће на понуђе-ни споразум одговорити до суботе. У Социјалдемократ-ској партији сматрају да би што прије требало организо-вати састанак представника опозиционих партиjа и неза-висних посланика са органи-заторима протеста како би се заjеднички размотрио пред-ложени документ.

С.Р.

Протести у Црноj Гори, Србиjи и Албаниjи имаjу неку заjедничку нит, а та нит jе очигледна нервоза и жеља да дође до промjене власти на другачиjи начин од оног коjи jе предвиђен уставом и законом, изjавио jе предсjедник Црне Горе Мило Ђукановић. Он је у интервjуу за „Доjче веле” након дводневне посjете Берлину казао да сматра да захтjеви за промjену власти ван институциjа и оног што jе предвиђено правним системом, изборним системом, нису добри предлози, да су неодговорни и да руше институциjе.

– Када рушите институциjе, рушите и саму државу, а државе и институциjе су на Балкану крхка творевина. На њима радимо, да кажем, тек последњих неколико децениjа – навео jе Ђукановић.

Како је додао, на тим протестима се инсистира и на таквоj промjени власти чак и када jе потпуно jасно да ће се тиме осуjетити неки од суштинских националних интереса тих држава.

Ђукановић: Рушење институциjа значи рушење државе

Организатори позвали на масовно окупљање у суботуНема демократске Црне

Горе без стабилне Социјалис-тичке народне партије и ми ћемо се трудити да и даље радимо на остваривању на-ших програмских циљева, поручио је Владимир Jоко-вић, лидер СНП-а, на јуче-рашњој конференцији по-водом 21 године постоjања партије.

Како је истакао, поносан

је на чланство које је имало храбрости и стрпљења да све те године буду уз њих и што су остали доследни томе да заједно иду ка циљу, а то jе достоjанствен живот за све грађане у демократскоj Цр-ноj Гори.

– Из тих разлога овако скромно и обиљежавамо нашу годишњицу jер ћемо средства коjа бисмо дали за прославу искористити за плаћање пута нашем вjер-ном чланству коjе у великом броjу сваке суботе долази на протесте.

Позивали смо и позивамо опозициjу на jединство и апе-

луjемо на све релевантне по-литичке факторе да конач-но сjеднемо за сто и видимо шта и како даље. Јединстве-на опозициjа jе права форму-ла за успjех. Енергиjу грађа-на коjа се показуjе ових дана ничим не смиjемо да умањи-мо, већ морамо преузети од-говорност. Како су они успjе-ли да се уjедине, тако морамо и ми у руководствима поли-

тичких субjеката коначно на-правити мапу како да дође-мо до жељеног циља. А циљ никада ниjе био ближи – ка-зао је Јоковић.

Осврнуо се и на суђење челницима Демократског фронта и истакао да у СНП-у сматрају да jе таj процес мон-тиран и да би свака пресуда осим ослобађаjуће била до-датно урушавање правног система Црне Горе.

–Увjеравам вас да СНП-у ниjе потребан ниjедан глас ДФ-а, нама jе потребно jе-динство опозициjе – јасан је Јоковић.

С.Р.

Јединство је формула за успјех

СнП ПРОСЛАВИО 21 ГОДИнУ ПОСТОјАЊА, ЛИДЕР СТРАнКЕ ВЛАДИМИР јОКОВИЋ ПОЗВАО нА УјЕДИЊЕЊЕ

Чланови СНП-а на конференцији

Лидер СНП-а је саопштио да ће СНП сигурно подржати споразум који су им упутили организатори протеста ако то учине и остале странке.

– Било би боље да jе направљен заjеднички договор, како у том споразуму ниjедна партиjа не би нашла нешто што се коси са њеним програмским опредjељењем – казао је Јоковић.

Власник Атлас групе Душко Кнежевић рекао је да је познато зашто се народ масовно окупља суботом у Подгорици и да нико не смије ни помис-лити да народни бунт против корумпиране власти, на челу са главом криминалне хоботнице Милом Ђукановићем, изигра и у свом дјеловање заобиђе прво и основно – силазак Ђукановића са власти.

– Разоткривањем Ђукановића и чланова његове криминалне организације покренуо сам бунт. Због тога ризикујем све, па и свој живот, али немам намјеру да стајем на пола пута. На то немају право ни формални организатори протеста. Лично немам никакав проблем с њима, али нећу прећутати њихове кораке за које сматрам да су контрапродуктивни. Већ сам рекао да не може у споразуму који су на-писали без консултација са другима да изостане захјев да Ђукановић поднесе оставку и да не могу, умјесто с њим, да се обрачунавају са опозицијом,

или дијелом опозиције. Нећу дозволити да се било ко игра политике преко леђа грађана и преко мојих леђа. Зато позивам организаторе да имају слуха за све оне од којих зависи успјех грађанске побуне која је у току. Тренутак је сувише важан да би се нудила готова политичка рјешења опозицији. Та рјешења морају бити плод узјамно усаглашених ставова. Пошто неки мисле да су самодовољни и да знају све, онда је јавно обраћање једини начин да ипак мало боље промисле што чине – истакао је Кнежевић.

По његовом суду, најпрече је да се у суботу сви опет окупимо на Тргу независности и у Улици Слободе, „а то да ли ће на бини бити Марко или Јанко за незадовољне грађане није релевантно”.

– Једино је важно да су сви на тргу са истим циљем – одлазак Мила Ђукановића – поручио је Кнежевић.

М.В.

Џемал Перовић је истакао да челници Демократског фронта нису против њих, како се спекулише у медијима. Он је нагласио да је ДФ с њима од првих протеста и да вјерује да ће тако бити и убудуће.

Предсједнику Атлас групе Душку Кнежевићу је поручио да настави са разоткривањем афера, а да не присваја протесте који су њихово дјело и дјело грађана.

Споразум ћемо прихватити акото ураде и остали

Кнежевић: Миловим разоткривањем покренуо сам бунт

Фронт је уз нас од почетка

Централа: 020/481-520 Тел/факс: 020/481-522 Политика: 020/481-583 Економија: 020/481-584 Хроника: 020/481-588 Друштво: 020/481-583Поводи: 020/481-586 Став/Србија: 020/481-588 Балкан/Свијет: 020/481-563Подгорицом: 020/481-529

Региони: 020/481-588 Култура/Фељтон: 020/481-525 Шарена/Енигматика: 020/481-529 Спорт: 020/481-530;

020/481-513

Маркетинг: 020/481-511

Огласно:020/481-555

City passage: 020/664-099 Књижара „Дан”: 020/673-641 Дописништва: Бар: 030/317-968 Беране: 051/233-297 Никшић: 040/244-695Тиват: 032/674-987Адреса редакције:Подгорица 13. јул бб Е-mail: dan@t-соm.meWeb: www.dan.co.me

в.д. директора и главног и одговорног уредника

Младен МИЛУТИНОВИЋ

Помоћник главног и одговорног уредника Никола МАРКОВИЋ

Веселин ДРЉЕВИЋ (Спорт) Љиљана ЧЕЛЕБИЋ (Региони) Љиљана МИНИЋ (Подгорицом) Вера САМОЛОВ (Култура) Ратко ЋЕТКОВИЋ (Техничка служба) Саша ПРОТИЋ (Технички уредник) Смиљка МИЛИЧКОВИЋ (Mаркетинг)

оснивачДушко ЈОВАНОВИЋ

Рукописи и фотографије се не враћају Издаје: „Јумедиа Монт” Д.О.О.

Тел/факс: 020/481-500; 481-501 Тел: 020/481-510 (пласман)Жиро рачун: 520-87100-93

Сва права задржана ● COPYRIGHT by „Јумедиа Монт” ● Д.О.О Подгорица

Политика 3п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

Шеф државе и ДПС-а Мило Ђукановић је кредитну кар-тицу у Атлас банци – гдје није измиривао дуг по основу ње-ног коришћења – користио за 101 трансакцију, наводи се у одговору Атлас банке Црне Горе, чији је власник Душко Кнежевић, на тужбу коју је Ђукановића покренуо пред Основним судом у Подгори-ци.

Док Ђукановић, којег за-ступа његова сестра Ана Ђукановић, у тужби тврди да није био обавијештен о дугу, из Атлас банке истичу да до-кази јасно упућују на закљу-чак да је шеф ДПС-а година-ма одбијао да измири обавезе.

У одговору на Ђукано-вићеву тужбу, они су истакли да је неспорна чињеница да је шеф државе и ДПС-а, то јест тужилац у овом предмету, од 29. децембра 2006.године, по приступници број 515, по-чео са коришћењем кредит-не картице мастеркард голд и виза голд која је била везана за рачун број 5050000000````` .̀ Као неспоран доказ, пред-лажу увид у приступницу број 515, уз саслушање под-носиоца тужбе, а по потре-би и уз спровођење других доказа.

– Неспорна је чињеница

да је тужилац од 29. децем-бра 2006.године, када је по-чео са коришћењем кредитне картице, до дана 25. новембра 2015.године исту користио и остварио 101 трансакцију. До-

каз – неспорно, увид у изво-де по рачуну од 29. децембра 2006.године до 25.новембра 2015.године, увид у анали-тичку картицу, саслушање странака, по потреби други докази – наводи се у одгово-ру на тужбу који је потписа-ла Тања Терић, привремени управник банке.

Како су навели, неспор-на је чињеница да је Ђукано-вић након остварених транс-кација од дана 25. новембра 2015.године и обрачуном кре-дитне камате у износу од је-дан одсто мјесечно и затезне камате од три одсто мјесечно по основу коришћења кредит-не картице дуговао Атлас ба-

нци 12.858,28 еура.– Такође, неспорна је и

чињеница да од дана 25.но-вембра 2015. године, када је обавио последњу трансак-цију, до дана 16.фебруара 2017.године, тужилац није изми-ривао своје уговором преузе-те обавезе и није измирио дуг према првотуженом. Докази су увид у изводе по рачуну од 29. децембра 2006.годи-не до 28.фебруара 2017.годи-не, увид у аналитичку кар-тицу, саслушање странака,

вјештачење по вјештаку еко-номско-финансијске струке, по потреби други докази – пише у одговору Атлас бан-ке на Ђукановићеву тужбу.

Како су додали, на основу наведених неспорних чиње-ница, као правно и логички неспоран закључак се изводи да је Ђукановић био корисник кредитне картице у периоду од 29. децембра 2006.године до 25.новембра 2015. године и да није измиривао своје пре-

узете обавезе, то јест, није из-миривао доспјела потражи-вања по овом основу.

– Овим се неспорно ут-врђује апсолутна неоснова-ност навода тужиоца, посеб-но оног да је био „у увјерењу да је своје обавезе измирио” јер се обавезе преузете прав-ним пословима не испуња-вају психолошким садр-жајима – увјерењем, него конкретним материјалним радњама, у овом конкретном случају уплатом дуга на за-коном прописани начин – поручили су из Атлас банке.

Од Ђукановића траже да конкретно одговори када је од 25. новембра 2015.године до 16. фебруара 2017.године измирио дуг и да достави материјални доказ – налог за уплату.

– Услед непоступања ту-жиоца у складу са уговором преузетим обавезама и неиз-миривања дуга који је због кашњења увећаван сваког мјесеца за износ редовне и затезне камате, поштујући начела облигационог права, којим је нормирано да оба-везу према повјериоцу може да испуни дужник или треће лице, банка је предузела за-коните радње ради наплате потраживања. То је урађено закључивањем споразума о начину измирења дуга замје-ном испуњења од 16.фебруа-ра 2017.године, чиме је банка поступала и у интересу ту-жиоца, јер да јој није измире-но потраживање, као и мно-га друга, Ђукановићев дуг би био увећан на име редовне и затезне камате и на дан 25.ја-нуара 2019.године износио би 31.603,87 еура – појаснили су из банке.

М.В.

Атлас банка је у одговору на тужбу Мила Ђукановића позвала Основни суд у Подгорици да на основу Закона о парничном поступку и Закона о банкама доносе рјешење о обустављању овог поступка до испуњавања законских услова за његов наставак.

– Судске одлуке могу једино и само бити донијете на основу неспорних чињеница, као судова стварности, а не на основу конста-тација и паушалних навода које наводи тужилац, при чему упорно пропушта да прибави логику својим разлозима и основаност својим ставовима. Притом му упорност у грешкама у овој правној ствари не може донијети славу, посебно не у правном свијету – пише у одговору Атлас банке на тужбу Мила Ђукановића.

Траже да поступак буде прекинут

Мило преко картице остварио 101 трансакцију

■ Из Атлас банке тврде да је шеф ДПС-а од 29. децембра 2006. године, када је почео да користи кредитну картицу, до 25.новембра 2015. године остварио 101 трансакцију, што се доказује увидом у изводе по рачуну и увидом у аналитичку картицу

ДУШКО КНЕЖЕВИЋ ДОСТАВИО СУДУ ОДГОВОР НА ЂУКАНОВИЋЕВУ ТУЖБУ

Ђукановић и Кнежевић

конзулат у истанбулу

опозвана Драгица Понорац

ВЛАДА ДОНИЈЕЛА ОДЛУКУ

ВЛАДА ПОВУКЛА АМБАСАДОРА ИЗ ФРАНЦУСКЕ ЗБОГ ИСТЕКА МАНДАТА

Црногорска влада јуче jе дониjела одлу-ку о отварању Генералног конзулата Црне Горе у Истанбулу. Како је саопштено, Влада ширењем мреже дипломатско-конзуларних представништава иде у сусрет потребама и

интересима диjаспоре црногорских исеље-ника, са циљем да се на што ефикасниjи и ефективниjи начин посвети рjешавању њи-хових статусних питања и свакодневном уна-пређењу њихових веза са матицом. С.Р.

Влада је јуче донијела од-луку да Драгица Понорац буде опозвана са дужнос-ти амбасадорке Црне Горе у Републици Француској, на резидентној основи, са сје-

диштем у Паризу, због ис-тека мандата. Према мате-ријалима са сједнице Владе, Понорац је опозвана са дуж-ности амбасадорке Црне Горе у Кнежевини Монако, на не-

резидентној основи.Њој престаје мандат нере-

зидентног амбасадора у Кне-жевини Андори, као и ман-дат сталне представнице при УНЕСКО-у у Паризу. М.В.

ЗАКАЗАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА ПОКРЕТА ЗА ПРОМJЕНЕ

Подршка Медојевићу за нови мандат Редовна изборна ск у пштина По-

крета за промjене (ПзП) одржаће се данас, а, како је најављено, на њој ће се бирати ново руководство странке. Главни одбор (ГО) jе подржао предлог да Небоjша Медоjевић поново буде изабран за лидера партиjе.

Главни одбор ПзП-а расправљао jе у недjељу о предлогу кандидата за пред-сjедника, члановима главног одбора, из-мjенама и допунама статута и усваjању годишњих финансиjских извjештаjа.

– Главни одбор jе дао пуну подршку предсjеднику ПзП-а Небоjши Медоjе-вићу за нови мандат –саопштено jе из ПзП-а. С.Р. Небојша Медојевић

4 Економија п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

Укупан јавни дуг Црне Горе на дан 31. децембар прошле године износи 3,26 милијарди еура или 70,99 од-сто БДП-а. Узимајући у об-зир депозите Министарства финансија, који укључују и 38.477 унци злата, а који су на крају 2018. износили 276,8 милиона, нето јавни дуг на крају прошле године је изно-сио 2,99 милијарди еура или скоро 65 одсто БДП-а, пише у информацији о јавном дугу коју је Влада усвојила на ју-черашњој сједници.

Јавни дуг се састоји од дуга државе и општина. Државни дуг је износио 3,15

милиона, а општина 151 ми-лион еура. Укупан државни дуг укључујући депозите на крају године изосио је 2,87 милијарди. Спољни дуг је износио 2,76 милијарди еура, а унутрашњи 392,98 милиона.

– У односу на краj 2017. го-дине, дошло jе до повећања државног дуга у укупном из-носу од 525,11 милиона еура, што jе резултат повећања спољњег дуга за 546 ми-лиона еура, и смањења до-маћег дуга за 20,9 милиона еура. До повећања спољњег дуга дошло jе првенствено због задужења код кинеске

Ексим банке, ради изградње приоритетне дионице ау-топута, емисиjе еурообвез-ница на међународном тр-жишту, као и кредитног аранжмана уз гаранциjу Свjетске банке засноване на jавноj политици – пише у информацији.

Влада је крајем марта прошле године усвојила средњерочну стратегију за управљање дугом до 2020.

године. Резултати страте-гије, како пише у докумен-ту, су продужење просјечне рочности дуга са 4,6 година на 5,22 године.

– Структура државног дуга на крају 2018. године има реалну пондерисану просјечну каматну стопу од три одсто, што значи да је трошак задуживања смањен за 0,1 одсто у односу на крај 2017 – пише у документу.

На повећање спољњег дуга утицало је ангажо-вање кредитних средстава од 239,5 милиона.

У току 2018. године извр-шена jе отплата државног дуга по основу главнице ре-зидентима и нерезиденти-ма, као и отплате обавеза из претходног периода, у уку-пном износу од 700,31 мили-она еура.

Д.М.

Консолидованидугопштинаизносиоко151,33милионаеура,премаподацимадостављенимодстранеопштиназакраj2018.го-дине,каоиподацимаМинистарствафинансиjа,штоjезаоко15,64милионаеурамањенегонакраjу2017.године.

–Досмањењадугаjедошлопоосновуотплатедомаћегдугауизносуодоко8,07милионаеураиотплатеинодугауизносуодоко7,56милионаеура,иутабелидржавногдугаjеприказаннадваначина–крозстањедржавногинодугаукљученjедугопштинапоуговоримакоjеjепотписалаВладасаинокредиторима,асаопштинамапоткредитнеспоразуме,уизносуодоко35,58милионаеура,крозстањедугалокалнесамоуправе,уизносуодоко115,75милионаеура–пишеудокументу.

Дуг општина 151,3 милиона

Броj прикључака за дистрибуциjу радио и телевизиjског (ТВ) програма путем различитих платформи са условним приступом, на краjу фебруара jе износио 219,45 хиљада, 0,6 одсто више у односу на краj децембра, саопштено jе из Агенциjе за електронске медиjе (АЕМ).

– У поређењу са броjем прикључака на краjу децембра, за период од два мjесеца, броj корисника пеј-ТВ услуга jе већи за 1,32 хиљаде, односно 0,6 одсто више – пише у извjештаjу АЕМ-а.

Д.М.

Пореска управа jе на свом порталу од понедjељка успоставила нови електронски сервис, коjи ће обвезницима омогућити преглед и штампу извjештаjа аналитичке картице, на коjоj су евидентирана задужења и уплате по основу свих врста пореза. Из ПУ су обjаснили да се то односи на порезе на додату вриjедност, добит предузећа и његове друге врсте, осим обавеза по основу пореза на доходак поjединаца и доприноса.

Д.М.

Црногорски банкарски систем jе стабилан и оснажен, оциjенио jе гувернер Радоjе Жугић на састанку са амбасадорком Сjедињених Америчких Држава (САД) Џуди Ризинг Рајнке, и упознао jе са стањем у Атлас банци и активностима коjе предузима привремена управа. Саговорници су казали да су спремни да пруже допринос jачању веза између Црне Горе и САД. Д.М.

флеш Држава дугује 3,3 милијарде ■ У односу на краj 2017. године, дошло jе до повећања државног дуга у укупном износу од 525,11 милиона еура,

што jе резултат повећања спољњег дуга за 546 милиона еура, и смањења домаћег дуга за 20,9 милиона еура, навели су из Владе

ВЛАДА УСВОЈИЛА ИЗВЈЕШТАЈ О СТАЊУ ЈАВНОГ ДУГА НА КРАЈУ 2018. ГОДИНЕ

Са састанка

Понуда неприхватљиваДФ ТРАЖИ ДА ВЛАДА НЕ ПРОДАЈЕ ИНСТИТУТ

Демократски фронт (ДФ) позвао jе Владу да одбаци по-нуду црногорско-чешког кон-зорциjума за куповину држав-них акциjа у Институту „Симо Милошевић”, као увредљиво ниску и неприхватљиву и на таj начин заштити државне интересе.

– Понуда од десет милиона еура за 56,48 одсто акциjа Ин-ститута се не може другачиjе окарактерисати већ као поку-шаj невиђене пљачке државе Црне Горе – пише у саопштењу ДФ-а.

Казали су и да је и лаику лако закључити о каквоj по-нижаваjућоj понуди се ради, ако се зна да Институт, који је јуче напунио 70 година, у влас-ништву има 86 хиљада ква-дратних метара пословног простора, 1,6 хиљада креве-та и jош 200 хиљада квадрат-них метара земљишта „на пjе-

ни од мора”.– Оваj покушаj отимачине

државне имовине постаjе до-датно сумњив када се зна да се као савjетник или посред-ник у читавом послу поjављуjе и сестра предсjедника држа-ве Мила Ђукановића – Ана Ђукановић. Њено укључи-вање наводи на основану сумњу да се као тихи парт-нери у том послу поjављуjу и браћа Ђукановић – казали су из ДФ-а. Д.М.

Институт Игало

МАНС ТВРДИ ДА ЈЕ ПРЕМИЈЕР НАМЈЕРНО ПРЕЋУТАО ДОДАТНЕ ТРОШКОВЕ

Проjекат аутопута неспор-но jе међу наjвећим ризицима за одрживост jавних финан-сиjа, па jе jасно да ће будуће генерациjе плаћати папре-ну циjену посла коjи jе угово-рен на неодговоран и непри-хватљив начин, оцијенила је координаторка програма за јавне финансије МАНС-а Инес Мрдовић. Она је казала да је премијер Душко Марковић у сриједу невјешто покуша-вао да убиједи грађане да их градња приоритетне диони-це аутопута од Смоковца до Матешева неће коштати „ни еуро више” од уговорене суме.

– Уговор са компанијом ЦРБЦ jе закључен на 809 ми-лиона еура, уз могућност да вриjедност непредвидивих и накнадних радова буде увећа-на десет одсто, односно jош 80 милиона, а премиjер твр-ди да ће се Влада уклопити у таj износ. Марковић је свjес-но избjегавао да спомене да уговор дефинише и непред-виђене радове, коjи ниjесу по главном проjекту, али се мо-

раjу извести да би се дионица привела намjени. Управо за ту врсту радова ниjе дефинисано никакво ограничење, па то у пракси значи да могу повећа-ти износ и преко десет одсто од уговорене циjене –навела jе Мрдовићева у саопштењу.

Подсјетила је да је Вла-да већ сада дио трошкова за аутопут измjестила из буџе-та, тако што ће се Монтепут задужити за близу 32 мили-

она, како би изградио систем за траjно напаjање електрич-ном енергиjом дионице Смо-ковац–Матешево, након чега ће државне енергетске компа-ниjе откупити и преузети из-грађену електро инфраструк-туру.

– То jе неспорно трошак из-градње прве дионице аутопу-та, али премиjер о томе не го-вори, као ни о чињеници да треба саградити петљу Смо-ковац, те да ће готово двиjе го-дине кашњења радова увећа-ти трошкове за управљање проjектом, односно исплате за двиjе државне комисиjе, надзорни орган, Монтепут, преводилачке услуге или ан-гажовање ад хок стручњака и комисиjа – саопштила jе Мр-довићева.

Д.М.

Радови на аутопуту почели у мају 2015. године

аутопут ће коштати преко 890 милиона

Мрдовићевасматрадаjепосебанризиксвакакокинескикредиткоjиjеузетуамеричкимдоларима,закоjиjеВладанаjавиладаћегазаштититиодвалутногризикатакоштоћезакључитиуговорохеџингу.

–Циjенатаквогаранжмананиjепозната,алиjевећсадаизвjеснодаћекоштатинеколикодесетинамилиона,штотакођеповећаваукупнуциjенупрведионице–реклаjеМрдовићева.

Ризичан кинески кредит у доларима

Са сједнице

наградили најбољеПРИВРЕДНА КОМОРА

Електропривреда и Гра-дир Монтенегро су лауреа-ти награде Привредне комо-ре (ПКЦГ) за прошлу годину за успjешно пословање. Одбор за додjелу годишњих награда ПКЦГ на јучерашњој сjедни-ци донио је одлуку да су ла-уреати награде и Глосариj за друштвену одговорност, Цр-

ногорска комерциjална бан-ка (ЦКБ) за иновативност и извршни директор Мер-катор-ЦГ и Иван Караџић за унапређење менаџмен-та. ЕПЦГ jе, како су рекли у ПКЦГ, завриjедила награ-ду Коморе захваљуjући изу-зетним пословним и произ-водним резултатима. Д.М.

Више прикључака

електронски сервис

Састанак са амбасадорком

Маркетинг 5п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

БЕЧИЋ, ЛЕКИЋ И ПАВИЋЕВИЋ ПОЗИВАЈУ ПЉЕВЉАКЕ НА ГРАЂАНСКИ БУНТ PR TEKST

Алекса Бечић, Миодраг Лекић, Владимир Павићевић, независни интелектуалци и жртве прогона ДПС-а позвали су грађане да им се сјутра придруже на још једном великом протесту под слоганом “Готов је! Не бој се” у Пљевљима, код Дома војске, са почетком у 13:00 часова. Ово је шести у низу протеста који Демократска Црна Гора, Демос и Црногорска организују у оквиру реализације Плана ванинституционалног дјеловања, као и у циљу оснаж-ивања грађанских протеста у Подгорици. Први од ових протеста одржан је у Зети, у епицентру афере „Коверат“, а након тога ова три субјекта организовали су и протестне скупове у Будви, Никшићу, Даниловграду и на Цетињу.

Поред лидера политичких субјеката, на протесту у Пријест-оници грађанима су се обратили и Анђа Крунић, дипломирана професорка књижевности, која je одбила да узме чланску кар ту СД-а у замјену за радно мјесто професора и Милорад Мио Мартиновић, члан Главног одбора Демократа и симбол отпора режиму.

Како је лидер Демократа Алекса Бечић рекао, већинска, незадовољна, грађанска Црна Гора се хомогенизовала, опозиција се хомогенизовала, власт је сатјерана у ћошак, протести су све масовнији, а свети задатак опозиције је да сачува власт у Котору, Будви, Херцег Новом, Беранама, Плужинама и Тузима.

“Вратити власт ДПС окупат-орима био би корак даље од слободних избора и значило би директну издају опозиционих бирача. Заиста ми није јасно да било који опозиционар у овом тренутку, када се власт налази у никад горој, а опозиција у никад бољој позицији, може помислити да руши опозиционе власти и изазива ванредне изборе. Зар нијесмо сви заједно рекли да нема више избора без услова за поштене изборе? Зар нијесмо сви дужни да чувамо опозиционе општине као једина острва слободе у нашој заробљеној земљи”, нагласио је Бечић.

Предсједник Демоса, Миодраг Лекић, инспирисан, мјестом на којем се налази, поменуо је, како каже једно бесмртно име –

вјечитог Његоша.„Из тестамента који је оставио,

подсјетићу на дио који се односи на новац и банку у Петрограду. У тестаменту Његош каже да новац остаје за гладне године, за сиротињу, а ко то промијени, црн му образ био. Дакле, видимо колико смо далеко од Пиреус банке и ових који су зајахали Црну Гору и оних којима долази, ипак, крај“, навео је Лекић.

Владимир Павићевић, лидер Црногорске, који ових дана трпи удбашке ударе режима, подсјетио је на велике ријечи британског државника Гледстона, који је једном приликом изјавио да традиције Црногораца превазилазе у сјају славе и успомене на Термопиле и Маратон.

,,Данас, управо на Цетињу, подсјетимо се ових великих

ријечи и поручимо да ћемо срцем, душом и умом бранити и градити оно најбоље што имамо: црногорску традицију, црногорске обичаје, богату историју наше државе и њену будућност као савремене, развијене, просвећене и демократске државе”, казао је Павићевић.

Сјутра се у Пљевима очекује величанствени скуп, уз велики број грађанки и грађана Пљеваља, који су коначно добили прилику да дају свој допринос паду посљедњег диктатора на тлу Европе и поремећеном систему вриједности, који се огледа у затвореним фабрикама, уништеној индустрији и тешком социо-економском положају грађана, а чији је творац нико други до Демократска партија социјалиста.

■ Сјутра се у Пљевима очекује величанствени скуп, уз велики број грађанки и грађана Пљеваља, који су коначно добили прилику да дају свој допринос паду посљедњег диктатора на тлу Европе и поремећеном систему вриједности, који се огледа у затвореним фабрикама, уништеној индустрији и тешком социо-економском положају грађана, а чији је творац нико други до Демократска партија социјалиста.

Сјутра у 13:00 часова велики протестни скуп у Пљевљима

Са протестног скупа на Цетињу

Са протестног скупа на Цетињу

Са протестног скупа на Цетињу

име стране6 Економија п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

ВЛАСНИЦИ ТРЕЋИНЕ КАПИТАЛА ВУНКА ПОДНИЈЕЛИ КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ СПЕЦИЈАЛНОМДРЖАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ

Стечајна управа коштала акционаре 2,2 милиона

■ Акционари тврде да је стечајна управа за свој рад узела 2,2 милиона еура и за тај износ умањила вриједност имовине Вунка. Стечајна управа тврди да је све по закону

Трећина оштећених ак­ционара Вунка у стечају под­нијела је Специјалном др­жавном тужилаштву (СДТ) кривичну пријаву против стечајне управе због, како су навели, кривичног дјела злоупотреба службеног по­ложаја. Стечајни управник Радојица Грба је казао да је у Вунку све рађено по закону.

Пријаву је у име акциона­ра поднио Решад Хаџајлић, који је казао да је стечајна уп­рава незаконито располагала имовином Вунка, затим да су претварали неновчани дио имовине у новчани и неза­конито трошили средства из стечајне масе, што, како је навео, указује и коначан из­вјештај стечајног управника.

– Имовина стечајног дуж­ника по процјени Економ­ског факултета, која је рађена прије увођења стечаја изно­сила је 11,6 милиона, од чега су грађевински објекти били вриједни 5,56 милиона, а ма­шине и опрема шест мили­

она – пише у пријави. Стечај у Вунко је уведен 2008. године.

Хаџајлић је навео да су ак­ционари у више наврата тра­жили од стечајног судије и управника да се формира одбор повјерилаца и сачи­ни табеларни попис имови­не, како би одбор контроли­сао продају.

– Имовина и покретна и

непокретна је продата за 3,37 милиона, без табеларног по­писа имовине. Одбор повје­рилаца је формиран када је највећи дио машина рас­продат у старо гвожђе. Од 4,2 милиона, колико су износи­ли укупни приходи стечајног дужника по основу продаје имовине, мањим дијелом од прихода од издавања у закуп пословних простора и давања сагласности на откуп стано­ва, исплаћена су прихваће­на и утврђена потраживања у укупном износу од два мили­она. Преостали износ од 22,2 милиона представља трош­кове стечајног поступка који су беспотребно произведени за вријеме трајања стечаја и чине 109,72 одсто исплаћених потраживања. Повјериоци­ма из групе необезбијеђе­них утврђених потражи­вања, чија су потраживања износила 1,65 милиона, ко­

лико је утврдио Привредни суд, а који су своја потражи­вања пријавили у законском року, исплаћено је тек 11,8 одсто потраживања, однос­но 188.332,79 еура – пише у пријави.

Истакли су, да ови подаци указују на бесмисао стечајног поступка и на то да би повје­риоци наплатили своја пот­раживања да стечај није уве­ден. Тврде да је стечај уведен да би се произвели трошкови и на тај начин умањила имо­вина Вунка.

– Имовина стечајног дуж­ника прије увођења стечај­ног поступка, била је мно­гоструко већа од обавеза.Трошкови који су произ­ведени и исплаћени у току трајања стечајног поступ­ка износе 2,2 милиона и то за рад стечајног управника 93 хиљаде, услуге адвоката 105,2 хиљаде, вјештачења и остале услуге 45,3 хиљаде, регрес 21 хиљада, топли об­рок и превоз 70 хиљада, обез­бјеђење 52,3 хиљаде, запос­лене 1,65 милиона и вода и струја 157,7 хиљада. Стечајна управа је незаконитим рас­полагањем имовином стечај­ног дужника и незаконитим трошењем новчаних средста­ва из стечајне масе, наније­ла огромну штету акциона­рима Вунка – констатовао је Хаџајлић.

Тражио је у име акциона­ра да СДТ Миливоје Катнић испита наводе из кривичне пријаве.

М.Н.

Некадашњи стечај-ни управник Радојица Грба за „Дан” је ка-зао да је о кривичној пријави беспредмет-но разговарати, јер је овај предмет већ јед-ном био код специјал-ног тужиоца. И како истиче све је одбијено као неосновано.

– Апсолутно је током сте-чаја све урађено по закону. На

све донијете одлу-ке постоје потврде одбора директора. У међувремену је усвојен коначан извјештај о стечају и нико није имао примједбу на њега. Тако је све постало правоснажно, а Вунко избрисан из

регистра привредних друштава – казао је Грба.

Грба: Све рађено по закону

Грба

„Вунко”

ПОСЛАНИЦИ РАСПРАВЉАЛИ О ПРОЈЕКТУ У ПЉЕВЉИМА

Убрзати реконструкцију ТермоелектранеТермоелектрана (ТЕ) Пље­

вља jе од расположивих 20 хиљада сати већ искористи­ла преко седам хиљада, што захтиjева додатно интензиви­рање активности на проjекту њене еколошке реконструк­циjе вриjедне око 40 милиона еура, саопштио jе државни се­кретар у Министарству еко­номиjе Никола Вуjовић. Он jе јуче у Скупштини, одгова­раjући на питање Филипа Ву-ковића (ДПС), рекао да jе рад првог блока ТЕ у постоjећим условима ограничен на 20 хиљада сати, почевши од 1. jануара прошле године.

Еколошка реконструкциjа подразумиjева изградњу сис­тема за одсумпоравање и ре­дукциjу оксида азота, из­градњу модерног система отпадних вода и унапређење рада постоjећег електрофил­

терског построjења. Уговор за израду идеjног проjекта еколошке реконструкциjе потписали су представници Електропривреде и њемач­ке компаниjе Стеаг енерџи сервисис.

Вуковић jе казао да jе по­стоjећи блок ТЕ Пљевља у прошлоj години већ одра­дио седам хиљада сати и да се, закључно са прва три ово­годишња мjесеца, већ дошло до десет хиљада сати.

– Сада смо на пола тих рас­положивих сати и потпуно jе извjесно да ће постоjећи блок до краjа наредне године испу­цати тих 20 хиљада сати, па ћемо морати да чекамо да се заврше потроjења за еколош­ку реконструкциjу – навео jе Вуковић.

Вуjовић jе, у вези са реали­зациjом подморског енергет­

ског кабла између Црне Горе и Италиjе, саопштио да су у току испитивања кабла и при­падаjуће инфраструктуре, на­кон чега слиjеди пробни рад.

Министар туризма Павле Радуловић је одговарао на пи­тања у вези са зимском сезо­

ном, за коју је рекао да је изнад очекивања, те да директни приходи од туризма расту по стопи од 50 одсто.

Лани је Црна Гора приходо­вала од туризма 1,04 милијар­де, захваљујући, како је казао, страним туристима. Д.М.

ТЕ Пљевља

У БУДВИ

Међународни саjам тури­зма, опреме за хотелиjерство и угоститељство – Метубес и саjмови хране и екологиjе, коjи су отворени јуче у Будви, оку­пили су 86 излагача, од коjих jе велики броj из иностран­ства. Директор Jадранског саjма Раjко Буjковић казао jе да jе приоритетни задатак организатора да очува интер­национални карактер саjам­ских манифестациjа, што jе у потпуности задовољено.

– Овогодишње саjамске манифестациjе окупиле су 86 излагача. Оно што jе за нас посебно значаjно jе то што ве­лики броj излагача долази из иностранства – рекао jе Буjко­вић.

Предсjедник општине Буд­ва Марко Царевић, коjи jе све­чано отворио те три саjамске манифестациjе, сматра да ће саjмови доприниjети бољем

разумиjевању хране, еколо­гиjе и туризма.

Он сматра да jе храна кључ­ни ресурс данашњице, коjем се мора посветити посебна пажња.

– Екологиjа jе гарант сва­ког одрживог развоjа – казао jе Царевић и пожелио да саj­мови протекну успjешно. Д.М.

Бујковић

М:ТЕЛ ЗНАЧАЈНО ПОПРАВИО РЕЗУЛТАТЕ У 2018. ГОДИНИ

отворени сајмови

Компанија М:тел оствари­ла је у прошлој години нето добит од 6,7 милиона еура, што је 20 одсто више у одно­су на 2017. годину, саопштио је извршни директор те теле­комуникационе компаније Владимир Лучић. Он је ка­зао да су лани приходовали 73 милиона еура, те да је 2018. била успјешна у неколико сег­мената.

– Наставили смо да повећа­вамо приход за шест одсто и сада је он достигао 73 мили­она еура. Повећали смо при­ход захваљујући великом броју корисника, како у мо­билној, тако и у фиксној теле­фонији. Што се тиче фиксног интернета и телевизије, биље­жимо значајан раст корисни­ка. Тридесет одсто корисника имамо више у претходној го­дини него у 2017., што говори о једном веома позитивном тренду. Оперативна добит, приjе амортизациjе и опо­резивања, такође је била ре­кордна и износила jе 29 ми­лиона еура – казао је Лучић на јучерашњој прес конфе­ренцији.

Према његовим ријечи­ма, компанија је досад уло­жила 290 милиона еура у ин­фраструктуру и да је jедна од наjвећих инвестициjа у Црноj Гори у последњих 12 година.

– Позитиван тренд смо остварили улагањем у запос­лене, тако да смо и повећали

број запослених у односу на прошлу годину и укупан број запослених је 480 радника – изјавио је Лучић.

М:тел jе у мобилноj мре­жи, у фебруару, постао ли­дер на тржишту, са удjелом од 33,8 одсто, што jе, како jе навео, риjедак примjер.

Последњих дана је веома актуелна тема излазак теле­визије Нова М из М:тел пону­де. Из Министарства културе и Агенције за медије се оче­кује да ће се постићи неки консензус, Лучић се нада да ће се тај проблем ријешити.

– Жао ми је због тога што се дешава. Ми смо веома рас­положени за сваки договор и од почетка нашег пословања. Овдје демонстрирамо нашу добру вољу тиме што наше ка­нале дијелимо са конкурен­цијом. Ја се надам неком кон­сензусу и очекујем да ће се свакако ријешити проблем на задовољење корисника – изјавио је Лучић.

Казао је и како се нада да ће постићи договор са ТВ Нова М, која је тражила да њихов канал не буде у склопу по­нуде кабловске телевизије М:тела.

Директор Сектора мар­кетинга, продаjе и бриге о корисницима Миливоjе Церовић представио је при­сутнима нове услуге прије свега мСат телевизије.

У.С.

Добит 6,7 милионаСа прес конференције

Маркетинг 7п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

bavještenje o

O B A V J E Š T E NJ E

O KATASTARSKOM PREMJERU ZEMLJIŠTA

OPŠTINA BIJELO POLJE

Obavještenje o katastarskom premjeru zemljišta Opštine Bijelo Polje

Radimo zajedno, katastar nepokretnosti za uređeniju Crnu Goru!

Obilježi svoje!

Na osnovu člana 4. stav 1 Zakona o državnom premjeru i katastru nepokretnosti (“Sl.list CG”, br. 029/07, 073/10, 032/11, 040/11, 043/15, 037/17, 037/17 i 017/18) Uprava za nekretnine donijela je Srednjoročni program radova na premjeru i izradi katastra nepokretnosti za period 2015-2020 godina.Cilj Uprave za nekretnine je da u narednom periodu, korak po korak, uspostavi katastar nepokretnosti za cijelu teritoriju Crne Gore.

Prema Godišnjem planu rada za 2019. godinu, između ostalog, vršiće se obilježavanje i snimanje dijela opštine Bijelo Polje i to u sljedećim katastarskim opštinama:

Dobrakovo, Gubavac, Metanjac, Nedakuse, Njegnjevo, Potkrajci, Rasovo, Resnik, Unevina, Voljevac.

Obilježavanje i fotosignalisanje granica posjeda vršiće se u periodu od 15.03.2019 - 10.04.2019. godine.

POZIVAMO SVE VLASNIKE KOJI IMAJU NEPOKRETNOST U NAVEDENIM KATASTARSKIM OPŠTINAMA DA IZVRŠE OBILJEŽAVANJE SVOJIH NEPOKRETNOSTI DO 10.04.2019. GODINE.

Za obilježavanje nepokretnosti vlasnik je u obavezi da izvrši razgraničenje i fotosignalisanje i raščišćavanje okolnog drveća i ras-tinja kako bi se obezbjedila potrebna vidljivost signala iz aviona.

RAZGRANIČENJE:1. Prije početka snimanja detalja svi vlasnici, odnosno imaoci prava korišćenja na nepokretnostima obavezni su da o svom trošku izvrše razgraničenje parcela koje koriste i da granice obilježe trajnim graničnim biljegama.2. Granice katastarskih parcela pod javnim objektima (putevi, željeznice, parkovi itd.) treba da obilježe (razgraničavaju) oni sub-jekti koji se o njima staraju (javna, državna ili privatna preduzeća).3. Granične biljege treba postaviti na svim prelomnim tačkama linije parcele. Biljege moraju biti betonske, ili od prirodnog kamena, ili na prirodnoj stijeni ili metalne.FOTOSIGNALISANJE:1. Prije snimanja detalja aerofotogrametrijskom metodom, saglasno Zakonu i Projeku, svi vlasnici, odnosno imaoci prava korišćenja na nepokretnostima obavezni su da o svom trošku izvrše fotosignalisanje graničnih tačaka svojih nepokretnosti (zemljišta i infra-strukturnih objekata).2. Granične biljege (detaljne tačke) fotosignališu se fotosignalima kvadratnog oblika. Najmanja dozvoljena stranica kvadrata fo-tosignala je 30cm. Fotosignali moraju biti postavljeni čvrsto, u približno hoizontalan položaj i centar fotosignala se mora nalaziti u vertikali detaljne tačke. (centra granične biljege).3. Fotosignali moraju biti dobro vidljivi iz vazduha, oštrih ivica i kontrasne boje u odnosu na okolinu.

OBILJEŽAVANJE SVOJE NEPOKRETNOSTI POTREBNO JE OBAVITI NAJKASNIJE DO 10.04.2019. GODINE.AEROFOTOGRAMETRIJSKO SNIMANJE PODRUČJA PREMJERA ZAVRŠIĆE SE 11.04.2019. GODINE.PREMA ČLANU 36. ZAKONA O DRŽAVOM PREMJERU I KATASTRU NEPOKRETNOSTI AKO IMALAC NE OBILJEŽI VIDNIM I TRAJNIM BILJEGAMA GRANICE ILI OBILJEŽAVANJE NEPRAVILNO IZVRŠI, ORGAN UPRAVE POSTUPIĆE U SKLADU SA ZAKONOM. Informacije na telefon 020 444 001 Naručilac: 067 615 594 Uprava za nekretnine 067 256 438 Dragan Kovačević direktor

име стране8 Хроника п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

Браниоци браће Милен-ка (52) и Марка Бојића (62), који су осумњичени за убист-во рођака Ранка Бојића, уло-жили су жалбе на рјешење о одређивању притвора њихо-вим клијентима. Судија за истрагу бјелопољског Вишег суда Вања Ракоњац прекјуче је испитала браћу Бојић и одре-дила им једномјесечни прит-вор због сумње да су изврши-ли кривично дјело убиство у саизвршилаштву.

– Притвор је одређен због тежине дјела и могућег ути-цаја на свједоке – казала је су-дија Ракоњац, која је осумњи-чене испитала у присуству њихових бранилаца по служ-беној дужности Луке Брајко-вића и Радојице Ђуровића.

Браћи Бојић је на терет стављено кривично дјело убиство у саизвршилаштву, за које је предвиђена затвор-ска казна од пет до петнаест година. На саслушању код су-дије за истрагу, осумњичени су поновили исказе дате пред тужиоцем Катарином Кљаје-вић. И један и други су преу-зели кривицу на себе. Марко је рекао да је само он ударио рођака, а да његов брат није учествовао у физичком обра-чуну, док је Милинко казао да је он дрвеном летвом ударио Ранка Бојића како би зашти-

тио брата. Изузетим узорци-ма и ДНК вјештачењем крви са дрвене мотке биће утврђе-но ко је од њих двојице извр-шио кривично дјело.

– Морао сам да ударим Ран-ка јер је вријеђао мога брата и псовао га. Дошао је до његовог имања и вријеђао га, наводно због неке спорне шуме, однос-но дрва. Гађао је Марка каме-ницама и два пута га погодио. Желећи да одбраним брата, ударио сам Ранка једном др-веном притком дужине од око један метар два пута. Ви-дио сам да је био крвав и да је кренуо према једном жбуну и камењару. Потом сам видио да је пао с тог пута са висине од неколико метара – казао је Ми-ленко Бојић. М.Н.

ПОВЈЕРЕЊЕ ГРАЂАНА У САВЈЕТ ЗА ГРАЂАНСКУ КОНТРОЛУ РАДА ПОЛИЦИЈЕ СЕ ПОВЕЋАЛО, ИЗОСТАО ОДГОВОР ДРЖАВЕ

МУП уважио само 12 препорука Савјета

■ Савјет је током прошле године провјеравао поступања полиције према 75 грађана,а провје-рама је обухваћено поступање 90 полицијских службеника и старјешина

Савјет за грађанску кон-тролу рада полиције је током претходне године различи-тим секторима у Министар-ству унутрашњих послова упутио 41 препоруку. МУП је, према подацима Савјета, уважио свега трећину препо-рука, тачније 12. Иако је кон-статовано де са број притуж-би грађана Савјету повећао, односно да је повећано повје-рење у њихов рад, одговор МУП- а изостаје. Наиме, годи-ну раније уважено је нешто више од половине препорука Савјета, да би у 2018. тај број пао на трећину.

– У 2018. години Савјет је издао укупно 41 препо-руку, од којих је њих 12 ува-жено или је на њих пози-тивно одговорено (29% од укупног броја издатих пре-порука), што је знатно мање него 2017 (54%). Од укупног броја издатих препорука, њих шест, или 15 одсто, од-носило се на пријем грађа-на на непосредан разговор и све те препоруке су уваже-не и реализоване. Ова врста препорука чини и половину укупно уважених препорука – наведено је у извјештају о раду Савјета за грађанску контролу рада полиције за 2018. годину.

Током претходне године

провјеравано је поступање полиције према 75 грађана,а провјерама је обухваћено поступање 90 полицијских службеника и старјешина.

– Рад и поступање Савјета за грађанску контролу рада полиције у 2018. години текао је кроз укупно 94 предмета/случаја. Укупно 15 предмета формирано је 2017. године на основу настављеног рада из те године, а 79 предмета је фор-мирано у 2018. години. Савјет је пратио и имплементацију једног предмета закљученог у 2016. години – пише у из-вјештају.

На основу притужби

грађана формирана су уку-пно 52 предмета, или 55,32 од-сто од укупног броја предме-та. По иницијативи Савјета формирана су 24 предмета, а на основу притужби и об-раћања невладиних органи-зација (НВО) 11 предмета.

– На основу притужби по-лицијских службеника фор-мирана су четири предмета (или 4,25% од укупног броја случаја), а по један предмет је формиран на основу об-раћања синдикалне органи-зације, Скупштине Црне Горе и иницијативе ЦБ Никшић – прецизирано је у извјештају.

Наведено је и да је у одно-

су на 2017. дошло до значајног повећања броја предмета (за преко 55 одсто), док се у одно-су на 2016. годину ради о ис-том броју предмета у раду.

– Знатно је повећан број притужби грађана. На осно-ву обраћања грађана у 2018. су формирана 52 предмета (55% укупног броја предме-та), а у 2017. по истој основи је формирано 29 предмета (48% укупног броја предмета). По-већало се и обраћање поли-цијских службеника. У 2018 поступало се по четири при-тужбе, а у 2017. по притужби једног бившег полицијског службеника који је ангажо-вањем Савјета враћен у служ-бу – навели су из Савјета, на чијем челу се налази Саша Зековић.

У односу на 2017, број пред-мета је повећан за преко 55 одсто. Број предмета у 2017. у односу на 2016. годину био је мањи за око 30 одсто.

Од укупног броја предме-та у раду, њих 17, или 18 одсто, односило се на примједбе у вези са прекорачењем поли-цијских овлашћења, од чега 12 предмета укључује и по-стојање тјелесних повреда, 12 предмета подразумијева провјеру поступања полиције у конкретним случајевима, а 29 предмета се односи на на-водну повреду неких других права и слобода при примје-ни полицијских овлашћења. Остали предмети, њих 36, или 38,3 одсто од укупног броја предмета у раду, од-носе се на питања из поли-цијског интегритета, побољ-шања примјене полицијских овлашћења или развоја поли-цијске организације.

М.В.П.

МУП

■ Осумњиченима је одређен притвор због те-жине дјела и могућег утицаја на свједоке, ка-зала је судија Вања Ракоњац

Уложили жалбе на притвор

БРАЋА БОЈИЋ САСЛУШАНИ У БЈЕЛОПОЉСКОМ ВИШЕМ СУДУ

Привођење Бојића

опљачкали казиноПОТВРЂЕНА ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ ТРИ ОСОБЕ

Основни суд у Котору по-тврдио је оптужницу Осно-вног државног тужилашт-ва у том граду против М.Б., М.К. и С.Л. због кривичног дјела тешка крађа и лажно пријављивање. Они се сумњи-че да су опљачкали казино у којем је радила оптужена С.Л.

Троје окривљених терете се да су кривично дјело почи-нили 26. јануара у Будви на нарочито дрзак начин, када су одузели новац у износу од 3.150 еура власништво М.В., власника казина. Према наво-дима из оптужнице, по прет-ходном договору, оптужени М.Б. је позвао телефоном рад-

ницу казина С.Л., која му је рекла да у казину нема ни-кога. На тај начин је створила услове и отклонила препреке за извршење кривичног дје-ла. Тада су оптужени М.Б. и М.К. маскирани дошли до ка-зина, гдје им је оптужена рад-ница отворила врата.

М.Б. је чувао стражу, а М.К. је ушао у објекат са ножем у руци и шаком ударио С.Л. у предјелу лица, тражећи јој новац, који му је она предала. Када су пљачкаши побјегли, она је лажно пријавила да је учињено кривично дјело раз-бојништво.

М.В.П.

одређен притворОСУМЊИЧЕНИ ЗА ШВЕРЦ ДРОГЕ СПРОВЕДЕНИ У ЗИКС

Одлуком судије за истра-гу Вишег суда у Подгорици, Никшићани Борко Јаковље-вић (40), Јагош Контић (32), Александар Баћовић (34) и Лука Булатовић (26) биће спроведени у ЗИКС због сумње да су шверцовали нар-котике. Виши државни тужи-лац није тражио одређивање

притвора за Огњена Марја-новића (33) и Вуксана Ку-вељића (27).

Они су ухапшени у Ник-шићу. Приликом хапшења, како је саопштено из поли-ције, одузето је 38 паковања кокаина тежине 25 грама и 12 паковања хероина тежи-не 50 грама. М.В.П.

одузета роба

АКЦИЈА ЦАРИНИКА

Службеници Управе цари-на – Царинске испоставе Бије-ло Поље заплијенили су не-пријављену робу. Акција је изведена прекјуче, када су цариници у камиону којим је управљао црногорски др-жављанин пронашли и оду-зели непријављену робу чија укупна вриједност износи 553,54 еура.

– Непријављена роба је трајно одузета, а одговорном лицу је издат прекршајни на-лог – саопштено је из Управе царина. М.В.П.

ИСТРАГА О РАЊАВАЊУ РАДОЈА МЕШТЕРА

Полиција на трагу нападачуСлужбеници Центра без-

бједности Будва успјели су да открију детаље који су им указали на могућег починио-ца напада на Радоја Меште-ра, који је прексиноћ рањен у мјесту Лази. Мештер је од-био да сарађује са полицијом, али су инспектори, према саз-нањима „Дана“, успјели да от-крију идентитет особе за коју сумњају да стоји иза овог дје-ла. Ипак, како би потврдили своје сумње чекају одређе-не доказе и налазе вјешта-ка. Такође, полиција чека и да повријеђени буде поно-во саслушан, када ће бити испитан на околности саз-

нања до којих су дошли то-ком истраге.

Иако је Мештер одбио

да каже било какав детаљ о рањавању, полицајци су от-крили мотив пуцњаве, али и остале детаље. О свему је оба-вијештен тужилац, који ће се накнадно изјаснити о квали-фикацији кривичног дјела.

Мештер је рањен прекси-ноћ, око 20 часова, у насељу Лази. Меци су га погодили у стомак наносећи му тешке тјелесне повреде, али није животно угрожен. Случај је пријављен пошто се рање-ни пријавио у Дом здравља на указивање љекарске по-моћи, о чему је одмах оба-вијештена полиција.

М.В.П.

Мјесто пуцњаве

Према подацима из извјештаја Савјета, повреда људских права и непрофесионално поступање по-лиције утврђено је у 23 предмета, односно у 24,5 одсто од укупног броја предмета. Професионално и законито поступање полиције је констатовано у 44 предмета.

– У два случаја (од четири по којима је поступа-но) утврђена је повреда права полицијских служ-беника и исте су отклоњене. Остали предмети су

закључени препорукама и одговарајућим закључ-цима (без издавања оцјене) – пише у извјештају.

Рад у једном предмету је обустављен због не-сарадње подносиоца притужбе, а један предмет је због ненадлежности достављен на даље поступање МУП-у Црне Горе. Укупно 10 предмета пренијето је у рад у 2019. години.

Констатовано је и да је у 2018. издато више похвала полицијским службеницима него раније.

У 23 случаја утврдили непрофесионално поступање

(фОт

О: п

ОРта

л “В

ијеС

ти”)

Хроника 9п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

Специjални државни ту-жилац Саша Чађеновић јуче је, након дводневног осврта на све изведене доказе, окон-чао изношење завршних риjе-чи у предмету против опту-жених за покушаj тероризма на дан избора 2016.

У резимеу свог излагања, Чађеновић је казао да не види никакву олакшавајућу окол-ност за оптужене Шишмако-ва и Попова и предложио суду максималну казну за ту двојицу руских држављана. Максималну казну предло-жио је и за окривљене Пред-рага Богићевића и Немању Ристића, „нарочито што су побјегли на самом почетку случаја и пријетили адво-катима по службеној дуж-ности”.

– Оптужени Драган Мак-сић и Кристина Христић немају отежавајућих окол-ности, док је Братислав Ди-кић дјеловао коректно, ишао ка разрјешењу случаја и прак-тично признао своје дјело-вање. За Бранку Милић нема олакшавајућих околности узевши у обзир њено дјело-

вање пред судом, као и то да је у једном дијелу суђења од-лучила да побјегне, па за њу предлажемо строжу казну – навео је Чађеновић.

Када је у питању Милан Кнежевић, тужилац је рекао да је учешће тог оптуженог било идеолошке природе и да он није стекао никак-ву материјалну корист, па је предложио да му суд из-рекне блажу казну, док је за Андрију Мандића и Михаи-ла Чађеновића казао да нема олакшавајућих околности и предложио да њихове казне буду веће.

– Мандић и Чађеновић су контактирали телефоном 15. октобра 2016. у 18 часова и 30 минута, па се може извести закључак да се не ради о уоби-чаjеноj комуникациjи. Посеб-но треба обратити пажњу да су имали неуспjешне кому-никациjе 16. октобра, jедан сат иза поноћи, у вриjеме ха-пшења припадника крими-налне организациjе којима се суди у овом судском поступ-ку – казао је Чађеновић.

ВЈ.Д.

КОНТРОВЕРЗНИ РОЖАЈСКИ БИЗНИСМЕН ДОБИО ЈОШ ЈЕДАН СПОР ПРОТИВ ДРЖАВЕ

Калићу још 800 хиљада ■ Калић је у тужбеном захтјеву тражио да му се на име материјалне штете у фирми „М- Петрол”

надокнади 1.925.178,29 еураДржава Црна Гора обавеза-

на је судском пресудом да кон-троверзном бизнисмену из Ро-жаја Сафету Калићу исплати око 800.000 еура као накнаду штете која је настала у њего-вој фирми „М- Петрол” док је била заплијењена због по-ступка који је вођен против њега. Пресуда је донесена у Основном суду у Рожајама.

Калић је у тужбеном за-хтјеву тражио да му се на име материјалне штете надокнади 1.925.178,29 еура. Међутим, суд је утврдио да је настала ште-та у износу од 789.024,11 еура и одлучено је да му се толи-ко новца исплати. Осим тога, суд је државу обавезао и да Ка-лићу исплати судске трошко-ве у износу од 7.672,03 еура.

Вјештаци су током судског поступка утврдили да је ште-та по предузеће „М-Петрол” наступила у износу нешто мањем од 800 хиљада. Наиме, процијењено је да би бензин-ске пумпе оствариле толику зараду да су радиле у периоду док су биле блокиране од стра-не државе. Осим измакле за-раде, наведени износ досуђен је и због штете која је настала на бензинским пумпама, а нај-више када су попуцале цијеви за гас које су биле заледиле.

Прије свега недјељу дана, исти суд је одлучио да Калићу исплати више од 1,6 милиона

еура за штету која је настала у двије његове фирме током вођења кривичног поступка у којем су он и његова супруга и брат били оптужени за прање новца. У том предмету суд је одлучио да се Калићу исплати 1.154.470,13 еура на име накна-де материјалне штете за пре-дузеће АД „Кристал”. Та фир-ма нашла се међу имовином која је Калићима била одузе-та док су били оптужени за прање пара. Како предузеће није радило у том периоду, односно од 4. августа 2011. до 31. октобра 2016. године, суд је закључио да им припада од-

штета у износу од више од ми-лион еура. Осим тога, држава ће у том предмету платити и трошкове законске камате у износу од 7.875,54 еура. У овом поступку рожајски суд је дје-лимично усвојио тужбени за-хтјев, будући да је Калић по овом основу тражио да му се исплати укупно 1.509.400,56 еура.

У поступку у којем је Ка-лић тражио накнаду од 704.671,91 еуро за измаклу корист за фирму „Тајсон” до-несена је пресуда да му се ис-плати 462.899,80 еура.

Раније је Основни суд у Ро-

жајама дјелимично усвојио и тужбени захтјев Калиће-вог предузећа „Тајсон”, гдје је потраживао да му се по ос-нову материјалне штете, од-носно стварне штете настале на објекту „Тајсон” и опреми у том кафе-бару док је био у власништву државе, исплати укупно 199.917,45 еура. Суд је дјелимично усвојио његов за-хтјев и одлучио да му се ис-плати укупно 6.819,44 еура.

Калићи су рожајском суду прво поднијели осам тужби, а затим још двије тужбе ради накнаде материјалне штете на њиховој имовини. У првом окончаном поступку досуђе-но им је 434.877 еура.

Ранијом одлуком Вишег суда у Бијелом Пољу, Мерсу-дин и Амина Калић, брат и супруга контроверзног ро-жајског бизнисмена Сафе-та Калића, добили су нешто више од 33.000 еура, умјесто првобитно досуђених 46.500 еура, због неоснованог ха-пшења. Првостепеном од-луком Основног суда у Бије-лом Пољу држава Црна Гора је обавезана да Мерсудину Калићу на име накнаде ште-те због неоснованог лишења слободе, умјесто првобитно досуђеног износа од 32.500 еура, исплати 19.260 еура са законском каматом.

Одлука о накнади због неоснованог хапшења Ами-не Калић остала је иста. Том пресудом држава је обавезана да јој на име накнаде немате-ријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде угледа, части, слободе и права личности, а због неоснованог лишења слободе у периоду од 28. септембра 2011. године до 5. марта 2012. године, испла-ти 14.000 еура. М.В.П.–В.Ра.

Калићи су правоснажно ослобођени оптужбе да су се од 2005. до јуна 2011. године удружили да путем банкарског и финансијског пословања прикрију начин стицања новца за који су знали да је прибављен кривичним дјелом неовлашћена произ-водња, држање и стављање у промет опојних дрога, извршеним од стране криминалне организације чији је један од организатора био Мерсудин Калић. Били су оптужени за прање 7.773.127,06 еура.

Сафет Калић је Црну Гору напустио крајем јула 2011. године, када су по налогу тужилаштва, због сумњи да су прали новац, ухапшени његови супруга и брат. Он је у њемачком граду Ахену осуђен на четири године затвора због саучесништва у про-изводњи и стављању у промет наркотика. Калић је у притвору провео преко три године, након чега му је одобрен условни отпуст. По истеку казне у Њемачкој, вратио се у Црну Гору.

Ослобођени оптужби за прање пара

Тужилац тражи различите казне

СДТ САША ЧАЂЕНОВИЋ ОКОНЧАО ЗАВРШНУ РИЈЕЧ У СЛУЧАЈУ „ДРЖАВНИ УДАР”

Калић (архивски снимак)

Са суђења

Са јучерашњег састанка

Директорица ОШ „Ра-дојица Перовић” Мирја-на Бошковић саопштила је поводом навода о навод-ном узнемиравању учени-це те школе да је интерес дјеце на првом мјесту, због чега неће износити детаље о догађају. Она тврди да до-гађај уопште није био она-кав каквим је представљен у јавности.

– Непримјерено је да ме-дији у континуитету от-кривају идентитет дјеце објављујући имена школа или одјељења дјеце уз њи-хове иницијале и на тај на-чин флагрантно крше њи-хова права. Интерес дјеце, а не сензација, треба да буде на првом мјесту уколико за-иста желимо добро нашим најмлађима. У конкретном случају обавјештавамо јав-ност да догађај уоште није

био онакав каквим је пред-стављен у јавности, те да је школа имала врло констру-ктивне разговоре са дјецом и свим родитељима. Детаље нећемо давати управо због заштите интереса дјеце. И због наше школе и због оста-лих установа, апелујемо да се родитељи обрате школи уколико посумњају на било какав проблем, јер имамо капацитета да га ријешимо. Уколико смо искључени из проблема, не можемо адек-ватно дјеловати. И на крају, наше читаво друштво мора бити одговорно прије све-га за сопствено понашање и дјелање, како бисмо исти та-кав примјер дали дјеци. На првом мјесту школе, а онда родитељи, медији и сви ос-тали – навела је директори-ца ОШ „Радојица Перовић”.

М.В.П.

најважнији је интерес дјеце

ПЕТАР СМОЛОВИЋ И ВEСНА МЕДЕНИЦА РАЗГОВАРАЛИ О ПАЛАТИ ПРАВДЕ

САОПШТЕЊЕ ДИРЕКТОРИЦЕ ОШ „РАДОЈИЦА ПЕРОВИЋ”

Предсједник општине Бијело Поље Петар Смоло-вић и директор Дирекције за имовину и заштиту пра-ва Љубомир Сошић разго-варали су јуче са предсјед-ницом Врховног суда Црне Горе Весном Меденицом и вршиоцем дужности пред-сједника Вишег суда у Бије-лом Пољу Радославом Ко-

натаром о изградњи палате правде у Бијелом Пољу.

Меденица је казала да ће палата правде објединити све правосудне органе под једним кровом.

– На тај начин ће се ство-рити технички предуслови за још квалитетнији рад – наве-ла је Меденица.

М.Н.

Сви на једном мјесту

Страдао док је сјекао дрва

Ђукићу 42 мјесеца

У ПЉЕВЉИМА ПОГИНУО ИВАН БРКОВИЋ (36)

ПРЕСУДА БЕРАНЦУ ЗБОГ ПОКУШАЈА УБИСТВА

Тридесетшестогодишњи Иван Брковић из пљеваљс-ког села Прачица страдао је док је сјекао дрва у шуми. Према незваничним инфор-мацијама, Брковића је при-ликом рада задобио ударац у главу и запослени у Хит-ној помоћи довезли су га у пљеваљску болницу без

знакова живота. О догађају су обавијештени полиција и замјеник основног др-жавног тужиоца у Пљевља-има. Даља истрага ће показа-ти шта је био узрок несреће.

Брковић је иза себе оста-вио супругу и троје малољет-не дјеце.

Б. Је.

Вијеће судије Вукомира Бошковића је на поновље-ном суђењу изрекло пресуду од три и по године затвора Бе-ранцу Миомиру Ђукићу (28), који се терети за кривична дје-ла тешко убиство у покушају и недозвољено држање оружја и експлозивних материја.

Ђукић је у претходном по-

ступку осуђен на јединствену затворску казну од четири и по године, коју је Апелациони суд укинуо и предмет вратио на поновни поступак.

Њему је суђено по оптуж-ници да је испод аута који ко-ристи Кенан Сујковић поста-вио експлозивну направу.

М.Н.

име стране10 Друштво п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

ИЗ НВО СЕКТОРА УПОЗОРИЛИ НА ПОГУБАН ОДНОС ПРЕМА ПРИРОДНИМ РЕСУРСИМА

Ријеке тајкунизоване због профита привилегованих

■ Присуствујемо својеврсној тајкунизацији црногорских ријека, које су постале извор стицања енормног профита за привилеговане појединце, оцијенила је Мрдовићева

У Црној Гори је на дјелу својеврсна тајкунизација ријека, а градња електрана на Морачи и на другим во-деним површинама, угрожа-вање Таре изградњом аутопу-та, и константна загађења површинских и подземних вода, пријете да потпуно униште вриједно природно богатство којим располаже-мо, упозорили су представ-ници НВО, поводом Међу-народног дана вода. Власт, с друге стране, тврди да брине о заштити рјечних токова, те да су негативни утицаји градње аутопута на Тару сведени на минимални ниво.

Инес Мрдовић из Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС) оцјењује за „Дан” да су ријеке у Црној Гори, посебно на сјеверу др-жаве, крајње угрожене.

– И то не само због нема-ра и небриге надлежних ин-ституција, већ нарочито због незајажљиве грамзивости до-маћих инвеститора који их буквално отимају од мјешта-на, а за њих су оне извори жи-вота. Нажалост, присуствује-мо својеврсној тајкунизацији црногорских ријека, које су постале извор стицања енор-мног профита за привилего-ване појединце, односно оне блиске владајућој партији и фамилији Ђукановић, а овој државној власти је ин-терес појединаца одавно на првом мјесту, умјесто да то буде интерес свих грађана –

оцијенила је она.Мрдовићева сматра да не-

мар државе према ријекама најбоље илуструју „размјере уништења Таре због изградње дионице аутопута”.

– Несхватљиво је да је др-жавна власт кинеској компа-нији, која изводи радове, бук-вално омогућила да гради кроз Тару, не водећи притом рачуна ни о њеној елементар-ној заштити. Нажалост, изо-стала је било чија одговорност због тог случаја и то је најпо-разније у читавој ствари – ука-зала је она, упозоравајући и на контроверзни план о градњи великих електрана на Мора-чи, најаву градње електране на ријеци Комарници и дру-гим пројектима којима би се угрозили ови ресурси.

Колико се одрживо упра-вља водама најбоље се види

кроз развојне политике до-носиоца одлука које су до-минантно усмјерене на фаво-ризовање приватног интереса и тиме супротне од социјал-но одговорне и праведне ви-зије Уједињених нација, на-гласио је извршни директор НВО „Озон” Александар Пе-ровић.

– Десанти пројектима ма-лих хидроцентрала на дивље ријеке са питком водом, девас-тација „Сузе Европе” грађе-винским захватима за потребе изградње аутопута, неконтро-лисано одлагање отпада и ис-пусти непречишћених от-падних вода у наше ријеке, бесомучна и нелегална екс-плоатација ријечног мате-ријала, криволов, угрозили су екосистемску равнотежу и квалитет животне средине – упозорио је Перовић за „Дан”.

Он је рекао да ће „Озон” у циљу обиљежавања Свјетског дана вода поднијети Иниција-тиву локалној управи Општи-не Никшић за израду Студије заштите вода Горње Зете у циљу заштите цијелог тока ријеке Зете.

Ирма Муховић из Грин хоума наглашава да је чиње-ница да површинске и под-земне воде у Црној Гори трпе константна загађења која су резултат испуштања непре-чишћених комуналних вода. С друге стране, како наводе, имамо велике притиске који потичу од развоја хидроенер-гетских пројеката, који прије-те да трајно девастирају рије-ке у Црној Гори.

– Већина до сада додијеље-них концесија за мХЕ у Цр-ној Гори додијељена је без валидних основа, водних и биолошких, уз непостојање одговарајућих планских до-кумената, стратешких смјер-ница и прецизних података о потенцијалима као и утицаји-ма реализације ових пројека-та на животну средину. Осим тога, утицај градње мХЕ на биодиверзитет је вишеструк, те може довести до трајног на-рушавања водотока и губит-ка, како биљних, тако и живо-тињских станишта. Сматрамо да је неопходно урадити реви-зију свих досад издатих кон-цесија и дозвола за градњу – позвала је она.

У годишњем извјештају Уп-раве за воде наведено је да су од увођења мораторијума на експлоатацију шљунка и пије-ска из ријечних корита (април 2017. године) извршене 353 ин-спекцијске контроле. Инспек-тори су због кршења закона поднијели осам кривичних пријава против Н.Н. лица.

А.О.

Ријека Тара усред радова на аутопуту

Немамо везе са сјечомИЗ ОПШТИНЕ ЖАБЉАК ТВРДЕ

Сјеча стабала по програ-му Националног парка „Дур-митор” нема никакве везе са пројектом инфраструктуре од Црног језера до Равног Жабља-ка, нити је то у надлежности општине, саопштено је из те локалне самоуправе. Они су позвали грађане Жабљака да све недоумице по том пи-тању ријеше у непосредној комуникацији са представ-ницима локалне управе и да „не насиједају на гласине и ис-конструисане приче”.

Тврде да се путем друштве-них мрежа, као и у са-општењима појединих по-литичких партија, износе

тенденциозне и недобро-намјерне информације у вези са расписаним тенде-ром Управе јавних радова, а који се односи на изградњу од-говарајуће инфраструктуре на потезу од Црног језера до Равног Жабљака. Кажу да су у складу са својим стратеш-ким планским документима приступили изради пројект-не документације.

– Тврдње да се то ради ис-кључиво због потреба ком-паније „Експлорер”, закупца ресторана на Црном језеру су апсолутно бесмислене – каза-ли су из Општине.

М.С.

Потрошили 1,4 милионаФИНАНСИЈСКИ ИЗВЈЕШТАЈ АСК

Агенција за спречавање корупције (АСК), на чијем је челу Сретен Радоњић, лани је располагала буџетом од 1.792.804 еура, а потрошили су 1.467.399,67 еура, показује финансијски извјештај те ин-ституције.

Највећи дио новца потро-шен је за плате запосленима,

па је тако за бруто зараде и до-приносе на терет послодавца запослених на нивоу АСК ут-рошено 822.581,66 еура.

У Агенцији радe 54 служ-беника, док је систематиза-циjом планирано да их буде 60. Запослени у Агенциjи имаjу мjесечни додатак на зараду од 30 одсто. М.С.

Без посла 38.640 лица

ПОДАЦИ ЗЗЗ

На евиденцији Завода за запошљавање Црне Горе (ЗЗЗЦГ) ове седмице нала-зи се 38.640 незапослених, незнатно мање него прет-ходне.

Према извјештају ЗЗЗ, стопа незапослености је пала са прошлоседмичних 16,67 на 16,65 одсто.

Највећа стопа од 32,7 од-сто забиљежена је у јулу 2000., док је најнижа била у августу 2009. године, када је износила 10,1 одсто.

А.О.

МИНИСТАР ПАВЛЕ РАДУЛОВИЋ О ЗАГАЂЕЊУ ПЉЕВАЉА

топлификација једино рјешењеТермоелектрана (ТЕ)

Пљевља није кључни раз-лог загађености ваздуха у тој општини, оцијенио је минис-тар одрживог развоја и тури-зма Павле Радуловић, пору-чивши да је топлификација тог града једини начин да се спријечи аерозагађење.

У одговору на посланич-ко питање Николе Ракоче-вића из ДПС-а, министар је у парламенту казао да нико не спори да је квалитет вазду-ха у одређеним временским периодима и на одређеним мјестима у Црној Гори лош.

Како је рекао, постоје оз-биљне анализе због чега се то

дешава и акциони планови како тај проблем ријешити.

Радуловић је рекао да ква-

литет ваздуха варира сезон-ски и бољи је љети него зими, када су неповољни временски услови.

– Било је једноставно ус-тановити узроке. Не знам ко-лико смрти изазове загађени ваздух у Пљевљима у односу на саобраћајне несреће, али знам да Термоелектрана није кључни разлог загађености ваздуха – рекао је Радуловић.

Министар Радуловић је указао да је у студији конста-товано да су пет хиљада ин-дивидуалних ложишта и цен-трална топлана у Пљевљима, кључ загађења.

А.О.

Радуловић

Радосав Никчевић из НВО Зелени Црне Горе позвао је да се одустане од изградње четири ХЕ на главном току Мораче, јер би у супротном, како сматра, дошло до губитка и деградације природних станишта биосфере.

– Водама треба управљати, а не да оне,

као бујице, пролазе мимо нас и притом наносе општу штету. Ово је престижна теорија и пракса (Италија, Апенини, Алпи, Аустрија, Швајцар-ска, Фрнцуска, Шпанија...). Овакав приступ је од највишег државног и народског интереса – оцијенио је он.

Одустати од градње хидроелектрана

(фот

о: М

Рт)

(фот

о: М

АНС)

Посланик Демократа Дани-ло Шарановић затражио је од директора Агенције за спреча-вање корупције (АСК) Срете-на Радоњића да провјери тач-ност података из извјештаја о имовини гувернера Централ-не банке Радоја Жугића. Ша-рановић наводи да су дописом Радоњићу указали на Закон о спречавању корупције.

Истраживачки тим Демо-кратске Црне Горе утврдио је да је код јавног функционера Ра-доја Жугића дошло до промјене у имовини коју је, сагласно За-кону о спречавању корупције, морао пријавити Агенцији.

– Наиме, Жугић је 15. мар-та 2018. године Агенцији под-нио годишњи Извјештај о својој имовини и приходима. У том извјештају, поред оста-лог, пријављена је као својина и непокретност – викендица површине 62 метра квадратна у општини Тиват, у Крашићима. Међутим, садашња званична катастарска евиденција Упра-ве за некретнине показује да се предметна непокретност више не води на Радоја Жугића, већ на привредно друштво „Ста-дион” Подгорица, које је у власништву Жугићевог бра-та од стрица. Прецизно, ова непокретност – туристички објекат води се на „Стадион” од 13. децембра 2018. године – истакао је Шарановић.

Он наводи да је у овом тре-нутку непознато којим прав-ним послом и по ком основу је предметна непокретност про-мијенила власника, јер Жугић

није поступио по члану 23 став два Закона о спречавању ко-рупције и у року од 30 дана од наступања промјене у имовини у односу на стање пријављено Извјештајем о томе обавијестио Агенцију.

– Осјећам обавезу да ука-жем на претходну чињеницу без обзира на то што сам свјес-тан да је до ње Агенција могла и морала доћи по службеној дуж-ности. Ово посебно из разлога што је, у конкретном случају, ријеч о високо позициони-раном јавном функционеру који се налази на челу Цен-тралне банке, институције одговорне за монетарну и фи-нансијску стабилност и функ-ционисање банкарског систе-ма у Црној Гори. Очекујем да и у конкретном случају примије-ните закон, покренете одгова-рајући поступак за утврђивање одговорности и о томе оба-вијестите јавност и мене, као посланика у Скупштини – за-кључио је Шарановић.

М.С.

ДЕМОКРАТЕ ПОДНИЈЕЛЕ ИНИЦИЈАТИВУ АГЕНЦИЈИ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ КОРУПЦИЈЕ

Шарановић

Провјерити Жугићеву имовину

Друштво 11п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

У 13 црногорских општи-на досад је донијето око 300 рјешења о легализацији не-легално саграђених објека-та, показују подаци Минис-тарства одрживог развоја и туризма (МОРТ). Према по-дацима из фебруара, обрађе-но је 21.000 захтјева од око 50.000 поднијетих.

– Од укупног броја об-рађених захтјева, послато је 18.000 аката којим је тра-жена допуна документације, док је донијето око 1.900 рје-шења о прекиду поступка. Сходно одредбама закона, поступак се прекида уко-лико објекат није изграђен

у складу са параметрима ва-жећег планског документа – до доношења Плана генерал-не регулације или из разлога рјешавања имовинско прав-них односа на земљишту и/или објекту. Око 1.700 захтје-ва је поднијето након истека законом прописаног рока, те ће се предметни захтјеви од-бити, сходно одредбама За-кона о управном поступку. У 13 општина донијето је око 300 рјешења о легализацији – наводи се у годишњем из-вјештају о раду МОРТ-а.

У року предвиђеном За-коном о планирању прос-тора и изградњи објеката

достављено је око 50.000 за-хтјева за легализацију неле-галних објеката, док Управа за некретнине у својим еви-денцијама региструје 41.818 објеката саграђених без доз-воле или са прекорачењем издате дозволе.

Ступањем на снагу зако-на у октобру 2017. године за-почет је процес легализације бесправних објеката.

– Будући да се овим зако-ном успоставља нови систем планирања простора и из-градње објеката (предвиђе-

на је израда новог државног планског документа за ције-лу територију Црне Горе, зна-чајне измјене уведене су у дијелу услова изградње обје-ката и др), то се наметнула потреба да се уреди и пи-тање легализације бесправ-них објеката, које је нужно са аспекта обезбјеђења цје-ловитости и континуитета система, посебно имајући у виду значајна нова рјешења која су предвиђена овим про-писом – пише у извјештају.

Законом је дефинисано да

се само могу легализовати бесправни објекти изграђе-ни у складу са основним ур-банистичким параметрима важећих планских докуме-ната или Планом генералне регулације Црне Горе, који је државни плански документ.

– Рок за подношење за-хтјева за легализацију сход-но закону је девет мјесеци од дана ступања на снагу, и исти је истекао 16. јула 2018. године – наводи се у овом до-кументу.

А.О.

Према одредбама закона, накнаду за коришћење простора дужан је да плаћа власник бесправног објекта, који је евидентиран на орто-фото снимку, а за који није поднијет захтјев за легализацију у року од девет мјесеци од ступања на снагу закона. Накнаду је дужан да плаћа и власник бесправног објекта за који је донијето рјешење о одбијању захтјева за легализацију – до уклањања објекта.

– Накнаду утврђује и наплаћује јединица локалне самоуправе. Го-дишња накнада за коришћење простора по метру квадратном бесправног објекта може износити од 0,5 до два одсто просјечне цијене грађења квадрата новоизграђеног стамбеног објекта у Црној Гори коју објављује орган управе надлежан за послове статистике, за годину која претходи години за коју се накнада утврђује, и утврђује је јединица локалне самоуправе – подсјећају у МОРТ-у.

Власник плаћа накнаду за коришћење простора

Министарство одбране објавило је јуче јавни позив за учешће 40 средњошколаца на четвртом Љетњем војном кампу за младе, који ће од 23. јуна до 8. јула бити организован у јединицама Војске Црне Горе у Даниловграду, Колашину, Пљевљима и Тивту.

Из тог ресора објашњавају да је циљ Љетњег војног кампа да се средњошколци опробају као војници, да кроз активности и дружење развијају осјећај солидарности и другарства, стичу знања о улози и значају ВЦГ... А.О.

Акција „Сат за планету”, која се организује гашењем свјетла од 20.30 до 21.30 часа, одржаће се у суботу 30. марта, навели су из НВО Грин хоум.

– Уз мото „Скини се с пластике, навуци се на природу”, WWF-ова иницијатива „Сат за планету Земљу” 30. марта поновно ће ујединити милионе људи широм свијета. WWF позива све појединце, градове и предузећа да се укључе у акцију гашењем свјетла – наводи се у саопштењу.

А.О.

Влада је усвојила стратегију унапређења квалитета живота ЛГБТ особа за наредних пет година, чијом ће се примјеном оснажити поштовање људских права и слобода те популације, казала је Бланка Радошевић Маровић. Она je оцијенила да овај документ представља одговор на уочен изазов у вези са пуним друштвеним прихватањем ЛГБТ особа.

М.С.

флеш легализовано 300 објеката ■ Од 21.000 обрађених захтјева за легализацију, у 18.000 случајева је тражена допуна документације, док је донијето

око 1.900 рјешења о прекиду поступка

НАЈВЕЋИ БРОЈ ЗАХТЈЕВА ЗА УРБАНИЗАЦИЈУ ВРАЋЕН НА ДОПУНУ

Илустрација

Радошевић Маровић

Спасили руса ИЗНАД ГОРЊЕ ЛАСТВЕ У ТИВТУ

Потрага за руским др-жављанином А.С., која је траја-ла читаву ноћ, окончана је ус-пјешно у беспућу изнад Горње Ластве у Тивту, саопштено је из Службе предсједника Општи-не Тиват. Како су казали, у ак-цији је учествовало 13 при-падника Службе заштите и спасавања Тиват.

Након седам сати претра-ге, спасиоци СЗС Тиват јуче ујутру су око 4.30 часова ус-пјели да се пробију до руског држављанина који се изгубио на потпуно неприступачном терену.

– Ово је најтежа акција спа-савања на територији Тивта, а дио пута се прелазио пузањем. Отежавајућа околност је та што није могао бити лоци-ран путем ГПС-а. Лоциран је око три сата уз помоћ службе Аеродрома Тиват. Оквирна ло-кација нам је одмах дојављена,

а готово два часа касније стиг-ли смо до њега – саопштио је начелник СЗС Зоран Барбић.

У акцији спасавања, која је започела око 22 часа пози-вом А.С., учествовао је и лово-чувар ловачког удружења Ти-ват Срећко Маровић.

А.О.

Са акције спасавања

УМХЦГ ОРГАНИЗОВАЛО ПЕРФОРМАНС „НЕ ОСТАВИМО НИКОГА НА МАРГИНИ” ПОВОДОМ ДАНА ОСОБА СА ДАУНОВИМ СИНДРОМОМ

Особе са Дауновим синд-ромом у Црној Гори сусрећу се са изолацијом и сегрега-цијом, а бројна права су им или онемогућена или ограни-чена јер се не поштују међу-народни стандарди, оцијење-но је из Удружења младих са хендикепом (УМХЦГ). Та ор-ганизација је у сарадњи с Пр-вим удружењем дјеце и омла-дине с Дауновим синдромом, на Тргу независности у Подго-рици обиљежила јуче Свјет-ски дан особа с Даун синдро-мом, под мотом „Не оставимо никога на маргини”.

Анђела Радовановић из УМХЦГ поручила је да пра-во на образовање, запошља-вање, здравствену заштиту, слободно вријеме, цјеложи-вотни развој, учешће у јав-ном и политичком животу морају бити права загаран-

тована свима. Она је иста-кла да се често то што неке особе са Дауновим синдро-мом нијесу рођене предста-вља као успјех, а уствари тако се друштво ускраћује за при-лику да они покажу колико могу и знају, те губимо потен-цијалне умјетнике, предузет-нике, активисте, учитеље...

– Друштво из дана у дан

особама са Даун синдромом ускраћује прилике да покажу колико знају, могу и вриједе. Вријеме је да се промијене ти ставови и настави писати пјесма, гдје ће маргине бити уске и празне, а особе са Даун синдромом неизоставни дио сваке ријечи, стиха, строфе, гдје ће се њихово постојање и рођење славити – поручи-ла је она.

Како је казала, желимо друштво у коме ће добити прилику да се образују, раде, заснивају своје породице, би-рају и буду бирани.

Замјеница градоначелни-ка Подгорице Слађана Вуја-чић рекла је да Главни град води одговорну социјалну по-литику, оснивајући сваке го-дине нове социјалне сервисе или оснажујући већ постојеће који су се показали као ус-пјешни. М.С.

Јуче са Трга независности

Не ускраћујмо право дјеци да се роде

Мајка близнакиња са Даун синдромом Сара Прелевић казала је да су прије четири године УМХЦГ, њене дјевојчице и она сами шетали на Тргу независности. Додала је да њене кћерке нијесу биле прихваћене у друштву, међу вршњацима, те да је сада то другачије.

– Људи желе да се друже са њима, прихваћене су, али то није довољно – навела је Прелевићева.

Она је рекла да здравствени систем не покрива у потпуности потребе дјеце са Даун синдромом, и да често чекају на прегледе по два-три мјесеца.

Прелевићеву и њене кћерке јуче је примио министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић, који је подржао кампању о подизању свијести о правима особа са Дауновим синдромом.

На прегледе чекају по два-три мјесеца

Јачати сарадњуСАСТАНАК ДРЖАВНИХ СЕКРЕТАРА ЦРНЕ ГОРЕ И СЛОВЕНИЈЕ

Министарства одбране Црне Горе и Словеније наста-виће сарадњу у оквиру Поја-чаног истуреног присуства у Летонији, као и на унапређи-вању односа између ваздухо-пловстава и морнарица двије земље. То је констатовано на састанку државних секрета-ра министарства Слободана

Филиповића са Милошем Бизјаком и Клеменом Гро-шељем.

Како је саопштено, разго-вор је био посвећен наставку политичког дијалога и јачању билатералне и регионалне са-радње у одбрамбеној и без-бједносној сфери.

А.О.

Војни камп за средњошколце

Усвојена стратегија

Закон предвиђа рушење објеката који не буду легализовани (илустрација)

Скини се са пластике

име стране12 Поводи п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

Проблем наркоманијаВЛАДА УСВОЈИЛА СТРАТЕГИЈЕ ПРОТИВ БОЛЕСТИ

ЗАВИСНОСТИ

Влада jе јуче усвоjила акцио-ни план за спровођење Страте-гиjе за спречавање злоупотре-бе дрога за 2019–2020. годину, Акциони план за спровођење Националне стратегиjе превен-циjе штетне употребе алкохола и алкохолом узрокованих по-ремећаjа за период 2019–2020. године, као и Акциони план за контролу резистенциjе бакте-риjа на антибиотике, такође за наведени период.

– Злоупотреба дрога и броj-не озбиљне посљедице коjе она узрокуjе, представљаjу стални изазов за сва друштва и државе и захтиjеваjу мултисекторски континуирани одговор заjед-нице у цjелини, у коjем допри-нос мораjу дати поjединци, по-родица, локална заjедница, владине институциjе, цивил-ни сектор, међународне орга-

низациjе и остали.Акциони план за 2019–2020.

годину у овоj области дефи-нише различите активности у циљу усмjеравања одговор-них актера ка главним сфера-ма интервенциjа, а односе се на области спровођења закона, ца-рине, полициjе, jавног здрав-ства и здравствене заштите, система социjалне заштите, образовања и васпитања, као и на међународну сарадњу – навели су у министарству.

Циљ свих активности коjе ће се спроводити у контину-итету jесте смањење штет-них посљедица злоупотре-бе дрога на поjединца и на друштво у цjелини, тако што ће се примjењивати превентив-ни програми, посебно, у локал-ноj заjедници и у школскоj по-пулациjи. Д.Б.

Третмани за осумњичене

ИЗ ЈУ ЉУБОВИЋ САОПШТИЛИ

Из Центра Љубовић и Центра за социjални рад за општину саопштено је да су предузели све активности, у складу са законом у циљу планирања адекватног трет-мана три малољетника из Берана који су осумњиче-ни за злостављање ученице, за вриjеме њиховог боравка у васпитноj утанови, тj. до коначне одлуке суда у овом предмету.

– Напомињемо да су пла-нови усклађени с наjвишим стручним и методолошким стандардима и принципима у овоj области и да су урађе-ни мултидисциплинарно – наводе у саопштењу.

Д.Б.

СИ ТРАЖИ ДРУШТВЕНЕ И ОБРАЗОВНЕ РЕФОРМЕ

Студенти ноће испред СкупштинеСтудентска инициjатива

Црне Горе организоваће сту-дентске протесте у суботу, а у недjељу културну ноћ ис-пред Скупштине Црне Горе, гдjе ће студенти, млади и ос-тали грађани дочекати jутро и осврнути се на актуелну друштвену и политичку си-туациjу.

Представница Студент-ске инициjативе Црне Горе Миња Новаковић jе на прес конференциjи поводом пред-стављања циљева Студентске инициjативе и будућих пла-нова, позвала све младе људе да подрже студентски про-тест коjи ће бити организо-ван у суботу.

– Окупићемо се у суботу, у 16 сати и 30 минута на Тргу Светог Петра, а након говора упутићемо се ка Тргу незави-сности и придружити вели-

ким грађанским протести-ма. Студентска инициjатива показаће снагу и вољу мла-дих људи, тако што ћемо остати да ноћимо испред Скупштине. Организоваће-мо културну ноћ, гдjе ћемо пуштати кратке и дугоме-тражне филмове. Имаћемо

богат културно-умjетнич-ки програм, као и осврт на актуелну друштвено поли-тичку ситуациjу – рекла jе Новаковићева.

Представник Студентске инициjативе Вук Вуjисић саопштио jе да визиjа орга-низациjе коjу заступа пред-ставља побољшање услова об-разовања.

– Желимо да побољшамо услове образовања, од наjос-новниjих техничких ствари па до цjелокупне реформе об-разовног система и друштва. Друштво морамо реформи-сати тако да у њему постоjи перспектива за младе људе, а свjедоци смо да велики броj младих људи одлази из Црне Горе или жели да оде у потра-гу за бољим животом – иста-као jе Вуjисић.

Д.Б.

Са преса

Сенат Универзитета Црне Горе јуче је на сједници од-био да одлучује о извјештају комисије за провјеру аутен-тичности магистарског рада предсједника Демократске Црне Горе Алексе Бечића и, како су саопштили, због не-потпуности га вратио на до-пуну и поновно одлучивање комисији Економског факул-тета, која је иначе своје миш-љење дала на 116 страна. Сенат jе jедногласном одлуком ус-воjио извjештаj комисиjе на шест страна, коjу jе формира-ло Виjеће Правног факулте-та за провjеру аутентичности магистарског рада директо-ра Управе полиције Веселина Вељовића. Како смо раније објавили, комисиjа ниjе дала коначан закључак да ли је Бе-чић плагирао или није, а исти су потписала два од три чла-на. Комисиjа Економског фа-култета састављена од про-фесора из региона, коjи су раниjе оптуживани за неза-коните радње – Деjан Ерић из Београда, Лидиjа Деди из Љубљане и Силвија Го-лем из Сплита, оцjењивали

су Бечићев рад. Чланица ко-мисиjе Лидиjа Деди одби-ла jе да потпише извjештаj о провjери Бечићевог рада, пра-вдајући то здравственим раз-лозима.

– Извjештаj комисиjе коjу jе формирало Виjеће Економ-ског факултета за провjеру аутентичности магистарс-ког рада Алексе Бечића, Се-нат jе jедногласном одлуком вратио Економском факулте-ту на допуну због непотпу-ности – саопштено је из Рек-тората.

Комисиjа jе утврдила да је у Бечићевом научном раду пронађено 21,4 одсто поду-дарања што се по правили-ма УЦГ не сматра плагиjатом. Jедна од примjедби комисиjе Економског факултета на Бе-чићев рад jесте и то што ли-дер Демократа ниjе цитирао сам себе.

Комисиjа за провjеру Бе-чићевог научног рада иста-кла је у извjештаjу да се до-биjени софтверски налази не могу узети као поуздана основа за одлучивање, по-себно у случаjевима ретро-

активне провjере оригинал-ности рада.

– Сви извори коjи су по-стављени на интернету дан послије одбране рада, а ниjе

било доказа да су настали приjе предаjе рада, аутомат-ски су искључивани из обра-чуна индекса сличности. У погледу коришћења систе-ма „стављања под знаке наво-да” наишли смо да се канди-дат само на jедном мjесту (на страни 30) у раду опредиjе-лио за такав приступ цити-рања – наводи се у извjештаjу.

Комисиjа jе утврдила да 10.346 риjечи из Бечићевог магистарског рада, односно

29,5 одсто чини текст преузе-тим, али не и наведеним, из дипломског рада кандидата.

– Проценат дипломског рада кандидата коjи jе ин-

корпориран у његов магис-тарски рад износи 98,4 одсто. Магистарски рад jе одбрањен 24.3.2014. године, а „меха-ничка“ софтверска анализа jе урађена 11.7.2018. године. Тако добиjена анализа по-казала је индекс сличности од 42 одсто са списком при-ложене литературе. Добиjе-ни софтверски налази се не могу узети као поуздана ос-нова за одлучивање, посебно у случаjевима ретроактивне

провjере оригиналности рада – наводи се у извjештаjу.

Бечић је недавно казао да jе Виjеће Економског факул-тета утврдило да је по свим прописима урадио магистар-ски рад и одбранио тезу пред пуним амфитеатром.

– Донесена jе незаконита одлука да се моj магистарски провjерава. ДПС комисиjа, састављена од некомпетент-них професора, утврдила jе да ниjесам плагирао своj рад. Дошли смо до тога да покуша-

ваjу да ме оптуже да сам своj дипломски рад преписао. На-викао сам да ми подмећу сва-кодневно, jер моjа диплома ниjе купљена, већ поштено зарађена након положених 50 испита. Могу им jе поклони-ти jер jе никад не би поште-но заслужили. Против мене се водила хаjка коjа ниjе дос-тоjна ни Економског факул-тета нити УЦГ, а коjа jе пока-зала да су то филиjале ДПС-а – истакао jе Бечић.

Д.Б.

Према одлуци Сената, добитници Плакете Универзитета Црне Горе за завршене студиjе с наjбољим успjехом су студенти: Анастасиjа Поповић са Електротехничког факултета, просjек 10,00, Небоjша Бошковић са Медицинског факултета, просjек 9,94, Анђела Вла-ховић са Економског факултета, просjек 10,00, Милица Зиндовић са Факултета политичких наука, просjек 10,00 и Jелена Jововић са Музичке академиjе, просjек 10,00.

– Усвоjен jе предлог Правила студирања на основним студиjама. Организационе jединице Универзитета Црне Горе и Студентски парла-мент доставили су своjе предлоге, коjи су уврштени у нова правила уколико нису били у колизиjи са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета Црне Горе. Универзитет Црне Горе ће упутити предлог за измjене Закона о високом образовању у диjелу коjи би омогућио додатно иновирање правила у циљу што квалитетниjе организациjе основних студиjа – наводе из Ректората.

У извjештаjу комисиjе Правног факултета, коjу су чинили профе-сори Станко Беjатовић, Енес Хасиб и Љубинко Митровић, истиче се да jе на основу анализе магистарског рада Вељовића, других релевантних публикациjа из ове области, као и примjеном метода за детекциjу плагиjата – лиценцираног софтвера iTxenticate, коjи jе показао да не постоjе елементи коjи се могу тумачити као плагиjат, утврђено jе да у квалитативном и квантитативном смислу оваj рад испуњава стандарде магистарског рада.

– Резултати истраживања су jасно и логично приказани, интерпре-тациjа убjедљива и поткриjепљена доказима. Комисиjа сматра да jе магистарски рад „Међународно признање државе у међународном jавном праву” аутора Веселина Вељовића резултат оригиналног и самосталног научног истраживања – наводи се у извjештаjу.

Лако одлучили за Вељовића

Сенат „пере руке” од извјештаја ■ Сенат је једногласно усвојио извјештаj комисије Правног факултета, која је на шест страна дала мишљење према коме рад директора Управе

полиције Веселина Вељовића није плагијат, док је мишљење о Бечићевом раду враћено на дораду, иако је дато на 116 страна

УНИВЕРЗИТЕТ ОДБИО ДА ДОНЕСЕ ОДЛУКУ О БЕЧИЋЕВОМ РАДУ И ТРАЖИ ДА ТО УРАДИ КОМИСИЈА

”Комисиjа за провjеру научног Бе-чићевог рада истакла је у извjештаjу да се добиjени софтверски налази не могу узети као поуздана основа за одлучивање, посебно у случаjе-вима ретроактивне провjере ориги-налности радаПлакете за пет најбољих студената

Са јучерашње сједнице СенатаБечић

Маркетинг 13п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

SA SVJETSKOG SKUPA O ISTRAŽIVANJU MAGNEZIJUMA:

U Americi predstavljeni rezultati studijeo vodi bogatoj magnezijumom

U američkom Nacionalnom institutu za zdravlje, upravo je održan XV Internacionalni skup o istraživanju magnezijuma, pod nazivom „Magnezijum u zdravlju i bolesti“, gdje su predstavljeni pozitivni efekti konzumacije Mg Mivele.

Naučnici iz cijelog svijeta prezentovali su najnovija saznanja o magnezijumu, jednom od najvažnijih minerala za čovjeka potrebnog za odvijanje više stotina fizioloških procesa, čiji je nedovoljan unos česta pojava.

Nedostatak magnezijuma povezan je s različitim poremećajima, uključujući neurološke bolesti, promjene u imunološkoj funkciji, preeklampsiju u trudnoći, moždani udar, ali i metaboličke i kardiovaskularne bolesti. Magnezijum ima posebnu ulogu i u regulaciji protivupalnih procesa koji djeluju zaštitno na kardiovaskularni sistem i hipertenziju.

Na simpozijumu su prikazani rezultati nove kliničke studije realizovane u

Njemačkoj, o mineralnoj vodi Mg Mivela, koja je prirodan izvor magnezijuma i čija je konzumacija pokazala pozitivan učinak na kardiovaskularni sistem.

Sprovedena u dva centra u Berlinu, ova studija, uključivala je 50 osoba sa povišenim krvnim pritiskom ili hipertenzijom prvog stepena koji su podijeljeni u dvije grupe. Jedna grupa je pila Mg Mivelu, a druga placebo vodu u količini od 1L dnevno kroz 8 nedjelja.

U grupi koja je konzumirala Mg Mivelu došlo je do značajne regulacije krvnog pritiska u odnosu na placebo. Prema proračunima stručnjaka, takva regulacija pritiska od svega nekoliko mmHg, kroz razdoblje od pet godina povezano je sa značajno nižim rizikom od moždanog udara i koronarne bolesti srca.

Ovo istraživanje pokazuje značaj i benefit odgovarajućeg izbora i unosa vode kao sastavnog dijela uravnotežene ishrane i zdravog načina života.

PR TEKST

14 п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .од го р и ц ом

Сједници Скупштине Општине у оквиру Главног града - Голубовци данас неће присуствовати одбор-ници Демократа, Демо-кратског фронта, ГП УРА и СНП-а. Одборници Демо-крата неће учествовати ни на једној сједници Скупштине Општине у оквиру Главног града - Голубовци док трају ванинституционалне актив-ности партије и док се одр-жавају масовни грађан-ски протести широм Црне Горе. Нећемо учествовати ни у раду радних тијела Скупштине – казао је Лука Крстовић, предсједник Општинског одбора Демо-крата Зета.

Одборник УРЕ Балша Вујачић истакао је да неће присуствовати сједници све док у одборничким клупа-ма сједе људи који имају везе са афером „Коверта”, а да од њих нијесу добили никакво објашњење.

Одборник СНП-а Слађа-на  Калуђеровић каже да од-нос према теми која је била на дневном реду на прошлој сједници показује много више од страха нелегитим-них представника власти од суочавања са чињеницом и својом одговорношћу у том процесу, када је у питању ку-повина гласова на терену Зете. Она истиче да је јасно да ДПС никада није штитио интересе Зете, јер их на руко-водећа мјеста нијесу довели Зећани слободном вољом,

већ уцјене, застрашивања и коверте.

– Статут чије доношење касни два мјесеца због че-кања да се стишају страсти због афере, али и све одлуке од значаја за Зету, биће при-лагођене њиховим потреба-ма и личним интересима. Али свему дође крај па ће и овој страховлади. Ми неће-мо сједјети скрштених руку, већ ћемо настојати да до тог краја што прије дође – иста-кла је Калуђеровић.

На дневном реду сједни-це је предлог програма рада Скупштине за ову годину, предлог статута, информа-ција о расподјели средста-ва НВО за прошлу годину и предлог одлуке о обра-зовању комисије за израду скупштинског пословника.

А.Д.

Демократе, ДФ, СНП и УРА у бојкоту

СЈЕДНИЦИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ГОЛУБОВЦИ НЕЋЕ ПРИСУСТВОВАТИ ОПОЗИЦИЈА

Балша Вујачић

Сви у коло весело

Градоначелник Подгорице Иван Вуковић најавио је по-четак другог циклуса садње стабала кроз аликацију „Моје дрво”, а у питању је сарадња Главног града, „Зеленила” и компаније „Амплитудо”. По ријечима градоначелни-ка овај пројекат прошле го-дине је захваљујући партне-рима из приватног сектора и друштвено одговорним поје-динцима успио да обезбиједи финансијска средства која су била довољна за садњу око 100 стабала на пет различитих ло-кација у граду.

– Кроз пројекат „Моје дрво”, отворили смо простор да нам људи помогну не само путем донација већ и волон-терски. Прва прилика за то биће субота пред нама када је планирана велика акција чишћења брда Горица, јер же-лимо да покажемо колико је

овај простор важан за град. Ми желимо да покажемо да је Подгорица најзеленији град у региону - поручио је Вуковић.

Директор компаније „Ам-плитудо” Ненад Нововић ка-зао је да настављају по плану и за пар дана ће се на аплика-цији појавити нове локације. Једна од новина коју је наја-вио је могућност да грађани пријаве стабло које је осуше-но или оштећено са фотогра-фијом и гео локацијом. Те информације ће бити прос-лијеђене Зеленилу како би они могли да реагују.

За акцију садње путем апликације Зеленилу је повје-рен одабир локација и врста.

–Врсте које ће бити посађе-не већином су аутохтоне сор-те прилагођене климатским условима Подгорице- поручи-ла Даца Поповић је в.д. дирек-торица „Зеленила”. М.Д.С.

Подгорица најзеленији град

У ВРТИЋУ „БАЈКА”

НАСТАВЉА СЕ АКЦИЈА „МОЈЕ ДРВО”

Бајковити маскенбал у вр-тићу „Бајка” окупио је мали-шане, васпитаче и родитеље да заједно поздраве прољеће. Програм је почео музиком, наствљен рецитацијама, а онда дефилеом малишана по васпитним групама праћен дјечјим пјесмама. На крају сви заједно су заплесали уз пјесму „Машкаре”.

– Циљ нам је био да дјеци

дамо прилику да се изразе како желе, да се кроз игре ост-варе у жељеним улогама. Све те пчеле, бубамаре, лептири, принцезе, бетмени, гусари, ловци или сликари су нешто што се памти, као најљепши дио боравка у вртићу. Захвал-ни смо родитељима јер су се потрудили– каже Сандра Станишић, координатор вртића „Бајка”. А.Д.

Бајковити маскенбал

Исцртан паркинг за ОСИ

Поништен тендер

У УЛИЦИ АВДА МЕЂЕДОВИЋА

ЗА СИСТЕМ ГРИЈАЊА И ХЛАЂЕЊА ЗА МУЗЕЈЕ И ГАЛЕРИЈЕ

Уграђени су успоривачи брзине у мјесним заједница-ма Ботун и Рогами. Из преду-зећа Путеви наводе да је пут-но огледало уграђено у Улици Злате Раичевић.

Обиљежени су пјешачки прелази у улицама Радосава Бурића и Октобарске револу-ције и на магистралном путу

Подгорица – Никшић, а у Ули-ци Авда Међедовића исцртана су паркинг мјеста за особе са инвалидитетом. Поправљена је постојећа и уграђена нова вертикална сигнализација у улицама Октобарске револу-ције, Аеродромској, Адмира-ла Змајевића и Спасоја Распо-повића . Н.С.

Државна комисија за кон-тролу поступака јавних на-бавки усвојила је жалбу фир-ме М-Енерго Инжењеринг и по службеној дужности по-ништила тендер Главног гра-да о избору најпољнијег по-нуђача за куповину система гријања и хлађења за потребе Музеја и галрија. Главни град

је за најповољнијег понуђача изабрао фирму Термо Тим ПГ.

Фирма М-Енерго-Инжење-ринг је у жалби између осталог навела да фирма Термо Тим ПГ није доставила посебну изјаву да ће у гарантном року, без од-лагања, о свом трошку откло-нити сваки квар или замије-нити опрему. Н.С.

ФАДИЉ КАЈОШАЈ, ФУНКЦИОНЕР ДУА,ИЗАБРАН ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ТУЗИ

ДПС и званичноопозиција у Тузима

■ За Фадиља Кајошаја гласало је 19 одборника, десет је одбило да гласа, а три листића била су неважећа

На гласању за предсједни-ка Скупштине Општине Тузи 19 гласова је било за, док је де-сет одборника ДПС-а одбило да гласа за Фадиља Кајошаја јер на листићу за гласање није било могућности да буду уз-држани. Три листића су била неважећа, од којих је један Самира Аџовића (СД) који је прије гласања најавио да ће сам дописати „уздржан”. Након избора Фадиљ Кајо-шај се захвалио гласачима Албанског форума који су их изабрали да врше власт у са-мосталној Општини Тузи. Он се захвалио и коалицији која га је предложила да обавља функцију предсједника Скупштине. Кајошај се зах-валио и Демократа на подрш-ци коју су најавили раније.

Предсједник АА Ник Ђељошај казао је да све што су мијењали у оквиру коали-ције, када је ријеч о позиција-ма је договор конституената.

Он се захвалио гласачима, као и дијаспори на повјерењу које су им дали.

Штјефан Цамај (Демо-

крате) казао је да ДПС није направио никакав помак још од кад су били Градска општина Тузи, а били су на власти, те да су више него реа-лан одговор добили од грађа-на 3. марта.

– Демократска партија со-цијалиста је у опозицији због свих предизборних планова које су годинама вртјели, а нијесу реализовали. Ту ми-слим на спортску дворану, зелену пијацу, вртић, буле-варе... Подржаћу избор Фа-диља Кајошаја за предсјед-ника Скупштине, као што смо и Албански форум, али нећемо бити дио власти. Једи-

на намјера нам је да ДПС буде опозиција – рекао је Цамај.

Енис Ђокај (ДУА) објас-нио је да је споразумом мјес-то предсједника скупштине било намијењено ДСА и зах-валан им је што су им га усту-пили за добробит Малесије. Ђокај је казао да се до сада Кајошај доказао својим ра-дом. Он се нада да ће тако наставити.

Никола Цамај (ДСА) зах-валио се и БС-у који су најави-ли подршку, али и истакао да неко покушава да задаје нож у леђа коалицији тргујући са функцијама. Цамај је истакао да ће позиције подијелити за добробити Малесије и да нема потребе за трговином са менаџером и предсједни-ком скупштине.

Халил Дуковић (ДПС) ис-такао је да немају ниједну ријеч жалбе на рад Кајошаја јер су га и они годинама пред-лагали, али пошто нијесу дио коалиције неће га подржати. Он је истакао да ако на лис-тићу нема могућност да буду уздржани неће гласати. Са-мир Аџовић, (СД) казао је да неће бити дио коалиције, те да су грађани изабрали на-ционалну политику. Харис Рамовић (БС) рекао је да ће дати подршку Кајошају и бољем развоју Тузи.

Јуче су на конститутив-ној сједници верификова-ни и мандати одборницима.

А.Д.

Кајошај изабран за предсједника Скупштине

Скупштина Општи-не Тузи и у суботу ће одржати сједницу на којој ће бити изабран предсједник. Та функ-ција ће припасти Нику Ђељошају, предсјед-нику Албанске алтер-нативе.

Коалиција Албан-ски форум коју чине Албанска алтернатива, Демо-

кратски савез Албана-ца и Демократска унија Албанаца освојила је 16 мандата на избори-ма 3. марта, а безус-ловну подршку дале су им и Демократе. Како сада ствари стоје и Бошњачка странка ће бити дио коалиције. Они су на изборима

освојили четири мандата.

Предсједника општине Тузи бирају у суботу

■ Нећемо учествовати ни на једној сједници Скупштине општине, каже Лука Крстовић

Ђељошај

15п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 . од го р и ц ом

Вечерас у градуБи о скоп Си не плекс –

те ле фон за ин фор ма ци­је 020 414 424

ЦНП – Сцена студио, филм Cold War у 20.30 сати

КИЦ „Будо Томовић” – Сала Додеста, филм „Психо” у 20 сати

Дворац Петровића – Изложба „4/ простор 4”

Галерија Центар – Изложба радова Нико­ле Латковића

Модерна галерија ­ Изложба Ђељоша Ђокаја

Умјетнички павиљон – Колективна изложба младих умјетника чла­нова УЛУЦГ

Му зеј Мар ка Ми ља­но ва – Отворен за посје­тиоце

дежурне службеПозив у хитним ситуацијама 112Полиција 122Ватрогасци 123Хитна помоћ 124Тачно вријеме 125Телеграми 126Сигурност на мору 129СОС број за жртве трафикинга 116-666

информације о бројевима претплатника и CALL центар

Универзална служба за информације 1180Црногорски Телеком - Call центар 1500Пријава сметњи 12711Теленор - Call центар 1700Пријава сметњи 12769 М:тел - Call центар 1600Пријава сметњи 12768Радио-дифузни центар пријава сметњи 12712Telemach - Call центар 1800Пријава сметњи 12755Орион Телеком пријава сметњи 12777

сервисне службеЕлектродистрибуција 633-979

Водовод 440-388Агенција за становање 623-493 067/266-663Чистоћа 625-349Погребно 662-480Погребне услуге „Лазовић” 067/283-991

поЗовитеДом наде - ванбрачне мајке 646-090 069-077-023Пријава корупције 020-245-666Сигурна женска кућа 069-013-321ЈУ Какарицка гора 611-847и СОС инфо о третмануболести зависности 0800-82-000СОС-за жене и дјецу жртве насиља 232-253СОС-за жртве насиља у породици 080-111-111Временска прогноза 044-600-200 Царинска отвор линија 080-081-333Центар за зашт потрош 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу 234-396 РДЦЦГ-квар на репетиторима 408-021

апотекеКрушевац (дежурна) 241-441Апотека М С (нон-стоп) 225-444Рибница 627-739

Сахат-кула 620-273"Радовић" 238-633"Лијек" 633-767"Бона фидес" 264-497"Подгорица" 230-798"Медеонфарм" 248-922"SANATHEA" 248-677Свети Лука 272-303

болницеКлинички центар 412-412Дјечја 412-412

домови ЗдравЉа Call центар 19816

ветеринарске станице"Монтвет" 625-713Јавна вет станица 645-300"Анимавет" 641-651

такси службе„Наш такси" 19709"Ало такси" 19700"Хит такси" 19705

"Бум такси" 19703"Лукс" 19706„Ред такси” 19714„Екслузив” 19721„Сити такси” 19711

инспекцијеУправа за инспекцијске послове 234-421Комунална инспекција 067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

Хотели"Костас" 610-000"Холидеј" 611-411"Подгорица" 402-500"Амбасадор" 272-233"Европа" 623-444"Ловћен" 669-201"Амбијент" 235-535”Хотел М” 670-111

редакције 481-529 481-520

Радио "Д" 481-560Радио "Д плус" 481-570Маркетинг "Дана" 481-555

020

ВЛАДА ДАЛА САГЛАСНОСТ НА ИЗМИЈЕЊЕНИ ЗАКОН О КОМУНАЛНОЈ ПОЛИЦИЈИ

комунални полицајци добили и бибер спреј

■ Измијењеним законом је предвиђено да се наређење може дати усмено, писано и путем медија, саопштила је Јадранка Вукчевић, директорица Директората за локалну самоуправу

Комунални полицајци убудуће ће прво морати да искористе ручни бибер спреј као средство принуде прије употребе палице, предвиђе-но је измијењеним Законом о комуналној полицији на који је Влада јуче дала сагласност. Директорица Директората за локалну самоуправу Јадран­ка Вукчевић саопштила је да се ово овлашћење може упо-тријебити само у случају ако комунални полицајац про-цијени да ће његова употре-ба гарантовати успјех у из-вршењу његовог службеног задатка.

–Измјенама закона је раз-

рађено постојеће овлашћење а то је наређење које се по-стојећим законским рје-шењем могло дати само усмено и на тај начин се ограничавала могућност упостављања реда на адек-ватан начин. Новим пред-логом закона се предвиђа да се наређење може дати усмено, писано и путем ме-дија. Дио предложених измје-на је у функцији отклањања недостатака у важећем зако-ну, а односе се на примјену овлашћења упозорења које се могло дати само лицу које понашањем нарушава комунални ред. Новим за-

конским рјешењем је пред-виђено да мјера упозорења треба да предстоји самом прекршају односно да се примјењује када комунал-ни полицајац има основану сумњу да се неко лице при-према да учини прекршај. Оно је уведено као превен-тивна мјера, а никако се не може примјењивати у случају ако је прекршај почињен – на-

вела је Вукчевић.Вукчевић је додала да су

измјенама закона отклоњени недостаци који се односе на употребу средстава принуде.

–Дата је могућност да ко-мунална полиција може склопити уговор са другом општином да послове врше комунални полицајци друге општине – навела је Вукче-вић. Н.С.

Прво ће користити бибер спреј па палицу

Новина коју предвиђа закон је и дисциплинска одговорност начелника Комуналне полиције и комуналних полицајаца. Пре-цизиране су лакше и теже повреде службене дужности. Лакшом повредом службене дужности сматрају се неношење или неу-редно ношење службене униформе и неуредан лични изглед, док се тежом повредом службене дужности сматрају незаконита употреба средстава принуде, давање података неовлашћеним лицима, изношење неистиних података о служби, самовољно напуштање радног мјеста. Такође, тежом повредом службене дужности сматра се сваки вид корупције, ношење униформе ван радног времена без сагласности начелника комуналне полиције.

Прецизирана одговорност начелника

Секретар за предузет-ништво Кемал Грбовић у фебруару ове године је при-мио плату од 1.165 еура, а при-ход по овом основу пријавио је Агенцији за спречавање ко-рупције након што је ступио на функцију. Он је у имовин-ском картону назначио да има „револвер магнум 357”и готовински кредит од 20.899 еура који мјесечно отплаћује по 174 еура.

Његова супруга Елвиса за-послена је у Клиничком цен-тру гдје јој је плата 457 еура. Грбовићи су пријавили да имају и готови новац, па се-кретар за предузетништво

има 5.000, а његова супруга 3.500 еура. Н.С.­ А.Д.

Има 8.500 готовинеСЕКРЕТАР ЗА ПРЕДУЗЕТНИШТВО ПРИЈАВИo ИМОВИНУ

Кемал Грбовић

Ана је златни вокал

Улице и села без струје

УЧЕНИЦА ОШ „САВО ПЕЈАНОВИЋ” ОСВОЈИЛА ДВИЈЕ НАГРАДЕ НА ТАКМИЧЕЊУ У СОМБОРУ

ИСКЉУЧЕЊА СА ЕЛЕКТРОМРЕЖЕ

Ученица петог разреда ОШ „Саво Пејановић” Ана Вујо­шевић учествовала је на јуби-ларном десетом регионалном такмичењу у Сомбору „Ша-рени Вокали” гдје је освојила прву награду за интерпрета-цију и прву награду за ком-позицију. Анина пјесма „Није лако бити дијете”, одушевила је сомборску публику и жири. Текст пјесме је писала Сања Перић, музику Славко Ми­ловановић, а за аранжман је био задужен Сенад Дешевић.

– Ана је сјајно дијете које

је изврсних вокалних могућ-ности, један врхунски интeр-претатор пред којом је сјајна будућност и каријера у му-зици. Има велику подршку у школи! Поносна сам на њу – казала је за „Дан” Анина на-ставница хора Александра Филиповић.

Поред основне, Ана иде и у пети разред Музичке шко-ле, а осим што добро пјева, та-ленат је и за свирање клави-ра. Дугогодишња је чланица хора Звјездице.

У.С.

Школа за средње и више стручно образовање „Сергије Станић” и околно подручје да-нас ће од 8:15 до 8:45 сати без струје, од 9 до 12 сати са елек-тромреже биће искључен дио Улице Милана Раичковића, а од 9 до 15 сати угао улица Партизански пут и Милана Раичковића, дио Улице Јозефа

Бајзе и дио улице према Екоп-ланту. Од 9 до 12 сати струју неће имати дио Доње Горице, од 9 до 15 сати околина школе у Фармацима, од 11 до 15 сати дио Дољана.

Од 10 до 15 сати струју неће имати Душићи, Кодра, Суку-рућ, Лековићи, Владне, Врањ и Дубрава А.Д.

За дјелове 18.500 еура Главни град је опредије-

лио 18.500 еура за набавку резервних дјелова за вози-ла Службе заштите и спа-шавања.

Тендерском докумен-тацијом се траже резерв-ни дјелови за возила „фап 16/20”, „фап 22/28”, „фап 13/14” и „ман 4x4”, између осталог

филтери уља, филтери наф-те, акумулатори, сијалице, штоп свијетла, клеме, бри-сачи, браве паљења, лежаје-ви предњег и задњег точка, ретровизори, квачила зуб-чаника.

Понуде се достављају за-кључно са 9. априлом до 10 сати. Н.С.

НАБАВКА ОПРЕМЕ ЗА СЛУЖБУ ЗАШТИТЕ

Понос школе

16 Маркетинг п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

CRNA 17п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 . Региони

БАР – Савjет Агенциjе за заштиту личних података оциjенио jе да jе одборница Демократске партиjе социjа-листа (ДПС) у Бару Бранка Никезић прекршила Закон о заштити личних података тако што jе користила извод из бирачког списка како би упоредила потписе на пети-циjи коjу су против градње вртића поред барске гим-назиjе потписивали грађа-ни Бара.

– Утврђуjе се да jе ко-ришћење личних података од стране Бранке Никезић, одборнице и предсjедни-це Демократске партиjе со-циjалиста – Општински од-бор Бар из Извода бирачког списка општине Бар прили-ком анализе потписника Пе-тициjе грађана Бара, коjом се оспоравао ДУП Скупштине општине Бар, према коме jе планирана изградња вртића у дворишту гимназиjе „Нико

Роловић” и Економско-угос-титељске школе у супрот-ности са Законом о заштити података о личности – наво-ди се у рjешењу обjављеном на саjту Агенциjе која је рје-шењем наредила ДПС-у да одмах уклони неправилно-сти у обради личних подата-ка тако што се лични пода-ци из фотокопиjа Извода из бирачког списка за општи-ну Бар неће користи ван свр-хе и намjене за коjу су при-бављени.

Инициjативу за надзор оваквог коришћења лич-них података Агенциjи су подниjели одборници Де-мократа Драган Туфегџић, Момчило Лековић и Диjа-на Пеjовић.

Савjет Агенциjе jе ут-врдио jе да jе Никезићева користила личне податке грађана из фотокопиjе из-вода бирачког списка за ана-лизу потписника петициjе,

коjу jе потписао 2.721 грађа-нин Бара.

– То је супротно сврси и намjени личних података за коjу су прибављени а чија намjена jе утврђена Законом о бирачком списку на основу ког бирачки списак предста-вља jавну исправу, коjа слу-жи само за изборе, односно за заштиту бирачког права и спровођења изборног проце-са сходно Закону о избору од-борника и посланика, чиме jе почињена повреда одред-би Закона о заштити подата-ка о личности - наводи се у рjешењу.

Одборници Демократ-ске Црне Горе у Скупшти-ни општине Бар обратили су се крајем децембра прошле године Агенцији за заштиту личних података и слободан приступ информацијама и поднијели иницијативу за покретање поступка надзо-ра против одборнице ДПС-а Бранке Никезић.

– На сједници СО одржа-ној 12.11.2018. године, а у окви-ру расправе, за ријеч се јави-ла одборница ДПС-а Бранка Никезић, која за скупштин-ском говорницом признаје да су се они, односно она,

мимо статута и одбора ба-вили анализом личних по-датака грађана Бара, односно свих потписника петиције. Она је изнијела низ статис-тичких података, укупан број потписника петиције који су уписани у бирачки списак, број неуписаних бирача, дуплих потписа, па чак и потписнике које није било могуће идентифико-вати. На самом крају изла-гања, на опаску једног од опозиционих одборника да ли им је пребројала и „крв-на зрнца”, Никезићева одго-вара да она то не ради, али

да свакако имају политичку припадност. Пазите ту смје-лост и ту храброст да пред одборницима СО, пред свим грађанима који слушају ра-дио пренос изјавите, односно јавно признате да сте мимо свих важећих прописа, овлашћења и надлежности упаривали податке потпис-ника са бирачким списком, наглашавамо личних пода-така 2.721 грађанина Бара, при чему онако пуни себе потврђујете да за сваког од

њих знате и којој политич-кој партији припада– наво-де Демократе и закључују да се овдје ради о тешкој повре-ди права. Тражени одговор, односно Записник о изврше-ном надзору добијен је 4. фе-бруара 2019. године.

Д.С.

– Полазећи од дефинисане одредбе Устава која каже да у случају злоупотребе оном чији су подаци злоупотријебљени припада право на судску заштиту, наш правни тим ће врло брзо утврдити и евентуалну форму судске заштите у односу на овај случај. Овим примјером добили смо потврду о ономе о чему годинама као опозиција говоримо и на шта указујемо, класичну злоупотребу изборног материјала, као и прије свега приступ личним подацима за 2.721 грађанку и грађанина Бара. И то све од стране никог другог до предсједнице ОО ДПС-а и одборнице у локалном парламенту. Ове ствари, нарочито не овако јавно, нијесу радиле ни најбруталније обавјештајне службе које су током историје постојале на овим просторима – закључују барске Демократе.

Овакве ствари нису радиле ни најбруталније обавјештајне службе

Бранка никезић користила бирачки списак противзаконито ■ Никезићева је прекршила Закон о заштити личних података тако што jе користила извод из бирачког списка како би упоредила потписе на

петициjи коjу су против градње вртића потписивали грађани Бара

САВЈЕТ АГЕНЦИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА ОЦИЈЕНИО ДА ЈЕ ОДБОРНИЦА ДПС-а ПРЕКРШИЛА ЗАКОН О ЗАШТИТИ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА

Бранка Никезић”

На самом крају из-лагања, на опаску јед-ног од опо-зиционих одборника

да ли им је преброја-ла и „крвна зрнца”, Никезићева је одго-варила да она то не ради, али да свака-ко имају политичку припадност

Ускоро ничу нови засади малинаПЕТЊИЦА – У оквиру имплементације

прекограничног пројекта „Млади Црне Горе и Албаније у засадима малина”, у Петњицу је допремљена опрема за формирање нових засада малина. Опрема ће бити усмјерена за потребе 21 малинара који планирају да на својим имањима оформе нове засаде. Оп-рему чине систем за наводњавање, метал-ни стубови са жицом и сви остали пратећи елементи. Из локалне управе подсјећају да

је поменути пројекат финансиран средстви-ма Европске уније у оквиру билатералног програма прекограничне сарадње Црна Гора – Албанија. Слиједи орање и фрезање парцела на којима ће бити засађене малине. Послије тога стиже садни материјал и фор-мирање плантажа. Укупан буџет пројекта је 271.138 еура, а финансијски допринос ЕУ износи 230.467 еура.

Д.Ј.Жица за малињаке

Ученици из Плава предочили шта је срећа

У ПЕТЊИЦУ ДОПРЕМЉЕНА ОПРЕМА ЗА ФОРМИРАЊЕ ПЛАНТАЖА ЈАГОДИЧАСТОГ ВОЋА

ПЛАВ – Ученици II-1 одјељења СМШ „Бећо Башић“, заједно са професорицом Сенадом Ђешевић обиље-жили су Међународни дан среће. Ученици Денис Оле-вић, Алија Цановић, Дамјан Рајковић, Амил Ђешевић, Нејла и Аделиса Јасавић, Амра Дељанин представи-

ли су појам срећа, а Аделиса Хусеиновић и Елма Крцић изражајно су изговарале из-реке познатих људи о срећи. Ученице Шејла Цецуњанин и Селима Мусић су приказа-ле ово стање подсјећајући на изречену мудрост: „Срећа је у малим стварима“.

Н.В.

Шта то бјеше срећаУ СМШ У ПЛАВУ ОБИЉЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН

Учествују на солфесту Траже 250 сезонацаУЧЕНИЦИ ШКОЛЕ ЗА ОСНОВНО МУЗИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ ПОРТО МОНТЕНЕГРО ОРГАНИЗУЈЕ САЈАМ ЗАПОШЉАВАЊА

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Учени-ци Школе за основно му-зичко образовање први пут ће учествовати на Солфесту, такмичењу из солфеђа, које се јуче и данас одржава на Це-тињу. У класи професорице Јулке Вукићевић предста-виће се Ајша Баџић, Јана Пе-ровић, Сташа Обрадовић и

Лејла Мартиновић, док ће професор Милош Војино-вић водити Ивану Јаћимо-вић и Емину Вишњић.

Директор Школе за ос-новно музичко образовање Јасмила Хот увјерена је да ће дјеца на најбољи начин пред-ставити бјелопољску музич-ку школу. М.Н.

ТИВАТ – Порто Монте-негро организује данас, 22. марта, мини-сајам сезонског запошљавања јер траже пре-ко 250 сезонских радника.

Дан отворених врата на-мијењен је свима који желе да буду дио тима који ради на пројекту Порто Монтене-гро. Од кандидата се очекује

да са собом понесу штампа-ну пословну биографију у неколико примјерака.

Послодавци траже ис-куство, техничка знања и вјештине, знање страних језика, а пресудан је пози-тиван став, способности и лијепи манири.

Ж.К.

CRNA18 п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .Региони

Хоће ли неко одговарати због нелегалног отпада

УРА ЦЕТИЊЕ ПИТА НАДЛЕЖНЕ У ПРЕСТОНИЦИ

ЦЕТИЊЕ – Пошто је Грађански покрет УРА ре-аговао на незаконито скла-диштење отпада Комунал-ног предузећа на Шеврљи, иста фирма је моментално ангажовала механизацију како би тај отпад уклони-ла. Ангажована је и приват-на фирма, која отпад одвози на другу приватну депонију на Заграбљу.

– Због свега тога, градо-начелнику Александру Кашћелану и његовом замјенику Саши Звицеру, постављамо сљедећа пи-тања: Да ли ће неко одгова-рати због несавјесног односа према околини нашег града,

пошто је ДОО Комунално Це-тиње одлагало отпад поред пута за Национални парк „Ловћен“? Колико је грађа-не престонице коштало ан-гажовање приватне фирме за превоз, а колико за скла-диштење отпада на приват-ној депонији? Надамо се да ћете у име транспарентног и одговорног управљања гра-дом, у који се кунете, учини-ти јавним рачуне ванредних расхода за престоницу и да ћемо ових дана сазнати ко су одговорна лица за ова непо-чинства, те да ли ће она сно-сити одговорност – саопшти-ли су из цетињског одбора УРА. З.П.

НА МУРИНИ ОД ПОСЛЕДИЦА ТРОВАЊА ЈУЧЕ УЈУТРУ УГИНУЛО СЕДАМ ПАСА

ПЛАВ – У четвртак, у ра-ним јутарњим часовима, на Мурини је непознати почи-нилац отровао шест паса кућ-них љубимаца, а на Лимском мосту у Брезојевицама отро-ван је још један. Власници паса су узнемирени и потре-сени. Игор Дабетић кроз сузе прича да нема тих пара које би му надокнадиле губитак.

– Кад сам видио свог љу-бимца како испушта душу на мукама, у дворишту мог пр-вог комшије, плакао сам као оног дана када сам сахранио оца. Пас је био расе шпањел бретон, с педигреом, имао је огрлицу и чип, а регистро-ван је у Кинолошком заво-ду Србије. Касније сам чуо од комшија да је отровано још пет расних паса. Мислим да је то организовала нека од општинских служби јер је ово уназад мјесец дана дру-га оваква акција. Позвао сам

предсједника општине Мир-сада Барјактаревића, који је дошао на лице мјеста, а слу-чај сам пријавио и Друштву за заштиту животиња у Под-горици. Поднијећу кривич-ну пријаву против Н.Н. лица и Општине Плав, јер постоје одређени показатељи да је то дјело Комуналног предузећа – огорчен је Дабетић.

И Богослав Катић, који такође емотивно реагује каже да ће тражити да се починиоци открију и при-веду правди.

– Отровали су ми расно-га пса! Био је пуштен ту око куће и до пред зору се чујао, а онда је утихнуо – прича Ка-тић.

Радник Комуналног пре-дузећа из Мурина Љубиша Живаљевић каже да је по на-ређењу из Комуналног пре-дузећа одмах морао отрова-не псе уклонити и закопати.

Зоран Јокић истиче да се ради о својеврсном злочину, „нељудском и нехуманом од-носу, јер тај ко је то наложио, као и сам извршилац, исто би и људима мога учинити“.

Н.В.

Отрован кућни љубимац

Возилоза азил

Страдали и кућни љубимци,власници огорчени и узнемирени

ДОНАЦИЈА СКЛОНИШТУУ КАВЧУ

КОТОР - У циљу што ефи-каснијег збрињавања на-пуштених и изгубљених жи-вотиња и њиховог уклањања са улице компанија „Адриа-тик Маринас“ финансирала је куповину возила Кому-налном Котор доо које га-здује овим азилом. „Порто Монтенегро“ је финансирао куповину возила у износу од 6.000 еура.

-Ова донација ће унаприје-дити наш рад, посебно у хит-ним интервенцијама на под-ручју општина Котор и Тиват и увијек смо спремни да ин-тервенишемо на позив грађа-на и гостију. Захваљујем се компанији „Адријатик Ма-ринас“ на донацији, истакао Младен Лучић, директор которског Комуналног пре-дузећа.

У азилу у Кавчу тренут-но се налази 226 паса који су под сталним ветеринарс-ким надзором.. По ријечима шефице азила Сање Маровић прошле године удомљено је 80 паса, и приоритет управе је да што више штенаца буде удомљено.

У току је тендерски посту-пак за проширење азила чији су финансијери општине Ко-тор и Тиват.

Б.М.

Предсједник општине Мирсад Барјактаревић, са начелником Комуналне полиције Садамом Луковићем, изашао је на лице мјеста.

– Када ме је Дабетић обавијестио шта се дешава, дошао сам да видим и затекао заиста страшан призор од последица тровања. Шта да кажем, већ да осудим ово дешавање, о чему заиста не знам шта и ко је ово могао испланирати и урадити. Очекујем да надлежни органи одмах поступе из својих надлежности и цио случај истјерају на видјело, јер овако нешто је недопустиво – казао је Барјактаревић.

Барјактаревић: Случај истјерати на видјело Дуг скоро десет милиона ДОНИЈЕТА ОДЛУКА О РЕФИНАНСИРАЊУ

КРЕДИТНИХ ОБАВЕЗА

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Одборни-ци СО Бијело Поље донијели су одлуку о рефинансирању кредитних обавеза. Како се наводи у одлуци, стање дуга по кредитима на дан 1.3.2019. године је 9.400.000,00 еура.

– Закључивањем угово-ра са банкама које су доста-

виле понуде са повољнијим каматним стопама – до 3,3 одсто + 6м еурибор, на преос-тали износ кредита, Општи-на ће имати уштеде у лик-видности у износу 600.000,00 еура на годишњем нивоу – наводи се у одлуци.

М.Н.

ХЕРЦЕГ НОВИ – Мо-то-клуб МЦ „Крузер” 30. марта у коноби Кантула ор-ганизуjе хуманитарну мото- журку у жељи да да допринос прикупљању помоћи за лиjе-чење деветогодишњег Новља-нина Луке Гргуревића. Као и много пута до сада, када су ор-ганизовали или учествовали у разним хуманитарним ак-циjама, чланови мото клуба МЦ „Крузер“ прикупљаће на своjоj осмоj мото-журци сред-ства за операциjу малог Луке, коjи болуjе од церебралне па-рализе.

– Чим смо сазнали да на-шем младом суграђанину

треба помоћ, договорили смо се да и ова мото-журка буде хуманитарног карактера. Ту смо да заjедно са други-ма помогнемо да мали Лука добиjе шансу да прохода. Дра-го нам је што се толико њих придружило акцији фон-дације „Буди хуман”, и што је већ прикупљено више од половине средстава за Луки-ну операцију. Не наплаћује-мо улаз на мото-журку, али ћемо поставити неколико кутија за донације. Биће то лијепо дружење уз рок му-зику како бисмо помогли да Лука стане на ноге – саопшта-вају из МЦ „Крузер“. К.М.

Мото-журказа малог Луку

МЦ „KРУЗЕР” 30. МАРТА ОРГАНИЗУЈЕХУМАНИТАРНО ДРУЖЕЊЕ

Лука Гргуревић

ВЕЋИНА КОНСТИТУЕНАТА КОТОРСКЕ ВЛАСТИ ПОДРЖАВА УСВАЈАЊЕ БУЏЕТА

Чека се одлука СДП-а ■ Сједница локалне скупштине требало би да буде одржана 28. марта, и тада се очекује ус-

вајање буџета и других одлука које су због коалиционих спорења „на чекању” КОТОР – На састанку

представника политичких субјеката који конституи-шу власт у Котору, већина учесника оцијенила је да у понедјељак треба организо-вати састанак колегујума предсједника локалног пар-ламента у циљу припреме сједнице которске скупшти-не на којој би били усвојени буџет и друге одлуке које су „на чекању”. Састанак пред-ставника политичких субје-ката који конституишу власт у Котору одржан је синоћ, а према незваничним сазнањи-ма „Дана“, сједница колегију-ма предсједника Скупштине

општине (СО) требало би да буде одржана у понедјељак, а сама сједница парламента 28. марта.

Ипак, састанак је синоћ на-пустио представник СДП-а, чији партијски став веза-но за наставак засједања ко-торске скупштине тек треба да буде саопштен. Садашњи предсједник општине Вла-димир Јокић (Демократе) поводом концесије за Луку Котор (што је питање у вези с којим се учесници у власти и највише споре) тврдио да је све одлуке донио у складу са законом.

На ванредној скупшти-

ни акционара Луке Котор једногласно је одлучено да се приступи потписивању Уговора о првенственој кон-цесији са Владом Црне Горе. Саставни дио уговора је пословни план за период од 12 година. За ту одлуку гла-сао је и Јокић који је, говорећи за Котор ТВ, казивао о вишес-труком значају добијања кон-

цесије, тврдећи да је потпи-сивање концесионог акта исправна и значајна одлука за Котор, те значи одговоран „од-нос према граду”. Због таквог Јокићевог гласања, Социјал-демократска партија (СДП) се залаже за његову смјену, док Грађански покрет УРА тражи скраћење мандата Скупшти-не општине Котор. М.В.

Одборници СО Котор на једној од ранијих сједница

У свом недавном медијском наступу Јокић је указао да уговор у вези с Луком Котор садржи читав низ елемената који су већ годинама уназад саставни дио планске документације, те још неких законских одлука, које се тичу и Унеска.

– Док год управа ради у интересу града нећу постављати питање опстанка коалиције. Међутим, ако је неко спреман да зарад својих интереса, незнања, амбиција и фрустрација разбија коалицију у Котору, потпуно је слободан да то уради. Што се мене тиче, потпуно чистог срца и образа могу да изађем пред одборнике и грађане Котора – закључио је Јокић.

Јокић тврди да управа радиу интересу града

19п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 . РегиониДАН у Улцињу

Из Општине Улцињ најављено да ће нелегални објекат изнад Женске пла-же, у близини хотела „Алба-трос”, бити уклоњен у четвр-так, 28. марта. Група грађана, која је указала на тај про-блем, заказала је протест-но окупљање тим поводом. Грађани су путем друштвене мреже Фејсбук саопштили да ће се, упркос свему, окупи-ти испред тог објекта данас, у петак, 22. марта, у 11 часо-ва, како би исказали незадо-вољство и тражили реакцију надлежних општинских и државних органа.

– Позивамо све грађане да учествују у мирном про-тесту. Одбранимо љепоте Улциња – наводи се у пози-ву. Грађани тврде да је у јед-ном од најатрактивнијих подручја града почела из-градња објекта, која је, према њиховим информацијама, потпуно нелегална. О овом проблему у Улцињу, тврде, информисан је и министар туризма Павле Радуловић. Иначе, из Kомуналне поли-

ције саопштено је да се обје-кат гради без дозволе на пар-цели држављанина Kосова Лирима Мустафе. Из Кому-налне полиције саопштили су да ће нелегални објекат из-над Женске плаже, у близи-ни хотела „Албатрос”, чија је градња почела прије неколи-ко дана, бити уклоњен.

– Инспектори секрета-ријата, након пријава, иза-шли су на лице мјеста и кон-статовали затечено стање, односно да се објекат гра-ди на парцели држављани-на Kосова Лирима Мустафе без дозволе. За тај дио града и не постоје планови. О томе смо обавијестили Министар-ство одрживог развоја и ту-ризма и њихов инспектор је након обиласка терена и ут-врђеног чињеничног стања, заказао рушење – саопштио је начелник Kомуналне по-лиције Милазим Мустафа. Он је рекао и да инспектори нијесу утврдили да ли је ко-совски држављанин и инвес-титор.

М.К.

Нелегална градња иза Женске плаже

ГРАЂАНИ ЗА ДАНАС НАЈАВИЛИ ПРОТЕСТНИ СКУП

Спорни објекат

ТУРИСТИЧКИ ПОСЛЕНИЦИ ЗА ПРЕДСТОЈЕЋУ ТУРИСТИЧКУ СЕЗОНУ НАЈАВЉУЈУ ВЕЛИКИ ЦЈЕНОВНИ СКОК

Због Морског добра цијене веће до 50 одсто

■ Мораћемо да играмо како у Морском добру свирају. Немамо избора јер су нам цијене, зависно од зона, повећане од 20 до 50 одсто, каже Преља Шкреља

Општина Улцињ могла би да предстојећу турис-тичку сезону дочека са знат-но повећаним цијенама ус-луга и то најмање 30 одсто, прије свега у угоститељском и плажном сектору због по-већања цијена Јавног преду-зећа за управљање морским добром. Такве најаве стижу од угоститеља и закупаца плажа, који ће, како истичу, можда бити принуђени на тај непопуларан потез. Ове сезоне цијене услуга и мо-билијара на улцињским ку-палиштима биће веће за 30 одсто, саопштено је из Удру-жења закупаца плажа.

Предсједник Удружења закупаца плажа Преља Шкреља казао је за „Дан“ да су доведени пред свр-шен чин.

– Јавно предузеће за уп-рављање морским добром подигло је цијене заку-па плажа за око 50 одсто. Дакле, на овај непопула-ран потез смо напросто принуђени. Мораћемо да играмо како у Морском до-

бру свирају. То је игра која ће се на наш туризам негатив-но одразити. Немамо избо-ра јер су нам цијене, завис-но од зона, повећане од 20 до 50 одсто. То конкретно зна-чи да лежаљке и сунцобра-ни у сезони неће више бити шест, седам или осам еура, него од 10 па навише, завис-но од плаже. Порашће и ус-луге и цијене у ресторани-ма, али шта ми ту можемо. Они имају монопол. Поку-шали смо преко предсјед-ника општине да ријеши-мо проблем, али изгледа њихова моћ је ограничена – каже Шкреља.

Подсјетимо, и власни-ци ресторана са Бојане не-давно су изразили протест због новог цјеновника Мор-ског добра који је ступио на снагу почетком године и најављују да ће бојкотова-ти предстојећи тендер уко-лико надлежни не размотре бројне приговоре и не смање цијене. Према ријечима члана удружења „Рестора-ни Аде Бојане“ Сенада Гр-

лића, цјеновник почетних накнада по зонама, типу и намјенама дјелатности, као и нова увећана цијена ква-драта су неприхватиљиви за угоститеље, могу угро-зити њихово пословање и утицати на повећање ције-на у сезони.

Предсједник улцињског одбора УРА и одборник у ло-калном парламенту Омер

Бајрактари казао је да је нови цјеновник Морског добра нова организивана пљачка за грађане и прив-реднике. Он је истакао да, што се самог цјеновника тиче, „он личи на неку орга-низовану законску пљачку, која се тешко може довести у везу са здравим разумом”.

– Пошто је новим Зако-ном о финансирању локал-не самоуправе одузета мо-гућност враћања средстава из МД, то директно значи да ће Општина Улцињ изгуби-ти преко 7 милиона еура у наредном петогодишњем периоду, што је скандалоз-но и нека служи на част партијама из Улциња које херојски подржавају овак-ву деструктивну полити-ку према свом граду – са-општио је Бајрактари. М.К.

У склопу припрема за наредну се-зону, Туристичка организација Улцињ почела је серију разговора са хотелије-рима, закупцима плажа, ресторате-рима, власницима апартмана и свим релевантним привредним субјектима у области туризма. Први сусрет одржан је у ресторану „Сафари“ и њему је присуствовао и предсједник Општине Љоро Нрекић са сарадницима.

– Увјерени смо да се у непосредном разговору, на најбољи начин, могу ускладити кораци и потези како би наша дестинација што квалитетније дочекала сезону – рекао је дирек-тор ЛТО Фатмир Ђека, док је Нрекић говорио о активностима које спро-води локална управа, прије свега на припреми инфраструктуре и уређења паркинга и зеленила.

Ускладити активности за квалитетнију сезону

Преља Шкреља

Фатмир Ђека

Издвојено 29.000 еура

Комуналне таксе

ОПШТИНА ПЛАНИРА АСФАЛТИРАЊЕ СЕОСКИХ ПУТЕВА

НАСТАВАК СЈЕДНИЦЕ СО У ПОНЕДЈЕЉАК

На основу Закона о јав-ним набавкама Општина Улцињ расписала је јавну набавку за асфалтирање улица у руралном под-ручју општине. Укупна про-цијењена вриједност посла са ПДВ-ом износи 29 хиља-да еура.

Тендерска документа-

ција објављена је на Пор-талу јавних набавки, а све информације заинтересо-вани могу добити у Општи-ни Улцињ у Служби за јавне набавке. Лице за давање ин-формација је Наил Бајри, телефон 030/412-414, е-ма-ил nail.baјri@ul-gov.me.

М.К.

Сједница СО Улцињ која је почела 18. марта биће на-стављена у понедјељак, 26. марта, у 10 часова, саопштено је из скупштинске службе.

На дневном реду је пред-лог одлуке о локалним ко-муналним таксама, затим закључак о прихватању из-

вјештаја о стању уређења простора за 2018. годину, откупу земљишта ради до-комплетирања урбанис-тичке парцеле и давању сагласности на постизању поравнања у парничном поступку П.бр.134/18.

М.К.

САВЈЕТ ЗА РЕГИОНАЛНУ САРАДЊУ И МИНИСТАРСТВО НАУКЕ 8. АПРИЛА ОРГАНИЗУЈУ РАДИОНИЦУ

Мапирање истраживачке инфраструктуре ■ Посебни циљеви радионице су подршка економијама у процесу иницирања и спровођења

процеса мапирања постојеће истраживачке инфраструктуре кроз пружање практичних примјераСавјет за регионалну са-

радњу (РЦЦ) у сарадњи са Министарством науке орга-низује радионицу на тему мапирања истраживачке ин-фраструктуре. Радионица ће се одржати у Улцињу, 8. ап-рила 2019. године, уочи Фо-рума „Наука и иновације. Ви-зија 2030 за Западни Балкан”, а више инфорација о томе може се видјети на интер-нет адреси: http://podgoricki-klub.me/1st_conf.php. Циљ ра-дионице јесте да се, на основу обавеза које произилазе из ви-шегодишњег Акционог пла-на за Регионалну економску област (МАП РЕА), мапи-ра постојећа истраживач-ка инфраструктура у Реги-ону Западног Балкана, како

би се ојачала регионална са-радња у овој области, иден-тификовале слабости, али и могућности заједничких ак-

тивности на унапређењу ове инфраструктуре. Организа-тори наводе да су посебни циљеви радионице: подршка

економијама у процесу ини-цирања и спровођења проце-са мапирања постојеће истра-живачке инфраструктуре кроз пружање практичних примјера, посебно Црне Горе и Србије и покретање дисику-сије о отварању постојеће ис-траживачке инфраструктуре у региону, како би се осигура-ле транспарентне и доступ-не информације истражи-вачима заинтересованим за сарадњу са Западним Балка-ном и на њему. Сви заинте-ресовани више информација о радионици могу пронаћи на интернет адреси: www.rcc.int/events/1272/mapping-research-infrastructure-in-the-western-balkans.

М.К.

Скуп у Улцињу 8. априла

20 п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .РегиониУ БЕРАНАМА У ОРГАНИЗАЦИЈИ САВЈЕТА МЛАДИХ ДПС-а ОДРЖАН СКУП ПОДРШКЕ ПОРОДИЦИ ТОМКИЋ

осуђено нарушавање мултинационалног склада

■ Размишљам да се иселим, то је једна од највјероватнијих варијанти, јер не желим да жи-вим с тим да ме полиција чува цијели живот, изјавио је јуче Игор Томкић

БЕРАНЕ – У организа-цији Савјета младих Демо-кратске партије социјалиста Берана јуче је у приградском насељу Долац одржан скуп у знак подршке породици Том-кић. Скуп је одржан испред трговинске радње Игора Том-кића, кога су прије неколико дана физички напали у том објекту Милош Радевић и Новак Петрић. Са скупа је по-ручено да Беранке и Беранци неће дозволити да било ко на-рушава мултинационални и мултивјерски склад, као те-мељне вриједности града.

– Окупили смо се овдје гдје је прије неколико дана физич-ки нападнут наш суграђанин Игор Томкић, да још једном јавно осудимо овај срамни на-пад и пружимо подршку на-шем суграђанину и његовој породици. Заштита живота и достојанства сваког поједин-ца, сваког Беранца и грађани-на Црне Горе наш је основни мотив и не желимо да остане-мо нијеми на рушење вријед-ности поштовања, уважавања других и различитих, који су традиција Берана и Црне Горе – нагласио је Бранислав Јокић, предсједник Савјета младих ДПС-а Беране.

Он је казао да се Беране и Црна Гора препознају као сре-дина и држава које цијене и баштине мултикултурали-зам, међувјерски и међуна-

ционални склад и да то мо-рају чувати нарочито младе генерације.

– Посебно је на нама мла-дима обавеза да и даље башти-нимо оне вриједности које су нам оставиле генерације прије нас, а то је несумљиво, суживот у нашој општини и држави, а да све оне који по-кушавају да нарушавају ове вриједности најоштрије осу-димо и поручимо да то у Бе-ранама и Црној Гори никада није имало, а неће ни има-ти подршку. Нажалост, ових дана је у свијет отишла руж-на слика из Берана, зато овим окупљањем и јавном осудом физичког напада на нашег суграђанина шаљемо пору-

ку свима да ће Беране остати средина у коју се долази, живи и ради, средина у којој су раз-личитости међу људима богат-ство, а не поводи за сукобља-вање – поручио је Јокић.

Он је на краји казао да поз-дравља брзу реакцију надлеж-них органа у, како је навео, привођењу правди учесни-ка у нападу на Томкића.

Томкић је јуче изјавио да се, и поред предузетих мјера и осуда, више не осјећа сигур-ним у Беранама.

– Не, ја се не осјећам си-гурнијим, чак се још више бринем за своју и сигурност своје породице. Послије свих изјава и реакција узбуркале су се страсти, па пријатељи

и чланови породице групе младића која ми је направи-ла све ово, и даље објављује пријатеће поруке на друштве-ним мрежама. И даље видим мржњу према мени и мислим да се неће завршити на овоме, без обзира на то ако се осуде ови момци, знам да ће њихове породице и пријатељи те гру-пе мени правити можда још веће проблеме него раније – навео је Томкић. Истакао је да послије свега размишља да се исели из Берана.

– Размишљам да се исе-лим, то је једна од највјероват-нијих варијанти, јер видим да овдје полиција не жели да ми гарантује сигурност. Заправо, и не желим да живим с тим да ме полиција чува цијели жи-вот. Нема тог грађанина којег ће полиција чувати 24 сата. Шта сада? Треба ли да живим овдје 20 година и да ме чува полиција? То нећу дозволи-ти, или да моју ћерку доводе цивилним или службеним аутомобилом нон-стоп, то не желим – поручио је Томкић.

Д.Ј.

Са скупа у Беранама

Руководство Општине Беране, на челу са пред-сједником Драгославом Шћекићем, посјетило је породицу Томкић, изражавајући жаљење због онога што јој се десило.

– Питамо се зашто представници Управе полиције нијесу пружили заштиту и подршку породици, ако су били у сазнању да се истима пријети и угрожава нормалан и безбједан живот.

У разговору с породицом закључено је да су опасни и злонамјерни сви они покушаји да Беране представе као нетолерантан и нетрпељив град, те да је он сада, као и раније био средина у којој су скупа живјели представници свих нација. У том правцу сматрамо недопустивим било који вид политзације поменутог случаја – саопштили су из Општине Беране.

Општина Беране: Полиција морала раније да реагује

Бољи статус Рома и Египћана

НВО РАЕ ПОЧЕЛА РЕАЛИЗАЦИЈУ НОВОГ ПРОЈЕКТА

НИКШИЋ – Невладина ор-ганизација (НВО) РАЕ из Ник-шића почела је реализацију новог пројекта чија ће циљна група бити Роми и Египћа-ни(РЕ) из два никшићка на-сеља. Предсједница НВО Стан-ка Маројевић истакла је да је пројекат под називом „Со-цијална и културна инклузија РЕ популације у Никшићу“ са око 6.000 еура подржало Ми-нистарство за људска и мањин-ска права. Кроз петомјесечне активности укључиће 300 дје-це и младих РЕ, као и старије припаднике те популације.

– Општи циљ пројекта је повећање нивоа свијести и информисање припадника РЕ популације у Никшићу о значају социјалне и здравс-твене заштите, као и промо-висање њихове богате кул-турне баштине – казала је Маројевићева на конферен-цији за новинаре.

Сарадњу су успоставили са неколико ромским организа-ција у Никшићу чији је пред-ставник Исмет Курти јуче истакао да ће помоћи у реа-лизацији планираних актив-ности. Б.Б.

Посао вриједан 1,9 милиона еура

ВЛАДА ПОТПИСАЛА УГОВОР О РАДОВИМА У МОЈКОВЦУ

ПОДГОРИЦА – Влада Црне Горе потписала је са АД Црнагорапут уговор о изградњи трансфер станице и рециклажног дворишта у општини Мојковац, вријед-ног преко 1,9 милиона еура.

Извођач радова има рок од 18 мјесеци од увођења у посао да заврши радове.

– Влада Црне Горе снаж-но је посвећена развоју сје-вера, а кључни предуслов за то је јачање свеукупне инфраструктутре. У том контексту је важна и из-градња трансфер станице и рециклажног дворишта у Мојковцу – наводи се у са-општењу.

Попуњена мјеста

ЗА УЧЕЊЕ СТРАНИХ ЈЕЗИКА

ХЕРЦЕГ НОВИ – Из ТО Херцег Нови саопштавају да од 25. марта почињу бесплат-ни курсеви страних језика за упосленике туристичке прив-реде.

Већ су попуњена сва мјес-та за курсеве њемачког и ен-глеског језика, док је за руски језик остало упражњено још само десет мјеста.

Пракса организације бесплатних курсева наста-виће се од јесени.

К.М.

ПРИПРЕМЕ ПРЕДУЗЕЋА ВОДОВOД ЗА ПРЕДСТОЈЕЋУ ТУРИСТИЧКУ СЕЗОНУ

Више воде у вишим зонамаБАР – Предузеће ДОО Во-

довод и канализација Бар у циљу што боље припреме предстојеће туристичке се-зоне предузима и низ додат-них послова из свог дјелокруга рада. Према ријечима изврш-ног директора предузећа мр Зорана Пајовића, акценат су ставили на уређењe свих водо-изворишта.

– Након спроведене про-писане тендерске процедуре планирамо да извршимо мон-тажу нових пумпних агрегата на пумпним станицама Хај Не-хај, Илино и Кајнак. Њиховом монтажом, са перфомансама и капацитетом који је знатно

бољи од претходних, водоснаб-дијевање у тим насељима ће се значајно поправити, а побољ-

шање ће се нарочито осјети-ти у вишим зонама. Такође, на пумпним станицама Кури-ло и Ахметов бријег изврше-на је набавка и монтажа нових пумпних агрегата, па очекује-мо да мјештани насеља Маро-вићи, Бјелиши, Ахметов бријег, а нарочито потрошачи у дру-гој дистрибутивној зони имају стабилније водоснабдијевање. У току је повезивање новоиз-грађеног гравитационог цјево-вода са резервара Заљево I, на водоводну мрежу насеља Заље-во, Челуга и Томба. Сви радо-ви биће завршени прије турис-тичке сезоне – каже Пајовић.

Д.С.

Зоран Пајовић

БЕРАНЕ – Поводом напа-да на Игора Томкића од стра-не суграђана Милоша Ра-девића и Новака Петрића огласио се Милошев отац Љу-биша Радевић. Он тврди да инцидент није проистекао као последица националне и етничке припадности Иг-ора Томкића, већ да има дру-гу позадину.

– Прије неколико дана Игор Томкић пријавио је провалу у свом продајном објекту за који је осумњи-чио, између осталих, и мог сина. Милош је саслушан у просторијама ЦБ Беране и потом пуштен јер су наводи пријаве Томкића били неос-новани. Томкић је поново 18. марта пријавио мог сина зато што је прошао поред његове трафике. Милош је изревол-

тиран тим потезом Томкића отишао код њега да га пита зашто је то урадио. Након вер-балне расправе у продајном објекту Томкића услиједио је и физички сукоб између њих – тврди Радевић, и наг-лашава да се инцидент није догодио као последица на-ционалне, тј. етничке нетр-пељивости према Томкићу зато што је Хрват.

– Ови наводи су нетачни и плод су конструкција Игора Томкића, на основу којих су одређене институције и поје-динци изнијели оштру кри-тику на рачун мог сина. Мој син, као и наша породица ни-када нијесу гајили национал-ну и етничку нетрпељивост према било коме, па ни пре-ма Томкићу – нагласио је Ра-девић. Д.Ј.

Објекат у којем се догодио инцидент

Обијање радње изазвало инцидент

ОТАЦ МИЛОША РАДЕВИЋА ТВРДИ ДА НАПАД НА ТОМКИЋА НИЈЕ ПРОИСТЕКАО ИЗ НАЦИОНАЛНЕ НЕТРПЕЉИВОСТИ

21п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 . Региони

Влада да усвоји наш захтјевБУДВА – Закупци шест отворених

дискотека, локала брзе хране и трго-вачких радњи из Будве најавили су да ће се поново окупити наредног четврт-ка, када очекују да би Влада требало да се изјасни о њиховом захтјеву да при-времени објекти још овог љета остану на будванском шеталишту.

Са јучерашњег окупљања на круж-ном току на улазу у Будву закупци су поручили да су увјерени да ће Минис-

тарство одрживог развоја (МОРТ) при-хватити њихово захтјев и предложи-ти га Влади.

Власник трговачког локала на ше-талишту Саво Радоњић казао је да су очекивали да ће министар Павле Ра-дуловић на свом колегијуму у сриједу донијети коначну одлуку, коју би Вла-да разматрала на јучерашњој сједници.

– Како о нашем захтјеву није разма-трао колегијум у Министарству тури-

зма, очекујемо да ће то бити наредног четвртка, када је сједница Владе. Нада-мо се позитивној одлуци, да ће надлеж-ни имати разумјевања за наше захтје-ве, да ће министар Радуловић изаћи у сусрет и дозволити да објекти остану до краја љета, које бисмо ми, на шта бис-мо се уговором обавезали, уклонили до 31. октобра – рекао је Радоњић на ју-черашњем окупљању, пренио је пор-тал „Вијести“. А.О.Посада „Триглава” одала почаст херојима

ЗАКУПЦИ ПРИВРЕМЕНИХ ОБЈЕКАТА СА БУДВАНСКОГ ШЕТАЛИШТА ПОРУЧИЛИ

ТИВАТ – Посада патролног брода словеначке РМ „ВНЛ-11 Триглав“ прије два дана поло-жила је вијенац на споменик народним херојима Милану Спасићу и Сергеју Машери у градском парку. Словенач-ку делегацију предводио је командант „Триглава“, по-ручник фрегате Симон Вра-бец, а полагању вијенца прису-ствовали су и чланови посаде

школског брода „Јадран“. Ви-шенамјенски патролни брод ВНЛ 11 „Триглав” из састава НАТО снага тренутно бора-ви у посјети Морнарици ВЦГ у Бару, а његова посада посје-тила је Тиват и боравила на школском броду „Јадран“. Брод „Триглав“ обавља број-не мисије у Средоземљу и у више наврата боравио је у Цр-ној Гори. Ж.К.

Одали почаст Спасићу и Машери

ПОСАДА „ТРИГЛАВА“ ПОЛОЖИЛА ВИJЕНАЦ НА СПОМЕНИК НАРОДНИМ ХЕРОJИМА

НИКШИЋ - Из невлади-них организација „Жупа у срцу“ и Друштво младих еко-лога Никшића (ДМЕН) апе-лују да се осим јачег спро-вођења постојеће казнене политике усвоји и сет одго-варајућих законских и подза-конских аката у области шу-марства. Најновији примјер је млада борова шума у Гра-ховском пољу, коју су десет-ковали концесионари и на-кон сјече девастирали и шири комплекс.

– Послије завршетка сје-че нека посјечена стабла ос-тала су наслоњена на дру-га и нијесу уклоњена, није уклоњено ни ситно грање, већ је остављено надомак самог комплекса, руини-рани су прилазни путеви, оштећен фудбалски терен. Све то указује на непрофе-сионализам, небригу и не-одговорност. Када се затекне овакво стање јавља се и недо-умица да ли је у питању лош

концесиони уговор или лоше одрађена концесија – нагла-сио је директор ДМЕН-а Ми-одраг Караџић и додао да у конкретном случају инсти-туције задужене за давање концесија треба озбиљније да се позабаве таквим ситу-ацијама.

Из НВО „Жупа у срцу“, осим од концесионара, кажу да су шуме на удару и од оних који подмећу пожа-ре с циљем економске доби-ти. Према њиховим подаци-ма више од 60 одсто пожара изазвани су намјерно или не-пажњом човјека.

– Инсистирамо да се уведе строги надзор над откупом печурки, а у мјестима гдје је било пожара треба најмање 10 година забранити било как-ву активност на сакупљању печурки уз истовремено поја-чање инспекцијског надзо-ра – истичу из НВО „Жупа у срцу“.

Б.Б.

ОПШТИНА ПЛУЖИНЕ ЗАТРАЖИЛА ПОМОЋ ВЛАДЕ ЈЕР ЕПЦГ НЕ ИСПУЊАВА ОБАВЕЗЕ

Рок уговорених радова истекао прије пет година ■ Локална управа је 26. фебруара упутила допис Влади и премијера обавијестила о ситуацији

у вези с обавезама ЕПЦГ према општини, као и о игнорисању захтјева за састанак ПЛУЖИНЕ – Општи-

на Плужине обратила се премијеру Душку Марко-вићу тражећи посредовање због проблема које имају са ЕПЦГ, која не испуњава оба-везе из уговора потписаног 2010. године. Електроенер-гетска компанија требало је до краја 2014. године на под-ручју Плужина да изгради више инфраструктурних објеката који су својевремено процијењени на око 11 мили-она еура. Обавезе су настале по основи потапања насеља приликом изградње ХЕ „Пива”. Упркос настојању ло-калне управе ЕПЦГ је реали-зовала само поједине ставке из уговора чије кашњење је већ ушло у пету годину. Ко-ординатор општинске коми-сије за праћење реализације обавеза Милутин Цицмил у изјави за „Дан” устврдио је да још увијек нијесу тражи-ли посредовање, те да ће ту могућност, која је и прецизи-рана уговором, „искористи-ти тек уколико не буде дого-вора са ЕПЦГ”.

– Покушавамо да успоста-вимо неки договор и да се ЕПЦГ активније укључи у извршење обавеза из уго-вора. Тражили смо с њима састанак да видимо шта су планирали за ову годину, али одговор још нијесмо добили. Уколико до договора не дође, поступићемо у складу с уго-вором – каже Цицмил.

Међутим, према поузда-ним информацијама „Дана”,

локална управа је допис Вла-ди упутила 26. фебруара. У допису премијера обавјешта-вају о тренутној ситуацији у вези са обавезама ЕПЦГ према општини, као и иг-норисању њихових захтје-ва да се састану и разгова-рају. ЕПЦГ је лани почела изградњу прве фазе круж-не саобраћајнице у насељу Плужине и очекује се да ра-дови ускоро буду наставље-

ни. За другу фазу урађен је пројекат, али ЕПЦГ у ового-дишњем буџету није плани-рала средства за обавезе пре-ма Плужинама, питање је да ли ће и када тај пројекат бити реализован. За израду пре-чистача отпадних вода ЕПЦГ је урадила идејни пројекат, али комисија коју је општи-на формирала није прихва-тила Елаборат о процјени утицаја на животну среди-ну. Цицмил каже да су одр-жали састанак са пројектан-том и ревидентом пројекта и договорили одређене из-мјене, па ће отпочети изра-ду новог идејног рјешења. На-кон тога услиједиће законом предвиђене процедуре, а от-падне воде и даље ће ићи у Пивско језеро. Б.Б.

Према динамичком плану, ЕПЦГ је требало у 2012. години да заврши сву пројектну докумен-тацију, што се такође није десило. У протеклим годинама ЕПЦГ је у Плужинама изградила раскр-сницу на улазу у насеље, а уредили су и плажу на обали Пивског језера. Према извјештају о извр-шењу обавеза, које је ЕПЦГ доставила локалном

парламенту почетком 2014. године, за прве три године уговора реализовали су четири пројекта који су коштали укупно око милион и 240 хиљада еура. У обавезама које су још на папиру, осим пречистача отпадних вода, између осталог је и набавка покретног дробиличног постројења с опремом.

Планови још увијек само на папиру

Милутин Цицмил

Опустошена борова шума у Грахову

НВО „ЖУПА У СРЦУ“ И ДРУШТВО МЛАДИХ ЕКОЛОГА НИКШИЋА ТРАЖЕ СТРОГИ НАДЗОР СЈЕЧЕ ДРВНЕ МАСЕ

Детаљ из Плужина

Посјечена шума у Грахову

Poslovni broj: Iv.br.176/16Javni izvršitelj Maja Ajković iz Nikšića, Ul. Novice Cerovića br.10, u pravnoj stvari izvršnog

povjerioca DOO ,,BAĆOVIĆ,, Nikšić, Straševina bb, koga zastupa advokat Orle Muratović iz Podgorice, Trg Božane Vučinić br.27, protiv izvršnog dužnika Vujadinović Veljka iz Nikšića, ul. VI Crnogorske T-12, radi naplate novčanog potraživanja, vr.sp. 2.248,20 eura, na osnovu vjerodostojne isprave – računa broj 94 od 19.11.2013.godine, dana 21.03.2019.godine, u smislu člana 45 ZIO-a, donio je odluku o

DOSTAVLJANJU JAVNIM OBJAVLJIVANJEMIzvršnom dužniku Vujadinović Veljku iz Nikšića, ul. VI Crnogorske T-12, vrši se dostavljanje Rješenja

poslovne oznake Iv.br.176/16 od 18.03.2016.godine, Rješenja poslovne oznake Iv.br.176/16 od 21.06.2016.godine, radi naplate potraživanja izvršnog povjerioca u iznosu od 2.248,20 eura sa pripadajućom kamatom i troškovima izvršnog postupka, te Nalaza i mišljenja vještaka geodetske struke od 27.02.2019.god, Nalaza i mišljenja vještaka građevinske struke od 12.03.2019.god, i Zaključka Iv.br.176/16 od 14.03.2019.god.

Izvršni dužnik Vujadinović Veljko iz Nikšića, se može obratiti javnom izvršitelju Maji Ajković na adresu Ul. Novice Cerovića br.10 u Nikšiću i to u roku od 5 dana od dana poslednjeg objavljivanja oglasa, radi podizanja naprijed navedenih akata donijetih od strane postupajućeg javnog izvršitelja.

Upozorava se izvršni dužnik Vujadinović Veljko iz Nikšića da se ovakav način dostave smatra urednim i da će negativne posledice koje mogu nastati ovakvim načinom dostavljanja snositi sama stranka, odnosno izvršni dužnik.

Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno dostavljanje u dnevnom štampanom mediju.

Nikšić, 21.03.2019.godine. JAVNI IZVRŠITELJ Maja Ajković

I.br.1638/2018 Javni izvršitelj Vladimir Vujo� ć, ul. Njegoševa 16, rješavajući u pravnoj stvari izvršnog povjeri-oca Addiko Bank AD Podgorica, koga zastupa Jelena Antunović, advokat iz Podgorice, pro� v izvršnih dužnika: 1. Saša Perović, ul. Oktobarske Revolucije br. 12, Podgorica, 2. Aleksandar Vujović, ul. G. Dožića 2, Podgorica, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu izvršne isprave - ugovora o hipoteci u skladu sa čl .45 Zakona o izvršenju i obezbjeđenju, vrši

DOSTAVLjANjE JAVNIM OBJAVLjIVANjEMIzvršnim dužnicima: 1. Saša Perović, ul. Oktobarske Revolucije br. 12, Podgorica, 2. Aleksan-dar Vujović, ul. G. Dožića 2, Podgorica, vrši se dostavljanje rješenja o izvršenju I.br.1638/2018 od 29.10.2018. godine, rješenja o utvrđivanju vrijednos� nepokretnos� I.br.1638/2018 od 11.03.2019. godine, i zaključka o prvoj prodaji nepokretnos� I.br.1638/2018 od 21.03.2019. godine. Pozivaju se izvršni dužnici da se u roku od tri dana po ovoj objavi obrate Javnom izvršitelju Vladimiru Vujo� ću na adresi: ul. Njegoševa br. 16, Podgorica radi uručenja predmet-nih pismena. Upozorava se izvršni dužnik da se dostava pismena izvršena na ovaj način smatra urednom i da nega� vne posledice koju mogu nasta� snosi sama stranka. Javno objavljivanje vrši se is� canjem pismena na oglasnoj tabli nadležnog suda i objavljivanjem u dnevnom štampanom mediju koji izlazi na cijeloj teritoriji Crne Gore. Dostavljanje se smatra izvršenim nakon isteka roka od osam dana od dana is� canja pismena na oglasnoj tabli suda, ukoliko je prethodno izvršeno objavljivanje u dnevnom štampanom mediju.

JAVNI IZVRŠITELJVladimir Vujotić

22 п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .К у л т у ра

Монодрама „Мајстор”, коју је по тексту и у режији Гора-на Бјелановића премијер-но извео Сејфо Сеферовић, глумац Градског позоришта у Подгорици, привукла је у беранском Центру за кул-туру бројне љубитеље позо-ришне умјетности. Ради се о монодрами која дочарава са-времена збивања у којима се обичан човјек суочава са поре-мећеним системом вриједно-сти и изгубљеним свијетом ли-шеним моралних начела. То је након представе потврдио и глумац Сеферовић, истичући да га радује што је овај комад наишао на сјајан пријем код беранске публике.

– Ово је била праизвед-ба монодраме, и срећан сам што је публика прихватила „Мајстора” са великим сим-патијама. Кроз монодраму доминира надмоћ жене над мушкарцом. Жена, која зах-ваљујућу „погодностима” са-временог доба и пољуљаним свеукупним вриједностима, може да ради шта хоће и да тако дође до високих поло-жаја, притом заборављајући на породицу која би требало

да буде стуб сваког друштва. Вјерујем да смо овом монодра-мом допринијели јачању кул-турног живота у Беранама и да ће се „Мајстор” радо гледа-ти и у неким другим градови-ма - казао је Сеферовић, који је овом монодрамом обиљежио 45 година рада на сцени. И ре-жисер Горан Бјелановић, није крио задовољство збон начина на који је кроз поменуту мо-нодраму насликан човјек који

се нашао у немилости време-на и људи у њему.

– Један човјек је драма, све остало је историја – па тако и у монодрами „Мајстор” прати-мо живот човјека самљевеног временом које није наклоњено ни љубави, а ни породици - на-гласио је Бјелановић. Монод-рама „Мајстор” реализована је у продукцији Центра за кул-туру, а под покровитељством Општине Беране. Д.Ј.

– Кроз причу о животу „самљевеног” човјека покушали смо да испричамо све што се жели казати о времену које прати пропаст породице, помањкање љубави и успостављања нових вриједности. Мислим да смо у томе успјели, прије свега захваљујући Сејфу Сефе-ровићу глумцу са огромним искуством и невјероватним распоном трансформација. Он је поново показао изузетну способност да своје емоције зналачки пренесе на гледаоце. Зато вјерујем да смо направили монодраму коју ће публика вољети и за коју ће се тек чути – нагласио је Бјелановић.

Сеферовић зналачки пренио емоције на гледаоце

Црногорски симфонијски оркестар којим диригује гост диригент Кирил Станков одржаће концерт у Никшићком позоришту, вечерас, од 20 часова. На репертоару су дјела Л. ван Бетовена - „Фиделио”, Увертира оп. 72 и Симфонија бр. 7 у А-дуру оп.92. Станков jе капел-маjстор и асистент диригента Гертнерплац театра у Минхену. Он jе стипендиста Удружења Рихард Вагнер и Фондациjе Фридрих Еберт.

Ж.Ј.

Концерт Културно-умјетничког друштва „Текстилац” биће одржан вечерас, од 20 часова, у великој сали бјелопољског Центра за културу. Публика ће бити у прилици да ужива у више кореографија, али и у наступу музичара.

М.Н.

Предавање на тему „Српски културни образац” одржаће вечерас од 19 часова проф. др Мило Ломпар у Плавој сали Српске куће. Предавање се одржава у оквиру Академске трибине коју води и уређује књижевник Будимир Дубак. Организатори предавања су Српски информативно-културни центар „Свети Сава” и Српски национални савјет Црне Горе.

А.Ћ.

флеш Човјек је драма, остало је историја ■ Вјерујемо да смо овом монодрамом допринијели јачању културног живота у Беранама и да ће се „Мајстор” радо гле-

дати и у другим градовима – казао је глумац Сејфо Сеферовић, који је овом монодрамом обиљежио 45 година на сцени

У БЕРАНСКОМ ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ ПРЕМИЈЕРНО ИЗВЕДЕНА МОНОДРАМА „МАЈСТОР” ГОРАНА БЈЕЛАНОВИЋА

Кирил Станков

Др Мило Ломпар

Одлазак сликара томислава Перазића

У ЗЕНИЦИ ПРЕМИНУО АКАДЕМСКИ УМЈЕТНИК ПОРИЈЕКЛОМ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ

Aкaдемски сликар Томис-лав Перазић, поријеклом из Дупила, код Бара, преминуо је у 85. години живота, у Зе-ници, Босна и Херцеговина, гдје је живио и стварао.

У богатој каријери учество-вао је на више од 120 колек-тивних изложби, а имао је и више од 70 самосталних по-ставки. У Зеници је, инспи-рисан запосленима у погону „Жељезаре” стварао дјела из циклуса „Људи и ватре”, али приморски мотиви, сунце и мимозе, никада нијесу прес-тајали да га надахњују.

Академију ликовних умјетности дипломирао у Љубљани 1962, а члан Удру-жења ликовних умјетника БиХ био је од 1964. године.

Зеница је за умјетничко

стваралаштво два пута Пера-зићу додијелила признање, Награду Зенице - први пут Дванаестоаприлску награду Зенице 1979. године, и други пут 1999. године, за 35 годи-на умјетничког рада и ства-ралаштва у том граду.

Р.К.

Томислав Перазић

КОНЦЕРТОМ КЛАЗ КВИНТЕТА У ЦНП-у И ЗВАНИЧНО ПОЧЕЛИ ДАНИ ФРАНКОФОНИЈЕ

Сваке године 20. марта 300 милиона људи на пет кон-тинената обиљежава Међу-народни дан франкофоније славећи француски језик и његову разноликост. У Црној Гори дан посвећен францу-ском језику и култури про-слављен је концертом Клаз квинтета у Црногорском на-родном позоришту.

Обраћајући се присутни-ма Лорен Гонсалвес, дирек-тор Француског института, изразио је задовољство по-четком манифестације Дани франкофоније.

– У Црној Гори францу-ски може и треба да има по-себно мјесто. Управо су Дани франкофоније добра прили-ка за све оне који желе да нам се придруже и прикажу раз-новрсне културне и забавне садржаје. Током марта црно-горска публика моћи ће да прати богат програм који је ове године осмишљен за раз-

личите укусе - рекао је Гон-салвес. Обратио се и профе-сорима француског језика, истичући деликатност и од-говорност њиховог позива и задатка образовања дјеце и младих, додајући да ће их Француски институт и Ам-басада Француске подржава-ти у остварењу тих циљева, и наравно, популаризацији

француског језикаПублици се испред цр-

ногорског Министарства вањских послова обратио Вељко Милоњић, директор Генералног директората за економску и културну дипло-матију, наводећи да програ-ми Дана франкофоније одра-жавају пријатељство између двије државе, те да је култура темељна веза, а да су све ос-тале само њена надоградња.

– Франкофонија као од-раз цивилизацијских вријед-ности представља не само примјер споја традицио-налног и модерног, већ пре-вазилази саму себе и одраз је тежњи и очекивања са-временог човјека – рекао је Милоњић, подсјетивши и на историју сусрета два народа.

Ж.Ј.

Клаз квинтет одушевио публику у ЦНП-у

Француски мора имати посебно мјесто

Clazz квинтет, који чине гитаристкиња Бојана Брајовић, флаутиста Борис Никчевић, пијанисткиња Миланка Никчевић, контрабасиста Славен Турусковић и бубњар Предраг Лазовић, након обраћања званичника извео је у ЦНП концерт састављен од дјела француског композитроа Клода Булинга. Тачније, Свиту „Пикник”, састављену од10 ставова. На крају, извели су Булингов комад Veloce, а како је рекла Брајовићева обраћајући се публици и захваљујући Француском институту – концерт је одржан у право вријеме и на правом мјесту. Публика, којој се допао репертоар и извођење, тражила је још, па су музичари на бис извели став Канон.

На правом мјесту у право вријеме

Публика на премијеру у БеранамаСцена из представе „Мајстор”

Гостује Дејан СуђићРАЗГОВОР О САВРЕМЕНОЈ АРхИТЕКТУРИ И ДИЗАЈНУ

У организацији ЈУ На-родне библиотеке Будве и ЈУ Музеја и галерија Будве, у суботу 23. марта у 19 часо-ва у Модерној галерији, биће уприличен разговор на тему „Предмети, градови, људи” са директором Музеја дизајна у Лондону Дејаном Суђићем.

О савременој архитектури и дизајну са Суђићем ће разго-варати др Предраг Зеновић.

На позив предсједника Општине Будва, Дејан Суђић је у дводневној посјети Будве, обавијестила је Мила Баље-вић, директорка будванске Библиотеке. А.Ћ.

Бетовен на репертоару

Концерт „Текстилцa”

ломпар у Српској кући

23п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 . К у л т у раИТАЛИЈАНСКИ АРХИТЕКТА МАТИЈА АЦИТО, АМБАСАДОР ДИЗАЈНА, ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ У ПОДГОРИЦИ

Симболе града треба чувати ■ Одређене симболе треба чувати, а кад мислим на Црну Гору, одмах помислим на један од

симбола ваше државе, односно Стару зграду Владе – каже архитекта АцитоПоводом Дана италијанс-

ког дизајна Амбасада Италије и подгорички Архитектон-ски факултет организовали су у Ректорату Универзите-та Црне Горе предавање ар-хитекте Матије Антонија Ацита. Овај амбасадор ита-лијанског дизајна одржао је предавање о граду Матери, из којег долази, насловљено „Matera: from the stables to the stars, a long journey” (Матера: од пећине до звијезда, дуго пу-товање).

Прије Ацитовог излагања присутнима се обратио Дами-ано Рампини, замјеник амба-садора Италије у Црној Гори, објаснивши да је основни циљ предавања обиљежавање из-ванредности италијанског ди-

зајна у свијету као значајног сектора италијанске културе и привреде. Подгорица, однос-но Архитектонски факултет УЦГ једно је од стотину мјеста у којима су предавања држа-ли амбасадори дизајна.

Ацито је публику у пре-давање увео приказивањем кратког документарног фил-ма, и потом и сам сликовито приказао архитектонско бла-го Матере, Европске пријес-тонице културе за 2019. годи-ну. Овом приликом Ацито је публици објаснио и како су у његовом родном граду Ма-тери обнављали, рестауриса-ли неке градске просторе, али, и како су дизајнирали енте-ријере. Архитекта се с поно-сом осврнуо и на обнову цен-

тралне градске пијаце у којој је управо он био главни „из-вођач радова”, јер је успио да споји живот модерног града са остацима и слојевима дре-вног града.

– Чар Матере – града у стијенама лежи унутар зиди-на, гдје је цјелокупан простор повезан са прошлошћу – ре-као је Ацито. Матера, на југу Италије, један је од најста-ријих градова Европе чија ис-торија сеже 8.000 година уна-зад. Њекадашњи становници живјели су у пећинским на-сељима, познатим као „Sassi” („камење”). То је комплекс састављен од кућа, цркава и самостана, уграђен у стије-не. Након Другог свјетског рата су изграђене нове град-

ске четврти и људи су се пре-селили. Пећинска насеља су потом претворена у луксуз-не хотеле и сваке године при-влаче бројне туристе из ције-лога свијета.

– Поједине карактеристи-ке Црне Горе поклапају се са карактеристикама Матере. Одређене симболе треба чу-вати, а кад мислим на Црну Гору, одмах помислим на је-дан од симбола ваше државе, односно Стару зграду Владе. Нема љепоте без сјећања, а ја памтим Црну Гору као „дивљу љепоту” - рекао је Ацито, до-дајући да је поред природ-них и урбаних пејзажа по-себно очаран људима које је овдје упознао.

Ж.Ј.

Монографија о Празнику мимозе

У ДВОРАНИ „ПАРK” У ХЕРЦЕГ НОВОМ

Монографија „Празник мимозе - 50 година цвјетног фестивала”, биће уприличе-на вечерас у 19 сати у Дворани „Парк” у Херцег Новом. Идеја о монографији стара је деце-нију и више. У сусрет четрде-сетом рођендану најстаријег херцегновског фестивала по-чела је припрема, а задатак да у приче саберу све прет-

ходне године добили су по-којни Петар Јаничић, углед-ни публициста и новинар и Витка Вујновић, новинар-ка Радио Херцег Новог. Мо-

нографија те године није објављена, али је прикупљен драгоцјен материјал који је пред 45. издање фебруарске цвјетне феште сабран у књи-гу „Празник мимозе - чаро-лија која траје”. Нови повод за оживљавање идеје о моногра-фији био је нови јубилеј, 50 го-дина Празника мимозе. Идеју су иницирали из ЈУK Херцег

фест која је и издавач. Моно-графија „Празник мимозе – 50 година цвјетног фести-вала” припремана је скоро годину. K.М.

У НИКШИЋУ ПРЕДСТАВЉЕНА НОВА ЗБИРКА ЂОРЂА ШЋЕПОВИЋА

Књижевни клуб „Поен-та поетика”, који ради при никшићком „Захумљу”, организатор је промоције збирке поезије „Доба” пјес-ника Ђорђа Шћеповића. Нова ауторова књига садр-жи шездесетак пјесама по-дијељених у два циклуса, а збирка је објављена лани у издању подгоричког „Тран-скприпта”. Шћеповић је у раз-говору са предсједником клу-ба „Поента поетика” Гораном Радојичићем истакао да је „Доба” једина његова књига коју је озбиљно конципирао током писања.

– „Доба” је покушај да раш-чистим са собом неке давне неодумице и страхове. Чини ми се да књижевност увијек настаје из страха, што личног, што колективног. Немам ам-

биције да будем општенарод-ни месија, нити да спасавам колективитет. То су моје ли-чне трауме и страхови које покушавам да запишем. Све пјесме у збирци имају један вид суочавања са са-

мим собом, некадашњим и будућим, рекао је Шћеповић у Никшићу.

Поезија, сматра он, треба да опомиње, али нема снагу да мијења свијет, а писањем он покушава да се избори за сопствено спасење.

Збирка „Доба” Шћеповиће-ва је осма по реду, а његово досадашње стваралаштво заступљено је у неколико зборника и панорама пое-зије. Шћеповићеве пјесме превођене су на енглески, мађарски и словеначки језик.

Б.Б.

Промоције збирке поезије „Доба” пјесника Ђорђа Шћеповића

Ацито говорио о дизајну, архитектури и обнови Матере

Бројна публика у сали Ректората УЦГ

Радовићев рад

Изложба портрета

Стихови против недоумица и страховаУ „БЛУЗ БАРУ”

Самостална изложба слика академског умјетника Алек-сандра Радовића биће отво-рена вечерас у подгоричком „Блуз Бару”. Радовић ће се представити портретима, а изложба је, како стоји у пра-тећем каталогу, „посвећена онима које живот чине бајко-витим”. Радовић је 2015. дипло-мирао у класи проф. Анке Бу-рић на цетињском Факултету ликовних умјетности на тему експерименталне графике. Досад је излагао на више ко-лективних изложби. Ово је његова друга самостална из-ложба. Живи и ствара у Под-горици. Ж.Ј.

Шћеповић је добитник бројних признања на такмичењима, али истиче да награде нијесу утицале на његову „популарност” као пјесника.

– Неке награде су давно обесмишљене тако да, што се мене тиче, оне имају само једну вриједност, а то је она материјална. Имамо награде које су озбиљне и нијесу компромитоване, али су то оне веће на националном нивоу, истакао је аутор.

Неке награде су давно обесмишљене

Књижевник Драго Мијо-вић Годијељ преминуо је у сриједу у 74. години живота. Рођен је у шавничком селу Го-дијељи. Учитељску и Педа-гошку академију завршио је у Никшићу, а осим дуго-годишњег рада у просвјети био је и успјешан спортиста. Мијовић је објавио пет књига поезије коју су углавном ка-рактерисали завичајни мо-тиви. Уз писање сакупљао је архаизме, пословице, за-гонетке, клетве, брзалице и друге књижевно-језичке об-

лике карактеристичне за под-ручје Црне Горе. Заступљен је у зборницима и избори-ма поезије. Био је члан Књи-жевне заједнице „Владимир Мијушковић” у Никшићу, Уд-ружења књижевника Црне Горе и огранка Матице црно-горске у Никшићу. За збир-ку поезије „Камени престо”, која је објављена лани, добио је књижевну награду „Зало-га”. Мијовић је сахрањен јуче на новом гробљу под Требје-сом у Никшићу.

Б.Б.

Завичај носио у срцу и уз име

ПЈЕСНИК ДРАГО МИЈОВИЋ ГОДИЈЕЉ САХРАЊЕН У НИКШИЋУ

Драго Мијовић Годијељ

24 Србија п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

У НИШУ

Подржавамо дијалог ЦРНОГОРСКИ МИНИСТАР У ПОСЈЕТИ ПРИШТИНИ ПОРУЧИО

Министар спољних посло-ва Црне Горе Срђан Дармано-вић изјавио је да у Подгорици подржавају дијалог Београда и Приштине, оцијенивши да би договор значио један про-блем мање настао распадом бивше Југославије.

– Ми се не мијешамо у унутрашње послове. Ако вам можемо помоћи – ево нас. Имамо неке забринутости око идеје корекције границе. То није најбоља идеја, али ако је то најбоља идеја за наше сусе-де, ми немамо проблема – на-вео је Дармановић, додајући да је за Подгорицу питање де-маркације ријешено.

– Што се тиче другог пи-тања, желимо све најбоље за Косово и Србију, да ријеше ово питање на најбољи начин и на крају пута да имају узајамно признавање – навео је Дарма-новић, обраћајући се медији-ма на енглеском језику.

Црногорски министар бо-рави у Приштини на обиље-жавању годишњице ра-тификације Споразума о демаркацији границе, у ко-совској скупштини.

Осим са Џевдетом Пацо-лијем, Дармановић се то-ком дана састао и са косовс-ким премијером Рамушом Харадинајем.

Сјећање на страдале

У Нишу ће у недјељу, 24. марта, бити обиљежен Дан сјећања на страдале у НАТО агресији, која је прије 20 го-дина извршена на Србију, од-носно тадашњу СРЈ.

Прије 20 година, 24. мар-та, почели су ваздушни на-пади НАТО-а на тадашњу СР Југославију, уз коришћење муниције са осиромашеним уранијумом, трајали су без прекида 78 дана, током којих су тешко оштећени инфра-структура...

ПРЕМИЈЕРКА АНА БРНАБИћ САОПШТИлА

Нећу да причам са насилницимаПремијерка Ана Брна-

бић рекла је за РТС да jе Ср-бија демократско и пристој-но друштво и да власт ничиме није изазвала радикализацију протеста. У емисији „Око” је поручила да је увијек отворе-на за дијалог, али не и за раз-говоре са насилницима.

Ана Брнабић је рекла да и даље има горак укус у усти-ма због упада демонстранта на челу са појединим лиде-рима Савеза за Србију у РТС.

– Невјероватно је оно што смо видјели – вандалски чин насиља против сваке могуће слободе медија – рекла је Брнабићева и додала да је

њено гостовање на јавном сер-вису један начин њене подрш-ке РТС-у и запосленима.

Упадом на РТС су, сматра,

завршени мирни протести.– Србија је демократско и

пристојно друштво. Власт ни-чим није изазвала радикали-зацију протеста, дозвољавали смо их, то је једно од основних демократских, људских пра-ва – да се изађе на улицу и ис-каже неслагање. То је било у реду до тренутка када је пре-шло у насиље – навела је Брна-бићева.

Премијерка је рекла да се велика већина грађана противи насиљу и да не поз-дравља насилни упад на РТС, пријетње медијима и ношење моторне тестере по ходници-ма. (РТС)

Ана Брнабић

Универзитет у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици једи-на је високошколска устано-ва на српском језику на Косо-ву и Метохији и у потпуности функционише у српском сис-тему, међутим, приштинске привремене власти плани-рају да га „пребаце” у своју надлежност, и то помоћу На-црта косовског Закона висо-ком образовању, пише бео-градски „Блиц”.

За изгласавање овог за-кона потребни су гласови бар четири посланика који представљају српску зајед-ницу у косовској скупштини, али, према ријечима Игора Симића, посланика Српске

листе у косовској скупшти-ни, ниједан посланик Лис-те неће подржати такав сце-нарио.

Већина факултета Уни-верзитета у Приштини за-право се физички налази у Косовској Митровици још од 2001. године, а приштин-ска влада ову институцију због тога сматра илегалном, пише Коссев. План је, дакле, да од ове институције, помоћу нацрта Закона о високом об-разовању, начине „аутономну јавну институцију високог об-разовања основану према за-кону бр. 03/068 о образовању у општинама Републике Ко-сова и Закону бр. 03/Л-040 о Локалној самоуправи”.

Дакле, да би приштинске власти успјеле у намјери да буквално присвоје још јед-ну српску институцију, по-требно је да нацрт овог за-кона буде усвојен већином гласова у скупштини, у од-лучивању морају да учест-вују у мањинске групе, а од 120 мјеста у Скупштини Ко-сова, 10 мјеста резервисано је за представнике српске зајед-нице и 10 за представнике ос-талих заједница. У преводу, потребно је да четири припад-ника српске заједнице да свој пристанак да би намјера Ал-банаца постала стварност.

– Врло добро знају да је Универзитет у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици један од стубова опстанка Срба на овим просторима и зато је трн у оку прије свега онима који желе да заузму сјевер Косо-ва – сматра Игор Симић, по-сланик Српске листе, који је за РТС рекао да је ова идеја приштинских власти један у низу притисака.

Важно је напоменути да, од укупно десет српских представника у косовској скупштини, девет припада Српској листи.

– Срби то ни на који начин неће дозволити, нити ће ије-дан посланик Српке листе пружити подршку таквом сценарију – изричит је Симић, али напомиње и да га не би изненадили било какви јед-нострани потези Приштине, преноси РТС.

У косовском министар-ству образовања кажу да је „неразумно да институција на Косову настави да функ-ционише по српском плану и програму”, а с друге стране, ректор ове институције, Раде Грбић, сматра да Универзитет

у Приштини има „заштиту”.Директор Канцеларије

за Косово и Метохију Мар-ко Ђурић јуче је је поручио да ће ПУ увијек бити у српс-ком систему и да је „сваки на-пад на његов садашњи статус заправо напад на елементар-на права српског народа и акт

агресивне самовоље која за циљ има искључиво отежа-вање опстанка нашег наро-да на КиМ”.

– Зато привременим ин-ституцијама самоуправе у Приштини поручујем: даље руке од нашег Универзите-та, јер он се не отима већ се

на њему стиче знање – пору-чио је Ђурић у саопштењу.

Срби на КиМ никада неће предати своj универзитет и никада се неће одрећи права да се школуjу на свом jезику и у оквиру образовног систе-ма своjе државе Србиjе, закљу-чио jе он.

Косовски министар образовања Шућури Битићи наводи за КТВ да овај нацрт закона предвиђа бројне измјене од којих ће зависити квалитет високог образовања, како јавног, тако и приватног.

Рекао је и „да неће одустати од Универзитета у Сјеверној Митро-вици зато што је неразумно да институција на Косову настави да функционише по српском плану и програму”.

Међутим, због бојкота посланика Српске листе, Скупштина Косова не може да се у првом читању изјасни о нацрту Закона о високом образовању, извјештава КТВ.

Предсједавајући Одбора за образовање Скупштине Косова Ис-маил Куртеши рекао је за КТВ да је овај одбор нацрт овог закона прослиједио Скупштини на гласање још прије мјесец дана, али да због „изопачености српских посланика овај и многи други закони остају скрајнути”, преноси Коссев.

– Универзитет са привременим сједиштем у Косовској Митровици је равноправни члан Конфе-ренције универзитета Републике Србије и, што је још значајније, равноправни члан Европске асо-цијације универзитета при којој смо регистровани као универзитет у образовном систему Републике Србије са наставом на српском језику, тако да и то представља једну од значајних заштита нашег универзитета – изјавио је Грбић.

Најаву приштинских власти Грбић оцјењује као покушај гушења људских права Срба на Косову и Метохији, а крајњи циљ је, каже, да се наведу на исељавање или на асимилацију.

Он је рекао и да нико из Приштине није с њим

ступио у контакт у вези са евентуалном измјеном статуса српског универзитета.

– Недвосмислени став свих студената, на-ставника, запослених јесте да око Универзите-та нема компромиса. Овај универзитет је био, јесте и остаће у образовном систему Републике Србије. Свако друго рјешење, промјена статуса овог универзитета би довела у питање опстанак српског националног бића на Косову и Метохији – упозорава ректор.

Нацртом закона се даље предвиђа и да статут, организација и унутрашње процедуре ове инсти-туције функционишу „у складу са централним законодавним оквиром Републике Косова”.

Циљ је исељење Срба

Покушавају да отму Универзитет у Косовској Митровици

■ Врло добро знају да је Универзитет у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици један од стубова опстанка Срба на овим просторима и зато је трн у оку, прије свега, онима који желе да заузму сјевер Косова, сматра Игор Симић, посланик Српске листе

КОСОВСКА ВлАСТ ПРИПРЕМА НОВИ УДАР НА СРБЕ

Универзитет у Приштини

Косовска Митровица

Битићи: Нећемо да одустанемо

Балкан 25п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

Радован Караџић је послао поруку из Хага, коју је за РТРС пренио адвокат и члан тима његове одбране Марко Сладојевић.

– Српски народ и ја зајед-но са њим смо већ побије-дили. Република Српска је створена, а српски народ слободан је у властитој држа-ви. Жртва коју ја подносим је мања од других. Хиљаде и хиљаде младића је својим животима изградило Репуб-лику Српску. Многи су поста-ли ратни инвалиди. Највеће жртве су поднијеле мајке, чији су синови, најчешће синови јединци, дали жи-вот за слободу српског на-рода. То су истинске жртве – пренио је Сладојевић рије-чи Караџића, са којим је, на-води, послије пресуде разго-варао око пола сата.

Према ријечима адвока-та, Караџић је поручио да је јалова освета Хашког трибу-нала и да му, као старцу, не може ништа.

– Нијесмо се предавали ни када је било далеко теже, па ни овако утамничен нећу никада престати да се борим за истину о нашој праведној борби у рату који нам је на-метнут и у ком су страдала сва три народа. Сваки рат, нарочито грађански, изро-ди почињене злочине које је наша држава, ако је зна-ла, осуђивала и процесуира-

ла. Ми смо се часно борили за слободу и једнакост српског народа у Босни и Херцегови-ни. Зато увијек и свуда буди-мо достојанствени, не мрзи-мо друге и поносно чувајмо оно што је изнад нас – Репуб-лику Српску – порука је Ка-раџића.

Дан након другостепене пресуде првом предсједни-ку Републике Српске Радова-ну Караџићу, у Хагу се суми-рају утисци. Караџића су од раног јутра посјећивали чла-нови његовог тима одбране. Припремају се наредни кора-ци и оно што се дефинитив-но може закључити јесте да за њих ово није крај правне борбе.

На другостепену пресу-ду Караџићу и даље стижу бројна реаговања – из Срп-ске поново јасна порука да је ова пресуда политичка, чиме је Хаг још једном пока-зао своју тамну страну. Иста порука стигла је и из звани-чне Москве, која оцјењује да је суђење Караџићу по-казало пристрасност и по-литизацију Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу.

Изречена пресуда је очекивана, имајући у виду да су судије у Хагу људи без морала, пренио је ријечи Радована Караџића, дирек-тор Републичког центра за истраживање рата и ратних

злочина Милорад Којић. Заједно са тимом одбране, овај центар ће радити на но-вим доказима да би се ушло у ревизију поступка. Исти-на, каже Којић, остаје једини циљ Караџића и тима одбра-не, којем је Центар институ-ционална подршка.

– Оно што смо договори-ли је да ћемо радити хроно-логију догађаја по општина-ма – да су Срби први убијани. Прикупљаћемо доказе у до-говору са тимом одбране и поступати у складу с тим – наводи Којић.

Само дан након пресуде, из Федерације БиХ, од удру-жења породица жртава рата, Српској стиже иницијати-ва са захтјевом за одштету. Премијер Радован Вишко-вић одговара да Влада није спремна да разговара о ини-цијативама које су раније по-кретане према Србији.

– Ово нема везе са Српском и ријеч је о индивидуалној пресуди појединцу, иако је у том моменту био предсјед-ник Српске. Ово није пресуда Републици, па о таквој ини-цијативи нити размишља-мо, нити нас занима. На крају крајева, мислим да то не за-служује коментар – сматра Вишковић.

Пресуда Караџићу неће утицати на статус Српске, која ће остати трајна кате-горија, рекао је Срни пред-сједник Академије наука и умјетности и бивши пред-сједник Српске Рајко Куз-мановић. Сматра да ће бити покушаја дестабилизовања Српске, али је увјерен да ће се она одупријети свим тим покушајима.

– Мислио сам да Хашки трибунал представља сумрак међународног права, међу-тим, након овога показује се да је то мрак и тама. Срби су слободољубив народ, који само тражи да опстане и ни-кога не угрожава. И сам Радо-ван Караџић није угрожавао никога, већ је водио српски народ да оствари оно елемен-тарно – да остане свој на сво-ме – наводи Кузмановић.

Иако је, након изрицања пресуде, изостало реаговање званичког Београда, у изјави за италијанске медије пред-сједник Србије Александар Вучић јуче је рекао да се пла-

ши да ће она само да изазо-ве политичке супротности и подјеле.

Правни стручњаци упозо-равају да пресуде попут Ка-раџићеве имају за циљ да „оперу руке” страних факто-ра који су потпиривали су-кобе у бившој Југославији, али и да елиминишу Репу-блику Српску.

– Један од разлога зашто пред Хашким трибуналом нема злочина против мира, немате агресију, управо зато да не би и неко од трих стра-них политичара пао под удар – истиче Бранко Перић, про-фесор Правног факултета у Београду.

Предсједник Српске ради-калне странке Војислав Ше-шељ оцијенио је да је друго-степена хашка пресуда првом предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу у потпу-ности неодржива са аспекта правничке струке и представља гажење елементарних правних принципа.

– Пресудом су погажени елементарни правни принци-пи, принципи међународног хуманитарног и међународ-ног обичајног права. Нијесам вјеровао да ће Караџић бити ослобођен, али сам се надао да ће отпасти оптужница за геноцид у Сребреници – рекао је Шешељ на конференцији за новинаре.

Он је нагласио да нема ниједног озбиљног правника у свијету који може да каже да се у Сребреници заиста одиграо геноцид, саопштено је из СРС-а.

– Погледајте Међународ-ну конвенцију о геноциду из 1946. године и видјећете да ово у Сребреници не садржи ниједан елемент геноцида. Ту је извршен ратни злочин стријељања највише до 1.200 војника. Ниједан цивил, ниједна жена или дијете нијесу убијени. И то стријељање је обављено под сумњивим околностима. Ни Трибунал није до краја утврдио ко су извршиоци стријељања на четири локације – рекао је Шешељ.

Лидер радикала је истакао да нема доказа да је Караџић издавао наредбе за стријељање ратних заробљеника, да је шти-тио починиоце злочина или да је вођена политика вршења злочина и да су постојали уд-ружени злочиначки подухвати.

На вијест о изрицању 40-годишње казне затвора бившем лидеру босанских Срба Радовану Караџићу, за геноцид у Сребреници и друге злочине у Босни и Херцеговини, нема коментара са највиших мјеста у Влади. Српским политичарима и медијима у првом плану било је обиљежавање годишњице НАТО бомбардовања.

Премијер Александар Вучић за петак је заказао ванредну сједницу Владе, на којој ће једина тема бити пресуда Радовану Караџићу, а прије тога састаће се и са српским патријархом Иринејом.

Вучић је током обиљежавања 17. годишњице НАТО бомбара-довања, а прије изрицања пресуде Караџићу, поручио онима који пресуду Караџићу мисле да искористе за политичке нападе на Републику Српску да Србија то неће да дозволи.

Јуче је реаговало МСП Русије које указује на пристрасност Хага, али и на озбиљне недоследности у сажетку пресуде, које су, како наводе у саопштењу, од самог почетка примјетне на суђењу Караџићу. Упозоравају, база доказа изазива озбиљне сумње.

– Механизам је, преузимајући недостатке Међународног трибу-нала за бившу Југославију и слијепо слиједећи његову антисрпску политику, преферирао да игнорише ове околности и још једном показао пристрасност тандема Трибунал –Резидуални механизам. Свјесно су избачене незаконите акције земаља НАТО-а током војних операција на простору бивше Југославије – сматрају у МСП-у Руије.

Шешељ: Пресуда неодржива

Српски државни врх без коментара

Пристрасност Хашког трибунала

Моја је жртва мања од оне коју су други поднијели

■ Послије пресуде којом је осуђен на казну доживотног затвора, Радован Караџић је поручио да је жртва коју подноси мања од других, напоме-нувши да је хиљаде младића својим животима изградило Републику Српску

■ Највеће жртве су поднијеле мајке чији су синови, најчешће синови јединци, дали живот за слободу српског народа. То су истинске жртве, пренио је Сладојевић ријечи Караџића, са којим је, наводи, послије пресуде разговарао око пола сата

ПОРУКА РАДОВАНА КАРАЏИЋА СРПСКОМ НАРОДУ

Радован Караџић

Mурал са ликом Радована Караџића

Хашки трибунал

име стране26 Свијет п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

ЕУ ћЕ одобрити продУжЕњЕ брЕгзита до 22. маја, тЕрЕза мЕј порУчила

Људима је доста игара, вријеме је за одлуке

■ Европска унија ће одобрити продужење Брегзита до 22. маја уколико британски парламент усвоји споразум о Брегзиту идуће недјеље, наводи се у нацрту саопштења 27 држава чланица ЕУ након самита у Бриселу

Људима је доста игара и су­коба око Брегзита и крајње је вријеме да политичари доне­су одлуку о следећим кора­цима, поручила је британ­ска премијерка Тереза Меј посланицима Доњег дома.

Тереза Меј је у обраћању јавности из сједишта владе рекла да разумије да је грађа­нима доста свега.

– Уморни сте од закулис­них игара, од тога да се посла­ници баве само Брегзитом, док ви бринете о образовању ваше дјеце и о систему здравс­твене заштите –истакла је Меј и додала: „Желите да се ова фаза Брегзита заврши. Сла­жем се и на вашој сам страни”.

Посланицима Доњег дома је поручила да је вријеме да коначно одлуче да ли желе да Британија напусти Европ­ску унију са споразумом који је она постигла са Бриселом, без споразума, или да уопште не изађе из Уније.

– Ово последње могло би да доведе до непоправљивог урушавања повјерења јав­

ности у политичаре – упо­зорила је Меј.

Истакла је да је парламент досад урадио све што је мо­гао како би се избјегло доно­шење одлуке.

– Предлагали сте закон за законом, амандман за аманд­маном, а ни у једном тренут­ку нијесте се изјаснили шта желите. Све што сте били спремни да кажете било је шта не желите – рекла је бри­

танска премијерка.Европска унија ће одобри­

ти продужење Брегзита до 22. маја уколико британски парламент усвоји споразум о Брегзиту идуће недјеље, на­води се у нацрту саопштења 27 држава чланица ЕУ након данашњег самита у Бриселу.

Како се даље наводи, про­дужење након 22. маја није могуће, узимајући у обзир чињеницу да Велика Брита­

нија неће учествовати у ев­ропским изборима.

Предсједник Европског парламента Антонио Таја-ни изјавио је у четвртак како не жели да Брегзит буде од­ложен иза 18. априла, јер би у том случају Велика Брита­нија учествовала на европс­ким изборима у мају.

Предсједник Европске ко­мисије Жан-Клод Јункер изјавио је да ако британски парламент поново наредне седмице одбаци предлог пре­мијерке Терезе Меј о спора­зуму о Брегзиту, лидери ЕУ ће морати поново да се саста­ну на новом самиту сљедеће недјеље.

– Британија се креће ка сценарију одласка из ЕУ без споразума уколико британ­ски парламент трећи пут буде гласаи против пред­лога британске премијерке Терезе Меј – изјавио је пред­сједник Француске Еману-ел Макрон.

Више од милион људи потписало је петицију за отказивање Брегзита, са­општио је Одбор за петиције Доњег дома британског пар­ламента.

У саопштењу се наводи да је у овом случају постигнут апсолутни рекорд у брзини прикупљања потписа.

Број људи који су жеље­ли да потпишу петицију то­ком дана био је тако велики да је интернет систем „падао” више пута, јер се на вебсајт у исто вријеме пријављивало између 80.000 и 100.000 људи.

ЕУ мора да уради све што може да оси-гура да Британија напусти блок на уређен начин, рекла је јуче њемачки канцелар Ангела Меркел уочи почетка самита Ев-ропског савјета, на којем ће Брегзит бити главна тема.

– Сматрам да сви схватамо да су ови догађаји од историјског значаја, па мо-рамо да поступамо опрезно и радимо до последње минуте да осигурамо уредан Брегзит – рекла је Меркел.

Она је додала да су једна опција споразум о

иступању и разјашњење усаглашено на састанку у Стразбуру и сматра да ће то подржати већина у Парламенту Велике Британије.

– Али морамо и да се припремимо за могућност да се то не догоди, а онда ћемо одлучити шта да радимо – нагласила је Меркел додајући да има мало простора за промјену договореног споразума.

– Споразум је веома добро испрегова-ран, па је маневарски простор ограничен

– закључила је Меркел.

меркел: Учинити све за споразум, припремити се за неуспјех

Ангела Меркел

Тереза Меј

СјЕћања на жртвЕ организованог криминала на јУгУ италијЕ

италијани протестују против мафије ■ Видимо да је економија прљава и да су здраве фирме пале у руке мафије. У опасности смо

да управљање економијом дође у руке мафије, поручио је Де РахоОко 50.000 особа протесто­

вало је против мафије у Падо­ви, на дан сјећања на жртве ор­ганизованог криминала на југу Италије.

Дан сјећања на недужне жртве мафије обиљежава се од 1996, а централно обиље­жавање ове године одржано је у Падови.

Мафијашке организације један су од највећих проблема друштвеног живота у Италији.

Хиљаде младих и пред­ставника и чланова разли­читих удружења стигли су у Падову из других италијан­ских градова, гдје су прочи­тана имена 111 жртава мафије.

Протестима се придру­жио и италијански државни антимафијашки и антитеро­

ристички тужилац Федери-ко Кафијеро де Рахо.

– Видимо да је економија прљава и да су здраве фирме пале у руке мафије. У опаснос­ти смо да управљање еконо­мијом дође у руке мафије – поручио је Де Рахо, преноси „Ал Џазира”.

Указао је и на важност пријављивања сваке необ­ичне ситуације полицији и правосудним институцијама.

Оснивач удружења „Либе­ра” Луиђи Чиоти поручио је да 163 године причају о ма­фији.

– У цивилизованој земљи, као што је Италија, непри­хватљиво је да 80 посто поро­дица жртава мафије не зна ис­тину или зна само дио”, рекао

је Чиоти.Предсједник Италије

Серђо Матарела упутио је поруку организаторима.

– Желимо да ослободимо друштво од мафије. То је нео­

пходан и могућ циљ, који зах­тијева преданост, доследност и пуну свијест о нашим одго­ворностима као грађана” – на­води се у Матарелиној поруци, преноси „Коријере дела сера“.

Око 50.000 особа протестовало у Падови

Удар на ГваидапривЕдЕн кЉУчни Сарадник лидЕра опозиЦијЕ

Венецуеланске снаге без­бједности привеле су рано јуче адвоката Роберта Маре-ра, кључног сарадника опози­ционог лидера Хуана Гваи-да, у његовој кући у Каракасу.

Марера су одвели оба­вјештајни агенти који су стиг­ли у конвоју возила пред ње­гов дом и развалили улазна врата, у акцији коју су одмах осудили Гваидо и државни се­кретар САД Мајк Помпео, који је позвао на хитно осло­бађање опозиционара.

– Ми ћемо позвати на од­говорност оне који су умије­шани – навео је Помпео на Твитеру.

Мареро је о упаду из­вијестио телефонским пози­вом чији је снимак кружио друштвеним мрежама убрзо пошто се операција одиграла.

Он је описао како велика група обавјештајаца улази

у његов дом уз тешке удар­це који се могли чути у по­задини.

Мареро је шеф кабинета Гваида који је предсједник венецуеланке скупштине.

Венецуеланска влада није коментарисала привођење Марера.

Хуан Гваидо

Предсједник Чешке Ми-лош Земан оптужио је тур­ског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана да ислами­зацијом Турске приближава земљу исламским радикали­ма а да је Турска тиме што је, како је рекао, посредовала у извозу нафте из Исламске др­жаве постала фактички њен савезник.

Зашто нападају Курде? Па зато што су (Турци) фактички савезници Исламске државе. Значи, иако је чланица НАТО и жели у Европску унију, иако је мало вјероватно да ће у њу бити примљени, има инфор­мација да је у вријеме када је Исламска држава окупи­рала велики дио Сирије и Ирака Турска била та која је посредовала у неким логис­тичким операцијама снаб­дијевања Исламске државе. Конкретно у извозу нафте – казао је предсједник Земан у уторак током обиласка Кар­ловарског региона.

Чешки медији јавили су јуче да је Земан изјавио да турски предсједник Ердо­ган игра на исламизацију Турске.

– То више није она секулар­

на држава Ататурка, већ је то прије држава која исповије­да исламску идеологију. А из тога логично произилази да је блиска исламским радика­лима из чега логично произи­лази да напада Курде – казао је Земан у сусрету са мјешта­нима тог региона на западу Чешке.

Претходно је турски пред­сједник на митингу пред ре­гионалне изборе у Турској показао инсерте из снимка те­рористичког напада на мус­лиманске вјернике у џамији у Крајстчерчу на Новом Зелан­ду као илустрацију пораста исламофобије и напада на ис­лам и оштро замјерио што се тај напад не назива хришћан­ским тероризмом, када се већ у јавности терористички на­пади које су извели муслима­ни означавају као „исламски тероризам”.

Предсједник Земан је та­кође одговарајући на питања грађана препоручио децен­трализацију као рјешење кризе у Украјини зато што, како је казао, Украјинци и грађани Украјине који гово­ре руски не подносе баш јед­ни друге.

турци су савезници „исламске државе”

прЕдСјЕдник чЕшкЕ милош зЕман оптУжио тУрСког прЕдСјЕдника рЕџЕпа тајипа Ердогана

Милош Земан

п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .40 Маркетинг

Фељтон XIIIп е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

Неспорно је да су барја-ци и они који су их носили – барјактари, били у саставу свих чета народне и регулар-не војске од 1804. до 1815. го-дине, али о томе, нажалост, знамо мало и спорадично. Стих „Барјак носи војсци ка-лаузи“ свједочи о томе да су барјактари, уз војног старје-шину, предводили војну је-диницу, не само при јуришу већ и у покрету, када се одла-зило на фронт или у шанац, или ступало у битку.

Барјактара је било и у тур-ској и у српској војсци. Коли-ки су значај овом војничком звању придавали и једни и други увјерава нас чиње-ница да је ова ријеч поста-ла дио имена или презиме-на и код једних и код других. Најистакнутији примјер код нас је војвода и главно-

командујући фронта Илија Барјактаревић, којег су још током устанка неки учесни-ци називали „војвода Илија Барјактар“. Јован, сарајевски добровољац, бећар, одабран је је за барјактара у шанцу на Пониквама, те му је ово звање „од части остало“ и он је по-знат као Јован Барјактар. Код Турака се у ово ратно доба ис-тиче велики везир Муста-фа-паша Барјактар. А било је и обичних, нижих, војних старјешина који су свом име-ну придодали ово звање. Је-дан од њих, Јурук Барјактар, предводио је одред од неко-лико стотина Турака у једној од битака око Гургусовца.

Савременици нијесу оста-вили ниједан опис турског војничког барјака, иако зна-мо да су многи пали у њихо-ве руке, те стога о турским барјацима и барјактарима мало знамо. Наводимо неко-лико од заборава сачуваних карактеристичних примјера. У пјесми „Бој на Чокешини“ помиње се Асан Барјактар: „Асан паде, барјак му остаде“ и, наравно, постао је плијен устаника. Народни пјевач по-

миње још Осман Барјакта-ра у пјесми „Лука Лазаревић и Пејзо“. Када су се устани-ци спремали 1805. године да нападну Ужице, Сарајлије су обећале босанском вези-ру да ће Ужичанима посла-ти у помоћ 500 војника с де-сет барјактара.

Са знатно бројнијом војс-ком Бошњаци су напали ус-танике на Чучугама, око 5.800, како биљежи прота Матеја. Другог дана борбе устаници су се повукли на једно брдо и у тамошњем ви-нограду хитро подигли ша-нац од прошћа. „Турци нагло ударе тако да су барјактари до прошћа барјаке доноси-ли, и над шанац надноси-ли, но ту су сви гинули и барјаке пред шанац оставља-ли“. Прота даље биљежи да је изгинуло не само мно-го барјактара већ и других турских војника, а и Срба је било много рањених у шан-цу (април 1806).

Поменутог Јурук Барјакта-ра, турског јунака, који је не-милосрдно сјекао српске гла-ве, изазвао је на двобој српски јунак Хајдук Вељко, кад су

се српска и турска војска на-шле код Великог Извора: „Ам бре, трто, на мејдан убојни!/Смрзнуо се Јурук-барјакта-ре,/Од Вељкова и пашина страха/Зло ми изаћ, а горе не поћ“...

Турски јунак одустао је од мегдана вождовом посинку.

Описујући сраженија с видинским Мула-пашом, понајвише око Малајнице и Штубика, мало познати ме-моариста Миша Стоићевић казује да је, као обичан вој-ник, био потчињен бимба-ши Миловану из села Ра-дошина. Његов бимбаша је у једном штурмирању, како се изразио, налетио на турс-ког барјактара и „барјак му живому из руке отео“ и с њим вратио као трофејом у срп-ски логор. У овом храбром подухвату рањен је из пуш-ке, па је с отетим барјаком од-нијет кући на лијечење. Од задобијене ране је преминуо, а у знак почасти, на сахрани, освојени „барјак му је на гроб побијен“. Бимбаша и војвода Крушевачке нахије Чолак Анта Симоновић, описујући турски пораз на Варварину

(1810), вели да се непријатељ пред руско-српском војском морао повући, али је у „одр-жано мјесто сраженија сојуз-на војска задобила 13 барја-ка“. У једној од више битака за Лозницу (1810), у којој је учествовао Српски козачки пук Никића, Турци су успје-ли, према казивању Пеце Ко-вачевића из Клубаца, да „је-

дан барјак отму пошто су барјактара убили“. Током ове крваве битке, а прије него што је Цинцар Јанко имао двобој с једним тузланским турским делијом, Карађорђе је успио у једном јуришу да убије турског барјактара.

Приредио: МИЛАДИН ВЕЉКОВИЋ

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

Косорићи су, поред тога што су били војводска, били и позната свештеничка кућа. Погибијом војводе Илије II на Језерима 1705. године за-вршава се војводство у овом братству. Кроз наредни XVIII вијек помиње се неколико свештеника у тој породици. Породично предање каже да је поп Василије родоначел-ник. Он је унук војводе Ота-ша и праунук војводе Илије I, био је парох у првој половини XVIII вијека. Њега је наслије-дио син, поп Милија. Према родослову породице Срдано-вића, поп Милија је имао три сина: Срдана, родоначелника овога братства, Мијаила, кне-за косорићког кога ће Турци објесити на Пушини 1806. го-дине, као једног од коловођа Дробњачког устанка, и попа Стевана. Попа Стевана ће Турци послије пропасти ус-танка 1806. године са групом Дробњака одвести у Пљевља и погубити. Потомци попа Стевана се данас презивају Недићи по попадији Неди.

Парохију косорићку ће, послије погибије попа Сте-вана, преузети његов рођак поп Сава, али се он, 1812. годи-

не, сели на Романију. Тако се у овом познатом братству за-вршава свештеничка линија у Дробњаку.

Али Косорићи настављају Божију службу на другом крају, у источној Босни. То-ком цијелог XVIII вијека трају непрекидне сеобе српс-ког живља из Старе Херцего-вине према Романији, однос-но ширем подручју Источне Босне. Те сеобе ће потрајати до почетка XIX вијека. Најви-ше ће се иселити Дробњака, а међу њима и значајан дио породице Косорић. Тада ће се иселити и два брата, оба свештеници, Стојан и Ла-зар. Поп Стојан се зауставио на Романији, у околини Ро-гатице, а поп Лазар је дошао на Дрину, у околину Гораж-да. Поп Лазар је родоначел-ник свештеничке династије Косорић у Горажду, који ће више од двјеста година бити обновитељи, служитељи и чу-вари храма Светог велико-мученика Георгија који са-гради Херцег Стјепан 1454. године. Тај храм је обновљен 1778. године, трудом Дервиш бега Сиерчића и свештени-ка Косорића. Црква је том

приликом прекривена и до-зидана је припрата, наводно како би се прекрили гробови локалне властелинске куће Ширинића чији су потомци муслимани Сиерчићи. То је остало упамћено и опјевано у народу. Народна пјесма по-

миње младог свештеника Јо-вана Косорића. Он је вјеро-ватно син попа Лазара који је сигурно обновитељ јер је у то вријеме био у пуној снази. Њих двојица ће 1807. године путовати у Свету земљу и са ходочашћа донијети књигу о

Јерусалиму штампану у Бечу 1781. године на којој ће записа-ти: „Ево нас дођосмо у Гораж-де са поклоњења Гробу Гос-подњем. Јереји поклоници: Лазар и Јован. 1807 г.“ Књига је била својина ове свештенич-ке куће све до Првог свјетског рата, када је нестала. Свеште-ник Лазар је донио доста ре-ликвија из Дробњака и Јеру-салима, о којима ће писати неколико историчара. Међу тим реликвијама најзначај-нија је била сребрни тас који је служио за крсну панаију и имао је утиснут лик Светог Ђорђа. По легенди тај тас је даровао косорићкој цркви Свети Сава. Та реликвија је нестала у току Другог свјет-ског рата, али се њена фото-графија чува у земаљском музеју у Сарајеву. Последњи свештеник, служитељ храма Херцега Стјепана из Доње Со-потнице код Горажда из куће Косорића, девети по реду, био је Боривоје, који је 1992. годи-не морао да напусти Горажде и избјегао у Црну Гору. Служ-бовао је, накратко као економ у Цетињској богословији, а онда у Тивту 15 година као старјешина саборног храма

Св. Сава. У овом приморском граду је пробудио и оснажио хришћански живот. Заједно са супарохом и црквеним од-бором подигао је велики па-рохијски дом у непосредној близини цркве. У пензију је отишао 2009. године послије 54 године свештеничког ста-жа. Упокојио се 2011. године. Сахрањен је поред својих пре-дака у свештеничкој гробни-ци, у порти цркве у Доњој Со-потници.

У шематизму Српске пра-вославне цркве за 1924. годи-ну у Дабробосанској епис-копији налазимо следеће: прота Атанасије Косорић је парох у рогатичкој парохији, Васо Косорић је свештеник у Гласиначкој парохији, а Ла-зар Косорић је свештеник у храму Светог Ђорћа у Гораж-ду и опслужује чајничку па-рохију. Значи, три свештенич-ке династије Косорића чији су коријени у Дробњаку, ту су још трајале. У Дробњаку је остала црква посвећена Св. Николи, крсном имену Косо-рића и село с истим именом.

ПИШЕ: ТОМАШ ЋОРОВИЋ

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

„Барјактар” - дио имена и презимена

Косорићи се селили у Горажде и на Романију

ДР РАДОШ ЉУШИЋ

■ Фељтон смо приредили према књизи проф. др Радоша Љушића „Војводе и војводски барјаци”, коју је издао Медија центар „Одбрана” из Београда, 2018. године

■ Фељтон је рађен према књизи Томаша Ћоровића „Црква у Дробњаку”, штампаној 2018. године у издању Епархије будимљанско-никшићке

Војводски барјак Луке Лазаревића

Црква у Косорићима

ВОЈВОДЕ И ВОЈВОДСКИ БАРЈАЦИ 11

СВЕШТЕНИЦИ И СВЕШТЕНИЧКЕ ПОРОДИЦЕ У ДРОБЊАКУ 6

XIV Маркетинг п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

Шарена XVп е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

Прољећно, 23. издање ре-номираног модног догађаја Fitems fashion connection, биће одржано 6. и 7. апри-ла у Кристалној дворани хотела Хилтон у Подгори-ци, у организацији модне агенције Мондаине моделс. Модни догађај ће, 6. апри-ла у 21 сат, у оквиру Bio Save дана, отворити црногор-ски модни дизајнер Лазар Илић, самосталним прика-зивањем колекције „Pearls and diamonds are forever”, за коју се сматра да је њего-ва технички најзахтјевнија ревија до сада. Лазар и овога пута моду користи за хумана дјела. Наиме, он ће у част свог новог опредјељења и концеп-та који подразумијева већу посвећеност луксузном ди-зајну, свим матуранткиња-ма и полуматуранткиња-ма, штићеницама ЈУ Дјечји дом „Младост” Бијела покло-нити хаљине о којима ових дана маштају њихове вршња-киње у Црној Гори.

Други, Gp Contour fashion day, отвориће подгоричан-ка Ивана Мирановић (Itsa Couture) дебитанстком ко-лекцијом „Tuscan night”. На-кон тога, публика ће имати прилику да се упозна са ко-лекцијом „Све боје Кине”, коју под патронатом Института Конфучије на Универзите-ту Црне Горе, представљају

Милена Ђукановић и Ана Вуковић. Београђанка Бјан-ка Бијелић ће имати црного-рску премијеру колекцијом „Fairy tales are real”, а биће за-ступљен и атеље вјенчаница „На зрну грашка” својим но-вим, ексклузивним модели-ма: „Pronovias”, „Demetrios”, „Lorenzo Rossi”, „Millanova” и другим. Fitems fashion connection затвориће чувени српски модни креатор Зво-нко Марковић са 36 екстра-вагантних и гламурозних модела из нове колекције. Ревија омиљеног дизајне-ра познатих личности, једи-ног са ових простора који се представио на Паришкој не-дјељи високе моде, биће од-војена од других ревија кок-тел паузом у трајању од 30 минута. Његови модели кра-се и заштитну фотографију догађаја, дјело јапанске фо-тографкиње Nahoko Spiess, док се као модна директорка потписује Suna Moya. Фото-графија је настала у Паризу у продукцији Весне де Винча, а красе учеснице црногорс-ког и српског избора за Мис.

Обје вечери у холу хоте-ла Хилтон биће уприличе-на изложба радова „Nature by paper” студената прве годи-не Факултета за дизајн и му-лтимедиу UDG под ментор-ством Ане Васиљевић Челар.

А.Ш.

ЏЕЗ ПЈЕВАЧИЦА ЛЕНА КОВАЧЕВИЋ ЕКРАНИЗОВАЛА ПЈЕСМУ „ДУБИНЕ“

Нови спот послије свјетског скандала

Нови сингл Лене Коваче-вић „Дубине”, који је већ по-стао радијски хит, од сада има и видео верзију.

Ову емотивну баладу ком-поновао је и продуцирао Дар-ко Димитров, док је текст на-писао Владимир Даниловић. Спот је сниман на грчком острву Егина у продукцији „Захар Видео Продуцтион”. Режију спота потписује Ми-лош Поповић, директор фо-тографије био је Стеван Вејин, а гардеробу и стајлинг ради-ла је Биљана Типсаревић, уз „Мадаме Накит”.

Лена је аутентичан аутор и извођач који његује раз-новрсност звука, од џеза до поп нумера и комерцијал-них свјетских хитова изве-дених у посебном аранжма-ну. Њени албуми доживјели су вишеструка издања и Лену одвели на сцене Србије и ре-гиона до Кипра, Холандије, Белгије, Француске, Аус-трије, Енглеске и Америке.

Кћерка познатог драм-ског писца Душана Коваче-вића прије неколико дана на-

шла се у центру скандала због Кети Пери, коју су медији оп-тужили да је украла Ленину пјесму „Кафе“.

– Вијест о томе јавио ми је мој пријатељ из Беча, који ради на тамошњем радију – рекла је Лена. - У први мах сам се тргла и није ми било пријатно, јер озбиљна је ст-вар уколико вам неко из Хо-ливуда украде пјесму, због ауторских права и свега ос-талог. Али након што сам пажљиво послушала пјес-му одахнула сам, јер заиста нема ништа слично са пјес-мом „Кафе”. Можда мало ри-там, али то је то .

Плавокоса пјевачица наступала је на бројним фес-тивалима у Европи са умјет-ницима као што су Ди Ди Бриџвотер, Најџел Кенеди, Кенди Далфер, Ренди Кроф-орд. Такође, Лена је сарађи-вала и наступала са белгијс-ким продуцентом Бусемијем (Блуе Ноте) и имала част да са-рађује са познатим басистом и умјетником Џоном Клејто-ном. С.М.

Два дана модног спектакла

FITEMS FASHION CONNECTION ЗАКАЗАН ЗА 6. И 7. АПРИЛ У ПОДГОРИЦИ

Плесни фестивал у БудвиПРОГРАМ БУДВАНСКОГ КАРНЕВАЛА ОБОГАЋЕН

Будваденс фестивал пле-са заједно са Будванским карневалом и Будванским фештађунима отвориће ту-ристичку сезону у Будви чиме ће програм Будванског карне-вала трајати седам дана, од 1. до 5. маја 2019. године. БДФ 2019 представља неколико плесних догађаја који се од-вијају од 1. маја до 5. маја 2019. Рекреативни фестивал плеса и рекреације Будва рекреати-ва одржаће се од 1. до 3. маја са дневним плесним стејџе-вима у салси, друштвеним плесовима, фитнесу и зумби

и вечерњим журкама у раз-личитим дјеловима града. Величанствени Плесни бал одржаће се у Хотелу Сплен-дид 3. маја. Дан касније ре-зервисан је за WADF Свјетски куп – такмичење плесача и плесних група из 15 земаља такође у Хотелу Сплендид, док ће International Dance Open 2019 - II дан такмичења бити офржан 5. маја у Хотелу Сплендид. Током фестивала БДФ 2019. у различитим сег-ментима биће присутно око 2.000 такмичара из 15 земаља.

А.Ш.

СТИЖЕ НАЈТУЖНИЈИ АЛБУМ ГОДИНЕ

ПОПУЛАРНИ ФОЛК ПЈЕВАЧ ИЗНЕНАДИО ФАНОВЕ

The Cranberriesјош овај пут

Саша Матић обрадио хит рође раичевића

Преостали чланови бенда одмах су рекли оно што су фа-нови знали, The Cranberries не постоје без Долорес.

Она је трагично премину-ла на пола процеса прављења новог албума, а уз сагласност породице и на одушевљење љубитеља њихових прет-ходних албума, одлучили су да на основу демо снима-ка ипак објаве посљедњи албум. Сингл који носи про-моцију посљедњег издања једног од најпопуларнијих

бендова деведесетих зове се „All Over Now”.

Ријеч је о пјесми која носи поруку о вези у којој субјекат трпи злостављање, нешто о чему је Долорес лично зна-ла. Анимирани видео за ин-спирацију узима поезију Т.С. Елиота.

Радио га је награђивани Ден Брит са илустратором Томом Клохосијем. албум назван „In The End” биће то осми студијски албум култ-ног бенда.

Првог дана прољећа фолк пјевач Саша Матић промо-висао је обраду поп баладе „А ја имам тебе“, коју је прије 26 година снимио Родољуб Рођа Раичевић. У складу са акту-елним трендовима, промо-ција пјесме и спота одржа-на је на Јутјуб каналу Саше Матића и свакако је предста-вљала изненађење за његове вјерне фанове.

– Рођа је био уникатан, оригиналан, зато његове пјесме немају рок трајања – каже Саша Матић. - Радо их пјевам и на наступима, а оба-везно са друштвом, онако, за своју душу. Тако сам и дошао

на идеју да „оживим” једну од мени најдражих пјесама „А ја имам тебе” и на тај начин одржим успомену на легенду музичке сцене и његове пре-лијепе пјесме приближим и млађим генерацијама. Надам се да ћу у томе успјети и да ће се то публици свидјети. Ау-тор пјесме „А ја имам тебе“ је Драган Брајовић Браја, док је за аранжман био задужен Енес Енџи Маврић. Пјесма се нашла на првом албуму Рође Раичевића, снимљеном 1993. године, са ког памтимо и хи-тове „Тако је суђено“, „Да Бог да ничија била“ и „Зар је ва-жно ко је крив“. С.М.

У част недавно преми-нулом фронтмену групе „The Prodigy” Киту Флин-ту, у Саутенду на мору, поја-вио се величанствени мурал. Мурал у част Флинту појавио се у мјесту Саутенд на мору, који је заправо у близини ње-говог дома у мјесту Грејт Дан-моу, у Есексу, пише портал НМЕ. Мурал је дјело локал-ног умјетника Џона Бајела и покрива читав зид. Назван је Twisted Animator, како гла-се и стихови великог хита Firestarter.

Налази се испод жељез-

ничког моста у главној улици овог приморског града, а на-ручио га је Алисон Дјуи, град-ски менаџер за унапређење пословања.

Фото

: Дра

ган

Стев

анов

ић

Фото

: анД

реја

Дам

њан

овић

У ЧАСТ ФРОНТМЕНУ ПРОДИЏИЈА

Мурал за Кита Флинта

Маркетинг XVIIп е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

MEĐUNARODNI, OPŠTI IPOZIVNI, JEDNOSTEPENI, ANONIMNI KONKURS ZA STUDIJU IDEJNOG SKULPTORSKOG RJEŠENJA SPOMEN OBILJEŽJA POSVEĆENOG MIRKU KOMNENOVIĆU U HER-CEG NOVOM1. Ime raspisivača i inves� tora Raspisivač: Opš� na Herceg Novi (Sekretarijat za kulturu i obrazovanje)Inves� tor: Opš� na Herceg NoviAdresa: Trg Maršala Tita br.2, Herceg NoviTel: +382 33 451 211kontakt mail: kultura.lazarevic@hercegnovi.me Konkurs se sprovodi na osnovu Pravilnika o načinu i postupku sprovođenja javnog konkursa (na osnovu člana 30 i 60a Zakona o uređenju prostora i izgradnji objekata „Službeni list CG“ br. 51/08, 34/11 i 35/13)2. Predmet javnog konkursaPredmet konkursa je izrada studije idejnog skulptorskog rješenjaspomen-obilježja posvećenog Mirku Komnenoviću. Konkurs se raspisuje na osnovu Programa za postavljanje spomen obilježja na teritoriji Opš� ne Herceg Novi za 2018. godinu i saglasnos� na ovaj dokument dobijene od Minis-tarstva kulture Crne Gore rješenjem br. UPI-01-108/7.Konkursni rad mora bi� urađen na osnovu Programskog zadatka i ostalih priloga koji čine sastavni dio konkursnog materijala, a mora ispuni� i sve druge uslove predviđene Raspisom konkursa.Prema učesnicima konkurs je: MEĐUNARODNI Po vrs� konkurs je: OPŠTIIPOZIVNIPrema načinu na koji se konkursni elaborat predaje raspisivaču konkurs je : ANONIMNI Prema zadatku konkurs je: IDEJNI Po obliku konkurs je: JEDNOSTEPENI 3. Učesnici konkursaNa Konkursumoguučestvova� akademskivajari i ostalalicakoja za to posjedujuadekvatnustručnukvalifi kaciju, a kojaprivate pozivilipreuzmukonkursnimaterijal, i koja u potpunos� prihvatajuuslove-Konkursa.Na konkursu ne moguučestvova� licakojasuneposrednoangažovana u organizovanjukonkursa, kao-nilicakojasu u najužemsrodstvu i kojanajneposrednijesanjimasarađuju u vrijemetrajanjakonkursa. Svaki od učesnika, pojedinac ili grupa, ima pravo učešća na ovom konkursu samo sa jednim konkursnim elaboratom. 4. Cilj Konkursa Cilj Konkursa je izbor najbolje i najcjelishodnije studije idejnog skulptorskog rješenja spomen obilježja posvećenog Mirku Komnenoviću, te u tom cilju: - putem reprezenta� vnog skulptorskog rješenja ostvari� dostojno sjećanje na jednu od najznačajnijih istorijskih ličnos� koja je doprinjela razvoju i napretku Herceg Novog;- očekuje se da spomen-obilježje bude fi guralno skulptorsko djelo;- ostvari� skladnu skulptorsku vezu između specifi čnos� lika i posebnos� karaktera Mirka Komnenovića;- uvaži� izraz epohe u kojoj je Mirko Komnenović živio;- tačna lokacija i shodno njoj � p postamenta i uređenje prostora biće naknadno utvrđeni na osnovu odredbi Zakona o spomen obilježjima.5. Konkursni materijal i rokovi Konkurs je otvoren od 22.03.2019.god. do 08.06.2019. god, do 14 časova do kada je neophodno dostavi� konkursne radove ili ih posla� poštom zaključno sa 08.06.2019. god. do 24 časova što se provjerava poštanskim pečatom na omotu konkursnog elaborata i po potrebi dokazuje poštanskom potvrdom koja je u posjedu autora - pošiljaoca. Konkursni radovi se predaju na arhivi Opš� ne Her-ceg Novi, ili poštom na adresu Opš� na Herceg Novi,Trg Maršala Tita br.2, Herceg Novi, Crna Gora.Konkursni materijal će u elektronskoj formi bi� dostavljen zainteresovanima koji se prijave na e-mail kultura.lazarevic@hercegnovi.me do29.03.2019. Žiriranje konkursa će započeti nakon prispjeća svih radova. Predviđeno trajanje rada žirija je 7 dana. Učesnici će biti obavješteni o rezulta� ma Konkursa na sajtu Opš� ne Herceg Novi najkasnije u roku od 7 dana od dana završetka rada žirija.Učesnici Konkursa mogu postavlja� pitanja na e-mail: kultura.lazarevic@hercegnovi.me do 05.04.2019.god. Odgovori biće dostavljeni učesnicima do 12.04.2019.god. na sajtu Opš� ne Herceg Novi. Moguće je organizova� posjetu istorijskom jezgru Herceg Novog, kao i gradskom muzeju Mirko Komnenović u periodu od 29.03.2019. god. do 29.04.2019. god. uz prethodnu najavu izvjes� ocima konkursa na: kultura.lazarevic@hercegnovi.me Konkursni radovi pris� gli nakon utvrđenog roka za predaju neće se uzima� u razmatranje.6. Kriterijumi za ocjenjivanje radova su:

1. Ostvarene umjetničke i estetske vrijednos� predloženog rješenja 0-30 bodova

2. Vizuelna komunika� vnost i jasnoća prikaza koncepta, krea� vna posebnost, cjelovitost i doslijednost, pijetet, emocionalna snaga

0-30 bodova

3. Prostorna univerzalnost skulptorskog koncepta u odnosu na budući arhitektonski kontekst 0-20 bodova

4. Tehničko-tehnološke karakteris� ke rješenja (materijalizacija, eksploatacija, održavanje) 0-10 bodova

5. Ekonomska studija 0-10 bodova

7. Vrsta i visina nagradaUkupna suma za nagradni fond iznosi 6.000,00 € +PDV (šest hiljada eura), biće raspodijeljna na sledeći način: I nagrada……………………………...............................– 3.000,00 € II nagrada.........................................................– 2.000,00 € III nagrada........................................................– 1.000,00 € Nagrade će se ispla� � u neto iznosu. Ukoliko ocjeni da je potrebno, žiri zadržava pravo da drugačije preraspodjeli sume predviđene fondom nagrada. Žiri može i da ne dodjeli predviđene nagrade, ako smatra da konkursni radovi ne zadovoljavaju predviđene kriterijume. Predajom konkursnog elaborata učesnik prihvata sve propozicije ovog konkursa. Završetkom Konkursa i dodjelom nagrada, prestaju sve obaveze Opš� ne Herceg Novi, prema nagrađenim autorima. Nagrađeni radovi postaju vlasništvo Opš� ne Herceg Novi, koja ih može koris-� � u cjelos� ili u pojedinos� ma i može ih dodijeli� drugom na detaljnu razradu.

Radovi koji nijesu nagrađeni, ili nijesu zadovoljili uslove Konkursa se od strane autora ili njegovog predstavnika mogu podići na arhivi Opš� ne Herceg Novi u roku od 30 dana od dana proglašenja rezultata Konkursa. Nakon tog roka Opš� na Herceg Novi nema obaveze prema učesniku u pogledi čuvanja konkursnih elaborata.8. Oprema konkursnog elaborataSvaki konkursni elaborat mora bi� zapakovan u posebnom neprozirnom omotu, sa šifrom u uglu omota i jasnom naznakom: „KONKURS ZA STUDIJU IDEJNOG SKULPTORSKOG RJEŠENJA SPOMEN OBILJEŽJA POSVEĆENOG MIRKU KOMNENOVIĆU U HERCEG NOVOM“ - NE OTVARATIOpš� na Herceg NoviSekretarijat za kulturu i obrazovanjeTrg Maršala Tita br.285340 Herceg NoviCrna Gora (MNE)Konkursni elaborat mora ima� spisak svih priloga. Svi prilozi konkursnog elaborata moraju bi� označeni šifrom autora (pet cifara i dva slova u slobodnom rasporedu). Šifra se smješta u gronji desni ugao (Arial, bold, 20). Nalazi se na svim panoima, svim trodimenzionalnim modelima, svim tekstualnim prilozima, kovertama kao i na sadržaju unutar kover� .Svi grafi čki prilozi su kaširani na lakoj podlozi formata B2 (70x50cm), trodimenzionalni model /fi gura, detalj fi gura� vnog rješenja bezbjedno zapakovani u ku� ju/ku� je, tekstualni dio i umanjen grafi čki dio dostavi� u povezanoj svesci A4 formata u šest primjeraka. Jezik konkursa za učesnike iz Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije ili BJR Makedonije je BCMS na la� nici (srpsko-hrvatski, srpski, crnogorski, bosanski, hrvatski), dok je za učesnike van ovih teritorija jezik konkursa engleski.Uz konkursni rad, učesnici će obavezno dostavi� CD sa svim grafi čkim prilozima u DWG i PDF for-matu, kao i tekstualno obrazloženje u DOC ili PDF formatu. Uz konkursni rad autori su u obavezi dostavi� i dvije neprozirne zatvorene koverte sa jasnom nazna-kom “Konkurs-ne otvaraj” i to: -kovertu sa naznakom “imena učesnika” koja sadrži ime, prezime i adresu pojedinca ili grupe autora i način podjele nagrada, -kovertu sa naznakom “Adresa za vraćanje rada”, koja sadrži adresu za vraćanje rada. Ova koverta treba da sadrži i izjavu kojom se NE pristaje na izlaganje rada na javnoj izložbi, ako rad nije nagrađen. Ukoliko takve izjave nema, smatraće se da autor pristaje na javnu izložbu. Koverte sa nazivom AUTOR I ADRESA ZA VRAĆANJE RADA otvara ŽIRI. 9. Konkursni materijal Sva dokumentacija koja predstavlja konkursni materijal u vidu tekstualnih i grafi čih priloga biće dostavljena učesnicima u elektronskom obliku i to:Tekstualni dio: • Raspis Konkursa • Programski zadatak • Katalog fotografi ja 10. Sadržaj konkursnog rada Učesnici su obavezni da u okviru Konkursa dostave slijedeću dokumentaciju:

Tekstualni dio (font: arial, 11): -obrazloženje koncepta skulptorskog rješenja.-tehničko-tehnološke karakteris� ke rješenja koje podrazumjevaju dimenzije, očekivanu težinu, materijalizaciju, preporuke za održavanje i probleme koje ono sa sobom nosi uodnosu na izbor materijala.-preliminarni predmjer troškova koji podrazumjeva tabelarni prikaz ključnih stavki u troškovniku prilikom izrade skulptorskog rješenja, bez intervencija koje su potrebne unutar budućeg konteksta u kome će se naći spomen obilježje i bez razrade troškova za postament.Napomena: tekstualno o�razloženje mora �i� jasno, sadržajno, koncizno.Grafi čki dio: -karakteris� čne osnove, izgledi i presjeci skulptorskog rješenja u razmjeri, R1:10- linijski.-karakteris� čne osnove, izgledi i presjeci skulptorskog rješenja u razmjeri, R1:10 - volumen, plas� čnost, sijenke, simulacija materijalizacije.-fotografi je skulptorskog rješenja iz referentnih uglova sagledavanja po dnevnom i simulaciji noćnog osvjetljenja; -ostali grafi čki prilozi, skice, grafi čke studije koje dočaravaju koncept i razvoj ideje skulptorskog rješenja prema izboru autora, Napomena: Prelom grafi čkih formata koncipira� racionalno i pregledno tako da omogući paralelno čitanje srodnih informacija grupisanih prema razmjeri i temiMaketarski dio: -skulptura visine 75cm, -portret/detalj u prirodnoj veličini (klasično uvećanje od 10%)

11. Konkursni Žiri Članovi žirija i izvjestioci će biti naknadno objavljeni.Troškove rada konkursnog Žirija i izvjes� oca obezbjeđuje Opš� na Herceg Novi. Izvjes� oci će prije početka rada žirija konstatova� kompletnost prispjelih radova i njihovu usklađenost sa uslovima Konkursa. Radovi koji ne ispunjavaju uslove Konkursa ili su s� gli nakon roka predviđenog Raspisom, neće se uze� u razmatranje.Takođe, ukoliko jedan od članova žirija bude onemogućen da učestvuje u žiriranju, raspisivač imenu-je zamjenika članova žirija. Žiri može diskvalifikovati učesnika iz sledećih razloga: 1. Ukoliko je datum na pečatu pošiljke učesnika adresiran na Raspisivača nakon datuma i vremena kako je naznačeno u uslovima. 2. Ukoliko je rad s� gao na adresu Raspisivača putem pošte ili lično nakon datuma i vremena kako je naznačeno u uslovima 3. Ukoliko učesnik ne bude poštovao bilo koji od uslova ovog konkursa. 4. Ukoliko učesnik pokuša da u� če na bilo kog člana Žirija. 12. Vlasnička prava Učesnici Konkursa su saglasni da se njihovi radovi u organizaciji Opš� ne Herceg Novi mogu javno izloži� nakon objavljivanja rezultata Konkursa. Vlasnička prava nagrađenih radova prelaze u vlasništvo Opš� ne Herceg Novi nakon isplate nagra-da. Time prestaju sve obaveze Opš� ne Herceg Novi, prema nagrađenim autorima. Nagrađeni ra-dovi postaju vlasništvo Opš� ne Herceg Novi, koja ih može koris� � u cjelos� ili u pojedinos� ma uz poštovanje autorskih prava učesnika i nagrađenih. Svoju saglasnost na gore izrečena vlasnička prava autor rada daje samim učešćem na Konkursu. 13.Završne odredbe Rezulta� i obrazloženje odluke konkursnog Žirija biće objavljeni na web stranicama Opš� ne Her-ceg Novi. Svi sporovi koji bi mogli nasta� iz ovog konkursa u nadležnos� su redovnog Suda koji je nadležan za raspisivača konkursa.

Herceg Novi, 21.03.2019. godineBroj: 02-15-663-4/2019

SEKRETARIJAT ZA KULTURU I OBRAZOVANJE OPŠTINEHERCEG NOVI raspisuje:

Маркетинг XIXп е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .

п е т а к , 2 2 . м а р т 2 0 1 9 .XXVIII екран РТЦГ 1

06.00 ДОБРОЈУТРОЦРНАГОРО07.35 ДОБРОЈУТРОЦРНАГОРО10.00 ВИЈЕСТИ10.05 НАУЧНО–ОБРАЗОВНИПРОГРАМ10.45 ТОПШОП11.00 ВИЈЕСТИ11.05 ДВОГЛЕД11.15 ХОРИЗОНТ,ЕМИСИЈАЗАОСИ12.00 ВИЈЕСТИ12.05 МЕХАНИЗАМ,Р13.00 ВИЈЕСТИ13.05 СЕРИЈА:ГОСПОЂА14.00 ВИЈЕСТИ14.05 НИКШИЋКИМОСТОВИ15.15 СТРАНИДОК.ПРОГРАМ(АРТЕ): ГЕОЛИНО15.30 ДНЕВНИК116.00 ЛАЈМЕТ,ВИЈЕСТИНААЛБ.16.10 ТОПШОП16.30 СЕРИЈА:ГОСПОЂАМАРПЛ17.30 ЗУМИРАЊЕ,Р18.00 ВИЈЕСТИ18.05 СТРАНИДОК.ПРОГРАМ(АРТЕ): ФРАНКОФОНИЈА19.05 МЕРИДИЈАНИ19.30 ДНЕВНИК220.05 ЖИВАИСТИНА21.30 СЕРИЈА:ПОЛДАРК22.30 ДНЕВНИК323.00 СПОРТСКИДНЕВНИК

НОВИ ТВ

ТВ ВИЈЕСТИ

06:10 МЕ­РИ­ДИ­ЈА­НИ:­­06:30 ВОА­–­ГЛАС­АМЕ­РИ­КЕ,­Р­07:00­ НЕ­ДЕЉ­НО­ДЈЕ­ЦИ­ЈЕ­ПО­ПОД­НЕ08:00 СЕ­РИ­ЈА:ПО­РОБ­ЏИ­ЈЕ-КО­ЖЕ09.00 ОЈ­ВЕ­СЕ­ЛА­ВЕ­СЕ­ЛИ­ЦА10:00 ДНЕВ­НА­СО­БА­ Р­ОД­ЈУ­ЦЕ11:30 МЕ­ТЕО­+­ХИТ­ДА­НА11:40 ФИЛМ:­ТА­ПРО­ПА­ЛИ­ЦА:ЂАН­ГО­13:15­ МЕ­ТЕО­+­ХИТ­ДА­НА13:25 ОТ­КРИЈ.­МЕ­ Р13:40 КО­ШАР­КА(М)-АБА­ЛИ­ГА:­­ ПРЕ­ГЛЕД­ Р14:05 МЕ­ТЕО­+­ХИТ­ДА­НА14:15 КО­ЛО­СЕ­УМ:­СПОРТ­СКА­ЕМИ­СИ­ЈА,­Р14:45 ПО­ГЛЕ­ДИ­ИЗ­ДО­МО­ВИ­НЕ­Р15:15 МЕ­ТЕО­+­ХИТ­ДА­НА15:30 ДНЕВ­НИК­116:00 ДНЕВ­НА­СО­БА­17:30 СЕ­РИ­ЈА:­ПО­РОБ­ЏИ­ЈЕ-ВИ­ХОР18:15 МЕ­ТЕО­+­ХИТ­ДА­НА18:30 СЕ­РИ­ЈА:­ЗЛА­ТАН­ГЛАС­19:30­ ДНЕВ­НИК­220:05 ХИТ­ДА­НА20:10 СЕ­РИ­ЈА:­ЗЛА­ТАН­ГЛАС21:00 ШО­ФРО­ВИ­ЗИ­ЈА22:00 СЕ­РИ­ЈА:­ДОЈЧ­КА­ФЕ­22:30 ФИЛМ:КА­ЛИ­ФОР­НИ­ЈА00:15 ДНЕВ­НА­СО­БА,­Р01:45 ВОА­–­ГЛАС­АМЕ­РИ­КЕ02:15 ШО­ФРО­ВИ­ЗИ­ЈА

08:00 КА­ЛЕН­ДАР08:05 ЦР­ТА­НИ­ФИЛМ08:30 ПУ­ТУ­ЈУ­ЋИ­ЦР­НОМ­ГО­РОМ09:00 ТВ­ОР­ДИ­НА­ЦИ­ЈА09:30 УЗ­ЧА­ШИ­ЦУ­РАЗ­ГО­ВО­РА11:30 НО­ВИ­ИЗ­ДА­НА­У­ДАН­(Р)12:30 МО­БИЛ­АУТО13:00 ДНЕВ­НИК­РА­ДИО­СВЕ­ТИ­ГО­РА­(Р)13:30 НЕ­ШТО­НО­ВО14:00 ЈЕСТ­ДО­БРО­ЈЕСТ14:30 АБС15:00 ПРИ­ЧЕ­ИЗ­АМЕ­РИ­КЕ15:30 ТВ­ОР­ДИ­НА­ЦИ­ЈА16:00 НИ­ЈЕ­СМО­МИ­ОД­ЈУ­ЧЕ16:30 РИ­ЈЕЧ­ВИ­ШЕ17:55 КА­ЛЕН­ДАР18:00 НО­ВИ­ИЗ­ДА­НА­У­ДАН18:20 ВИ­ШЕ­ОД­ВИ­ЈЕ­СТИ19:00 ДНЕВ­НИК­РА­ДИ­ЈА­СВЕ­ТИ­ГО­РА19:30 ПРО­ЛОГ19:40 МУ­ЗИЧ­КИ­ШОУ20:00 КА­ЛЕН­ДАР20:05 АК­ТУ­ЕЛ­НО22:00 НО­ВИ­ИЗ­ДА­НА­У­ДАН­(Р)22:20 ВИ­ШЕ­ОД­ВИ­ЈЕ­СТИ­(Р)23:00 ДНЕВ­НИК­СВЕ­ТИ­ГО­РА23:30 АБС24:00 ЗЕ­ЛЕ­НА­ПА­ТРО­ЛА00:30 РИ­ЈЕЧ­ВИ­ШЕ01:20 ПРИ­ЧЕ­ИЗ­АМЕ­РИ­КЕ

06:30 БО­ЈЕ­ЈУ­ТРА­09:30 СТУ­ДИО­МО­ДЕР­НА­ ­09:50­ АЛ­ТЕР­НА­ТИ­ВА­10:00 ВИ­ЈЕ­СТИ­У­10­10:07 ИС­ТАН­БУЛ­СКА­НЕ­ВЈЕ­СТА,Р­11:00­ ТВ­ШОП11:10 ВЕ­ЛИ­КА­ПО­РО­ДИ­ЦА,Р­12:00­ ВИ­ЈЕ­СТИ­У­12­12:06 СТУ­ДИО­МО­ДЕР­НА­ ­12:25­ ТВ­ШОП12:40 НА­ЧИ­СТО,Р14:00 ВИ­ЈЕ­СТИ­У­2­14:06 ГА­СТРО­14:07 НА­ЧИ­СТО,Р14:30 РИ­ТАМ­БАЛ­КА­НА,Р­15:00 БО­ЈЕ­ДА­НА­15:30 ИС­ТАН­БУЛ­СКА­НЕ­ВЈЕ­СТА,Р­16:30­ ВИ­ЈЕ­СТИ­У­ПО­ЛА­5­16:52 ГА­СТРО­16:55 ЕЛИ­ЗА­ИЗ­РИ­ВОМ­БРО­ЗЕ­17:50­ РИ­ТАМ­БАЛ­КА­НА­18:30 ВИ­ЈЕ­СТИ­У­ПО­ЛА­7­19:10 ИС­ТАН­БУЛ­СКА­НЕ­ВЈЕ­СТА­20:00­ АУТО­ПУТ:­ПУТ­СВИ­ЛЕ­ИЛИ­СВИ­ЛЕН­­­ ГАЈ­ТАН,­ДОК.­ФИЛМ20:35 ДЕ­СТИ­НА­ЦИ­ЈА­ВЈЕН­ЧА­ЊЕ,­ФИЛМ22:00 ВИ­ЈЕ­СТИ­У­10­22:15 СПОРТ­22:30 МА­ТРИКС,­ФИЛМ00:45 ВА­ТРЕ­НИ­ОБ­РА­ЧУН,Р­-ФИЛМ

РТЦГ 2 ТВ ПРВА

07:30 ПРАК­ТИЧ­НА­ЖЕ­НА08:15 60­МИ­НУ­ТА­СА­ИРИС09:00 ЈУ­ТАР­ЊИ­ЖУР­НАЛ09:10 ЈУ­ТРО­СА­ЈО­ВА­НОМ­­­ И­СР­ЂА­НОМ10:00 ЈУ­ТАР­ЊИ­ЖУР­НАЛ10:10 ЈУ­ТРО­СА­ЈО­ВА­НОМ­­­ И­СР­ЂА­НОМ11:00 СТУ­ДИО­МО­ДЕР­НА11:15 СЕ­РИ­ЈА:­1001­НОЋ12:45 СТУ­ДИО­МО­ДЕР­НА13:00 150­МИ­НУ­ТА14:30 СЕ­РИ­ЈА:­ИСТИ­НЕ­И­ЛА­ЖИ15:15 СЕ­РИ­ЈА:­ПО­ГРЕ­ШАН­ЧО­ВЈЕК16:10 ПРАК­ТИЧ­НА­ЖЕ­НА17:00 60­МИ­НУ­ТА­СА­ИРИС18:00 ЕКС­КЛУ­ЗИВ18:30 КВИЗ­ СТО­ЛИ­ЦЕ19:00 ЖУР­НАЛ19:30 КВИЗ:­100­ЉУ­ДИ,­­­ 100­ЋУ­ДИ20:10 СЕ­РИ­ЈА:ПО­ГРЕ­ШАН­ЧО­ВЈЕК21:00 СЕ­РИ­ЈА:­ИСТИ­НЕ­И­ЛА­ЖИ22:00 ФИЛМ:­РИ­ДИ­КО­ВЕ­ХРО­НИ­КЕ00:00 НОЋ­НИ­ЖУР­НАЛ00:30 ЕКС­КЛУ­ЗИВ00:45 КВИЗ:­СТО­ЛИ­ЦЕ01:15 КВИЗ:­100­ЉУ­ДИ,­100­ЋУ­ДИ01:45 НОЋ­НИ­ЖУР­НАЛ02:15 150­МИ­НУ­ТА

СРПСКА РТВ

07:00 ХИМНА­БОЖЕ­ПРАВДЕ07:05 СПУТЊИК­НОВОСТИ­2­(Р)07:35 ДЈЕЧИЈИ­ПРОГРАМ08:00 ДОКУМЕНТАРНИ­ПРОГРАМ09:00 ВИЈЕСТИ­У­909:05 ТАКО­СУ­ГОВОРИЛИ­НАШИ­ПРЕЦИ09:07 РАЗГОВОРИ­УГОДНИ­(Р)10:00 ДОКУМЕНТАРНИ­ПРОГРАМ­(Р)11:00 ВИЈЕСТИ­У­1111:05 ТАКО­СУ­ГОВОРИЛИ­НАШИ­ПРЕЦИ11:07 СЕРИЈСКИ­ПРОГРАМ12:00 ПОРОДИЦА­ДАНАС­(Р)13:00 ВИЈЕСТИ­У­1313:05 ТАКО­СУ­ГОВОРИЛИ­НАШИ­ПРЕЦИ13:07 ФИЛМСКИ­ПРОГРАМ­(Р)15:00 ВИЈЕСТИ­У­1515:05 ТАКО­СУ­ГОВОРИЛИ­НАШИ­ПРЕЦИ15:07 ДОКУМЕНТАРНИ­ПРОГРАМ16:00 ОГЛЕДАЛО­(Р)17:30 НОВОСТИ­117:50 ТАКО­СУ­ГОВОРИЛИ­НАШИ­ПРЕЦИ18:30 СПУТЊИК­НОВОСТИ­119:20 ОБРАЗОВНИ­ПРОГРАМ19:30 ДЈЕЧИЈИ­ПРОГРАM­20:00 ИСТИНА­ИЛИ­ЛАЖ21:00 СВЕТ­СА­СПУТЊИКОМ22:00 НОВОСТИ­222:30 ТАКО­СУ­ГОВОРИЛИ­НАШИ­ПРЕЦИ23:00 СПУТЊИК­НОВОСТИ­223:30 ФИЛМСКИ­ПРОГРАМ

НОВА М

06:15 АГЕН­ЦИ­ЈА­ЗА­СВЕ­И­СВА­ШТА07:35 ЦЕН­ТРАЛ­НИ­ДНЕВ­НИК08:05 СПОР­ТИ­СИ­МО08:10 ТУ­РИ­СТИЧ­КИ­МА­ГА­ЗИН08:20 КЕ­ФА­ЛИ­ЦА08:35 ЉУ­БАВ,­НА­ВИ­КА,­ПА­НИ­КА08:55 ВИ­ЈЕ­СТИ09:00 ЉУ­БАВ,­НА­ВИ­КА,­ПА­НИ­КА09:30 MR.­KITCHEN09:55 ВИ­ЈЕ­СТИ10:00 ТО­ТАЛ­НИ­ОБРТ­10:45 АН­ДЈЕ­ЛИ11:00 ВИ­ЈЕ­СТИ11:40 ТВ­ПРО­ДА­ЈА­ТОП­ШОП12:00 ВИ­ЈЕ­СТИ,­МЕ­ТЕО12:10 АН­ЂЕ­ЛИ12:45 ВИП­КУ­ВАР14:00 ВИ­ЈЕ­СТИ14:05 ВИП­КУ­ВАР14:50 МЕ­ТЕО14:55 СПОР­ТИ­СИ­МО15:00 ВИ­ЈЕ­СТИ15:20 ТУ­РИ­СТИЧ­КИ­МА­ГА­ЗИН15:30 НА­ГРА­НИ­ЦИ16:20 MR.­KITCHEN16:45 ТО­ТАЛ­НИ­ОБРТ17:25 ЦЕН­ТРАЛ­НИ­ДНЕВ­НИК18:00 ФУД­БАЛ:­БУ­ГАР­СКА­-­ЦР­НА­ГО­РА20:00 ЗА­МОГ­СИ­НА22:15 НА­ГРА­НИ­ЦИ

ТВНК

07:00 ИНФО­ПРЕС07:30 ЈУТАРЊИ­ПРОГРАМ-­ПРОД.­ТВНК09:00 СЕРИЈА-Р09:30 ХРАНА­И­ВИНО-Р10:00 ИНФО­ПРЕС10:35 МАЛИ­ОГЛАСИ11:00 НЕКУЛТУРА­ЖИВЉЕЊА-­ПРОД.­­­ ТВНК­-Р12:00 ИНФО­ПРЕС12:15 ДОКУМЕНТАРНИ­ПРОГРАМ12:35 МАЛИ­ОГЛАСИ13:00 СЕРИЈА-Р14:00 ИНФО­ПРЕС14:20 ФИЛМ-Р16:00 ИНФО­ПРЕС16:10 ЈУТАРЊИ-­ПРОДУКЦИЈА­ТВНК-Р16:50 МАЛИ­ОГЛАСИ17:00 НЕКУЛТУРА­ЖИВЉЕЊА-­­ ПРОДУКЦИЈА­ТВНК­-Р18:00 ВИНК­1­-­ИНФ.­ЕМИСИЈА­ТВНК18:20 ХРАНА­И­ВИНО18:50 МАЛИ­ОГЛАСИ19:00 СЕРИЈА20:00 ВИНК­2­-­ИНФОРМАТИВНА­­­ ЕМИСИЈА­ТВНК21:00 СТЕТОСКОП­-­ПРОДУКЦИЈА­ТВНК22:00 ВИНК­3-­ИНФОРМАТИВНА­­­ ЕМИСИЈА­ТВНК22:20 МАЛИ­ОГЛАСИ22:30 ФИЛМ­

РТВ БУДВА

06:55 ТВ­БУ­ДВА­ПРО­МО07:00 ЈУ­ТРОМ­ИЗ­БУ­ДВЕ09:00 МА­ЛИ­ОГЛА­СИ09:05 СЕ­РИ­ЈА:­БАН­ДО­ЛЕ­РА09:55 ЕПП10:00 ДЈЕЧ­ЈИ­ПРО­ГРАМ:­11:00 ГЛА­СА­МЕ­РИ­КЕ11:30 ДО­К.­ПРО­ГРАМ:­УЛО­ВИ­ТРО­ФЕЈ12:00 ПРЕ­ГЛЕД,­МЕ­ТЕО12:15 АМ­ФИ­ТЕ­А­ТАР12:55 ТВ­БУ­ДВА­ПРО­МО13:00 ДО­КУ­МЕН­ТАР­НИ­ПРО­ГРАМ13:50 ТВ­БУ­ДВА­ПРО­МО14:00 ЈУ­ТРОМ­ИЗ­БУ­ДВЕ,­РЕ­ПРИ­ЗА15:55 ЕПП,­МА­ЛИ­ОГЛА­СИ16:00 СЕ­РИ­ЈА­БАН­ДО­ЛЕ­РА17:00 ЋА­КУ­ЛЕ18:00 ПРЕ­ГЛЕД,­МЕ­ТЕО18:10 КУ­ХИ­ЊИ­ЦА18:35 ЦР­ТА­НИ­ФИЛМ:­ГА­ВРА18:50 СКРИ­ВЕ­НА­КА­МЕ­РА19:00 ДНЕВ­НО­ИН­Ф.­ЕМИ­СИ­ЈА:­ПО­ЛИС19:35 БО­КЕЉ­СКИ­ЂИР20:00 ЕПП21:00 ПРЕ­ГЛЕД,­МЕ­ТЕО21:05 СЕ­РИ­ЈА:­БРА­ЋА­КА­РА­МА­ЗО­ВИ22:00 ИН­ФОР­МА­ТИВ­НА­ЕМИ­СИ­ЈА:­ПО­ЛИС22:35 ЋА­КУ­ЛЕ,­РЕ­ПРИ­ЗА23:10 ГЛАС­АМЕ­РИ­КЕ23:40 СЕ­РИ­ЈА:­ДОК­ТОР­ЖИ­ВА­ГО

БрајанКеслер,новинаркоји истражује серијскаубиства, и његова дjе-војка-фотограф,крећунапут-прекоцijелеАмерикејержеледапосjетечувенамjестазлочина.СањимакрећеиЕрлиГрејс,кримина-лацкојијејошнаодслужењуусловнеказне...

22.30РТЦГ2

Калифорнија

Бјежећиодзакона,алииловацанаглаве,свемирскиборациодбјеглизатвореникРичардРидикодлучуједасесакријенапланетиХели-он...Mеђутим,тамовладахаос.ЛордМаршалjeлидерНекромонгера,крвожеднихратникакојисуодлучнидаизбришуљудскуврсту...

Иакотајновит,Смитводиприличнообичанживот.Ње-говданjeпочеокаоисвакидруги.Неслутидамусежи-вотмијењабаштогмоментакадапоредњегапротрчаватрудницаубијегу...

22.00 23.50ТВПРВА TVВИЈЕСТИ

Ридикове хронике

Ва тре ни об ра чун

пет

ак