: , , , , , , , , : , , , , : , , , : , , , , ,

-

2005

Ministarstvo kulture Republike Srbije i preduzee RSGV iz Novog Sada omoguili su redovno objavqivawe Letopisa Matice srpske.

Pokrenut 1824. godine Urednici Georgije Magaraevi (18241830), Jovan Haxi (18301831), Pavle Stamatovi (18311832), Teodor Pavlovi (18321841), Jovan Suboti (1842 1847), Sima Filipovi (1848), Jovan Suboti (18501853), Jakov Igwatovi (18541856), Subota Mladenovi (18561857), Jovan orevi (18581859), Antonije Haxi (18591869), Jovan Bokovi (18701875), Antonije Haxi (18761895), Milan Savi (18961911), Tihomir Ostoji (19121914), Vasa Staji (1921), Kamenko Suboti (19221923), Marko Maletin (19231929), Stevan iri (1929), Svetislav Banica (1929), Radivoje Vrhovac (1930), Todor Manojlovi (1931), arko Vasiqevi (1932), Nikola Milutinovi (1933 1935), Vasa Staji (1936), Nikola Milutinovi (19361941), ivan Milisavac (19461957), Mladen Leskovac (19581964), Boko Petrovi (1965 1969), Aleksandar Tima (19691973), Dimitrije Vuenov (19741979), Momilo Milankov (1979), Boko Ivkov (19801991), Slavko Gordi (19922004) Urednitvo IVAN NEGRIORAC (Dragan Stani, glavni i odgovorni urednik) MIHAJLO PANTI, JOVAN POPOV, SAA RADOJI Sekretar UrednitvaVLADIMIR OVQANSKI

LektorVLADIMIR OVQANSKI

KorektorBRANISLAV KARANOVI

Tehniki urednikVUKICA TUCAKOV

Letopis Matice srpske izlazi 12 puta godiwe u mesenim sveskama od po deset tamparskih tabaka: est svezaka ine jednu kwigu. Godiwa pretplata iznosi 2.000 dinara, a za lanove Matice srpske 1.000 dinara. Pretplata za inostranstvo iznosi 100 . Cena po jednoj svesci u kwiarskoj prodaji je 200 dinara. Pretplata se moe uplatiti u svakoj poti na iro raun broj 355-1056656-23, sa naznakom za Letopis". Adresa: 21000 Novi Sad, ul. Matice srpske br. 1, telefon: 021/613-864 i 021/420-199, lokal 112, faks: 021/528-901. E-mail: letopis@maticasrpska.org.yu Internet adresa: www.maticasrpska.org.yu Izdaje: Matica srpska Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad tampa: BUDUNOST, Novi Sad Tira: 1.000 RUKOPISI SE NE VRAAJU

God. 181

Januarfebruar 2005

Kw. 475, sv. 12

SADRAJDavid Albahari, Drawe za ruke . . . . . . Miroslav Josi Viwi, Pria o Crwanskom Dragan Jovanovi Danilov, Opera za pesak . . Miro Vuksanovi, U . . . . . . . . . . . Miroqub Todorovi, Bubreg da ti se utopa . Sergej Dovlatov, Kompromis . . . . . . . . Predrag Bjeloevi, Pjesme . . . . . . . . Mikica Ili, Dan osmi . . . . . . . . . Dejan Ili, Without a sound . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 10 21 29 40 44 81 86 112

OGLEDI Karl Joahim Klasen, Platonove vrline u Rimu . . . . . . Vasili Vicaksi, Tri puta ka spoznaji u staroj helenskoj filozofiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fridrih Zengle, Kontinuitet i preobraaj. Uvod u ivot i delo J. V. Getea . . . . . . . . . . . . . . . . . Manfred Osten, Sve je velociferski". Faust i ubrzano vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jovan Deli, Roman rjenik Mira Vuksanovia . . . . . . 115 129 139 161 176

SVEDOANSTVA Dragan Hamovi, Trebiwsko slovo o Nogovoj poeziji . . . . Valentina Tinai, Predmeti i skrovita, imena i ponori jednog sveta posledica, a ne uzroka" . . . . . . . . Milivoj Srebro, Sjaj i beda Gonkura . . . . . . . . . . Radojka Vukevi, Kolonijalna i postkolonijalna teorija (Razgovor sa Homi Babom) . . . . . . . . . . . . . . . 194 199 202 218

KRITIKA Marko Nedi, Josi i Sterija, i pomalo Bokao (Miroslav Josi Viwi, Roman bez romana i Dok nas smrt ne rastavi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vasa Pavkovi, Za uspomenu na pepeo (Branislav Petrovi, eevasion) . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mladen Veskovi, Posledwi prorok (Svetislav Basara, Srce zemqe) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zoran eri, Ne/prolazni svet detiwstva (Ranko Risojevi, Prvi svijet) . . . . . . . . . . . . . . . . . . Milivoj Nenin, Okrweni mit (Isidora Sekuli, Pisma) . . Sran Damwanovi, Tehnologija subjektivnosti (Miel Fuko, Hermeneutika subjekta. Predavawa na Kole de Fransu 19811982) . . . . . . . . . . . . . . . . . . Urednitvo, Nekoliko napomena . . . . . . . . . . . . Branislav Karanovi, Autori Letopisa . . . . . . . . .

226 234 237 241 244

249 254 256

LETOPIS MATICE SRPSKE JANUARFEBRUAR 2005

YU ISSN 0025-5939 | UDK 82(05)

DAVID ALBAHARI

DRAWE ZA RUKEU petak uvee priredili smo zabavu. Pozvali smo sedam branih parova, nekoliko razvedenih ena i mukaraca, i etiri uenika moje ene. Moja ena predaje fiziku i hemiju nedavno prispelim doseqenicima, onima koji ele da se dokoluju ili da promene zanimawe kako bi se to pre uklopili u sistem zemqe koju su izabrali za svoj novi dom. Svima smo rekli da dou oko osam uvee, i u pola devet je u kui ve vladala takva galama, da se naa maka nije usuivala da izae iz plakara u koji se uvukla kada su prvi gosti zakucali na vrata. Posledwi gosti, japanski brani par, stigli su u devet. Dugo su se klawali pred vratima i izviwavali to kasne, ali na kraju sam uspeo da ih uvedem u kuu. Uspeo sam i da shvatim ta ele da popiju ona je traila sok od paradajza, on je naruio pivo i, nakon to sam ih predstavio qudima koji su stajali pored nas, krenuo sam u potragu za istim aama. Otvorio sam vrata kuhiwe, a tamo, tano na sredini prostorije, stajali su moja ena i jedan crnpurasti mukarac, i drali se za ruke. Aha, rekla je moja ena, naiao si u pravom trenutku. Ovo je Ahmed. Nastavili su da se dre za ruke i, koliko sam mogao da vidim, nisu nameravali da se razdvoje. Ahmed je moj uenik, rekla je moja ena. Ahmed nije nita rekao. Stigli su Haruki i Hiroko, rekao sam, ali u sobi nema vie istih aa. Ima u vitrini u trpezariji, rekla je moja ena. Iskrivila je glavu i osmotrila Ahmeda kroz poluzatvorene kapke. 5

Mene nikada, koliko sam mogao da se setim, nije tako gledala. Oi su joj bile ili irom otvorene ili potpuno zatvorene, i nikada nisu weni kapci podrhtavali samo za mene. ta eka, pitala je moja ena, zar nisi uo da su ae u vitrini? Moda bih mogao da donesem neko pie i Ahmedu, rekao sam, ukoliko mi kae ta bi voleo da popije. Ahmed ne pije, rekla je moja ena. Nije vie bilo razloga za odugovlaewe. Krenuo sam prema trpezariji. Usput sam upnuo dva zrna groa iz inije na maini za sudove. Pre nego to sam izaao, osvrnuo sam se. Moja ena i Ahmed i daqe su se drali za ruke. Mogao sam da ih zamislim na cvetnom proplanku, sa ogromnom naranxastom sunevom kuglom koja tone iza ruba horizonta. Veerwi povetarac ini da cvetna sukwa moje ene pomalo lepra i da se zelenkasta Ahmedova kouqa nadima. Verovatno bi tu negde bile i neke ptice. Zamislio sam i klupu na kojoj sedim i sve to gledam. Onda sam zatvorio vrata od kuhiwe. Gde je moje pivo, pitao je Haruki uz irok osmeh i dodao da se Hiroko predomislila, popie malo crnog vina. Crno vino je dobro, rekao je Haruki. Kao i gorka okolada, dodala je Hiroko. Na strawoj strani vitrine nalazilo se ogledalo, i kada sam pruio ruke prema aama, pomislio sam da u dotai svoje lice. Dohvatio sam, ipak, ae: visoku i ravnu za Harukija, vinsku, uurenu kao roda na jednoj nozi, za Hiroko. Oboje su se poklonili u isto vreme, okrenuli se i uputili stolu na kojem je stajalo pie. Zatvorio sam vitrinu i nagnuo se prema kuhiwskim vratima. Nita se nije ulo.

*

*

*

Haruki i Hiroko su posledwi doli na zabavu, i pretpostavqam da je to bio razlog zbog kojeg su ostali due od ostalih. Sam in opratawa na tremu, ispred naih ulaznih vrata, trajao je skoro pola sata. Prvo smo se poklonili jedni drugima nekoliko puta, onda je Hiroko rekla niz komplimenata o vinu koje je pila, pa je Haruki odrao petominutni hvalospev pecivu koji je moja ena spremila za goste, onda je moja ena dva puta izrecitovala recept za voni kola u kojem je Hiroko uivala, i Hiroko je polako ponavqala za wom, tvrdei da e sve upamtiti i da ima fotogenino pamewe. Fotografsko, rekao je Haruki i poklonio joj se. Da, rekla je Hiroko, imam fotografsko fotogenino pamewe, i ono to jednom ujem, ma ta to bilo, nikada ne zaboravim. Koliko ja6

ja, upitao sam, ide u tortu? Nijedno, rekla je Hiroko i poklonila mi se. Moda je boqe da se rukujemo, rekla je moja ena. Zevnula je i zubi su joj sevnuli pod svetlou sijalice iznad vrata. Haruki je prihvatio wenu pruenu ruku i poklonio se. Ako ovako nastavimo, rekao sam, doekaemo zoru. Ah, rekao je Haruki, nema nita lepe od planine Fuxi u zoru. Laku no, rekao sam i poqubio Hiroko u obraz. Saekali smo da se wihov automobil udaqi, a onda smo uli u kuu. Posvuda, na svakoj slobodnoj povrini, stajale su ae, tawirii, zguvane salvete, tacne i inije. Komadii peciva pucketali su pod naim nogama. Flae na stolu sa piem bile su prazne; jedino je vermut ostao nepopijen. Poeo sam da skupqam ae i tawire, i da ih slaem u mainu za sudove. Moja ena je otila u kupatilo, i malo kasnije sam uo kako pere zube. Posle se nita nije ulo, sve dok nije povukla vodu. Neko je puio travu u kupatilu, rekla je kada se vratila u kuhiwu, i zaboravio xoint na rubu kade. To nije fer, rekao sam. Red je da domaina prvo pita za dozvolu i da mu ponudi prvi dim. Moda je tako bilo u tvoje vreme, rekla je moja ena, sada vladaju neki drugi obiaji. Kao, na primer, pourio sam da kaem, da se ena pred muem dri za ruke sa drugim mukarcem. Znala sam, rekla je moja ena. Mogu da zamislim kako te je to grizlo iznutra tokom cele veeri. Pa, Ahmed je, pobogu, moj uenik! ta to znai, upitao sam, nisam video da si se drala za ruke sa ostalim tvojim uenicima? Nije bilo vremena, rekla je. Naravno da nije, nastavio sam, kada nijednom nisi ispustila Ahmedove dlanove. Nije tano, pobunila se moja ena. I Svetlana, moja ruska uenica, drala ga je jedno vreme za ruke. Za jednu ruku, rekao sam, i to levu, jer ti nisi htela da ostavi desnu. Hoe da kae, rekla je moja ena, da si celu zabavu proveo piqei u moje ruke? Nije ni udo to su gosti osetili da su zanemareni. Ako je neko bio zanemaren, rekao sam, to sam bio ja. Drugi put u rei Ahmedu da se s tobom dri za ruke, odgovorila je moja ena, moda e ti srce tada biti na mestu. Izala je iz kuhiwe i uputila se u spavau sobu. uo sam kako pali lampu na nonom stoiu, skida pokriva sa kreveta i sprema se da legne. Saekao sam da ugasi svetlo, obiao jo jednom sobe u kojima su bili gosti, pronaao dve ae 7

iza saksije sa kaktusima i odneo ih u kuhiwu. Nasuo sam maki hranu u jednu iniju, dolio sveu vodu u drugu. Tiho sam je pozvao: Mac, rekao sam, mac-mac. Nije dola. Verovatno se ve podvukla pod ebe, pribila uz moju enu i wuka joj dlanove. Seo sam na stolicu i spustio glavu na sto. Prvo sam je oslonio na elo, potom sam levim obrazom dotakao glatku povrinu, zatim desnim, i onda sam zaspao.

*

*

*

Kada sam otvorio oi, ugledao sam moju enu. Sedela je naspram mene, raupana, a iz oqe pred wom podizala se para. Skrenuo sam pogled prema prozoru i video da napoqu ve vlada dan. Celu no si tu proveo, rekla je moja ena, kao kakav beskunik. Slegnuo sam ramenima, i lice mi se iskrivilo kada sam osetio bol u ukoenom vratu. Ne mogu da verujem, rekla je moja ena, da si se toliko uzbudio zbog jednog malog prijateqskog gesta. Mali gest, rekao sam, koji je trajao nekoliko sati. Nameravao sam da mi glas zvui sarkastino, ali on se lomio i kripao, kao da jezik nije mogao da se snae u mojoj usahloj usnoj dupqi. Mora neto da zna o Ahmedu da bi to razumeo, rekla je moja ena. Dlanovima je obujmila oqu, onako kako to ini zimi, udei za toplotom, ili onako, naravno, kako je sino stiskala Ahmedov dlan. Ahmed je iz Iraka, rekla je moja ena, i pre nekoliko dana je doznao da su wegova sestra i wena deca nastradali u bombardovawu. Gledala me je pravo u oi. Nisam znao da li da joj verujem. Upitao sam: Koliko dece je imala? Troje, rekla je moja ena i trepnula. Zato smo odluili, nastavila je, da svi na neki nain brinemo o wemu, da mu pomognemo da lake savlada taj gubitak. Nasmeila se i prinela oqu usnama. ta pije? pitao sam. aj, rekla je moja ena. Oblizala je usne i spustila oqu na sto. Pruio sam ruku i poloio dlan na wenu aku, jo toplu od zagrejane oqe. Moja ena je uzdahnula, sasvim tiho, i 8

onda smo se oboje zagledali u nae ake, bleduwave naspram tamne povrine stola. Mogao sam da osetim kako u jednoj od wih krv burno pulsira, ali nisam bio siguran u kojoj. Malo posle, bez rei, moja ena je polako izvukla ruku, sklonila pramenove kose koji su joj skliznuli na obraze, ustala i izala iz kuhiwe. uo sam kako otvara plakar u spavaoj sobi, verovatno u potrazi za odeom koju je nameravala da nosi tog dana u koli. Zamislio sam kako stoji ispred table i ispisuje hemijske formule. Uenici, koji sede u klupama iza wenih lea, vredno prepisuju u svoje sveske sve to je ispisano na tabli. Jedino Ahmed ne pie, ve gleda u svoj raireni dlan, kao da ita sudbinu iz beliastih linija povuenih preko tamnije koe. Podigao sam ruku, uzeo oqu moje ene i ispio gutqaj aja. aj je bio mlak i gorak od dugog stajawa. Trebalo bi staviti bar kaiicu eera, pomislio sam. Pomerio sam se, izvukao noge ispod stolice, ali nisam ustao. Video sam zdelicu sa eerom na polici iznad poreta, ak je i kaiica leala pored we. Korak, moda dva, nije vie trebalo da se do wih stigne. Zatvorio sam oi i polako ponovo spustio glavu na sto. Negde u sebi, negde veoma daleko, video sam avion u briuem letu, bombe koje ispadaju ispod wegovih krila, plamene jezike koji se podiu visoko u vazduh. uo sam kako se naa ulazna vrata otvaraju i zatvaraju. Onda je u kui zavladala tiina. Malo posle mjauknula je maka, ali ma koliko je kasnije dozivao i zavirivao u sva wena skrovita, nisam uspeo da je naem.

9

MIROSLAV JOSI VIWI

PRIA O CRWANSKOM1. Nikad ga nisam sreo, ni uivo sluao kako govori, ni video na ulici ili televiziji. Jedino nosim wegovu sliku u novaniku, plastificirao sam je da ne pouti i da se ne iskrza. A mogu o wemu da ti priam do zore. Postao je moja mora i briga. Kad je umro, imao sam dvanaest godina. Dan wegovog povratka u zemqu, iz egzila, iz emigracije, iz tuine, moj je roendan. Zbog toga sam i dobio ime Milo. Na sahranu me mama nije vodila, imao sam grip i bio u bunilu. Iz prie znam da je sneg vejao, duvao vetar, a otac se nakostreio, besneo i vikao, tresla se kua: Ti idi, idi a dete u vruici ostavi u krevetu! Tri! Jurni! Vidi da bunca i da mu temperatura ne pada ispod etrdeset. Bei ve jednom, zakasnie, uzmi taksi" I kum moj Vidosav i mama pokojna o drugim piscima nisu hteli ni da sluaju, postojao je jedino on. Zvezda, u beskrajnom, plavom krugu. Kakav Sremac, Matavuq, Kosti, Stankovi, Koi, Kaanin, Desnica, Raikovi, Bulatovi, Mihailovi, Josi Viwi, kakav Servantes, Dostojevski, Prust, Man, pa jo i Jovanovii, osii ili Petrovii Andri, ko to bee!? Ni Nobelova nagrada nije mogla da ih otrezni. U kui smo, na zastakqenoj polici od kruke, imali moda i sva izdawa wegovih kwiga. Sedam Seoba, pet Dnevnika, osam Itaka, tri Londona, etiri kompleta Sabranih dela, pa 10

Svetog Savu, Nae plae, Svetu Vojvodinu, Naa nebesa, Iris Berlina, Kap A u tri fascikle, koje niko nije smeo ni da dodiruje, bili su uredno sloeni listovi istrgnuti iz asopisa, fotografije, pa ak i iseci iz novina. Na zidu u kujni, gde je mama provodila najvie vremena, spremajui hranu ali i itajui dok erpe i lonci podrhtavaju od krkawa, u ramu pod staklom, visi i danas slika jednog radoznalog deaka. Svetle oi, oputena dowa usna i klempave ui pod slamnatim eirom, ruice na ravnom kormanu gvozdenog tricikla sa gumenom trubom, drvena puka na desnom ramenu, o pojasu na uzici sabqa sa limenim balakom, noge u izviksanim konim izmicama, srozane crne arape, crne pantalone trofrtaqke, bela kouqa zakopana pod grkqanom, bela jakna sa velikom duplom kragnom i malijom na grudima. A u vrhu je neko krupnim irilinim slovima napisao: Temivar 1898", crnim flomasterom. Vidi se da e propevati, a ima tek pet godina", ponovila je bar sto puta i obavezno recitovala wegovu Buru objavqenu u somborskom Golubu: Na siwem moru laa jedna brodi, da mogu samo znati kuda je sudba vodi Prela je bura, more pokoja nae, a pena talasa grli posledwi deo lae." U koli je organizovala nekoliko takmiewa i kwigama nagradila ake koji su najboqe deklamovali i koji su najvie stihova ili pasusa znali napamet. Jedan wen uenik, danas docent na Matematikom fakultetu, mogao je, bez prekida, bez kapi vode, da izgovori Dnevnik o arnojeviu, od jesen, i ivot bez smisla" do ali ako umrem, pogledau posledwi put nebo, utehu moju, i smeiu se". Moja mama jedino nije podnosila arijske traeve, kritike tekstove i zbornike posveene wenom jedinom piscu. Nee meni niko tumaiti Itaku i komentare, Hiperborejce, Seobe, arnojevia, Pariska pisma, Lament ni biografske podatke", govorila je ako bi neko u drutvu pomenuo ita o delu i liku Miloa Crwanskog, wenog kwievnog patrijarha, ako bi citirao ili prepriavao ta piu Bogdanovi, Gligori, Vinaver, Risti, Palavestra, Xaxi, Miloevi, Petrov, Zori, Petkovi, Jeremi, Nedi, Lompar i svi po spisku. ta e kwigama tumai, koji misle da boqe od pisaca znaju ta se krije u tekstu, one same govore, sve u wima pie", wene su rei. 11

2. Listam mamin dnevnik, sauvane su tri sveske, evo nekoliko fragmenata: Moj najsreniji dan, posle poroaja. Videla sam ga, videla najzad, u velikoj sali Doma omladine. Govorio je, umilno uketajui, o lirici i ivotu, mladim pesnicima koji su kroz zavesu izlazili na binu, studirali su sa mnom na grupi. I onda dodao kako su svi oni poetnici, priznati i pripoznati, meusobno. Napisao je u moj primerak Cvijanovievog izdawa Lirike, kupila sam ga jo kao gimnazijalka, ispod viwete koja lii na harfu: Najboqe su kwige neobjavqene, a jo boqe nenapisane. 20. novembar 68. M. Crwanski." Jutro je, pada sitna kia, 29. jun 974. Pijemo prvu kafu u Vltavi: Sinia, Stupovski i ja. Gledam u otvoren prozor wegovog stana. Milo kupuje novine na kiosku, u ukavcu, neobrijan, kao uvar koji se vraa iz none smene." 13. oktobar 74. Kwievni matine u Narodnom pozoritu, podne. Guva kakvu Beograd nije video, galerije, parter i holovi diu punim pluima. Na bini dvorske stolice. itaju nam Andri, Vuo, Mati, Selimovi, opi, Raikovi i Popa, ali sam ja dola zbog Miloa koji izgovara arobne stihove Lamenta. Ukquila sam kasetofon, sad mogu svaki dan da ujem wegov glas." Umro je, ne verujem. Odluio da umre." Zadunice mitrovske, dan kada Sveti Petar zatvara grobove. I jutros sam bila na oba grobqa, ostavila poskurice, upalila svee i stavila cvet perunike na Miloev deli nadgrobne ploe a ruu na Isidorin krst." Danas sam u velikoj sali Kolarca, posle sveane akademije povodom Miloeve stogodiwice, prila bradatom mladiu koji je proitao pesmu Lament nad Crwanskim. Kad sam ga upitala zato nita ne uini da pisac kojem se i on klawa dobije grob, u kojem e poivati sa enom koja ga je pratila i u dobru i u nevoqi bezmalo est decenija, odgovorio mi je, preko ramena, mrgodno, da on nije ni rakar ni ministar za testamente. A kad sam isto pitawe, ve na stepenitu kod garderobe, postavila i profesoru Miloeviu, doivotnom predsedniku Zadubine, on je poeo da trepe, slee ramenima, ukrta prste i cupka. Wegovo miqewe je da, poto nije sve blagovremeno, kako treba i na vreme uraeno, sada imamo komplikovanu situaciju. Ko moe da otvori taj problem, ima li smisla premetati kosti, kako treba tumaiti posledwu voqu, Miloa nije jednostavno izvaditi iz groba, Vidu nije mogue preneti u Aleju, nema ko da plati trokove DNK ana12

lize, prenosa posmrtnih ostataka i nov spomenik, kakvi su propisi, a ostaje otvoreno pitawe i gde da budu sahraweni: na Novom grobqu ili u Topideru, u rodnom mestu ili na Strailovu" Mogao bih jo da citiram, mama nije tedela olovku, ali dosta je i ovoliko. 3. ta e wemu u grobu, u rupi pod onom rozetom u Aleji velikana koju su smislili nevernici i avolovi egrti, pisci ma kakvi da su: Gligori, Bulatovi, Selimovi, Toovi, Jeremi, Markovi, Radovi a pogotovo oni ostali zasluni graani: Plaovi, Nanovi, Nekovi, Vesni, eli, ubrilovi, Martinovi, Tucakov, Miti, Stankovi, Brati", govorila je i pokazivala mi slike grobnice sa ploama poloenim na zemqu, zaraslim u travu. A slova su, izmrzla od mrazeva i isprana od kia, liajiva i okrwena. Mama mi je, umrla je kad je inflacija na dinar dopisala deset nula, ostavila u amanet da sve uinim kako bi wen Milo i Vida dobili svoju grobnicu. Centralno grobqe, Orlovaa, Lee, Ilana, ongrad, Strailovo, Itaka bilo gde. Krst da im bude krov, jedan i zajedniki. I ja sam pokucao na vie vrata. Idem redom. 4. Najpre sam otiao u Zadubinu, osnovanu u leto 1980. godine, tada je jo bila u jednoj sobi u Narodnoj biblioteci. Kad sam se provukao pored mrgodnog obezbeewa i portira, poeli su da me etaju. Te nema takve zadubine u zgradi biblioteke, te u dnu hodnika je koji se prua prema Svetosavskom hramu, te na prvom spratu je pored naune itaonice, te u prizemqu je pored anka, te na levom krilu, te u sobiku je koji gleda na Skerlievu ulicu Jedna qubazna gospoa otvorila je prvu sobu sa leve strane hodnika. Pokazala mi je radni sto Crwanskog, tek za lakat i jedan list papira, wegov mrki autoportret sa eirom i kameni portret koji je molovao Sava umanovi, slikar kome su ustaki bojovnici odsekli prste i onda ga ubili kao psa. Ona tamo vrata, pored stuba ispruila je kaiprst, okrenula mi koqku sa minuom tamo je kancelarija Za13

dubine. Oni imaju jednog slubenika, ali niko ne zna kad taj dolazi. Kucao sam, badava. Dolazio sam est puta, jednom sam ekao dva sata, niko da promoli glavu niti da izgovori slobodno, izvolite, napred". Sedmi put sam naiao na odkrinuta vrata, sekund pre mene kroz wih je proao jedan dugajlija, malice pogrbqen i glavat. Na dobar dan" nije ni mrdnuo brkom, ruke su mu do lakata bile u kutiji iz koje su ispadali papiri i fascikle. Izvinite, gospodine zamucao sam traim sekretara Zadubine Miloa Crwanskog Sad e on, stie iz Vrina, samo to nije odgovorio mi je preko ramena. Stigao je jedan upav mladi. Nosio je ranac na ramenu, a u ruci kaicu sa sirom. Klawao se i na sva rafalna pitawa onog dugajlije odgovarao: dobro, gospodine iko" (ako se ne varam), a meni je rekao da saekam. Odmah sam video da nita nema od moje misije, sekretar je listao neke papire i itao razne propise i dopise. Dao mi je prvu kwigu zbornika Serbia i komentari, crnu sa upqim slovima, pripremqenu za kafanskom stolom, sa tekstovima iz istorije i kwievnosti (opi, Pai, Samarxi, Jovanovi, Rakovi, Danojli, Bekovi, Aubin, Palavestra, Stojkovi i Miloevi), sa nekoliko faksimila, sa testamentom udove, bibliografijom, nagraenim piscima, planom izdavawa Celokupnih dela, Statutom i iro-raunima Zadubine. A zavrili smo u Maloj astronomiji, itao mi je sa zguvanih, masnih papiria nove aforizme. Jo nije reio da ih objavi, zapamtio sam tek nekoliko: Aforizam je dribling duha na malom prostoru", Kad kucne sudwi as, ne pomae ni stogodiwe iskustvo", Koga napusti svetlost, i senke ga se odreknu", Radi opte higijene, drava se stara o prawu mozgova", Ko se uzda u rode, ne postaje otac", Vlast nas prati otkad ne idemo za wom", Brano slinosti dobija se meqavom linosti", Puimo lulu mira na buretu baruta", Trojanski kowi jau se iznutra", Drava, to sam i ja", Najtee je kad ti umre bajka", Ne moe svet toliko da nam se priblii koliko mi moemo da se udaqimo" I da nije urio na autobus, ne bi me pustio dok mu spomenik ne podignem. Kui sam stigao peke, glavobolan. Listao sam Itaku, bistrio komentare". 14

Seo sam, zaiqio olovku. Napisao sam kratko pismo, nepune dve strane, i poslao ga u Politiku, zavrilo je u kou. Kod gradonaelnika ovia upao sam u vreme velikog protesta, najbunije etwe u istoriji glavnog grada. Kroz odkrinut prozor su dopirali zvuci pitaqki, trumbeta, zveki, doboa, poklopaca i erpi. A dok sam govorio, stojei na pragu, on je gledao na ulicu. Podigao nos. Lomi prste. Oi mu na plafonu, grize usnu. Crwanski?! Grobqe, mladiu Treba da idete u grobqansku upravu, to je u wihovoj nadlenosti. Meni se quqa foteqa. Ja sam zaduen da umirim ove mase, ovu ruqu na ulici, ne mogu da izaem pred Predsednika dok traje ova maskarada, lokalni izbori jo nisu gotovi Uvee sam otvorio Embahade i itao do zore, itao Miloeve kooperne rei i mamine komentare na marginama. Iskquio sam telefon. U radnom kabinetu pokojnog Zorana inia, po preporuci jednog wegovog druga iz vremena studentskih trajkova, bio sam onog dana kad je skidana petokraka sa Dvora. Landarao je rukama, komandovao, mobilni nije skidao sa une koqke. Dizao obrve. Nisam siguran da je uo ta govorim. Obaviemo i to, sve emo vratiti u normalu, idemo redom govorio je preko ramena. A onda je proao pored mene, kao da je upao u vihor ili vir, nestao. Niko nije znao ni kuda je otiao ni kada e se vratiti. ekao sam na klupi u parku da se alpinisti spuste sa dvorskog torwa, u holu sam video orlove koji e rairiti krila do oblaka. Prolazio je pored mene nekoliko puta, nisam stizao ni za rukav da ga povuem a kamoli re da izgovorim. Hteo sam da odem kod wega i kad je postao predsednik vlade, hteo sam da mu emajliram pismo iz mog raunara, hteo sam da mu poaqem poruku na mobilni, hteo sam da ga saekam negde iza oka, ali je metak stigao pre mene. Otiao sam na mamin grob i utao. Upalio sveu. Krst na grobnici porodice Rui leao je u korovu, polomqen i zaprqan. Cvee uvelo, iz crne kese ispalo smee. Na jedan krak rozete u Aleji velikana, konha H, grobnica 1a, uvek sam se pitao kome je tako ta palo na pamet, uklesana su jo dva imena. 15

Ponovo sam itao Kod Hiperborejaca, mama nije bila ba zaqubqena u tu kwigu, a za mene je to prvo srpsko delo za dvadeset i prvi vek. Ni roman, ni putopis, ni pamflet, ni uspomene, ni poezija, a sve to u svakom redu. Trei gradonaelnik sa kojim sam ukrstio rei, odmah posle oktobarskog prevrata, bio je istoriar Milan St. Proti. Krupan momak, visok, a ima sitnu glavu, kratko elo i kiqave oi. Sedim, on cupka, sa slualicom. Gricka olovku. ekam da zavri razgovor, prvi, pa drugi, pa trei Crwanski?! Gromada a ta ste mu vi? Moja mama ga je oboavala. Jeste li mu kakav rod? Ne, gospodine. ta vi, mladiu, hoete? Ako se ne varam, Crwanski je umro pre dve decenije. Hou da Miloa izvade iz groba, da Vidu iznesu iz porodine grobnice, da im kosti budu poloene u jednu raku, pod isti krst. Znate ta, gospodine, mene su ovde postavili privremeno. ekam samo potvrdu od amerike administracije, Stejt department, posluiu boqe ovoj muenikoj zemqi kao ambasador. Proverite kako te stvari stoje u Udruewu kwievnika, ta pie u testamentu, ima li kakvu ulogu u tome Zadubina, pokrenite debatu u novinama a kad Srbija ponovo postane nezavisna drava Izaao sam na prstima, nije ni primetio. Dugo sam gledao reprodukcije Mikelanelovih skulptura i scene iz Sikstinske kapele, itao o materi wegovoj, o ocu. U zoru, uz gorku kafu i dimove, proitao sam Finistre, po Bog zna koji put: Bio sam na kraju sveta; mesto ivota, videh jednu blagu, beskrajnu, zelenu svetlost." Pre nego to sam stigao i do mog etvrtog gradonaelnika, a prohujae tri tumarave godine, qudi su umirali kao muve, pozvao sam upravnika Novog grobqa. Zvao sam pet dana: ujutro, u podne, oko deset, pred kraj radnog vremena Promukla mu sekretarica. On stalno obilazi parcele: raskopava, okopava, prekopava, premerava, proverava i razbraja, visi negde u gradu na sastancima, u krematorijumu, ne dri ga foteqa. Odlazio sam sa cveem i sveama na Miloev, na Vidin grob, do nae porodine grobnice, na kumov i na grobove poznanika i slavnih pokojnika, lovio sam upravnika. 16

Sudarili smo se na pragu crkve, poznao sam ga po brkovima. anta, vue levu nogu. Gospodine upravnie, imate li minut za mene? Prota mu je neto drobio. Samo as okrenuo mi je desni dlan. Poela je kia, uao sam za wima u hram. I kad smo se pogledali u oi, kad smo sudarili stomake, kad sam mu istresao ono glavno to sam znao o Crwanskom, kad se i prota ukquio, odrao nam je kratko predavawe: Sahrawivawe je sveti in, a prekopavawe grobova je svetogre. Treba mrtve ostaviti da poivaju u miru, dosta im je bilo trke i zbrke za ivota. A to to ovaj gospodin hoe (okrenuo je lice proti koji je klimao glavom i mrsio prste oko krsta), nije on prvi, dolazila je i jedna gospoa, gotovo je nemogue. Kosti Miloa Crwanskog su u zajednikoj grobnici sa jo etiri, a zapravo dvadesetak pokojnika. Sve je to pod onom kamenom ploom trulo i pomeano. Ko e se usuditi da podigne u vazduh kost i kae: ovo je Miloeva vilica, karlica ili natkolenica"?! Po pozitivnim propisima wegova ena ne moe u Aleju, a za prenos bi trebalo pokupiti sve kosti wegove. Trebalo bi prah poslati u belosvetske laboratorije, tamo gde utvruju starost kostiju i od hiqadu godina, ispitati De-en-ka, a svi dobro znamo da pokojni Milo i blaenopoiva Vida nisu imali potomaka od kojih bi naunici mogli da uzmu uzorak za analizu. Prekrstio sam se, triput, kucnuo se sa protom u Bouru (mislim da se zove Sava), a ne znam da li sam seo u taksi ili tramvaj. Kod kue sam popio pola litre kafe, istuirao se i uo sirenu. Te noi je poelo bombardovawe. Buqio sam u ekran. Gaani su mostovi, vozovi, kasarne, televizija, kolone izbeglica, dalekovodi, upe, toplane, kole, hangari, tenkovi, kafane, aerodromi, zatvori, privatne kue, brda, putevi a suze su mi potekle kad je sruen toraw na Avali. Sedeo sam u kui i itao. Roman o Londonu mi stoji otvoren na 212. strani, podvuen je posledwi red (mamina ruka). Vesela replika engleske bolniarke: Seks je koren svega. Neko mi je rekao da je u rei rooth" posledwe slovo viak ili korektorska greka, ali ta erata se kooperi i na 340. strani. Od gospodina Teia sam uo da Crwanski, zbog greaka u prvom izdawu Dnevnika o arnojeviu (biblioteka Alba17

tros" Sveslovenske kwiarnice, 1921. godina: verna a treba derna, proku a treba mraku, grome a treba grme, ao a treba znao, zvana a treba zvona, gumena a treba rumena itd.), nije divanio sa Toom Manojloviem, sve do povratka u zemqu i do sveanog ruka u hotelu Ekscelzior, koji je platio Aleksandar Rankovi, dve ili tri noi uoi Brionskog plenuma. Todoe, doao je kraj naim emigracijama", rekao mu je Milo preko tawira. Mojoj u zemqi anela, tvojoj u blatu Bekereka. Sawao sam te u Londonu dvadeset i jedan put." Kod gradonaelnice Hrustanovike iao sam sa novim sekretarom Zadubine, urednikom Mitom Tasiem. Nali smo se u sobiku u Francuskoj ulici, pojeli smo po aku leskovake spre, zalili grla i dogovorili nastup. Zadubina je siromana, vidi u kakvom sam umezu ili kavezu zatvoren. Nema para za papir, nemamo telefon, nema gde ni da sednu tri oveka. Traiemo da grad pokrije trokove iskopavawa, prenosa i mesta za novu grobnicu, a onda emo ive pisce ukquiti u akciju skupqawa priloga za spomenik. Zasluio je da mu braa po peru sloio sam se odmah podignu obelisk, ali sa krstom. U meni ve poznatom kabinetu dobili smo guste sokove i hladne kafe. Stalno je neko ulazio, prolazio, zvonili su telefoni, neko izlazio. Prava promaja. Sve e gradonaelnica uiniti to je u wenoj moi. Gradska vlada donee uredbu i odluku. Sekretar je to ve notirao. Ona e animirati privrednike da odree kesu, spava sa Seobama pod uzglavqem, Sekretarijat za kulturu i Zadubina e oformiti odbor, koliko ona voli Itaku, proetala je po tom ostrvu uzdu i popreko, dae saoptewe za novine A ja dobro znam da ni prstom ni guzicom nije mrdnula do danas. Niti e! Istie joj mandat, kao i svima ovima to su u vlast jurnuli kao edni preko potoka Nita od groba, mama", zuji mi, bruji, kripi, brboe, obowi, kquca neto u glavi. Ream Isakovie: jego blagorodije Pavel, pa estweji Vuk, pa Aranel, Trifun, Petar, ura, Isak, Jurat, pa zjelo bogata Varvara, pa Dafina, Ana, Katinka, Kumrija Ne mogu da zaspim, brojim ovce. Gledam u sliku na zidu, nakrivila se ulevo, mali biciklista kree prema meni. Trubi li, trubi. 18

U liftu sam se zaglavio sa komijom Stankom i gospoom Mixovi (ako sam dobro uo). ure nekud, ohladie im se pasuq, prelamaju muku i ensku stranu, ne vide prst ispred nosa. Dok nisu stigli majstori, siti smo se napriali. Komija, sad sam ja urednik u Novom ekspresu, napii ti nama pismo o tome. Zanimqiva je tema oglasila se i gospoa Mixovi. Sve emo slikati i traiti izjave od nadlenih i javnih linosti. Isto vee sam seo i pisao do zore. Precrtavao, dopisivao, brisao, vrqao, guvao, a onda uneo sve u raunar. Na pet stranica opisao sam glavne mamine i moje poteze, sve do pat pozicije, poneo u redakciju a ostavio na portirnici. Prola su tri dana, nita. A u petak, cela strana. Koa mi se najeila. Prepriali su sve moje i potpisali. Pustili tri izjave za i tri protiv. Slikali grobove. Objavili deo faksimila gospoinog testamenta. Dali kratak razgovor sa predsednikom Zadubine. U uglu mala karikatura, wokalica kakvu ima i drveni lutak. A glavni naslov Grob za Vidu i Miloa" pustili slovima od pet santimetara. U rukama mi Garamondovo izdawe Lamenta nad Beogradom, broj 48, grafiko remek-delo tampara i bibliofila Aimovia (Johanesburg, god. mcmlxij, tampano u 75 numerisanih primeraka), 120 stihova u dvanaest strofa, svaka na posebnoj strani, levo u vrhu i desno u dnu. Gledam u mamine qubiaste kruie uz kurzivne redove:A kad mi se glas, i oi, i dah, upokoje A kad mi klone glava i budu stali sati A kad doe as, da mi se srce staro stia A kad umorno srce moje uuti, da spi A kad mi slome duu, kopqe, ruku i nogu A kad i meni odbije as stari sahat Tvoj, to ime e biti posledwi apat moj.

5. Ne znam, vrtim se, presliavam, mogu li ita jo da uradim?! Stalno se pitam, odgovora nema, ta su stvarno hteli gospoa i gospodin Crwanski?! Zato u wenom testamentu pi19

e nemuto i stidqivo: moja je eqa da poivam u Miloevom grobu", a on nije izdiktirao ni potpisao zavetawe?! Sedam posledwih dana proveo je u bolnici, mokar u krevetu. Govorio as srpski, as engleski, as nemaki, as maxarski, as ruski Odbijao da primi hranu i pie, murio. I pre nego to je izdahnuo, proaputao je, u jastuk: Ja uopte nemam nameru jo da ivim" Mora da je u glavi premetao misao da oni koji su ga uhodili, pijunirali i pratili, sad mogu da nastave posao jedino ako krenu za wim. ta bi rekla moja mama kad bi do we stiglo sve to sam pokrenuo?! Znam da me eka, imau ta da joj priam dan i no. A ona e gledati sa utenih nebesa i smeiti se, rumena, rumena

20

DRAGAN JOVANOVI DANILOV

OPERA ZA PESAKPESMA ZA MOG OCA I PASTRMKU Bejah deak od moda nekih sedam godina kad prvi put ugledah golemu pastrmku koju je moj otac bio ulovio, muiarei na nekoj brzoj, planinskoj vodi, to govori uvek istim glasom. I dok joj se primicah rukom, mislei da je ve savladana, ta nimalo priprosta betija poe estoko da se trza i giba, kao da je ne dotie misao o kratkovenosti tek, malo je nedostajalo da me posee otrim perajem; nakon par minuta kada je ve bila mrzovoqna i skoro obamrla, jer krge u vrelini tromog popodneva vie nisu uvlaile kiseonik, mogao sam da osmotrim weno elegantno telo: pegice ivih, vlanih boja, izbuqene oi, krqut srazmerno sitnu; jo uvek krkqala je u svom gospodskom oaju, ne pristajui da je napusti ivotni dah; tad u gubici, zaudo, primetih jo dve krupne udice to, gotovo urasle u meso, govorae da se najmawe dva puta otimala smrti; sea se, moj oe, molio sam te da je pusti i ti si pristao kada si je video onako ukoenu i samosaaqivu, kao da u wenim oima vie nije bilo mesta za jo jedan zalazak sunca; zato mi se uvek iznova u svest vraa prizor te pastrmke, smrtno uplaene, oe, kraqu nad kraqevima. Moda zato to me je i tvoje lice, dok si, u uikoj bolnici krkqao posle treeg modanog udara, podsetilo na mrgodno lice pastrmke to se (kao i tvoje srce posle toliko gibawa) najzad umirila na udici bolno zabijenoj u equst, a onda najednom oivela, jednako kao i ti, u mom srcu, u ovim reima. 21

NAGA ENA U KUPAONICI Kao sova u svojoj dupqi, tako se vaqda osea dok iz potaje posmatra taj prizor u kome ti jedna tajna najednom pokazuje svoje pravo lice. ena prelepih dojki (podvlaim pridev prelepih) nadnosi se nad kadom; sledeeg asa ona svlai dowe rubqe (draperija hitro zaboravqa telo) i teki volumeni guzova prosevnu u fluidnoj tajnosti kupaonice; prva pomisao: Valkira u svojoj animalnoj nagosti! Morska neman! Ali, avaj, ova ena nimalo seksualno orna, urawa u miriqavu penu; lepi, dugi prsti sapuwaju telo i prolaze kroz kosu; pamti svetlost to se prelama na prozorskom oknu, skoro grki profil ene, tavne kovrxe u dnu stomaka i posebno as kad lepojka izlazi iz kade, trqa se ubrusom i navlai frotirski ogrta; taj pokret kojim kree ibicu, pali cigaretu i stavqa je na ivicu usta, tako je razlikuje od svih drugih ena, ali i od anela; I dabome, doe vreme da se prekine ta filmska sekvenca koju si posmatrao kroz kquaonicu poput nepohotqivog satira skrivenog u paprati; ova kupaonica najednom postaje za tebe surovi predeo ti si kao leptir to roen jutrom vie ne vidi zore; do maloas nago telo ene sada naputa tvoj tekst i vraa se u ovaj prqavi i zao svet; i jo samo seawe na sjaj pti dri te u obmani da si makar na trenutak zarobio deo venosti.

BOLNIARKE Ima neeg u isti mah sablasnog i privlanog u vezi sa bolniarkama; prolaze pored mene korakom veznih igraa u kakvoj uigranoj ekipi, i ne pogledavi me dok nosim kesu s pomoranxama, za bolesnog prijateqa. Kvrgave i debelguze, bedara napetih kao u bikova, posluju izmeu pacijenata to lee u posteqama, vrqaju izmeu kreveta kao izmeu grobova, ire besnu glad za ivotom u ovom predgrau za mrtvanicu. 22

Prosto je znamenito kako hitro pokreu te guzove teke od smrti s kojom su se saivele kao sa nekim bliwim; kako sigurno zabadaju sterilne igle u debela mesa svojim svakodnevnim akama. Da li oseaju svu milinu ivqewa dok gledaju kako senke negdawih qudi u pixamama klimaju hodnikom, a samrtnici bquju otrovne gqive u pogrebnoj ekstazi, ekajui da po wih doe ista smrt to e ih napokon uiniti qudima? Ne jednom, pomislio sam li mogu biti snane i mokre kopulacije tih znojnih bedara dok se bacaju u qubavnu bitku u aravima, kada ih ophrva pomama tela. I tada, bar na trenutak, ispunilo bi me ozarewe to takva bia postoje na zemqi.

PESMA SA VESPE irok raspon krila imaju mirisi Dalmacije. Vozimo se uskim drumom, pored mora. Vitko, plavo pile iza mene dri me oko struka i pevui, dok joj kosa lepra kao zastava i, pretpostavqam, sjakti se na svetlosti. Osea li kako mi usta miriu na kamilicu? Da li ti se dopadaju moje nove gaice? Pre nedequ dana bila sam na pregledu i ginekolog Vraari rekao je da je sve u najboqem redu. Taj doktor bi zasigurno mogao da ue u Ginisovu kwigu rekorda po broju vienih enskih polnih organa. Svia mi se to sa tobom mogu da razgovaram kako ja elim. Da li ti je poznato da je Buwuel bio izriit u stavu da reija ne sme da se primeuje? Bio je zbog toga kritiki nastrojen prema Feliniju. Zato uti? ta ti zna to ja ne znam? to se daqe odvezemo, trebae nam vie vremena da se vratimo to bee jedino to rekoh. A ona: izvini, moe li da stane na trenutak, piki mi se. Ne seam se vie rei koje je izgovarala dok je moja vespa klizila vrtoglavom trasom ispod koje su se, dole u ponoru, talasi razbijali o hridi, jer da se seam, mislim da bih bio izgubqen. 23

LASTINO GNEZDO Lastino gnezdo, pesak, laka tvar nitavila! Sumwam da bih ikada imao snage da se vratim u zagrejano sklonite tog malog bioskopa u provinciji, to nalik na lastino gnezdo bejae sagraen nad dubokim vinskim podrumom. I dok su u buradima dremali vulkani, a nastrana vejavica nasrtala na zidove, guter mog tela izlagao se suncu to prilo je sa horizonta velikog platna; preko glave devojke sa tom grmqavinom kose, moj pogled bejae napregnut kao snajper i u toplom mraku dvorane, kao u gluvilu podvodnog bezdana, neki aneo podizao je duu deaka poput testa. Osamqen, drhtao sam kao i sad, dok ispisujem ove rei i, skriven od slepih pogleda, mislim na taj napor da se krene ka nevidqivom; ka neem od ega podrhtavaju krila anela. Tad neka usta iz lastinog gnezda prozborie: tebi koji otri zime aqem moje prolee; ui ovde da se zagreje.

BLUZ KRASTAVIH ABA Senke koje se gube na ulici ve je i seta napustila; koga ali ruka kad je ovako lepa? Iz moje sobe, homerovski krilate, puca pogled na kran ispod koga radnici u plavim kombinezonima podiu vojnu zgradu. Ovaj dan peva sa horom zelenih, krastavih aba to u ustajaloj vodi obliwe bare (dok bara jo ima) vode jedan aroban ivot, daleko od dvorskih intriga. A neko zloban mogao bi pomisliti da su one tu, u smradnoj bari, onako rugobne i ujediwene u ozlojeenosti pronale oduak za svoju zlobu, samo zato to nisu zadovoqile bogove. 24

esto mislim na te abe to se u sumrak naroito buno oglaavaju. Kakvu one imaju sliku o ovom naem svetu? Eto, one znaju samo da krekeu, krekeu a ta im to, zapravo, znai? I ako one time nastoje da nam neto saopte, pretpostavqam da najee misle na neto sasvim drugo i mudracima je to teko rasvetliti.

GRAANIN ORAO Orla sam mladog zasadio u mom dvoritu i sad mogu da besedim kako najboqe znam sa najmonijom pticom nebeskom. I ja sam sawao kako ova soba leti iznad moje glave kao ogromna, poludela ptica. Gledao sam prema nebu, ali udwa za svetlou me je umorila vie niim ne ulepavam varku kojoj sluim. Ipak, moje pozvawe je da hvalim. Pustiu ja tebe, graanine orle, da se opet vine krilima irokim i mirnim, i sa strvinom u kanxama, kako i prilii, odmori se u vazdunom moru od sveg zla to postoji. Jer, ja sam deak, a ti surovi kraq. Noje to preivqava smrt svakog od nas. Let je tvoje jedino orue da saopti ono to se, uostalom, ne moe lako saoptiti samo letom.

FINO ALKOHOL GREJE Kadmijum uta tenda i okrugli stoii ije stolwake blago povija vetar. S prolea, volim tu da sedim i itam mog Celana; te pesme prozirne i lake kao da nisu ni napisane. 25

Dugonoga devojkajo nezrele enstvenosti sa vaarskom minuom u uhu, uvek mi qubazno donese au vina i neno mi se nasmei svojim dugim prstima pijaniste. U ovaj mali grad spustila su je krila anela iz crkve koju su zapalili neki albanski klipani. Kad joj se zavri smena, zasigurno e sesti na bicikl prislowen uz ogradu sa ruiwakom i odvesti se ko zna gde. A ja u ostati sa mojim Paulom Celanom. Mislim da su sve rei pomalo kao ptice. Mogue da sam preko noi ostario. Zar se neto tako strano moglo dogoditi onom deaku?

O MOI PREUTKIVAWA O, sve sam pokuao da me pronae poruka u boci. Ti, prelepa, nepoznata eno s kojom razmenih tako vrtoglavo spor pogled dok prolazih Knez Mihailovom ulicom, jesmo li mi doista jedan hleb zamean rukom neke nepoznate svetlosti? Ti, pokretna mnogolikosti to si bar na trenutak razvedrila moj pogled na istoriju, oprosti mi za tako dug pogled, jer oprostiu i ja tebi dabome, oboje smo neopozivo u pravu izgladnelo, malo pseto eqno nenosti ne, nisam ja tebe video, ni ti mene videla nisi, nita se zapravo nije dogodilo, ovaj svet je izvorite opakih glasina i zato je najpotenije da u poniznosti svako krene svojoj kui.

POSLEDWI OD ELEGIARA Poiwem pesmu tamo gde bi je neki pesnik moda zavrio zakquak je polazina taka. Prerano sazreli arheolog, vilin kowic, ne ini nikakav poseban napor da nas u svojoj 26

izaslanikoj misiji uveri da nita nije tee od praznine, da je svet ist i da prqavtina ne postoji; vidim ga, pristojnog i temeqnog u lebdewu nad itavom evropskom miqu posle Grka kako samo ne izgubi ravnoteu nad tim strmoglavim ambisom, posledwi od elegiara? Neizleivost je iznova jo jednom utemeqena. Ono to elim je da ivi due od mene. Kao kurjak uhvaen u zamci, grizem rawenu nogu. Kad bi i mene nosila laka krilca nekog anela koga ne umem da imenujem; eqa da budem negde drugde razdrauje me nadnetog nad vlastitom prazninom koju prva jutarwa svetlost ne tumai, ve je samo ini vidqivom.

MOJE GNEZDO Ko poznaje ovaj blistavi mir, taj je zasigurno upuen u ozbiqan filozofski jezik prvih radosti deteta; ovde dolazim kad elim da budem sam; u mrzlo jutro nabasao sam na milu vodenu buku; vetar je blago hujio kroz jele, stresao sa zimzelena suv sneg, spremao se da podigne optube. Svetlucahu preko rubova kamewa krhke kaskade, a kad bi pastrmka blesnula u pliaku i moje bi telo zadrhtalo kao ivotiwa pogoena strelom. Kako mi je samo bliska ta neuhvatqiva devojura iz svetlucavih matica; jednako kao i nemi svet pod ledom to se, u slepom lebdewu, jo nije rasplamsao u ivot; i kako mi bejahu odvratni debeli, masni pacovi to istravali su iz vrbaka i naplavqenog drvqa; nije da nisam pomislio, qigave betije, da li Tvorac peva i u vaem obliku? Ono to sada elim je da napustite ovu peanu dragu gde voda uvlai svoje slatke jezike u pukotine stena, tiho, bez uma; Bliska mi je ta mirna radost, nalik dahu deteta. Doao sam ovamo kraj qunkovite obale, da uz legla malih ptica i grane utonule u muq utim kao u negdawem okriqu; da objavim svetu sad vie nita ne elim i zato sam smiren. 27

LEDENE SANTE Govorim malo, ali jo uvek govorim. Ve sam duboko u sebi prepoznao jednu Veneciju sa kanalima zelenim i tamnim kao umur; ledene sante, ledene sante, plovite lagano u tmini; u ovo mrzlo jutro dolazite da nam saoptite da je strah samo jedan ples; da nas pitate gde e sutra biti naa nezagrqena tela?

28

MIRO VUKSANOVI

UUBALAC U putu, kod Pucarskih izvora, nali su ceduqicu i na woj biqeku proitali: Na Ubalac, dok je bio bezimen, doao je prvi semoqski vojvoda. Wegova mati rekla da bude Ubalac im su dubine ukopali, im su ubline ogradili, im su iz wih poeli da izvlae vodu u kablovima, na sinxirima privezanim. Tako je vojvodina mati donijela svoj Ubalac, iz roda. Na Ubaocu qetuje semoqski pjesnik. Krsti se, a rijei mu s neba u stihove padaju. Rimuju se. Gore je Obalac, visoije, a doqe je Ubalac, u qivama, livadast, kod velikoga duba koji dri hlad kostima. Pod wim je grobqe. Tako je neko, na naenoj ceduqici, opisao Ubalac. Vidi se da je bio na wemu.

UBOJTAK Na istom papiriu, s druge strane, u tankim linijama, latininim slovima, usitwenim da vie rijei stane, oigledna je bila nestaica istih listova, upisao je kako Semoqani kau za bolesnoga, za otuenoga, za nekoga ko je dobro povrijeen: Ni ubojni kamen mu nee pomoi. Ispod naslova, reenog i podvuenog, dodao je nekoliko reenica, ovakvih: Oni misle da postoji ljekovit kamen i zovu ga ubojni kamen. Crvenkast je, vie modar, sapunastog oblika, rijedak. Nalaze ga u Ubojtaku, kraj Brzara, vjetinom. Donose ga u kue i ostavljaju za 29

rogovima, pod krovom. Kada neko zaslabi, struu kamen u vodi, ispiraju ga, a onda piju zamuenu vodu i misle da su izlijeeni. Govore da samo oni imaju Ubojtak.

UVLAKA uo sam da ima Vlaka. Na svaijoj livadi barem jedna. I da ima Suvlaka. Vidi odgovor od malo prije. I da ima Vala. Kao to se ulo. I da ima Uvala. Cijela je planina pod wima. A ima li Uvlaka? Ima. Jednako esta? Jo ea. Kosi se? Kosi. Ore se? Ore. Uvukla se, sakrila se Nadala se da je nee nai.

UVOR Najprije Ponor proita. Od tekih istina se izmakne. Dosta su nas ratovi guili, o wima te o wima, kao da se nita drugo nije deavalo, kao da smo radi medaqe graeni, pomisli. Onda, pored Bistrika, kroz goru, ispod potkresanih bukava, ode. Kako je profesor istorije opisivao rodno mjesto (ovako rijeka a okolo pejza), sebe podsjeti. Da ne bi zapeo za neotrijebqeno grawe o kojemu niko ne brine, pripazi. Do iroke kqetine pod grabovinom doe. Na strmi val se ispewe. Dobro se na dlanove osloni. Potrbuke legne. Da ne mrkne svijest, sebe uva. Kako Bistrik ponire, kako nestaje u kqetini, gleda. To je semoqski Uvor, glasno izgovori. Od prie kako je u Uvor nevjesta izmeu djevera skoila strekne. I ovamo doe. 30

UGARCI Pri dnu naenog papiria, u desnom uglu, napisao je: Ugarci. Nita vie. Jedan rekao kako je htio da ispria koliko su palili omar, obaqivali i pridivali stabla, posipali ih gasom da bre planu, pa poslije ostali Ugarci, jer su zadugo ogoreqaci virili iz zemqe. Drugi je kazao da bi na papiriu bilo napisano kako su za neslogu govorili ugarak u kuu, kako su uz rat jedni drugima poturali ugarak pod indru, pod luev krov, kako je manita uzeo ugarak i zapalio svoz plastova prije enidbe, kako su zato wina imawa Ugarci. Trei nije mario ta su govorili. Uzeo je ugarak s ogwita i pripalio cigaretu. Jo odbija dimove u drugoj sobi.

UDAVA Nadolaze i druge vode, ali u wima nijesam naao Udavu. Dave se u virovima, ali nemaju vir koji se zove Udava. Ponekad im je rijeka do nosa, ne smiju je ni pogledati, ali im nijedna nije Udava. Raspiwu konope i tovarije, dodaju to je najnunije, onako, bez mostova, preko vode, ali ni tada nijesu nita prenijeli preko Udave. Tako je Nikodim Semoqac isprosio djevojku, s wom sastavio pola vijeka, ali nikad nije pomiwao kako joj je pare baio preko Udave, zavezane krpom, s kamenom, zajedno. Zborio je da su pare otile preko rijeke. Samo mi imamo Udavu. Sve to smo rekli u woj nam se udavilo.

UDOLICA Ne mora samo voda biti Udava. Znam. To moe biti i velika trava. Kada izrasta do grla. Kada se ne da otkos prevrnuti. Kada pod wim legne Udolina. Kada se pod wom uvije Udoqak. Ili se ne vidi Udoliica. Pa ne zna gdje je Udoqewe. Pa ode u svoju Udolicu. Odabere zgodan busen i odmori. I slua kako iz Udolice raste trava. 31

Volio bih to da ujem. Doi na Udolicu. ue.

UERA Mogu li nekako, oprosti to pitam, uo sam da ne voli zapitkivawa, barem malo, tek da zaaknem, kao da diram noktom u kamen, mogu li nekako uenuti moju Ueru? Hou li otetiti azbukovawe ako uerizam s mojom Uerom, malom, podvodnom, neocijeenom, to niko nee da je uzme napola ili pod treinu, to je niko ne bi da mu je xabe davam? Nee li se i ti oglibati ako te zaekam s mojom Uerom, u lunindanski vakat, kada se sve smiruje, kada se pipa svaka atula i sve to je na wih penuto? Jesi li bio na Ueri kada smo se krili da nas u prii ne uhvate i jesi li dobro otresao obuu? Jesi li uo da kau kako se Uera dri meu okunicama kao usidjelica meu nevjestama? Je li ti dosta? Ne bio iskati!

UARAK Taman napisao Uarak, naotrio lapis, poeo da se oblizujem, pomislio na pisce koji ue sluawe planine, odvadio nekolike da dobro prvu reenicu nadojim, a izbi odnekud Ono Malo, avo ga donese, pa poe, po svojem sentu, kao da prosipa sweanicu iz saplaka, kako je Uarak lijepa dionica, odvojena, otrijebqena davno, premjerena uadima poslije wetve, kako Ono zna, vielo i ulo, da je tako rekla visoka mlada ena kada se ispravila poslije qubavi, kako je svakog puta ponavqala Uarkovo ime kada joj je qubavnik krijui dolazio, nou, poslije namirivawa, kada stariji peru noge i idu pod powavu, kada se iskradala i ila na Uarak, da se rumeni i da se uva od najmaweg vriska neko bi uo kao to je Ono Malo ulo kako mlada ena zavatreno pomiwe Uarak.

UZBRDAC Protislo me ispod rebara. I meni visne isto mjesto. 32

Ponekad mislim da je od uboja. Poznavalo bi se da je od wega. Najgore biva kada se ne vidi. Kosti zabole poslije dosta godina. Poslije ega jo? Poslije smrzavawa i otucawa. Kada ti je bilo najtee? Kada sam se pela na Uzbrdac. Zato te protislo ispod rebara? Zato je i meni visnulo isto mjesto. Sa mnom si dola na Uzbrdac.

UZVIINA Bilo ih je dvojica. Prvo o prvome. Prvi je imao brkove, krupan. ta je volio? Da ide na Prijelaz, na Brzar. I ta jo? Da pria o komarcima. A onaj drugi? Volio je da se pewe. Gdje? Na Uzviinu. Kako? Stranake, zaskokom, ploama. Da se ne slomi? Da ga ne vidi onaj prvi. Alal mu vjera! Nije lako na Uzviini biti. Znam.

UZGLAVA Kada smo nas trojica, s kapama i tankim tojagama, poslije albe, u poilinske dane, otili s Podina, preko Savardaita, povrh Zukvice, ispod Guvna, pored Vala, pa na Kupuwak, pa na Jovov konak, pa na Podinice, uz Vaqe, na olevu zasije, na Raievinsku ornicu, pa uz Razvoe, na grlo Volujske doline, pored Qubavnoga brijega na kojem su ih zatekli, putiem do Klaine, kroz Dolinicu Stevanovu, kroz Omar, na Lazinu u kojoj se digao kowski trn i gdje si sluao 33

kako sam u woj predvojio kosu, istog dana kada sam se slikao za kwigu, kada smo se popeli na zelenkastu glavicu, na isto takav kr kraj we, odakle smo gledali kako je Kosmaa naputena, kako se jedva zidine naziru u travuqini, tada smo sva reena imena gazili, Podine, Savardaite i daqe, a vas dvojica to nijeste znali, nijesam rekao, kao to vam nijesam rekao da smo se ispeli na Uzglavu, jer nee biti ni Uzglave niti bilo kojeg imena oko we kada starice saviju posqedwe crne marame pod Uzglavom.

UZDU Da stanemo? Zato? Sve tea od tee. ta bi da si? ta? Kao i ja. Kada? Kada sam iao na Uzdu? ta je to? Izvor. Gdje? Pod valom, u omaru. Daleko od kue? Daleko. Sve nada se. I ja sam oednio. Poveu te na Uzdu.

UJSTUK Ne bi trebalo ako ne zna ta je ujstuknuti, ako ne zna da je to ustaviti, naglo i qukaem, kada je u najeem zaletu, kada hoe pred sobom da urnie kao nevjet priawe, ako to nijesi viao i o tome sluao, ne bi trebalo da me pita koliko ima do Ujstuka i po emu je Ujstuk. Uzaludno u ti tolkovati kako je semoqski kova, jak u rukama, kao da te uhvate klijeta kada se s wim rukuje, kako je, jedinak, bez iije pomoi ujstuknuo Maniti potok poslije provale oblaka, nekako ga odvrnuo i odveo da mu ne odnese kovanicu s mijehom, s nakovawom i maqicama ispod kojih sijevaju svjeice. Uzaludno e o Ujstuku sluati. Maniti potok je davno odnio kovanicu. Vie u woj ne sijevaju svjeice. 34

UKRAJAK Vidio si? Kao to tebe gledam. Siguran si? Siguran. Bila je? Ona. Kao to sam ja ja. S wim? Kao to sam ja s tobom. Kuda su? Onuda. Ispod toila? Pogureni. Pa na Ukrajak? Gdje bi drugo!

ULAMAR Sve mi se ini, ovogaj mi nimeta, no ne umijem, nijesam za takoga posla, ja nijesam od tija, ja sam od ovija, ne moram jedne, dosta ti je da vidi kako tuvijeram, sve mi se ini da si ubruzdo u xaxaruk. uja sam da ima palamar, ne mogu se braniti od ovija palamara, kidisali ko da niko nema lie mene, i lele mene. uja sam svega i svaesa, ali jo nijesam doznava da ima Ulamar i da ga neko motikom okopaje. Do tebe mi niko nije o tome. Ko bi reka da to toliko ima ime? Nije lako ime nositi. To nije ni za palamar ni za semoqski Ulamar. To je za onakija a ne za ovakija, crni mi zbor!

UMNICA Umnica je pitomo, upno mesto, mesto s blagom klimom, i rodnom zemqom, mesto zakloweno odraslom gorom, mesto pod visokim bregovima, koje se zove i umnina". Umnica je moja livadica koju sam kupio ima dvije godine, jedva, poslije dosadnog pogaawa, a da nije naqegao stric i presjekao jo bismo se godili". Umnica je skupqena, jadna wivica na koju se niko ne aqe, na kojoj niko nije snopa ta zaman, na kojoj nema niega osim jedne imenice enskog roda".

35

URVINE Urvalo mi se jo na pragu, prije no sam s obje prekroio, prije no sam aber dao o emu u. Urvalo se ono to sam mislio da ne moe s mjesta dok je sunanice i snijega u avalicama. Urvala se gorwa strana, ispod grede, niz prlo, u omari, vie zidova, kuda ni ranije nijesmo slanke. Urvala se dugaka kosa pored Kumpijeraka, pored Drage, gore uska, pa sve ira, do Pumpe, do Prijelaza doweg, do puta preko potoka, ka Grobqu. Urvali se omarii ispod Mramora i sletjeli do Koliptine u kojoj smo svadbovali kada je Miqa Semoqanka dovedena. Urvala se smonica iz Zagona, jonula se, zarozala se, sila u Kleke. Urvovi odnijeli javorje vie ploe gdje su wih dvoje radili ono. Urvine su vie mene i Urvine su ispod mene. I ja se brojim u Urvinama.

UTOLINA Utolila si? Moram. Umirila se? Kao to uje. Zaklonila se? Od svaijih oiju. Niti uje? Niti vidim. Ni ti piri? Ni mi vije. Paze li te? Ne. Kose li te? Ne. Zovu li te? Da. Kako? Utolina. Oziva li se? Nemam kome.

36

UTRINA Rei da je kua utrvena ako niko nije imawe naslijedio, ako je otilo tuincima, onima koji nijesu rod, ako nema ko da ga brani. Napisati da je utrenica ena koja nije imala poroda, i koja se nije udavala, i koja je nadivjela svoju djecu, bez unuadi, i koja nosi semoqsku crninu kakva jo nije karabojena. Kazati da je utrenik onaj koji nije imao sinova, ili ih je izgubio, ili je sastarao sam, bez ie ikoga. Otii onda na Utrinu gdje nema niega, gdje niti nie niti raste. Vratiti se pod Utrinu isto je.

UKA Ui. ta? Uka. uje se. Odakle? Iz Uke. Oteglo se u. Od ega? Od Uke. Otegla se peina. Koja? Uka. U, kolika je!

UXER Bila je kuica. Kolika? Mala. Kakva? Pletara. I saspjela ninato? Kao i svaka uxerica. Bio kraj we savardak. Kolik? Tolicni. Kakav? 37

Sklepan. Rekli da je? Uxerak. Otkad nema uxerice? Odavno. Otkad nema uxerka? Odavno. ta imate? Imamo Uxer. Otkad? Odavno. UXUD

Uxud je uska i kamena jama, u Gori, u vrletniku, iju dubinu niko nije izmjerio, na ije dno niija nije stala. Iza Uxuda, iza wegovih spqotenih litica, rastu krstasti borovi i namaqaju se kratkim granama. U Uxudu se uje ledena jeka, a iz we se diu magle straha i amotiwe. U Uxud poneto, iz Uxuda nita. Ovoliko je preteklo. Ostalo je u Uxudu. U na u. U u u. UQA 38 Zna li? ta? ta je u? u! Pa reci. Vaka. A zna li? ta? ta je Uqa? Znam. ta? Glavica. Koja? Rupasta. Po emu Uqa? Po eqawu pletenica.

UTRK Utrk je gladak i otar, u Graditima, vie Kamen-mora, a najqepe se vidi kada odu oblaci s Tijentae. Utrk je kameni nebotinik, osamqen, namrten, nemaran za svaku priu i svako ekawe. Utrk je velika kamena utwa. Nema eqe koja se nije otkotrqala niz Utrk. I nema rijei koja se ispela na Utrk.(Odlomak Semoq zemqe, azbunog romana o 909 planinskih naziva)

39

MIROQUB TODOROVI

BUBREG DA TI SE UTOPA (Kratke prie iliti atro vake)OROBILI PENZOSE Ve sam ti negde oanisao wuku golube. ekaj! ekaj! Da nisi ti onaj gadwak iz Mungosove bande? Sad mi se upalila sijalica. Xoxali ste kod Kasine" pre neki dan i neto se domunavali. Jeli bre! Ziher ste tada smutili micu da dignete u vazduh onog potara na Kukuriku sitiju to je nosio penzije? Auuu! Kakvi mangai! Zar da orobite penzose!? Oni su i bez vae paqevine ovce. Gde e vam dua, majku vam geliptersku. LETEE RIBE Kisnu pajtosi, xowaju u Knez Miovoj kod Akademije. Oi im ko kafanske sarme. Plivaju bataci maksi stritom. Pajtosi zrakaju, cvancuju, aplaiu. Kii ove avionke mrkavac, sa svakom bi mogao da poliva batu. Nemoj da si dimitrije keo. Ima tu mnogo leteih riba. Secujem da bi drugu mogao da poevi za neto zelenia ili dobar it.

PORTABL LIRAFON Ne teluj mi poeziju! Provalio sam te odavno. Kupuje nove mane, gomilu zelenia, majmune, golubice. Kobajagi za 40

gotivnu qaku. Sve roena radwa. Kao nawuio si suvu lovu. Nafatiraemo se. Omastiti apuqe. A ovamo ipak! Kurac od ovce! ojkan si ti i alabajzer, batane. Portabl lirafon. Utopi gau u pqugari na dilejisawe, cirku, prodavaice crnih qubiica. I na kraju tropa. Dekintiran. A za iicanu lovu: Puj pike prake nema vie vrake!

BUBREG DA TI SE UTOPA Da zna samo kakva puter pia!? arna joj antara. Staklenci ko stobanak. Masni amortizeri. Gotivan nametaj. Sijaju nogarice. A udarila glanc. Uimivoklila se. Dupla oblanda. Da podilkani. Bubreg da ti se utopa.

KUPA ZUBE BOMBONXIJA Dokle e ovaj mokri brat sitno da nas dribla. Stalno pod narkozom. Apsi brigu od jutra. Cirie gde stigne. Ve u podne ne zna kako se zove. Oborila ga kerija naisto. Hoda etvoronoke. Gladnijeg trubaa nisam video. Celi bogovetni dan bavi se literaturom. Kupa zube bombonxija. Planinska rosa popila mu mozak.

CEPAJU MI SE KRGE Ponovo sam u ofsajdu. Opet kuwos. Virusi haraju ovim jebenim gradom. Dziqke da ti ispadnu. Ne moe u pqugaru. Ne moe u biski. Ne moe na tancaqku. Jo je vee srawe u busu. Falini mandrak iz toka ti duva i kaqe u wuku. Boli ga blajbinger. Zgromila me garavica. Ne mogu farove da otvorim. Iz surle curi ko iz esme. Bole koske. Riem ko wokac. Cepaju mi se krge. Cvikam kalirau. Prdnuu u abar.

MINKER Upicawen ko golub. Mondi ambalaa. Na prikolici mu pirina i uto. Stalno eta novo abarsko perje i gqarke. Jazbina na Zvezdari. Loi ajkulu i merxana. Zadrigla mu kebara u bunaru. Taj sija debelu icu. 41

Talian minker, nema ta. Lako bere quture. Tri koconice dri u gradu. Cveta qaka. Na narod voli da tera labuda i kad nema previe love. A minker ia ovce kako voli.

NI PREKRAJNA Samo sam jednom bio u pandurstanu. Kui, posle one grozomorne makqae u Lotosu" zbog striptizerke prodavaice crnih qubiica. Nije mi upalilo na vreme da uhvatim maglu. Ukebae me cajci. Odloie maricom na himalaje. Ubacie u kartoteku: lentrawe, svirawe klavira, i jedna no u bajbokani. Ne popih maru. Nisu me peglali. Bilo je picikato. Sutra dan me stripovae. Ni prekrajna.

MRTVO PUVALO Ne ilavi mi mnogo o tom zvekanu. Znam ga jo kao klindova. I tad je bio mutav. A sad je to crevce. Mrtvo puvalo. Nita ga ne trkeqie. Nita ga ne lomi. Pravi frigos. Zagovnao je i na faksu. Nije mu uspelo da ga zgotovi. Ostao kratak. abrirao. Ipak nije sasvim otiao u tandariju. Preko vipa uspeo je da ubode neko srawe od posla sa metiqavom lovom. Tek da ne kloari i xabalebari. U ovom hudom i ludom vremenu i to ti je neto.

SKINULA MU JUNFER Ne znam da li je ojkan ili pelikan? Ko da mu je prvi put. Tuti-fruti klindov. Kad sam svukla gaeronce nije znao ni da ubode ribu. Poeo maslakana da mi gura u buqu. Nafilcovanog jedva sam ga usmerila. A onda je abrirao. Svrio dok si reko piksla. Sve mi se ini da sam golubanu skinula junfer.

UKOPAE TE DO KRAJNIKA Prava si dilajla. Zar ne vidi s kim ima posla? Dokle e ta satara da ti secka bubreg? 42

Dibidus je podilkanila. Ukopae te do krajnika. Stalno grebe lovu za crwak. Baca se pod iglu im ugrabi jeguqu. Pomoi e joj ko mrtvaku obloga.

VAKA MU KO TESNE GAE Drobi, odlepquje vaku, eqa jezik, ne prestaje. Puko mu feder, ta li? Nikako da zapui kanalizaciju. Utrava ko tvor kad mu dune pod rep. I o svemu sija znawe: o fuci i krqaima, o glavowama i vipu, o gotivnim makinama, o qaki i lovuxi, o kocoima i komoranama, o bircuzima i tajnim kuplerajima. Samo ga pitaj. Nema ta ne zna. Al kad pone da kewa iskebeie te. vaka mu ko tesne gae. Poplavee ti ui od filoksere.

43

SERGEJ DOVLATOV

KOMPROMISN. S. Dovlatovoj za sve muke

KOMPROMIS TREI (Mladost Estonije, avgust, 1974. godine)OSEAM SE KAO KOD SVOJE KUE (Gosti Talina). Ala Meleko ima retko privlano lice. To, naravno, nije najvanije u ivotu. Pa ipak, pa ipak Moda se upravo ovde krije uzrok stalne naklonosti okoline prema toj vedroj, gotovo nezgrapnoj devojici Ala ne spada u uvene goste. Nije uesnica velikog naunog simpozijuma. Sportski rekordi nisu wena osobenost Alu je u na grad dovela radoznalost. Da, da, upravo radoznalost, oseaj nemira koji tera oveka da iznenada napusti gradsku udobnost. Ja bih to nazvao oseawem puta, iskuewem horizonta, iskonskom nestrpqivou putnika U nepostojanosti je kretawe!" napisao je uveni teoretiar muzike erni Odluili smo da Ali postavimo nekoliko pitawa. ta nam moete rei o Talinu? To je divan, prijatan i strog grad. Zapawuje skladnim kontrastom starine i moderne. U wegovoj tiini i mirnoi osea se ponosna mo Kako ste se obreli ovde? Mnogo sam sluala o ovdawim dizajnerima i slikarima. Osim toga, volim more Putujete sami? Moji stalni saputnici su fotoaparat i tom Aleksandra Bloka. Gde ste stigli da odete?

44

Na Vigorod i u Kadriogru, gde su me okruile pripitomqene veverice, odane i dirqive. Kakvi su vam daqi planovi? Leto se blii kraju. Poee nastava i moje studije koreografije. Opet stalni rad, naporan posao Ali, za sada oseam se kao kod svoje kue!

U ovoj prii nema anela ni demona Nema ni grenika ni pravednika. Da, nema ih ni u ivotu. Evo, ve nekoliko godina posmatram Jedan urednik mi je govorio: Kod tebe su svi likovi nitaci. Ako ti je junak ve nitak, mora ga, logikom prie, voditi do moralnog kraha. Ili do osvete. A kod tebe su nitaci neto prirodno, kao kia ili sneg Gde su ti ovde nitaci? pitao sam ga. Ko je, na primer, nitak? Urednik me je pogledao kao oveka koji se naao u ravom drutvu, pa pokuava da opravdava svoje drugare Ve odavno ne delim qude na pozitivne i negativne. A kwievne junake jo mawe. Osim toga, nisam siguran da u ivotu posle zloina neizostavno sledi kajawe, a posle podviga blaenstvo. Mi smo onakvi kakvima se oseamo. Naa svojstva, vrline i poroci su, nenim dodirom ivota, izvueni na svetlo dana Prirodo, ti si moja bogiwa!" I tako daqe. Dobro. U ovoj prii nema anela ni demona, niti ih moe biti. Jedan od junaka sam lino ja. Takoe je prikazan Mia ablinski, sa wemu svojstvenim izrazima spontana apercepcija", imanentni dualizam" Zatim figurie Mitja Klenski, a wega je lako prepoznati. Sklonost anodiranim nalama za kravatu i debelim mutiklama od lanog ilibara doneli su mu veliku slavu. ta nas je zbliavalo? Moda je to bila, da se to lepe izrazim, blaga zloba prema zvaninoj strani novinarskog posla. Jedan zdravi cinizam, koji pomae da se izbegnu teke rei U naoj kancelariji je, od trideset dva zaposlena saradnika, dvadeset osam nazivalo sebe Zlatno pero Republike". Nas trojica smo se, radi originalnosti, nazivali srebrnim. Dima er, koji je u jednom dopisu napisao: Vetaki bubreg je svakodnevna pojava nae svakodnevice", smatran je bukovim perom. Uglavnom, druili smo se. ablinski je radio u redakciji za industriju, wegovi tekstovi nisu pobuivali disku45

sije. U wima su dominirale cifre, koje su raunale sa specifinim itaocem. Klenski je radio u sportskoj redakciji, vodio je svakodnevnu hroniku. Wegove tane poslovne vesti bile su bez emocija. Ja sam pisao feqtone. Jo u aprilu urednik mi je rekao: Kad bude pisao feqtone daemo ti stan." Teak je to posao. Svaku iwenicu treba marqivo proveravati. Objekti kritike se izmigoqe spasavajui sebe. Grad je mali, qudi se znaju. Ukratko, dvaput su pokuali da me istuku. Jednom fizikalci sa teretne stanice (i to im je polo za rukom). Zatim vercer igir, koji me je udario eirom borsalino" i odmah dobio nokaut. Moji tekstovi su imali bezbrojne odzive. Ponekad i u obliku pretwi. Mene je to ak i radovalo. Mrwa znai da su novine jo u stawu da pobude strasti. Svako od nas je radio svoj posao. Sva trojica smo zaraivali dobro. ablinski je sa slubenih putovawa donosio suenu ribu, paija jaja, pa ak i ivu prasad. Klenski je pisao monografije za jednog sportskog veterana, koga je nazivao dobri plantaer". Ukratko, radili smo savesno i poteno ta je bilo posle? Nita naroito. Mitji Klenskom je stigla goa iz Dvinska. Ne znam ak ni ta je imala na umu. Postoje mlade ene, nije da su porone, razvratne, ne, nego su, najboqe bi bilo rei bezbrine. ivot im je neprestana akcija. Iza nagomilanih postupaka jedva da im se nazire dua. Sa neverovatnim trudom, po cenu svakakvih rtava, devojke nabavqaju, na primer, uvozne izme. Teko je i zamisliti kako to oduzima mnogo vremena i snage. A zatim demonstracija uvoznih izama. Bezbrojna drutva, igranke ili samo od robne kue do gradske skuptine, pored blistavih izloga. Ponekad se izme crne kraj vaeg kreveta: masivni onovi, klonule sare. I nije neki jezivi razvrat. Jednostavno, devojke nisu udate. Popile su, autobusi ne voze, taksija nema. A domain je tako simpatian. U kui su tri ikone, autograf Magomajeva, estampi, Koul Porter Uvee devojke igraju, dawu rade. I ne rade ravo. A odlaze u goste kod zanimqivih qudi. Kod novinara, na primer Mitja je svratio u nau redakciju. Sa wim je bila devojka. Posedi ovde rekao joj je moj ef nije raspoloen. Ser, moe li da posedi ovde? Rekao sam: 46

Moe. Devojka je sela pored prozora i izvadila pudrijeru. Mitja je otiao. Nastavio sam da radim bez naroitog poleta. Feqton koji sam pisao nosi naslov VMK bez retuirawa". ta je VMK naisto sam zaboravio Kako se zovete? Ala Meleko. A je li istina da svi novinari sawaju da napiu roman? Nije slagao sam. Devojka je nakarminisala usne i poela da se vrpoqi. Upitao sam je: Gde uite? Tada je poela da lae. Nekakve studije drame, nekakva pantomima, jugoslovenski reiser je zove na snimawe. Reiserovo ime je Joko Gati. Ali neki Intersin" ne konvertuje valutu. Kako je plemenito evoluiralo lagawe za posledwih dvesta godina! Ranije su lagale da imaju verenika, milionera ili uzgajivaa kowa. Sada lau o reiseru iz Jugoslavije. Nekad se ovek ponosio svojim kasaima a sada somotskim papuama iz Poqske. Hlestakov je bio na ravnoj nozi sa Pukinom, a moj poznanik Geni se vratio iz Moskve potiten i tih Olasa Sulejmanova je video u CUM-u. ak i inteligentni qudi lau da imaju pristojnu platu. Ja sam uvek dodavao dvadeset rubaqa, mada zaista dobro zaraujem Dobro Ona poe da lae. Ja u takvim sluajevima utim neka lae. Nekoristoqubivo lagawe nije la nego poezija. ak sam zbog neeg uveren da se uopte nije zvala Ala Zatim se pojavio Klenski. Pa, lepo kae trista redova mi je u fascikli kod odgovornog urednika. Mogu i da se opustim. Za tren oka sam zavrio svoj feqton. Napisao sam neto otprilike: zato su utali aktivisti ceha? Kuda je gledao drugarski sud? Pa, odavno je poznato da se pohlepa, pomnoena nekawivou, zavrava zloinom!" Pa, hajdemo kae Klenski koliko emo da te ekamo?! Predao sam feqton, pa smo se javili telefonom ablinskom. Na poziv je iskreno odgovorio: Kod Roze je sesija. Novaca osam rubaqa. Sutra mi je radna sreda. to kau, jedno za drugim Nali smo se na stepenitu ispred lifta. Priao nam je bankov sa blicem, utke fotografisao Alu i otiao. Kakvi su vam planovi? pitao sam. Telefoniraemo Verki. 47

Vera Hlopina je radila u daktilografskom birou, mada je lako mogla da postane korektor, pa ak i glavni korektor. Nervozna, pismena i otroumna, kodila je sebi histerinom, drskom otvorenou. Kod we se rado okupqalo novinsko rukovodstvo. Samaka situacija, dve sobe, Verine drugarice i muzika im popije bukvalno dve aice, Hlopina postaje opasna. Ako joj se neto ne svia, nije birala izraze. Seam se, zameniku urednika omladinskih novina Vejsblatu je vikala: Ne, samo me sasluajte! Pa, on je crn ko Armstrong! Nee ga primiti ni u garai, kao mehaniara! Ni enama nije ostajala duna. Za sve za umee sublimisawa mana, za uvoznu odeu, za bogate i mlohave mueve. Nas trojicu Vera je simpatisala. S pravom. Nismo bili karijeristi, nismo kupovali automobile, nismo se pravili vani. I mi smo voleli Veru. Mada smo sva trojica bili u isto prijateqskim odnosima sa wom. Veito rumena, punaka, pomalo nedolina, bila je krajwe edna. Hlopina i nije volela da pije. Samo joj se svialo da organizuje drugarske urke, da se usplahiri, juri po rizling, sprema zakusku. Nama je govorila: Sad u da telefoniram Qutki iz odeqewa galanterije. To je fantastika! Vitak stas! Oi zelene, evo ovakve! Qutki je telefonom vikala: Ostavqaj sve, hvataj kola i dolazi! ekam te! ta? Pisci, novinari, votke koliko ti dua eli, torta Zatim je dolazila Qutka, visoka, vitka, oi su joj stvarno sa muem kapetanom milicije Sve je to radila apsolutno nesebino. Jednostavno, Vera je bila usamqena. I eto, poli smo kod we. Kupili smo xin i tonik, i sve to treba. Treba rei da sam te veerinke znao napamet. Unapred znam ta e se dogoditi. Pa, uvek protiu isto. Jednom zauvek je ustanovqen poredak. Svojevrsni koncert, gde su na programu bile sve take. ablinski govori o nekom fantastinom lovu gradskog komiteta. Tamo e biti tuke veliine orla, umska kolibica sa finskim kupatilom, jerevanski kowak Zatim ga ja prekidam svojom omiqenom alom: A izmeu drvea tre instruktori rejonskog komiteta u medveim koama Zavidi mi nasmeie se ablinski bez zlobe ve sam vam govorio da poemo 48

Zatim Klenski govori neto o hipodromu. I promicae udna kowska imena: Hanibal, Vesela Pesmica, Rokenrol. Dukeq ga eka na okuci, favorit ima etiri pada, u xepu mi je est ekspresa a rezultat ugalopira prvi!" Zatim se domaica napija i izgovara ono to misli o svakome od nas. Ali, mi smo se navikli i ne qutimo se. Klenskom e prebacivati za wegovu neukusnu kravatu. Meni za lojalnost prema rukovodstvu. ablinskom za snobizam. Ispostavie se da ona zahtevno i pristrasno prouava sve nae dopise. Zatim e poeti veiti novinarski razgovori ko je netalentovan a ko darovit, i predratne ploe, i suze, i udom kupqena votka, i ti mene potuje?" na kraju. Uzgred, nije loa rubrika za satiriku redakciju Uglavnom, tako je i bilo. Pekli su neke virle na tapiima. Vera se napila i qubila portret Dobroqubova: Kakvi su to bili qudi!" Zatim se osamila sa Mitjom u kuhiwi. A Klenski je imao zapawujui metod delovawa na ene. Metod se sastojao u tome to je dugo razgovarao sa wima. I to ne o sebi nego o wima. I ma koliko im on govorio: Skloni ste da verujete qudima, ali u izvesnim oblastima" metod je nepogreivo delovao i na uenice UP-a i na cinine dopisnice televizije. ablinski i ja smo brzo dosadili jedan drugom. On je otiao bez pozdrava. Vera je spavala. Javio sam se Marini i takoe otiao. Rekao sam Ali samo jednu reenicu: Hoete li da se neprimetno izgubimo?" Svima govorim tu reenicu. (enama, razume se.) Ili gotovo svima. Za svaki sluaj. Reenica je nedvosmislena, a uz to nije uvredqiva. Nezgodno mi je rekla je Ala dola sam kod Mitje Ujutro sam imao mnogo posla u redakciji. Pripremao sam stranicu o narodnoj kontroli" i leio se mineralnom vodom. ablinski je deifrovao svoje magnetofonske snimke posle konferencije rukovodilaca. Pojavio se Klenski, utuen, izduenog lica. Izrazio se zagonetno i apstraktno: Ovo je fikcija, kao i itav na ivot." U vreme ruka zazvoni mi telefon: Ovde Ala. Niste videli Mitju? A kaem zdravo. Kako ste? Hemoglobin mi je 200. Ne razumem. emu udno pitawe: Kako ste?" ugavo, kako bih inae 49

Poao sam da traim Klenskog, ali mi rekoe da je na slubenom putu. U seocetu Kungla majka heroina je rodila jedanaesto dete. Preneo sam sve to Ali. Ala mi kae: Gle fukare, nije mi rekao. Nastalo je utawe. To mi se nije svialo. ta ja imam s tim? A treba i da predam stranicu. Naslovi su nekako jezivi: Balada o nestaloj raunaqci" A Mitja je zaista dobar, otiao je a da nije rekao gospoici. Bilo mi je nekako neprijatno. Hoete li kaem da dorukujemo zajedno? Zaista bi trebalo da dorukujem. Ja sam u jednom neshvatqivom stawu. Zakazao sam joj sastanak. Zatim sam razbacao papire po stolu. Ostavqao sam utisak da radim Bio je prohladan i tmuran majski dan. Iznad izloga kafea lupale su platnene tende. Ala je dola sa ogromnim platnenim sombrerom. Oigledno se diila wime. Osvrnuo sam se uznemireno. Samo mi jo fali da me Marinine drugarice vide sa tim sombrerom. Obodi su mu zapiwali za oluke. U kafeu se ispostavilo da se sombrero lako sklapa. Pojeli smo nekakve fairane nicle i popili aj uz kolaie. Ona se ponaala kao da je zainteresovana za vezu sa mnom. Upitao sam: Verovatno ste na raspustu? Da kae na rimskom raspustu". Stvarno, princeza meu novinarima. Kako vas je mama pustila? A zato? Nepoznati grad, iskuewa Susreu se dve mamice: A kako to da si pustila kerku?" ega bih se bojala? Ona je od devete godine pod nadzorom milicije" Utivo sam se nasmejao. Pozvao konobara. Platili smo i izali. Kaem: Pa, srean sam to vas lino poznajem, madam. ao, Xoni! rekla mi je Ala. Onda nisam Xoni nego ovani! Gud baj, ovani! I otila je s ogromnim platnenim eirom, ta vitka dropqa. A ja sam pourio u redakciju. Ispostavilo se da me je ve traio sekretar. Do est sati stranica je bila gotova. Uvee sam bio u pozoritu. Gledao sam Zvona, po Hemingveju. Predstava je uasna, meavina Divne sedmorke i Mlade garde. U drugom inu, na primer, Robert Xordan se obrijao kamom. Uzgred, nosio je poqske farmerke. Ba kao i ja. 50

Pri kraju predstave otpoela je jeziva pucwava, tako da sam izaao ne ekajui ovacije. Grad nam je dobroduan, sve predstave se zavravaju burnim aplauzima Rano ujutro doao sam u kancelariju. Imao sam naruxbu za pozitivnu recenziju. Crkavajui od duvana i kafe, poeo sam da piem: Hemingvejeva dela nisu scenina. Jedina drama ovog autora nije imala pozorinu biografiju, ostala je 'dijaloka pria'. Dobro se ita, isticao je autor. Bezbrojni pokuaji Holivuda da ekranizuje" Tada mi je telefonirala Vera. Kaem: Pobogu, zauzet sam! U emu je stvar? Skokni na trenutak. ta je bilo? Ma, skokni na trenutak! Doavola Vera me je ekala na stepenitu. Rumena, nervozna, tuna. Shvata li, treba joj novac. Nisam razumeo. Tanije, razumeo sam, ali sam rekao: Ne shvatam. Alki treba novaca. Nema ime da odleti. Vera, ti me zna, ali to je iskqueno do etrnaestog. A koliko joj treba? Makar trideset. Apsolutno iskqueno. U aprilu nisam imao nikakvih honorara U blagajni su sedamdeset pet Jo nisam platio televizor A zatim, ja nisam ba Trenutak, a Klenski? Pa, to je wegov kadar Otputovao je nekuda. Uskoro e se vratiti. Shvata li, bie katastrofa. Zvao je verenik iz Saratova Iz Dvinska rekao sam. Iz Saratova, to nije vano Rekao je da e se obesiti ako se ne vrati. Alka od februara putuje. to ne doe po wu? Ima ispit u ponedeqak. Divota kaem moe da se obesi a ne moe da propusti ispit Plakao je, stvarno je plakao Ali, ja nemam trideset rubaqa! Zatim, nekako je udno, pobogu A to je najvanije nemam! Najzanimqivije je to sam govorio istinu. A da pozajmi od nekoga? kae mi Vera. 51

A zato bih, na kraju krajeva, trebalo da pozajmim? To je devojka Klenskog. Neka se on pobrine. Moda upitamo ablinskog? Otili smo kod ablinskog. On se ak zbunio: Imao sam osam rubaqa i xentlmenski sam ih prijavio. I sam hou da pozajmim od nekog. Saekajte Mitju, pa neka on rei tu stvar. Sluajte, smislio sam alu: Svi qudi se dele na boqevike i ba velike" Dobro rekla je Vera smisliu neto. I pola prema vratima. Sluaj kaem ako ne smisli, javi se meni Dobro. Evo ta moemo da uradimo. Da je intervjuiemo. A zato sad pa to? Za rubriku Gosti Talina". Studentkiwa prouava gotiku arhitekturu. Ne odvaja se od toma Bloka. Hrani veverice u parku Platie joj dvadeset, a moda i dvadeset pet rubaqa Ser, potrudi se! Dobro Tada su me pozvali da idem kod urednika. Genrih Francevi je sedeo pored prozora u prostranom kabinetu. Radio-gramofon i televizor su bili iskqueni. Komplikovani telefon sa belom tastaturom je utao. Sedite rekao mi je urednik imam odgovoran zadatak. U naim novinama je slabo zastupqena tema morala. Izbor je veoma irok. Zlokobne alimentacije, protekcionizam, dravna otimaina Raunam sa vama. Idite u narodni sud, u miliciju. Smisliu neto. Bacite se na posao rekao mi je urednik tema morala nam je veoma vana Okej kaem. I zapamtite: otvoreni redakcijski konkurs se produava. Najboqi tekstovi bie udostojeni novanih nagrada. A pobednik se aqe u Saveznu Republiku Nemaku Dobrovoqno? upitao sam. To jest? Nisu me pustili ni u Bugarsku. Predao sam dokumenta u prolee. Treba mawe piti rekao je Turonok. Dobro kaem ni ovde mi nije loe Toga dana sam imao jo mnogo briga, sukoba, svaa i nereenih problema. Bio sam na dva savetovawa. Odgovorio sam 52

na etiri pisma. Dvadeset puta sam razgovarao telefonom. Pio koktele, grlio Marinu Sve je bilo u redu. A juerawi dan kuda se denuo? Ako je zaboravqen, ta me je onda est godina kasnije nateralo da napiem: U ovoj prii nema anela ni demona Nema ni grenika ni pravednika" I zaista, kakvi smo to qudi?

KOMPROMIS OSMI (Sovjetska Estonija, jun, 1976. godine)MOSKVA. KREMQ. L. I. BREWEVU. TELEGRAM. Dragi i mnogopotovani Leonide Iqiu! elim da Vas obavestim o radosnom dogaaju. U protekloj godini uspela sam da postignem nezabeleene radne rezultate. Namuzla sam rekordni broj1 mleka od jedne krave. I jo jedan radostan dogaaj desio mi se u ivotu. Komunisti nae farme slono su me izabrali za svog lana! Obeavam Vam, Leonide Iqiu, da u i ubudue raditi sa jo veim elanom. LINDA PEJPS. Estonska SSR. PAJDEJSKI REJON. LINDI PEJPS. TELEGRAM. Draga Linda Pejps! Ja i moji drugovi vam od sveg srca zahvaqujemo na postignutom uspehu. Samopregorni rad za dobrobit Otaxbine uznosi qudski ivot oseawem uea u borbi za dostizawe komunistikih ideala. Dozvolite takoe da Vam od srca estitam nezaboravni dogaaj stupawe u redove Komunistike partije. Jer partija je avangarda sovjetskog drutva, wegov slavni vodei odred. LEONID BREWEV.

Uredniku Turonoku su pukle pantalone na zadwici. Pukle su bez naprezawa i zvuka, pre e biti da su se rasenile po avu. To je negativno svojstvo uvoznog mekog flanela. Oko dvanaest sati Turonok je priao anku drutvenog bara. Luminiscentno plavetnilo urednikovih gaa bilo je svojina svih slugana koji su ga uliziki propustili prekoreda. Saradnici su poeli da se zgledaju.1

Ovde i daqe su oigledne stilske greke.

53

Priam ovaj dogaaj podrobno zbog dve okolnosti. Prvo, svako poniavawe efova je, za mene velika radost. Drugo. Pukotina na Turonokovim pantalonama imala je odreeni znaaj u mojoj sudbini Ali, vratimo se epizodi kod anka. Saradnici su poeli da se zgledaju. Neko zlurado, neko saaqivo. Zluradi iskreno, saaqivi licemerno. A onda se, kao i uvek, pojavquje glavni, nesebini i nadahnuti ulizica. Taj ulizica oboava upravu do te mere da je brka sa otaxbinom, epohom, vasionom Ukratko, pojavio se Edik Vagin. U svakoj novinskoj redakciji postoji ovek koji ne eli, ne moe i ne mora da pie. I godinama ne pie. Na to su svi navikli i ne ude se. Tim pre to su novinari, slini Vaginu, stalno utueni i grozniavo zabrinuti. Duhoviti ablinski je to stawe nazivao vaginalnim" Vagin je stalno urio, pozdravqao se odseno i nervozno. Najpre sam prostoduno verovao da je on alkoholiar. Meu bezbrojnim modifikacijama mamurluka postoji i ta vrsta. To muno beawe od dnevne svetlosti. Vibrirajua pokretqivost begunca, koga sustiu muke savesti Zatim sam saznao da Vagin ne pije. A ako ovek ne pije i ne radi tada ima temu za razmiqawe. Tajanstveni ovek govorio sam. Vagin je taster objasnio mi je Bikover ta je u tome tajanstveno? Kancelarija nam se tada nalazila u Pikovoj ulici. Tano naspram zgrade dravne bezbednosti (Pagarijeva ulica br. 1). Vagin je tamo boravio svakodnevno. Ili gotovo svakodnevno. Kroz prozor smo ga gledali kako prelazi ulicu. Vagin ima prekovremeni posao! urlao je ablinski Uostalom, opet smo se udaqili. Saradnici su poeli da se zgledaju. Vagin je blago uhvatio urednika za rame: efe Nered u odei I tada je urednik bio nesmotren. Brzo se uhvatio, obema rukama, za lic. Tanije Pa, ukratko, za onu stvar. Uradio je ono to muziari nazivaju glisando. (Laki prelaz preko klavijature.) Uverio se da je granica zatvorena. Pocrveneo je: Vaem humoru naite boqu primenu. Okrenuo se i izaao darujui potiwenima neonski sjaj gaa. Zatim je obavqen kratak i sasvim tajanstven dijalog. 54

Obeshrabrenom Vaginu je priao ablinski. Badava je izlazio rekao je ovako je zgodnije Kome je zgodnije? pogledao ga je ispod oka Vagin. Tebi, naravno. ta je zgodnije? Pa, to isto Ne, ta je zgodnije? U stvari Ne, ta je zgodnije? ta je zgodnije? razderao se Vagin. Neka kae! Nosi se ti u lepu materinu! rekao mu je, posle kraeg utawa, ablinski. To-to! trijumfovao je taster. Vagin je bio prosean, neveti taster bez poleta. Nisam stigao ni da ga saaqevam, kad me pozva urednik. Malo sam se uznemirio. Tek to sam pripremio tekst od dvesta redova. Naslov Tata iznad sunca". O izlobi deijih crtea. ta li hoe, pitam se? Pa, jo i ta zlosrena rupa na pantalonama. Moda urednik misli da sam mu to ja podmetnuo. Jer smo imali slian sluaj. Spremao sam iru informaciju o izlobi dekorativnih pasa. Urednik, qubiteq ivotiwa, doao je slubenim autom da je pogleda. I tada je poela nepogoda. Turonok se iznervirao pa kae: Sa vama se ne moe raditi To jest, kako to? Veito neke nepredviene situacije Kao da sam ja Zevs i namerno pripremam nepogodu. Ulazim u kabinet. Urednik eta izmeu gipsanog Lewina i stereo-ureaja estonija". Lewinova slika je obavezni inventar svakog nomenklaturnog kabineta. Znao sam jedini, i to delimian izuzetak. Imao sam prijateqa Avdejeva. Odgovorni je urednik omladinskih novina. Otac mu je bio provincijski glumac iz Luganska. Godinama je igrao Lewina u svom pozoritu. Tako da je Avdejev veto napravio presedan. Iznad stola je okaio ogromnu fotografiju tate u ulozi Iqia. Vaqda nee traiti dlaku u jajetu jeste Lewin, ali mu je ipak tata Turonok je stalno etkao izmeu biste i radio-gramofona. Vidim rupa je na svom mestu. Ako se tako moe rei Ako bruka ima zakonito mesto Najzad je urednik poeo: Znate, Dovlatove, vi imate pero! utim, od pohvale ne crvenim Posedujete umee da vidite, da uoavate Budimo otvoreni, kulturni nivo ruskih novinara u Estoniji ostavqa nam, 55

to kau, equ u boqitak. Tempo idejnog razvoja je znaajan, rekao bih da prevazilazi tempo kulturnog razvoja. Setite se prolog aktiva. Klenski ne zna ta je sinonim. Tolstikov u uvodniku, primetili ste, pie: Komunisti fabrike u iduim mesecima moraju da likvidiraju taj nedopustivi status quo" Repecki je uvodnik poqoprivredne rubrike naslovio Jaja za izvoz!" Kako vam se to svia? Donekle je intimno Ukratko. Vi imate erudiciju, oseaj za humor. Stil vam je originalan. Fali vam jedna unutrawa pribranost, disciplina Uglavnom, vreme je da se bacite na posao. Da izaete, to kau, u prostor velike urnalistike. Ovde je jedna interesantna odluka. Iz Pajdeskog rejona javqaju. Neka Pejps je dala rekordnu koliinu mleka Pejps je krava? Pejps je muziqa. tavie, deputat republikog Sovjeta. Sa rekordnim rezultatima. Moda dvesta, a moda dve hiqade litara Ukratko, mnogo Saznajte u rejkomu. Smislili smo sledeu operaciju. Muziqa se raportom obraa Brewevu. Drug Brewev joj odgovara, to e biti usaglaeno. Treba sastaviti pismo drugu Brewevu. Uzeti uee u ceremonijama. Predstaviti ih u tampi Pa, to je za poqoprivrednu redakciju. Idete kao specijalni dopisnik. Taj zadatak ne moemo poveriti bilo kome. Uobiajene novinske fraze ovde nisu umesne. Treba nam qudina, razumete? Uglavnom, na posao. Dobiete dnevnice i idite s milim Bogom Poslaemo telegram u rejkom I jo. Uzmite u obzir razloge. Kad bude svodio rezultate redakcijskog konkursa, iri e dati prednost tekstovima od drutvenog znaaja. To jest? To jest, tekstovima koji imaju drutveni znaaj. Zar svaki novinski tekst nema drutveni znaaj? Turonok me je pogledao sa jedva primetnom qutwom. U izvesnoj meri, da. Ali to moe da se ispoqava u mawoj ili veoj meri. Kau da za igrawe uloge Lewina plaaju vie nego za Otela? Moguno je. I ubeen sam da je to pravino. Jer glumac uzima na sebe ogromnu odgovornost Tokom itavog razgovora oseao sam se udno. Neto mi je bilo neobino u uredniku. I onda sam shvatio da je stvar u rupi. Kao da nas je izjednaavala. Ukidala je wegovu nomenklaturnu prednost. Postavila nas je u istu ravan. Uverio sam se da smo slini. Zavrbovani stariji qudi u istim 56

(moram da vam otkrijem tu malu tajnu) plavim gaama. Prvi put sam osetio simpatiju prema Turonoku. Rekao sam: Genrie Franceviu, pantalone su vam pukle pozadi. Turonok je mirno priao ogromnom ogledalu, sagnuo se, uverio se i rekao: Dragi moj, uini mi uslugu Dau ti konac Imam ga u sefu Ne zbog slube nego zbog drube. Tako, na brzinu. Ne bih da se obraam Pquhinoj. Vaqa je bila redakcijska seks-primadona. Sa nauenim koloraturama glasa, kao u operske pevaice. I sa idiotskom navikom da ujeda Uostalom, opet smo se udaqili Ne bih da se obraam Pquhinoj rekao je urednik. Eto ti, mislim, tvoje podsvesti. Uinite mi, dragi moj. U smislu da uijem? Na brzinu. Zaista ne umem Ma, kako budete umeli. Ukratko, zaio sam mu pantalone. ta sad tamo Zavirio sam u laboratoriju kod bankova. Spremaj se kaem idemo. Momenat ivnuo je bankov idem. Samo imam svega etrdeset kopejki. I ora mi duguje sedamdeset Ma, ne govorim o tome. Imam posao. Posao? razvue bankov. ta je, ne trebaju ti pare? Trebaju. etiri rubqe do akontacije. Urednik nudi slubeni put od tri dana. Kuda? U Pajde. O, kupiemo voble! Kaem ti ja, idemo. Zovem lokalom Turonoka: Mogu li da povedem bankova? Urednik se zamislio: Vi i bankov ste, pravo da vam kaem, opasan sastav. Zatim se neeg setio, pa mi kae: Na vau odgovornost. I zapamtite zadatak je ozbiqan. Tako sam otiao u planinu. Pre toga sam bio slian sovjetskoj rubqi. Svi je vole a ona nema kuda da padne. Kod dolara je sve drukije. Popeo se na takvu visinu, pa pada li pada 57

Putovawe nam je poelo originalno. Naime bankov je doao na elezniku stanicu potpuno trezan. ak ga nisam prepoznao odmah. U odelu, tako tuan Seli smo, zapalili cigarete. Sila si kaem u formi si. Shvata, reio sam da prikoim. Inae u postati apsolutno neupotrebqiv. Ipak imam porodicu, decu. Starijem je ve etvrta godina Lera je bila u deijem vrtiu, a direktorka je samo wega hvalila. Razvijen je, kae, bistar, energian, bavi se masturbacijom Bacio se na aleta Shvata, takva stenica a uvia Iznad bankovqeve glave zazvecka dopisnika torba voz je krenuo. ta ti misli pitao je bankov radi li bife? Ti ve ima. Odakle mi? Tek to je zazveckalo. A moda su to hemikalije? Priaj Zaista imam, naravno. Ali razmisli. U est ujutro biemo na licu mesta. Poeleemo da rasteramo mamurluk. ta da se radi? Sve je zatvoreno. Vakuum. Glas u pustiwi Pa, doekae nas sekretar rejkoma. Sa flaom, je li? Wemu ne pada na pamet da smo mi qudi A ko je hteo da prikoi? Ja sam hteo, privremeno. A ve su prola gotovo dva dana i noi. Epoha Bife radi kaem. Ili smo vagonima. U kupeima je bilo tiho. Sivkastosmee tepih-stazice su priguivale korake. U guvi je trebalo stalno da se izviwavamo gazei preko torbi, korpi sa jabukama Dva puta su nas ispratili psovkama bez zlobe. bankov je rekao: A psovawe, ipak, nije obavezno! Platforme su fijukale od hladnog vetra. U prolazima izmeu tekih vrata sa niskim aluminijumskim kvakama, tresak se pojaava. U restoranu je bilo malo qudi. Kraj prozora su sedela dva rumena majora. apke su im bile na stolu. Jedan je uzbueno govorio drugom: Gde je linija odbrojavawa, Vitja? Neophodna je linija odbrojavawa. A bez linije odbrojavawa, i sam shvata Wegov sagovornik je odgovarao: 58

Postojala je iwenica? Postojala je A iwenica je iwenica pred iwenicom, to kau, tog U oku se smestila jevrejska porodica. Lepa punaka devojka je ivicom stolwaka zamotavala ajnu kaiicu. Stariji deak je stalno gledao na sat. Majka i otac su jedva ujno razgovarali. Smestili smo se kod anka. bankov je poutao, pa ree: Ser, objasni mi zato mrze Jevreje? Recimo, razapeli su Hrista. Naravno, uzalud. A koliko je godina prolo I posle, vidi. Jevreji, Jevreji Vagin je Rus, Tolstikov Rus. A oni ne samo da bi razapeli Hrista. Oni bi ga ivog pojeli Eto kuda bi trebalo usmeriti antisemitizam. Na Tolstikova i Vaginova. Ja protiv takvih, kao to su oni, oseam straan antisemitizam. A ti? Naravno. Trebalo bi antisemitizam okrenuti na Tolstikova! I zaista Na sve partijce Da kaem to ne bi bilo loe Samo ne vii. Ali, obrati pawu Vidi, sede wih etvoro, ne okrei se Kao da sede prirodno, ali mene neto quti. Na bi sedeo u bquvotini okej! Ona dvojica kurajbera pored prozora se derwaju normalno! A ovi sede tiho, ali ja se zbog neeg qutim. Moda zato to ive dobro. Pa, ni ja ne bih iveo gore. Da nije proklete votke. Meutim, kuda se denu gazda? Jedan major je drugome govorio: Neophodna je skala vrednosti, Vitja. Prava skala vrednosti. Plus polazite. A bez skale vrednosti i polazita, sam prosudi Drugi je i