Danica Cvetković 1952 Ms

8/16/2019 Danica Cvetković 1952 Ms

1/28


2/28


3/28

3


4/28

*1U#od

M'lti2la %le!o&a

Multipla skleroza je vo#e$e #e%ijelinizaciono oboljenje varijabilnog toka isi%pto%atologije. &re#stavlja 'ronično( in)la%atorno oboljenje *+,-a koje se karakterie brojni% izolovani% po#ručji%a u koji%a se ispoljavaju zapaljenske pro%ene u#ru/ene sa#e%ijelinizacijo% i gliozo% 0 /arita #e%ijelinizacije( plakovi.

Mijelin pre#savlja lipoproteinsku %e%branu koja obavija nervna vlakna( aksone.Mijelinizacija je oblaganje aksona %ilino%( o#vija se za vre%e intrauterinog /ivota ali se nezavrava sa ro#jenje% nego se nastavlja sve #o puberteta. Mijelin )or%iraju specijalizovane

$elije( ,c'1annove u &+, i oligo#en#rociti u *+,. +jegova uloga je #a obezbe#i skokovito prenoenje i%pulsa #u/ nervnog vlakna i #a o%ogu$i znatno br/e provo#jenje i%pulsa.De%ijelinizacija je propa#anje i nestanak %ijelina u vi#u njegovog liziranja i o#vija se u prisustvu %ononukleara( to govori za i%unoloku priro#u oboljenja. De%ijelinizacija #ovo#i #oizra/enog s%anjenja brzine sprovo#jenja i%pulsa kroz aksone.

2cestalost %ultipla skleroze je različita u različiti% geogra)ski% regioni%a i kre$e se urasponu o# je#nog #o preko ! oboleli' na ! stanovnika. 2 po#ručja sa visoko% prevalencijo% M, spa#aju ze%lje severne Evrpe( severni #elovi ,D( Kana#a( uklju$i i ,rbiju.&o#ručja sa nisko% prevalencijo% su apan( Kina( )rika( u/na i atinska %erika. 6ve rezlike

su posle#ica #elovanja različiti' )aktora sre#ine ali i genetski' )aktora. +iz )aktora sre#ine patoloki stres( neki toksini( )izičke trau%e( %anja izlo/enost ,uncu.

8rojni #okazi ukazuju #a genetski )aktor i%a značajno %esto u nastanku M,. 8olest se(%e#juti% ne %o/e vezati za je#an gen. ,%atra se #a se ra#i o poligenetsko% tipu nasle#jivanja(tj. #a %ultipli nepovezani geni o#re#juju pre#ispoziciju za razvoj M,. 8olest se javlja oko :če$e ko# /ena neko ko# %ukaraca u #obu o# -4 go#ine. 8enignije )or%e počinju ranije a%alignije kasnije.

4


5/28


6/28

slika . &lakovi u %ozgu

E#ol'.ija 3oleti

6snovne karakteristike toka bolesti su

• "aza pogoranja >egzacerbacije?( %ani)estuje se akutni% na#ola/enje% novi' nervni' ispa#a ( to

je tzv. @Dise%inovanost u vre%enuA. &rogresija bolesti se o#likuje stalni% i neu%oljivi% pogoranje% kliničke slike. =ita% progresije je in#ivi#ualno različit( i progresija je br/a to je bolest kasnije počela i to je kra$e vre%e iz%eBu prva #va nap#a.

• =eci#iv naziva%o ((CubA.

• "aza poboljanja( re%isije( pre#stavlja perio# ka#a ne%a klinički' %ani)estacija bolesti.

8olesnici sa #ugi% toko% bolesti pokazuju u ter%inalni% )aza%a ka'eksiju.2zroci s%rti sunajče$e vezani za pojavu interkurentni' in)ekcija koje su posle#ica respiratorne insu)icijencije iretencije %okra$e.

&re%a te/ini kliničke slike i prognozi razlikuju se

!. Akutni oblik koji se o#likuje teko% kliničko% sliko% i kratki% trajanje%. Egzitus %o/e #anastupi posle nekoliko %eseci.

. Maligni oblik na M, je#an slučaj ove )or%e( >letalitet u prvi' pet go#ina?.

3. Benigni oblik i%a povoljan tok( poneka# se čak ni klinički ne %ani)estuje( pa se na ob#ukcijiu%rli' o# #rugi' bolesti %ogu na$i @plaue-ovi.

6


7/28

&ostoje tri glavna tipa priro#nog toka M, relapsno-re%itentan( pri%arno progresivan isekun#arno progresivan tip. +a početku bolesti F5-9G bolesnika i%a relapsno-re%itentnu( a preostali' !-!5G pri%arno progresivnu )or%u M,. =elapsno-re%itentna )or%a se karakterie

akutni% nastanko% neuroloki' ispa#a >)aza egzacerbacije( relaps?( koji su pra$eni potpuni% ili#eli%ični% oporavko% >perio# re%isije( %irovanja?. Egzacerbacije se razvijaju toko% nekoliko #anaili ne#elja i javljaju se u proseku je#no% #o #va puta go#inje u prvi% go#ina%a bolesti( i tu suin#ivi#ualne varijacije vrlo velike. 2 relapsno-re%itentnoj )or%i bolesti ne%a progresije iz%eBuataka bolesti( ali svaki atak %o/e #a ostavi nove neuroloke i )unkcionalne #e)icite > ((talo/enjeAsi%pto%a i znakova?( pa se i opte stanje bolesnika stepenasto pogorava. Ko# ve$ine ovi' bolesnika>4-H5G bolesnika sa re%itentno% bole$u? posle !-!5 go#ina( bolest evoluira u sekun#arno progresivnu )or%u M,( koju karakterie sporo( ali ne zaustavljivo( progresivno nago%ilavanjekliničkog #e)icita.

8olest ne skra$uje značajno /ivotni vek( ali veliki broj oboleli' postaje vezan zainvali#ska kolica( a oko !5G bolesnika u zavrni% )aza%a bolesti za'teva potpuni na#zor iapsolutnu negu. 6ko 5G oboleli' o# M, u%ire o# različiti' %e#icinski' ko%plikacija ove bolesti. +ekoliko puta je uve$an broj sa%oubistva ko# bolesnika sa M,-o% u o#nosu na optu populaciju(to je verovatno posle#ica u#ru/ene #epresije.

vre%e iz%eBu reci#iva kra$i o# H%eseci? i progresivna )or%a M,-a o# sa%og početka.

&ri%arno progresivna )or%a M,-a se o# sa%og početka karakterie spori%( kontinuirani%nago%ilavanje% kliničkog #e)icita( sa povre%eni% platoi%a( kao i retki% i privre%eni%(kratkotrajni% poboljanji%a.

7


8/28

slika 3. Izgle# nor%alnog nerva i nerva za'va$enog #e%ijelinizacijo%

Kli$i(%a li%a

,i%pto%i i znaci M, uključuju sve si%pto%e koji %ogu #a nastanu kao posle#ica lezije bilo kog #ela *+,( o# kore %ozga #o kic%ene %o/#ine. M, se s%atra je#ni% o# ((najve$i')alsi)ikatoraJJu neurlogiji( jer i%a sposobnost #a i%itira čitav niz #rugi' klinički' stanja npr.in)ektivni' tipa neuroborelioze( ID,-a( progresivne %ulti)okalne leukoence)alopatije(zapaljenski' tipa siste%skog erite%atoznog lupusa( sakoi#oze( neoplastički' tipa li%)o%a( *+,-a( bolesti kič%ene %o/#ine( različiti' vaskulitisa %etaboličkog tipa( #e)icita vita%ina 8!.

8olest najče$e počinje

-6ptički neuritis je je#na o# najraniji' %ani)estacija( koje se %ani)estuje nagli% slabljenje%otrine vi#a( za%u$enje% u vi#no% polju i bolo% u oku pri pokreti%a bulbusa. Lhermitteov znak se toko% bolesti javlja ko# HG bolesnika i karakterie ga ose$aj elektriciteta koji se sputa nizle#ja i u noge nakon )leksije vrata. 6n označava leziju za#nji' kolu%ni vratnog #ela kič%ene%o/#ine.

8


9/28

-Izolovano ote$enje poje#ini' nerava pokretača očni' jabučica npr. n.ab#ucens je retko( ali jenistag%us čest nalaz >za%agljenje vi#a?. Mogu se javiti #iplopije 0 #voslike. 6# #rugi'kranijalni' nerava če$e su za'va$eni n.trige%ius i je#nostrana pareza %i%ične %uskulature.

-


10/28

!. ,kan#iran govor . taksija3. ,pasticitet

10


11/28

slika 4. Etioloki )aktori koji utiču na M, Dijag$o&a

Kriteriju%i za #ijagnozu M, su zasnovani na ko%binaciji klinički' i paraklinički'kriteriju%a( poto ne postoji nije#na klinička %ani)estacija ili #ijagnostički test koji bi bioapsolutno speci)ičan i senzitivan za postavljanje #ijagnoze. +e postoji patogno%ičan test za M,(

ali su o# najve$eg #ijagnostičkog značaja pregle# +M=0o%( likvorske analize i ispitivanjeevocirani' potencijala.

,utina #ijagnoze M, je u postojanju objektivni' znakova 0 #ise%inacije lezija uvre%enu i prostoru( kao i isključenju #rugog objanjenja za nastale proble%e. Ključni koncept#ise%inacije lezija u vre%enu i prostoru zasniva se na neop'o#nisti #a se ko# bolesnika utvr#i postojanje prostorno raz#vojeni'( %ulti)okalni' lezija unutar *+,- a( to klinički znači #a( se% usa%o% početku bolesti( #oktor ne %o/e #a objasni neuroloki nalaz postojanje% sa%o je#nelezije( koje su se javile u vre%ensko% raz%aku o# naj%anje %esec #ana. Ko# najve$eg broja bolesnika si%prto%i i znaci se javljaju u napa#i%a >egzacerbacije ili reci#ivi? iz%eBu koji'

postoje )aze kliničkog %irovanja M, >re%isije? različitog trajanja >relapsno 0 re%itentan tok?(tako #a je potrebno vre%ensko pra$enje bolesnika #a bi se takav obrazac bolesti klinički potvr#io 0 #ise%inacija u vre%enu.

Dijagnoza se postavlja na osnovu

!. na%neze >#etaljno uzeta?. +eurolokog pregle#a

• EM; i evocirani so%atosenzorni( vi#ni i au#itivni potencijali•

EE; 0 visokovolta/ni rita%• *< 0 centralnog nervnog siste%a >kortiko0subkortikalna atro)ija i vertikalna #ilatacija po#ručja

s%anjene gustine u beloj %asi koja su bolje uočljiva nakon injekcije kontrasta i pre#stavljajuizraz ploča #e%ijelinizacije?.

• +M= %ozga i kič%ene %o/#ine 0 superiorna %eto#a za otkrivanje plakova #e%ilinizacije(

%ogu se vi#eti i #e%ilinizacione ploče %anji' #i%enzija( 3 0 4 %%• ikvor- &leocitoza( ukupan broj $elije je povien( posebno %ononuklearni' )agocita(- &oviene vre#nosti proteina( 'iperproteinora'ija- *entralni pore%e$aj je povienje i%unoglobulina zbog nji'ove sinteze u *+,-u

- Kar#inalan je nalaz oligoklonalni' traka >oligoklonalni' i%unoglobulina( Ig; i Ig? priizoelektrično% )okusiranju likvora( tj. nalaz prekobrojni'( o#vojeni' traka koje se ne nalaze u paralelno% seru%u niti u likvoru i seru%u z#ravi' osoba.

11


12/28

2 okviru kliničkog pregle#a neop'o#no je sagle#ati )unkcionalne sposobnosti bolesnika(kao i socijalna ograničenja tj. 'en#ikep. 6ve pokazatelje najbolje stan#ar#izuje ED,, 0 E:pan#e# DisabilitP ,tatus ,cale pre%a Kurtzke-u.

&re%a Qauser-u testira se vre%enska sposobnost a%bulancije na #uPini o# F%. ,utina je#a to je pacijent sposobniji( to je kra$e i vre%e za savla#jivanje rastojanja.

• Mo#i)ikovana skala o%etenosti pre%a Kurtzke-u!. 0 nor%alan nalaz. - 3.5 - patoloki nalaz u )unkciji 'o#a( uz očuvanu punu )unkciju 'o#a i ra#ne sposobnosti

4. 0 'o# na rastojanju o# 5%

4.5 0 'o# na rastojanju o# 3%( bez pauze i po%o$ni' sre#stava

5. 0 'o# na %( bez pauze i po%o$ni' sre#stava

5.5 0 'o# na !%( bez pauze i po%agalaH. 0 'o# #o !% uz je#nostranu po%o$

H.5 0 'o# #o % uz obostranu po%o$

7. 0 'o# uz obostranu po%o$ %anji o# 5%( sa%ostalan u transveru

7.5 0 pacijent je pokretan sa kolici%a( u transveru je potrebna po%o$

F. 0 pacijent koristi invali#ska kolica( povre%eno je u krevetu

F.5 0 pacijent je najče$e u krevetu

9. 0 le/i u krevetu( za'teva stalnu po%o$( %o/e #a govori i guta

9.5 0 stalno le/e$i pacijent( neko%unikativan( ne %o/e #a govori ni guta

!. 0 s%rt zbog M,

L sc'1ort skala za'va$enosti %ii$nog tonusa L

0 nor%alan tonus

! 0 lako povien tonus

0 jako povien tonus

3 0 znatno povien tonus

4 0 pasivno istezanje ili savijanje je ne%ogu$e

12


13/28

Le(e$je

!. Me#ika%entozna terapija. Mere z#ravstvene nege3. =e'abilitacija

- "izikalna terapija- Kineziterapija

Medi%a-e$to&$a te!a2ija

*ilj %e#ika%entoznog lečenja je #a se prekine i%una reakcija o#govorna za nastanak oboljenja.Koriste se

ortikosteroidi u ve$i% #oza%a >3 #o 4 %g na kg


14/28

• 2 slučajevi%a sa retencijo% >ne%ogu$nost %okrenja? ili inkontinencijo% urina >ne%ogu$nost

voljnog za#r/avanja %okra$e( o#nosno nekontrolisano isputanje %okra$e? %rasekoristiti kateter a ko# bolesnika sa inkontinencijo% alvi bolesnici koriste zatitna sre#stva kao to su obloge( plastični ve i slično. &rotiv opstipacije pri%enjuju serazna sre#stva kao to su laksativa( kliz%e(#ok se ko# #istenzije #onjeg #ela #ebelog creva %ora pribe$i %anuelno% o#stranjivanju )ekalija.&ri%ena stalnog katetera nosi opasnost o# in)ekcije. 6va opasnost je %anja ukoliko se koristizatvoreni siste% i ako se pravilno sprovo#i o# toaleta beike. =etencija obično traje kratko I neza'teva #ugotrajnu kateterizaciju. Inkontinencija se najče$e ne %o/epo#nositi bez kateterizacije jer je bolesnik %okari raste rizik o# pojave #ekubitusa. Kateter treba %enjati u pravilni%intervali%a( a beiku ispirati rastvoro% aci#i borici 3G( Inter%itentna kateterizacija o# stranesa%og bolesnika je neop'o#an postpaku ponovno% uspostavljanju )unkcije %okra$ne beike.

• Polakizurija ( često %okrenje ) i urgentnost mokrenja ( ose$a potrebu za %okrenje% ali nije u

stanju #ugo #a je za#r/i.ve$ %ora 'itno #a prazni beiku? su rezultati 'iper 0 ekscitabilnosti

#etrusora beike i zato se( za korigovanje ovi' si%pto%a %ogu koristiti anti'olinergični lekovi 0 pronat'elin se pokazao veo%a e)ikasni% u s%anjenju 'iperekscitabilnosti #etrusora beike.&ri%enjuje se u #ozi o# !5 %g #va #o četiri puta #nevno. Istovre%eni% po#izanje% si%patičnogtonusa i%ipra%ino e)ekat se %o/e poboljati. E%epro%iu% bro%i# je jo e)ikasniji o# propant'elina. &ri%enjuje se u #ozi o# %g( #va #o tri puta #nevno.

• 2 obrnuto% slučaju(ko# s%anjenja ili gubitka re)leksa kontrakcije #etruzora( javljau se ((

oklevanjaJJ >ose$a potrebu ali je potrebno #ugo vre%ena i #osta napora #a započne %okrenje? iretencija.2 ovi% slučaevi%a pri%enjuju se 'olinergički lekovi kao to su prostig%in I bet'anecolali bez značajni' e)ekata. Do oklevanja i retencije #ovo#i I ne%ogu$nost relaksacije vrata beike

i uretre. 6vi slučajevi%a se koriste al)a 0 a#renergični blokatori( kao to je p'eno:Pbenza%in.Miični relaksansi takoBe %ogu #a s%anje otpor spoljnog s)inktera uretre( npr. Dantrolennatriju% ili #iazepa%. &ri%ena vibratora postavljenog na trbuni zi# izna# beike %o/e #a olaka pra/njenje.

• Kegelove ve/be( objasniti pacijentu g#e se nalaze %ii$i karličnog #na koje treba ojačati. treba

#a napravi pokret kao #a pokuava sprečiti %okrenje- tako to ste/e %ii$e iz%e#ju rektu%a ivagine. ,poro stezanje %ii$a se ra#i u se#e$e% polo/aju( na stolici( sa raz%aknuti% koleni%a.Ka/e%o pacijentu #a stisnu i po#ignu %ii$e karličnog #na to vie i za#r/ati taj polo/aj !sekun#i. +akon toga se opuste i ponove ve/be ! puta. ačanje ti' %ii$a o%ogu$ava vra$anje

tonusa %ii$i%a vagine( za#r/avanje %okrace( ali i pove$anje se:ualnog u/ivanja( poboljava se pokretljivost genitalnog potručja( a ti%e i #elovanje se:ualnog uzbuBenja. &ove$ava se #otok krvi u karlicu( kao i otpornost na in)ekcije urinarnog trakta.

14


15/28

4i&i%al$a te!a2ija

ečenje i re'abilitacija M,-a u sklopu )izikalne terapije nije #ovoljno jasno o#re#jena zbog

• Nelike varijabilnosti bolesti sa neočekivani% re%isija%a i egzacerbacija%a•

=aznovrsnosti )unkcionalni' pore%e$aja• Nelikog uticaja kli%atski' i )izički' )aktora na kratkotrajne prolazne pore%e$aje• &ogoranja bolesti posle )izičkog za%ora( zagrevanja i ter%o terapije

&rincipi lečenja M,-a

• "izikalnu terapiju nes%e%o pri%enjivati u )aza%a aktivnosti bolesti( sa%o u )aza%a

%irovanja i stabilizacije. 2 akutnoj )azi se sprovo#i intezivna %e#ika%entozna terapija()izikalna je us%erena sa%o na sprečavanje ireverzibilni' #e)or%acija i po#razu%eva pasivnei aktivne ve/be za o#r/avanje obi%a pokreta u zglobovi%a( statičke kontrakcije ra#i

sprečavanja atro)ije %ii$a( pozicioniranje #is)unkcijski' %ii$a i zglobova.• Izbegavati velika )izička naprezanja( jer pre#ozirana kineziterapija %o/e #ovesti #o

pogoranja zbog )izičkog za%ora i zagrevanja organiz%a. Ra%or je čest si%pto%( javlja seko# 7FG pacijenata.


16/28

"izikalna terapija po#razu%eva pri%enu ultrazvučne terapije( lasero terapije( krioterapija-sni/enje tonusa %uskulature( %agnetoterapiju( ergoterapiju( kineziterapiju i po%o$naortotska sre#stva.

Ki$e&ite!a2ija

, obziro% na to #a je M, 'ronična bolest( plan terapije treba prilagoBavati i pre#viBati potreba%a pacijenta. &rincipi kineziterapije su

!. 6#r/avati ili pove$ati obi% pokreta. &oboljati posturalnu stabilnost( balans( koor#inaciju3. ,%anjiti abnor%alnosti %ii$nog tonusa4. &revencija kontraktura

!.&asivne i aktivne ve/be- se prilagoBavaju stepenu )unkcionalni' ispa#a( ra#e se na svi% za'va$eni%

ekstre%itet%a. 6bavezno je #a se sprovo#e u vre%e ka#a se pacijent najbolje ose$a(če$e u prepo#nevni% časovi%a. Ne/be istezanja obu'vataju trening %ii$a be#ra( leBa inogu. Izvo#e se u se#e$e% polo/aju( na stolici sa naslono%. Nre se po#izanje% savijenenoge uz pri#rzavanje noge ruko%. Na/no je pravilno se#eti.

.e*be balansa 0 u zvisnosti o# )aze bolesti u kojoj se nalaze( pore%e$aj balansa obavezno prati

pacijente( pa se zato razvija balans u svi% progra%i%a. =avnote/a i balans bolesnika saM,-o% pore%e$eni su u kasnije% sta#iju%u bolesti zbog slabosti poje#ini' %ii$ni'grupa i spasticiteta koji je često izra/en na trupu i ekstre%iteti%a. 8alans se uve/bava u

se#e$e% i stoje$e% polo/aju( kroz #ina%ičke aktivnosti. &osti/e se kroz izvoBenjeravnote/nog polo/aja i izazivanja antigravitacioni' reakcija kroz o#r/vanje #ina%ičkeravnote/e i o#brane o# pa#a. +ajbolje je #a pacijent se#i ili stoji uz naslon a #a aktivnostza'teva o#vajanje o# naslona u svi% pravci%a.


17/28

!. "lektira se kuk i koleno je#ne noge klizanje% pete po po#lozi( vra$anje u prvobitnu poziciju. Ne/ba se ponavlja suprotni% ekstre%iteto%.

. "leksija u kuku i kolenu pa ab#ukcija sa )lektirano% nogo%( vra$anje u početnu poziciju.

3. "leksija kolena i kuka sa%o #o pola puta( vra$anje u ekstenziju. Do#aje seab#ukcija i a##ukcija.

4. "leksija je#ne noge u kuku i kolenu zaustavljanje% na bilo kojoj tački pokreta po# ko%an#o%.

5. "leksija oba #onja ekstre%iteta istovre%eno( #o#aje se ab#ukcija i vra$anje u početni polo/aj.

H. Istovre%ena )leksija oba DE( ali sa%o #o pola obi%a pokreta( ab#ukcija u

polu)lektirano% polo/aju. IzvoBenje ekstenzije sa nizo% zaustavljanja nako%an#u.

7. "leksija u kuku i kolenu sa peto% koja se #r/i na 5c% izna# po#loge. Nra$anje u prvobitni.

F. "leksija kao po# 7( peta se stavlja na suprotnu patelu. &eta klizi sre#nji% #elo%tibije ka skočno% zglobu( palcu ili se stavlja sa #ruge strane kolena klize$ispoljn% strano% noge.

9. "leksija kao po# 7( peto% se #o#iruje tačka koju pokazuje "


18/28

Ne/be u se#e$e% polo/aju

!. 2ve/bava se korektan se#e$i polo/aj u trajanju o# %in u stolici sa naslono% i stopali%ana po#lozi 0 u stolici bez po%o$i ruku 0 u stolici bez naslona.

. 6značava se vre%e koliko #ugo pacijent %o/e za#r/ati oba DE sa peta%a po#ignuti% o# po#loge( zati% sa o#vojeni% celi% stopali%a( tako #a se obe noge istovre%eno sputajuna tačno označeno %esto.

3. Kre#o% se ucrtaju #va ukrtena pravca na po#u i naiz%enično se klizi stopalo% prekolinije napre# naza#( levo #esno.

4. 2ve/bava se ustajanje sa stolice i se#enje na "< brojanje 0 )lektirju se kolena i povlačestopala ispo# pre#nje ivice se#ita( -trup se )lektira preko na#kolenice( - ustajanjeeksten#iranje% kukova i kolena i ispravljanje% leBa.

5. "leksija trupa napre# uz )leksiju kukova i kolena 0 se#anje.

H. Isprave se leBa( povlači se unaza# sve #ok se ne ispuni se#ite.

slika 5. "renkelove ve/be

Ne/be u stoje$e% polo/aju

!. Qo# u stranu >bočni? je laki zbog lakeg o#r/avanja balansa i %anje povrine oslonca.&acijent se uči pravilno% prenoenju te/ine sa je#ne noge na #rugu( tako to se te/ina tela prenosi na levu nogu( iskorak #esni% stopalo% 3c% u#esno( te/ina tela se prenosi na#esnu nogu( levo stopalo se pribli/ava #esno%. Neličina iskoraka levo% ili #esno%nogo% %o/e biti različita.

18


19/28

. Qo# unapre# iz%eBu paralelne linije koje su o#vojene 35c%. Desno stopalo pratiunutranji #eo #esne linije. +aglasak je na pravilno% postavljanju stopala. +akon !koraka raz%ak iz%eBu stopala je !5c%.

3. Qo# unapre# postavljeni' stopala na nacrtano stopalo na po#u. Ne/ba se četvrtina( polovina i pun iskorak.

4. 6kretanje 0 prste #esnog stopala po#i$i i rotirati #esno stopalo u polje( okretanje na peti(-po#i/e se leva peta i okre$e leva noga unutra na prsti%a( -levo stopalo se stavlja pore##esnog.

3.


20/28

slika H. Me#icinska %ari'uana ko# M,

4."izikalna terapija kontraktura

Kontrakture su posle#ica ograničenja %otorne aktivnosti nastale zbog povienog tonusa%uskulature. &osle s%anjenja povienog tonusa %o/e se utvr#iti koliko je ograničenje pokretljivosti u zglobu. 6snovni vi# terapije za savla#jivanje kontraktura je aktivni pokret ali je potrebno izbegavati bol i brze pokrete jer uslovljavaju ponovno povienje tonusa. &ostignutstepen pove$anja obi%a pokreta posti/e se po%o$u gipsani' u#laga i ortotski' po%agala.

20


21/28

01 Cilj !ada

&rikazati osnovne karakteristike bolesti.

51 Metod !adaMeto# ra#a &rikaz slučajaNre%e %aj !HMesto Istra/ivanje sprove#eno u specijalnoj bolnici za re'abilitaciju =ibarska banja po#ostupnoj #oku%entaciji

61 Re&'ltat i di%'ija

LITERATURA

Koti) Vladi-i!7 8Ne'!ologija &a t'de$t -edi.i$e9 0;1


22/28

22


23/28

23


24/28

24


25/28

25


26/28

26


27/28

27


28/28

Documents

Danica Cvetković 1952 Ms