Galuj Denijel

TAMNA VASELJENAPrevod: Markovi Aleksandar

Galouye Daniel F. DARK UNIVERSE, 1961.

POLARIS1993.

1.

Zastavi pored visee igle od kamena, Darid je kucnu kopljem. Zvonki, odseni tonovi ispuniehodnik. "uje?" insistirao je. "Tamo je, pravo napred." "Ne ujem nita." Oven poe napred, spotae se i osloni naas o Daridova lea. "Nita osimblata i viseeg kamenja." "Nema jama?" "Ne, koliko ja ujem." "Postoji jedna, dvadeset koraka dalje. Bolje da se dri uz mene." Darid ponovo kucnu kamen, isturajui glavu da mu ne promakne kakav tanan odjek. Jeste, bilo jetamo - masivno i opako, pribijeno uz najblii greben, oslukujui njihovo napredovanje. Tamo napred nije bilo kamenih igala da ih po potrebi kucne. Saznao je to iz poslednjih odjeka.Stoga je izvukao iz pojasa par klikoblutaka i vrsto ih stegao u aci, usredsreen na povratne tonove.Njegove ui uhvatie podatke o velikim kamenim tvorevinama sa desne strane, nabacanim jednapreko druge, tako da su odraavale zbunjujui zvuni obrazac. Kada su ponovo poli napred, Oven ga dograbi za rame. "Suvie je lukav. Nikada ga neemostii." "Naravno da hoemo. Dojadie mu i kad-tad e napasti. A tada emo imati jednog huimia manjena vratu." "Ali, do Radijacije! Ovde je gluva tiina! Ne ujem ni kuda idem!" "ta misli, zato koristim klikoblutke?" "Ja sam navikao na sredinji odailja odjeka." Darid se nasmeja. "To je nevolja sa vama pred-Preivelima. Suvie se oslanjate na poznato." Ovenovo sarkastino frktanje bilo je opravdano. Zbog toga to je Darid, u dobu od dvadesetsedam perioda trudnoe, bio ne samo za dve nepune bremenitosti stariji od njega, nego to je i sampripadao pred-Preivelima." Privukavi se ispod litice, Darid odveza luk sa lea. Zatim predade Ovenu koplje i oblutke."Ostani tu i klikni mi nekoliko jasnih tonova - u ritmu pulsa, otprilike." Odunjao se dalje, sa strelom na tetivi. Litica je sada slala otre odjeke. Huimi se mekoljio,sklapajui i irei ogromna konata krila. Zastao je i oslunuo zlokobno oblije, ujno ocrtanonaspram glatke podloge stene. upavo, ovalno lice - dvostruko vee od njegovog. Nauljene ui,kupaste i zailjene. Zgrene kande, otre poput nazubljenog stenja za koje su se drale. Dvostrukoping odbijenog zvuka donese mu utiske ogoljenih onjaka. "Je li jo tamo?" apnu nervozno Oven. "Jo ga ne uje?" "Ne, ali mogu itekako da ga nanjuim. To..." Huimi odjednom pusti stenu i propade. Daridu vie nisu bili potrebni klikobluci. Mahnito udaranje krila predstavljalo je otvorenu i jasnumetu. On zatee luk, povlaei pernati kraj strele do uva, i otpusti tetivu. Stvor vrisnu - prodornim, iskidanim krikom koji je odzvanjao hodnikom. "Svetlosti Svevinja!" Darid posegnu za novom strelom. "Brzo - daj mi jo odjeka!" Ali, bilo je prekasno. Razmahana krila odnela su huimia niz boni hodnik. Oslukujui zvuk koji se udaljavao, Darid je odsutno prolazio prstima kroz bradu. Podseenkratko uz kou, taj gusti estar trao je pravo napred, dajui njegovom licu izraz samopouzdanja.

Vii od duine zategnute tetive, bio je prav poput koplja i solidno oiljenih udova. Mada mu je kosana potiljku padala do ramena, spreda je bila potkresana, ostavljajui otkrivene ui i izloeno lice.Bilo je to u skladu sa njegovim nastojanjem da bude otvorenih oiju. Taj izbor se nije zasnivao naverskom shvatanju, ve vie na odbojnosti prema zategnutosti lica koja je ila uz zatvorene oi.

Boni hodnik se nadalje suavao i pretvarao u korito reke koja je izvirala iz zemlje, ostavljajuiim samo usku traku klizavog kamena da njome stupaju. Oven upita, hvatajui ga za miicu. "ta lei tamo napred?" Darid upotrebi klikoblutke. "Nema niskog kamenja. Ni jama. Potok se uliva u zid a prolaz seponovo iri." Oslukivao je, sa vie panje, druge, gotovo neuhvatljive odjeke - slabije odraze manjih bia kojasu se otiskivala u reku, uzmiui pred uznemirujuom bukom oblutaka. "Upamti ovo mesto", ree. "Prepuno je divljai." "Dadevnjaka?" "Na stotine. To znai da ima i krupne ribe i jata rakova." Oven se nasmeja. "Ve ujem Prvog Preivelog kako upuuje lovce u pohod ovamo. Niko jo nijeiao ovako daleko." "Ja jesam." "Kada?" upita drugi sumnjiavo. Pregazili su potok i bili opet na suvom tlu. "Pre osam ili devet perioda trudnoe." "Do Radijacije - tada si jo bio dete! I bio si ovde - tako daleko od Donjeg nivoa?" "Vie puta." "Zato?" "Lovio sam neto." "ta?" "Tamu." Oven se zakikota. "Tamu ne moe da pronae. Moe samo da je poini." "Tako kae uvar, viui: 'Tama obitava u svetovima ljudi.' I jo kae da to znai da vladaju zlo igresi. Ali ja ne verujem da je to pravo znaenje." "A ta veruje?" "Tama mora biti neto to postoji. Samo, ne umemo da je prepoznamo." Oven se ponovo zasmeja. "Ako ne ume da je prepozna, kako misli da je pronae?" Darid nije obraao panju na njegovu nevericu. "Postoji nain. Znamo da smo u Prvobitnomsvetu - prvom u kome je ovek obitavao poto je napustio Raj - bili blie Svevinjoj Svetlosti.Drugim reima, bio je to dobar svet. Pretpostavimo sad da postoji neka vrsta povezanosti izmeugreha i zla i te prie o Tami. To znai da mora biti manje Tame u Prvobitnom svetu. Zar ne?" "Valjda." "Znai da treba samo da otkrijem ega to ima manje u Prvobitnom svetu." Klikobluci otkrie masivnu prepreku pred njima i Darid uspori hod. Stigavi do prepreke, poeoje da je opipava. Nagomilano kamenje se prualo preko celog hodnika, uzdiui mu se do visineramena. "Ovde je", upozorio je, "Zabran." Ovenov stisak na miici se pojaa. "Zabran?" "Moemo lako da preemo preko."

"Ali - zakon! Ne smemo u Zabran!" Darid ga povue za sobom. "Hajde. Nema tamo udovita. Nema ega da se plai - osimponekog huimia." "Ali, pria se da je tamo crnje od same Radijacije!" "To je ono to su tebi rekli." Darid ga je ve bio odvukao na pola puta uz nagib. "Kau ak datamo vrebaju avolji Blizanci, Kobalt i Stroncijum, da te odvuku na dno Radijacije. Trule! Humus!" "Ali, Jama kazne!" Suljajui se niz padinu sa druge strane, Darid se oglasio klikoblucima, sa dvostrukom nameromna umu. Osim to je zagluio Ovenove jadikovke, tropot je ozvuio hodnik pred njima. Oven senekako naao ispred njega i kratki odjeci skuenog prostora jasno su preneli zvune utiske njegovogzdepastog tela, napetog od straha, i ispruenih ruku, razmahanih u svrhu zatite. "Tako ti Svetlosti!" izgrdi ga Darid. "Sputaj ruke! Rei u ti ako naletimo na neto." Sledei talas odjeka uhvati onog drugog kako slee ramenima. "K'o da ja ne umem saklikoblucima", mrmljao je, odmiui dalje uvreenim koracima. Darid poe za Ovenom, divei se njegovoj sranosti. Oprezan i sumnjiav, prihvatao je stvari saoklevanjem. Ali kada bi odsudno klik ozvuilo neizbean sukob sa prirodnim neprijateljem iliVizerom, nije bilo ogorenijeg borca od njega. Vizeri i huimii i bezdane jame, pomisli Darid - bejahu to izazovi postojanja. Da nije njih, svetDonjeg nivoa i njegovi hodnici bili bi bezbedni kao sam Raj, pre nego to se ovek odmetnuo odSvevinje Svetlosti, i, prema legendi, siao u svetove u kojima su ljudi i Vizeri sada obitavali. Ali trenutno su ga brinuli samo huimii. Jedan posebno - opak, razbojniki stvor koji je vriodivljake upade u Donji nivo i odnosio ovce. Prezrivo je otpljunuo, priseajui se otrovnih kletvi koje je nekada mrmljao njegov uiteljstreljatva: "Smrdljive, od Svetlosti proklete betije iz utrobe Radijacije!" "ta su huimii?" upitao je jedan mladi lukonoa. "U poetku su bili kao i drugi neopasni mali imii iju balegu sakupljamo za ubrenje bilja. Alisu se onda susreli sa avolima. Ne zna se da li je Kobalt ili Stroncijum bio taj koji je odvukaojednog od njih dole u Radijaciju i pretvorio ga u natprirodno bie. Od ovog vode poreklo huimii sakojima danas imamo posla." Darid ispuni hodnik uestalim, ispitujuim odjecima. Tvrdoglavo ostajui na elu, Oven je sadanapredovao opreznije, vukui nogama po tlu umesto da odseno koraa. Njegova privrenost zatvorenim oima izmami osmeh kod Darida. Taj obiaj nikada nee bitinaputen. Sledio je verovanje da oi treba tedeti i uvati za spoznaju prisustva Svevinje Svetlosti,za trenutak Njenog Povratka. Ali, Ovenu se nije moglo nita zameriti, uveravao se Darid, osim da je sklon suvie doslovnomprihvatanju legendi. Kao, recimo, one, po kojoj je ovek uvredio Svetlost odgajivi biljku manu, tega je prognala iz Raja u venu Tamu, ta god ona bila. Jedno klik, i Oven je bio tamo - nekoliko koraka napred. Ve pri sledeem, nije. U onom trenuizmeu, uo se zbunjen uzvik i zvuk udara tela u kamen. Potom: "Svetlosti ti, vadi me odavde!" Novi odjeci ukazae na postojanje plitke jame koja se do tada krila u odsustvu odjeka ispredOvena. Zastavi na ivici, Darid spusti koplje u upljinu. Onaj dole ga uhvati i poe da se izvlai. AliDarid se ukoi, iupa koplje iz stiska i baci se na zemlju. Jedva je izbegao zahvat kandi huimia unaletu.

"Evo nam huimia!" uzviknu uzbueno. Otpratio je ivotinju po njenim vriskovima dok se okretala, diui se u visinu, da bi se zatimobruila u drugi vritei napad. Darid se uspravi, ukotvi koplje u upljinu na podu i vrsto ga stegnu,usmeravajui vrh prema naletajuem besu. Sama se Radijacija otvorila kada je tri stotine funti pomame pogodilo Darida jednim jedinimrazornim udarom i oborilo ga na lea. On se pridie i oseti vruu krv na miici, gde je kandarazderala meso. "Daride! Sve u redu?" "Ne dii se! Mogao bi da se vrati!" Stao je da pipa po zemlji i najzad naao luk. Ali svuda je bila tiina! Huimi se jo jednom povukao, ovoga puta moda i sa ranom od kopljapridodatom prethodnim nevoljama. Oven se izvue iz jame. "Ranjen si?" "Samo nekoliko ogrebotina." "Jesi li ga sredio?" "Radijaciju mu, nisam! Ali znam gde je." "Neu to ni da te pitam. 'Ajdemo kui." Darid udari lukom o zemlju i oslunu. "Skrenuo je u Prvobitni svet - tamo napred." "Da se mi ipak vratimo, Daride!" "A jok, sve dok mi njegovi onjaci ne budu za pojasom." "Pazi da ti ne zavre na nekom drugom mestu!" Ali Darid je ve otiao dalje. A Oven, iako sa oklevanjem, poe za njim. Kasnije, on upita: "vrsto si odluio da pronae Tamu?" "Nai u je, makar tragao do kraja ivota." "ta ima od toga to lovi zlo?" "Oslukujem u stvari neto drugo. A Tama bi mogla da bude prvi korak na tom putu." "A ta zapravo lovi?" "Svetlost." "Svevinja Svetlost", podseti ga Oven, ponavljajui jedno od uenja, "prisutna je u duamapravednih i..." "Pretpostavimo", upade drsko Darid, "da Svetlost nije Bog, ve neto drugo?" Religijska osetljivost njegovog sagovornika bila je uasnuta. Darid je to znao po njegovomutanju bez daha, po blagoj ubrzanosti pulsa. "ta bi drugo Svevinja Svetlost mogla da bude?" upita konano Oven. "Ne znam. Ali sam siguran da je neto dobro. I da e, ako je pronaem, ivot postati bolji za sveljude." "Zato tako misli?" "Ako je Tama povezana sa zlom i ako je Svetlost njena suprotnost, onda ona mora da bude dobra.Ako pronaem Tamu, moda u saznati neto vie o prirodi Svetlosti." Oven frknu. "To je smeno! Hoe da kae da su naa verovanja pogrena?" "Ne sasvim. Moda samo iskrivljena. Zna ta se dogaa sa priom kada ide od usta do usta.Pomisli samo ta bi moglo da joj se dogodi kada se prenosi sa generacije na generaciju." Darid ponovo usmeri panju na hodnik, jer su mu klikobluci govorili o blizini velike upljine uzidu sa desne strane.

Stajali su u zasvoenom prolazu u Prvobitni svet i Daridovi klikovi su se gubili u tiini ogromnog

prostora. Morao je uzme najkrupniji par zvunih kamenova koji je imao. I tada je bio primoran daudara jedan o drugi prilino snano da bi proizveo dovoljno glasnu jeku da dosegne do druge strane ida se vrati. Prva stvar - huimi. Jo prisutan miris potvrdio je da se bie nalazi ovde. Ali nijedan odpovratnih odjeka nije doneo utisak konatih krila ili mekog, krznatog tela. "Huimi?" bio je nestrpljiv Oven. "Krije se," ree Darid izmeu klikova. A zatim, da odvrati prijateljeve misli od opasnosti:"Koliko si dobar? ta uje?" "Radijacijski veliki svet." "Dobro. Dalje." "U prostoru pred nama - neto meko. Skupina ili dve..." "Stabljika mane. Rastu zbijeno oko vrela. ujem desetine praznih jama - jama u kojima je kljualavoda hranila glad za energijom hiljada biljaka. Dobro, nastavi." "Preko, sa leve strane, bara - velika." "Odlino!" pohvali ga Darid. "Napaja je potok. ta jo?" "Ja - do Radijacije! Neto udno. Puno udnih stvari." Darid poe dalje. "To su prostorije za stanovanje - proteu se uz liticu." "Ali... ne razumem." Oven ga je pratio, zbunjen. "Na otvorenom su!" "Kada su ljudi iveli ovde, nisu morali da trae zaklon u peinama. Podizali su zidove oko svojihprostora na otvorenom." "etvrtaste zidove?" "Geometrija im je bila strast, izgleda." Oven uzmaknu. "'Ajdemo odavde! Kau da Radijacija nije daleko od Prvobitnog sveta!" "Moda tako kau da nas spree da dolazimo ovamo." "Poinjem da pomiljam da nema toga u ta ti veruje." "Naravno da ima - sve to mogu da ujem, osetim, okusim ili omiriem." Darid promeni poloaj i odjeci oblutaka se poravnae sa otvorom jedne od nastambi. "Huimi!" apnu kada mu struja klikova donese odjek stvora koji je visio unutar kocke. "Uzmikoplje. Ovog puta biemo spremni!" Pribliio se oprezno na domet strele od graevine, odlaui oblutke. Sada mu nee biti potrebni -ne uz zvuk disanja bia, jasan kao frktanje razjarenog bika. Spremio je strelu i zadenuo drugu za pojas, da mu bude pri ruci. uo je kako Oven iza njegaukopava drku koplja u zemlju. Onda upita: "Spreman?" "Gaaj", podstae ga Oven. Nije mu zadrhtao glas. Odbilo je odsudno klik. Linije su bilepovuene. Ciljajui prema itavom dahu, on odape strelu. Strela pisnu kroz vazduh i udari u neto vrsto - suvie vrsto da bi bilo meso ivotinje. Krieiod besa, huimi se vinu prema njima. Darid nape luk po drugi put, usmerivi strelu neto ispredkrilate furije. Odape i odmah se povi. Zver vrisnu u agoniji proleui mu iznad glave. Onda se zau udar i poslednji izdisaj iz obimnihplua. "Tako ti Svetlosti!" u se poznata kletva. "Sklanjaj ovaj smrad sa mene!" Cerei se, Darid lupnu lukom o tvrdo tlo i za uzvrat dobi zvune efekte nekakve bezoblinegomile - huimi, ovek, slomljeno koplje i telo zarivene strele.

Oven se konano iskobelja. "Eto, ukebasmo prokletinju. Hoemo li sada kui?" "im zavrim." Darid je ve sekao onjake. Huimii i Vizeri. Ljudi Gornjeg i Donjeg nivoa mogli su se nadati da e istrebiti prve, jednog pojednog. Ali, kako pobediti ove druge? Kako pobediti stvorenja koja ne koriste klikoblutke, a ipakznaju sve o onome to ih okruuje? Niko nije umeo da objasni ovu nepoznatu sposobnost, osimtvrdnjom da su posednuti Kobaltom ili Stroncijumom. Ah da, pomisli Darid, proroanstvo tvrdi da e se ovek osloboditi svih svojih neprijatelja.Pretpostavljao je da se to odnosi i na Vizere, iako su njemu Vizeri oduvek izgledali ljudski - na nekinain. Dok je dovravao vaenje prvog onjaka, u nekom sporednom odeljku uma probudie se seanjana uenja iz detinjstva:

ta je svetlost? Svetlost je Duh. Gde je Svetlost? Da ne bee opakosti ljudske, Svetlosti bi posvuda bilo. Moemo li da osetimo, ili ujemo Svetlost? Ne, ali emo je svi videti na onom svetu.

Gluposti! Ionako niko nije umeo da objasni re videti. ta to radi sa Svevinjom kada je viduje? Sklonio je onjake u pojas i uspravio se, oslukujui oko sebe. Tu je moglo biti manje neeganego u drugim svetovima - onoga to je ovek nazivao 'Tama' i objanjavao kao greh i zlo. Ali ta jeto bilo? "Daride, dolazi ovamo!" Upotrebio je oblutke da utvrdi Ovenov poloaj. Jeka mu donese obrise prijatelja kako stoji ispreddebele motke, nakrivljene pod takvim uglom da je skoro leala na zemlji. Oseao je predmet koji jevisio sa najvie take - neto okruglo i krhko, to je odbijalo razgovetne, zvonke tonove. "To je Sijalica!" uzviknu Oven. "Ba kao uvareva relikvija Svevinje Svetlosti!" Daridov um vaskrsnu jo verovanja: Tako samilosna bee Svevinja (sada mu se vratio glas uvara Puta) da je onom prilikom, kada jeprognala oveka iz Raja, poslala delove Sebe da budu privremeno uz nas. A Ona je obitavala umnotvu malih posuda poput ove Svete Sijalice. Meu nastambama se zau zvuk. "Svetlosti!" izree kletvu Oven. "Osea taj miris?" Darid ga je oseao, itekako. Bio je tako napadno tuinski da mu se najeila svaka dlaka naleima. Panino je udarao oblucima, uzmiui. Odjeci su donosili nezamisliv, izmean zvuni obrazac - utiske neeg ljudskog, ali i neljudskog -neeg neverovatno zlog zato to je bilo razliito, a opet privlanog, jer se inilo da ima par ruku inogu i glavu i da stoji, manje-vie uspravno. Pribliavalo se, pokuavajui da ih iznenadi. Darid se mai za tobolac. Ali tamo nije bilo vie strela. Uasnut, on odbaci luk i okrete se dabei. "O, Svetlosti!" zastenja Oven, spotiui se prema prolazu. "ta je to, do Radijacije?" Ali Darid nije mogao da mu odgovori. Bio je suvie zaokupljen naporom da pogodi put nazad ida istovremeno dri na uhu onu neastivu pretnju. Zaudarala je gore od hiljadu huimia. "To je sam Stroncijum!" zakljui Oven. "Legende su istinite. avolski Blizanci postoje!" On se

okrenu i zadi prema prolazu, potpomognut odjecima sopstvenih uzvika. Darid je stajao gde se zatekao, paralisan potpuno nerazumljivim oseajem. ujna spoznajaudovinog oblija bila je jasna: inilo se da je celo telo tog bia nainjeno od podrhtavajuihslojeva mesa. Ali, bilo je tu i neto drugo - maglovit ali nedvosmislen most neujne jeke koji jepremoavao razdaljinu od stvorenja i usecao mu se u dubine svesti. Zvuci, mirisi, ukusi, pritisak stenja i opipljivih predmeta oko njega - sve kao da se prelivalo unjegovo bie, donosei bol. Pokrio je rukama lice i potrao za Ovenom. Zzt-hsss razreza vazduh iznad njegove glave i trenutak kasnije uzdie se Ovenov glas, u krik punbolnog uasa. Onda Darid zau prijatelja kako pada, rui se, na samoj kapiji Prvobitnog sveta. Dospeo je do mesta gde je leao Oven, prebacio besvesno telo preko ramena i oteturao dalje. Zzt-hsss. Neto mu okrznu ruku, ostavljajui lepljive kapi nekakve tenosti na koi. Sledeeg trenutka sesapleo, pao, podigao se i ponovo pojurio sa mrtvim teretom Ovenovog tela na leima. Obuzimala gaje pospanost koju nije mogao da objasni. Ogluveo, odvukao se do stenja koje je inilo levi zid prolaza i napipao put oko jedne gromade.Onda ugazi u upljinu izmeu dve izboine i pade, sa Ovenom iznad sebe, gubei svest.

2.

"Blaena Svetlosti! Gubimo se odavde!" Probudi ga Ovenov apat i on se nekako uspravi. Tada se seti Prvobitnog sveta i tamonjeg uasa itrgnu se unazad. "Otilo je," umiri ga Oven. "Siguran si?" "Da. uo sam kako oslukuje. Onda je otilo. ta je to bilo, Radijacije mu - Kobalt? Stroncijum?" Darid otpuza iz zaklona kamenja i posegnu za klikoblucima, ali mu tada pade na pamet da bi bilobolje da ne die buku. Oven zadrhta. "Taj miris! Zvuk njegovog oblija!" "I onaj drugi oseaj!" siknu Darid. "Bio je skoro - psihiki!" Tiho je pucnuo prstima, ispitujui povratne zvuke, i obiao krupan visei kamen koji se sputao uprefinjenim naborima, pretvarajui se u kupu, izraslu iz poda kao div koji se uspravlja. "Kakav drugi oseaj?" upita Oven. "Kao da ti itava Radijacija nastaje u glavi. Neto to nije ni zvuk, ni miris, ni dodir." "Nisam uo nita slino." "To se nije ulo - bar ja ne verujem." "Zato smo se onesvestili?" "Ne znam." Proli su prevoj u hodniku. Sada, kada su se donekle udaljili, Darid poe da upotrebljavaoblutke. "Svetlosti!" uzviknu, sa olakanjem. "Sada bi i huimi dobro doao!" "A, ne bi, ovako bez oruja." Prebacili su se preko Zabrana i kada su nastavili put kraj iroke reke, Darid se upita zbog eganjegov prijatelj nije iskusio onaj udnovat oseaj koji je on sam imao. Njemu je taj oseaj biostraniji i od samog udovita. Usne mu se stisnue u mrgodan izraz na novu, uznemirujuu pomisao: 'A ako je ovo iskustvo uPrvobitnom svetu bilo kazna, poslata od Svevinje, zbog njegovog bogohulnog verovanja da jeSvetlost neto nie od Boga?' Sada su ve prolazili kroz poznatu oblast i on izjavi: "Moramo da ovo prijavimo PrvomPreivelom." "Ne smemo!" pobuni se Oven. "Dolaskom ovamo prekrili smo zakon!" Darid nije raunao na ovaj problem. Oven je bez sumnje ve bio u nevolji preko glave, jer je uprolom periodu dopustio da stoka ue u vonjak sa manom.

Nekoliko stotina udisaja kasnije, Darid ih je proveo kraj poslednje vee pretnje - ogromne jamebez dna. Odloio je oblutke. Nedugo zatim, zaitavi upozoravajui na tiinu, on odvue Ovena doudubine u zidu. "ta se dogaa?" upita ovaj. "Vizeri", proapta Darid. "Nita ne ujem." "ue, za par otkucaja srca. Silaze niz Glavni hodnik. Ako skrenu ovamo, moraemo da beimo." Zvuci iz drugog tunela bili su ve glasniji. Jedna ovca zableja i Darid prepozna visinu zvuka. "Toje jedna od naih ivotinja. Napali su Donji nivo." Glasovi Vizera dostigoe najveu jainu dok su pljakai prolazili ukrtanje hodnika, a zatim

utihnue. "Hajde", pozva Darid. "Ne mogu vie da nas vize." Ipak nije napravio ni trideset koraka pre nego to se uspravio i upozorio, najtiim glasom: "Tiho!" Zadra dah i osluhnu. Osim snanih otkucaja sopstvenog srca i slabijih Ovenovog, bilo ih je kojisu pripadali nekom treem - ne mnogo daleko, slabih, ali divlje ubrzanih strahom. "ta je?" upita Oven. "Vizer." "To samo osea miris one bande pljakaa." Ali Darid se odunja napred, odmeravajui zvune utiske, njuei za drugim tragovima. MirisVizera bio je nedvosmislen, ali manjih razmera - pripadao je detetu! Udahnuo je jo jednom i zadraovazduh u nozdrvama. Vizerska devojica! Puls joj je bio jasan kada je upotrebio oblutke da ozvui detalje useka u kome se skrivala. Ukoilase na taj zvuk, ali nije pokuala da bei. Umesto toga, poela je da plae - alobno. Oven odahnu. "Pa to je neko dete!" "ta se dogodilo?" upita Darid, umirujuim glasom, ali ne dobi odgovor. "Otkud ti ovde?" pokua Oven. "Neemo te povrediti", obea Darid. "ta je bilo s tobom?" "N-ne mogu da vizim", konano je protisnula izmeu jecaja. Darid kleknu pored nje. "Ti si Vizer, zar ne?" "Jesam. To jest - nisam. Ovaj..." Imala je otprilike trinaest bremenitosti. Sigurno ne vie. Izveo ju je u hodnik. "Eto - kako se zove?" "Estel." "I, zato se krije ovde, Estel?" "ula sam kako dolaze Mogan i ostali. Pobegla sam ovamo da me ne vize." "Zato ne eli da te nau?" "Neu da me vrate u svet Vizera." "Ali, tamo pripada, zar ne?" mrknula je i Darid zau kako brie obraze. "Ne," ree ona odluno. "Tamo svi vize osim mene. I kada budem spremna da postanem Preivela,meu Vizerima nee biti Preivelog koji e me hteti." Ponovo je poela da jeca. "Htela bih u tvoj svet." "Nemogue, Estel", pokua Oven da objasni. "Ne zna kakvo je tamo raspoloenje prema - mislim- reci joj ti, Daride." Darid joj skloni kosu, jer je po odjeku glasa znao da joj pada preko lica. "Jednom smo i mi naDonjem nivou imali takvu devojicu - bila je stara ba kao ti. Tugovala je, zato to nije mogla dauje. Htela je da pobegne. Onda je, jednog perioda, iznenada mogla da uje! I bilo joj je drago to jebila dovoljno pametna da ne pobegne i izgubi se pre toga." "Bila je od Razliitih, zar ne?" upita dete. "Nije. U tome i jeste stvar. Samo smo mislili da je od Razliitih. Da je pobegla, nikada ne bismosaznali da nije." Estel je utala dok ju je Darid vodio prema Glavnom hodniku. "Hoe da kae", upita posle nekog vremena, "da misli da bih i ja mogla da ponem da vizim?" On se nasmeja i zastade u irem hodniku pored toplog izvora koji je kljuao, irei uskovitlanu

vlanu toplinu svuda oko njih. "Siguran sam da e vizeti - i to kada to najmanje bude oekivala. Ibie srena ba kao ona druga devojica." Osluhnuo je u pravcu one bande Vizera i odmah uhvatio njihove sve slabije glasove. "Pa, Estel,ta kae - hoe li kui?" "Pa, u redu, ako ti tako kae." "Dobra si ti devojica!" On je pomilova i gurnu u pravcu Vizera. Onda opkoli usta dlanovima iglas mu ispuni hodnik. "Imate ovde jedno od vae dece!" Oven se nervozno promekolji. "'Ajmo odavde pre nego to nas pregaze." Ali Darid se samo tiho nasmeja. "Tek kada budemo sigurni da su je poveli sa sobom." Sluao jekako dete pipa put prema Vizerima koji su se vraali. "Ionako ne mogu da nas vize ovde." "Kako to?" "Stojimo pored toplog izvora. Oni ne vize nita to se nalazi blizu jame za kuvanje. Sam sam tootkrio, pre vie bremenitosti." "Kakve veze ima topli izvor sa tim?" "Ne znam. Ali je tako." "Dobro, ako nas ne vize, mogu da nas uju." "Pouka broj dva o Vizerima: suvie se oslanjaju na vizovanje. Ne uju, niti mogu da nanjueavola."

Uskoro stigoe do ulaza u svet Donjeg nivoa. Darid je sluao kao Oven odlazi u svoju peinu, aonda se uputi prema Peini Uprave. Bio je odluio da prijavi pretnju iz Prvobitnog sveta, nepominjui prijatelja. Sve je izgledalo normalno - suvie normalno, imajui u vidu da se upravo dogodio upad Vizera.No, takvi napadi nisu bili toliko retki da bi Preiveli bili nespremni za njih kada se dogode. Uhvatio je s leve strane Rendelov miris i pratio ga dok se ovaj peo uz stub da navije mehanizamodailjaa odjeka. Dolo je do ubrzanja mehanikih klakova kamenova. Darid je oslukivaopotpunije utiske koje su donosili uestali odjeci. Razabirao je detalje grupe radnika koji su nanosilihumus u vonjaku mane, i druge, zaposlene iskopavanjem nove zajednike peine. Kraj suprotnogzida ene su prale odeu u reci. Najjai utisak svakako je bila relativna tiina, koja je svedoila da se neto dogodilo. ak su se ideca okupila u nevelike, neme skupine ispred prostora za stanovanje. Zau se stenjanje sa desne strane - iz Peine Leenja - i on poe tamo. Odbijeni klakovi muotkrie neije prisustvo pred ulazom. Priavi blie, uo je Zeldine enstvene obrise. "Nevolje?" upitao je. "Vizeri", odgovorila je ukoeno. "Gde si ti bio?" "Napolju, gonio huimia. Ima povreenih?" "Alban i Preiveli Bredli. Ipak, samo su pretueni." Glas joj je prolazio kroz kosu, zatitnikiprebaenu preko lica. "Imaju li Vizeri povreenih?" Nasmejala se - smeh je bio gorak, kao zvuk tetive luka. "ali se? Prvi Preiveli je oslukivao zatobom." "Gde je on?" "Kod Stareina." Darid ode preko do Peine Uprave, ali utia korake kada se pribliio ulazu. Stareina Heverti jeimao re. Njegov visok, drhtav glas bio je lako prepoznatljiv.

"Zatvoriemo ulaz!" Heverti udari rukom po ploi. "Tada vie neemo morati da se brinemo zbogVizera ili huimia!" "Sedi, Stareino," zau se zapovedniki glas Prvog Preivelog. "Govori besmislice." "A? Kako to?" "Reeno nam je da je to ve oprobano. Tada je bilo samo preseeno kruenje vazduha itemperatura se popela do granice izdrljivosti." "Najmanje to moemo da uinimo", bio je uporan Heverti, "jeste da ga bar delimino zatvorimo." "Ni ovako nije dovoljno veliki." Darid se priblii ulazu u peinu, ali ostade da stoji sa strane da ne bi ometao zvuke odailjaa.To bi odalo njegovo prisustvo i najneosetljivijim uima. Prvi Preiveli je odsutno kuckao noktom po sabornoj ploi, proizvodei nenametljive odjeke. "Ipak", ree on, "postoji neto to moemo da uinimo." "A? ta to?" upita Preiveli Heverti. "Meutim, to ne moemo sami. Zadatak je preobiman. Mogli bismo da ga se poduhvatimo ako tobude zajednika akcija sa Gornjim nivoom." "Nikada nismo preduzimali nita zajedno." Glas stareine Maksvela ukljuio se u raspravu. "Nismo, ali su oni svesni da emo morati da udruimo snage." "U emu je onda stvar?" "Postoji jedan prolaz koji moemo da zatvorimo, a da kruenje vazduha ostane normalno na obanivoa. A to bi nas ipak odvojilo od sveta Vizera, koliko mi znamo." "Glavni hodnik", nagaao je Maksvel. "Tako je. Bie to ogroman posao. Ali, ako oba nivoa budu radila na tome, mogli bismo da gazavrimo za pola perioda trudnoe." "A Vizeri?" zanimalo je Hevertija. "ta e oni rei na to?" Darid zau kako Prvi Preiveli slee ramenima, pre nego to je nastavio. "Naa dva nivoa dalekopremauju Vizere po brojnosti. Bili bismo u stanju da mnogo bre gomilamo materijal nego to bi onimogli da ga uklanjaju. Na kraju bi bili prisiljeni da odustanu." Oko ploe zavlada muk. "Zvui dobro", ree Maksvel. "Sada jo samo treba da zagrejemo Gornji nivo za tu ideju." "Mislim da se to moe postii." Prvi Preiveli se nakalja. "Ui, Daride. ekali smo te." Prvi Preiveli je moda ostario, pomisli Darid, ali njegove ui i nos nisu. Neprekidno kuckanjenoktom slalo je Daridu opti utisak da su sva lica okrenuta prema njemu. Opazio je da jo neko stojiispred Prvog Preivelog. ovek se pomeri na istinu i Darid odslua njegov izgled - bio je nizak i poneto poguren, uneskladu sa mladou koju je nagovetavalo njegovo disanje; kosa mu je padala ispod ela i sa obestrane lica, sa nepravilnim otvorima za oi, nos i usta. Najupavije lice na Donjem nivou - RomelFenton-Nezakoniti, njegov brat. Poto je obavljen ritual Dovoljnog vremena za prepoznavanje i priseanje, Prvi Preiveli proistigrlo. "Daride, zar ne misli da je ve vreme za tvoj ispit za pristupanje Preivelima?" Darid je imao elju da pree preko ove prozaine teme i podnese izvetaj o opasnosti koja jepretila iz Prvobitnog sveta. Ali, znao je da bi njegovo svedoenje trebalo da bude promiljeno i zatoje odluio da ga privremeno odloi. "Mogue je." "Pomilja li na Sjedinjavanje?" "Radijacije mi, ne!" Ujede se za jezik zbog ovoga. "Ne, nisam jo razmiljao o tome." "Poznato ti je, sigurno, da svaki ovek mora da postane Preiveli i da je sredinji zadatak

Preivelog da opstane." "Tako su me uili." "A opstanak ne znai samo ouvanje sopstvenog ivota, ve i njegovo ouvanje kroz generacije." "Poznato mi je to." "I nisi sreo nijednu sa kojom bi poeleo da se Sjedini?" Bila je tu Zelda; ali i ona je imala upavo lice. Zatim Luiz, uvek otvorenih oiju i lica otvorenogza klikoblutke. Meutim, Luiz je bila veni vrtirep. "Ne, potovani Preiveli." Romel se cerekao u oekivanju neega, a oko ploe su se uli prekorni pokreti. Daridu je tajsardonini kikot donosio uspomene na ranije doba, kada su se Romelove pakosne ale obinoispoljavale u izbaenom fijukuetu iza kakve stene, koje bi mu se omotalo oko nogu i oborilo ga.Bratski rivalitet je i sada postojao. Samo je pronaao druge, zrele - pa, gotovo zrele - oblike. "Odlino", obradova se Prvi Preiveli, ustajui. Mislim da sam pronaao pravu osobu zaSjedinjavanje za tebe." Darid na trenutak planu, ali se uzdra iz potovanja. "A ne, za mene niste!" Kako da im saopti da nema vremena za Sjedinjavanje? Da mora da ostane slobodan da binastavio ono to je zapoeo pre mnogo perioda trudnoe? Da sumnja u njihova verovanja? Da eli daposveti ivot dokazivanju da je Svetlost neto postojee, dokuivo u ovom ivotu - a ne netoostavljeno za onaj svet? Romel se nasmeja i ree: "Na Stareinama je da odlue o tome." "Ti nisi Stareina!" "Nisi ni ti. I, Daride, kao da zaboravlja Prvenstvo Koda Stareinstva." "Do Radijacije sa Kodom!" "Sad je dosta", upade Prvi Preiveli. "Kao to Romel kae, tvoje Sjedinjavanje je stvar naeodluke. Stareine?" Maksvel predloi: "Da ujemo prvo neto vie o tome." "U redu", nastavi Prvi Preiveli. "Ni ja ni Toak nismo do sad dopustili da se o ovome uje, alismo se obojica zagrejali za ideju o udruivanju naa dva sveta. Toak smatra da bi za ostvarenje togcilja bilo od pomoi Sjedinjavanje Darida i njegove neake." "To se nee dogoditi!" obea Darid. "Toak samo pokuava da udomi neku nakazu od roake!" "Da je nisi moda uo?" upita Prvi Preiveli. "Ne! A vi?" "Nisam, ali Toak kae..." "Ne zanima me ta kae Toak!" Darid uzmaknu i oslunu. Stareine su podizale nestrpljivu buku. Nisu ba bili oduevljeninjegovom tvrdoglavou. Ako neto ne preduzme - bilo ta - i to brzo, bie upecan! "U Prvobitnom svetu neko je udovite", izbrblja se on. "Bio sam tamo jurei huimia i..." "U Prvobitnom svetu?" upita Stareina Maksvel s nevericom. "Da! A ta stvar - zaudarala je kao Radijacija i..." "Da li si svestan ta si uinio?" upita namrteno Prvi Preiveli. "Prelazak Zabrana je najteiprekraj pored Ubistva i Premetanja tekih predmeta!" "Ali, to stvorenje! Pokuavam da vam kaem da sam uo neto zlo!" Glas Prvog Preivelog nadjaa ak i klakove sredinjeg odailjaa. "A ta si za ime SvevinjeSvetlosti oekivao da e nai u Prvobitnom svetu? ta misli, zato postoje zakoni i Zabran?" "Ovo zahteva strogu kaznu", nabaci Romel. "Ti se ne meaj u ovo!" odsee Prvi Preiveli.

"Jama Kazne?" predloi Maksvel. "A? ta?" javi se i Heverti. "Mislim da nije potrebno. Ne sad, kada se pribliava Sjedinjavanje." Darid pokua jo jednom. "Ta stvar - to..." "Kako bi bilo Sedam radnih perioda povlaenja i slube?" Heverti se nije dao prekinuti. "A akose to ponovi - dve bremenitosti u Jami." "Dovoljno umereno", sloi se Maksvel. Ali nije pomenuo svima poznatu injenicu da je samojedan zatvorenik proveo vie od deset radnih perioda u Jami i da su posle morali da ga dre vezanogitavu bremenitost pre nego to je prestao da bude opasan. Prvi Preiveli je imao poslednju re. "Neka Daridova kazna bude uslovljena njegovimpristankom na Sjedinjavanje." Stareine slono pljesnue po ploi u znak pristanka. "Dok bude izdravao kaznu", obrati se Prvi Preiveli Daridu, "moi e da se pripremi zaposetu Gornjem nivou u cilju Pet perioda pripreme za objavu namera Sjedinjavanja." Ne prestajui da se cereka, Romel Fenton - Nezakoniti poe napolje za Stareinama. Kada su ostali sami, Darid se okrenu Prvom Preivelom: "To je bilo radijacijski podlo od tebeprema roenom sinu!" Stariji Fenton neodreeno slee ramenima. "Zato bismo se povezivali sa onom bandom odozgo?" gunao je Darid dalje. "Do sada smo sesami nosili sa Vizerima, zar ne?" "Da, ali se oni mnoe, prerastaju svoje zalihe hrane." "Postavljaemo zamke! Proizvodiemo vie hrane!" uo je kako njegov sagovornik sumorno odmahuje glavom. "Ba naprotiv. Proizvodiemo manje.Zaboravio si ona tri topla izvora to su presuila pre manje od trideset perioda. To znai manje mane- manje hrane za ivotinje i za nas." Darid oseti ujed brige za Prvog Preivelog. Stajali su na ulazu u peinu, odjeci njegovog ocaodraavali su omravele udove koji su se nevoljno odrekli snanih miia, razvijenih u vreme veeaktivnosti. Kosa mu je bila proreena, ali i sada ponosito zabaena unazad, znak tvrdoglavogodbijanja zatite lica. "Nisam to morao da budem ja", proguna Darid. "Zato ne Romel?" "On je nezakoniti." Darid nije mogao da razume zato je nezakonito roenje predstavljalo razliku u ovom sluaju, alinije hteo da raspravlja o tome. "Dobro, onda bilo ko drugi! Tu su Rendel i Meni i..." "Toak i ja smo razmiljali o bliem srodstvu jo dok si bio visok tek do mog boka. A ja sam teuzdizao u njegovim uima sve dok nije poverovao da si bezmalo ravan Vizerima."

utanje je verovatno bilo najvee iskuenje Daridove kazne. utanje i monotonija. Dovlaio je izmet iz sveta malih imia, odlazio do oblasti zrikavaca da sakuplja uginule insekteza ubrivo u vonjaku mane. Kopao je kanale da sprei prelivanje jama za kuvanje i bio ouren odpare. Radio je oko stoke i hranio ivinu iz ruke dok ne naui da sama napipa hranu. I za sve to vreme nije mu bilo dozvoljeno da progovori ni re. Niti je nekome bilo dozvoljeno damu se obrati, osim kada se radilo o nareenjima. Bez klikoblutaka da se bolje uje. Potpuno izolovanod dodira sa drugima. Prvi period je trajao venost, drugi tuce venosti. Trei period je proveo obraujui vonjak ialjui u Radijaciju svakog ko bi mu priao, jer su to inili samo da bi mu neto naloili - svi osim

jednog. Bio je to Oven, koji mu je preneo zapovest da pone sa kopanjem zajednike peine. Darid jeuo zabrinute crte njegovog lica. "Ako pomilja da bi trebalo radi ovde sa mnom", ree Darid,krei Glasovno Uzdravanje, "bolje da zaboravi. Ja sam te nagovorio da pree Zabran." "Zaista sam brinuo zbog toga", priznade Oven zamiljeno. "Ali ni priblino kao zbog neegdrugog." "ega?" Darid posu jo humusa oko stabljike mane. "Ne zasluujem da postanem Preiveli. Ne posle onakvog dranja tamo u Prvobitnom svetu." "Zaboravi Prvobitni svet." "Ne mogu." Ovenov glas bio je ispunjen samoprekorom kada je nastavio. "Ono malo hrabrosti tosam imao ostavio sam s one strane Zabrana." "Prokleta budalo!" uzviknu Darid ispod glasa. "Dri se dalje od tog mesta!" etvrti period mu je protekao u punoj samoi, jer niko nije doao ni da donese novo nareenje. Upetom je estitao sebi to je bar izbegao Jamu. Ve u estom, dok je oplakivao svoje bolne miie inepodnoljivu dosadu, zakljuio je da bi mu isto bilo da je zaradio strou kaznu. Meutim, mnogo prenego to je istekao poslednji asak iscrpljujue amotinje, poeleo je da ga jesu spustili u Jamu, paneka sve ide u Radijaciju! Postavio je poslednji kamen za jednu od novih peina, a zatim zaustavio odailja odjeka, jer jepoeo period poinka. Utrnuo od umora, odvukao se do peine Fentonovih. Romel je spavao, ali je Prvi Preiveli jo leao budan. "Drago mi je to se to zavrilo, sine",rekao je uteno. "Sada se odmori. Sutra e te otpratiti do Gornjeg nivoa gde e ostati Pet PripremnihPerioda za Objavu Namere Sjedinjavanja." Suvie umoran da bi se pobunio, Darid se srui u svoj usek. "Treba neto da zna", nastavi njegov otac ozbiljno. "Izgleda da Vizeri ponovo uzimaju taoce.Oven je pre etiri perioda otiao do sakuplja gljive. Od tada ga niko nije uo." Odjednom potpuno razbuen, Darid otkri da nije toliko iznemogao koliko mu se inilo. Kada jePrvi Preiveli zaspao, on pronae svoje klikoblutke i iskrade se iz sveta Donjeg nivoa, ublaavajuiosudu Ovenovog bandoglavog ponosa brigom za njegov ivot. Borei se sa eljom da legne tu gde jeste i da spava do kraja sveta, proao je kraj mesta gde jesreo dete Vizera, du obale hitrog potoka i zaao u manji tunel. Ozvuujui dubinu svake usputnejame, stigao je do Zabrana i nekako odbauljao na drugu stranu. Tamo oea stopalom neto poznato -Ovenov tobolac! Tu je bilo i slomljeno koplje i dve strele. Obluci mu kazae da luk lei uz zid, slomljen gotovo napola. Oseajui neto to je moglo da bude miris bia iz Originalnog sveta, povukao se premaZabranu. Oven nije imao priliku ni da upotrebi oruje.

3.

Na ulazu u Gornji nivo, tuinski tonovi odailjaa odjeka donee Daridu grube utiske svetaumnogome nalik na njegov, sa peinama, radnim prostorima i torovima za stoku. Razlikovao se poprirodnoj litici koja se pruala du zida sa desne strane i sputala do zaravni u blizini. Oekujui pratnju da ga sprovede dalje, umorno se vratio mislima na otkrie Ovenovog oruja saone strane Zabrana. Sve to mu je tada padalo na pamet bilo je da je zlokobno stvorenje poslato kaokazna od same Svetlosti, zbog njegovog bogohulnog odbacivanja vaeih verovanja. To nije moglabiti istina. Zabran i jeste, na kraju krajeva, bio podignut da titi ljude od udovita. A opet, znao je dase nee odrei svoje potrage za Tamom. Niti e dopustiti da predugo ostane nesiguran u pogleduOvenove sudbine. "Darid Fenton?" Glas, koji je dolazio iza gromade sa leve strane, zatee ga nepripremljenog. Izlazei na pun udarodjeka odailjaa, ovek ree: "Ja sam Lorenc, Savetnik Anselma Toka." Lorencov glas ukazivao je na osobu niskog rasta, malog kapaciteta plua, udubljenih grudi.Dodatak ovome bio je posredni zvuni utisak lica ije su ujne crte bile grube od bora i liene mekih,vlanih ispupenja izloenih onih jabuica. "Deset dodira Upoznavanja?" ponudi Darid po obiaju. Ali Savetnik odbi. "Moje sposobnosti su dovoljne. Nikad ne zaboravljam ujne efekte." Poao jestazom koja je vodila kroz podruje toplih izvora. Darid krenu za njim. "Toak me oekuje?" Nepotrebno pitanje, jer je glasnik otiao ispred njega. "Ne bih bio tu da nije tako." Otkrivi netrpeljivost u odsenim odgovorima, Darid posveti punu panju ovom oveku. Tonoviodailjaa bili su otro izvajani izrazom prezirne odlunosti. "Nije ti drago to sam ovde, zar ne?" upita Darid otvoreno. "Izjasnio sam se protiv. Ne ujem ta postiemo bliskim povezivanjem sa tvojim svetom." Daridje na trenutak bio iznenaen mrgodnim Savetnikovim stavom - dok nije shvatio da bi ujedinjenjeGornjeg i Donjeg nivoa svakako ugrozilo Lorencov povlaeni poloaj. Tvrdo utabana staza prestala je da krivuda i sada ih je vodila du desnog zida. Stambene peineinile su zamuene praznine u odbijenom zvunom obrascu. Darid je vie osetio nego to je uogrupice radoznalaca koje su ga sluale dok je prolazio. Savetnik ga na kraju uhvati za ramena i okrete na desnu stranu. "Ovo je peina koja pripadaToku." Darid je oklevao, da bi utvrdio gde se nalazi. Peina je bila duboka, sa mnogo udubljenja zaodlaganje stvari. Ispred ulaza se nalazila velika ploa sa uklesanim usecima za noge. Sa njenepovrine uli su se simetrini zvuci praznih inija za manu, ostavljajui utisak rasporeda za obrokkoji e ugostiti mnogo osoba. "Dobrodoao na Gornji nivo! Ja sam Noris Anselm, Toak." Darid je sluao kako njegov vie nego pozamani domain obilazi plou, sa pruenom rukom. Toto je ruka pronala njegovu bez oklevanja, svedoilo je u korist otrine Tokovih ula. "uo sam puno toga o tebi, deko moj!" Protresao je Daridovu aku. "Deset Dodira?" "Svakako." Darid se izloi ispitivakim prstima koji su mu metodino prelazili preko lica, grudi idu miica. "A, dobro je", ree Anselm s odobravanjem. "Jasne crte - uspravno dranje - pokretljivost -snaga. Mislim da Prvi Preiveli nije mnogo preterao. Izvoli sad ti."

Daridove ruke obavie Upoznavanje sa krupnim, ali ne i mlitavim stasom. Odsustvo pokrivaa zagrudi, podseena kosa i brada, govorili su o nepristajanju na starenje. A kapci, koji su zatreptali nanjegov dodir, o odbijanju obiaja zatvorenih oiju. Anselm se nasmeja. "Znai, dolazi nam sa Objavom Namere Sjedinjavanja na umu?" Odveo jeDarida do klupe pored ploe. "Da, Prvi Preiveli kae..." "Ah, Prvi Preiveli Fenton. Nismo se uli neko vreme." "alje vam..." "Dobri stari Iven!" izjavi Toak toplo. "Dobra mu je ono ideja - da se dva nivoa zblie. ta timisli?" "U prvom trenutku..." "Ma, naravno. Nije potrebno mnogo mate da se uju prednosti, zar ne?" Napustivi nadu da e dovriti neku reenicu, Darid prihvati ovo pitanje kao retoriko,usredsreen na jedva ujan zvuni utisak sa otvora peina iza njega. Neko je stao na ulaz i pritajio se,oslukujui ih. "Velim", Anselm ponovi, " da nije potrebno mnogo mate da se uju pogodnosti ujedinjenja dvanivoa." Darid se uspravi da pokae da slua. "Ne, svakako da ne. Prvi Preiveli kae da se time mnogodobija. On..." "U vezi ovog Sjedinjavanja. Rek'o bih da si spreman, a?" Daridu je ipak polo za rukom da dovri bar jedan odgovor. Da ne kvari taj uspeh, on ree samo:"Da." "To se trai! Dela e biti Preivela na svom mestu. Malo svojeglava, moda, ali kad se setim svogSjedinjavanja..." Toak se otisnuo u nadugako izlaganje, te Darid ponovo usmeri panju na pritajenu devojku. Sadje bar znao ko je ona. Na pomen imena 'Dela' zadrala je dah i uo je kako joj srce bre udara. Odseni, jasni tonovi Tokovog glasa proizvodili su otre odjeke. Zapazio je devojin izraajan igladak profil. Visoke jagodice su potcrtavale samopouzdano dranje brade. Imala je iroko otvoreneoi, a kosa joj je bila zaeljana u stilu koji je sad prvi put uo. Zategnuta unazad i povezana trakomiza glave, prosipala joj se bogato niz lea. Proizveo je u mati prijatan skup odjeka Dele kako tri nizvetrovit hodnik sa dugom pletenicom koja vijori iza nje. "...ali Lidija i ja nikada nismo imali sina." Njegov govorljivi domain ve je preao na novu temu."Ipak, mislim da bi bilo najbolje kada bi titula Toka ostala u lozi Anselmovih, zar ne?" "Bez sumnje." Darid nije imao pojma o emu se govori. "A jedini nain da se to bez problema ostvari jeste tvoje Sjedinjavanje sa mojom roakom." Ovo bi, zakljui Darid, mogao da bude trenutak da devojka obznani svoje prisustvo. Ali, ona seni ne pomeri. Gornji nivo ve se navikao na njegov dolazak i sada su se uli uobiajeni zvuci tog sveta - grajadece u igri, ene koje iste peine, mukarci u svojim poslovima, igra kotrljlopte u polju iza torovasa stokom. Toak ga uhvati za miicu i ree: "Dobro, kasnije emo se bolje upoznati. U ovom periodu emoimati sveanu veeru, kada e se upoznati sa Delom. Hajdemo sad da ti pokaem peinu koju sampripremio za tebe." Darid je bio odveden du niza peina za stanovanje. Ali nisu otili daleko pre nego to su seponovo zaustavili.

"Prvi Preiveli kae da ima izvanredan sluh, deko moj. De, da ujemo koliko si dobar." Pomalo postien, Darid osluhnu oko sebe. Trenutak kasnije privue mu panju greben koji seprotezao du zida na suprotnoj strani. "ujem neto na onoj litici", ree. "Tamo lei neki deak i slua svet." Anselm iznenaeno uvue vazduh. Onda die glas: "Majra, je li to opet tvoje dete gore na litici?" Nedaleko od njih, ena pozva: "Timi! Timi, gde si?" A tih glas iz daljine odgovori: "Ovde gore, majko." "Neverovatno!" uskliknu Toak. "Prosto neverovatno!"

Sveana veera ve je bila pri kraju kada je Anselm s treskom spustio svoju ljusku sa piem naplou i stao da uverava ostale goste: "To vam je bilo neto izuzetno! Onaj deran se krio ak nadrugom kraju sveta, a Darid ga je ipak uo. Kako ti to uspeva, deko moj?" Darid bi radije da se o tome nije raspravljalo. Ve je bio sit nelagodnosti, jer je svaki gostiskoristio svojih Deset dodira. "Iza litice se uzdie gladak svod", objasnio je umorno. "Taj svod pojaava zvuke sredinjegodailjaa." "Ne lupetaj, deko moj! Bio je to udesan podvig!" Ploa oive od mrmljanja punog potovanja. Savetnik Lorenc prsnu u smeh. "Kad ujem kako Toak pria o tome, pomislim da bi na gostmogao da bude Vizer." Zavlada napeta tiina. Darid je mogao da uje Savetnikov zadovoljan osmeh. "Zaista je biloizuzetno", bio je uporan Anselm. Razgovor je bio zamro i Darid povede priu o temi koja se nije ticala njega. "Mnogo su mi sedopali ovi rakovi, ali je dadevnjak bio posebno dobar. Tako neto nikad nisam okusio." "I nisi", diio se Anselm. "Za to treba da zahvalimo Preiveloj Bejts. Objasni naem gostu kako toradi, Preivela." Punaka ena sa druge strane ploe ree: "Palo mi je na pamet da bi meso bilo ukusnije kadabismo izbegli da ga potapamo pravo u kljualu vodu, pa sam pokuala da ih prethodno zatvorim unepropustive ljuske. Na taj nain se meso kuva suvo." Darid krajikom sluha uhvati Delu kako prati svaki njegov pokret. "Preivela je umela jo bolje da pripremi dadevnjaka", primeti Lorenc. "Tada smo jo imali onu veliku jamu za kuvanje", ree ena. "Kada ste je imali?" upita Darid, zainteresovan. "Osuila se pre nekog vremena, kao i nekoliko drugih", objasni Anselm. "Ali verujem da emo sesnai i bez njih." Gosti su poeli da se razilaze prema svojim peinama - svi osim Dele. Meutim, jo nijepokazivala da primeuje Darida. Toak mu stisnu rame, pa proapta: "Sreno, deko moj!" i uputi se u svoju peinu. Neko je zaustavio odailja odjeka, oznaavajui kraj radnog perioda, i Darid je sedeo sluajuidevojino ujednaeno disanje. Kucnuo je ovla kaiprstom po ploi i oslukivao odbijene utiskeizvijenih, enstvenih obrva i punih usana, nespokojno stisnutih. Priao joj je blie. "Deset dodira?" Nastade nagla promena u zvunom obrascu poto je okrenula lice na drugu stranu. Ali je dopustilaUpoznavanje. Prvo je opisao radoznalim prstima njen profil, zatim se uverio u vrstinu jagodinih kostiju.

Potom je ispitao onaj udan nain eljanja kose i devojina prava ramena. Koa je tamo bila topla imeka, glatkoa jedva naruena trakama naramenica. Ona se izvi. "Sigurna sam da e me prepoznati idui put." Ako su ve mislili da mu natovare Sjedinjavanje, zakljuio je, mogli su da mu izaberu i runijegpartnera. Iekivao je dodir njenih prstiju. Nije ga bilo. Umesto toga, skliznula je sa klupe i odetala doprirodne peine ija je upljina odjekivala od njenih koraka. On poe za njom. "I, kako ti se dopada", konano se oglasila, "kada te prisile na Sjedinjavanje?" Rei su nosile vienego jasne tragove gorke ozlojeenosti. "Nisam ba lud od sree zbog toga." "Zato onda ne odbije?" Sela je na ivicu peine. Zastao je pred ulazom, oslukujui pojedinosti peine koje su mu donosili odjeci njenih rei."Zato ti ne odbije?" "Nemam izbora. Toak je ve doneo odluku." "To ne valja." Njeno dranje mu je poruivalo da je cela stvar njegova zamisao. Pretpostavljao jeda ima pravo da bude uvreena. Zato je dodao. "Pa, mogli smo i gore da proemo." "Ti, moda. Ja sam mogla da biram izmeu desetak mukaraca sa Gornjeg nivoa koji mi se viedopadaju." Naroguio se. "Otkud zna? Nisi iskoristila ni Deset dodira." Podigla je kamen i bacila ga. Blo. "Nije bilo potrebe", ree. "Ni sada ih ne elim." Pitao se da li bi joj nekoliko pljuski po pravom mestu omekalo jezik. "Pa nisam valjda tolikofalian!" "Ti - falian? Tako mi Raja, nisi!" uzvratila je cinino. "Ti si Darid Fenton sa Donjeg nivoa!" Jo jedan kamen uini blo. "'ujem neto na onoj litici'", rugala se njegovim preanjim reima. "'Tamo lei neki deak islua svet.'" Bacila je jo nekoliko kamenia, a on je stajao i napeto sluao. Svi odjeknue blo. "Ta predstava je bila zamisao tvoga ujke", podsetio ju je. Umesto da odgovori, produila je da baca kamenie u vodu. Uspela je da ga natera da se brani.Ako odlui da joj uzvrati, samo e proizvesti utisak da se zalae za njihovo Sjedinjavanje, to nijemoglo biti dalje od istine. Sjedinjavanje, i sve obaveze koje bi sledile, znaili bi kraj njegovepotrage za Svetlou. Dela ustade i ode do zida peine, gde je niz tananih kamenova visio sa tavanice poput igala.Prela je lagano prstima preko njih i melodiozni tonovi ispunie peinu treperavom blagou. Bio jeto enjiv zvuk koji je pevao o prijatnim stvarima, sa dubokim, nenim znaenjima. Darid je biodirnut devojinim prefinjenim darom, kao i otrim protivrenostima koje je ta muzika otkrivala unjenoj prirodi. Udarila je otro nekoliko puta po kamenovima u izlivu ustrine, a onda podie jo jedan oblutak.Njena ruka zaita kroz vazduh i kameni polete, a ona se okrenu i prkosno odmarira iz peine. Blo. Radoznao, Darid ode da ispita baru. Brinula ga je injenica da nije otkrio tenu mekou vode upeini. Bio je to dubok, skoro sasvim neaktivan izvor, ija povrina nije bila vea od njegovog dlana.Ipak, ve sledeeg trenutka ga je pronaao. Dela je bacila vie od tuce kamenia, sa razdaljine od trideset koraka, nehajno - i svaki je

pogodio metu!

Tokom itave sveanosti koja se dogodila u sledeem periodu, Daridove misli su se upornovraale devojci. Nije bio toliko uznemiren njenom oholou koliko mogunou da je ona predstavasa bacanjem kamenia bila proraunata. Da li je naprosto htela da omalovai njegove sposobnosti?Ili je sve bilo sluajno kao to je izgledalo? U svakom sluaju, sama vetina je ostala neobjanjena. Pribliivi mu se na Poasnoj klupi, Anselm Toak ga pljesnu po leima. "Ovaj Drejk je prilinodobar, a?" Darid je morao da se sloi, iako je znao nekoliko Preivelih sa Donjeg nivoa koji su mogli dapostignu vie od tri pogotka od ukupno devet strela. Usredsredio se na odbijene klakove sredinjeg odailjaa i sluao kako Drejk postavlja jo jednustrelu. Na tribinama je zavladala napeta tiina i Darid je uzalud pokuavao da razazna Delinodisanje i otkucaje srca. Drejkov luk zazvoni, strela zazvida kroz vazduh. Ali muklo tup udarca posvedoi da je promailametu i zarila se u zemlju. Sledeeg trenutka se oglasi Slubeni broja pogodaka: "Dve irine dlana udesno. Rezultat: tri oddevet." Sluaoci zapljeskae. "Dobar je, a?" ponosno e Anselm. Darid je bio svestan Lorencovog disanja kada se Savetnik okrenuo prema njemu i rekao:"Verujem da te svrbe prsti da se ukljui u nadmetanje." Jo povreen zbog Deline izjave da je uobraen, Darid nehajno ree: "Spreman sam na ta godhoete." Toak ga u i uzviknu: "Odlino, deko moj!" Zatim ustade i najavi: "Na gost e sada otvorititakmienje u bacanju koplja!" Pljeskanje se ponovi. Darid se pitao da li je zaista uo enski dah izbaen u preziru. Lorenc ga odvede do police sa kopljima i on provede neto vremena birajui. "ta je meta?" upita. "Diskovi od pletene ae - iroki dva dlana - na pedeset koraka." Savetnik ga uhvati za ruku iusmeri. "Tamo su, uz onaj nasip." "ujem ih", odvrati Darid. "Ja bih da gaam svoje mete u vazduhu." Lorenc ustuknu. "Mora da eli da uje koliko veliku budalu moe da napravi od sebe." "Svakom svoje veselje." Darid pokupi koplja. "Samo vi bacite te diskove." Znai, Dela je bila uverena da on ima previsoko miljenje o sebi? Razljuen, oglasio seklikoblucima i povukao do ivice prostora gde su bili topli izvori. Onda zapoe da alje ujednaene,odsene tonove oblucima u levoj ruci. Poznati, precizni zvuci upotpunjavali su one iz sredinjegodailjaa. Sada je jasno uo oko sebe - liticu sa desne strane, upljinu hodnika iza sebe, Lorenca,spremnog da baci disk. "Dii metu!" doviknu Savetniku. Prvi disk od ae mane zaita kroz vazduh i on hitnu koplje. Pleter zakrcka pod udarom iljka idisk i koplje zajedno zakloparae po zemlji. Na trenutak mu se uini da neto nije u redu. Ali nije mogao da odredi ta je to bilo. "Dii metu!" Jo jedan pogodak. I jo jedan. Uzvici sa tribina su ga omeli da mu i etvrti hitac bude uspean. Saekao je da ponovo bude tiinapre nego to je zatraio novu metu. Sledeih pet hitaca bili su pogoci. Tada zastade i napeto osluno

oko sebe. Nije mogao da se otme neodreenoj slutnji da neto nije kako treba. "To je bila poslednja meta", doviknu Savetnik. Nad tribinama je visila tiina puna divljenja. Onda se Anselm nasmeja i povika: "Svetlosti mi!Osam od devet!" "Sa takvom sposobnou", primeti Lorenc sa svojeg mesta, "on mora da je Vizer." Darid se brzo okrenu. To je - Vizeri! Shvatio je da ve mnogo otkucaja osea njihov miris! I ba tada neko viknu: "Vizeri! Gore na litici!" Svetom se proiri haos. ene su vritale i uzimale decu u ruke, Preiveli urili prema polici saorujem. Darid zau kako odozgo zuji koplje i udara u Poasnu klupu. Toak prestraeno opsova. "Neka se niko ne mrdne!" zagrme glas koji je Darid upamtio jo od preanjih prepada -pripadao je Moganu, voi Vizera. "Ili e Toak zaraditi koplje u grudi!" Darid je ve sastavio vie-manje potpunu zvunu predstavu o situaciji. Mogan i jo desetakVizera bili su rasporeeni du litice, tonovi sredinjeg odailjaa zvonko su se odbijali od njihovihpodignutih kopalja. Ulaz je uvao samo jedan Vizer, stajao je kraj povelike stene. Darid se sagnu da podigne koplje, pokuavajui da to uini to neprimetnije. Ali odozgo zaitakoplje i zari se u zemlju ispred njega. "Niko, rekao sam!" prosu se Moganov pretei glas sa visine. Darid shvati da bi litica bila van dometa i da je uspeo da se domogne koplja. uvar odstupnicena ulazu bio je ve neto drugo. Delili su ih samo topli izvori i biljke mane. Ako uspe da se iskradedo najblieg izvora, niko od napadaa nee moi da vizi njegovo napredovanje kroz zagrejan prostor. Zauo je kako sa litice polee jo jedno koplje. Zabolo se u stub odailjaa odjeka i ispreiloispred kotura. Gornji nivo utonu u tiinu. "Uzmite ta god hoete", ree drhtavo Toak, "i ostavite nas na miru." Darid kliznu prema toplom izvoru. "ta znate o Vizeru koji je nestao pre dvadeset perioda?" zatrai Mogan. "Ne znamo nita o tome!" uveravao ga je Anselm. "Radijaciju ne znate! Neka, sami emo se uveriti pre nego to odemo." Darid oseti na grudima strujanje vlane topline i zaroni u isparenja. "Mi ne znamo nita o tome!" ponovi Toak. "I nama je nestao jedan Preiveli - pre vie od pedesetperioda!" Jedva ujno kljocajui zubima da bi proizveo odjeke dok se prikradao izmeu toplih izvora,Darid se odjednom uspravi. Nestao Vizer? I jedan od ljudi sa Gornjeg nivoa? Postoji li neka vezaizmeu ovih dogaaja i onog to se dogodilo sa Ovenom? Da li je udovite iz Prvobitnog sveta ipakprelo Zabran? Morgan odsee: "Norton, Selers - pretraite peine!" Darid je proao i poslednju jamu za kuvanje i beumno se primakao steni. Sada je samo velikikamen leao izmeu njega i pljakaa koji je uvao prolaz. ovekovo disanje i puls odavali sunjegov taan poloaj. Nikada se nije dogodilo da neko zadobije takvu mogunost da iznenadi jednogVizera kada je ovaj sam! Morae ipak da napadne munjevito. Norton i Selers su ve trupkali nizpadinu i za tri ili etiri udisaja proi e na nekoliko koraka od stene. Sledeeg trenutka se dogodilo vie stvari nego to je mogao da prati. Upravo kada se spremao daiskoi iza stene, oseti uasan zadah bia iz Prvobitnog sveta. Ali, bilo je kasno da odustane odnapada. Uporedo sa njegovim optravanjem stene, dinovska kupa urlajue tiine zagrme iz hodnika.

Nekakav neopisiv oseaj pogodi ga pravo u lice, zagluujuom silinom. Bilo mu je kao da su mu seotvorila neka dotad nepoznata podruja uma - kao da hiljade osetljivih nerava, nikada korienih,odjednom napajaju njegov mozak tuinskim nadraajima. Istovremeno se ulo zzt-sss, kao u Prvobitnom svetu, kada je Oven izgubio svest. Zauo je prvokako se Vizer stropotava ispred njega, a zatim panine povike iza lea. Okreui se da bei od udovita i zastraujue buke koju nije mogao da uje ili oseti, Darid jebio samo maglovito svestan koplja koje je zvidalo prema njemu. Pokuao je da se izmakne kada vie nije bilo vremena. Kasno.

4.

Voen klikoblucima, Darid je oprezno silazio niz hodnik. Hodnik je bio ujedno i poznat i stran.Bio je siguran da je ve prolazio tuda. Eto, recimo, postojao je taj vitki kamen sa koga je kapalahladna voda, sa muzikalnom jednolinou, u baru na podu. Stajao je kraj njega u vie prilika,prelazei dlanovima preko vlane i klizave povrine i oslukujui lepotu kapljica. A opet, dok je upravljao klikove pravo prema njemu, kamen se menjao kao iva stvar, izduujuise, dok mu vrh ne bi dodirnuo povrinu vode, da bi se zatim povukao prema tavanici. Usta jame su seotvarala i sklapala, pretei. Ceo hodnik se skupljao i irio kao plua diva. "Ne boj se, Daride", blagi glas neke ene narui duboku tiinu. "To je samo zato to smozaboravili da stvarima odredimo njihovo mesto." Govorila je umirujuim i poznatim tonom, ali i uznemirujuim i nepoznatim u isto vreme. On poslaprecizne klikove. Povratni utisak iz neposredne blizine bio je poput obrisa - kao da uje tu enu slea. Nije imala crte lica. Kada je posegao prema njoj, nije bila tamo. Ipak je uo: "Davno je to bilo, Daride! Zaboravio si detalje." Poao joj je u susret, oklevajui. "Ljubazna Preivela?" Osetio je njen osmeh. "To zvui tako - ukoeno." Istog asa ga preplavi itava bujica izgubljenih uspomena iz detinjstva. "Ali - ti nikada nisipostojala! Ti i Mali Oslukiva i Veni ovek - zar je mogue da niste bili samo san?" "Osluni oko sebe, Daride Da li ti ovde neto zvui stvarno?" Visei kamen se jo mekoljio. Stena mu oea rame kada se desni zid zgrio prema unutra, azatim opet odmakao. To je znailo da sanja - kao to je sanjao, tako esto, pre mnogo bremenitosti. Setio se, uz ujedenje, kako ga je Ljubazna Preivela uzimala za ruku i vodila. Ali, ono to je svaki put osetio nijebila njena ruka. I nije ga uistinu nekud vodila, jer bi za sve to vreme spavao na svom useku. No, uz sve to bi se naao kako juri kroz poznati hodnik ili oblinji svet sa Malim Oslukivaem,deakom koji je mogao da uje samo neujne zvuke najsitnijih insekata. "Ti i ja, Daride, moemo dapomognemo Oslukivau da se ne osea usamljeno. Pomisli samo kako je straan njegov svet - mrtvatiina! Ali ja znam kako da ga dovedem u ovaj hodnik, kao to sam dovela i tebe. Kada to uinim, onvie nije gluv. Vas dvojica moete da se igrate zajedno." Darid se sada bio potpuno vratio u taj poznati-nepoznati hodnik. A Ljubazna Preivela nastavi: "Mali Oslukiva je sada odrastao ovek. Ne bi ga prepoznao." Zbunjen, Darid ree: "Stvari iz sna ne stare!" "Mi smo posebna vrsta stvari iz sna." "Gde je Oslukiva?" upitao je sumnjiavo. "Daj da ga ujem." "On i Veni ovek su dobro. Veni ovek je sada star, dodue. On nije uistinu vean, zna -moda samo blizu da to bude. Sad nema vremena da ih uje. Zabrinuta sam za tebe, Daride. Morada se probudi!" Osetio je na trenutak da samo to nije izronio iz sna. Ali, misli mu se tada okrenue, spokojno,detinjstvu. Pamtio je da mu je Ljubazna Preivela rekla da je jedini do koga moe da dopre - i, ak itada, samo kad bi spavao. Meutim, neprestano je priao ljudima o njoj. Strahovala je jer je znala dapoinju da se pitaju nije li on od Razliitih. Nije htela da ga zadesi sudbina drugih Razliitih. Stogaje prestala da mu dolazi. "Mora da se probudi, Daride!" Prekinula je nit njegovih seanja. "Povreen si i predugo si biobez svesti."

"Jesi li se vratila samo zbog toga - da me probudi?" "Ne. Htela sam da te upozorim na udovita i na snove koje sam ula sa sneva - snove o lovu naSvetlost. udovita su odvratna i zla! Dotakla sam um jednog od njih. Bio je ispunjen tako uasnim,neshvatljivim stvarima da nisam mogla da ostanem u njemu due od delia otkucaja srca!" "Ima jo udovita?" "Mnogo njih." "A lov na Svetlost?" "Zar ne uje, Daride, da ponovo juri san? Ne postoje stvari kao to su Tama i Svetlost, kako ihti zamilja. Tako samo pokuava da pobegne od odgovornosti. Treba da misli na Preivljavanje,Sjedinjavanje - stvari koje zaista neto znae." Oduvek je verovao da bi njegova majka bila sasvim slina Ljubaznoj Preiveloj, da je poivela. Hteo je da joj odgovori. Ali ona vie nije bila tu.

Darid se okrenu u mekoi dueka od vlakana mane i oseti zavoj na glavi. Odnekud iz daljine, diui se iznad zvune podloge, stizao je umirujui oinski glas koji jeprolazio kroz jednolinu litaniju Postupka upoznavanja: "...evo nas sad ispod odailjaa odjeka, sine. uje kako mu je dubok zvuk? Obrati panju odakledolaze klakovi - pravo iznad nas. Nalazimo se u sreditu sveta. Sluaj kako se svi odjeci vraaju odzidova skoro u isto vreme. Ovamo, mome..." Darid se pridie na nesiguran lakat i neko mu pritisnu ramena, vraajui ga nazad. Bio je to Savetnik Lorenc. Okrenuo je glavu i naredio: "Idi reci Toku da se osvestio." Darid oseti Delin miris, kako se udaljava, kada je napustila peinu. Probijao se kroz tee mirisekoji su leali na svemu to je okruivalo Darida - mirise koji su mu govorili da je u peini AnselmaToka. Onaj pokroviteljski glas spolja nametao se Daridovoj svesti, ometajui njegova nastojanja da seorijentie. "...Tamo, pravo ispred tebe, sine - uje li onu prazninu u odjecima? To je ulaz u na svet.Hajdemo sada do dvorita sa ivinom. Pazi, deko! Na pet koraka od tebe nalazi se izboina. Dastanemo tu. Oseti je. Zamisli njenu veliinu i oblik. Pokuaj da je uje. Zapamti gde se tano nalazi.Potedee sebe odranih cevanice..." Darid pokua da otera glas koji ga je ometao i da sabere misli. Ali su odjeci nedavnog sna joleali na njemu, teki. Bilo mu je sasvim neobjanjivo to iznenadno pojavljivanje Ljubazne Preivele iz zaboravljenihmatanja, kao da je posegao u bezdan prolosti i izvukao topao, nezaboravan deli detinjstva. Ali jespoznao sutinu pojave - bila je samo odjek snane enje za sigurnou koju nije poznavao jootkako ga je otac poveo za ruku i Upoznao sa svetom, kao onaj paljivi otac napolju. "ta se, do Radijacije, dogodilo?" uspeo je da izusti. "Udarilo te je koplje, pljotimice po slepoonici", podseti ga Lorenc. "Bio si iskljuen ceoperiod, poput odailjaa odjeka." Odjednom se seao - svega. On se naglo podie. "udovite! Vizeri!" "Otili su - svi." "ta se dogodilo?" "Koliko smo uspeli da shvatimo, udovite je otelo Vizera, tamo na ulazu. Druga dva Vizerapokuala su da ga spasu. Obojica su pali bez svesti." Kroz razmaknutu zavesu dopirali su klakovi sredinjeg odailjaa i odbijali se od Savetnikovog

lica, odnosei utiske uplaenog izraza. Jo neto se krilo meu borama, pojaavajui zategnutostnjegovih sklopljenih kapaka - nelagodno oklevanje. Savetnik kao da se dvoumio da li da neto kae. Darida je, meutim, brinuo upad udovita u Gornji nivo. Sve do tog trenutka bio je siguran da jeZabran dovoljan da zadri bie na onoj strani. Oseao je da su on i Oven dobili to su zasluili zakrenje tabua. Ali, stvar time nije bila zavrena. Naprotiv, udovite je prelo Zabran i pojavilo se ujednom od svetova ljudi. Jo jednom se zapitao da li je moda on bio tome uzrok. Prvi je upao uPrvobitni svet, zar ne? Zar udovite nije izabralo najpogodnije vreme da napadne - ba kada jeponovo poeo da ini svetogre, pomiljajui da obnovi potragu za Svetlou? Savetnik udahnu, odluivi se. "ta si radio kada te je pogodilo koplje?" "Pokuavao da stignem do Vizera koji je uvao ulaz." Lorenc se ujno ukoi. "Znai, priznaje?" "ta tu ima da se prizna? uo sam priliku da zarobim taoca." "Oh!" Re je bila osenena razoaranjem. Savetnik onda sumnjiavo dodade: "Toku e biti dragoda to uje. Mnogi su se pitali zato si se onako iskrao." Darid prebaci noge preko ivice useka. "Ne ujem ta to pokuava da dokae. Hoe da kaeda..." Ali drugi nastavi: "Znai, nameravao si da napadne Vizera? To moe izgledati maloneverovatno." Prvo je tu bila Lorencova otvorena netrpeljivost. Zatim njegovi aljivi - ili bar prividno aljivi -nagovetaji da su Daridove sposobnosti sline vizerskim. A sada ova poslednja nejasna optuba.Sve je to vodilo ka neemu. Uhvatio je Savetnika za ruku. "U ta to sumnja?" U tom trenutku se razmaknu zavesa i Anselm Toak ue u peinu. "Kakva je to pria o napadu naVizera?" "To je ono to je pokuavao kada je otiao do ulaza", objasni Lorenc, s nevericom. Ali, Anselm nije primetio podzvuk. "Zar nisam rekao da mu je to bila namera? Daride, kako seosea, deko moj?" "K'o da me zviznulo koplje." Toak se pokroviteljski nasmeja, a onda postade ozbiljan. "Bio si blii toj stvari nego iko od nas.ta je to bilo, Radijaciju mu?" Darid je razmiljao da li da mu ispria svoje preanje iskustvo sa udovitem. Ali zakonZabrana se ovde podjednako strogo potovao kao i na Donjem nivou. "Ne znam. Nisam imaovremena da ga oslunem pre nego to sam dobio onaj udarac kopljem." "Kobalt", promrmlja Savetnik Lorenc. "Mora da je bio Kobalt." "Ili Kobalt i Stroncijum zajedno", zamiljeno e Dela. "Neki smatraju da su bila dva udovita." Darid se ukoi. Zar nije i njegov san nagovetavao da postoji vie tih neverovatnih stvorenja? "Svetlosti - bilo je grozno!" sloi se Anselm. "To mora da su bili avolski blizanci. Ko bi drugimogao da ubaci oveku u glavu onakve neastive stvari?" "Nisu svima, kao to ti kae, 'ubaene stvari' u glavu", podseti ga Savetnik. "Tano. Nisu svi osetili to i ja. Na primer, niko od upavih lica nije osetio nita tako neobino." "Nisam ni ja, a nisam od upavih." "Bilo ih je jo nekoliko pored upavih koji nisu doiveli taj oseaj. A ti, deko moj?" "Nemam pojma o emu govorite", slaga Darid, ne elei da ulazi u detalje. Anselm i Lorenc utonue u utanje, a Dela blago poloi ruku na Daridovo elo. "Spremamo tineto da pojede. ta jo mogu da uinim za tebe?"

On je zbunjeno sluao. Prvi put mu se obratila tako samilosno! "Dobro, deko moj", ree Anselm, povlaei se, "ti e lepo da se odmori dok si kod nas - svedok ne bude spreman da se vrati kui, zbog Povlaenja i Razmiljanja protiv nepromiljenogsjedinjavanja." Za njim i za Savetnikom zautae zavese. "Idem da ujem ta je sa tvojom hranom", ree Dela i ode za onom dvojicom. Darid lee nazad u usek, ispitujui bolno mesto ispod zavoja. Onaj susret sa udovitem - iliudovitima - jo mu je bi sve u seanju. U njihovoj blizini imao je onaj isti oseaj kao uPrvobitnom svetu. Tada mu se u jednom trenutku inilo - koliko je mogao da prizove onaj neprirodnipritisak na licu - da mu je udar najvie ugrozio oi. Ali zato? Takoe ga je zbunjivala injenica daOven nije iskusio taj udnovat oseaj. Da li su moda po navici zatvorene oi njegovog prijateljabile razlog zbog koga ovaj nije osetio psihiki pritisak? Dela se ponovo pojavi i on zau da nosi ljusku, punu - oslunuo je gustinu tenosti i omirisaonjenu blagu aromu - variva od krtole mane. Osetio je jo neto. U drugoj ruci je imala neku stvar kojunije mogao da prepozna. "Jesi li dovoljno dobro za malo ovoga?" Pruila mu je iniju. Rei su joj bile ukraene brigom i on nije umeo da objasni ovu iznenadnu promenu raspoloenjaprema njemu. Neto toplo mu kapnu na ruku. "Varivo", upozorio ju je, "proliva ga." "Oh!" Ispravila je iniju. "Izvini." Otro ju je oslukivao. Nije ni ula kako tenost kaplje iz inije. Kao da je gluva! Improvizujui probu, jedva ujno je prozborio: "Od ega je to varivo?" Nije mu odgovorila. Uopte nije posedovala izotren sluh! A ipak, posle sveane veere, ula jedovoljno dobro da izabere za metu tako siuan i tako tih izvor da on nije bio svestan njegovogpostojanja. Odloila je iniju na oblinju policu i ispruila predmet u drugoj ruci. "ta li bi ovo moglo dabude, Daride?" Ispitao je stvar. Jo je mirisala na udovite. Bila je cevasta, poput stabljike mane, ali podseenana oba kraja. Glatka povrina ireg zavretka bila je slomljena. Zavukao je prst u pukotinu i osetiotvrd, ovalan predmet. Povlaei prst, posekao ga je o otru ivicu. "ta je ovo?" "Ne znam. Nala sam ga tamo na ulazu. Sigurna sam da ga je ispustilo jedno od udovita." Ponovo je opipao onaj ovalni predmet ispod slomljene povrine. Podseao ga je na - neto. "iri kraj mu je bio - topao, kada sam ga podigla", otkrila mu je. Umorno je oslunuo prema njoj. Zato je oklevala kod rei "topao"? Da li je znala da Vizeri vizetoplotu? Ili je namerno oklevala pri tome, da bi ula njegovu reakciju - moda je ak htela da proveriSavetnikovu sumnju da bi Darid mogao da bude Vizer? Ako joj je to bila namera, veto jeprikrivala. Onda se naglo uspravi. Sada se seao na ta ga je podseao okrugli predmet na slomljenom krajucevi. Bila je to umanjena kopija Svete Sijalice koju su koristili u verskoj slubi! Oamueno je zatresao glavom. Kakvog smisla je imao tako besmislen paradoks? Zar nije SvetaSijalica povezivana sa Svetlou - dobrotom i vrlinom - umesto sa uasnim, opakim udovitima?

Preostali dani na Gornjem nivou bili su nezanimljivi do jednolinosti. Ljudi nisu bili nimalopredusretljivi prema njemu. Dogaaj sa udovitima nainio ih je bojaljivim i uzdranim. Vie puta

su njegove rei ostale nezapaene, a njihov ubrzan puls odavao je pritajen strah. Da nije bilo Dele, moda bi se vratio kui pre vremena odreenog za odlazak. Ispostavilo se,meutim, da je devojka izazovna zagonetka. Bila je sve vreme uz njega. Prijateljstvo koje je nudila bilo je tako svesrdno da bi esto osetiokako joj se ruka uvlai u njegovu dok ga je vodila po svetu i upoznavala sa ljudima. Jednom prilikom je jo pojaala misteriju, zastavi i proaptavi: "Daride, krije li ti neto?" "Ne razumem te." "I sama sam prilino dobar strelac, zar ne?" "Jesi - sa kamenjem." Odluio je da je podstakne da nastavi. "I pronala sam onaj predmet to su ga udovita ostavila za sobom." "Pa?" Lice joj je bilo okrenuto prema njegovom, sa iekivanjem. Nije rekao nita drugo,i zauo je kakojoj dah postaje teak od razoaranja. Okrenula se da ode, ali je on uhvati za ruku. "ta misli da krijem, Dela?" Ali njeno se raspoloenje promenilo. "Jesi li odluio da li e Objaviti nameru sjedinjavanja." Bilo je oigledno da nije rekla istinu. Ipak, tokom poslednja dva perioda inilo se da se hvata za svaku re koju bi on rekao, kao da biba sledea mogla biti ona koju je elela da uje. Pokazivala je, do samog trenutka rastanka, uzdranoiekivanje. Stajali su kraj vonjaka mane, dok ga je pratnja ekala na ulazu, kada mu se prekorno obratila: "Daride, nije u redu da zadrava neto za sebe." "ta to?" "Pa, to - kako moe - da uje tako dobro." "Prvi Preiveli je provodio sve svoje vreme uvebavajui me da..." "To si mi ve ispriao", nestrpljivo ga je podsetila. "Daride, ako ne odluimo drugaije poslePovlaenja i Razmiljanja, biemo Sjedinjeni. Nee biti dobro ako i tada budemo imali tajni jednoprema drugom." Zaustio je da zatrai od nje da objasni na ta cilja, ali tada naie Lorenc, sa prebaenim lukompreko ramena. "Mislio sam da bi, pre nego to ode", ree on, "moda bio raspoloen da mi da nekoliko savetau vezi sa gaanjnjem." Darid uze luk i tobolac, pitajui se zato je Lorenc tako naprasno poeleo da usavri svojestreljake sposobnosti. "U redu, ne ujem nikoga tamo preko." "Da, ali e za otkucaj-dva tamo doi deca da se igraju", primeti Savetnik. "Osluni vonjak. ujeli onu visoku stabljiku mane pravo ispred tebe, na otprilike etrdeset koraka?" "ujem je." "Na najvioj peteljci nalazi se ljuska s plodom. Trebalo bi da predstavlja sasvim pogodnu metu." Odmiui se od isparenja iz najblie jame za kuvanje, Darid sudari klikoblutke. "Kad imanepokretnu metu", objasni on, "mora najpre da je dobro ozvui. Glavni odailja ne prua potpunoseaj." Zategao je luk. "Vano je da posle toga ne pomie noge, zato to si se orijentisao u prvobitnompoloaju." Izbacio je strelu i sluao kako prolazi vie od dve duine ruke iznad ploda. Iznenaen zbog takvog promaaja, ponovo je kucnuo kamenove. Istovremeno krajikom sluhauhvati Lorencovu reakciju. Savetnikovo lice je imalo izraz skoro neobuzdanog ushienja.

I Dela je na licu imala gotovo ekstatian izraz. Zato bi ih radovalo to nije uspeo da pogodi onaj plod? Pometen, nape i izbaci jo jednu strelu. Otila je kuda i prva. Sada su Savetnik i devojka zvuali jo ozarenije. Ali Lorenc je odisao likovanjem, dok je Delaizgledala zadovoljna zbog neega. Promaio je jo dva puta pre nego to se umorio od ove igre koju nije razumeo. Iznerviran, odbaciluk i uputi se prema izlazu gde ga je ekala slubena pratnja. Posle samo nekoliko koraka sinu mu ideja zbog ega je tako pogreno gaao. Ovde su jaezatezali tetivu nego u njegovom svetu! Sve je bilo vrlo jednostavno. ak se seao da mu se maloastetiva uinila kruta. Tada se ukoi u mestu. Sada je sve jasno uo. Znao je zbog ega je Lorenc onako reagovao kadabi strele otile iznad mete - i zato je uopte organizovao streljaku predstavu. Lorenc je nameravao da pokvari njegovo Sjedinjavanje sa Delom da bi sauvao poloajSavetnika. Postoji li bolji nain nego da dokae da je Darid Vizer? Savetnik je sigurno znao da Vizeri ne mogu da vize u blizini vonjaka, tanije toplih izvora. Potoje Darid tamo neprestano promaivao, Lorenc mora da je bio ubeen da je on Vizer. Ali koji su bili devojini razlozi? Oigledno je i ona znala za ograniene sposobnosti Vizera.Shvatila je, takoe, ta bi taj ispit mogao da pokae, iako moda nije znala da je smiljen upravo u tusvrhu. Meutim, bila je ushiena zbog njegove nesposobnosti da pogodi plod. Zato? "Daride! Daride!" Oslukivao je kako Dela hita da mu presee put. Stegla mu je ruku. "Vie nije potrebno da mi kae. Sve znam. Oh, Daride, Daride! Nisam moglani da sanjam da e ispasti ovako!" Privukla mu je glavu i poljubila ga. "ta - zna?" upita on, odmiui je od sebe. Rei su joj sustizale jedna drugu. "Zar ne uje da sam sve vreme nasluivala - od kada si bacaoona koplja? I kada sam ti donela onu cev koju je ispustilo udovite, samo to ti nisam vikala na uvoda sam je pronala po toploti. Ipak, nisam mogla da napravim prvi korak - dok se ne uverim da si i tiVizer." Progovorio je iz dubine zaprepaenja, jedva: "I ja?" "Da, Daride. Ja sam Vizer - kao i ti." Prie im zapovednik slubene pratnje koja je ekala kod prolaza. "Spremni smo da poemo istogtrenutka kad i vi."

5.

Kod Povlaenja i Razmiljanja bila je uobiajena stroga samodisciplina. Jedna tako vana odlukatraila je detaljno samoispitivanje. Razlog tome bila je injenica da je Sjedinjavanje automatskidonosilo sva prava Preivelog - odgovornost je bila dvostruka. Osoba sa takvim obavezama moralaje takoe da rauna na ozbiljne zahteve Stvaranja i Obuavanja potomstva. Ove brige, ipak, jedva da su zaokupljale Daridove misli sledeih nekoliko perioda, dok jemeditirao u tiini svoje duboko izolovane peine. Mislio je na Delu, naravno. Ali, svakako, ne nanain koji se podrazumeva uoi Sjedinjavanja. Njegova razmiljanja su se vie bavila znaajemsaznanja da je ona Vizer. Kako joj je polazilo za rukom da to skriva? I kakve su joj bile namere? Pri svemu tome, situacija je bila prilino komina. Tu je bio Lorenc - u lovu na Vizere. A svevreme je imao jednog praktino pod nosom! to se Darida ticalo, devojka je bila sasvim zgodnoorue da uzvrati na optubu, ako Savetniku ikada padne na pamet da optui njega da je Vizer. Ako se onaj i odlui na to, Darid e moi da je razotkrije u svakom trenutku. Ali, ta bi timedobio? Bilo kako bilo, to to je ona verovala za njega da je Vizer, stvaralo je zanimljivu situaciju ibio je nestrpljiv da uje ta e se dogoditi. Ovaj smer misli neizbeno je vodio ka nagaanjima o prirodi vizovanja. Kakva je to magina silaomoguavala znanje, ak i u potpunoj tiini i odsustvu mirisa, gde se nalaze stvari? A moda suVizeri, kao njegov Mali Oslukiva iz mate, uli neku vrstu bezvunih zvukova koje proizvode svestvari, ive i neive? Tada se setio da ono to su videli uopte nije bio zvuk, ve toplota. Kad god bi mu panja odlutala do tih nevanih pitanja, znao je da ne potuje duh Povlaenja iRazmiljanja. Ipak, smatrao je da ove teme zasluuju promiljanje, zbog samosvojnih uslovanjegovog Sjedinjavanja. Potedeo se bar jedne stvari koja je mogla da ga omete, preutavi pred Prvim Preivelim upadudovita u Gornji nivo. To bi samo oivelo osude njegovog odlaska u Prvobitni svet. U etvrtom periodu osame prenu ga iz meditacije nekakva guva u spoljanjem svetu. Isprva jepomislio da su udovita prodrla i do Donjeg nivoa. Meutim, u glasovima onih koji su se slivaliprema vonjaku bilo je vie zabrinutosti nego panike. Peine za stanovanje bile su opustele kada je odluio da prekri Povlaenje. Poao je za ostalima.Ali, negde na pola puta preko sveta, sredinji odailja mu donese odjeke Prvog Preivelog iStareine Hevertija koji su mu dolazili u susret. "Koliko dugo si mislio da to uva kao tajnu?" Heverti je upravo postavio pitanje. "Dok ne odluim ta da se radi, valjda", odgovori mrano Prvi Preiveli. "A? ta? Mislim, ta uopte moe da se uini u vezi takve stvari?" Ali onaj drugi je osetio Daridovo prisustvo. "Znai, prekinuo si povlaenje", primetio je. "Pa,valjda vie i nije vano." Heverti se izvini, objasnivi da ide da uje ima li Stareina Maksvel neku ideju ta da sepreduzme. "ta se dogodilo?" upita Darid poto je ovaj otiao. "Upravo nam je presuilo devet toplih izvora." Prvi Preiveli poe prema njihovoj peini. Daridu laknu. "Oh. Mislio sam da su huimii, ili Vizeri." "Bio bih zahvalan Svetlosti da jesu." Prvi Preiveli je nemirno etao po peini, zatienoj zavesama od uiju ljudi. "Situacija jekritina, Daride." "Moda e izvori ponovo potei."

"Prethodna tri nisu. Bojim se da vie i nee." Darid slegnu ramenima. "Onda emo morati da se snaemo bez njih." "Zar ne uje koliko je ovo ozbiljno? Ovde postoji stroga, osetljiva ravnotea. To to se dogodilomoe znaiti da neki od nas nee moi da preive!" Darid zausti da kae neto ohrabrujue, ali ga odjednom zaokupi lina briga. Da nije i ovo deokazne koju je navukao na sebe izazvavi udovite iz Prvobitnog sveta? Topli izvori koji presuuju naGornjem i Donjem nivou, zlokobna bia sa ove strane Zabrana - jesu li to mere odmazde uvreeneSvevinje Svetlosti? "Kako to misli - 'neki od nas nee moi da preive'?" "Zakljui sam. Svaki topli izvor hrani korenje najvie stotinu i dvadeset pet biljaka mane. Devetpresahlih izvora za kuvanje znai skoro dvanaest stotina biljaka manje..." "Ali, to je tek deo..." "Svaki deo koji smanjuje mogunost preivljavanja je kritian inilac. Ako primenimo raunicu,ujemo da sa devet toplih izvora manje moemo da hranimo samo trideset etiri goveda umestoetrdeset. Morae da bude proreena i sva ostala stoka u skladu sa tim. Dugorono sluano, to znaida e ovde moi da opstane sedamnaest ljudi manje!" "Nadoknadiemo razliku sa vie lovine." "Bie manje lovine - jer je u hodnicima vie huimia nego ikad." Prvi Preiveli je prestao da krui i sada je stajao, teko diui. Nisu bili potrebni odjeciklikoblutaka da se uje da je potiten, a bore na licu jo dublje urezane. Darid nije mogao da potisne oseanje bespomonosti pri pomisli koliko ovekov opstanak zavisiod mane. Doslovno je stajala izmeu Preivelih i smrti, jer je davala hranu za ljude i stokupodjednako, bogate sokove, vlakno od koga su ene tkale odeu, plele uad i ribarske mree, ljuskukoja se mogla prepoloviti i upotrebljavati kao posuda, stabljike pogodne za suenje da bi zatim bilenaotrene u strele ili koplja. Sada se skoro sa gorinom seao oevog glasa i pronalazio nove dubine potovanja i smisaonostiza legende koje mu je ovaj prepriavao pre mnogo bremenitosti. "Naa stabla mane su kopija velianstvenih biljaka koje je Svetlost stvorila u Raju - ali sirotinjskakopija. Tvorevine Svetlosti bile su hiljade gracioznih, svilastih stvari koje su se njihale na vetru istvarale aputav um dok su uivale u neprekidnom optenju sa Svevinjom. Upijale su Njenuenergiju i koristile je tako to su meale vodu, koju su pile, sa esticama tla i vazduhom koji suizdisali ljudi i ivotinje i pretvarale sve to u hranu i ist vazduh kako za oveka tako i za ivotinje. Ali biljke Svetlosti nisu bile dovoljne. Izgleda da smo morali da stvorimo drvo bez onih nenih,aputavih stvari na vrhu - takvo, da je umesto njih posedovalo veliki broj neobinih pipaka koji suurastali duboko u jame za kuvanje. Tamo su crple energiju iz toplote vode i koristile je za pretvaranjezagaenog vazduha svetova i hodnika i elemenata humusa u vlakna i krtole, voe i sve vazduh." Bila je to biljka mane. "ta da radimo sa toplim izvorima?" upita konano Darid. "Kako napreduje sa Sjedinjavanjem?" "Mislim da sam skoro iscrpeo temu." "Dobro je." Prvi Preiveli spusti ruku na njegovo rame. "Mislim da e nam uskoro biti neophodnapomo Gornjeg nivoa. Ti shvata, naravno, da nema mnogo izbora za Razmiljanje. Pod ovimokolnostima, Sjedinjavanje ne moe da bude Nepromiljeno." "Ne. Mislim da ne moe." Prvi Preiveli mu srdano stee miicu. "Siguran sam da e biti spreman da se vrati na Gornji

nivo im protekne Sedam perioda povlaenja." Napolju, prve reenice Litanije Svetlosti prekinue tiinu koja je pala na svet. Vatreni glas uvaraPuta bio je pun oboavanja dok je uzvikivao Izreke. Vernici su uzvraali Odgovorima, suzdranije alisa podjednakom predanou. Priseajui se da su Molitve Oivljavanja, kada su presuila prva tri izvora, ostale neusliene,Darid gurnu zavesu i uputi se prema Saboritu da se pridrui slubi. injenica da e to za njega bitinovo iskustvo nije mu pruala preveliki podstrek. Ostao je u zaleu Skupa. Da se progurao u prve redove, posle toliko bremenitosti neuestvovanjau Molitvama, izazvao bi pometnju kako kod uvara tako i kod Preivelih. Bilo mu je jo nelagodnijekada je uo kako neko otrouho dete vue majku za ruku i uzvikuje: "To je Darid, majko! To jeDarid Fenton!" "uti i sluaj uvara!" izgrdi ga ena. Filar, uvar, kruio je meu njima, a rei su mu jasno odzvanjale od predmeta koji je stezao nagrudima. "Osetite ovu Svetu Sijalicu", podsticao je. "Neka vas povede hodnikom vrline. Odbacimo Tamu.Samo nepristajanjem na zlo moemo da izvrimo svoje dunosti kao Preiveli i doujemo slavniperiod u kome emo se ponovo sjediniti sa Svetlou Svevinjom!" Ako uvar Puta i nije bio najmraviji ovek na Donjem nivou, Darid je bio siguran da je prvikandidat za to zvanje. Odbijajui mu se od tela, odjeci sredinjeg odailjaa donosili su tupe utiskekostiju koje su pretile da se probiju kroz kou. Brada mu je bila tako retka da je bila gotovo neujna.Najistaknutije crte na tom licu bile su oi, utonule duboko u duplje i tako silno stisnutih kapaka danije bilo jasno jesu li ikada bile otvorene. Doao je do Darida i zastao, sputajui glas u potrazi za grmljavinom basa, ali ne uspevajui daje pogodi. "Meu svim stvarima ovog sveta, naa Sveta Sijalica je jedina koja je bila u dodiru saSvetlou. Oseti je." I, poto je Darid oklevao, on ponovi: "Oseti je!" On nevoljno prui ruku i dotae hladnu, oblu povrinu. Imala je iste osobine, mada uveane, kaominijaturna Sijalica koju je udovite ostavilo na Gornjem nivou. Pitao se... Ali odmah odbaci tu misao. Zar nije upravo njegova radoznalost - u vezi Sijalice i mnogo egadrugog - gurnula svetove u sadanje nevolje? uvar ode dalje, ljuljajui se i gotovo zapevajui. "Postoje oni koji poriu da je Svetlost ikadboravila u ovoj svetinji. Na njima je krivica za izazvan gnev Svevinje." Darid obori glavu, svestan da e mnogi oko njega bez muke prepoznati osobu kojoj su upueneove optube. "Stoga je duhovni izazov pred kojim u ovom Periodu Oivljavanja stojimo", zakljui uvar, "stvarsvakog ponaosob. Odjeci sa zida su jasni. Ukoliko se svi ne pokajemo za svoje grehe, moemo otkritida ista Svevinja Svetlost, koja je prognala Preivelog od sebe, ima mo da satre Preivelog dokraja." Odloio je Svetu Sijalicu u njenu niu i okrenuo se Skupu, rairenih ruku. Prie mu jedna starijaena i ostade da ponizno stoji pred njim. Darid je sluao kako Filarove ruke obavljaju zavrni ritual. "Osea li je?" upita uvar. ena razoarano promrmlja odrean odgovor i povue se. "Strpljenja, keri. Pobuenje dolazi svima koji se ne daju Tami." Jo jedna Preivela, dvoje dece i Preiveli prooe s potovanjem ispred uvara Filara pre negoto se dogodila prva pozitivna reakcija u ritualu Pobuenja onog nerva. Dola je od mlade ene.Samo to joj je uvar sklonio veo kose sa lica i poloio vrhove prstiju na one kapke, ona die glas,

u ekstazi: "Oseam je! O, oseam je!" Darid se najei od golog oseanja na eninom licu. Dodirnuvi joj glavu s odobravanjem, uvar se okrenu sledeoj osobi. Darid je saekao da bude poslednji u redu, terajui od sebe pomisao da svi Pobueni oseajusamo poseban pritisak uvarevih prstiju. Pokuao je umesto toga da mu misli ostanu otvorene, da muprvo uee u ritualu ne bude oslabljeno dugogodinjom skepsom. Kada je doao red na njega, svi su ve bili napustili Saborite, ostavivi ga samog sa uvarom.Iekujui, pognute glave, oslukivao je Filarovo strogo lice. uvar nije krio da veruje da jeDaridovo drsko nepotovanje Zabrana donelo Donjem nivou sadanje nevolje. Koate ake mu dotakoe lice. Prelazile su mu uz obraze do oiju. Zatim mu se nokti utisnue umeke praznine ispod donjih kapaka. Isprva nije oseao... nita. Tada uvar pojaa pritisak skoro do bola. "Osea li je?" upita on. Ali Darid je samo slueno stajao. U glavi su mu igrala dva magliasta poluprstena nemog zvuka.Oseao ih je, ne tamo gde je uvar pritiskao, ve neto blie gornjem delu onih jabuica. Pobuenjeje bilo upravo ono iskustvo koje je ve dva puta doiveo u prisustvu udovita! Da li je zaista trebalo da oseti deo same Svetlosti? Ako je tako, zato je svestan prisustvaSvevinje, na neznatno razliit nain, kad god se nae u blizini avoljih Blizanaca? Ako je Svetlostdobra, otkud ta njena veza sa demonskim biima? Darid potisnu ove svetogrdne misli, praznei um od njih, zajedno sa sveu da ih je ikada imao.Zaarano je sluao razigrane krugove. Bili su vie ili manje jasni, zavisno od pritiska uvarevihnoktiju. "Osea li je?" "Oseam", uzvrati tiho Darid. "Nisam oekivao da uspe", ree uvar, pomalo razoarano. "Ali mi je drago da ujem da jo imanade za tebe." Otiao je do nie sa Svetom Sijalicom i seo na ispust ispod nje. Glas mu je uzgubio poneto odotrine. "Nismo te ba esto viali ovde, Daride. Tvoj otac je brinuo zbog toga i ja ga razumem.Jednom e sudbina ovog sveta biti u tvojim rukama. Hoe li to biti dobre ruke?" Darid se i sam spusti pored uvara, oborivi glavu. "Osetio sam je", promrmlja. "Osetio sam je." "Naravno da jesi, sine." uvar mu samilosno poloi ruku na rame. "Mogao si to i ranije, zna.Tvoj ivot bi bio drugaiji - drugaiji, moda, za ceo na svet." "Jesu li topli izvori presuili zbog mene?" "Ne znam ta je drugo moglo toliko da razgnevi Svevinju kao tvoje nepotovanje Zabrana." Daridove ruke se nesreno ovie jedna oko druge. "ta da radim?" "Moe da se pokaje. uemo ta e se posle dogoditi." "Ali, ti ne razume. Moda to nije samo moj prelazak Zabrana! Pomiljao sam da svetlost ne moraobavezno biti Svevinja, da Ona..." "Razumem, sine. Imao si svoje sumnje, kao i svi ostali Preiveli s vremena na vreme. Ali zapamti- o oveku se ne sme donositi krajnji sud po njegovom skepticizmu. Pravo merilo preobraenjaPreivelog je iskrenost sa kojom se odrie sumnji." "Mislite da u moi da pronaem pravu meru iskrenosti?" "Siguran sam da hoe - posle ovog naeg razgovora. I ne sumnjam da e biti spreman, ukoliko seobeano Ujedinjenje sa Svetlou dogodi u tvoje vreme."

uvar je oslukivao budunost. "Kako e to biti udesan period, Daride - svuda oko nas Svetlost,koja dotie sve u Neprestanoj Priesti i potpuno saznanje stvari koje okruuju oveka, milouSvevinje. Tama e biti zauvek izbrisana." Darid je proveo ostatak tog perioda u osami svoje peine. Sjedinjavanje, ipak, nije bilo predmetnjegovog razmiljanja. Razmatrao je svoja nova ubeenja, pazei da se ne prepusti mislima koje bimogle biti uvredljive za Svevinju. U toj poslednjoj etvrtini perioda odrekao se svoje ivotne potrage za Svetlou i Tamom, nedozvoljavajui sebi ni najmanje kajanje zbog toga. Odluio je, takoe, da vie nikada ne preeZabran. Jo je utvrivao svoju reenost kada je Prvi Preiveli uao u peinu. "uvar mi malopre ree da sikonano uo istinu, sine." "ujem mnoge stvari koje ranije nisam uo." Ove iskrene rei padoe kao blagoslov na oevolice, a odjeci mu vratie obrise osmeha koji