Daniken, Erich Von - Da Li Sam Se Prevario

7/30/2019 Daniken, Erich Von - Da Li Sam Se Prevario

1/159

Da li sam pogreio? pita Erih fon Deniken.


2/159

Njegove pristalice su se uplaile, a protivnici likuju. Meutim, ove reakcije su pogrene.Deniken daje reenje koje je negde izmeu. Iskreno priznaje gde je preterao i gde je naseo nazablude. To To je neke kamenie izdvojio uopte ne moe da nakodi njegovom mentalnommozaiku. Njegov saldo je pozitivan, i izmeu ostalih-zasniva se i na izjavama njegovih bivihkritiara.Polazei sa najnovijeg stanovita tehni-ke, nastavlja liniju, kojom je pre 17 go-dina okiraosvet. Tehniari i naunici vec danas projektuju ne samo tehnike, pomou kojih izuavaju nasunev si-stem, ve prave planove do 2100 godi-ne: tada u svemiru treba da nastan.u itavigradovi - sa svim stvarirna koje ivot ine lepim, a ime se stari dobri svet rastereuje. Na tajnain se mogu reiti problemi sa ovekovom sredi-nom, a zalihe sirovina na naoj planeti veskoro potpuno iscrpljene mogu se neizmerno zameniti. - Planovi za bu-dunost nastali ulaboratorijama i na tehnikim stolovima postojaii su jo pre vie hiljada godina. Denikenovidokazi nas uveravaju. Na osnovu ozbiljnih sta-rih izvora dokazuje, da su jo u predi-storijskpdoba stanovnici udaljenih planeta naputali svoje nastambe da bi posetili nau planetu. Tada suzemljani iveli jo u kamenom dobu, ili u ne-kom jo starijem vremenu. NJima ta udna biasa njihovom stranom teh-nikom uopte nisu bilajasna, u stranci-ma su videli bogove i

posveivali im kultove, o ijem smislu jo i danas ar-heolozi i religijski naunici vode raspra-

ve te pokuavaju da ih odgonetnu. Deniken kae: jer ono to im se ini ne-moguim ne ele dasmatraju za mo-gue.


3/159

Erih fon Deniken

Da li sam se prevario?Nova seanja na budunostSa prilogom sanskritskog naunika Prof. dr Dilepa Kumara Kanjilala, Kalkuta


4/159

NOVA SEANJA NA BUDUNOST

Buducnost ima mnoga imena. Za slabe je ona "Nedostino". Za bojaljive je"Nepoznato". Za hrabre je ona - "ansa".

Viktor Igo (1802-1885)

Mladi ovek u uniforrni vazduhoplovnih snaga SAD nije bio govoi-ljiv; kratko i oiglednonerado odgovarao je na moja znatieljna pitanja. To je bilo ujutro u 8 asova, 2. avgusta 1984,godine. Vozili smo se autoputem 115 u Koloradu. Moj utljivi voza skrenuoje evrolet naasfaltirani, krivudavi planinski put. Ne pita-jui oitao sam na brojaCu da smo preli 5kiloroetara pre no sto smo se zaustava; ispred iedne neugtedne zgrade ENEJSKOG PLA-

NINSKOG KOMPLEKSA. Ispred te nevelike zgrade nalazio se prostrani parhing. Gde se krijusamo vozaci tib bezbrojnih autoino-bila?

Na ulazu zgrade doekala me je gospoda K. Kormije, zamenik, efa odeljenja 7.0. kontakte samedijima VASIONSKE KOMANDE SAD. Ona MI uze tanu sa ramena i kamere i predade ihiednoi'n naredniku, koji te moje obavezne rekvizite - kao pri tiezbednosnoj hontroli naaeorodromima - propusti. Pregledali su mi paso i na koulju okaili karticu sa brojem idatumom''Posle prolaska kroz rentgenski tunel i kroz dvoja vrata sa ianim reetkama, koja suse baumno otvorila i zatvorila, uosmo u zeleni vojni autobus, koji iza krivine uroni ustenoviti tunel, osvetljen jakom svetlou, nalik dnevnoj.

Ispred uerovatno najueih i najdebljih trezorskih vrata na svelu Dp.limini izgled podzemnih

rezervoara za slalku vodu


5/159

Saznadoh da je iz planinskog masiva izminirano 700,000 tona gra-nita. To je bio podatak koji

se mirne due mogao izmeniti na vie u sluaju sumnje, jer se ovde staraju o tome da nepreteruju. Da nita ne bi propalo iznete su karnene mase koje su posluile kao materijal zaizgradnju parkiralita u ovom stenovitom kraju.Zidovi i plafoni tunela, stubovi za povezivanje i hale osigurani su elinom mreom od odronakamena, a da bi se same stene uinile "imunim", u granitje nabijeno 110.000 elinih klinovaduine do 11 metala.Ovde je izgraen jedan od najimpozantnijih i najnepoznatijih graevinskih objekata dananjice.Sastoji se od 15 trospratnih Celinih zgrada, koje lee na 1319 monih elinih opruga, odkojih svaka tei 500 kilograma.

Zgrade poivaju na oprugama teskim 500 kilograma

"Kue" ovog elinog tehnikog sela nemaju direktan kontakt sa stenama, a i medusobno nisupovezane. Fleksibilne veze treba u sluaju zemljotresa ili atomskih eksplozija da amoi-tizuju

svaku vibraciju i da garantuju slobodno lebdenje.


6/159

Trospratne Seline ku-e nemaju direktnu uezu sa stenama. Levo i dcsno elini klinov dugi do11 m, koji stabilizuju stene

Komandna soba. Veliki ekran u boji pokasuje konlure konlincnata

Prilikom obilaska postalo mijejasno kome pripadaju ti bezbrojni automobili napolju: njihovivlasnici su armija Ijudi VASIONSKE KOMANDE, koja broji 6000 saradnika, od kojihnekoliko stotina radi u podzemnom kompleksu u planinama ejena kod Kolorado Springsa;oni su zaposleni u nervnom centru amerike vasionskc kontrole.

Gospoa Kormije je telefonirala i kao u bajci,tiz - arobne reiAli Babe "Sezame otvori se'", -otvorie se jedna'vrata - kada se naosmo u zatamnjenoj prostoriji. U dva nivoa sedelojedvanaestak Ijudi ispred ekrana i kompjuterskih tastatura. Sa jednog lako iskoenog zidasvetlucale su konture kontinenata ispresecane kri-vim linijama.


7/159

Gde je SALJUT 6

"Ovde kontroliemo putanje svih satelita koji krue oko globusa.""Sve satelite? Ne samo svoje...?""Ne, dobro ste uli: svih satelita!" promrmlja oficir."Smem li da izvrim probu na nekom primeru?""Molim Vas, ne moete nas iznenaditi!""Onda mi recite, gde se sada nalazi SALJUT 6!?"Oficir sa nae preinajednom kolegi i apnu mu nekoliko rei. Zau se kloparanje nekolikotastera, a na velikom ekranu pojavi se kriva linija koja se produavala brzinom pua."SALJUT 6 nije satelit nego vasionska stanica koju su ve vie puta poseivala sovjetskavasionska vozila", objasni moj oficir, dok smo posmatrali krivu liniju. "Stanica je izbaena uvasionu 29. septembra 1977. godine". Krivalinijazastade. "Vidite, linija pokazuje sadanju

poziciju SALJUTA 6 - on se upravo nalazi iznad Maar-ske!""Jesu li to prorauni o verovatnoj putanji ili se SALJUT 6 stvarno kree onako kako se pomerakriva linija...?""Toje sadanje vreme i sadanja pozicija", odgovori oficir smeei se zamiljeno.Saznao sam da se "tamo gore" nalazi preko 15.000 objekata i meu njima delovi raketa i drugivasionski otpad. Meutim, 5.312 satelita sada ki-ui oko zemlje na regulisanim putanjama.Oficir mi je sa

ponosom pokazao jedini "vasionski katalog" slobodnog sveta koji izgleda skoro kao kakavstarinski registar; u njemu je zapisano svako lansiranje satelita sa njegovim ponovnim

povratkom u atmosferu.

Naravno, ovde iza pultova ne sede inovnici sa zatitnicima za rukave. Sve jekompjuterizovano, Banka podataka VASIONSKE KOMANDE SAD ne katalogizira samosatelite, ona poznaje i sve njihove karakteristike: da lije to neki civilni ili vojni objekat? Da lina njemu funkcionie svaki ureaj? Kakvu funkciju ima? Na ekra-nima se ocrtavaju, na

pritisak dugmeta, sve trenutne putanje svih 5.312 satelita na dan 2. avgusta 1984. godine! Odmalopre poveao se broj za par satelita...Medutim, kompjuteri ne pokazuju samo postojee stanje. Na poziv putem ifre daju budue

putanje bez obzira koji datum traimo. Kadaje na poetku 1983. godine radioaktivni ruskisatelit KOSMOS 1402 poeo da luta kosmosom kompjuterske galerije, VASIONSKEKOMANDE su zaas proraunale poloaj u trenutku povratka u atmosferu i mogue mesto

pada. Saznao sam da predmeti sa prenikom od oko jednog metra imaju petoprocentnu ansuda savladaju ponovni ulazak u atmosferu. Vei objekti se raspadaju to na radarskim ekranimaizgleda kao poetak raketnog napada.Prva ovekova dimenzija bilaje zemlja, pa more, zatim vazduh, dok danas vasiona postajenjegov "element". U tome Sovjeti imaju neuporedivo vie iskustava od Amerikanaca. Ako

brojimo sate i dane onda su ruski kosmonauti od 1977. godine proveli u vasioni otprilike 6godina, a ameriki samo 300 dana.

Gde su utopije postale stvarnost

elinom nervnom centni u planinama ejena utopije su odavno postale stvarnost. itavavojska briljantnih matematiara -ak daje sastavljena i od samih Ajntajna - godinama ne bimogla postii ono to kompjuteri urade za sekundu. Ukoliko bi neki sovjet-ski nebeski pijundoleteo u blizinu bilo kog amerikog satelita kompjuter koji osmatra dao bi za tren oka alarm.


8/159

VASIONSKA KOMANDA takoe upozorava na opasnost sve prijateljske nacije koje imajusvoje satelite na putanjama od Japana preko Evrope do Indye. Ovde se izraunavaju i putanje ukojima ne moe doi do sudara i dostavljaju se civilnim ili vojnim ustanovama. Spejs atl je izove granitne planine dobio termine za startovaiye i

podatke o putanji. Poto u vasioni vlada priliSna guva, postoji veliki icteres za putanje sigurne

od sudara. Zahvaljujui brzim informa-djama STS 4je uspeo da za 12 kilometara mimoiestarotelo rakete, a STS 9 je uz pravovremeno upozorenje promaio ruski satelitski ostatak zasamo 1.300 metara.Kontrola Zemlji bliske vasione nema praznina. U leto 1984. godine NASAje izgubila dvarelativno mala satelita kojeje lansirao Spejs atl. VASIONSKA KOMANDA ihje odmah

ponovo pronala.Predali su me drugom oficiru. "Dobrodoli", ree on. "Ovaj tim nosi veliku odgovornost.Molim Vas da iiikome ne smetate u radu... i da ne govorite glasno!" Nali smo se u prostorijiza rano upozore-nje. U njoj j e vladala atmosfera neke velike univerzitetske biblioteke, s timtoje umesto knjigama, bila ispunjena kompjuterima i ekra-nima, zamraena i snabdevenafiltriranim vazduhom bez bakterija, cistijim od bilo kog vazduha koji diemo u svetu.

Sve do ovog asa imao sam pogreno miljenje da su podmornice pod vodom sigurne odotkrivanja. Ovde su me uinili mudrijim: kaoto se moe tano odrediti poloaj svakog satelitaili nekog njegovog otkinutog komada, tako se moe saznati i poloaj bilo koje podmor-

Pcigll.d na centralu za rano upozoravanje pretrpanu elektronikom, duboko uplani-

riama ejena


9/159

Bila je atmosfera kuo u ttoonici ncke velike univerzitetske biblioteke

nice nezavisno od toga da li se nalazi usidrena u luci ili je na dnu nekog inora ili okeana.Meutim, postoji i izuzetak: vrio male pod-mornice, kao na primer, podmornice zajednogoveka, koje ne mogu dalansiraju strategijske projektile, ostajale su do sada neprimeene,siguran sam - ne jo za dugo."Na sistem senzora", objasnio mije oficir, "stacioniranje na svim kontinentima pod vodom i uvasioni. Ovim senzorima -javljaima, kao i radarskim uredajima ili infracrvenim ureajima usatelitima, ne promie nijedan start rakete, aki ako otkaejedan deo senzora. Samo senzoristacionirani u vasioni daju dnevno, danju i nou, oko 20.000 informacija. im neki senzorregistruje neto neobino (ato moe biti 1 erupcija vulkana ili umski poar) odmah alje

brzinom svetlosti centralnom kompjuteru - direktno u ovu prostoriju za rano upozoravanje -informaciju o tom dogaaju. Centralni kompjuter analizira vesti i izbacije pojedinosti na ovih

pet velikih ekrana! Dau Vam jedan primer da biste imali predstavu o vremenu. Balistikiraketni napad traje, u zavisnosti od mesta sa koga su lansirane rakete, oko 1.800 sekundi, i tadasu rakete ve dospele do amerikog kontinenta. Pretpostavimo da su rakete lansirane sa

podmornice, u tom sluaju e vreme ranog upozorenja, opet zavisno od mesta nakome se nalazi podmornica, iznositi samo 600 sekundi. Kompjuteri nam odmah

saoptavajukoji su senzori registrovali dogaaj,javljaju vreme lansiranja, tani poloaj mestalansiranja, brzinu starta, pravac kretanja projektila, tip rakete i jo mnoge druge vane podatke.Tako, dok se ovde ne ukljui alarm, moramo biti apsolutno sigurni da se ne radi ni o kakvojtehnikoj smetnji ni o lanoj uzbuni..."

"Kako to utvrujete?""Imamo ovde bezbednosne telefone. Ne mora da se bira nijedan broj. Kada podignete slualicu

partnerje ve na vezi. Na taj nain smo povezani sa svim vanim komandnim mestima. Dokkompju-teri na ekranima daju podatke, mi smo na telefonima. elimo da proverimo da likomandna mesta na Grenlandu, Aljasci ili u Sau-dijskoj Arabiji imaju iste informacije kao i

mi. Istovremeno kompjuter trai podatke, a to je sve prethodno isprogramirano, od drugihtipova senzora, koji, na primer, ne reaguju na infracrvene zrake, nego na radioaktivnost ilioptiki."elite li time rei da znate da li je neka raketa sa punjenjem ili nije?", upitah.


10/159

"Pa moramo znati! Kako bismo onda razlikovali klopku od prave bombe?"To me je ostavilo bez rei. Nedovoljno informisan, bojao sam se dabijednajedina pogrenoispaljena raketa mogla da izazove svetski rat i do tog trenutka sam mislio dajedan pokvarenikompjuter moesvetdovesti do propasti. Sada znam da Ijudi, kompjuteri i senzori deluju pod

jednim sigurnosnim sistemom, pre nego to VASION-SKA KOMANDA uopte da prvi alarmstrategijskoj izvrnoj komandi... a zatim da drugi, koji potvruje "istinitost napada".

U Rusiji je lansirana raketa

Dok smo razgovarali i dok su podaci neprekidno svetlucali na ekranima, zau se ukratkimintervalima signal i zasvetle crveno svetlo sa natpisom "Classified" - TAJNA. Svi ekrani

postadoe odjednom prazni, ali samo za trenutak. Zatim, ove brze sluge Ijudskih mozgova

ispunie eki-ane kolonama brojeva, grafikonima i slikama, a istovremeno brzi tampai poeeda izbaciju beskonane trake hartije. Nekoliko oficira zgrabie telefone i poee mirno da

Model ultraljubiastog senzora Ocima na nebu ni ta ne promie


11/159

razgovaraju sa partnerima na nekoj udaljenoj taki zemljine kugle. Sia se desilo?Upravo sada, u 10.33 asova po lokalnom vremenu, 2. avgusta 1984. godine, sajednogsovjetskog eksperimentalnog poligona ispa-Ijenaje raketa. Za Ijude VASIONSKE KOMANDEtoje rutinska stvar, a za mene upeatljiv doivljaj, jer se samo nekoliko sekundi posle lansiranjanegde u Rusiji saznalo u Kolorado Springsu da je ispaljena raketa, odmahje utvreno i mesto

ispaljivanja, identifiko-van je tip rakete, pravac i brzina leta izraunati su i pretvoreni upreciznu krivulju, cilj nijebio tajna, ave se znalo i sve okonstrukciji objekta, da li je sapunjenjem ili nije. Serije daljih podataka su se munjevito smenjivale na ekranima, aistovremeno su se ispisivale na tampaima."Sa koliko tanosti se moe utvrditi mesto pada?""Od oko sto metara", odgovori oficir samouvereno.Strahovito, a uprkos tome, u izvesnom smislu, umirujue. Pri tom kompjuteri koji ovde radeenormnom brzinom pripadaju - kako mije priao brigadni general Erl S. van Imvegen - toboeve preva- zidenoj generaciji. Ve postoje neuporedivo bri raunari sa upravo neshvatljivimsposobnostima. Na mojepitanje zato naj-mlaakom-pjuterska generacijajo nije u upotrebirekao mije da VASIONSKA KOMANDA upotrebljava nove aparature tek onda kada se

dokau u svim zamislivim i teoretskim predstavama odgovarajuih situaci-ja.VASIONSKA KOMANDA, kao vojna institucija, nema pravoraspolaganja ni strategijskim ni vasionskim sistemima naoruanja. Jedini njen zadatakjenadgledanje vasione bliske Zemlji i identifi-kacija i klasifikacija vasionskih objekata. Ovde, ueliCnom selu pod planinama ejena, ne rade politiki fanatici, vasionski mamjaci ili fantasti.Svi ovde slue, i narednik i general, svako na svom zadatku, posmatranju vasione sajednimciljem: upozoriti na iznenadni napad Ameriku i ceo slobodni svet.Uprkos tome - postoji opasnost od napada atomakih bombi.

Zvezdani ratovi - pa ta?

"Predsednik Ronald Regan istupioje 23. maja 1983. godine pred kamere i najavio"Inicijativu za jaanje strategijske odbrane" (Strategic Defence Initiative). Te veeri je RonaldRegan zahtevaood naunika Amerike "da nam daju u ruke sredstva koja e atomsko oruzje uiniti zastarelim i

prevazienim".Poziv Ronalda Regana naunicima Aroerike e u istorijskim knji-gamajednom prevazii apelDona F. Kenedija iz 1961. godine kada je odredio Mesec za prvi cilj vasionskog putovanja.Kenedijeva inicijativa je dovela do sletanja LUNE 9 na Mesec 3. maila 1966. godine i domekog sputanja APOLA 11 sa posadom 20. jula 1969. godine.

1 za realizaciju Reganovog zadatka e biti potrebno vreme, roedutim, njegovo reenje nijepovezano sa programom Rata zvezda. Do zvezda je jo dalek, dalek put. Jednoga dana enaunici i tehniari realizovati Reganove inicijative, meutim, rezultat nee imati nita saRatom zvezda. Govor o Ratu zvezda citiranje ve u delovima i emitovan u svet. Mislim dajenuno da i ja citiram od rei do rei relevantne delove:"Hteo bih sa Vama da podelim san o budunosti u koji se svi nadamo. Moramo defanzivnimsredstvima presresti zastraujuu sovjetsku pretnju raketama. Kako bi bilo kada bi naslobodan narod bezbedno iveo sa saznanjem da se njegova sigurnost ne bazira namomentalnom americkom protiv udaru na sovjetski napad ve na mogunosti da sestrategijsko-balistike rakete mogu presresti i unititi pre nego to dosegnu nau zemlju ilioblasti naih saveznika? Znam daje to krupan tehniki zadatakkoji, moda, ne moemo reiti

pre kraja ovoga veka. Medutim, tehnologijaje dostigla takav nivo da je za nas pametno daotponemo sa takvim naporima... Pozivam naunike, koji su nam darivali atomsko oruzje, dasvoje velianstve-ne talente stave u slubu oveanstva i svetskog mira i da nam daju u rukesredstva koja e atomsko oruje uiniti zastarelim i preva-zidenim,., Veceras iniro vaan prvi


12/159

korak. Izdajem nalog da se nastavi sa intenzivnim naporima i napravi dugoroni istrazivaki irazvojni program koji bi imao daleki cilj da se nkloni pretnja koju donoge atomske rakete."Da li e biti mogue da se rakete u letu. presretnu i "neutraliu" pre nego to dostignu svoj cilj'?Da lije, uopte, poeljno da R.eganov san postane stvarnost? Da li on, na kraju, ne provociradrugu stranu da proizvedejo opasnije rakete da bi imala ansu da probije "zatitni kiobran"?

ta ova politiko-vojna kontroverzija ima sa mojim teorijama?Mnogo, mnogo toga!Tehnike koje se mogu razaznati na horizontu daleke budunosti ve su jednom imale svoju

primenu... u dalekoj prolosti ovean-stva- Moram se pozabaviti buduim vasionskimoruzjem kako bi Stalac kasnije mogao da shvati ta se vejednom deavalo u prastaro vreme.

Tajni projekt LM

UNemakoj se 1943. godine radilo na jednom tajnom projektu LM. LM je bila skraenica za

linearni motor. Do tada su projek-tili ispaljivani eksplozivnim pogonskim gasom iz cevi oruja.Kod linearnog motora magnetna polja povlae/odbijaju projektil i preda-ju ga sledeemmagnetnom polju. Magnetna polja, koja su povezana inom meu sobom, ubrzavaju projektile

bre od najjaeg pogon-skog gasa i to beumno, bez detonadje. Nemakim tehniarima jeuspelo - 1943. godine! - ubrzanje projektila tekog deset grama na 1.050 metara u sekundi. Cilj

je bio da se projektil od sedam kilogra-ma ubrza pomou magnetnih polja na 2.000 metara usekundi.Amerikanci su dalje razvili ovaj tehniki princip, inski toprail njihovim eksperimentalniminstitutima izleu iz cevi pro-jektili teki dva kilograma startnom brzinom od 20 km u sekundi -deset puta bre od nemakih eksperimentalnih projektila iz 1943. godine. Sinski top ubrzava

plazmu, a plazma projektil. Projektili su tako brzi da ih na njihovoj putanji trenje sa vazduhom

ne moe ni usporiti ni skrenuti. Ovi projektili se zbog svog delovanja i kinetike energije mogunazvati "ubitanim" ak i za rakete.Do sada - kako se moe pretpostaviti! - najefikasnije, ali vrlo komplikovano vasionsko orujejenuklearno-napunjeni rentgenski laser. Jedan apsolutno tajni metal okruuje u obliku cilindranajmi-nimalnije atomsko eksplozivno punjenje. Osloboena termika energija nuklearnomdetonacijaom utie na emisiju rentgenskih zraka iz atoma metalnih vlakana. Sa ovom munjomzraka oslobaa se nekoliko stotina milijardi vati, koji se spregnuti cilindrino raspo-reenimmetalnim vlaknima upravljaju na cilj. Takav rentgenski laser ne moe se, dodue, usmeriti na

jednu taku kao optiki laserski zrak, meutim, rauna se da na udaljenosti od preko 4.000kilometai-a ima rasturanje od oko 200 metara. No, i tadaje dovolj-na ta kinetika energija da seraketi koja dolazi zada unitavajui l rentgenski udar, da zavareni sastavi na rezervoarima za

gorivo popucaju ili da se raketa izbaci iz kursa. Negativna strana ovoga principaje to serentgenski laser i sam razori od atomske eksplozije. Zbog toga na Zemlji treba imati mnogotakvih rentgenskih lasera i spremnih za lansiranje ili se moraju stacionirati u vasioni.Meutim, Bogu hvala, stacioniranje atomskog oruja u vasioni zabranjeno je ugovorimaizmedu Istoka i Zapada.

Unitavajui ultraljubiasti zraci

Ultraljubiasti zraci o kojima u sada da govorim sasvim su nepodesni za kozmetike svrhe -da bi se pocrnelo.U traenju mogunosti da se atomske rakete unite laserskim zracima koji imaju svetlosnu

brzinu eksperimentisalo se Ekscim-skim laserom. On funkcionie na bazi jedinjenja plemenitigas-halogen i proizvodi ultraljubiasti zrak talasne duine od 0,3 mikrometra (1 mikrometar =


13/159

1/1.000.000 m). Izgleda kao da je pronaeno Kolumbovojaje: laserski zrak se proizvodi naZemlji, ali deluje iz vasione! A to se deava ovako:Parabolino borbeno ogledalo se izbacuje na putanju na udalje-nosti od 1.000 kilometara odZemlje, a drugi reflektor se lansira na visinu od 36.000 kilometara u geosinhronu orbitu. Toznai da drugi reflektor ostaje stalno na jednom mestu, sinhrono sa okretanjem Zemlje. U

momentu kada neka strana raketa startuje, senzori siste-ma za rano upozoravanje osete toplotuvrelog mlaza rakete i daju uzbunu. Ogledalo na 1.000 km se pomou bezazlenog laserskog iliradarskog zraka upravlja na letei objekt i ono ga prati. Geosinhroni reflektor na 36.000kilometara visine je stalno u "optikoj vezi" sa "borbenim ogledalom" na 1.000 metara. U

blizini zemaljske stanice dri se spremna energija jedne centrale koja se za sekund moedovesti na laserski zrak. Ako i im VASIONSKA KOMANDA ovaj projektil definitivnoidentifikuje kao neprijateljsko ofanzivno oruzje, i kada najvie komandno mesto narediobaranje, sve se dogaa unanosekundama. Ekscimski laser dobija energiju, brzinom svetlosti (300.000 km/sek)intenzivni ultraljubiasti zrak pojuri ka geosin-hronom reflektoru, a ovaj ga alje na "borbeno

ogledalo", kojeje ve

uhvatilo cilj. Cilj se unitava energijom kojaje proraunata na 160 MJ(megadula). Masa energije koja se tada oslobaa mogla bi "usput" da istopi za tren kocku leda

od 142 kilograma teine. Munja iz oveje ruke! Naravno, ova dva ogledala, navedena kaoprimer, ne bi bila dovoljna da unite jato raketa. U mislima i u planiranju rauna se sa oko 400"borbenih ogledala" koja bi stalno morala da krue oko Zemlje, odnosno, koja bi month'ana naraketama sprem-mm za lansiranje mogla za par sekundi da budu izbaena u svoju orbitu.

Prevaziena re NEMOGUE

Ono to su pisali autori nauno-fantastinih romana, a ozbiljni ''naunici smatrali utopijom iodbijali nadmenim smekom, po-staloje stvarnost.Ta opskurna re NEMOGUE estoje dovoena do apsurda, alije jo uvek u upotrebi.

Kao NEMOGUE se smatralo da meteori padaju sa neba.NEMOGUIM se smatrao prastari san da se Ijudi vinu u nebo.NEMOGUNOST probijanja zvunog zida bilaje tobonji zakon fizike.Ideja da se atom, najmanja estica elementa, moe cepati vailaje kao NEMOGUA.Onaj ko je smatrao moguim da ovek dosegne Mesec, pa ak i Mars, bioje okvalifikovan

NEMOGU

IM fantazerom.NEMOGUA je bila, ak do skoro, predstava da se svetlosni talasi, koji se prostiru u svimpravcima, centriraju najednu talasnu duinu i odvedu u jednom pravcu na neku malu taku.NEMOGUE fantaziranjeje bila "spekulacija" da se genetski kod moe programirano menjati.NEMOGUE je, tako se govorilo, prenoenje misli od mozga ka mozgu. NEMOGUE jeukloniti zemljinu teu ili ikada premaiti brzinu svetlosti.

NEMOGUE, sve je NEMOGUE, meutim, delimino to je realnostOnaj ko ve ne veruje realistikim prorocima trebalo bi bar da paljivije proita Bibliju. Tamonaime, stoji u Genezi:"A toje tek poetak njihovog tvorenja; odsada njima nee biti nita nemogue, svejedno ta

preduzimaju."Kineski seljaci imajujednu odgovarajuuposlovicu; "Onajko vidinebo u vodi, taj vidi ribe nadrveu!".


14/159

Kao muva u tamnoj sobi

Velike sile u centrima za ispitivanje razvijaju oruja sa zracima koji se mogu emitovati saunitavajuim dejstvom na daljine od hiljade kilometara a koji se sastoje od subatomskihestica. Uprkos dranju u tajnosti procuriloje da se u Livermorskim laboratorijama, uKaliforniji, eksperementie orujem pomou zrakova od estica koji lansiraju kao "municiju"

energetski napunjene protone i nega-tivno napunjene elektrone. Ovi zraci ne progorevajunikakve rupe, ne unitavaju rakete, meutim, prodiru kroz svaki zid... i onesposo-bljavajukompjutere. Nemogue? Saekajmo da vidimo.

Navodnoje NEMOGUE da se puano zrno na svojoj balistikoj putanji pogodi drugimzrnom. Desetogjuna 1984. godine ameriki tehniari su precrtali to NEMOGUE.Toga ponedeljka, na Duhove u 10.58 asova startovala je raketa sa vazduhoplovnog uporitaVanderberg. Njen cilj je bio malo ostrvo Mek, udaljeno 8.000 kilometara o Kalifornije naAtolima u Tihom okeanu. Ve u fazi startovanja VASIONSKA KOMANDAje otkrila raketu,kompjuteri su nacrtali podatke o njenoj putanji na monito-rima i poslali ih radarskoj stanici na

Atolima. Tamo je brzi kompjuter najmlae generacije izraunao kurs susreta. Jedna rake-ta-presreta poslata je u pravcu "neprijateljskog projektila" ~ koji je leteo brzinom od 25000 kmna as. Senzor na glavi rakete-presretaa radi tako osetljivo da moe da pronae "toplinu"ledenog bloka u jezivoj hladnoi vasione. Njegova merenja su predata kompjuteru na raketikoji u momentu primanja regulie mlaznice za pravac. Na 200 km visine raketa-presreta jerazvila metalnu mreu u obliku kiobrana, prenika 5 metara, koja je trebalo da garantuje da se


15/159

modellovca-presretaa. On ireba trostrukom. brzinom zvuka da dostigne visinu odkilonmelara.

prihliavajui projektili u poslednjem momentu ne mimoiu. Mreaje bila nepotrebna. Sudarjebio direktan. Kompjuteri u VASION-SKOJ KOMANDI sujavili puni pogodak!Tom vebom u gaanju dokazanoje da se raketakoja leti viestruni brzinom zvuka moe

pogoditi raketom koja isto tako brzo leti. NEMOGUCE, mislilo se do pre nekoliko godina.Akoje neka raketa rsapustila rampu nita je vie ne moe zadrati. Da se pogodi?

NEMOGUE. 1 ponovo je NEMOGUE otilo u korpu za otpatke.Borbeni avion SAD, F-15, ve danas postie visinu od 30 kilome-tara. Planira se maina"Advanced Fighter" koja bi trebalo, pri u-ostrukoj brzini zvuka, da leti na visini od 40kilometara, a to su avioni koji imaju ve kvalitet satelita. Ovakvi avioni mogu ispod krila danose vie raketa-presretaa, da ih popnu na veliku visinu i da ih lansiraju u pravcu"neprijteljskih" raketa. Ve sada lovci mogn da odnesu rakete u stratosferu i da unite satelite iorbitalne stanice. Koliina trokova za najveu vazdunu borbu u istoriji sveta se ne moe

predstaviti. Do kraja ovog veka treba da se, prema zvaninimpodacima, utroi 500 milijardi dolara u takvo ispitivanje naorua-nja. Da li se mogu postavljeniciljevi dostii? Zato se daje toliki novac, zato se ulae toliko Ijudske pameti i toliko radnesnage u takve projekte? Da lije naoruavanje kosmosa neizbeno? Kuda sve to vodi?

Rupe u kiobranu

T\o sada je svako oruje nadmaeno protivorujem. Pametni su dizali glasno svoj glas protivmilitarizacije kosmosa. U studiji "Raketna odbrana u kosmosu" etiri naunika, koja su saovom matenjom upoznata, otkrila su praznine u planiranom zatit-nom kiobranu i ukazala na(neizbene) rupe kroz koje se kiobran moe probiti. Sti-unjaci za meunarodno pravoobraaju panju na pravne probleme: velike sile i 80 drugih drava potpisale su 27. januara1967. godine Ugovor o kosmosu, a u njegovom lanu 2. stoji:

"Vasiona, ukljuujui Mesec i druga nebeska tela, ne podlee nikakvom nacionalnomprisvajanju upotrebom nadmoi, korien-jem okupacije ili drugih sredstava".Zvezdano nebo iznad nas ne sme se uiniti bojitem, njegove zvezde ne treba da se degradirajuimperijalnim kolonijalizmom.


16/159

to se tie stacioniranja oruja u kosmosu u lanu 4. Ugovora iz 1967. godine stoji:"Drave saugovarai se obavezuju da u orbitu ne dovode nikakve predmete koji nose atomskooruje ili drugo oruzje za masovno unitavanje, kao ni da nebeska tela snabdevaju takvimoruzjem, niti da takvo oruje stacioniraju u kosmosu.Mesec i druga nebeska tela e drave saugovarai koristiti iskljuivo u mirolj ubive svrhe.

Osnivanje vojnih uporita, postrojen-ja i utvrenja, isprobavanje oruja svake vrste i obavljanjevojnih Vezbi na nebeskim telima su zabranjeni. Upotrebavojnogpersonala za naunoispitivanje ili druge roiroljubive svrhe nije zabranjena. Isto tako nije zabranjena upotrebaopreme ili ureaja kojaje potreb-na za miroljubivo ispitivanje Meseca ili drugih nebeskih tela".

Jue dogovoreno - danas ve prevazieno

Ta osnovu stanja tehnike 1967. godine izgledaloje daje sa ovimugovorom svejasno, meutim, nita nijejasno! Ugovor zabra-njuje samo upotrebu

"atomskog oruja i sredstava za masovno unitenje" u kosmosu. Laser - kojije upotrebljenprotiv rakete koja nosi atomsko onije - nije nijedno ni drugo. Kremljuje uspelajedna, mora serei, genijalna dezinformacija: u Moskvije, naime, lansirana pria o govoru predsednikaRegana o Ratu zvezda, a zapadni mediji su preuzeli ovu zgodnu formuhi. Od tog vremenakrui miljenje da Amerika hoe da "instalira" u kosmosu unitavajue sisteme oruja, zranaoruzja u vie varijanti, dok Sovjeti svoja nastojanja iskljuivo namenjuju miroljubivoj

budunosti. Da ne bi smo zamagljivali stva-ritrebalo bi da se primi k znanju da su Sovjeti uorbitu prvHansirali satelite - ubice... i da su za ispitivanje zranih oruja do 1983. godine

potroili vise novca od Amerikanaca. SAD sujojednom bile druge:major avijacije Jurij Gagarinje izveo prvi kosmiki let sa Ijudskom posadom 12. aprila 1961.

go-dine.Rukovodilac istraivakog programa strategijske odbrane SAD, general Dzems A.Abrahamson, izjavioje 1. decembra 1984. godine ujednom intervjuu:"Sovjeti su vrili ispitivanja u oblasti zranog oruja ve due vreme. Imamjedan vrlointeresantan lanak iz sovjetskih izvorakoji je napisan 1982. godine. U njemu je planiranakompletna arhitek-tura ovoga to mi sada pokuavamo da postignemo i to odaVno pre govora

predsednika"."Svetska istorijaje zbir onoga to se moglo izbei", pisaoje nobe-lovac Bertrand Rasel (1872-1970).Da li je to spirala bez kraja? Od pronalaska samostrela bilo je pregovora o razoruavanju.

Neprijatelji su obeavali meusobno da ovo Ijuto oruje nee upotrebljavati u borbi. A zato se

spirala okree? Zato to se Ijudi boje jedan drugoga, to ne veruju jedan drugom. A zato neverujujedan drugom? Zato tojedan ne zna ta onaj drugi ima ispod tita. ta je prvo -jaje ilikokoka? Tako se stalno posle novog oruja pronalazi jo novije i poto je kontrola arsenalanemogua, spirala naoruavanja se okree - kao perpe-tuum mobile.


17/159

Razmiljanja jednog nepolitiara

Nisam agent Stejt Departmenta, ali sam kao vajcarac koji je

oaloen konfliktom Istok-Zapad, zainteresovan za politiku -to znaju moji itaoci.Meutim, ne interesuje me nita drugo osim mira tehnikog razvoja u slubi oveanstva. Istotako, iao sam veoma esto i boravio isuvie dugo u SAD da bih mogao da poverujem da tajnarod manje udi za mirom od nekog drugog naroda na naoj planeti.Izmedu 1820. i 1977. godine - to su poslednje poznate brojke za koje znam - Amerika je

primila 48,06 miliona useljenika iz Evrope (75,2%), iz Azije (5,4%), iz Kanade, Srednje iJune Amerike (18,3%). Nijedna druga nacija nema toliko otvorena vrata za use-lje-nike. Zeleli rat ti milioni Ijudi koji jo uvek dobrovoljno pristiu? Oni hoe da rade i ive u slobodi, a teelje ispnnjava samo mir, a ne rat. Posle takozvanog govora o Ratu zvezda, 1984. godine,

ogromna veina od 220 miliona Amerikanaca izabralaje Regana za predsed-nika i oni ele da umiru sauvaju svoje blagostanje. (P-eganje dobio veinu u 49 od 50 drava). Ne podmeemSovjetima manju naklo-nost za mir - samo, ne mogu da ih proveravam sa sigurnou. 0

blagodeti i prokletstvu demokratije - sve se zna. Osobina i negativna strana diktatureje da se nesazna ono to treba da ostane tajna.Zato mislim da Amerikanci hoe da oslobode svet od nltklearnog terora i da onemogueatomske rakete da dou do svog cilja. One e biti eliminisane ve u kosmosu.Ujednoj televizijskoj diskusiji 6. septembra 1984. godine profesor Edvard Teler, koji jeuestvovao u razvoju atomske i hidrogenske bombe i koji je takoe jedan od inicijatora

projekta Rata zvezda rekaoje:"Kako se izbegava rat? ... Ako me udari, ja u ti vratiti udarac, a moj e udarac biti takostrahovit, da se nee ni usuditi da udari. Nikada to nije bilo lepo ni prihvatljivo ... Verujemoda moeino ukloniti zastraivanje odmazdom, jer umesto odmazde imamo od- j branu ...

Najvanije je da se umesto napada umemo zatiti i to je ta - " odbrana za koju seja zalaem."Teler se zaloio za razvoj oruja koja nisu uperena protiv oveka nego protiv oruja protivnika.

Na primedbu da sve te tehnologije budunostijo nee funkcionisati, Telerje leernoodgovorio: "Ima-mo daleko bolje mogunosti o kojima ja, na alost, ne mogu da govorim..."Pre vie hiljada godina ratovali su, oi u oi, pojedini Ijudi, Ve su se grupisali i peinski Ijudi.Iz pi-vih naselja sukobljavale su se horde kopljima i strelama. Gradovi - drave i kraljevstva

organizovali su redovne, razliito naoruane trupe. Brodovi su postajali tvrave sa posadom.Kao prethodnik tenkova na frontovima pojavljivala su se naoruana borna kola. Nove leguremetala za maeve i opremu odjedanput su postale poslednji krik. Ljudi su uvek nekad i negdeiraili nove ubistvene tehnike, a gradovi i drave su se povezivali pod znakom zajednikoginteresa. Pojavili su se topovi, revolveri i mi-traljezi - nova oruja kojima se moglo ubiti jovie Ijudi. Jednoga dana ratovi su avionima preneti u vazduh, a nastavljeni podmorni-cama podvodom. Na suvom, na vodi i u vazduhu Ijudi su postali perfektne ubice. Zatim su tragali zaetvrtom dimenzijom konflikata - i "otkrili su" kosmos. U meuvremenu se pregovaralo orazoruan-ju i miru! Uprkos pregovorima o razoruanju, oruzje eskalira u ociglednonezadrivoj evoluciji tehnikih pronalazaka. Zvui para-doksalno, ali to ima i svoju dobrustranu.


18/159

Evolucija prodire u kosmos

Tstorija velikih politikih razmii-icaje istovi-emeno istorija epohal-nih tehnikih dostignuasvialo nam se to ili ne. 1 kao toje svako doba postavljalo svoja pitanja i mi moemo da

pitamo: ta dolazi sutra, ta prekosutra?Apsurdnaje pretpostavka dajedna od super sila moe da pobedi drugu. Kontinuirani razvojnovih oruja cementira pat - situaciju koja - istorijski posmatrano - samo za sekunde moe

poremetiti ravnoteu da bi se u odluujuoj minuti ponovo uravnoteila.Poto se na Zemlji i u bliskom kosmosu - da to leerno kaemo -ne moe vie nai ni saksija sacveem, tehnika evolucija prodire u daleki kosmos. Za tu novu dimenziju nisu vie dovoljninovani, duhovni i tehniki resursi jednoga bloka. To e biti zadatak svih nacija. Kladim se (inadam se da u dobiti opkladu) da ni Rusi ni

Amerikanci nee odleteti na Alfa kentauri (naa najblia zvezda, udaljena 4,3 svetlosnegodine), nego neka posada bez nacionalnosti, vesnici oveanstva koje se dogovara u miru.

Prva bojaljiva saznanja te evolucije u kosmosu pojavljuju se ve 1967. godine umeunarodnom ugovoru o kosmosu."Prilikom ispitivanja i korienja kosmosa, ukljuujui Mesec i druga nebeska tela, dravesaugovarai rukovode se naelom sarad-nje i meusobne pomoi."Ono to stoji u lanu 5. trebalo bi da bude postulat i poruka za povratak zvezdama."Kosmonaute, kao poslanike oveanstva, treba podravati!"Mnogo sporije funkcionie evolucija tehnikog razvoja i bez priti-ska straha od rata. Uslobodnom svetu pritisak vri svakodnevna konkurencija kojaje podstrek pronalazaima dastvaraju sve bolje, da smiljaju nove, praktine, jednostavne proizvode sa sve vie mogunosti

primene. Vea prodaja donosi bogatstvo i socijalnu sigurnost. Vea zaradaje stimulans za svekoji su aktivni u privred-nom ivotu, a katalizatorje slobodna konkurencija. Tamo gde zakaerazmena informacija nezamislivo je putovanje prema elji srca, tamo gde nema otvorenihrazgovora naunika i tehniara, gde je konkurencija zabranjena, a put ka veem izobilju koje jesteeno vrednim radom pojedinca blokiran, napredak dolazi samo putem nareenja - ono vodi

postavljenom cilju, svejedno da li je - cilj toalet-papirili raketa. Nee biti udno ako se SAD uodluujuoj trci nae ispred svih.

U godini 2000. i dalje

Hteo bih na jednom primeru da pokaem kako se u Severnoj Americi raaju ideje zabudunost;Nainicijativu agencije NASA odrao se od 15. do 19.januara 1984. godine, u kruguuniverziteta u Teksasu, jedan nauni skup. Tema susretaje bila "Tehnike mogunostivazduhoplovstva u 2000. godini i dalje"- Sa univerziteta doaoje 21 uesnik, 28 iz industrije, a30 iz dravnih institucija, kao to su NASA, Vazduhoplovne snage, ili Mornarica. Trudili su seda pozovu mlade istraivae, koji bi sa sobom doneli svoje neistroeno oduevljenje. Nije to,dakle, bio sastanak u prugastim odelima. Sve je bilo oputenije nego to semoglo oekivati, Prilikom pozdravne rei predloeno je sedam radnih grupa u koje se gostmogao ukljuiti prema interesu i znanjima:

- aerodinamika- kompjuteri- navigacija

- materijali


19/159

- pogonski motori- strukture i- Ijudski faktori.

Svaka radna grupaje izabrala predsedavajueg kojije postavljao pitanja kao to su:1. Koji tip aviona je poeljan za 2000. godinu?

2. Koje bi osobine trebalo da ima taj avion? Treba li da bude veliki i spor - brz i mali, ilikombinacija ove dve varijante?

Da li bi on trebalo da leti u atmosferi ili i u stratosferi?

3. Koliku bi brzinu trebalo da razvija taj avion?4. Koji se zahtevi postavljaju za materijal?5. Da li taj avion budunosti treba da polee i da aterira verti-kalno?6. Koje materijale treba razviti?7. Kakve pogonske motore treba konsti-uisati?8. Gde je granica optereenja bukom?

9. Koliki domet treba da iina?10. Koji se zahtevi postavljaju za navigadju i kompjuter?11. Moe li ovek da savlada potrebne kompjuterske sisteme?12. Da li je razumna i poeljna simbioza oveka i kompjutera?

Svaki uesnik je iznosio svoje ideje, mogao je da saopti svoje rezerve u vezi sa onim tojeuo i u razgovoru sa uesnicima drugih radnih grupa da usaglasi mogunosti realizacije smelihtehnologija.

Radna grupa za materijale, na primer, dolaje do zakljuka da su potrebne nove leguremetala da bi se zamenio aluminijum, utedelo na teini i iskljuile temperature od trenja kodvelikih brzina. Predloene su legure od keramike, staklene keramike, grafita, fiber-

glasa ili ilavih ngljemnihjedinjenja kao toje kevlar. Kompjuter-ski strunjaci su objasnilikako se mogu pomou novih konzolnih sistema smanjiti vreme sletanja i davanja dozvole za

poletanje za 50%. Raunari, stoputa efikasniji i mnogo manji od dananjih, u-eba samostalnoda preuzmu zadatke bezbednosti, da brzinom misli preispitaju mere pilota i da korigujueventualne greke. Gradnja potpuno automatskih aviona za teret i kontrohi, koji lete bezIjudske posade opisana je kao tehniki mogua za realizaciju. Takoe se moguim smatra ivetacka inteligencija, kompjuterska inteligencija sa Ijudskom sposobnou odluivanja.

Dok se u izvesnim evropskim zemljama razvija neprijateljstvo prema tehnici "Prema glupomparnom valjku koji gui osnove nae egzistencije amerika omladinaje shvatila da se njena

budunost moe oblikovaii samo tehnikim sredstvima. Amerika je dokazala


20/159

svoj postkolumbovski epitet "Novi svet" i danasje to vie od ukrasnog prideva.Prilikom skupa na univerzitetu Ostin, u Teksasu, nije se pojavljivala rezignirajua re"NEMOGUE" u diskusijama ak ni onda kad se postavilo pitanje da lije mogue izgraditiekonominu letilicu koja bi bila u stanju da leti unutar i izvan atmosfere; pri tome je svaki uesnik

bio upoznat sa tadanjim nesavladivim tekoama. Unutar atmosfere mogzi da lete avioni sa

propelerima ili mlaznim motorima, a u bezvazdunom prostoru iznad nje obe ove tehnike otkazuju.L'nutar atmosfere unutranjost aviona treba da izdri neuporedivo manji pritisak od kosmikeletelice koja leti u vakuumu apsolutno zaptivena. Prilikom brzog povratka u atmosferu usijava sespoljna podloga kosmike letilice zbog trenja sa vazduhom. Mlazni avion ne postie nikada takve

brzine. U kosmikoj hladnoi potrebni su za izolaciju robusniji inatenjali nego prilikom leta krozzemljinu atmo-sferu koja putnicima i obezbeuje vazduh za disanje. U kosmosu nema vazduha zadisanje. On se mora sa sobom nositi u prtljaniku ih proizvoditi usput.


21/159

Sve vie, sve bre

"Oroblemi kao to su ovi ekaju na reenje. Oni e biti reeni akone danas onda sutra, ako ne sutra onda prekosutra. Pod naim evropskim nebom poznati su isti

problemi, oni golicaju tehniare i naunike, ali se ovi esto ne usnuju da se sa njima uhvate ukotac, jer se neki pesimistiki prorok eka za bradu i govori gluposti o nepoeljnosti takvih

projekata, To, meutim, nee promeniti ele-mentarnu osnovu naeg opstanka. U potenu,nepotedenu stvarnost spada i ono fantastino, toje u ovom trenutku nezamisli-vo.Dali ce Amerikanci da izrade letelicu koja moe da operie unutar i van atmosfere? Sasvim jeizvesno.

Projekat tee pod nazivom "Transatmospheric Vehicle" (TAV) -:ransatmosfersko vozilo. Ono e postizati vie od mnogostruko do-

kazanog spejs atla koji se ispaljuje sa raketom v. orbitu, a vraa se i bez pogona na Zemlju i ukoga se takoe sumnjalo. Dr. Deri Arnetr-ikovodilac projekta iz vazduhoplovne baze Rajt Peterson u Ohajnzjavioje u novembru 1982. godine:"NaelnamogunostgradnjejednogTAVpreispitaiia je i mi-sli-mo da e postojati tehnologija da seizgradi letelica nove generacij."Dete prve generacije TAV ve ima svoje rodendane. Ono e imati startnu teinu pet stotina doosam stotina tona, postizae 29-struku brzinu z^nika i moi e da operie u visinama od 80 do 100

kilome-tara. To su podaci koji ga svrstavaju u Zemljine satelite u super brzoj orbiti. ObilazakZemlje e trajati samo dva sata, a rastojanje od Kalifornije do Evrope e prei za 30 minuta.Meutim, to e samo biti sposobnosti prvoga deteta TAV, a njegova braa treba da idu vie od"samo sto kilometara". Za veu mo te nove generacije mora se konstruisati kombinovani

pogonski motor koji e u sebi sadrati mlazni motor i raketu.Reenje problema lei na stolu. Ono se skraeno zove SCRAM (Supersonic Combustion RamjetEngine - supersonini mla'zni mo-tor sa uimtranjim sagorevanjem). U struji kiseonika broj odzvuka sagoreva teni vodonik. SCRAM startuje pomou normalnih mlaz-nica koje ga ubrzavaju dooko dvostruke brzine zvuka. Tek tada se pilot prebacuje na SCRAM: inotori uzimaju potreban

kiseonik di-rektno iz vazduha (kod raketa se on mora nositi sa sobom), Sa snagom oba motora -mlaznog i SCRAM - letelica postie 3700 km/'h. Kada stigne u gornju atmosferu mlazni deomotora se zau-stavlja. Procenat kiseonikaje ve nedovoljan za mlazui motor, ali je jo dovoljan zaSCRAM i ovaj sada ubrzava vozilo na 6400 km/h i nosi ga na visinu od 35000 metara.

Na OVOJ visini i SCRAM-u ponestaje kiseonika. Sada se ukljuuje raketni motor: on podie TAVna visinu od 150 kilometara, a sa startovanjem drugih raketa die sejo vie.Da li je planirani TAV pametna investicija? Ljudi iz Mek Donel Daglas korpoi-acije, najveeg

preduzea vazduhoplovne industrije sveta iz Sent Luisa, znaju; TAV moe munjevito da obavispecijalne obavetajne misije na velikim visinama, TAV moe bi'zo da pomogne astronautima kojisu doiveli havariju.

TAV moe da sprei ili da izvede napade na kosniike stanice, moe da slui kao brza veza Zemljesa nekim vasionskim gradom, moe da sleti na bilo kakav aerodrom. Takav avion e biti neupore-divo bri i moi e da se popne na neuporedivo vee visine od spejs atla, jer se ovaj kosmikitransporter die na visinu od 117 km za 8,34 minuta pri brzini od 7424 metara u sekundi.


22/159

Ouakoje u aprilu 1984. gudine izgleda tocrteinikonccplpruogTAV. ProizuodaMak Donel

Daglas

TAV e biti novi prototip za transatmosferske putnike avione.Ovo poslednje se ve tie nas koji smo na Zemlji. Planeri velikih amerikih avionskih firmi polazeve sada oci toga da e bliska atmosfera u sledeem veku biti beznadeno prenatrpana i da put-

niki dambo-detovi ne smeju vie da truju vazduh potreban za ivot. Interkontinentalni dambobudunosti bie TAV: on e izleteti u stratosferu i obruavae se, kao orao na svoj plen, naodredini aerodrom. Melvin Salvej, rukovodilac projekata kompanije Lokid iz Barbenka uKaliforniji - koji sa svojih sto hiljada zaposlenih pred-stavlja tree po redu prcduzeevazduhoplovne industrije u SAD, kae:"Ni najmanje ne sumnjam da e kroz dvadesetpetgodina svi letovi na dugim prugama ii krozkosmos" .Za 1984. godinu ratno vazduhoplovstvo SAD staviloje na raspo-laganje velikim avioiiskimfirmama - Mak Donel Daglasu, Boingu, Lokidu, Nortropu, Gramanu, Denera! Dajnamiksu i

Rokvelu


23/159

Crte prve vienamenske platforme EUREKA koja leti, autonomno funkcionise i koju je moguepovratiti, koja se razvija i gradi po nalogu ESA (Evropska vasionska uprava) od stranekonzorcijuma SPEJSLAB, pod rukouoenjem MBB-ERNA iz Bremena. Ova platforma zauiSestruku upotrebu premestie se iz orbite na putanju blisku Zemlji t tamo e ostati est meseci.

Prilikom prve upotrebe 1987. godine EUREKA e sa sobom poneti 12 eksperim.ena.ta. Poslemisije platformu e uhuatiti manipulaciona ruka Orbitra i vratieje na Zemlju.

Eureka!

Ono to je - analogno biolokoj evoluciji - poelo sa malom L vasionskom kapsulom kao"jednoelijski organizam", spaja se u j modularni sistem i veejedinice, Tako treba da se sateliti

bez Ijudske posade upotrebe kao dokovi. Evropska vasionska uprava (ESA) gradi takav satelit kojie se lansirati 1987. godine. Zvae se EURE-KA, ali ne prema uzviku grkog matematiaraArhimeda (287-212. godine pre nae ere) kojije prilikom otkria osnovnog hidrostatikog zakonauzviknuo "Eureka! Pronaao sam!". EUREKAje skraenica za European Retrievable Carrier(Evropska platforma za viekratnuupotrebu). Spejs ati e ovaj novitet EUREKA izneti na njegovu putanju, na visinu od 296kilometara. Sa ove take e se EUREKA popeti sopstvenim motorima, kojima e biti daljinskikomandovano iz Nemake, na operacionu visinu od 500 kilometara. EUREKA e obaviti nekolikoeksperimenata, a zatim e je Spejs atl uzeti i vratiti na Zemlju. Ona e se potom pripremati zanovu misiju, a prilikom drugog lansiranja ponovie se ista procedura. EUREKA se moe u vasioni

povezivati sa drugim platformama u veejedinice. U vezi sa tim proizvoa, firma MBB,izjavljuje:"Drugi vasionski segment za viekratnu upotrebu bez Ijudske posa-de, blii se cilju. Poto ovajsegment postigne orbitalnu visinu EUREKE njime e se polako manevrisati u pravcu EUREKE ito tako da se zaustavi na sto metara ispred nje, a da posle, nekoliko metara ispred cilja ponovo

zastane. Cilj ovog manevra spajanja ima pasivnu spojku, a 'lovac' aktivnu. Obe platforme se zatimspajaju."Nakon pristajanja, druga platforma moe da preuzme ve (utvrene) podatke koje moda ne bimogla da preuzme preko radija zbog smetnji. Ona takode, moe da donese materijal i gorivo za


24/159

male raketne motore ili struju za akumulatore. Ne mora se ostati na ovom paru. Vie platformi semogu povezati u veu jedinicu, i to bi bile vasionske stanice od modularnih zemaljskih sistema.

San o dalekim zvezdamaOledea generacija e stalno donositi sa sobom kosmonautike "sisteme sa Ijudskom posadom,koji e slobodno leteti i moi da se spajaju.Predsednik Ronald Regan rekao je 25. januara 1984. godine u svom obraanju naciji:"Moemo da pratimo na san o dalekim zvezdama, moemo da ivimo i radimo u kosmosu radi

privredne i ekonomske dobiti. Noas u dati uputstvo agenciji NASA da zajednu decenrju razvijevasion-sku stanicu koja e imati stalnu Ijudsku posadu .Ujednom lanku, 12. avgusta 1984. godine, Reganje dopunio:"Ova vasionska stanica e biti baza za naune i komercijalne aktivnosti, ona e unapreditimeunarodnu saradnju i ohrabriti ameriku industryu da se premesti izvan Zemlje" .

Amerika administracija - koja nita ne moe da sprovede protiv veine trudi se da dobijesaglasnost graana za ove, u pravom smislu

DieneralDcgnomiks konstmie raketu, Kentauer kao nosaa tereta u Zemljirtu orbitu

visoke ciljeve. Vasionska vozila se pojavljm'u na tritu kao igrake, uenici daju sebi odukazadacima za razmiljanje o vasionskim dimenzijama. U leto 1984. godine nastao je program zamlade astronaute da bi se "koristile vasionske snage SAD za stimulisanje omladine Zemlje dastudira tehnologiju" . Ovaj program je napravila NASA sa Nacionalnim institutom za kosmos(NSI). Mladi ljudi koji se odlue za saradnju pociryu sa vasionskim igrama, vode se odkompjuterske tehnike do laserske tehnologije, a naravno, drava preuzima trokove i, razumljivosamo po sebi, poseuju se svetski poznati astronautiki centri. Najbolji dobijaju ak ansu da kao"vasionski turisti" uzmu uea u vasionskom letu. Leonard V. Dejvid, predstavnik NSI, govori

ak o "vasionskoj rasi" koja se moe stvoriti.U starom svetu se ne uje nita o usmerenoj pripremi omladine na kosmiku dimenziju iyene

sopatvene budunosti. Stari svet e biti "zaobien". On se uzbuiue zbog beznaajnih satelita kojitreba da alju televizijske programe u stanove i smatra letove malobrojnih


25/159

Modeliz konstrukcionih hiroa Lokida zapocetnc stepene uisionske sianice

visprenih Ijudi u spejs atlu ve kao efikasno uee u osvaja-nju kosmosa. Dirljivo!Ono to se n najveoj javnost radi u SAD na pridobijanju om-ladine za vasionaku budunostdeava se, naravno, i u Rusiji, samo, moda, ne sasvim uz dobrovoljan pristanak mladih.

Nije utopija!

Prva vasionska stanica SAD imae oko 36 tona orbitalne mase sa'200 m' klimatiziranogprostora. Tim od 6 do 8 astronauta radie oko dva meseca u stanici, a atl e ihuzeti i zameniti novom posadom. Toje poetak.Ve krajem veka - za 15 godina! - ova stanica treba da se povea dogradpjom novih segmenata u jedinicuza vie namena. Ona e biti laboratonja za naunike i tehniare, opservatorija za posmatranje vasione,SOS stanica, stanica za astronaute iz dmgih vasionskih


26/159

Spejs atl, Ruka za hvatanje satla neumomi noso tereta (lem) izbacuje satelit (desno)

vozila koji su pretrpeli havariju, fabrika za specijalne vasionske proizvode, mesto startovanja drugihvasionskih letova i graevinski osnov za vee objekte.Hteo bih da uzmem itaoca za ruku i da ga upoznam sa mnogo veim objektima da bi dobio predstavuo kosmikim gradovima i kako su oni ve hiljadama godina okroivali Zemlju.Pre 17 godina napisao sam u svojoj prvoj knjizi: "Seanja na budunost":"Vek astronautike nije vie vek tajni. Astronautika koja tei ka suncu i zvezdama odreuje takoe

ponore nae prolosti".Bio sam ismejan. Uniformisani Ijudi bi trebalo da prestanu da se smeju kad opiem kako se moeizgraditi vasionski grad za deset miliona Ijudi. U ovom predstavljanju ja, naime, ne polazim od

utopijske tehnologije trihiljadite godine nego od tehnike kojom ve

raspolaemo.

0 izgradnji vasionskog grada

Tamo gde se gradi mora se doneti materijal. Kao pouzdani vasionski transporteri dokazali su se umeuvremenu KOLUMBIJA, ELENDER i DISKAVEM. Ujesen 1985. godine ANTLANTIS, sanajmodernijom tehnikom i devet tona laki od KOLUMBIJE, dopunie ovaj kvartet i obavie vojnumisiju za Pentagon koji se nalazi u Vanderbergu, 240 km severozapadno od Los Anelesa. Svaki ovajspejs atl kotaoje dve milijarde dolara.U sledee dve godine planiraju se meseno dva lansiranja atla, a od devedesetih godina treba da budeoko 35 lansiranja gidinje. To Je planerima jo uvek premalo, jer bi svaki od ovih nosaa tereta doao

u upotrebu u proseku dvaput godinje. Vreme boravka na Zemlji trebalo bi stoga skratiti kao i boravaku kosmosu. Takode, nee se ostati na samo etiri atla - koji se plaaju iz budeta agencye NASA.arls H. Eldred, zamenik efa "Analize vozila", protie u istraivakom centru agencije NASA uLengliju:'Komercijalne vasionske aktivnosti vrlo e se brzo pribliiti budetu agencije NASA, i one e,verovatno, brzo premaiti dravne izdatke za civilne vasionske projekte".

Naslednici poznatog kvarteta su ve u radu. Svaki novi vasionski transporter, graen u seriji, trebamanje da kosta od dosad iz-graenih i da ima aktivno vreme upotrebe od 15 godina. Trajanje jednemisije treba da se skrati na dva-tri dana, a vreme za odrava-nje maksimalno na nedelju dana. Prema

planu agencije NASA trebalo bi da budui aflovi budu u mogunosti da uzlete i ateriraju po svakomvremenu. Sa ovim odlikama svaki nosa tereta treba da obavi etrdeset letova godinje. Deset novihatlova, sa oko etiri stotine upotreba, bilo bi dovoljno za vie odjednog starta dnevno. Ispaljivanje uorbitu bi postalo rutina.Pri sadanjem kapacitetu tereta od 30 tona po altu, jedna eska-drila sa400 letova godinje moe daodnese u vasionu 12 hiljada tona materijala za godinu dana, a za 10 godina 120 hiljada tona.


27/159

Ali gde pie da se gi'adi samo deset, a ne 50 vasionskih transpor-tera? Toje "samo" pitaiye finansiranjaovog gigantskog poduhvata i ujedinjene snage industnje SAD - a ne drave - stavie na raspola-ganje

potrebna sredstva im se ukae ansa za dobit.Do 1976. godine naseljavanje kosmosa bilo je u domenu autora naune fantastike, a zatim se GerardK. O'Neil, profesor avijacye i

astronautike na renomiranom Institutu za tclmologiju Masacusets (MIT) prihvatio spckulacija. Hteojeda sazna da lije fantazija ovog esnai'a piaaca iznikla iz neke bar priblizno realisticke osnove. O'Neil sezapitao:- Da li se mogu napraviti vasionske stanice sa preko sto stanov-nika?- Da li one imaju ekonomskog sinisla?- Da ]i se inogii i kada isfinansi rati vasionski gradovi sa 10.000, 100.000, pa ak i milion Ijudi?- Da li se takva populacija u vasioni moe ishraniti i kretati? Da li moe iveti?- Da li takva monstmozna graevina moe da bude od pomoi zaviajnoj planeti?- Da li se moe obavljati trgovina izmeu Zemlje i te nebeske kolonije i ime bi stanovnici iz vasione

plaali dobra uzsta sa Zemlje?Profesor O'Neil je raunao, pravio modele, diskutovao sa strucnjacima;"i i napisao jednu visoko

naunu studiju... koju nijedan nauni asopis nije hteo da objavi. O'Neilovi prorauni trokova i koristiizgledali su lektorima i uredniciroa isuvie fantastini.


28/159

Prciapartmanl vasionskih stanovnika dobijaju oblik

Agencija NASA ne bi bila tako uspena, kao to jeste, da nije stalno otvorena prema novim idejama.Oia je stupila u vezn sa O'Neilom i organizovala izlobu u Kenedijfevom astronautikom

centru na Floridi. Tamo su se mogli videti modeli i tehniki crtei vasionskih naselja koji nisu bilinauna fantastika. Godinu dana kasnije O'Neil je, po nalogu agencije NASA, nastavio svoju studiju onaseljavanju kosmosa. Uskoro se ujedinilo 55 univerziteta u Univerzitetsku asocijaciju za ispitivanjekosmosa.Radne grupe ispituju tehnike mogunosti velikih sti-uktura u kosmosu. Zainteresovani publikacijama,osnovali su 1977. godine u Prinstonu, uvenom univei'zitetskom gradu u dravi Nju Dersi, Institut zavasionske studije, koji je od drave priznat kao opte koristan. Kada je profesor O'Neil konanoobjavio svoje radove u svima razumljivoj formi Amerikanci su bili tako oduevljeni mogunounaseljavanja kosmosa da su osnovali drutvo L-5. Za nekoliko mesed onoje imalo nekoliko stotinahiljada lanova. Knjiga profesora O'Neila "Naa budunost u kosmosu" prevedena je na nemaki

jezik. U mom opisivanju mogunosti realiacije gigantskih vasionskih gradova pridravam se radovaO'Neila.Za izgradnju vasionskih gradova moraju da postoje tri pretpos-tavke:- Potrebni su nosaSi tereta koji e da donesu Ijude i materijale u orbitu. Ovu premisu spunjavajuaflovi.


29/159

- U vasioni se morqu utvrditi idealno mesto ili idealna mesta.- Materijal donet sa Semlje nikada nee biti dovoljan da se izgrade dinovske strukture - sa kuama zastanovnike vasione, fabrikama i ureajima za provodenje slobodnog vremena. Gde se moe nai

potreban materijal i kako se moe jeftino doneti na gradilita?

Pitanje 2: na njegaje odgovoreno pre 200 godina

Gde se moe i gde trea naseliti vasionski grad? Pre vie od 200 gocna, naime 1772. godine,matematiar ozef Lui Lagran (1736-181;) odgovorioje na ovo pitanje. Postavi sa 19 godina

profesor u Torim onje 1766. godine prihvatio poziv Fridriha Velikog da doe na BeAisku akademijunauka. Posle smrti Fridri-ha 11 preselio se u Pariz Dok njegovi savremenici nisu znali ta bi zapoelisa hrabrim algelirskim i brojanim teorijama vani mate-matiki principi su poveani sa imenomLagran; njegov raun variacije, teorija funkcije hjegovi principi mehanike.Sada, u vasionskom veku, Lagranovo delo "0 problemu tri tela" postaloje veoroa aktuelno. NabaziOpteg zakona gravitacije Isaka Njutna, Lagran se zainteresovao za udne osobine dve "mrtve take"na putanji Jupitera. Jedna od tih taaka ide ispred planete Jupiter. Na njegovoj putanji oko Sunca,stalno za 60, druga taka ga prati na istom rastojanju. Lagran je izraunao da su te "mrtve take"

prouzrokovane uticajem gi-avitacije di-ugih planeta i iz toga zakljuio da meteoriti koji dou na takvutaku moraju tamo ostati zauvekJer nikada ne mogu da dou u oblast gravitacije neke druge planete.Ispitivanja su potvrdila Lagranovo otkrie.Ono to je Lagran izraunao moe se verifikovati naodernim teleskopima: na Lagranovim takama,

jo nazvanim i libracione take, sakupljeni su mali meteoriti. Ne postoji ozbiljan prirunik u kome

ovaj princip nije objanjen na kratak, razumljiv nain:Libracione take, libra.cioni centri su take u ravni dve mase koje se okreu jedna oko dmge, kao

Sunce i Jupiter. Njihov poloaj odgovara strogim reenjima problema tri tela prema . Lagranu(Lagranove take). Tree telo, kao to je neka mala planeta, ostaje , u libracionoj taki u miru iliopisuje periodine putanje. Ove take, koje je izraunao Lagran, oznaavaju se sa L-4 i L-5, i amala nebeska tela nazivaju se "Trojanci".Savremeni matematiari su, uz pomo kompjutera, izraunali mnogo vie L-taaka od samo dve L-take. Tada se esto ne radi samo o problemu tri take nego o problemu etiri take, na primer, akotreba odrediti L-take izmeu Zemlje, Sunca, planete i Meseca.Profesor O'Neil izraunao je sa svojim saradnicima da je L-5 idealno mesto zajedan relativno skromnikosmiki grad. Zbog toga je drutvo i dobilo naziv L-5. Druga premisa, lociranje vasionskog grada, je

ispunjena.

Berlin se javlja

Odakle e se uzimati jeftin materijal? Kako e se doneti do L-5?Mesec se nudi; nalazi se skoro pred vratima. Vaenje i transport kamena sa Meseca sujednostavnijinego to sebi predstavljamo i to je ve danas mogue. "Da bi se jasno videlo esto je dovoljno


30/159

Crtaki prikaz kamenoloma na mesecu

promeniti pravac gledanja" rekaoje Antoan de Sen Egziperi (1900-1944). U Berlinu se takoradilo.Pod rukovodstvom profesora Hajnca-Hermana Kelea, sa.Institu-ta za vazduhoplovstvo i

astronautiku Tehnikog univerziteta iz Berlina, nastalaje 1983. godine studija "Nacrt projektaza izgradnju fabrike na Mesecu"1 . Profesori i studenti su investirali 2000 radnih sati zaodgovor na ovakva pitanja:- Da li je mogua gi-adnja fabrike na Mesecu i da li je ona ekonomski opravdana?- ta se moe proizvoditi na Mesecu? Kako se mogu proizvedeni produkti odneti?- Kolikije tehniki angaman, kolikoje Ijudi potrebno?- Kolika treba /mora da bude meseeva stanica?- Za koji vremenski period se moe realizovati ovaj projekat?- Koje bi dravne ili meunarodne organizacije bile fmansijeri? Iz te studije emo naznaitisledee zakljuke:- Tehniki problemi u vezi sa gradnjom i radom fabrike na Mesecu izgledaju reivisrednjorono.- Sistemi za kosmiki transport, koji su u stanju da ispune sve logistike zadatke vezane safabrikom na Mesecu, mogu se razviti i staviti u rad, bez uvoenja novih tehnologya znaajnihza ovaj projekat.- Za izgradnju fabrike na Mesecu i kosmikih transportmh siste-ma za nju mora se raunati savremenskim periodom od 15, maksi-malno 20 godina. Iz fizikih i energetskih razloga naroito

pogodne godine za izgradnju fabrike na Mesecu bile bi 2000. do 2005.- Realizacija proizvodiye na Mesecu dovela bi dugorono do rastereenja biosfere Zemlje.- Realizacija fabrike na Mesecu u medunarodnim okvirima bila bi mera koja stvara poverenje i

bitno bi unapredila medunarodnu saradnju za vie decenija.

Kraj citata.


31/159

Rotacioni bageri e kopati minerale, pri emu moraju skidati samo povrinu. Minerali e sezatim mleti i magnetski sortirati. "Dalje e se obavljati elektrostatiko zguivavanje drugihelemenata" (prof. Kele). Ujednom hemyskom postrojenju za pripremu "rastva-rae se finimaterual pomou fluorovodonine kiseline i soi-tirae se razliitim postupdma razdvajanja".Sirovine e se mehaniki ople-menjivati do oblika koji omoguava transport do Zemlje ili do

drugih tafiaka Sunevog sistema.Sve su to delatnosti koje mogu da obavljaju roboti, ali profesor Kele pretpostavlja da "ljudi neele da im se oduzme ta avantura da sami rade u takvoj fabrici".

Na Mesecu se moe proizvoditi gas koji sadri veliki udeo kiseo-nika, neophodnog ivotnogelementa za stanovnike kosmosa, medutim, isto tako nunogza rakento gorivo i vanog za

proizvodiy'u vode. Projektovano je u velikoj meri samosnabdevanje ivotnim namirnicama(kao to su bate sa hidrokulturama), a ak i ivotinje treba da obezbede kvalitetniji ivotstanovnika Meseca.Da li e, takoe, na Mesecu biti skupa proizvodnja potrebne energije i da li e nedostajatienergije? Ne! " Na neutralnoj taki izmedu Zemlje i Meseca, na rastojanju od oko 38500 kmod Meseeve povrine, nalazi se solarna elektrana, koja pretvara Sunevu ener-giju u lasersku

energiju i prenosije do Meseeve fabrike"17^ Vasion-

Ovako planeri agencije NASA vlde naselja na nekoj susednoj planeti

ska elektrana e isporuivati otprilike polovinu koliine energije izraunate za rad Meseeve

fabrike, dok e se druga polovina proiz-voditi direktno na Mesecu. Na ovom Zemljinomsatelitu u bezvaz-dunom prostoru ni najmanji vetri nee okretati vetrenjae, a zbognedostatka kiseonika nee sagorevati lo-ulje. Ostaje samo mnogo napadana, mnogoosvedofiena atomska energija!

,Ko to treba da plati

"Derlinska studija dolazi - uzimajui u obzir sve trokove razvoja i proizvodnje, ukljuujuiijedan transporter za velike terete koji tektreba izgraditi samo za ovu priliku - do potrebe zafinansira-njem od 20 milijardi amerikih dolara godinje za vremenski period od 1976. do

2002. godine. Tada bi ve poela da se amortizuje Mesefieva fabrika. Ona bi snabdevalaZemlju sti-ujom i vrednim sirovinama. Ljudi koji se bave zatitom prirode i ovekove okolinemogu da kliu


32/159

Koncept agencije NASA nove transportne maine sa mesec


33/159

od radosti! Zemaljska biosfera e se potedeti i moe se obnoviti. Zar to nije cilj za koji seisplate ovakvi trokovi? Industrija nee nikada biti izlina: napolje sa njom u vasionu!Medutim, ovaj cilj se ne moe postii bez vrhunske tehnologije.Ameriki istraivaki timovi potvruju rezultat rada na Berlin-skom tehnikom fakultetu.

Na 35. kongresu Meunarodne astronautike federacije, koji se odrao od 7. do 13. oktobra1984. godine u Lozani u vajcarskoj, pripadnici agencije NASA, M. Djuk i V. Mendel kao igospodin S. Nozet iz Kalifornijskog astronomskog instituta potvrdili su sledee:"Rezultat ispitivanja kosmosa bie nuno Meseeva baza sa stal-nom posadom... Ova baza senalazi unutar onoga to se ekonomski moe postii na kraju ovoga veka... Ona e biti prvosamostalno vanzemaljsko naselje Ijudi."18)Za samo 30 godina moi e turisti koji su umorni od Zemlje posetiti Mesec. Oni e provoditi

praznike sa stanovnicima kosmosa u kilometarski dugakim cevima od stakla i plastike i neemorati da se odreknu nijedne prijatne stvari "odozdo". U prospektima e se nuditi hoteli irestorani, mamie nas rajski parkovi i sportski tereni, a banke i pote e nam pruati svoje

usluge. Godine 2020.e prve bebe u svojim pasoima imati upisano "mesto ro

enja: Mesec", iprovodie svoju bestrenisku mladost na pratiocu Plave planete, koja je udaljena 384400 km.

Kopanje zlata u prolom veku bila je sirotinjska priredba prema ansama koje nudi Mesec.Stanovnici Meseca bie bogati. Crna mora sadre mnogo gvoa najboljeg kvaliteta. Titana,koga na Zemlji ve sasvim malo ima, tamo ima na gomile. Leita boksita - neophodnesirovine za proizvodnju alumi-nijuma - skoro su neiscrpna. Silikona, koji na ovom svetunedostaje, a koji je potreban za proizvodnju solarnih elija, na Mesecu ima napretek.Vrhunac: tamo gore nita ne korodira! Leita gvozdene rude na Zemlji nagriza vazduh, a naMesecu nikada nije bilo vazduha. Njegova blaga mogu se iskoriavati povrinski u dnevnimkopovi-ma.

Infrastruktura

Otudija Berlinskog tehnikog fakulteta predlae za transport meseev autobus na pogonjednostepenim vodonino-kiseoninim raketama. Ovaj autobus ne bi trebalo da transportujeIjude i robu


34/159

Tranaporter tereta po modela agencije NASA

od Zemlje do Meseca, nego samo do meseeve orbite na oko sto kilometara visine, gde e se presedatii pretovarivati roba.Saobraaj izmeu Meseca i zcmaljske orbite obavljao bi teski ti ansporter koji - uprkos svojim

dinovskim razmerama troi malo energije. On e se zadravati samo u besteinskom prostoru izmeuorbita. -Raketa bi ga stavljala u pokret kratkim guranjem i ne bi mn bili potrebni motori da ga podignusa neke planete. Ovakav teki transporter bi se morao sastaviti u vasioni iz delova koje bi tamo donelispejs atlovi. Posada druge, mnogo vee stanice, bie sasta-vljena od kolovanih vasionskih radnika

prve stance.Za sindikate e nastati problenii: na Zemlji se rad sa glomaznim predmetima smatra tekim dok gore, u

besteinskom stanju gde sve lebdi, njihove kolege rukuju njima kao igrakama. U kakve e platnegrupe biti svrstani Ijudi koji rade iste poslove na Zemlji i na Mesecu?Za stalne gradove u vasioni meseev autobus nije dovoljan za tiansport materijala. Profesor O'Neiljeizmislio drugu metodu:"Moramo poci od pretpostavke da se za nekoliko godina mora preraditi nekoliko miliona tonameseevog materijala... to drugim

Vasionska odela postaju Idka, udob-nija, pokreiljirija i elegantnija. Novorazvijeni materijali to

omoguavajuZa veze na kratkim rastojanjima slueove "vatrene; stolice"iju je prvu gene-raciju NASA sa uspehom testirala

reima zna da lunarna postrojenja moraju biti u stanju da u rokuod nekoliko godina odvezu saMeseca oko hiljadu puta veu masu nego to e njihova sopstvena. Ovo ne inoze obaviti nijedna danas

postojea raketa. Stoga moramo razviti transportno sredstvo koje moe da odnese sa Meseca koristanteret, a da samo ne naputa povrinu Meseca."Kako to treba da se postigne?


35/159

0 principu linearnog motora ve sam govorio u vezi sa "elektro-magnetskim topom". Profesr O'Neil sedrao ovog principa da bi projektovao svoju "elektrodinamiku centrifugu materijal". On ovakozamilja njenu funkciju:

Na Mesecu e se poloiti "ina magnetne eleznice", dugaka 67 km, koja se nioe samo naposlednjim kilometrima hidrauliki pomerati nalik na neki teki top. Na ini se nalaze plitka kola sacetiri zida iji se prednj] zid moe veoroa brzo:spustiti daljinskora koman-dom. Ovaj magnetni voz senatovari matenjasom i teret kree. Pomou magnetnih impulsa voz ubrzava kretanje do brzine od 2.38km u sekundi kojaje potrebna za izlaenje iz meseeve tee. Posle poslednje korekcije pravca, koju

izraunava kompjuter, voz naglo koi, a prednji zid kola se sputa i u istoj desetinki sekunde oslobaatovar koji poleti pod pravim uglom u odnosu na meseevu povrinu i pone da lebdi. Ovaj postupakomoguava mala meseeva tea kombinovana sa brzinom elektrodinamine centrifuge za materijal.

Nakon toga voz se vraa nazad.

Pogled na industrijsko i stambeno naselje na Mesecu

Magnetna eleznica Trms-Rapid na eksperimentalnoj deonici u Emslandu


36/159

Trans-rapid

Izgradnja ove elektrodinamine centrifuge, kojuje predloio pro-fesor O'Neil, bila bi do prenekoliko godina jo nemogua. Probleme sa velikim brzinama i enormnim otporom trenja reile sunemake firme MBB, AEG i BBC u konzorcijumu "Magnetska eleznica Trans-rapid". Od 1984.godine ona vozi na eksperimental-noj pruzi duine 31,5 km u Emslandu, u blizini holandske granice,

brzinom do 400 km na sat.Svim elezniarima na svetu bili su poznati problemi trenja izmedu tokova i ina koji su

ogi'aniavali vee bi-zine. Sa magnet-noin eleznicom oni se u budunosti mogu zaboraviti. Onaraspolae noseim, voznim i pogonskim sistemom bez trenja: "Kod magnetne tehnike vonje, bezdodira, funkcije noenja, voenja i pogona oba

Uprvom planu mesecev autobus - u pozadini cevovod za elektrodinamini transport materijala

vljaju se elektromagnetima ugraenim u vozilo. Magnetna eleznica funkcionie nezavisno od trenjaizmedu tokova i ine.''Putnie, dodi u Emsland i pokuaj tamo, izmeu mesta Derpen i Laten, na beumnoj eksperimentalnojeleznici da baci pogled u blisku budunost!


37/159

Magnetna centrifuga za materijal na Mesecu ima upravo idealne uslove. Tamo nema otpora vazduha, amaterijal u kolima, pri naj-veoj brzini, ne moe biti oduvan. Snimak rakete pokazuje, da ne bi nastale

pogrene predstave opisivanjem eksperimentalne eleznice u Emslandu, kako se mora zamiljaticentrit'uga za materijal - kao magnetna ina ugraena u cev.

Gradilite na L-5

Tuda ide materijal katapultiran sa meseeve povrine? Ide ka- drugoj Lagranovoj taki! Znamo veda meteoriti ostaju "za-lepljeni" na libracionim takama. Graevinski delovi tereta lete uneprekidnom nizu kroz tamu vasione i skupljaju se u blizini Meseca na taki L-2. Tu se okree malavasionska stanica oko sopstvene ose, a njena posada sortira lebdei materijal u konvoj od nekolikohljada tona, da bi ga pomou vasionskog lepera upravila ka taki L-5. Upravo tuje potreban ovajteret. Tu treba da nastane prvi, skromni vasionski grad.

1986. Spejs atl odnosi malu vasionsku stanicu u orbitu Ze'm-Ije. Posade dolaze iza toga. 1987-1990. Spejs atlovi nose prethodno isfabrikovane graevinskeelemente do vasionskestanice. Ona se poveava, a zatimstiu i stanovnici kosmosa.1990-1995. Gradi se dmga kosmika stanica, a eventualno trea ietvrta.


38/159

1995-2000. Kosmiki radnici na orbiti Zemlje sastavljaju dve vestanice od prefabrikovanih modula.Tamo se nagomila-vaju ivotae namirnice, voda, kiseonik i.td. za duevreme. U meduvremenuje

postignuto da atlovi startujuetiri stotina puta godinje.1995-2005. Stanica na Mesecu se razvija u naselje. U pogonuje malaelektrana. Izgraeno je

pristanite na Mesecu. Robotipoinju sa proizvodnjom sirovina. Elekti-odinamina centrifuga zamaterijalje u izgradnji. 2000-2005. Jedna od velikih kosmikih stanicaje gotova i snabdeve-na.Vasionski leperje vue ka taki L-2 u blizini Meseca.Izmeu Meseca i stanice L-2 postoji stalnisaobraaj.

Druga vasionska stanica naputa zemljinu orbitu i pri-kljunje se stanici L-5. Ona obrazuje bazu kod

kosmikog grada kojaje, po profesoru O'Neilu, nazvana OSTRVO T, Na visini od 38500 km iznadMeseca puta se u pogon pn'a vasionska elektrana. Ona isporu'uje energiju preko mi-krotalasa ilasera direktno u mcsecevo naselje. Iste godine e se u meseevoj Idinici roditi pi'va ineseeva beba,prvi vanzemaljski ovek.


39/159

Red vonje za razvoj

Sledea vremenska tabela za pojedine etape gradnje tehniki je potpuno realna ako i ukoliko sepravovremeno donesu politike odluke, to se u veini sluajeva ne dogadaJer: "Stalno sepojavljuju Eskimi koji govore stanovnicima Konga ta treba da rade", rekaoje poljski satiriarStanislav Jeri Lem. Ukoliko se ne pojave Eskiini da se umeaju u rad tehniara vaie sledeiraspored:2004. TAV stoji na raspolaganju za brzi prevoz.Fabrike mesefieve kolonije poinju sa transportova-njem prvih sirovina. U meduvremenu imave deset rneseevih beba. Na Zemlji se rasplamsava diskusija: da li ova deca sa Meseca treba daostan'u tamo ili se moraju vaspitavati na Zemlji?2005. Oko stanice L-5 lebdi sve vie paleta sa prefabrikovanim delovima i rezervom. Raste

potreba za radnim mestima. Ve se nazire prstenasta struktura OSTRVA I. Sa Meseca, takoe,redovno stiu materijali koji e, pre svega, nai svoju primenu kao izolacioni materijal odhladnoe i zraenja iz kosmosa.

Meustatus

Tapravimo ipak, na naem putu u budunost malu pauzu. Inventar tehnikih mogunostijezapanjujui. Da nisam upoz-nat sa materijom, da ne pratim uvek loptu kojom se igi'a ueksperimentalnim institutima budunosti, sigurno bih se ograio od spiska nezamislivog, a ipakizvodljivog. Izazvao sam glasno raz-miljajui u "Seanjima na budunost" ok u celom svetu.Sada se samo vezujem za mogunosti trenutka. Skoro neprimetno razvoj koraa u izmama odsedam milja.Dali e se ostvariti ono toje mogue u okviru vremenskog plana od 20 godina nije pitanjetehnike nego samo pitanje pravovremenih politikih odluka. Neko ko veruje u budnnost, kao tosam ja, misli da e globalni razvoj primorati politiare na pregovore. To je znao an ak Ruso(1712-1778); "ovek ne poinje lako da misli. Meutim, kadjednom pone vie ne prestaje."Zemlje sveta e prinudno morati da dodu do otroumnog konsen-zusa. Sve nacionalne krize

energije vode ka jednoj internacionali golaa. Zaga

ivanje

ovekove okoline podjednim nebombez granica nee se zaustaviti na carinskoj rampi. Svetsko stanovnitvo raste, globalna kontrola

radanja postaa neizbena, a glad hara kontinen-tima. Propast sveta?Pesimistike prognoze, kao ona Rimskog kluba ili studija Global 2000, knjiga "Jedna se planeta

pljaka" ispunile su - umesto da nslove paraliuu rezignaciju - pilotsku funlEciju: predvidele sukaTastrofu na horizontu. oveanstvoje do sada preivelo sve apo-kalipse. Uvek, kadajestanovnicima Zemlje voda dola do grla, poeli bi da plivaju. Protiv katastrofa, koje stignu beznajave, ovek je ncmoan, ali samo protiv takvih. Protiv onih koje se razvijaju polako : kojedecenijama nadolaze i mogu se spoznati, Covek moe da n i mobilie svoje odbrambenesnage, da alarmira pronalazae, da razi-i gra svoju stvaralaku matu, jer: "Fantazija je vanijaod znanJa" rekao je Albert Antajn.

Kada je OPEC, organizacija izvoznika nafte, udvadesetostrui sa o svoje prihode izazov jeprihvaen: razvijene su i unapredene alternativne energije, novom tehnikom usporenaje potronjanafte. Meutim, ta ce se desiti kada se nafta ne bude mogla dobiti ni za kakvu cenu, kada izvoriusahnu? Ubeen sam da e se i tada automobili voziti i da emo se i dalje gi'ejati. Tada e,


40/159

neopravdano zabranjivana atomska energija, iako ve sada neomiljena, prisilno ispurutiprazninu, a vodonini motori e "nicati" iz mozgova prona-lazaa.

Neemo a se sazaljevamo! Sanuci sa problemima veto su bili a svuda po svetu, a011 te probleme nije mogao da dri pod poklopcem. od Medutim, bilo je i bie, osim sanduka sa

problemima i sanduka sa riz- reenjima, a onaj ko trai izlaz mora da otvori sanduk sa

reenjiraa. Ba se Iz sanduka sa reenjima potie urbi et orbi (svima i svakome) velika ir''ojideja za vasionska naselja.

Naa planeta prilino je istroena. Ona nee moi dovoljno da snabdevastanovnitvo koje neprekidno raste. Svetsko stanovnitvo e-nih je brojalo preko 4,5 milijardeIjudi 1982. godine. U februaru 1985. vsb gcdine Svetska banka je prognozirala udvostnienje, aza 2020. godinu ntrostruenje stanovnitva. Ovakav prirataj odgovara nastaj anj u nove, velikedrave za godinu dana, dva velika grada za dan,a za sekundu jedne etvorofilane porodice! Zapadne industrijske imaju oko 25 procenatasvetskog stanovnitva, medutim, one K-adaju oko 75 procenata svetske proizvodnje. Zemlje urazvoju sa svojih 60 procenata svetskog stanovnitva daju 10 procenata proiz-vodnje dok zemljesa dravnom trgovinom, sa svojih 15 procenata svetskog stanovnitva daju 15 procenata

proizvodnje. Za proizvod-DJTI i snabdevanje oveanstva svim potrebnim dobrima povrinaZemljeje premala. Bre nego to se misli i okeani e biti "ispumpani". Optereenje ovekoveokoline je u raznim oblastima postalo ne-snoljivo.Voda se penje, ali namjo ne stoji do grla. U plivanju e da sazri saznanje da se konano morarazmiljati o ivotu izvan Plave planete.Poslednje sredstvo je - industrije, elektrane, naselja moraju se premestiti u vasionu.Zato, meutim, treba nau lepu Zemlju da oteujemo, kad se sirovine mogu uzimati sa Meseca,a kasnije sa asteroidnog prstena? Zato "ovde dole" graditi neomiljene elektrane, kada ihmoemo smestiti u vasionu? Za moj ukus pametnijeje i bolje prointi se u vasionu pravovremeno

i dobrovoljno. Pre svega, onaj ko voli mir mora da bude za miroljubivo naseljavanje kosmosa.

Horizont planiranja je neogranien. Ako se takozvana teka industrija premesti na L-take,sirovine e se preraivati u polufabrikate. Tamo gde doe do diskusije izmeu Ijudiuniforroisanih gledita, oponira se da u besteinskom prostoni to sve uopte nije mogue!Tehnika fantazija ve razmilja o fabrikama koje se kao neki ogromni toak okreu polako okosvoje sopstvene ose i stvaiaju , vetaku teu - centrifugalnu silu kao u maini za pranje rublja| naih majki. Kroz okno moemo da posmatramo: to se bre okree dobo, komadi vea se svevie stiskaju uz zid doboa. Po slinom principu se mogu vasionske fabrike i vasionski gradovistaviti u sopstvenu rotaciju, zavisno od eljene tee. Orbitalnoj tekoj indu-striji stoji naraspolaganju za procese rastapanja suneva energija u neiscrpnoj koliini. Ona se moe bezslojeva oblaka hvatati za pogon visokih pei i za proizvodnju laserske energije. Pomanjkanjekiseo-nikaje nevano, jer se moe dobijati ak kao sporedan proizvod iz mnogih sirovina.Poznatoje da kamenje sa povrine Meseca sadri 20 procenata silikona, 30 procenata metala, 40

procenata kiseonika, dok je ostalih 10 posto meavina. U krunom toku se upotrebljeni vazduhmea i priprema, toje uostalom metoda koja se dokazala u svim vasionskim vozilima sa

posadom. Prilikom dobijanja kiseonika iz kamenja sa Meseca, ostaju otpaci, koji se mogi-iprimeniti u izgradnji vasionskih gradova. Pepeo, ljake i minerali postae hu-mus za batovanskekulture.

Potpuno nove perspektive se mogu naslutiti. Fiziar Piter Vajk, kojije dugo godina radio naKalifornijskom univerzitetu, a sada radi na dugoronim studijama za agenciju NASA, pie:"Pretpostavimo da se ovde, na Zemlji, pokua napraviti legura od aluminijuma i materijalakojisadri antimon. Ova dva metala imaju vrlo razliite gustine. Ako se oba rastope onda aluminijum


41/159

ispliva na povrinu im metali ponovo ponu da se stvrdnjavaju. Stoga se ovalegura na Zemlji nemoe proizvesti u ekonominim koliinama. Takva legura bi predstavljala novi materijal za

proizvodnju sunanih elija, koje bi imale bolje dejstvo za 35 procenata od najboljih sunanihelija koje smo danas u stanju da napravimo." )U vasionskim laboratorijama se mogii proizvoditi farroaceutski proizvodi, kristali i meavine

stakla koji se mogu proizvesti samo u besteinskom stanju ili u maloj tei. Optika industrija eproizvoditi "kosmiki ista" soiva i specijalne medicinske ureaje.Meutira, prvorazredni zadatak vasionskih kolonista bie da snabdevaju Zemlju energijom.Sunce, termonuklearni reaktor, daje svoje zrake milionima godina, a najvei deo nestaje uUniverzumu. Solarna energija, koja se u nudi, u velikom stilu dobija na Zemlji, nee nas spasti.Isuvieje velika razdajina od mesta proizvodnje do potroaa, isuvie su nesigurni vreme'iskiuslovi, isuvie je veliki gubitak energije u zemljinom vazdunoni omotau. U vasioni se ziaenjeusijanog Simca moze hvatati i na satelitima pretvarati u elektricitet, a zatim pomou mikrotalasaili u laseru koncentrisati i slati na Zemlju. To bi Lila efikasna i jeftina pomo za prenaseljenezemlje u razvoju, kojejo uvek grade elektrane, a sebi ih ne mogu priutiti.

Do meseca i nazad

T^'onano, i vasionski turizam ne sme da ostane nepomenut. Ako raazvoj na svim poljima bude idalje napredovao, a raznm ne govori suprotno, onda e Ijudi imati sve vie slobodnog vremena.U meuvremenu su sva odmaralita ve viena i poseena ili prepu-njena kao mravinjaci. 2010.godine bie hit-let na meseevu bazu. Ko ne bi poeleo dajednom u besteinskom stanju Mesecahoda v. velikim skokovima. "Doivljaj Meseca" ejo vie garantovati fasci-nacijn koju smo dosada oseali prilikom pi-vog susreta sa drugim kontinentima. Inenjer Kraft A. Erike, roeniBerlinac i dugogo-dinji saradnik Vernera fon Brauna u Hantsvilu, u Alabami, govori ak u

prilog turizma na Marsu. "Tamo su gigantske, vulkanski oblikovane pojedinane planine, presvega Olimpus Mons koji je


42/159

visok 25000 metara, a prenik baze mu je 600 kilometara. azmaMarineris je razgranati sistem dirovski?i klisara dug 2500 kilone-tara. Haotinim predelimavanzemaljske divljine, velikirn kraterima sa peanim dinamakoje su naneli vetrovi, predeli.masa skulptura-ma titanske visoravni, . tome i mnogo ceniu drugome mogu se dr.'ili posettociMaisa pod roze nebom izmeu velianstvenih izlazaka i"Prvo- nou bi se mogli osvetljavati veliki gradovi iz kosmosa i tako bi se tedela struja. Drugo,

pojedinane facete bi se mogle tako pomeriti da se u ugrozenim regionima izbegnu nonimrazevi. Tree, mogu se lako oslobaati putevi za brodove prerna arktikim lukama. Medutim,ima jo mnogo veih mogunosti. Tako bi se kasnije moglo uticati na klimu - da pustinjski

predeli postanu plodni ili da se pomeranjem ohlaka sprece poplave."Da bi se znalo kakvu tezinu imaju izlaganja devedesetjednogodinjeg profesora Obeila, hteo bihda podsetim na to da je on 1917. gcdine nije tamparska greka! -- konstniisao raketu od 25metara teine, prenika 5 metara, sa korisnim teretom od 10 tona, da je 1923. godine (!) opisao

bitne elemente dananjih velikih raketa u svojoj knjizi "Raketaza planetarne prostore" i da je od

1938. do 1940. godine na Tehnikom fakultetu n Beu izvodio eksperimente sa raketama. Od1941. godine radio je u timu Vernera fon Brauna u Psnemindeu, a zajedno sa njim, bio u agenciji

NASA u Hantsvilu cd1955. do 1958. godine. Njegovo delo "Ljudi u kosinosu" se pojavilo 1954.godine. Zahvalan sam svojoj sudbini to sam mogao da upoz-nam profesora Obo-te pn; mnogogodina, i pouosan to je on, 17. januara 1975. godine, prilikom mogpredavanja u Majsterzingehali

u Nirnbergu, bio u auditorijumu; pozdravio sam ga, a publika mu je dugo aplaudirala.

Habitati

Taseljenicima kosmosa potrebna je relaksacija, sport. i blizina porodice i pi-ijatelja. Nastaehabitati (lat. Habitatio stan).Prema predstavama profesora O'Neila, u taki L-5 trebalo bi izgraditi OSTRVO I. Tea unaseljima za stanovanje bie istakao na Zemlji. Ogledala e regulisati sunevu svetlost u rtmudana i noi.


43/159

Trava, cvee, drvee, a i ivotinje uspevae u biotopima. Vazduh-koji se stalno filtrira iprerauje bie bolji od onoga na zaviajuoj planeti. Svi oni kojeje ovamo doterala enja zanovim dimenzijama, menaderi, tehniari, radnici i njihove porodice ne treba niega to ivotini vrednim ivljenja da se odreknu. Poto e elja za ise-lja-vanjem sa Zemlje postati jo ve,veje dogovoreno, da kolonisti sa

OSTRVA I, posle prvih razglednica sa srdanim pozdravima iz vasione, ubrzo pomi sagradnjom OSTRVA II. Ono e biti izgraeno bre. bez greaka,jer e graditelji ve imatiiskustva steeJia prilikom gi-adnje OSTRVA I,Dinovski toak OSTRVA II treba, prema planovima O'Neila, da una prenik od 1,8 km, a obimekvatora od 6,5 kilometara. Na tom terenu treba da ivi u prijatnim uslovima 140000 Ijudi.Sume, parkovi, potoci i jezera, centri za provodenje slobodnog vremena, omiljene domae

ivotinje su razumljiv komfor.Pogled na svetiucajue zvezdane dijamante iz crne vasione, na biiske planete i vasionske

fabrike koje kruze oko habitatajejedin-stven. Vlade i koncerni mogu da kupe habitate kao to je iOSTRVO II.Uprkos strogoj kontroli raanjajednom nee

biti dovoljno prostora na OSTRVU 11. Jednogdana e biti i tehnologija prevaziena.

Projekcija agencije NASA totalnog izgleda habitata 21. veka


44/159

Krenue se na gradnjujo veeg habitata. O'Neil, hrabri vasionski mislilac, izraunao je da seOSTRVO III tada ve moe izgraditi sa prenikom od 6,5 km i duinom od 32 km, ali ovog putane u konstrukciji dinovskog toka, nego cilindra koji se okree oko svoje uzdune ose.OSTRVO III bi sa svojih 1000 kvadratnih kilometara slobodne povrine ponudilo ivotni prostorza milion Ijudi.

Trokovi / korist

Qa kosmonautikom nastala je u SAD dinamina industrija rasta. "Amerinkanci su osnovali svojuagenciju NASA kao civilnu orga-nizaciju od zajednike koristi koja e to je bre mogue novetehnologije to donose dobit davati privatnoj industriji." Iz doku-mentacije vajcarskog

stiiinjaka za kosmos, dr Bruna L. Staneka, "Komercijalna astronautika - naftni bum 21. veka?"3preuzimam nekoliko plodova kosmicke ere:- Od svog zakonskog osnivanja, 1958. godine, agencija NASA je prijavila nekoliko hiljada

patenata iji smo korisnici svi. To su patenti za nove vetake materijale koji kao iak zatvarajuprtljag, depove itd., optika vlakna, solarne elije, pejsmejkere, klima ureaje, medicinskukontrolu u stacionarima za intezivnu negu, mikroprocesore. Rat nije vie otac svih stvari, negojeto kosmonau-tika. Agencija NASA je rezultate svojih istraivanja odmah dalje davala industrijiradi direktne primene u korist svih ... i time u znatnom delu amortizovala svoje sopstveneinvesticije.- Pomou komunikacionih satelita moe se dokazati daje komu-nikaciona mrea sa nadzemnimvodovima i veza pomou mikrota-lasa, dodue, mogua, meutim, desetostruko skuplja. Sadosadanjim sredstvima jedva da bi bilo mogue da se svakih 30 minuta dobije snimak oblaka zacelu hemisfei-u.- Farmerima u Floridi su svakih 30 minuta davane temperaturne karte kadaje postojala bojazanda nastupe hladne noi. Plantae su se mogle preventivno grejati, a time su u poslednjimgodinama izbegnuti gubici u proseku od 45 miliona dolara.- Uz istovremeno pojeftinjenje mogao se, zahvaljujui telefon-skim satelitima, poveati brojinterkontinentalnih poziva od 3 mi-liona 1965. godine, na 200 miliona 1980. godine.- Satelitski snimci upozoravaju na nevreme, otknvaju nalazita slatke vode, daju pravovremene

prognoze o etvi itd. Takoe profitiraju i siromanije zemlje:- Indonezijaje uspela da povee prek'o satelita svoja velika i mnogo hiljada malih ostrva za

neznatno malu cenu u pore

enju sa onim koliko bi kotalo povezivanje podmorskim kablovima.- Brazil je mogao, prilikom otvaranja teko dostupne oblasti Amazona, da se poslui jeftinimfotografijama koje je iz kosmosa napravio LANDSAT.

- Afrikim dravama su satelitski snimci omoguili da prate i unitavaju jata skakavaca, priemu su uteene ogromne koliine isekticida.

Doktor Stanek beleijedan impresivan uspeh: gi-adnja vasionske r.anice "SKAJIAB" kotalajedve milijarde dolara, medutim, onaje- SAD otkrila mdno bogatstvo u vrednosti od oko 15 milijardi i^lara, sa ijim se koricenjemmoe poeti za 15 godina.Izmeu 1968. i 1972. godine agencija NASAje ispunila program meje Don F. Kenedi dao 19

Documents

Daniken, Erich Von - Da Li Sam Se Prevario