Stres

Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Štetni faktori iz čovekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom.

Nastanak stresa

Reakcija na stres počinje u mozgu, tačnije u hipotalamusu, koji kontroliše autonomni nervni sistem i sistem za proizvodnju hromona (preko hipofize).

Odgovor organizma, tj. reakcija na stresnu situaciju je stres.

Zbivanje ili situacija koja izaziva stres zove se stresor ili stresna situacija.

EUSTRES- zdrav „ stres”- funkcionalno ponašanje, pokreće i motiviše osobu da reši probleme.

DISTRES- „ nezdav stres” - ponašanje osobe nije funkcionalno.

Stresori su mnogobrojni:Fizički: povrede, ekstremna hladnoća i toplota, operacije, virusi, bakterije, buka, farmakološka sredstva i dr.;Psihološki: velika odgovornost, negativne emocije i misli, interpersonalni sukobi, sukobi u porodici, gubitak posla, emocionalna napetost, bolest ili smrt bliske osobe i dr.;Prijatni: rođenje deteta, svadbe, dobitak novca...;Očekivanja događaja: predispitna atmosfera, razni rezultati i dr.

Reakcije na stres1. Fiziološke promene: lupanje srca, nedostatak vazduha, pritisak u grudima, smetnje pri gutanju, mučnina, trnjenje ekstremiteta i mnogi drugi telesni simptomi.

2. Emocionalne reakcije: kreću se od lakog uzbuđenja do najsnažnijih afektivnih stanja.

3. Promene u ponašanju izostajanje sa posla ili iz škole, smanjen radni učinak ili uspeh u školi, socijalni kontakti svedeni na minimum.

4. Anksioznost- strepnja. Ako anksioznost nastavi da raste,javljaju se teži simptomi,kao što su regresija na niži nivo ponašanja,povlačenje u sebe ili nagla agresivnost.

Reakcije na stres

Stresori narušavaju ravnotežu koja postoji između organizma i sredine a koja često nije idealna. Kada se ona naruši, organizam odgovara protivmerama za njeno ponovo uspostavljanje. Ti odbrambeni procesi u organizmu zovu se opšti adaptacioni sindrom.

Opšti adaptacioni sindrom

Reakcija organizma na stresore prolazi kroz tri faze:

1) Uzbuna (alarm)  - telo registruje stres, srce radi brže, disanje je ubrzano, nivo šećera u krvi se povećava,šire se zenice, pojačava znojenje i dr.

2) Otpor (rezistencija) organizam uspeva da uspostavi ravnotežu  povećanim naporom. Ako dejstvo stresora  prestane na vreme, sve može da se završi dobro;

3) Slom- ako dejstvo stresora ne prestane, dolazi do iscrpljivanja rezervi organizma. što dalje vodi ka ozbiljnim poremećajima, bolesti, a nekad i do smrti.

Posledice stresa 1. Problemi sa koncentracijom,depresija, nesanica...

2. Psihosomatske bolesti – bolesti organa pod uticajem psihičkih faktora. Imaju naziv i menadžerske bolesti, jer se češće javljaju kod ljudi na odgovornim radnim mestima.Najčešći su povišen krvni pritisak, aterosklerotične promene krvnih sudova, srčani infarkt, čir na želucu, povećana količina holesterola u krvi…

Kako protiv stresa?Postoje stvari koje možemo učiniti da prevaziđemo stres, a to su:

*Pozitivan pogled na život*Bolje planiranje obaveza *Odmor i relaksacija*Fizička aktivnost i san*Pravilna ishrana* Razgovor

„Telo se ne može izlečiti ako se ne leči duša”

Sokrat

Prezentacija byJovana Vulović

iJelena Petrović III/ 5