DECEMBAR 2013. BRoj 11

Podr{ka za trojke,četvorke iduple blizance

Zivot zajedno

Pomo] za 90 Porodica

Gradski centar za socijalni rad u Beograduod septembra 2013. godine učestvuje upro jektu ''Porodični saradnik i jačanje ro -diteljstva“. ovaj projekat je deo šire inicijati -ve nastale na osnovu uspostavljenogpartnerstva između “Novak Đoković” fon-dacije od nos no Hemofarma i UNICEF-a.Projekat "Porodični saradnik" realizuje se uBeogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.Program se sprovodi u tesnoj saradnji saMinistarstvom rada, zapošljavanja i so cij a l -ne politike, Republičkim zavodom za soci-jalnu zaštitu i UNICEF-om.Prvi deo programa odnosi na orga ni zo vanjeusluge "Porodični saradnik" (na pod ručjubeo gradskih opština Palilula, Surčin i Ze m -un), uz finansijsku podršku “Novak Đoko -vić” fon da cije. Drugi deo je jačanje rodi telj -stva koji fi nan sijski podržava Hemofarm.Cilj usluge "Porodični saradnik" je da seobez bedi sigurno odrastanje dece u njiho -vim biološkim porodicama. Aktivnosti suus merene na prevenciju izdvajanja dece iz

porodica, na jačanje porodica radi povratkadece iz institucija i hraniteljskih porodica ubiološke porodice. Primenjuju se i preven-tivne mere zaštite od zlostavljanja i za ne -

ma rivanja dece i jačanja kapaciteta cen trakroz razvoj novih usluga na me nje nih oču -vanju porodice. Uslugu pruža Centar za zaštitu odojčadi,de ce i omladine kao pravno lice, angažujućiporodičnog saradnika (PS), uz stručnu po d -ršku tima, nakon dobijanja uputa iz CSR.Usluga podrazumeva intenzivnu podrškuporodici u trajanju do šest meseci.Roditelji koji prođu edukaciju trebalo bi dabudu kompetentniji u svojim ulogama, dase isključi neadekvatno disciplinovanje.Projektom je predviđeno da zaposleni u

zdravstvenim i obrazovnim us ta novamatreba da se upoznaju sa proce du rama kojese odnose na zaštitu dece od zlostavljanja izanemarivanja, a koje su u nadležnosticentra za socijalni rad.

Zivot zajednoV

2 Zivot zajednoV

3

NOVO: gradski centar u saradnji sa fondacijama i unicefom

cilj je da se deci obezbedi bezbedno odrastanje u njihovimbiološkim porodicama

Porodični saradnik ja^a Porodicu

RADIONICE PO TEMAMA

Edukativna komponenta se realizuje kroz pet radionica u trajanju od dva sata,u prostorijama Gradskog centra, na adresi Ruska 4, sa početkom u 15 odnosno16 časova. Radionice su tematski koncipirane tako da se na svakoj obrađuje pojedna tema: organizacija porodice, Porodica – okruženje u kome dete odrasta,Roditeljstvo i dečije potrebe, Vaspitanje i modeli roditeljstva, Roditeljska moć-upotreba i zloupotreba moći. Za svaku radionicu za roditelje je pripremljenadekvatan materijal. Radionici može da prisustvuje pet do sedam porodica.

Pomo]za 90

Porodica

Podr[ka za trojke,četvorke i duple blizance

OD DVE DO PETPROSECNIH PLATA

roditelji dece predškolskoguzrasta dobijaju dve prosečnezarade isplaćene u Beograduu oktobru mesecu, odnosno108.532 dinara

roditelji dece osnovacadobijaju tri prosečne zaradeisplaćene u Beogradu u okto-bru mesecu , odnosno162.798 dinara

roditelji dece srednjoškolacadobijaju četiri prosečnezarade isplaćene u Beograduu oktobru mesecu, odnosno217.064 dinara

roditelji dece sudenatadobijaju pet prosečnih zaradaisplaćenih u Beogradu u okto-bru mesecu, odnosno 271.330dinara.

Roditeljima trojki, četvorki, petorki i dup lihblizanaca Grad Beograd je i ove godine ob e -zebedio stalnu novčanu podršku. ovu fi -n a nsijsku pomoć ostvarilo je 90 po ro dicasa ukupno 285 dece.Devetu godinu za redom, u decembrume secu, na svečanosti u Skupštini gradaBeograda uručena su rešenja roditeljima.ove godine to su učinili Nenad Matić, se -kre tar za socijalnu zaštitu Grada Beogradai Snežana Stošković, direktorka Gradskog

centar za socijalni rad u Beogradu."Sekretarijat za socijalnu zaštitu većdeveti put organizuje svečanost na kojojuručuje pomoć roditeljima trojki, četvorkii duplih blizanaca., a obezbedili smo isredstva da i iduće godine nastavimo ovajvid pomoći", istakao je Nenad Matić.Snežana Stošković je istakla da je posebnoponosna zbog toga što ovih porodica imaviše nego prošle godine. “ ove godine imamo pet porodica i 16-orodece više nego prošle godine. Na ovaj na -čin grad pobeđuje u bici da naših naj mla -đih sugrađana bude što više”, naglasila jedirektorka GCSR-a.od ukupno 90 porodica koje su primilepomoć, 36 porodica ima decu predškol-skog uzrasta, 34 porodice decu osnov -noškolskog uzrasta, u 17 porodica su decasrednjoškolci, a u tri porodice studenti.Za ove svrhe iz budžeta grada u 2013.godini izdvojeno je 13,702.165 dinara. ovavrsta podrške predviđena je odlukom opravima i uslugama socijalne zaštite (član68.), dodeljuje je grad Beograd i od 2004.godine ostvaruje se jednom godišnje.

Zivot zajednoV

4 Zivot zajednoV

5

kako sa informacijama od javnog značaja

obuka u gradskom centru za socijalni rad

Završna konferencija projekta „Zaštita de -ce od nasilja u jugoistočnoj Evropi“, koju suzajednički organizovali Re pu blič ki zavod zasocijalnu zaštitu, Kancelarija UNICEF zaSrbiju i Centar za prava deteta, održana je7. i 8. novembra 2013. u Kragujevcu.Cilj konferencije je bio predstavljanje re a -lizovanih aktivnosti i rezultata ovog projek-ta i razmena iskustava pro fe sio na laca izrazličitih sektora koji rade u oblasti zaštitedece od nasilja. U radu kon fe ren cijeučestvovalo je više od 130 istaknutih pro-fesionalaca.Tokom drugog dana konferencije inter sek -torski tim iz Beograda predstavio je rad izoblasti unapređenja primene op š teg pro-tokola za zaštitu dece od zlo stav ljanja i

zanemarivanja i jačanju inter sek tor skesaradnje u Beogradu, kao i uloge Gradskogcentra za socijalni rad u Beo gra du u inter-sektorskoj saradnji za zaštitu dece odzlostavljanja i zanemarivanja. Intersektor -ski tim Beograd je tokom svog izlaganjapredstavio specifičnosti Gra da Beogradazbog brojnosti sta nov ništva i dece i teritori-jalne podele na 17 opština. Izložili su nor-mativnu i ope ra tiv nu strukturu poje di nač -nih sektora i iza zo ve u oblasti unapređenjaintersektorske saradnje u zaštiti dece odzlostavljanja i zanemarivanja.Predstavljen je proces uspostavljanja in ter -sektorskog tima u glavnom gradu, re zul tatimapiranja stanja različtih sektora i procesizrade Sporazuma o intersekto r koj saradnji

u primeni opšteg protokola za zaštitu deceod zlostavljanja i za ne ma rivanja. Takođe jepredstavljena uloga Centra za socijalni radu ovoj oblasti.Učesnici konferencije mogli su da vide iidejnu skicu modela praćenja de lo tvor -nosti Sporazuma između gradskog iopštinskog nivoa tj. potpisnika Spo ra zu mai učesnika u Sporazumu. Istaknuti su i važnizaključci i naučene lekcije to komdosadašnjeg rada na unapređenju inter-sektorske saradnje, a posebno da je po -treb no uspostaviti obuke i razvoj “inter”veština, da je korisno jačati i izgrađivatipostojeći intersektorski tim, da je za od r ži -vost Sporazuma potrebno očuvati komu-nikaciju unutar intersektorskog tima i

definisati model praćenja delovanjaSporazuma.Za uspeh akcije potrebno je uspostavitiprotok informacija u komunikaciji Grada saopštinama i to kroz postojeće strukture imehanizme svakog od sektora, iz gra đeneu skladu sa posebnim pro to kolima. Zapraćenje i evaluaciju Spo ra zu ma za pri-menu opšteg protokola za zaštitu dece odzlostavljanja i zanemarivanja potrebno jeblagovremeno definisanje indikatora, a uprvoj fazi za spuštanje Sporazuma (norma-tiv) na operati vni lokalni nivo (opština)svakog sektora, u inicijalnoj fazi potrebnaje projektna od nosno budžetska podrškaradi obezbeđenja efikasnosti i budućesamo održivosti.

IZLAGANJA

Završna konferencija projekta „Za š -tita dece od nasilja u jugo is toč nojEvropi“ otvorena je 7. no vembra2013. godine uz prigodna izlaganjajasmine Nedović, člana gra dskogveća Kragujevca, Slavice ĐukićDejanović, ministarke zdrav lja, Bra -nkice janković, državnog se kr e taraMinistarstva rada, zapošljavanja isocijalne politike, Mu he di na Fijulja -nina, državnog sekretara Mini star -stva prosvete, nauke i tehnološkograzvoja i Lesley Miler, zamenice di -rek torke UNICEF za Srbiju.

zna^aj i izazovi

kragujevac:konferencija„za[tita dece od nasilja u

jugoisto^nojevroPi“

odeljenje za poslove planiranja i razvo-ja Gradskog centra za socijalni rad uBeogradu u septembru je realizovaločetiri obuke namenjene stručnjacima oprimeni Zakona o slobodnom pristupuinformacijama od javnog značaja. obu -ku je prošlo 78 stručnjaka iz svih odel-jenja Gradskog centra, a realizovali su jeBiljana jovanović i Igor Bošnjaković.Cilj obuke je da se zaposleni upoznaju sasvojim obavezama u vezi sa navedenimzakonom, sa sadržinom, obimom i važ -nošću prava na pristup informacijamaod javnog značaja, postupkom za ost-varivanje prava, postupanjem sa no sa -čima informacijama, kao i vrstama po -da taka koje je centar dužan da objavlju-je. Za potrebe obuke prikupljeni su broj -ni primeri iz prakse Gradskog centra,miš ljenja, predlozi i saveti poverenikaza informacije od javnog značaja i za št i -tu podataka o ličnosti. ovi podaci za -pos lenima mogu olakšati primenu ibolje tumačenje zakonskih odredbi, pri-likom postupanja po zahtevima za slo -bo dan pristup informacijama od javnogznačaja ali i za primenu Zakona o zaštitipodataka o ličnosti.obuka je prvenstveno bila namenjenarukovodiocima odeljenja i svim prav ni -cima. Gradski centar će u narednom pe -ri odu nastaviti da obučava i drugezaposlene stručne radnike u skladu sa

Za konom o slobodnom pristupu in for -macijama od javnog značaja.Polaznici obuke upoznati su sa literatur-om koju je izdao i objavio poverenik,odnosno Vodičem kroz Zakon o slo-bodnom pristupu informacijama od jav -nog značaja, Priručnikom za primenuZa ko na o slobodnom pristupu infor ma -cijama od javnog značaja, obrazovnimmaterijalom za službenike u javniminstitucijama i Izvodima iz prakse pove -renika.Evaluacija je pokazala da su slušaociobuke visokom ocenom ocenili kvalitetsadržaja i način prezentovanja tokomedu kacije. Kao najveću dobit naveli suupo znavanje sa sadržinom prava, raz-menu mišljenja, iskustva i informacija,tumačenje zakonskih odredbi, dobi ja -nje preciznih objašnjenja i način na kojisu predavači približili temu kroz mno-gobrojne primere iz prakse.Utisci i zapažanja predavača koji surealizovali obuku ukazuju na to da jepred centrima izazov da u svakomkon kret nom slučaju primenom tro-delnog testa dokazuju da li javnost imaopravdani in te res da zna informaciju,kao i da znaju koji su zakonski uslovineophodni da bi se ovo pravoograničilo. Ključna uloga Centra je davaga između prava javnosti da zna idrugog prava ili interesa.

intersektorske saradnje

Zivot zajednoV

7Zivot zajednoV

6

60 sekundi sa na{im stru~njakom

istra@ivanje o Porodicama nezaPosleniH korisnika nov^ane socijalne Pomo]i

janko dubljević, stručnisaradnik za posloveodbrane, bezbednosti i zaštite imovine

Uredbom Vlade Republike Sr -bije, Gradski centar za socijalnirad u Beogradu je svrstan me đusubjekte od značaja za od bra nuzemlje. To znači da se mo raobezbediti nesmetano funkcionisanje Gradskog centra uvanrednim situacijama ili u ratnom stanju. Kao ovlašćeno licebavim se planiranjem priprema za odbranu i organizovanje ra -d ne i materijalne obaveze. Vodim planove popune po radnojobavezi uz stalno ažuriranje baza podataka. Pohađam oba vez -ne obuke u organizaciji Ministarstva odbrane. Redovno orga-nizujem proveru hidrantske mreže, protivpožarnih aparata,elektroinstalacija i gromobranskih instalacija u svim odeljenjimaGCSR. Proveravam stanje svih objekata i izveštavam nad lež neo tome. U stalnom sam kontaktu sa rukovodiocima od e ljenjakako bi se u slučaju potrebe blagovremeno pre du zeleodgovarajuće mere. U slučaju provalnih krađa ili oštećenja imo -vine GCSR sarađujem sa MUP-om i osiguravajućim društvima.

Istraživanje o porodicama neza pos -lenih korisnika NSP (novčane soci -jal ne pomoći) jedno je od prvihistraži va nja u odeljenju za posloveplanira nja i razvoja koje je ukazaloda su pro ble mi i različiti nivoi per-cipiranja siromaštva dugo na mar-ginama interesovanja samog profe-sionalnog socijalnog rada. Ciljistraživanja bio je da se ispita kakokorisnici NSP sagleda va ju problemnezaposlenosti i da li uo p šte ovajproblem shvataju kao os novniuzrok materijalnog, socijalnog (i psi-

hološkog) stanja.Istraživanjem je utvrđeno da tra ja njenezaposlenosti utiče na intenzi tettra ženja posla. Što je nezapos le nostdu ža, to je angažovanost u tra ženjupos la niža, zbog čega postoji ten-dencija višegeneracijskog trans fe rasoci jal ne pomoći unutar porodice.ovakva socijalna paradigmaposebno je karakteristična za koris-nike rom ske nacionalnosti. Više oddve tre ći ne ispitanog uzorkaromske nacionalnosti su porodicegde su roditelji ko ris nika ili roditelji

njihovih roditelja takođe bili koris-nici NSP. Ne po sred no iskustvo ispi-tivanja, te analiza do bi jenih rezul -tata, ukazuju na to da se čak možegovoriti o određenom ži vot nomstilu, o životnim obrascima kojeove porodice drže u dugo traj nomsiro maš tvu. opšti zaključak ovogistra živanja je da je potrebankontinu iran i aktivan so cijalni rad sačlano vima porodica ka ko bi sestvorili us lovi da za njihovu du -goročnu socijalnu integraciju i de -ma rgi nalizaciju.

ukoliko nezaposlenost duže traje, niža je angažovanost u traženju posla,pokazalo istraživanje specifična situacija romskih porodica

duža nezaposlenost, veća apatija

Hraniteljska porodica prolazi kroz različite faze razvoja u kojima i ona stiče zrelost i određena znanja i veštine

Hraniteljstvo, kao vid zbrinjavanja dece, pred -stavlja altruistički oblik porodične bri ge o decikoja su lišena staranja svojih bi o loš kih roditelja. Zarazliku od instituci o nal nog smeštaja, hraniteljstvopruža deci ne u po redivo toplije okruženje. Unjemu je po red zadovoljenja izuzetno važne po -tre be za uspostavljanjem emotivnih veza iz m eđudece na smeštaju i članova hra ni telj ske porodice,moguće ostvariti lepotu i za do voljstvo u svakod-nevnim životn im oko l nostima deteta koje jeuskraćeno za energiju svojih bioloških roditelja.Zbog ovih razlika, pred hraniteljsku po ro di cupostavljaju se specifični izazovi, da se suš tinskialtruističke pobude hranitelja pret vo re u organizo-van odgovor sistema so cijalne zaštite na potrebedece koja odrastaju u njegovim administrativnim,za konskim, struč nim i univerzalno ljudskim okvirimai odnosima. Sistem postavlja pred hraniteljsku po ro -di cu potrebu razvoja i stalnog učenja i pro me ne.

Prolećne predstave o hraniteljstvu kao ču -vanju i neposrednom negovanju dece, vr lobrzo dospevaju u stariji ciklus. Tada spo ljašnjisvet i stručnjaci iz sistema socijalne zaštite odhranitelja traže artikulisanje, ra za z navanje iusvajanje posebnih sposobnosti i veštinapotrebnih za bavljenje hra ni teljstvom.U sledećoj fazi razvojnog ciklusa, hrani teljskaporodica dostiže nivo zrelosti. To je periodprihvatanja uloge timskog igrača u zaš titi deteta,kada porodica ovladava alatima za kanalisanje iprihvatanje bolnih i tuž nih procesa rastajanja. Usvom za vr šnom ciklusu celokupna porodicadospeva do nivoa najviše spremnosti za dalju služ -bu deci, promišlja i zaključuje o svom hran-iteljskom iskustvu, onako kako se za zi m skihvečeri sabiraju priče i nadanja o proš lim i budućimprolećnim i letnjim danima.

Marija Milić, psiholog

Pismo podrške

hraniteljice iz Grocke

Put od altruizma do sistemskog re[enja za decu bez roditeljskog staranja

Hraniteljstvo se u^i

GRADSKI CENTAR ZASOCIJALNI RADU BEOGRADU

BARAJEVOSvetosavska 87b, 011/ 8300-401

VO@DOVACAdmirala Vukovi}a 14, 011/2461-644

VRA^ARMaksima Gorkog 17a, 011/2456-546, 2456-649

GROCKA Bulevar oslobo|enja 51, 011/8500-655

ZVEZDARA Krfska 7, 011/6414-129,6401-750, 6410-863

ZEMUN Aleksandra Dub~eka 2,011/ 2193-979, 2193-999

LAZAREVAC janka Staj~i}a 21, 011/8127-755

NOVI BEOGRADTo{in bunar 148, 011/3190-191

OBRENOVAC Kralja Aleksandra I 8b,

011/8721-340, 8721-616RAKOVICA Mi{ka Kranjca 12, 011/3051-893, 3051-895

PALILULA Cviji}eva 110, 011/2753-591

STARI GRADGospodar jevremova 17a, 011/2625-593

SAVSKI VENAC Lomina 17, 011/3614-766

SOPOT Kosmajski trg 13, 011/8251-289

MLADENOVAC Kraljice Marije 13, 011/8232-429

SUR^IN Kosovska 2, 011/8442-913

^UKARICA Mihaila Valtrovi}a 36a, 011/2506-105

DIREKTOR Sne`ana Sto{kovi} Ruska 4.tel:011/2650-329 faks: 011/2650-925

OP[TA SLU@BA Ruska 4. tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542faks: 011/2650-925

ODELJENJE ZAPOSLOVE PLANIRANJAI RAZVOJARuska 4. tel: 011/2650-329, 2650-093, 2650-542

SAVETOVALI[TE ZA BRAK I PORODICURuska 4. tel: 011/2650-258 faks: 011/2650-936

RA^UNOVODSTVOMasarikova 5. tel: 011/3061-362

OP[TINSKA ODELJENJA

Zivot zajednoV

8

U ovom izdanju kori{}ene su fotografije www.freedigitalphotos.net i iz dokumentacije Gradskog centra

kol centar - novi oblik komunikacije sa korisnicima U želji da unapredi svoje usluge i iza đeu susret građanima, Gradski centarus koro uvodi novi oblik komuni ka cije,uslugu Kol centar.Prednost ovakve usluge je u tome štoće građanima biti omogućeno da nabrz i efikasan način dođu do informaci-ja o pravima i uslugama iz so ci jal ne iporodično-pravne zaštite koje pružaGradski centar, kao i do spiska potreb-ne dokumentacije za ostvarivanjeprava i usluga i izdavanje uverenja.

Pozivom na broj Kol centra građanimogu dobiti informacije o nov čanimda vanjima (jednokratna novčana po -moć, novčana socijalna pomoć, do -datak za pomoć i negu drugog lica,bes platni obrok). Mogu se informisatio porodičnoj zaštiti (roditeljsko pravo,nasilje u porodici, usvojenje i hran-iteljstvo), us lu gama smeštaja i dnevn-im uslugama (smeštaj u dom zaodrasla i stara lica i po moć u kući), sub-vencijama na ko mu nalne usluge i

električnu energiju i uverenjima za ost-varivanje prava na roditeljski dodatak iuverenjima da se ne nalaze naevidenciji štićenika.Razgovor sa operaterom biće mogućsvakog radnog dana od 08 do 15:30časova. Ukoliko se pitanja buduodnosila na korisnika koji se nalazi naevidenciji Centra, operater će biti umogućnosti da ga poveže sanadležnim odeljenjem Gradskogcentra.

uskoro jo[ jedna usluga gradskog centra za socijalni rad u beogradu

Više od 1.200 mališana iz socijalno ugro že nihpo ro dica i ove godine dobilo je poklonpaketiće u okviru pete humanitarne akcije„Novogodišnja kutija”. Akcija se organizuje u17 beogradskih opština u okviru veomauspešnog zajedničkog projekta Sekre ta ri ja taza socijalnu zaštitu, kompanija „CreditAgricole” i „Metro Cash & Carry Srbija” i Ban -ke hrane Beo gra da. Zahvaljujući hu ma .3 nimljudima, i deca iz po ro dica u socijalnoosetljivom položaju mogu da osete ra do s tnovogodišnjih praznika, da dobiju pok lon pa -ke ti će, a time i poruku da nisu zaboravljena.Za mali ša ne je organizovana novogodišnjapredstava, a do de li paketića prisustvovao je igradski sekretar za so ci jalnu zaštitu NenadMatić, kao i predstavnici GCSR.

„novogodišnjakutija” obradovala1.200 mališana