DEFINIRANJE INOVACIJABudui da se radi o usporedbi inovacija u proizvodnji izmeu dviju razliitih zemalja, jasno je da pri definiranju inovacija moramo poeti od definicija postavljenih u OECDs Oslo Manual (1997, p. 31) koji je razvijen upravo za izradbu komparativnih analiza. Inova82Zbornik Ekonomskog fakulteta u Zagrebu, godina 5, 2007.

cija se u priruniku ovako definira: "Implementirani tehnoloki novi proizvodi i proizvodni procesi i znaajno tehnoloki poboljani proizvodi i procesi". Ovom je definicijom jasno naznaeno da se pod inovacijom razumijeva i novi proizvod i/ili novi nain proizvodnje. Pod novim proizvodom smatra se proizvod koji je nov na tritu (obino se jo dijeli na nov proizvod na regionalnom tritu ili radikalno nov proizvod koji je nov na svjetskoj razini). Tu se jasno istie razlika izmeu novih proizvoda koji mogu biti novi na lokalnom tritu i postojeih proizvoda koji su samo modificirani. Proizvod koji je samo modificiran i moe biti jako uspjean, ne smatra se novim u smislu kako ga definira Oslo Manual, ali je ekonomski znaajna kategorija. Budui da upravo ovakvi modificirani proizvodi donose vei prihod nego novi proizvodi, oni su takoer uvrteni u upitnik kao kategorija. 1 Pod inovacijom procesa razumijeva se obino uvoenje nove proizvodne tehnologije koja ili ubrzava proces proizvodnje, poveava preciznost i kvalitetu proizvodnje ili znaajno smanjuje trokove proizvodnje. Trea kategorija inovacija su organizacijsko/menaderske inovacije, koje prema Hamelu (2006., p. 48), mogu takoer stvoriti znaajnu konkurentsku prednost. Iako govorimo o trima kategorijama inovacija (proizvod, proces, organizacijsko/ menaderske inovacije), one u praksi nisu meusobno iskljuive i obino su usko povezane Martinez-Ros, (1999., str. 223). Usprkos tome to su te inovacije povezane, Becheikh i dr. (2006., str. 648) sugeriraju kako je poeljno da se one razmatraju zasebno jer se proizvodne i procesne inovacije provode na razliite naine i nemaju isti ishod i cilj. Reichstein i Salter (2006., str. 653), Becheikh i dr. (2006., str. 648) upozoravaju da su procesne inovacije, iako povezane s razvojem novog proizvoda, znaajno neistraene. Reichstein i Salter (2006., str. 653) u svom istraivanju literature na temu inovacija nalaze da se ak 37% autora bavi istraivanjem inovacija proizvoda dok se manje od 1% autora bavi inovacijom procesa. Oni inovaciju procesa definiraju ovako: "Novi elementi uvedeni u proizvodnju ili pruanju usluga poduzea". To znai da su procesne inovacije povezane s uvoenjem nove proizvodne tehnologije, poboljanja u operativnim radnjama u procesu proizvodnje ili promjene u procesu proizvodnje. Menaderske/organizacijske inovacije definirane su kao implementacija novih menaderskih praksa, procesa i struktura koje predstavljaju znaajno odstupanje od postojeih praksi i normi (Birkinshaw and Mol, 2006., str. 81). Birkinshaw i Mol citiraju Schumpetera (1947.) koji je rekao da su menaderske inovacije jednako znaajne kao tehnoloke inovacije, ali nadodaju da su upravo te menaderske inovacije usko grlo napretku (str. 82). Pregledom baze Business Source Premier, Birkinshaw i Mol nalaze da se samo 0,01% autora bavi menaderskim inovacijama, dok se ostali autori uglavnom bave inovacijama vezanim uz nove proizvode. Neke od menaderskih inovacija, koje spominju Birkinshaw i Mol jesu: Toyota Lean sistem, ISO standardi, Motorolina Six Sigma, Schneidermanove Balance Scorecards i dr. Kao to Becheikh i dr. (2006., str. 648) napominju da se inovacija proizvoda i inovacija procesa treba razmatrati zasebno usprkos njihovoj povezanosti, tako i Edquist i dr. (2001., str. 15) i Edquist (2001., str. 7) smatraju da se inovacije procesa i menaderskoorganizacijske inovacije moraju posebno razmatrati. Kao argument, navode injenicu da su1 Usporedna

analiza povrata od novih u odnosu na samo poboljane proizvode moe se nai u Tipuri, Prester i Vea (2007.) i iznosi 18.68% za nove proizvode u odnosu na 20.66% za modificirane proizvode. Radi se o dijelu prihoda u ukupnim prihodima koje stvaraju ovi proizvodi. Autori nude objanjenje ove pomalo kontra intuitivne injenice da su kod potpuno novih proizvoda vei trokovi istraivanja i razvoja.P. Jung Erceg, J. Prester: Inovacije u proizvodnji: hrvatsko - njemaka komparativna analiza 83

procesne inovacije usko vezane uz tehnologiju, dok su menadersko-organizacijske inovacije uglavnom vezane uz koordinaciju ljudskih resursa. Usprkos tome to smo zasebno definirali svaku od ovih inovacija (proizvod, proces, organizacijsko/menaderske inovacije), vjerujemo da su ove inovacije povezane i da u praksi esto ove distinkcije nisu jednoznane.

Menadment

Inovacija

i

Njutnova

jabuka!

Verovatno se pitate odakle mi ovakav naslov, i od kad se to moe upravljati inovacijama? Ipak, svesni

smo da je pojam inovacija i inoviranja postao veoma znaajan u savremenom drutvu. U vedini misija i vizija savremenih kompanija koridenje ove rei postalo je obaveza. Mnogi vodedi svetski poslovni teoretiari (i praktiari), smatraju da ovaj pojam po vanosti postaje jednako vaan pojmovima kao to su marketing, pozicioniranje, brending. Pre pedeset godina kompanijama koje su teile uspehu na tritu ponuen je marketing. Sedamdesetih godina prolog veka krenulo se agresivno sa potpunom poslovnom orijentacijom ka kupcu, osamdesetih lek je bilo pozicioniranje, a devedesetih brending. Da bi se opstalo na globalnom tritu svima je jasno da se bez svega ovoga ne moe. Kako se onda razlikovati od ostalih, kako postati (i opstati) najbolji? Kako svoju organizaciju napraviti konkurentnom na tritu koje je postalo super-konkurentno? Re koja se danas svuda uje je inoviranje. Prvo to nam padne napamet kada pomislimo o inovacijama i inoviranju je da se tu radi o neem novom. U naem jeziku re inovacija je sinonim rei novina. ta se podrazumeva pod pojmom inoviranja? Po Wikipediji (www.wikipedia.org): Inoviranje je uvoenje novih ideja, dobara, usluga ili prakse sa namerom da budu korisni. U poslovnom smislu definicija je ak stroija, gde se pod inovacijom smatra uvoenje i primena novih ideja koje kao rezultat imaju povedanje vrednosti (profita, kvaliteta, meuljudskih odnosa ). Najkrade reeno to je uvoenje isplativih novina. Njutnova Jabuka

Kako se dolazi do novina, do novih ideja? Prvo to se pomisli o tome je da nove ideje ne mogu biti namerno izazvane, da su inovacije rezultat sluaja, kao ono kad je Njutnu pala jabuka na glavu. Upitajmo se da li bi Isak Njutn doao do svog uvenog otkrida zakona gravitacije da mu pomenuta jabuka nije pala na glavu? Moje duboko uverenje je da bi on do tog otkrida doao svakako (ako ne 100% ono bar sa visokom verovatnodom dogaanja). Da nije bilo jabuke moda bi on ostao da lei u hladu celi dan, ali bi verovatno neki slian dogaaj kasnije izazvao ili stimulisao njegovu inovaciju. To moda ne bi bila jabuka koja pada, ved bi moda video decu kako se grudvaju ili bi to bila kruka ili breskva. Svejedno, sigurno je da je on u svom umu stalno nosio pitanja o gravitaciji na koja je stalno pokuavao da nae odgovor. Nalaenje odgovora bilo je samo pitanje vremena i upornosti. Njegova inovacija sigurno nije bila sluajna. Moemo da odemo i korak dalje u naem razmiljanju i pitamo se da li je mogude upravljati procesom inovacije, da li ga je mogude stimulisati, pratiti, primeniti i koristiti. Da li moemo da sagledamo faktore koji su uticali na to da Isak Njutn doe do svog uvenog otkrida. Kao prvo, to je svakako bilo okruenje u kome je odrastao, roditelji, prijatelji, kola, i jo to god. Tu je svakako ulogu imala i drava koja je ustanovila kole i kolski sistem u kojem se obrazovao. Pa onda kolege studenti i profesori sa univerziteta, pa Britanska Kraljevska Akademija Nauka i tako dalje. Sve u svemu, sloidete se da su bili potrebni veoma specifini uslovi okruenja da bi njegova inovativnost procvetala i bila korisno upotrebljena. Zamislite da je Isak Njutn roen i odrastao u nekom potpuno drugaijem okruenju. ak i da se obrazovao i postao profesor univerziteta, ali da je to bio recimo u paniji u najvedem jeku inkvizicije. Jabuka koja bi mu tamo pala na glavu dovela bi ga ne do svetske slave ved do muilita i lomae. Zamislite sada, da je Isak Njutn zaposlen u nekom naem javnom preduzedu. Da li verujete da bi takvo okruenje za njega bilo stimulativno? Da li bi od njegovog inoviranja ikada bilo neke koristi? Kako postati inovativna organizacija?

Da se vratimo na priu o upravljanju inoviranjem. Sloidete se da je Njutnovo inoviranje neim upravljano. Moda nenamerno, ali jako je puno ljudi uticalo na njega da doe do svog otkrida. Mnogi su ga podravali i bili mu potpora, ili mu bar nisu smetali (nije zavrio na lomai). Okruenje je moralo biti stimulativno. Zamislite da je neko u to vreme seo i prouio do najsitnijih detalja, koji su faktori koji navode ljude da budu inovatori i kako njihove ideje uiniti korisnim. I zamislite da je taj neko tada osnovao poslovnu organizaciju koja bi koristila te upravo otkrivene zakone upravljanja inoviranjem. Gde bi nam bio kraj, i to ne samo Srbiji, da je Nikola Tesla radio u takvoj organizaciji koja bi na sve mogude naine stimulisala njegovu kreativnost i bila spremna da uini sve kako bi se iz njegovih ideja izvukla maksimalna korist, kako za tu organizaciju, tako i za oveanstvo. Ta organizacija bi danas vredela bar kao deset Microsoft-a. A da se upitamo zato je Microsoft to to jeste? Da li je njihov uspeh rezultat vrhunskog proizvodnog procesa, efektne poslovne organizacije, uspenog brendinga, kvaliteta ljudskih resursa i kako su iskorideni? Verovatno svega toga i jo mnogo ega. Ako bi danas pitali Bila Gejtsa ta je za njega najvanija osobina njegove firme, verovatno bi sa ponosom rekao da je to to je ona inovativna. A ona je inovativna jer i pored toga to ima sve gore pobrojane epitete, ona stalno radi na njihovom poboljavanju i nalaenju naina da postane jo bolja i uspenija. On bi to morao redi jer se vedina vrednosti njegove kompanije sadri u inovatorskim sposobnostima njegovih zaposlenih. Znate onu uvenu priu da vedinu vrednosti akcija Microsofta ini ljudski potencijal njegovih zaposlenih. Da 90% vrednosti kompanije ueta svakog jutra na posao i isto tako popodne ieta napolje. Ta naoko nepostojeda vrednost direktno je vezana za sposobnost ove kompanije (zaposlenih), da konstantno inovira. Na zapadu upravljanje inoviranjem postaje jedna od najvanijih oblasti kvalitetnog upravljanja organizacijom, ali je i mnogo vie od toga. Svi znamo da marketing, pozicioniranje i brending nisu samo metodi poboljanja prodaje i povedanja profita, ved posebno stanje svesti svakog od zaposlenih. Tako je i inoviranje prestalo da bude samo zvuna re u misijama i vizijama kompanija, ved potrebno stanje svesti svake jedinke u organizaciji. ta to znai? Sigurno ne da svaki zaposleni mora biti inovator na nivou Leonarda Da Vinija ili Nikole Tesle. Meutim, svaki zaposleni mora u svakom trenutku biti svestan koliko je inoviranje vano za uspeh njegove organizacije, i da joj u tome svesrdno pomogne. Ustvari inoviranje nije samo put u bolje poslovanje, ved i u bolje drutvene odnose, bogatije kompanije i bogatije drutvo. Ako se setimo da je inoviranje uvoenje isplativih novina, primenjeno u Srbiji, to znai i bolji ivot svakog pojedinca. Kada govorimo o upravljanju inoviranjem (eng. Innovation Management), obino imamo u vidu poslovne organizacije. Meutim pravilno upravljanje inoviranjem neophodno je svakoj organizaciji koja eli da bude najbolja. To vai i za dravne institucije, neprofitne organizacije, pa ak i policiju. uven je primer (eng. Case study) Njujorke policije (NYPD). Za samo dve godine (1994-1996) policijski komesar William Bratton uspeo je da uz pomod vrhunskih poslovnih konsultanata u oblasti inoviranja, primenom sveobuhvatnih novina-promena, znaajno pobolja rad policije i smanji stopu kriminala. Primena naunih metoda u oblasti inoviranja omogudila je da se ove promene-novine sprovedu uz najmanji mogudi troak i maksimalni efekat poboljanja. Rezultat je bio mnogo lepi ivot i mirniji san graana Njujorka.

Ideja za ovaj tekst nije mi sluajno pala napamet. Srednom igrom okolnosti uestvujem na trening seminaru Program razvoja konsultanata za inovacije organizovanom od strane Evropske Agencije za Rekonstrukciju. Seminar je deo Programa podrke razvoja preduzeda i preduzetnitva www.edep-serbia.net. Obuku izvode Dr. Dave Francis I Shaun Gannon iz Centra za istraivanje u oblasti menadmenta inovacija univerziteta u Brighton-u UK. Nadajmo se da de ovaj seminar i ostale aktivnosti ovog programa pomodi da se i u naoj zemlji prihvati vanost primene savremenih dostignuda u oblasti menadmenta inovacijama.