DejvidMorel

BLJESAK

Piščevanapomena

FenomenokojemsegovoriuovomromanujevidljivtokommnogihnoćiublizinigradićaMarfa,uzapadnomTeksasu.Ovasvetla postoje još od perioda kada su starosedeoci Amerikeživeli u ovoj oblasti. Niko ih do sada nije objasnio na pravinačin.

Nijelimalodanamojih?Prestani,dakle,iokanimesedasemalooporavim.Prenegootidemodaklesenećuvratiti,Uzemljutamnuiusensmrtni,Gdenemapromeneigdejevidelokaotama.1

KnjigaoJovu

PRVIDEO

PRIVLAČENJE

1.

Sa cetirihiljademetara iznadzemlje,plavikamionetse ciniokaoMecboks igracka. U svakom drugom slucaju ne bi bio primecen usaobracaju,aliovogvedrogutorkapopodne,pocetkom juna,pilot jegledaokakokamionetpreticedrugavozila iprelazi iz jedneudrugutraku,upokušajudapronađeinajmanjislobodanprostor.

Avion je bio Cesna 172 sa visoko postavljenim krilima i jednimpropelerom. Pilot je bio cetrdesetogodisnji policajac po imenu DagPejdz. Znao je da je vozac kamionetamuskarac jer je u slusalicamapratiopolicijskuradiokomunikaciju,gdejecuokakojeovajpredesetminuta ubio coveka u obracunu dilera droge u Fort Mersi parku.Policajackoji je tudaprolazioautomobilom,video jepucnjavu.Kadajeskrenuoupark,napadačjezapucaouvetrobranskostakloiubioga.Radniciuparku,koji suvideliubistvo,opisali suubicukaomrsavogbelca oko dvadeset godina starosti, obrijane glave. Bio je u belojmajici kratkih rukava ispod koje se videla velika tetovaza na levojruci.

OvojebioPejdzovslobodandan.UzivaojeleteciusvojojCesnisajednogmalogaerodromauSantaFeu,dabise,kakojeontovoleodakaze, „uzdigao iznad svega.“ Kada je preko policijskog radija cuo zapoteru, krenuo je, preko 6 km velikog grada, ka mestu gde jekamionetposlednjiputviđen,unadidacegaopazitimeđuzgradamaSanta Fea i tako navoditi svoje kolege koje su ucestvovale u poteripolicijskim automobilima. Pet minuta kasnije, vec ga je bio nasao.Freneticnakrivudavavoznjakamioneta teskobisepratilasazemlje,alijeizvazduhatobilovrlolako.

„Vozi istocno, Peraltom.“ - rekao je Pejdz u mikrofon na svojimslušalicama.„SadaskrećedesnonaGuadalupe,usmerukagradu.“

„Ja sam pet blokova ispred njega.“ - brzo je odgovorio drugipolicijskiglas.„Mogudagapresretnem."

„Sačekaj.SadjeuleteonaAguaFria.“Pejdzjebespomocnogledaodolekakosukolaizsuprotnogsmera

nagloskrenuladabi izbeglakamionet, izletelana trotoar iudarilau

zid izkogsuciglepopadalenahaubu.Zamislio jezvuk lomljave, jerse,zbogudaljenosti,silinačinilajošvećom.

„VratiosenaSantaFeulicu.“-upozoriojePejdž.„Ako vozi ka auto-putu, blokiran je preprekama." - odgovorio je

jedanuzbuđeniglas.Kamionetjeiznenadaponovopromeniopravac.„SkrećedesnouulicuSeriljos.“-povikaojePejdž.„PresećićuganaKordovi!“-uleteojedrugiglas.Gledajuci na trotoar ispod sebe, Pejdz je primetio pesake kako

skacu u stranuda bi izbegli kamionet. Jedan automobilmorao je daskrenesputa.

„Prekasno!VećjeprošaoKordovu!“„NapravićemoblokadunaSentMajklsulici.“„Bolje bi bilo na Rodeo ulici! Vozi toliko brzo da za SentMajkls

nećeteimatidovoljnovremena!"Brzinakojomsekamionetkretaobilajezaistaneverovatna.Cinilo

sekaodadrugavozilanaSeriljosulicistoje.Oh,Bože,moradavozipreko160,pomisliojePejdž.Drugivozačimoradasuuretrovizoruprimetilikamionetkakojuri

kanjimailijebegunacmozdakoristiosirenu.Bilokakobilo,vozilasusesklanjalaustranu.

„BlokiralismoraskrsnicuSeriljosiRodeoulica!“-uzviknuojeglas.Kamionetjeodmahskrenuousledećusporednuulicu.Pejdžjenajzadshvatiozašto.„Mislimdaimapolicijskiradio!“„Šta?“„Menjapravackadgodmikazetekojusteulicublokirali!Morada

nasprisluškuje!SadskrećenaLouvsparking!“Kupci koji su izlazili iz ogromne prodavnice građevinskog

materijala,poskakalisuustranudokjekamionetjuriokabioskopunakrajuparkingainestaougaraži.

Kruzeci iznad njih, Pejdz je trazio coveka u beloj majici kratkihrukavakoji izlazi izgarazeupokusajudapobegnepeske.Ali,mnogimuskarcisunosilimajicekratkihrukavaujunu,isaovevisine,bilojeskoronemogucerazaznatibojenaodeci.Stavise,bojainijebilavazna-vozac jemogaodaprimoranekogugarazidamudamajicudrugebojekakobiprošaoneprimećen.

Pejdžjenastaviodakruži.

Jedanautomobiljeizašaoizgaraže.Gledaojekakosesicusne igurepesakakrecukaulazuubioskop.

Tražiojenekogazakogamusečinilodajeužurbi.Jedankombijeizašaoizgaraže.Onmožepromeniti vozilo isto tako lakokao imajicu, zakljucio je

Pejdž.Jedansportskiautomobiljeizašaoizgaraže.Pejdz jeizvazduhapratiosvatrivozilaiopisaoihpolicajcimana

zemlji.Prvojeusloutrakukojajevodilalevo,kauliciSeriljos.Kombijeusaouistutrakuiskrenuousuprotnompravcukasporednojulici.Sportski automobil se kretao nazad, ka parkingu ispred prodavnicegrađevinskogmaterijala.

Trirazličitasmera.Umeđuvremenu,policijskiautomobiliizpotereokupilisuseutom

podrucju.Pejdzjevideonjihovarotirajucasvetlaizamisljaozavijanjenjihovihsirena.

Nijedno drugo vozilo nije izaslo iz garaze. Policijski automobilzaustaviojesportskiautomobilnaparkinguprodavnicegrađevinskogmaterijala.Pejdz jenastaviodapratiprviautomobilkoji je izasao izgaraze. Zaustavljen je na pocetku ulice Seriljos, dok je cekao da seukljuci u saobracaj. Za razliku od njih, kombi nije imao nikakvihproblema, vozeci lagano u suprotnom smeru, trakom za skretanje usporednuulicu.

Pejdzjeimaopredosecajipratiogaje.Spustiosestotinakmetaranize bez naglih manevara, nista sto Savezna uprava zavazduhoplovstvonebidozvolila,aliiporedtoga,poniranjejeucinilomotorbučnijim.

Činilosedajekombivoziomalobrže.Spustiosejošstotinakmetara,štojeučinilomotorjošbučnijim.Kombijeubrzao.„Nalaziseispodmeneukombiju!"-Pejdz jepovikaoumikrofon,

pokusavajucidapotvrdisvojutezu,ponirucijosstotinakmetaranize,upokušajudaizazovenekakvureakciju.

To mu je poslo za rukom. Vozilo je ubrzalo i, uz skripu guma,skrenulousporednuulicu.

„Krećeseupravcuputazaaerodrom!"Kombijeizleteonaputsavišetraka,presecajućisaobraćajtakvom

brzinomdasuseostaliautomobilizanosilikakobisesklonilisputa.Dvasusesudarila.Svakiputkadbikombiiznenadapromeniotraku,malobisezaljuljao-nijebiostabilankaokamionet.

Pejdz je pogledao niz put za aerodrom i ostao bez daha kada jevideocisternuzagorivokakoizlazisabenzinskepumpe.Oh,Bože...

Kad je kombi ponovo promenio traku, malo se zaneo zbogiznenadnepromenepravca.Umestodaseprevrne,nekakojeuspevaodasevratinasvacetiritocka.Ali,dokjevozacpokusavaodapronađeprostorudrugojtraci,morada jenaglookrenuovolan.Vozilose josvišezanelo,ostalonadvatočkaipalonastranu.

Ostavljajućimlazvarnicaizasebe,klizilojenizput.Ne!Kombijeudarioucisternu,rascepaodonjideoizapaliose,doksu

varnicezapalilebenzinkojijecurioizcisterne.Vatrenaloptavinulaseunebo.Pokusavajucidaseskloni,Pejdzje

osetioudarnitalas.Bilomujepotrebnoparsekundidapovratiglasiuspostaviradio-vezukakobipozvaohitnupomoć.

Tamnioblakdimaprošaojeporednjega.

2.

Sobazasastankesastojalaseodstolicaporedanihuredoveitable.Fluoroscentnasvetla,odkojihsusvi izgledalibledo,suzujaladok jesef stanice slusao njihove izvestaje. Pejdz je pogledao kroz prozor ivideo nekoliko kombija televizijskih stanica na parkingu ispredpolicijskestanice.

„Dobro,ispricalistemistasteuradilipravilno.Sadmirecitestasteuradilipogrešno." - zatrazio je sef. „Konferencija za novinare je zapetnaestminuta.Neželimnikakvaiznenađenja."

„Nismoga jurili.“ - insistirao je jedanodpolicajaca,Anđelo. „Niujednomtrenutkunismodoveliuopasnostni jednogcivila.Samosmopokušalidagaprestignemoipresečemomuput.“

„Takoje.“-dodaojedrugipolicajac,Rafael.„IakojedripacpucaouBobija,nismopreteralisareakcijom."

„Vozio je 100 milja na sat.“ - rekao je policajac po imenu Vera.„Pravo je cudo da je jedini koga je ubio onaj nesrecnik vozac zavolanomcisternesagorivom."

ŠefjepogledaouPejdža.„Ati?“Pejdžjepokušaodanemislinaagonijuvozačacisterne.„Posto je policijski helikopter na redovnom servisu u hangaru,

jedina letelica koja je bila na raspolaganju policiji bio jemoj avion.Upozoriosamkontroluletanaaerodromudapreusmeridrugeavionedaneleteiznadgrada.Leteosamiznadminimalnedozvoljenevisine.NijednopraviloFederalneUpravezaletenjenijeprekrseno.Nikonijebiouopasnosti."

Sef jepogledompresaoprekocelegrupe.„Imaliko stadadoda?Nekegreškezakojebitrebalodaznam?"

Grupajeostalanema.„Onda,spremansamdarazgovaramsanovinarima."Policajcimakaodajelaknulo.Pejdz je stajao po strani kad su svi ustali i krenuli da izlaze iz

prostorije.

„Hoćešlisanamanapivo?“-upitaogajeAnđelo.„Cim javim supruzi da sam dobro." - odgovorio je Pejdz. Nije

moraodapitagde cebiti.Uveksuislinaistomesto-sportskikafeuuliciSeriljos.

Kada jeostao samu sobi za sastanke,uzeo jemobilni telefondapozovekucu.Biojetocetvrtiputodkakojesleteo-icetvrtiputjecuosvojsopstveniglaskakokaže:„MolimVasostaviteporuku."

Pokusao jedadobijeTori namobilni telefon, i cetvrti put je cuonjenglaskojikaže:“MolimVasostaviteporuku"

Pogledaojenasat,gdejenadigitalnomdisplejubilo7:23.Gdelijeona?-zapitaose.

3.

Dok je skretao na parking ispred svoje prizemne kuce, Pejdz jepritisnuo daljinski kljuc za otvaranje garaznih vrata koji je visio nastitnikuodsuncaunjegovomkombiju.Idoksusevratadizala,videoje kako Torin saturn nije unutra. Parkirao se unutra, ugasiomotor,izašaoizsvoggrandčirokijaispustiogaražnavrata.

Ulazeciuzatamljenukuhinju,primetiojekolikojebilotihoukuci.Nastolusenalazilaporuka:

Otišlasamdaposetimmamu.

Pejdz se namrsito jer je Torina majka zivela u San Antoniu uTeksasu, osamstotinamilja odavde, aTorinijepomenulada zeli daposetimajku. Sta je tomogloda jeprimoranaovako ishitrenput? -zapitaose.

Jedinoobjasnjenjekojemujepadalonapametbiloje:Nekavrstahitnogslučaja.Majkajenazvaladajojsaopštilošuvest-osebi-ionajekupilakartuzaprviletipožurilauAlberkerki.

Jedini veci aerodrom u celoj drzavi bio je onaj u Alberkerkiju.Voznja do Santa Fea trajala je sat i petnaestminuta. Pejdz i Tori suobicno koristili njegov avion kada su isli u posetu njenoj majci. Sobzirom na to da je bio u vazduhu i nije mogao da se javi na svojmobilnitelefon,Torinijemogladamukažeštasedesilo.

Naravno.Toimasmisla,pomisliojePejdž.Iporedtoga,nijemogao,adasenečeškapočelu.Čakiakonisammogaodasejavimnasvojmobilnitelefon,tojene

bisprečilodaostaviporuku.Telefon u kuhinji je visio pored frizidera. Pejdz mu je prisao,

pogledao na papir zalepljen sa strane, nasao broj koji je trazio ipritusnuotipke.Ocekivaojeautomatskusekretaricu,alijaviosestarijiglas.

„Halo?“„Margaret?JestelitoVi?“

Pejdz nije cesto razgovaro sa Torinom majkom, ali ona jeprepoznalanjegovglas.

„Naravnodasamtoja,Den.Zaštozvučištakoiznenađeno?"„Misliosamdasenecete javiti.Pomisliosamdanistebolesni... ili

takonešto."„Bolesna?Zaštobiuopštetakoneštopomislio?"„DosaosamkuciinasaoporukuodToridajeotisladaVasposeti.

Tojetakoiznenada-mislim,kadasamjutrosotisaonijepomenulanirecoputovanju-pretpostaviosamdasenestoozbiljnodesilo.Dasteimalinesrećuilineštoslično.Jestelisigurnidastedobro?"

„Pa,umornasamodradaubasticelopopodne.Osimtoga,osecamsesasvimdobro.KadjeTorinazvalairekladadolazidamevidi,bilasamiznenađenaistokaoiti."

Pejdžjejakostisnuoslušalicu.„OnaVasjenazvala?Kada?"„Jutrosokodeset."Cim sam otisao na aerodrom, pomislio je. Tori je bila agent za

prodaju nekretnina, cesto je pre podneprovodila kuci, pripremajuciponudeiliobavljajućitelefonskepozive.

Pejdz je brzo izracunao. Nije bilo direktih letova izmeđuAlberkerkija i SanAntonia.ToribimoraladapresedauDalasu.Ceoput,odvratadovrata, trajaobioko sedamsati.Uzavisnostiod togakada je imala let, trebalo je već da stigne u San Antonio do sada,pomislioje.

„Jelionatu?Hteobihdaporazgovaramsanjom."„Nije,neocekujemjezajosnekolikosati,"odgovoriojestarijiglas,

„moždanedosutra."„Sutra?"-Pejdza jezabolelaglavakolikojebioiznenađen.„Mora

dajenaletukojistiževrlokasno."„Neideavionom."Tonijeimalosmisla.„Neideavionom?Alikakoonda...Hoceteda

mikažetedaonaputujekolima!“„Takomi je rekla. Imeni se cinilo da nema smisla. Osam stotina

milja - ali reklami jeda to zelidauradi.Tistvarnonisi znaonistaoovome?“

„Ništa.Apsolutnoništa.“„Pitala sam je zasto ide kolima. Odgovorila je da hoce da ode u

priroduirazmislja.Alinijemireklastajeimalanaumu.Den,neznam

kakodrugačijedatepitam.JelisveureduizmeđuToriitebe?"Hteojeodmahdaizvali:Apsolutno.Divnoseslažemo.Boljenemože

biti.Alirečisuostalezaglavljeneuustima.Izvukaojedrugacijiodgovor.„Sve sto jetrebalo,to jedamikaze

da zeli da Vas poseti. Mozda bih cak i ja krenuo sa njom. To nijemorala da bude tajna. Ako vozi bez zaustavljanja i stigne veceras,recitejojdamenazovečimstigne,bezobzirakolikokasnobilo.

„Računajnamene.Rećićujoj."„Ne samo reci, Margaret. Molim Vas, postarajte se da to i uradi.

Stavitejojslušalicuurukuipostarajtesedamenazove."

4.

Posto je spustio slusalicu, Pejdz je razgledao po kuhinji. Tori jesklonilatanjireoddorucka.Radnepovrsineukuhinjibilesucisteisveje bilo na svommestu, kao da je kuca bila spremna za razgledanjepotencijalnogkupca.

Presaojeudnevniboravak.Casopisikojisubilirazbacanipostolusad subili urednoposlagani. Jastucici koji subili u totalnomneredujos od prosle veceri kada su on i Tori gledali televiziju, bili su nasvojimmestima.Prisetiosedaonaodavnonijegledalateleviziju,dajeranootišlaukrevet,rekavšidaželidačita.

Prosetao je niz hodnik i zavirio u Torinu kancelariju. Njenoglaptopkompjuteranijebilo.Osimlampe,ničeganijebilonastolu.

Usao je u spavacu sobu. Krevet je bio spremljen, sve savrsenoposlagano. Razgledajuci po plakaru, primetio je da nedostaju dvakofera. Pazljivo je razgledao prazne vesalice i zakljucio da je Toriuzela vecinu svoje neformalne odece, ali nista od svojih poslovnihkostima.Pregledao je iokeunjenojkomodi izkojih su sve carape irubljebiliodneti.Pogledaojenanjenustranukreveta.Kaostrastveničitalac,običnojeimalagomiluknjigaposlaganupored.

Ništaodtoga,takođe,nijebilotu.Pejdzjestajaoumestunekovreme.Kadajeprimetiodasenapolju

spuštanoć,otišaojeudnevnusobuisedeoutami.

5.

Kada se probudio u sredu ujutru, Pejdz se okrenuo kazastrasujucoj praznini na Torinoj strani kreveta. Gledao je takonekoliko trenutaka, a onda je brzo ustao, obukao farmerke, izasaonapoljedapokupinovinesatrotoara,zurecinazaddaslucajnonecujezvonotelefona.Telefonnijezazvonio.

Naslov udarne vesti u novinama najavljivao je PUCNJAVA,POTERA I EKSPLOZIJA CISTERNE. Na fotogra iji je bio Badi uuniformi. Na drugoj je bio vozac cisterne. Na trecoj je bio prikazaniskrivljenimetalkombijaicisternezagorivo,kojisu,poslepozara,bilizavarenijednozadrugo.

Pejdzjeokrenuonovine,skrivajucifotogra ije.Nemogavsivisedačeka,podigaojeslušalicuipritisnuobrojke.

„Margaret,ovdeDen.“Odgovorilajebezuobičajenihpozdrava:„Torinjošnijestigla"Pejdzovogrloodjednomjepostalostrasnosuvo.Postojeuspeoda

proguta, pokusao je da govori. „Mora da se umorila i prespavala unekommotelu.“Idokjeizgovaraorecenicu,nionnijeverovaoutakonešto.

„A zastome onda nije nazvala da se ne brinem? Jer to jeupravoonoštoradim.“Zadrhtaojestarijiglas.„Štaakojeimalanesreću?"

„Neverujemda je takonestomoguce, jer cuobihnestoo tome.“Pejdžjepokušaodazvučiuverljivo.„Ipak,raspitaćuse.“

***

Tri satakasnije,kada jebionaputuda istraziborbunozevimaujednojsrednjojškoli,primojepozivoddežurnogupolicijskojstanici.

„NemaevidencijedajeToriimalasaobracajnunezgodunitiuNjuMeksikunitiuTeksasu,inistaotomedajeprimljenaunekubolnicudužputakojmjevozila."

Pejdz je odahnuo sa olaksanjem, ali je znao sta ovakvi izvestajiznačeištajemoraosledećedaučini-nijeimaodrugogizbora.

„Stavijenalistunestalihosoba."

6.

Ucetvrtakranoujutru, telefon jezazvonio.Pejdz jespustiosvojušoljukafeizgrabioslušalicu.

„Halo?“„Den Pejdz?“ - upitao je muski glas. Imao je hrapav juznjacki

naglasakkaodajebiopušač.„Jasam."Pejdžjeprimetiokolikočvrstojedržaoslušalicu.„OvdejenačelnikpolicijeRodžerKostiganizRostovauTeksasu."„Gde?"Pejdžusezavrtelouglavi.Uzeojeolovku.„Rostov,Teksas.NalazimosejugoistocnoodElPasa,okopedeset

miljaodMeksičkegranice."Pejdz je osetio kako mu se zeludac steze. „Jeste li nasli moju

suprugu?"„ViktorijaPejdz,"rekaojeglaskojikaodajecitaosapapira.„Bele

rase. Visoka metar sezdeset. Pedeset pet kilograma. Crvena kosa.Zelene oci. Vozi tamno plavi saturn autluk 2008 godiste." Glas jepročitaobrojregistarskihtablica.

„Tojeona."Pejdžjeosetiohladanznojnačelu.„Ranojutrosjedanodmojihpolicajacaprimetiojenjenautomobil

parkiranporedputa.Njujenašaonedalekoodatle."Pejdžjeimaoosećajkaodazadržavadah.„Dalije...?“„Dobroje.Otomenemoratedabrinete.Nijepovređena.Nijebila

niukakvojopasnosti."„Nijebilonezgode?"„Ne,gospodine."„Nijebilapovređena?"„Takoje,gospodinePejdž.Onajesasvimdobro."HvalaBogu,pomisliojePejdz.Alionamucnapitanjapocelasuda

gaopsedaju.„Ako nije bila povređena, zasto je onda njen automobil bio

parkiranporedputa?“„Tojetežeobjasniti."„Nerazumem.Dalijeonatu?Možetelidajojdateslušalicu?"

„Ne,gospodine.Onanijesamnom."„Paonda,kakomogudarazgovaramsanjom?"„Cinimi seda je tonanjojdaodluci." - odgovorio je glas. „Rekli

smojojdajetražite,alionanijereagovalanato"„Nistemiobjasnili.Dalijeonasama?“„Kolikomogudavidim."„Onda,sta,zaimeBoga,radiu..."Pejdzjepogledaopapirnakom

jezapisao.„Rostov,Teksas?"„Malojekomplikovano.BilobiVamjasnijekadabihVamtolicno

ispricao. Najvaznije je da nijedan zakon nije preksen. Ovde jesvojevoljno."

„Kažetedabibiloboljedamitoličnoispričate?"„Moždapokažem,boljerečeno."„Zaštostetakoprokletozagonetni,načelniče?"„Nisam. Ovo je neobican slucaj, verujtemi. Plasim se da Vamne

moguobjasnitiprekotelefona.Moratesamidoćidaseuverite."„Sta god da se desava, budite sigurni da cetemi pokazati danas

poslepodne.“„GospodinePejdz,plasimsedaceVamtrebatimnogoviseodtoga

dabistestiglidovde.VisteuSantaFeu,zarne?"„Takoje."„Najblizi veci aerodrom je u El Pasu, ami smo par stotinamilja

dalje.Nemogućejedastignetedovdedoposlepodneva."„Imatelibilokakavaerodrom?"„Imajedanmalikojikoristerančeri,ali..."„Ondasevidimoupet."

7.

Pejdz jenazvaopolicijsku stanicu i rekaodezurnompolicajcudatoga dana nece moci da dođe na posao i da ce biti odsutan doponedeljka.Spakovaojekofer,zgrabiosvojuletackutorbuiodvezaose domalog aeorodroma u Santa Feu. Posto je uneo svoj prtljag dorecepcije,pozdraviosesamladomdevojkomzapultom.Tu,napultuispred nje, nalazile su se novine, ali pre nego je uspela da pomeneclanak sa naslovne strane, skrenuo je levo u sobu sa kompjuterima,gde je proucio vremensku prognozu u Nju Meksiku i Teksasu.Prognoza jenajavljivalamogucnostnevremenazanekolikodana,alibeztrenutnihproblema.

Poslednje sto je uvek gledao su upozorenja o zabranjenimzonama.Onasuupozoravalapiloteovazdusnomprostoruukojinisusmeli da uđu, najcesce iz bezbednosnih razloga. Pilot koji bi bezodobrenja uleteo u zabranjeni prostor, mogao je da ocekuje vojniavionkojibimustrogonarediodasletinanajbližiaerodrom.

NijebilonikakvihzabranjenihzonauNjuMeksiku,aliPejdzjebioiznenađenkadjevideodapodrucjeokoRostovauTeksasuimatakonešto.Pomalozbunjen,kliknuojetustavkunaekranukakobiseboljeinformisao, samo da bi saznao da se zabrana odnosila na nizastronomskih radio-antena dvadeset milja severozapadno od grada.Zabranasenijeodnosilanadrzavnubezbednost,vecnaopservatoriju,jer avioni koji bi preletali iznad antena mogli bi da proizveduelektronske smetnje koje bi blokirale prikupljanje radio-signala odastronomskih fenomena kao sto su solarne erupcije i spiralnegalaksije.

Uredu-klonićusetoga,zaključiojePejdž.Izvadio je karte iz svoje letacke torbe i brzo ucrtao plan leta za

Rostov.KaostomujenacelnikKostiganrekao,gradjebioudaljenparstotinamiljajugoistočnoodElPasa.NiblizuSanAntonia.

Pejdz jeizasaonaaerodromskustanicuprepunemocija.Tamosunatoplomsuncubrojnimaliavionibiliprivezanizabetonkonopcimakojisunadrugomkrajubilivezanizanjihovakrilairepove.Jedanod

njih bila je Pejdzova Cesna. Osecajuci se kao da mu vreme istice,podsecao je sebedauspori sa spoljasnom inspekcijomaviona.Poslesvakog leta, uvek bi napunio rezervoare za gorivo. Sad je ispumpaomalu kolicinu goriva u soljicu kako bi se uverio da nema vazdusnihmehurićailidrugihzagađivača.

Negubistrpljenje,rekaojesebi.Posto jeodvezaoavion,usao jeunutra,postaviokarte iplan leta

natablicupričvršćenuzasvojubutinuidubokoudahnuo.Koncentriši se, pomislio je.BezobzirakolikoželeodasamsaTori,

sadajevažnijiavion.Skoncentrišisenaletenje.Jos jednom je duboko udahnuo i prosao kroz listu provera pre

poletanja.ŠtazaimeBogaToriradiuRostovuuTeksasu?Radio-vezom zatrazio je dovolu od kontrole leta za prelazak na

pistu zapoletanje. Petminutakasnije -manjeoddva sataodkad jeprimiopozivodnacelnikapolicijeKostigana-biojeuvazduhu,letecikaTeksasu.

8.

CoveksaM4karabinomstajaojeusencimalezgradeodbetonskihblokova i uzivao u poslednjem dimu svoje cigarete. Temperatura jebila prijatnih, suvih 30 stepeni, ali navike posle dve ture u Iraku suostale-kloniosedirektnesunčevesvetlostištojevišemogao.

S obzirom da je bilo jutro i da je sunce bilo na suprotnoj stranimale zgrade,EriHalovejnijebiouprilici dauzivaukrsevitoj lepotiplaninaDejvisnaseveru.Umestotoga,imaojepogledna,kakomusečinilo,beskrajnobusenjeproredenebraonkastetrave.

Kolutovi suve trave bili su zapleteni u ogradu osiguranu lancimadvadeset metara od njega. Ograda je bila visoka cetiri metra sabodljikavomžicomnavrhu.Natablamadužogradepisaloje:

NAUČNOISTRAŽIVAČKAZONAZABRANJENPRISTUP

LevoodHaloveja,devetogromnihopservatorijskih tanjira radio-antena bili su usmereni u razlicitim pravcima ka nebu, dok je jedanbio tako podesen da je stajao horizontalno. Kamion je bio parkiranporednjega,saskelomimalomdizalicom,kaodasupopravkebileutoku. Tanjiri su se mogli videti izdaleka, kao prilicno neobicnagrađevinaupejsažukojiihjeokruživao.

Desetmilja niz put, slicno upozorenje stajalo je na kapiji koja jesprecavala prilaz putu. Ljudi koji bi zaustavili svoje automobile dapogledajutanjireudaljini,zadrzalibisenakratkodokihdosadanebinateraladanastaveput.

Ograda osigurana lancem bila je samo jedna od tri koje suokruzivaletanjire.Nijebilostrujeunjoj-nikouobjektunijezeleodase maltretira sa rancerima cija bi stoka odlutala do ograde i bilasprzena.Iporedtoga,nijezabelezenslucajdabiikobiodovoljnoluddapokusadasepenjepoogradi.Drugaogradasastojalaseiskljucivoodbodljikavezice,dokjekroztrecuogradubilaprovedenastruja,sabrojnimvidljivimupozorenjima:OPASNOST!VISOKINAPON!

Halovejjemogaodasediuklimatizovanojkancelarijiobezbeđenjaigledaumonitorekojibizabeležilisvakineuspelipokušajuljezadaseprebace preko trece ograde. Akobi se takonesto ikad i desilo, on iostali cuvari bi izasli da pociste nered. U ovakvom objektu pusenjenije bilo dozvoljeno, tako da je njegova pus-pauza bila jedini razlogzbog kog jemorao da izađe napolje. Svoju zavisnost objasnjavao jesamom sebi cinjenicom da kamere - i monitori nisu mogli zamenitiljudskooko,pajeonizlaziokakobilicnoosmotriookolinuiuveriosedajesvemirno,kaostosecinilo.Nakrajukrajeva,jedanodnjegovihratnihdrugova,rendžerauIraku,biojesnajperistakojisemogaotakomaskiratida jeneprijateljmogaoprociporednjega,neznajucida jesnajperistatu,osimakonestanenanjega.

Ovapomisaodelovala je uznemirujucenaHaloveja. Jedino sto jezeleojedanamiruispusicigaretu,asadseopretecujesnajperistima.Vreme jedasevratimunutra, odlucio je.Posto jepovukaoposlednjidim cigarete, bacio je na zemlju, zgazio je cizmom i bacio poslednjipoglednapustookruženje.

Dvadesetmilja jugozapadno nalazio se grad po imenuRostov, alitamo nikad nije bio -niko iz objekta nikad nije bio tamo. To je bilostrogo zabranjeno za njih.Ne želimo im dati razlog da razmišljaju onama, strogomu jenaglasenokadseprijaviozanesto sto je trebalodabudelakzadatak.

Ali posle tri meseca, koliko je proveo ovde, Halovej nije mogaodocekatidamudođesmena-stojetrebalodasedesizasamojosdvenedelje.Hranaje,naravno,bilaboljaodoneuIraku.Osimtoga,ovdejebiloalkohola,kojinijemogaonaćiuIraku.Nijesemogaozalitinanajnovije ilmovekojejeskidaosaInterneta,odkojihnekijosnisubilidostupnininaDVD-u.

Alionoštomujestvarnonedostajalobiojeseks.Razmisljajuciosnajperistima,ukucaojesifrunatabliporedulaza.

Kada je cuo zvuk koji je znacio da je brava otkljucana, otvorio jemetalnavrataizakoraciokroznjih.Odmahgajezapljusnuo iltrirani,hladni, sterilni vazduh opservatorije. Povukao je teska vrata zasobom, proveravajuci da li je elektronska brava zakljucana.Onda jeotkljucao druga vrata, prosao kroz njih, zatvorio ih i spustio se nizmetalnestepenicekojesuzavrsavaledugackimhodnikomosvetljenimnizomsijalicanaplafonu.

9.

Podzemni objekat bio je velik, ispunjen jedva primetnomvibracijom.

Kada je pre tri meseca Halovej stigao ovde, nije primecivaovibraciju, ali kako su dani prolazili, sve vise je primecivao blagisveprisutnisumzakojijemisliodaimavezesageneratoromzastruju- ili sa radom velikih antenskih tanjira. Ostali kao da to nisuprimecivali, ali za njega je postalo toliko zamorno, da iako je nosiočepovezaušikadbikrenuonaspavanje,nijemogaodobrodaspava.

Prosaojekrozdvojavratasalevestraneiskrenuodesnouvelikuprostorijupunumonitorazatvorenogsigurnosnogsistemanakojimase mogao videti svaki prilaz objektu. Slike su bile u boji u visokojde iniciji. Nocu su bile u zelenoj nijansi dok su toplotni senzoriregistrovalitravukojasebrzohladilaistalnutemperaturuzivotinjaililjudi.

Njegovkolegausmeni,coveksavelikimijakimrukama,sedeojeu metalnoj stolici listajuci sportski casopis, povremeno bacajucipogled na monitore. To nije bilo po pravilima, ali posle nekolikomeseci,neradecinistadrugo,Halovejjeshvatiokolikojeteskobuljitiutemonitore.

„Pusenjestetizdravlju."-rekaojecovekbezdizanjapogleda.ZvaoseTagard.

„Kao ikadanekopucanatebe.Mislimda jemetakvecabrigaodcigarete."

„NismouIraku."„Hvala na casu geogra ije. Visak kilograma takođe nije dobar za

tebe,alitetonijesprecilodatamanistecokoladicekojecuvasu ioci.Kolikotogapojedešdnevno?Deset?Petnaest?

Tagardsenasmejao.Postonisu imali cimedasezanimaju,stalnosuzadirkivalijedandrugog.„Da,stvarnobitrebalodasamnasteperuumestodačitamovajčasopis.Odsutrapočinjem."

„Idemdotoaleta."-rekaojeHalovej.„Posle togamozdabimogaodasedneš ovde neko vreme, aja da

maloprošetam."SadjedošaorednaHalovejadasenasmeje.Izasao je u hodnik i produzio dalje. Na vratima sa leve strane

pisalo je ANALIZA PODATAKA. Kroz odskrinuta vrata, cuo je sumstatickih smetnji i video celavog istrazivaca sa naocarima, koji sedosađivaogledajuciumonitor.Napolicamakojesuprekrivalezidoveprostorije bili su postavljeni razni elektronski instrumenti. Crveniindikatori subiliupaljeni, igle supulsirale. Jedanod instrumenata jedavaovizuelniprikazstatickihsmetnji,kojijeizgledaokaotackekojesusehaoticnopomerale.ZvukjebioneprijatanipucketavipodsetiojeHalovejanazvuktraženjastanicanaradiju.

Štoseupravoovdeiradi,zaključioje.Blaga vibracija se pojacala, od cega je Haloveja pocela da boli

glava.„Zvucimalodrugacijenegojuce.“-rekaoje,stojenateralocoveka

sanaočarimadapodignepogled.„ZdravoErl.“-odgovoriojeistrazivac.„Da,imamovecuaktivnost,

kojapostajeglasnija.Celenedeljesepojačava."„Štamisliš,štasedešava?"„Verovatno nista. Ponekad se cini da se staticki sumpovecava iz

nekograzloga.Ondaseutisa.Premapodacimaizkompjutera,takavjeritam jos od kad je opservatorija sagrađena, pre petnaest godina."Istrazivacseokrenuonizudugmica.„Preusmericutanjirdavidimdaliceovaformadobitiboljude iniciju.Pracenjeelektricnogpraznjenjauokolini je dobar nacin da se uverimo da li oprema pravilnofunkcioniše.“

Halovejjeznaodajetanjirnakojijeistrazivacmisliobioonajkojijebiousmerenhorizontalno,kaodasepopravlja.Unjegovojglavinijebilosumljedajetanjirusmerenupravotamogdejetrebalodabude-jugozapad,upravcupodručjaporedRostova.

Teoretski,antenesusakupljaleipovezivaleradio-talaseizdalekogsvemira. Istrazivaci su objasnili da mnogobrojna svemirska telaodasilju talase, dok su druga jos bila samo eho Velike Eksplozije.Slozeni kompjuterski program pretvarao je signale u slike koje suizgledalekao fotogra ije,prikazujucinebule,nove,crnerupe idrugeastronomskefenomene.

Halovej nije znao sta one znace kada je, pre trimeseca, stigao u

ovaj objekat, ali je svakodnevna jednolikost toliko dosadilaistrazivacudamujebilovisenegodragodaobjasnikakofunkcioniseradio-teleskopska opservatorija. Uprkos objasnjenjima, Halovej senije dao zavarati sta se u stvari ovde desavalo. Radio-teleskopskaopservatorija nije trebala bodljikavu zicu i struju provedenu krozogradu.M4kojimjebionaoruzanbilajejednaodnajboljihpusakanaplaneti, u kompletu sa bacacem bombi i laserskim nisanom. To jepredstavljalođavolskiozbiljnoobezbeđenjezaobjekatkojiproucavacrnerupe.

Cak i pre nego ga je helikopter prevezao u ovaj zabaceni deozapadnog Teksasa, Halovej je bio ubeđen da se ovde vise radi ospijunskoj operaciji, pre nego projektu Nacionalne fondacije zanauku. U svega nekoliko dana po dolasku, dovoljno je procitao nasvom laptopu koristeci informacije sa Gugla, o tome kako radio-teleskopske opservatorije mogu da se koriste od strane spijunskihagencija. Bio je uveren da tanjiri iznad ogromnog bunkera nisuusmerenikanebulama,novama i crnimrupama.Bili suusmerenikasatelitimakojisuprikupljaliradiosingnale izatmosfere.Takođe,bilisu usmereni ka mesecu. Radio signali sirom sveta „cure“ u svemir,objasnio mu je njegov Internet pretrazivac. Mnoge od njih presecemesec, i pravilno usmerena radio-opservatorija moze ih prikupitikako se odbijaju ka Zemlji. Sortiranjem brojnih frekvencija,selektovanjem onih koje koriste velike teroristicke organizacije ilistrane vlade neprijateljski nastrojene prema SAD, objekat kao ovajmoze preneti vazne podatke obavestajnim analiticarima, koji senalazeumestimakaoštojeFortMidnedalekoodVašingtonaDC.

Halovejnijeslucajnoizabraoovulokaciju.FortMidjebiosedisteNacionalne agencije za bezbednost. Da, ovo je prokleta spijunskaoperacija,biojeuverenuto,aliakojetehnicar-kojisezvaoGordon-hteo da nastavi sa lazima, tvrdeci da je ovo naucni projekt koji jemapirao daleki svemir, Halovej nije imao nista protiv. Mali igrokazkoji su glumili bilo je jedino sto ga je zanimalo. To, i tajna zasto jejedantanjirbiohorizontalnousmerenkaRostovu.Tehnicarjemogaodablebećeštajehteoo„praćenjuelektričnogpražnjenauokolini.“

Nemojme zajebavati, pomislio je Halovej.Nešto se dešava poredRostova,iovajmilijardudolaravredanobjekatseuvelikojmerikoristidabiseotkriloočemuseturadi.

10.

Pejdz jenapolaputa sleteonaaerodromnedalekoodRosvelauNovom Meksiku. Prostor obasjan suncem bio je mesto gde jeamerickaNLOgroznicazapocela1947,kadajerancerotkrioostatkevelikogpredmetakoji jepao,akoji jevojskaopisalaprvokao letecitanjir,apotomkaometeoroloskibalon.Razlicitaobjasnjenjamoglasubiti samoprostprimerpogresnekomunikacije, ali teoreticari zavereuhvatilisuseovihrazlikakakobitvrdilidavladanestokrije.Odtadaje Rosvel postao nezvanicni glavni gradNLO, toliko da se svakog 4.jula u gradu odrzava festival NLO gde skeptici i samozvani ekspertidiskutuju,dokglumciiznaucnofantasticnih ilmovadeleautograme,azaljubljeniciseoblačeu„malezeleneljude".

Pejdz i Tori su par godina ranije doleteli na festival i uzivali ukarnevalskojatmosferiparade,takmicenjaukostimimaikoncertima,odkojihjenajednomglavnazvezdabilagrupakojajesviralamuzikusaalbuma„Tamnastranameseca“grupePinkFlojd.Retkosunalazilivremena da zajedno idu na odmor - njegov posao je bio suvisezahtevan - i seca se kako se slatko smejala gledajuci grupu„Klingonaca“kakoozbiljnoizvodescenuvenčanja.

OdovakvihgorkoslatkihprisecanjaPejdz jepostaojoszabrinutijiza Tori. Zeleo je da sto pre stigne do nje. Gledao je dok je cisternapunila njegov avion gorivom. Proverio je da je gorivo odgovarajuceboje-plavo-zatipkojimujetrebaoidanijebilonikakveprljavstine.Popeoseuavioniuzleteo,nastavljajućiletupravcujugoistoka.

Pazljivoizabranarutaomogucavalamujedapratikoridorkojijeprolazio preko velikih vojnih podrucja na severu, istoku, jugu izapadu.Ona subilavidnooznacenananjegovojkarti sanaznakamagde su borbenimlaznjaci izvodili vezbe. Dalje na zapadu bilo je josozbiljnije vojno podrucje koje se nalazilo iznad Vajt Sends raketnebaze, koja se ranije zvala Alamogordo, poligon za bombardere iartiljeriju,gdejeobavljenaprvaatomskaproba1945.godine.

Krsni pejzaz ostavljao je posmatraca bez daha. Oni koji nisupilotirali cesto, pretpostavljali su da je draz letenja bila uzivanje u

pogledu. Ali Pejdz je postao pilot jer je voleo osecaj kretanja u tridimenzije. Istini za volju, odrzavanje visine i brzine, drzeci seodređenogpravca,pracenjeradio-komunikacije ipoređenjekartesaterenomnazemlji,zahtevatolikokoncentracijedapilotinemapunovremenazarazgledanje.

Bio je tu i jos jedan element letenja, prilicno slican picu sakolegama policajcima posle smene, koje je sluzilo kao trenutakopustanja.Pejdzujeprijaloletenjejermujepomagalodanemislinastrasne patnje koje su ljudi nanosili jedni drugima. Video je previseputakakose zivotiunistavajupistoljima,nozevima,pivskim lasama,srafcigerima,palicamazabejzbol, cak ipistoljemzaeksere.Pre sestmesecibiojeprvipolicajacnamestusaobraćajnenesrećegdejepijanivozacnaleteonavozilokojesekretaloiubiopetorodeceizenukojaih je vozila na rođendan. Toliko je krvi bilo unaokolo da je Pejdz idaljeimaonoćnemoreizazvanetimdogađajem.

Prijatelji sumislili da se sali kada im je rekaoda jenagradabila„izdizanje iznad svega toga“, a on je mislio ozbiljno. Razliciteaktivnosti vezane za upravljanje avionom, iskljucile bi sve cega niježeleodaseseti.

Tomujesadapomagalo.Zbunjen,uzurbi,zeljanodgovora-takvaosecanjabigauzdrmalanazemlji,alionogtrenutkakadasenasaouvazduhu, disciplina upravljanja Cesnom primorala ga je da se osecasmirenim kao i sam avion. Namirnom nebu, okruzen ujednacenim,prigusenim brujanjemmotora, avion je stvarao smirujuci osecaj. Tomujeprijalo,iakonijemogao,adanestrepi,pitajucisestagacekanazemlji.

***

Kada jeusaouTeksas,planineDejvisprostirale suse sanjegoveleve strane sve dokle mu je pogled sezao. One tesko da su bilekarakteristicanprizorzaostatakdrzave,iustvarisugapodsecalenapredelejasikeiboranakojesebionavikaouNjuMeksiku.

Pratiojeradio-frekvencijuaerodromauRostovu.Josodvremenapripreme leta znao je da tamo nije bilo kontrolnog tornja i da jemoraodirektnodakomunicirasabilokojimavionomublizini,kakobibio siguranda imseputanjeneukrstaju.Zavremeprilazakoji jeprilicnodugotrajao,cuojesamojednogdrugogpilota,zenusajakim

teksaškimakcentomkojajejavljaladaletiusuprotnompravcu.Na karti vazdusnog prostora, jasno su bile naznacene zone

zabranjenog leta gde se nalazila opservatorija, ali cak i bez karte,Pejdznijemogao,adaneprimetiobjekat.Velikibelitanjiri,okojeseodbijala sunceva svetlost, bili su izuzetanprizor.Bila je to gigantskaverzija satelitskog tanjira koji je imao na krovu svoje kuce u SanteFeu.Potpunoodudarajuciodokolinegdesubilismesteni,ostavljalisuutisaksirovesnagekojiihječiniojošvećimizdaleka.

Bio je zbunjen sto je opservatorija bila smestena na relativnoniskom nivou, posebno u poređenju sa planinama u daljini. Zaropservatorije ne funkcionisu najbolje kad su smestene na sto vecojvisini?Ali njegovo razmisljanje o tomeprestalo je kada je prakticnointeresovanje vezano za pilotiranje nadjacalo njegovu radoznalost.Drzeci dovoljnu distancu od tanjira, nastavio je svoj let na putu kaRostovu.

Malamestajecestovrloteskouocitiizvazduha,niRostovnijebioizuzetak, stapajuci se sa naizgled beskonacnom prerijom, koja seprostiralasvudaunaokolo.Pejdzjenatrenutakosetiojezivosecajkaodajeovdevecbio,dajevecranijeleteoiznadovogistogpredelaidajevideoistoraštrkanokrdokojejepaslo.

Posebno je bio zatecen zivopisnom vetrenjacom pored jezera sakogsepojilastoka,prizorzakoji jebiouverendaga jevideoranije.AlinikadprenijebiouovomdeluTeksasa.

Ovosamoličinapredeleprekokojihsileteounekomdrugomdeluzemlje,govoriojesamomsebi.Pazištaradiš.

NanjegovojkartinalazilaseucrtanazeleznickaprugaiputkojimseprolazikrozRostov.Leteciparalelnoporedputa-kojijebilolakseuočiti-ubrzojeispredsebevideomalugrupuniskihgrađevina.

Nakarti jebioucrtanaerodromtrimiljeseveroistocnoodgrada,alikadgajePejdzopazioispremiosedaokreneavionutompravcu,iznenadiosekadasedrugapistapojavilanadrugomkrajugrada,najugoistoku. Ona nije bila upisana na karti. Kako se u međuvremenuspustionamanjuvisinu,mogaojeboljedaosmotriidavididajepistabila ispucala i izrovana,vecideo jeprekrivenpeskom,sarastinjemikakstusima koji su rasli iz pukotina. Uruseni hangari bili su odmahpored.Mnogohangara,primetio jezacuđeno.Premnogogodinaovojebiovelikiobjekat.

Štasedesilosanjima?-pitaosePejdž.Primetio je jos nesto: neobicnu topografsku pojavu koja se

protezala iza urusene piste. Nasuprot grubim braonkastimpasnjacima,nalazilaseogromnapovrsinakojasecinilakaovelikicrniugarci, kao potvrda vulkanske aktivnosti koja je pre mnogo godinaizbacila podzemni pepeo na povrsinu. Ugarci su formirali okvirvulkanskog kratera koji je vremenom erodirao da bi samo polovinabilastvarnovidljiva,jedvaseuzdižućiiznadzemlje.

Od siline erupcija, kad god da se desila, delovi su bili razbacanisvuda unaokolo. Pejdz je video slicne predele kada je leteo prekoArizone.Uobicajeninazivzanjihbioje„losazemlja",prikladnoimezanesto sto je izgledalo tako golo i nepristupacno.Nije semogaootetiutiskudajepredeoizgledaoistokaoštoseionosećao.

Nestrpljiv da sto pre nađe Tori, preleteo je preko urusene,neupisane piste ka aerodromu koji se nalazio na karti. I ponovo jepreciznostonogastomoradauradibilajedinastvarkojajemogladaokupira njegove misli. Posto je radio-vezom javio da namerava dasleti i proverio u kom smcru je okrenut vetrokaz, smanjio je gasmotoraipoceodaklizinadole.Kadajedosaouravansasredisnjomlinijom na pisti, poravnao je avion, osetio da klizi, da se smiruje,polako popustio unazad rucicu upravljaca i lagano dotaknuo pistutockovima,pustajucidaseprednjitocaknanosuavionaspustisamodsebe,pazećitakonosačnakomsenalazio.

Odvezaosedoprostorazavezivanjeavionaporedzgradekoja jelicilanastarubenzinskupumpu,samostonijebilopumpiisprednje.Umesto toga, gorivo se cuvalo u malom kamionu-cisterni. Brzo jeizbrisaosecanjenacisternukojujevideokadajeeksplodiralaprepardana u Santa Feu. Pored nje nalazio se hangar cija su vrata bilaotvorena,gdesenalaziohelikopteriLirDzetavion.Njihovoprisustvouovakomalommestumoglobisesmatratineobicnim,daovonijebiodeoTeksasa poznat po uzgoju goveda. Cetiri aviona na elisni pogonbilasuvezana,svacetirivecaijacaodPejdzoveCesne,stojebilajosjednailustracijabogatstvaovogakraja.

Izlazeci iz kabine, zakocio je avion i izvadio torbe sa zadnjegsedista.Alisada,kadasuobavezepremaavionuprestale,primetiojedanemozedahoda.Osecaosekaoparalizovan,konfuzijaseiskralaizmentalne iokeukojujeprivremenouspeodajezatvori.Visenijebio

iznadsvega.Nijeviseimaobrojneradnjekojejemoraoobavitidabikontrolisaoavion.Iodjednomgajepreplaviopritisakprethodnadvadana.

ZaštojeToriotišla,adamisenijejavila?Štaradiovde?Štase,dođavola,ovdedešava?Uprkosslutnjamakojesugaobuzele,Pejdz jepokusaodanatera

noge da rade i poneo torbe preko vrelog betona. Zgrada koja ga jepodsecela na staru benzinsku pumpu, imala je zidove od nepecenecigle i krov od talasastog lima, koji je bio toliko zarđao da jepokazivaokolikojezgradabilastara.

Otvarajuci vrata uz skripu, usao je u malu prijemnu kancelarijugde se nalazio izlizani drveni sto i pohabani kozni kauc. Masina zaprodaju bombona stajala je pored aparata za vodu i telefona koji jebio prikacen na zid. Druga vrata sa desne strane vodila su ukancelariju izkojesepojaviovisoki,krupni,sedokosi covek.Nasebije imao izbledelimehanicarskikombinezon,brisao jekrpommastsaruku. Pejdz je spustio torbe i rukovao se sa covekom,ne obracajucipažnjunamast,znajućidajetakozadobionjegovopoštovanje.

„Zvao sam Vas jutros iz Santa Fea u vezi sa iznajmljivanjemautomobila."

„VisteDonPejdž?“„Jasam.Neznamkolikoćuostati,aliostaviobihVambrojkreditne

kartice kako bi stemogli dami naplatite parking za avion. Takođe,trebalobidopunitirezervoargorivom100LL“.Vecinaavionanaelisnipogonkoristila je tuvrstugoriva.LL jebilaskracenicazanizaknivoolova,jednoodretkihgorivasaolovomkojejeidaljebilouprodajiuSAD.

„Dobro-kolasu izazgrade."-rekaojemehanicar. „Spremiosampapiredaihpotpišete."

Pazljivo skrivajuci emotivni haos u kom se nalazio, Pejdz mu jedaovozačkudozvoluikreditnukarticu.

„Nemamopunostranacakojiovdelete."-dodaojemehanicar,stojebioljubazniteksaškinačindapitaPejdžazaštojedošaougrad.

Pejdžjeisamogsebeiznenadioodgovorom.„Imamnekebračneproblemekojemoramdarešim."

11.

Automobil jebilacrvenatojotaselika.TalasvrelinezapljusnuojePejdzakadajeotvoriovozacevavrata.Ostavioihjeotvorenimdokjespakovaotorbeugepek,alikadajeseozavolan,ivolanisedistebilisutolikovrelidanijemogaodaihdodirne.Upaliojemotoriukljucioklima-uređaj. Cim je osetio hladan vazduh, duboko je udahnuo ipokusao da se smiri. Odvezao se sa aerodroma do mesta gde semakadamskiput,koji jevodio samou jednompravcu,ukljucivaonaasfaltniputzaRostov.

Vodeni toranj nadvisio je niske zgrade ispred sebe. Sa desnestrane, pored pruge, prostirali su se obori za stoku. Na periferijiRostova ulice su postale duplo sire, najverovatnije zaostavstina izvremenaosvajanjaZapada,kadasestokateralakrozgrad.

Prosao jeporedveterinarskeapoteke iprodavnice stocnehrane,prodavnice kaubojskih cizama i konjskih sedala, i prodavnicefordovih automobila, koja kao da se specijalizovala za prodajukamioneta. Dosao je do stambenih blokova sa kucama koje su bileofarbaneubojezemlje,odbez,prekotamnozutedobraon.Nasuprottome, ulazna vrata na njima bila su zelena, plava ili crvena.Raznobojnocvećeubaštamasamojenaglašavaloprizemnekuće.

Namestu gde se siroka ulica ukrstala sa drugom, nalazile su sesamo poslovne zgrade - restoran, banka, hotel, agencija za prodajunekretinina(PejdzseodmahsetioTori),prodavnicaodece.Iovdesubojebilejakoprimetne.Jednazgradajebilacrvenadokjedrugabilaljubicasta, treca zuta, a sledeca zelena. Nijedan blok nije imao dvezgradeisteboje.Uprkossvezemizgleduzgrada,Pejdz je imaoutisakda su mnoge od njih vrlo stare i da su svojevremeno bile skoro zarusenje. Osetio je jos nesto: da je ove zgrade vec negde video, ne utrenutnom zivopisnom izdanju, vec kakve su nekad bile, kao sto jeosecaodajevideoiprizorgovedakojapasuvangrada, iakojeovdebiopoprviput.

Naulicamanijebilomnogovozila.Zenajeguralakolicasabebom.Mladic je sedeonaklupi i sviraousnuharmonikukoja se jedva cula

kroz cvrsto zatvorene prozore automobila. Na kraju ulice sa desnestrane, Pejdz je spazio zeleznicku stanicu iz nekih prethodnihvremena.Salevestrane,videojeigralistezadecuicrkvu.Prekoputanjih,sudećipovelikojkupolinazgradi,pretpostaviojedajesudnica.

12.

Pod jebiood tamnogmermera.Navratimasa levestranebilo jezamagljenostaklonakomejecrnimslovimapisalo:

POLICIJSKASTANICA

Unutra, izapulta,bila jestarija zenasakoznimprslukomnasebi.Pogledalagajeinasmešilase.

„Izvolite,gospodine?"„Zovem se Den Pejdz. Imam zakazan sastanak sa nacelnikom

Kostiganom.Dogovorilismosedadođemupetsati.“„Idošlistetačnonavreme."-čuosehrapaviglas.Pejdz je prepoznao glas koji je cuo tog jutra preko telefona.

Okrenuosekavratima,odaklega jeposmatraovisokimrsavi covek.Njegovo lice bilo je usko i naborano, sivkaste boje koze,karakteristicno za pusace. Imao je brkove i mali oziljak na bradi.Njegovaprosedacrnakosabilajeosisanavrlokratko.Nosiojebraonuniformu. Iako je za opasacem sa opremom imao moderni Glokpištolj,Pejdžanijeiznenadiloštojenosiokaubojskečizme.

„Biosamradoznaokadastemiispricalionooaerodromu,pasamzamolioHarijadatamopripazinaVas.Javiomijekadstestigli.Imatesvojavion?"

„Cesnu172."„Jaseosecamneprijatnouavionu."Kostiganjepokazaorukomka

svojojkancelariji.„Izvoliteunutra."RukovalisusekadjePejdžprošaoikročiounutra.„Ne znam ni za jednog policajca koji sebi moze priustiti avion."

Kostigan je seo za stari drveni sto. Njegova radna stolica glasno jezaškripala.

„Nasledio sam ga od svog oca. Bio je aviomehanicar u Ratnomvazduhoplovstvu. Cujte, nadam se da mi necete zameriti akopreskocimo caskanje. Moram da znam sta je sa mojom suprugom.ReklistedajejedanodVašihpomoćnikajutrosnašaonjenauto.“

„Upravu ste, gospodine.Poredputa.Tacnije, poredplatformeza

osmatranje.“„Platformezaosmatranje?"„Tojejednaodstvarizakojusammisliodabistejeboljerazumeli

akoVampokažem,prenegodaVampričamotome.“Pejdžječekaodaopširnijeobjasni,aliKostigannijenipokušao.„Gledajte, ja ovdeništa ne razumem. Pejdz mu se ostro obratio.

„Sigurnistedamojasupruganijepovređena?"„Apsolutnosiguran."„Inijenisakim?"„Sama je.Odsela jeumotelu -Poslednji trag.OdvescuVasdonje

kadabudegotova."Kostigansenagnuonapred,pazljivogagledajuci.„Kolikodugostepolicajac?"

„Petnaestgodina."Kostigan se zagledao u desnu stranu Pejdzovog kaisa, gde je

zasecenideopokazivaodajecestonosiofutrolu.„Uvekseosecamkaodaminesto falikadanenosimsvojeoruzje.Da listeponelisvojesasobom?"

„Daliznateizajednogpolicajcakojisvojpištoljostavljakodkuće?DaliViigdeidetebezsvog,čakikadnistenadužnosti?"

Kostigangajeidaljepažljivogledao.„Ovonijemoj sluzbenipistolj.Ovo jemoj licnipistolj." - rekao je

Pejdz. „Imam dozvolu za njega, nosim ga kao prikriveno oruzje.TeksasiNjuMeksikoimajuuzajamnidogovor."

„Znamzakon,GospodinePejdž.Nistemiodgovorilinapitanje."„Pistoljmi jeukoferu,zakljucanuautomobilukojisamiznajmio.

Zaštopitate?"„Imajuci u vidu okolnosti u kojima se nalazite,mislimda bi bilo,

dobrodagatamoiostavite."„Okolnosti?"Pejdzjebiozbunjenovimrecima,doknijeshvationa

stajeKostiganmislio.„Isuse,sigurnonemislitedamogupredstavljatiopasnostzasvojusuprugu?"

„Porodičneraspraveioružjeneiduzajedno."„Aliovonijeporodičnarasprava."Pejdžsetrudiodanepovisiglas.„Stvarno? Zasto ste onda pitali da li je sa nekim? Zasto je rekla

majcidadolaziuSanAntoniodajevidi,anijesepotrudiladaiVamaištakažeprenegojeotišla?"

Pejdz nije odmah odgovorio. Nije znao sta da kaze. Onda je

bespomoćnoraširioruke,trudećisedazvučismireno.„Dobro, tacno jedaneznamkakotodaobjasnim.Nemampojma

zastojeotislaizastominijereklaisigurnodanemamblagevezestatražiovdeuRostovu."

„Statraziovde-shvaticeteveceras.Stoseticeodnosaizmeđuvasdvoje..."

„Obecali ste da ceteme odvesti do nje." Pejdz je ustao. „Gubimovreme.Idemo."

„Nismozavršilinašrazgovor.Sedite.Ispričaćuvampriču."„Pricu?"Pejdzjezacuđenopogledaoucovekasdrugestranestola.

„Kakvuludu..."„Da,pricu.Ucinitemitoliko-radiseomomocu.Onjebionacelnik

policijeovdeuRostovu."„Kakvetovezeimasa..."„Jošnisteseli,gospodinePejdž."Zestok pogled nacelnika policije, naterao ga je da na trenutak

zastane.„IondaćuVasodvestidoVašesupruge."Pejdžjeseosanestrpljenjem.„Ispričajtemisvojupriču."„Jedne vecerimoj otac je primio poziv prestrasenog decaka koji

mu je rekao da njegov tata tuce mamu. Kada mu je decak rekaoprezime, moj otac se nije odmah setio. Porodica se par meseci pretogadoselilaizFortVorta.Muzjebiobezposla,anjegovrođakkojiježiveoovde,našaomujeposaookooborazastoku."

„Kadanijeradio,muzjevoleodaodedoobliznjegbara,napijeseipotuce. Bio je to najtoplili septembar koji se pamti, ali i pored toga,ona jeuveknosilabluzezakopcanedovrata sadugackimrukavima.Kasnijejepostalojasnodajetoradilakakobisakrilamodrice.Decakjebiotihuskoliiuveksetrzaokaodaseplasiodacenestopogresitiidaćebitikažnjenzato.“

„Tenoćikadajedečaknazvao,ustrahudaćeotacubitimajku,mojotac je seo u auto i odjurio tamo. Kuca je bila blizu stocnih obora,oronula, od cerpica sa komadima maltera koji su otpali sa zidova.Svetlasubilaupaljena.Kadajemojotaccuovikuiplac,pokucaojenavrataipredstaviosekaopolicajac.Takobarmislimdajebilo.Otomesamrazmišljaovišeputanegoštomogudasesetim.“

„Galama je prestala.Moj otac je pokucao jos jednom, a sacmara

koja jeopalilasdrugestraneprepolovila jevrata.Skoroda je imogocaprepolovila.Sumnjamdajepoziveodovoljnodugodaosetikakopadanazemlju.“

Pejdžsenagnuonapredustolici.„Kada se moj otac nije javio narednih pola sata, pomocnik se

odvezaodokuce,gdejenasaomogocarastrgnutog,nazemlji.Postosepomocnikispovracao,uspeojedasepovratitamantolikodaradio-vezom pozove hitnu pomoc. U to vreme nije bilo vise ni jednogpolicajca. Jedinaopcijabila jedapozovesaobracajnupoliciju,alionisu odgovorili da ne mogu stici u narednih pola sata, tako da sepomoćniksabrao,izvukaopištoljiušaoukuću.

„Zenajelezalanapodusaglavomotkinutomodpucnja.Krvjebilasvuda unaokolo. Pomocnik je usao u kuhinju. Tamo nije bilo nikog.Otisaojeuvelikuspavacusobu.Niko.Usaojeumanjuspavacusobu-decakovu - gde je prozor bio otvoren. Otac mora da je cuo decakakako se iskrada. Ono sto je potera zatekla sledeceg jutra jasno jenavodilodajeotacjuriosinasadrugestraneputa,upolje.Stamislitezaštojetouradio?"

Pejdz je polako udahnuo. „Takav covek krivi porodicu za svojenezadovoljstvo.Onisukrivizasveizatomorajubitikažnjeni."

„Jestelipohađalikurspsihologije?"„Većiplatnirazred."Kostiganovpogled se izgubio izaPejdza, kaoda seprisecaonoci

kadasumureklida jenjegovotacubijensacmarom.Pogledsebrzoizoštrio.

„Onostosterekliimasmisla.Alipostojijosjednoobjasnjenje.Nekiljudi su jednostavno losi. U njihovom je karakteru da nanose bol.Tolikosumracniiznutradajemozdajedinareckojatomozeopisati-zlo."

„Da.Upoznaosamtakveljude."-rekaojePejdž.„Previšenjih."„Tosledećejutro,poterajenašlalešdečakaužbunju,kilometarod

kuce. Otac je lezao pored njega. Posto je ubio sina, stavio je cevsacmare u usta i povukao oroz. Kojoti su stigli do njih pre nego sunjihovatelapronađena."

Pejdz jeosetiopoznatkiseliukusuustima.Toga jepodsetilonaautomobilnakojijenaleteopijanivozac,ukomjebilopetorodeceizena,kojisupoginulinalicumesta.Pomisliojenadileradrogekojije

ubionjegovogprijateljaBobija,samodvadanaranije.„ŽaomijezbogVašegoca."„Neprođenijedandan,adagasenesetim.Nikadnecubiticovek

kakav je onbio.Ali onnijebio savrsen i ono sto sedogodilo tenocisamojepotvrdilotakonesto.Nijesmeodozvolitidamusetodogodi.Kojajenajopasnijasituacijaukojojpolicajacmožedasenađe?"

„Porodičnasvađa."„Tacno. Zato sto su toliko pune emocija i nepredvidive. Kada je

moj otac pokucao na vrata, trebalo je da se pomeri u stranu,izbegavajuci vrata i prozore. U stvari, trebalo je da ostane poredautomobilaiupotrebimegafondapozovemužadaizađeizkuće.Dajeizasaosasacmarom,mojotacbibaremimaosansudaseodbrani.Nijetrebalo da se desi kako se desilo. Ali,moj otac je imao slabost.Nijepodnosiosiledzije."KostiganjepogledaoPejdzauoci.„Posebnokadasutukližene."

„Dobro.“-rekaojePejdz.„Shvatosamporuku.AlirekaosamVamdasesuprugaijanismoposvađali.Ovonijeslučajsvađeuporodici."

„To Vi kazete. Ali dok ne budem siguran da ne predstavljatepretnjuzanju,nećetejevidetibezmeneporedVas.“

13.

Iako je sunce zalazilo za horizont, zraci su mu se cinilineuobicajeno zarkim. Sedeci na suvozackom sedistu policijskogautomobila,Pejdz jestavionaocarezasunce. Izvadio jesvojmobilnitelefoninazvaoMargaret,dajojjavidajeToridobroidajenaputudajevidi.ObecaojedacejeTorinazvati,alinijebiosigurankakoceodržatitoobećanje.

DoksusevozilikrozRostov,Pejdzjekrozprozorvideoradionicuzapopravku auspuha i rostilj restoranpodnazivomPalataRebarce.Isprednjih,naperiferijigrada,znakjenajavljivaoMOTELPOSLEDNJITRAG. Niz neuglednih prizemnih jedinica bio je formiran u oblikuslovaU,sarecepcijomusredini.

„Vasa supruga je u broju 11- rekao mu je Kostigan dok jeautomobilsrkipeo,krecucisemakadamomnaparkinguidizucioblakprašine.

Alikadasustiglidobroja11,mestozaparkingbilojeslobodno.Pejdz se osecao prazno, izlazeci iz automobila. Zavese su bile

navučene,akroznjihnijemogaovidetidalijebiloikogatamo.Preslisuprekomakadama,otvorilivratauzglasnoskripanjeiusli

urecepciju,ukojojsenalazioaparatzaprodajubezalkoholnihpicaimali televizor u cosku, sa cijeg je ekrana novinar izvestavao osportskmrezultatima.

„Dzejk,“obratiosenacelnikpolicijemladomsluzbenikuizapulta,„gospođaizbroja11.Dalijeotišla?"

„Nije. Platila jedokrajanedelje.Video samnjenautomobil kakoprolazipredvadesetakminuta."

Kostigan je klimnuo glavom, a onda pokazao u pravcu Pejdza.„Dobrobibilodarezervišešsobuzaovoggospodina.“

„Nema potrebe." - rekao je Pejdz nervozno. „Smesticu se sasuprugom."

„Ako to bude njena ideja, ali u slucaju da nije, ostavi mu jednusobu,Džejk."

Vrata su ponovo zaskripela kada ih jeKostigan otvorio.Napolju,

zaklanjajuci se od sunca, rekao je vise za sebe: „Pred njom je duganoć."

Šta god to značilo, pomislio je Pejdz. „Rekli ste da ju je Vaspomoćnikpronašaoranoujutru.Štajeradiladotada?"

„Tojeneštoštomorateličnovideti."„Načelniče,umoransamodsvegaovoga."Kostigan kao da ga nije cuo. „Mozda je otisla da nesto pojede.

PogledaćemouRebarcu."Odvezlisusenazaddorestorana,aliTorinogkombijanijebilona

parkingu.Vecinaklijenata jevozilakamionete,primetio jePejdz.Nainsistiranjenacelnika,uslisuunutra.Torinijebilomeđugostimakojisuporanilitoveče.

„Frede," Kostigan se obratio coveku u kecelji iza pulta, „da li jeovdepredvadesetakminutabilajednariđokosazenaiuzelahranuzaponeti?"

„Naravno.Sendvičsaćuretinomisiromiledeničaj.Ćuretinasebašnetražipuno.Imalajesrećedasmouopšteimalićuretinu."

„Mozdabibilodobrodaobnovis zalihe curetine. Imamosecajdacesevratiti.Dajnamdvahamburgeraipomfritzaponeti."KostganjepogledaouPejdža.„Nadamsedanistevegetarijanac."

Pejdzgajesamopogledao.„Hamburgerisuuredu."-rekaoje.„Jačastim."

Papirnakesaimalajemasnumrljusajednestrane.Odneojujedopolicijskogautomobila.Usli suunutra i vozilina istoknarednihpolasata. Braonkasto rastinje prostiralo se svuda unaokolo. Goveda supaslapodzracimazalazećegsunca.

Sadesnestranebilajeogradaodbodljikaveziceizakojesulezalezarđale rusevine urusenih metalnih baraka. U ravnomernimrazmacimadužogradevisilisunatpisi.

VLASNIŠTVOVOJSKESADOPASNOST

OPASNEHEMIKALIJENEEKSPLODIRANEMINE

„Ovo je bio vojni vazduhoplovni poligon za obuku.“ - objasnio jeKostigan.„Davnih40-ih.“

„Video sam to iz aviona kada sam dolazio. Pitao sam se sta se

desilo.“„Zatvorilisuga1945.Iotišli.Odtadaseraspada."Maloisprednjih,prolazeciporednecegastojelicilonanekuvrstu

spomen-obelezja,Pejdz jevideoniskudrvenubaraku.Imalajeravankrov i podsecala na tezge pored puta gde se prodavalo povrce. Uovomslucaju,deokoji jebiookrenutkaputubio jezatvoren,dokjeotvorenideobiousmerenkaogradiipasnjacimakojisuseprostiraliiza nje. Ma koliko se trudio, Pejdz nije mogao da shvati cemu jeslužila.

Torinplavisaturnbiojeparkiransastrane.„Da,poranilaje.“-rekaojeKostigan.Skrenulisusputaistaliizasaturna.Nadrvenojbaracibiojebocni

zidkojijesprecavaoPejdzadavididalijeToriunutra.Uistovreme,onjesprečavaoToridavidipolicijskiautomobil.

„Pretpostavljam da je shvatila da je cekanje ovde bolje nego umotelskojsobi.“-rekaojeKostigan.

„Ovojeplatformazaposmatranjekojustepominjali?“„Da,ovdejujenašaomojpomoćnik."Pejdžjekrenuodaotvorivrataautomobila.„Sacekajte." - rekao je Kostigan. „Nece jos dugo. Sunce je skoro

zašlo.Čimpadnemrak,shvatićete."Pejdžjebuljiounjega.„Zaštobih..."„DosadasteradilisvekakosamVamrekao.Josdesetminutanece

ništapromeniti.“„Zaštojezalazaksuncatolikovažan?"„Pojeditehamburgerprenegoseohladi.Verujteminareč,ovanoć

ćebitiduga."

14.

Erl Halovej je sedeo u klimatizovanoj kontrolnoj sobi, pratecibrojnemonitore koji su prikazivali slike podrucja oko opservatorijesa kamera zatvorenog sigurnosnog sistema. Tagard je sedeo porednjega, jeduci cokoladicu. Sunce na zalasku bacalo je narandzastusvetlost na niz satelitskih tanjira koji su se uzdizali visoko iznadzemlje. Uskoro, cim padne mrak, slike ce postati zelene, sto jeukazivalodasuseaktivirali toplotnisenzorinakamerama.Zivotinjeililjudibilibijasnoprikazanikaosvetlecepojave,iakoutomtrenutkunijebilonitijednekraveilizecanavidiku.

Halovej je uzeo sportski magazin koji je Tagard ranije citao.Svakog minuta bacio bi pogled na monitore. Napolju se nista nijedesavalo. Napolju senikada nista nije desavalo, sto je, naravno, bilodobro,posebnokadaseuporedisazasedamaibombamaporedputakoje je izbegavaou Iraku.Ali, za imeBoga, ovaduznost jebila takodosadna.

Halovejječuokakosezatvarajuvratanižeuhodniku.„Odmahsevraćam."-rekaojesvompartneru.Tagardjeklimnuoglavom,uzmajućijošjedanzalogaj.Halovej je izasao iz kontrolne sobe i krenuoniz hodnikdo vrata

koja je cuo da se zatvaraju. Znao je koja su to vrata, jer su svakevečeribilatoistavrata,onanakojimajepisaloANALIZAPODATAKA.

Gordon je ostavljao vrata otvorenim preko dana, ali preko noćiuvekihjezatvarao,pomislioje.Zašto?Štakrije?

Dobro poznati talas dosade koji ga je preplavio, naterao jeHalovejadadohvatikvaku iotvorivrata.Prostorija jebila ispunjenablagim sumomsvihelektronskihaparatakoji suprekrivali zidove - ijossuptilnijomvibracijomkojujeosecaosvudapoobjektuikojamuje toliko smetala da zaspi da se uvek osecao kao da je na iviciglavobolje.

Gordon jenosio slusalicepreko izbrijane glave. Sedeci za stolomkojijebiookrenutleđimaodulaznihvrata,proučavaojenizovebrojkikojisusepojavljivalinakompjuterskommonitoru.

Kada se Halovej priblizio, Gordon je osetio da se nesto krece ipogledao je ka njemu. Iznenađen, skinuo je slusalice i podigaonaočaresanosa.

„Zarnisamzaključaovrata?Trebalojedazaključamvrata.“„Samoproveravamdalijesveuredu."„Naravnodajeste.Zastonebibilo?“-Gordonjeupitaokaodase

pravdaozaneštoštonijeuradio.„Zatosamjaplaćen."HalovejjecuozvukizslusalicakojejeGordonostavionastolu.Bio

je mnogo tisi u poređenju sa zvucnicima preko kojih se cuo tokompopodneva. I pored toga, mogao je cuti da je sada bio prilicnodrugaciji,bezkonstantnogkrcenja,vecniztreperavihtonovarazlicitevisine, neki su bili visoki, neki niski, vecina u visokom i niskomtonalitetnomskladu.

Imali su suptilan, senzualan treptaj.Njihovblagi,uzbudljivi ritamnateraogajedapriđebliže.

„Zvučikaomuzika."-rekaoje.„Nebihdabudemgrub,alimoraces izaciodavde."-odgovorio je

Gordon.„Imamposlaovde."Halovej je digao ruke uvis. „Naravno. Izvini sto sam te

uznemiravao,Gordone.Kao storekoh,samosamproveravaoda li jesveuredu."

Kadjekrenuodaizađe,zvukizslušalicaponovosepromenio,sadajetosigurnobilamuzika.Alitojebilamuzikakojunikadpreniječuo.

Kaotinejdzer,sanjaojedapostanerokzvezda.Imaojemalibendsakojimjesviraougarazi,aidaljejevraskidobrosviraoelektricnugitaru. Znao je molove i durove, cetvorocetvrtinske i trocetvrtinskedeonice. Ali ovamuzika imala je tonalitet kakav do sada nikad nijecuo,aniritamkojibimogaodaprepozna.Iakojebilajedvaprimetna,muzikajelebdelauvazduhu,uzdizalaseipadala.TonovisusestapaliirazdvajaliuritmukojimjedisaokadjebionaodmorulezecinaplaziuMeksiku,uživajućiuslanommirisuvazduha,upijajućitoplinusunca.

„Neznamštaje,aliovojeneštonajlepšeštosamikadčuo."Gordon je skinuo svoje naocare, i na Halovejovo zaprepascenje,

ovajputsenijebunio.Umestotoga,kadajeprogovorio,cinilosekaodamujelaknuloštoovosvojeotkrićemožedapodelisanekim.

„Ovojepredivno.“-rekaoje.

„Zaštoovonisamčuodanaspopodne?"-upitaojeHalovej.„Nemam pojma. Sta god da je, desava se samo posle zalaska

sunca."„Iovoslušašsvakoveče?"„Ne.Ne ovako. Do pre dve noci, bilo je tiho i nejasno, kao da je

lebdelo ispod statickih smetnji. Morao sam dobro da poradim naelektronskomfiltriranjudabihstekaoosećajkakozvuči."

„Štasedesilopredvenoći?"„Koliko ti znas, toliko i ja. Ali odjednom,ovo sam poceo da

slušam."„Ne mogu bas najbolje da cujem." - rekao je Halovej. „Zasto ne

prebacišnazvučnike?"Gordon je oklevao, vidno zabrinut da ce na taj nacin prekrsiti

naređenje.Aliondasepredomislio,kaodajepomislio:Nekaidesvedođavola; ne mogu više ovo da čuvam samo za sebe, i ukljucio jezvučnike.

Istog trenutka prijatna, lagana, blagamuzika, od koje seHalovejosecao kao da stoji na vazdusnom jastuku, ispunila je sobu.Instrumenti -kakvigoddasubili - imalisukvalitetsintisajzerazbogcega nisu mogli da se prepoznaju. Mozda je to bila samo njegovauobrazilja,alitonovikojisudopiralidonjegovihusiju,cinilisumusekaouzbudljivišapatženepriljubljeneuznjega.

„Bože,ovojepredivno."-odgovorioje.„Odakledolazi?"„To pokusavamo da saznamo od kad je ovo mesto sagrađeno."

Gordon jezastaonatrenutak,aondadodao:„Iociglednomnogopretoga.“

Poslednje recenica zvucala je pomalo zagonetno, ali pre nego jeHalovejmogaodapostavipitanje,Tagardsepojavionavratima.

„Kojajetoradiostanica?Nikadnisamcuoovakonesto.ImalijenaInternetu?Kakomogudaskinemovomuziku?"

„Akopokusasdajesnimis,nekocemoratidateubije."-rekaojeGordon.

Tagardjebioiznenađen.„Nešalimse."-rekaomujeGordon.Halovejjedvadajeobracaopaznjunanjihovupricu.Osecaojeda

muzika koja se sirila oko njega, a onda i unutar njega, postaje deonjegovogbica.Vazdusnijastuk,nakommusecinilodalebdi,postaoje

jošmekši.Uistovreme,glavoboljakojagajemučila,najzadjeizašlaizrupe u koju je uspeo da je ugura, kao nesto sto se vremenomakumuliralo i vise nije moglo da se zaustavi. Osecaj bola bio jepredivan.

15.

Obavestajno bezbednosna agencija Armije SAD, poznatija kaoINSCOM, je jedan od retkih delova vojske koji je istovremeno i deocivilnih struktura, tacnije Drzavne bezbednosne agencije (NSA),najvece sluzbe na svetu za prisluskivanje. Iako je INSCOM imanekoliko baza, ona koja je vezana zaNSAnalazila se u FortMidu uMerilendu,gdejesmeštenoisedišteNSA.

Kroz prozor svoje kancelarije, pukovnik Voren Roli mogao jevideti na milju udaljeno sediste NSA, kompleks visokih zgrada sabrojnimantenamaimikrotalasnimsatelitskimtanjirimanakrovu.Dvecrne masivne građevine dominirale su nad ostalim. Tokom dana, unjihovim bljestavim tamnim prozorima ogledalo se pet hiljadaautomobilakojisuispunjavaliparkingeokonjih.

Rolijemisliodajeprizorbioprikladan.DoksuNSAstanarimoglida vide napolje, niko spolja nije video unutra. Tajanstvena prirodaagencije ogledala se i na drugi nacin - iako su zgrade bile ogromne,ispodzemljenalaziosejošvećiprostor.

Njegova kancelarija nalazila se u obicnoj i neupadljivojtrospratnici.Namesinganoj tabli poredulazapisalo jeAGENCIJAZAVETROISOLARNIPRIRODNIRAZVOJštojenavodilodaseunutraradinapronalazenjujeftinihobnovljivihizvoraenergijezapotrebevladeivojske.Ustvari,tablajebilajednaodRolijevihsala.Idejadasuvladaivojska zaiteresovane za smanjenje troskova ili zastitu covekoveokoline bila je smesna. Za njega supocetna slova bila skracenica zaEksperimentalnoStrateškoNaoružanje.

BrojnirazvojniprojektiuzgradiimalisujedvadodirnihtacakasazadatkomNSA-prikupljanjeinformacijaelektronskimputem,alineki-kaonaporiukreiranjusmrtonosnihzrakaizmikrotalasnihsnopovakojiseprenoseputemporukaprekomobilnihtelefona-bilisulogicninastavakNSAoruđa. Isto semoglo reci i za eksperimente u razvojukomunikacijskih satelita koji bi mogli ispaljivati laserske zrake naneprijateljskepoložaje.

Ali kada je u pitanju njegovlični izbor oruzja, sto se Rolija tice,

nistanijemoglonadmasitiosecajvatrenogoruzja.Nadrugomodpetpodezemnihnivoanalaziosevelikivatrenipoligonnakomjebioideokoji su zvali kuca za pucanje, sa lavirintom hodnika i soba, kao uobicnojporodicnojkuci ili poslovnoj zgradi.Duz svakoghodnika iusvakojsobi,bilesuskrivenepotencijalneopasnosti.Meteuprirodnojvelicini iskakale su iznenada sa svih strana, a cilj je bio prepoznatikoja je koja i eliminisati naoruzane napadace, bez povređivanjaneduznihprolaznika.Cilj je takođebioobaviti zadataku stokracemvremenskomperiodu,običnozamanjeoddvaminuta.

Ovog cetvrtka pocetkom juna, u 9 uvece, Roli je bio spremandaoborisvojličnirekord.

„Uzvašedopuštenje,pukovniče."„NaredničeLokhart,samoraditesvojposao."„Razumem!"Lokhart,krupani jakkaobik, zestokojeprotresaoRolija,aonda

gazavrteo.„Naredniče,možetevitobolje!"„Razumem!"Narednik je tako zestokoprotresaoRolijadasuse ipukovnikovi

zubi protresti. Onda ga je Lokhart toliko snazno zavrteo da jepukovnikimaoosecajkaodajeumasinizaves.Natrenutak,pomisliojedasenarednikuživeousvojposaovišenegoštotreba.

Lokhartgajeodjednompustio,ubaciomuM4urukeigurnuogaukućuzapucanje.

Narednik je vrlo dobro uradio svoj posao. Roli se osecao tolikoizgubljenim damu se cinilo kako se pod talasa, a zidovi urusavaju.Srcemujeubrzanokucalo,avidsezamutio.

Svaki put kad bi se Roli testirao u kuci za pucanje, Lokhart bipremestio pregrade i tako nanovo preuredio plan kuce damu budenepoznat. Jedino u sta je Roli bio siguran bilo je oruzje u njegovimrukama. Tokom njegove dvadeset petogodisnje karijere, koristio jenjegovogprethodnika-M16-ubrojnimratovimasiromsveta.Znaojekako da rastavi i sastavi M16 u potpunommraku i to neverovatnobrzo.Nauciojedaprepoznajedelovenadodirispeci icnetacke,kaodajesasvojomljubavnicom.Mogaojedapucaiztestaredobrepuskesavelikompreciznošću,čakikadjebilapodešenanarafalnupaljbu.

Ipak, M16 je imao svoje mane, posebno duzinu cevi u uslovima

bliskegradskeborbe,takodajerazvijenkraciilaksi,M4karabin.Kaoo icir americke vojske,Roli je imaodrugacijemisljenjeu odnosunamarince, ali se potpuno slagao sa njima oko zahteva da svi njihovioficirizamenesvojeličnooružjesaM4.

Svismomiusrcupešadinci,pomisliojeRoli.Opreznosekrecucikrozjedvaosvetljenhodnik,proveriojedaje

M4prekidacbiopodesennakratke rafalepo trimetka.Primorao jeglavudaprestane savrtoglavicom inogedaprestanudaklecaju.Uzpomoc biotehnika koje je dugo vezbao, potrudio se da kontrolisesvojedisanjeiusporipuls.

Ciljjeodjednomiskočioizprostorijeisprednjega.Roli je nanisanio i opalio. Cilj je bi stariji covek sa visoko

podignutimrukamakaodasepredaje.Rolijezaviriousobu,videodajeprazna,inastavionizhodnik,ali

iznenadnabukaizanjeganateralagajedaseokrene.Jos jedancij jejuriokanjemu.Nekakojeuspeodasesakrijeodnjega.Biojetocoveksapuskom,aliprenegosezaustavio,Roli jepritisnuoobarac, saljucitri metka u napadacevu glavu. Ispucao je jos jedan rafal u glavustarijegcoveka,sapretpostavkomdasubilizajednoidabiustvarnojborbi matoro đubre najverovatnije uzelo pusku ubijenog napadaca,istogtrenutkakadabimuRoliokrenuoleđa.

Roli je brzo pregledao ostatak hodnika. Sa puskom na gotovs,polako se kretao napred kroz sve vecu tamu. Trik je bio u tome dadrzi ravnotezu, pazeci da stopala nikad ne budu suvise razmaknuta.Kretao se napred, koracajuci tiho od jedne do druge strane, uvekspremandaamortizujetrzajM4.

Izavratajeizleteojosjedancilj.Roliskorodajezapucaoprenegojevideo zenusadetetomunarucju.Ali,odmahjeuocioda jebebaustvari bila lutka iza koje je virila rucka pistolja. Povukao je oroz iposlaotrimetkakrozženinmozak.

U hodniku se vec osecao jak miris baruta. Iako je Roli nosiozastitnecepovezausi,njegovaculabilasunatakovisokomnivoudaje bio uveren da cuje zveckanje praznih caura kako padaju nabetonskipod.

Kolikojeprošlovremena?Kolikodugojeovde?Nemisliotome!Samouradionozaštosiovde!Hodnikjevodioudesnustranu.Rolijeusaouprostorijuukojojse

nalaziošalterzastrankeinizdrvenihstolicaisprednjega.Bezikakvogupozorenja,metajeiskočilaizašaltera.Čoveksapištoljem!

DokjeRolipucao, igurajeizletelakrozvratakancelarije-zenaubelojmedicinskojbluzi.Držalajerukepodignuteuvis,dokjejošjednameta iskocila, ovaj put iza drugih vrata - covek koji se spremao dabacibombu.

Roli je pucao u njega, a onda umetu koja je iskocila iza drugihvrata, zenusapuskom,ondajeubiodvojicunapadacakojisuiskociliizhodnikanasuprotnojstranišaltera.

Okrenuo se, brzo pregledavsi sve sto se nalazilo oko njega,spremannanovenapade.

Ustasumubilasuva.DlanovisuseznojiliokoM4.Lupanje njegovog srca bilo je toliko jako da je osecao pritisak u

venama na vratu. Duboko disuci, ali ne brzo, pazljivo je pregledaoprizorispredsebe.Dalisusveopasnostieliminisane?

Ne.Zenaubelojmedicinskojbluziidaljejestajalaisprednjega.Bilaje

bezoružja,uzdignutihruku.Da limi to narednik sprema nešto?- Zapitao se Roli.Da li je ono

oružjeudžepunjenebluze?Prebacio je prekidac na svom M4 na rafalnu paljbu i ispraznio

ostatak okvira u nju. Figura od sperploce prepolovila se od silinepaljbe.

Krozcepovezausicuojeostarelektronskipisak,znakdajevezbazavrsena. Izvadio je cepove za usi i okrenuo se ka narednikuLokhartu,kojijedolazionizhodnik.

„Zavrsio sam pre roka od devedeset sekundi." - rekao je Roli.„Potukaosamsvojsopstvenirekord,zarne?“

„Jeste,gospodine."-rekaojeLokhart,aliunjegovomglasoosetilosekolebanje.PogledaojeizanjegaiRoli jeznaodamislinarupeodmetakanametikojajepredstavljalastarijegcoveka.OndajeLokhartpogledaokarasturenojmetiženeubelojmedicinskojbluzi.

„Saucesnici."-objasniojeRoli.„Napalibimeprvomprilikomkojabiimseukazala."

„Naravno,gospodine."Lokhartjeidaljezvučaosumnjičavo.„Naredniče,zarVamsenedopadaVašrasporedovde?"„Gospodine,vrlosamzadovoljanovde."

„MogusreditidaVasposaljunanekodrugomestokojeVamnudivišeizazova.Naprimerunekoratnopodručje."

„Višebihvoleodatoneučinite."„Znaš,uratuočvrsnekarakterčoveka."„Gospodine, bio sam u ratu. Uz duzno postovanje, mislim da mi

višenetrebakaraktera."„Onda cu te postedeti ponavljanja tog iskustva.Ali posto si bio u

borbi,postojijednastvarkojusi,nadamse,naučio."„Da,gospodine.Kojajetostvar?"Pukovnikjepokazaonarasturenumetuzeneubelojmedicinskoj

bluzi.„Ne bi poziveo dugo, ako bi trosio vreme misleci na neduzne

prolaznike, pogotovo kada se puca. Naravno, neka pickica odnovinara bi temogla optuziti za ratni zlocin, imozda bi vojska bilaprimoranada se povinuje gunđanju gomile politicara i posalju te nasud.Alitibiidaljebioziv,idesetgodinastrogogzatvorajeboljenegoda te ubije navodnonedužni prolaznik kojimisli da si budala sto ganisiubio.Ilijenisiubio.Moglajedabudeisamoubilackabombaispodmedicinskebluze.

„Jeste,gospodine."„Teškodaćenekopotućimojnovirekord."„Jeste,gospodine."-narednikjenedvosmislenopotvrdio.Rolijevmobilnitelefonjezazujao.Izvukaogajeizpojasaijaviose

zapovednički.„Roliovde."Snažnojestegnuovilicukadaječuovest.„Stižem."

16.

Cudni zvuci probijali su se kroz zatvorena vrata komandnogcentra, jedan nivo nize od podzemnog vatrenog poligona. Roli ih jecuoistogtrenutkakadajeizasaoizlifta.Prosaojeporednaoruzanogstražara,ukucaošifrunatastaturiiotvoriovrata.

Istinska jacina zvuka lebdela je oko njega. Desetak civila,istrazivaca, proucavalo je razlicite monitore, procenjujuci, mereci,proracunavajuci. Nikad do sada nije video svoj istrazivacki tim takoangazovan. Pored brojnih svetlecih instrumenata i potenciometara,brzo je zatvorio vrata i pokusao da prepozna sta je to slusao.Podsecalogajenamuziku,aliovosubilitonovikakvedosadanikadnije cuo.Naravno,ovisubiliobrađenikrozkompjuterskisintisajzer,kojiimjedavaosintetickiprizvuk,alionjeodranijeznaokakozvucimuzikasasintisajzera,atonijebioosećajkojisuovizvucipobuđivali.

Prvo, ritam se stapao sa njim. Kretao se tako zanosno damu secinilokaodasmirujenjegoveubrzaneotkucajesrca.Drugo,tonovisuvibriralitakodasubojeuprostorijipostalejace.Trece,odmelodije-koja nije imala nikakav obrazac koji semogao prepoznati - imao jeosećajuustimakaodajepopio...

„Imateosećajdapijetesokodnarandže,zarne,pukovniče?"Iznenađenogajepogledao.Jedanodistrazivacajeprimetiokadje

jezikomoblizaousne.„Takoje.Kakosteznali?"„Svi imamo taj osecaj.Da liVamse i boje cine jacim?"Covekove

očizasijalesuodradoznalosti.Roli je klimnuo glavom, zmirkajuci kako bi smanjio jacinu sjaja

monitora.„Skorodamuzikumozeteokusitiistokolikojeicujete."-nastavio

ječovek.„Da.Talastoplotekojimeprožimaispodkože."„Tosezovesinestezija."Roli je bio obdaren enciklopedijskim pamcenjem. Brzo je

prepoznao rec. „Proces u kom stimulacija jednog cula na neki nacin

prouzrokujetakođestimulacijuostalihčula."„Upravo to.“ - rekao je istrazivac. „U ovom slucaju, ne samo da

čujemoovezvuke,miihtakođeividimo,osecamoihiprobamonjihovukus."

Roli jegledaoodjednogdodrugogistrazivaca.Prisetiosejednogodprojekatana cijemjerazvojunjegovtimradio.Omiljenmujebiometod emitovanja niskofrekventnih zvucnih talasa koji su uticali naizicko i psiholosko stanje neprijatelja. Neprijatelj ne bi cuo zvuk, ishodno tome, ne bi bio svestan zvucnog bombardovanja. A efekti bibilirazorni.Tokom1990-ih,prototipjetestiranokousamljenogmestaTaos u severnom Novom Meksiku. Mesecima je dolina bila zasutaniskotalasnimfrekvencijama,koje je teoretski trebalodabudu ispodopsega koji su ljudi i zivotinje mogli registrovati, ali u praksi seispostavilodasusejedvamogli cuti.Lokanostanovnistvo,kojejeodtoga bilo na ivici nervnog sloma, nazvalo je to „Sum Taosa" Psi imacke trpeli su ocigledan bol, cesuci se oko usiju dok ne biprokrvarili.Greskajeispravljenatakodaniljudinizivotinjevisenisumoglidaregistrujuniskotalasnuvibraciju,aRoli jeuzivaoumocidaljude nacini toliko razdrazljivim - da su se cak i tukli međusobno -samojednimpritiskomnadugme.

Ni jedanpojekat nije toliko obecavao i bio toliko zbunjujuci kaoovaj.Razvijaosedecenijama,mnogoprenegojeRoliuspeodavestodovedesvojukarijeruna celoprojekta1995.Pocecisusezali josprenego je INSCOM formiran 1977, cak i pre nego je Drzavnabezbednosnaagencijaformirana1952.Ovojebiovrhunacnecegastoga je zaokupljalo jos kao decaka, i predstavljalo je priliku zaostvarenježivotnogsna.

Najzadjeinamenedošaored.Nagnutnadkonzolom, gledajuci u treperavu svetlost, postavio je

sledećepitanjecelokupnomtimu.„Obicnodobijamo samo staticki sum. Zasto se ovo sadodjednom

dešava?"„Nije samo Rostov u pitanju." - promrmljala je jedna od zenskih

clanovatima,klimajuciglavomkaodajeovucudnumuzikuzeleladaotresesasebe.

Roli se okrenuoka velikomkompjuterskommonitoruna kom jebilakartasvetasačetiricrveneširokoraspoređenetačke.Svečetirisu

svetlucale.„Rostovjeprvipoceo."-rekaojecoveksadebelimnaocarima.„A

ondasuostalipočelidaradeisto.Statičkišumjeutihnuo,i..."Čovekjegestikuliraokaodasedesiločudo.„Iondasmočuliovo."

„Ostali?"Saukusompomoranđzeuustimaidalje,Rolisepribliziokarti sveta na ekranu. Jedna od treperavih tacaka nalazila se uzapadnom Teksasu. To je bila tacka na koju je automatski baciopogledjertomestojeoduvekbilosredisteovogistrazivanja.Alisadjepiljio u druge lokacije. Norveska, Australija i Tajland - sva mestapoznatapofenomenimasličnimonomuzapadnomTeksasu.

„OvoštoslušatejeonajuAustraliji."-nastavilaježena.„AlitapodrucjasujosudaljenijaodcivilizacijenegostojeRostov."

-prokomentarisaojeRoli.„Dođavola,paonajnaTajlandujenaobalireke u sred dzungle. Onaj u Australiji je stotinama milja duboko upustinji. Opremu za posmatranje nemamo blizu nijedne od njih, akamoliradio-opservatorijukaoštojeonauzapadnomTeksasu."

„Uovomslucaju,nemanipotrebe."-objasniojecoveksadebelimnaocarima. „Signali su toliko jaki da se protezu do atmosfere.Registrujemoihnaspecijalnimfrekvencijamanašihsatelita."

„ReklistedajeRostovpočeoprvisaovim?"„Da.Ondasuseaktiviraliiostali."Rolijeizvadiosvojmobilnitelefonizpojasaibrzoukucaobrojeve.„Narednice,sakupitetim.Civilnaodeca.Skrivenooruzje.Krecemo

zazapadniTeksasuzoru.“

17.

„Sad se dovoljno smrklo." - rekao je Kostigan dok se njegovasiluetajedvavidelaizpolicijskogautomobila.Nijedanodnjihdvojicenijeprogovoriotolikodugodasesadčinilokaodaviče.

„Najzad." - odgovorio mu je Pejdz. „Bilo je kranje vreme da miodgovoritekaoštoseobećali."

„Nisam obecao odgovore." - odgovorio je nacelnik policije.„Obećaosamdaćeteshvatiti."

Pejdz je nervoznoodmahnuo glavom, otvorio suvozaceva vrata izakoracionaprasnjaviparking.Protegaosekakobiopustiozategnutemisice u nogama i ramenima. Njegov saputnik je otisao do zadnjegdelaautomobila,otvoriogepekineštoizvadio.

„Evo."Kostiganmujepružiojaknu.„TrebaćeVamzaparsati.Ovdeznadabudepriličnohladno."

„Parsati?"ZbunjeniPejdžjeuzeojaknu,alijenijeobukao.Sveokonjih je dobilo senku kako je padao mrak. Jedna sijalica bila jepricvrscenanabocnomziduplatformezaosmatranje,alinjenucinakbio je minimalan. Poslednji zrak sunca na zalasku nestao je izahorizonta.

Dok je prolazio pored Torinog saturna, prilazeci platformi zaosmatranje,cuojezvukvozilaizasebeiokrenuosedabivideofarovevolksvagenkombijakojijeskrenuosputaizaustaviosenedalekoodpolicijskogautomobila.Zbunjen,zastaojedavidikojeupravostigao.Farovinakombijususeugasili.Ondaseunjemuukljucilasijalica,kadsuseotvorilavrata.Pejdzjevideosiluetesredovecnogcovekaizenedok su izlazili. Zabacili su ramena,pokusavajuci da seopustenakonočiglednodugevožnje.

„Ovo bolje da je vredno truda." - nervozno je rekao covek -„skrenulismostotinuipedesetmiljasaputa."

„Ti si pricao kako zelis da odes u penziju sto pre i da upoznaszemlju."-odgovorilaježena.

Čovekjepogledomprešaoprekotamnepustareokosebe.„Ovdesmosigurnonazemlji,nemadileme.Policijskiautomobilje

ovde najverovatnije kako bi sprecio da ljudi budu opljackani. Padobro,hajdeitodauradimo."

Parjezatvoriovrataisvetlaukombijususeugasila.Doksuhodalikaplatformizaosmatranje,podnogamaimješkripeošljunak.

Po ugledu na njih, Pejdz je krenuo u istom pravcu. Kostigan jeskrenuo kako bi bacio zguzvanu papirnu kesu sa ostacima njihovihhamburgeraipomfritaukantuzasmece,apotomkrenuozanjim.Prenego su presli jedva desetak metara, Pejdz je cuo jos jedno vozilokako prilazi, a potom i jos jedno. Oba su skrenula na parking,prelazećifarovimaprekograđevine,aliovajputsenijeokrenuo.

Prosao je iza bocnog zida i nasao se u prostoru desetakmetaraduzine i pet sirine. Imao je drveni pod, krov, i klupu pricvrscenucelom duzinom zadnjeg zida. Svako ko je tu sedeo bio je okrenutpašnjacimakojisuseprostiraliizaograde.

Jedna usamljena igura sedela je na sredini, zagledana u tamnihorizont.

Zena.Nasebijeimalapatike,farmerkeidzemper.Cinilasekaodaneprimecujesenkesredovecnogcovekei zene,kojisuprisliogradiipiljilikroznjuunoć.

Pejdžsekoncentrisaonanju,pokušavajućidarazume.„Janištanevidim."-požaliosečovek.„Pateksistigao.Morašbitimalostrpljiv."Dosla je i jedna porodica, i stala ispred platforme - roditelji sa

malimdečakomidevojčicomkojisusedržalizaruke.„Dok stignemo do motela, proci ce njihovo vreme za krevet." -

reklajemajka.„Hej,sobziromdaprolazimoovuda,nemaproblemaakostanemo

malo.Nijedasmoskrenulisputa."-odgovoriojeotac.„Alitemperaturasespušta.Decaćeseprehladiti"Cinilo se da zena na klupi nije primecivala ni porodicu. Nije

primećivalaniPejdža.Samojegledalaumrak.Osetio je dim cigarete i bacio pogled preko ramena ka visokom,

mrsavom Kostiganu, naslonjenom na stub koji je drzao krovplatforme. Nacelnik policije imao je kaubojski sesir na glavi iprimakaojecigaretuustima.Ženanijeobratilapažnjuninato.

Zbunjen, Pejdz je pogledao u pravcu u kojem je njen pogled bioiksiran. Iznadhorizontavideo jeneverovatanbrojzvezda,dok ihse

josvisepojavljivalokakoseiposlednjitracaksuncevesvetlostigubio.Pazljivo je pregledao tamno prostranstvo pasnjaka. Cetrdeset petstepeniudesnoprimetiojeudaljinitackicefarovaautomobilakojisuse priblizavali Rostovu iz pravca meksicke granice, koja je bilaudaljenapetnaestmilja.

Štakogđavolajaovdetrebadashvatim? -upitaosePejdz.Poceojedaseosecakaozrtvanekeprevare,alinikakonijemogaodashvatikakve.

Sredovecni covek pored ograde ponovo je progovorio,razmisljajuci naglas. „Kao sto sam i rekao.Ništa. Jos jedna turistickaprevara.Čudimedanećeništadanamprodaju."

„Stvarno" - odgovorila je zena - „ne znam samo gde toliko zuris.Strpisemalo,dajjojpriliku."

U međuvremenu, pored drugog dela ograde, dvoje male decečvrstosedržalozarukeroditelja.

„Tata,ništanevidim."-reklajedevojčica.„Hajde,podignućute."-odgovoriojeotac.„Imene."-insistiraojedečak.„Moracesdasacekas red.Nemoguobojedavaspodignemu isto

vreme."„Jaću."Majkajepodigladečaka.„ Idalje nista ne vidim." - rekla je devojcica. „Tata, plasim se

mraka."„Mama,jasamgladan."-rekaojedečak.„Dobro." - porazeno je odgovorio tata. „Pretpostavljam da bi

trebalo da krenemo. Tamo ipak nema nista. Sutra ujutru, mozdaodemo da vidimo gde su snimali onaj ilm sa Dzemsom Dikonom.Mestobi trebalobitinegdeublizini,a cuosamda jestararancerskakućaidaljetamo.“

Doksuroditeljinosilinemirnudecukaautomobilu,josdvavozilasu skrenula na parking. Jedan je bio kamionet, i kada je stao, tritinejdzerasuiskocila iznjega.Drugi,uzPejdzovozgrazavanje,bio jeautobus sa natpisom TEXAS TOURS, iz kog je izaslo oko tridesetakljudi.Odmahsečulaigalamajersusviosećalipotrebudakažuštagodimjepalonapametutomtrenutku.

Kosusvioviljudi? -zapitaosePejdz.Ocekivaojeda ceovdedocikakobiporazgovaraosasvojomsuprugomicujestajujenateraloda

ga napusti i dođe ovde. Svaki put kada bi neko novi dosao, miranrazgovorpostajaojesvemanjeizvestan.

Zazenunaklupikaodanikoodovihljudinijenipostojao.Samojegledala u horizont, ne obaziruci se ni za trenutak na sve vecu bukuokosebe.

Pejdzjeshvatiodaokleva,dauprkosnaporimadastignedovde,inestrpljenju,na staga jeKostiganprimorao,u stvari, oseca strahododgovorakojićemoždačuti.

Povrativsisvojesamopouzdanje,zakoraciojekrozmrakkasvojojsupruzi.

18.

Glavu je zabacila tako da se naslanjala na drveni zid iza sebe.Pogledjebiouperenpravoisprednje.

Pejdžjestaosastraneiposmatraoje.„Tori?“Nijeodgovorila.Brbljanjeljudiizautobusaispunilojenoć.Moždameniječula,pomisliojePejdž.„Tori?“-ponovioje.Onajeidaljegledalauhorizont.Prisao jeblize.Odsjaj farovasa jos jednogautomobilaosvetlio je

njeneocikojesubilesiromotvorene,kaodanijenitreptala.Kaodajebilaopčinjenanečimudaljini.

Ponovojepogledaoupravcuukomjeonagledala,alijedinostojevideobilisutamnipasnjaci,sjajninizzvezdaijosjedanparfarovasadesnestranenaputuizMeksika.

„Tori,štatogledaš?“Bezodgovora.Prisavsi josblize,Pejdz jebionadvametraodnje,akrajemoka

primetio je da se i Kostigan zastitnicki priblizio i naslonio na drugistub.Dimiznjegovecigaretegubioseuvazduhu.

Pejdžjeiznenadačuoglas.„Zarnisudivne?“-upitalajeTori.„One?“Pejdz seokrenuoka tamnomprostranstvu ikoncentrisao.

„Štavidiš?“„Nevidiših?“„Ne.“Pored dosadne price iza njegovih leđa, Pejdz jedva da je cuo

sledečeštomujeTorirekla.„Ondanijetrebalodadolaziš.“Zbunjen,seojeporednje.IKostiganseponovopomerio.Idaljenijegledalaunjega.

„Sta je trebalo da uradim?" - upitao je Pejdz, trudeci se da zvucismireno.„Otislasi,anisise javila.Nestalasinadvadana.Plasiosamsedatisenestonijedesilo.Nisivaljdaocekivaladacuostatikuci,kadsamčuodasiovde.“

Grupa ljudi popela se na platformu, njihovi koraci tupo suodzvanjali na drvenom podu, njihovi glasovi su odjekivali uzatvorenomprostoru.

„Ništanevidim."-rekaojejedanodnjih.„Kakvaprevara."„Stanite!"-uzviknuojenekoizgužveporedograde.„Enotamo!"„Gde?"„Tamo!Pogledajte!Četirikomada!"„Da!“-uzviknulaježena.„Nevidimamabašništa."-rekaojetinejdžer.„Tamo!" - neko je rekao. Svakim uzvikom, gomila se njihala i

okretala.Zamorbiseutisaodoksuseljuditrudilidasvusvojupaznjuusmere u tom pravcu, a potom postajao glasniji kada neki - međukojimaiPejdž-nebivideliništa.

„Moradamezajebavate.Tamonemanicega." -pobunio sedrugitinejdžer.

Komentariugrupisupostalizajedljivi.Neki ljudisubiliushiceni,doksudrugibilinervozni.Nekolicinanjihjepostalaljuta.

PejdžječuoToringlasporedsebe.„Prekiditrajuiponekolikosati."-reklaje.Zacuđeno jepogledaounju.Sedelisuutisininekovreme, ikada

sunekiodposmatracapocelidaodlaze,faroviautomobilaosvetlilisunjene oci, pokazavsi kako je intenzivno gledala u mrak. Njena riđakosa bila je zacesljana iza usiju, sto je naglasavalo Iepe crte njenoglica.Hteojedadotaknenjenobraz.

„Aondasesmire,“-reklaje-„itekondaihmozesvidetiupunomsjaju."

„Zastojanebiseoovdeporedtebe,dasacekamodokseguzvaneraziđe?Ondamimožešpokazati."

„Da."Pejdz jeosecaobolugrudima.Njegovaglava jebilapunapitanja

kojanijeimaokomedapostavi.Naslonjen na obliznji stub, Kostigan je bacio cigaretu i ugasio je

čizmom,svevremepažljivopratećištasedešavalo.

„Kada mi je bilo deset godina, krenula sam sa roditeljimaautomobilom na put." - rekla je Tori, buljeci umrak. Glas joj je bioblag.

Pejdznijeshvataozastomujetorekla.Onda,kaodasesetilastajepočeladapriča,nastavilaje:

„TadasmoziveliuOstinuidoovogdelazapadnogTeksasanismostiglisvedonoci."Pomerilajeglavupremanecemuudaljini.„Otacjehteodaposetirođakakojijeovdetekdobioposaonarancu.Trebalojedaprovedeovdesamoparmeseci."Torijeponovozastala,apotomkao da se setila sta je pocela da prica, izgovorila: „Kao sto znas, svimojirođacipoocubilisulutalice."

Uključujući injega,pomislio jePejdz,alipazljivo je izbegaoda jeprekine.OtacjenapustioporodicukadajeToriimalašesnaestgodina.

„Usvakomslučaju,došlismoovde."-reklajeTori.Uzvici odusevljenja u gomili culi su se nasuprot prigovorima da

postaje sve hladnije i nestrpljenju onih koji nisu videli ono sto jetrebalodavide.PejdzujeodbukebilosvetezedacujestaToriprica,alinijemupadalonapametdajezamolidapricaglasnije,izstrahadaćetoimatisuprotanefekat.

Nastavila je. „Islomiseu toalet.Cak je i tadaopstinaovde imalaparizgrađenihpoljskihtoaleta.Kadsuihnasifaroviosvetlili,viknulasamda stane, ali ocu se zurilo da sto pre vidi rođaka.Nebi staodamajkanijeinsistirala.Uletelasamujedanodtoaleta,ikadsamizasla,otacme jenestrpljivo cekaoporedautomobila.Nestome jenateralodapogledamupravcupašnjakaitadasamihvidela.“

„Štasividela?“Torikaodaniječulapitanje.„Nisammoglaodoletidanepriđemogradi igledamunjih.Majka

me jeuvekvodilau crkvunedeljom, i kada jepropovednikpricaooraju,pomislilasamdamoradajemislionaovo.Otacmijenarediodauđem u auto, ali nisam mogla. Nisam mogla da skinem pogled saonoga sto jebilo tamo.Hteo jedazna stasamja tomisliladavidim.Pokušalasamdamuobjasnim,alijedinoštojeonrekaobilojeneštooprokletoj glupoj decijoj masti. Secam se da sam pokusala da gaodgurnemodsebekadamejeuhvatioiodneodoautomobila.Vristalasamiudaralaga.Doslovnomejebacionazadnjesedište.“

„Zao mi je.“ - rekao je Pejdz. „Mozda je i dobro sto je najzad

otišao.“KadaTorinijenastavilapricu,Pejdz jezazalio sto ju jeprekinuo,

ali onda je shvatio da je ona stala samo zato sto je njena paznjaponovobilausmerenakatami.

„Tamo!“-uzviknulaježenaporedograde.„Da!“-potvrdiojedrugičovek.Drugaženajeuperilaprstom:„Enoihpet!“„Janištanevidim!“Razocaranitinejdzerisuseliukamionetiodvezlise.Desetakljudi

jeprosetalodoautobusa,alivecibrojjeneocekivanoostao,buljeciumrak.

„Tamo,jedansalevestrane!“-nekojeuzviknuo.„Uštabihjatotrebalodagledam?"-upitaojeneko.IPejdžjepomisliotoisto.Torijeponovoprogovorilaidaljenegledajuciunjega.„Zaboravila

samnaovomestodopredvadana.“„Doonogdanakadasikrenulanaputuposetumajci.“ - rekao je

Pejdž.Skorodajerekao:Onogdanakadasimenapustila.„Tek sto sam prosla El Paso. Bilo je sest popodne, bila sam na

parkinguporedputa,gledalauauto-kartuipilakafu.PredamnomjebiojosdugputdoSanAntoniaipitalasamsedalicumoratinegdedastanem i prenocim. Međudrzavni put 10 vodi jugoistocno duzmeksicke granice do grada Esperanca, gde skrece na istok za SanAntonio.PomislilasamdabiEsperancabiladobromestozaodmor.“Zastalaje.„Neobičnoimezagrad.“

„Esperanca?“Pejdzjedovoljnodugoziveonajugositokuzemljepajeznaodatarečnašpanskomznači„nada“.

Torisenasmesilanecemuutami.Pejdzjecekao,osecajucipolakostrah. Nastavila jeminut kasnije. Njen glas je bio tako smiren da jezvučalakaodadetetučitapričuzalakunoć.

„Udnukartepotrazilasamrazmerumilje-incikakobihizracunalakolikodugojostrebadavozim.Ali,doksumiocileteleprekoimenagradova, jedan mi je zapao za oko: Rostov. Mora da je bio skrivennegdeuglavisveovovreme.Neverovatno.

„Tanocmiseiznenadaponovovratila,takozivopisnakaodajetobilojuče.Setilasamsedajenapoljskomtoaletubilatablasanatpisom: vlasnistvo okruga Rostov. Setila sam se sta sam videla u tami iza

ogradekadsam izasla iz toaleta.Setilasamsekoliko jeotacbio ljutkadanijeshvatioocemupricamikadmejeubaciouauto.Moglasamda osetim suze u ocima, kako sam ih brisala i kako sam, dok smoodlazili odatle, kroz zadnji prozor gledalaumrak svedokvisenistanisammoglavidetitamodaleko.

„Tolikosmosedugovozilidasamnaposletkuzaspalanazadnjemsedištu.Čakitadasamsanjalaonjima.“

„Enotamo!“-uzviknuojenekoporedograde,upirućirukom.„Popilasamkafu,sklopilakartuiselauauto.“-reklajeTori.„Kad

samstiglauEsperancu,umestodasamstalaiprenocila,nastavilasamda vozim, ali nisam skrenula istocno, na auto-put za San Antonio.Umesto toga, skrenula samnamanjiput inastavilana jugoistokduzgranice.Suncejezaslo,alijasamnastaviladavozimdoknisamstiglaovde.Ovaplatformazaosmatranjenijepostojalauonovreme-bilisusamotoaleti.Plasilasamsedacememojesecanjeprevariti,dajeonoštosamvidelatenoćibilasamoprokletaglupadečijamašta,kaoštojeotacrekao.“

„Enogajošjedan!“-uzviknuojeneko.Tori se nasmesila u pravcu u kom je covek pokazao i ponovo

zacutala.Posleizvesnogvremena,nastavilaje:„Bilojekasno.Jedvadajebiloljudi.Nemogudaopisemolaksanjekojesamosetilakadasamizaslaizautomobilaipogledalaprekoogradeivideladaonocegasamsesecala-istosamteksadashvatila,astosamsanjalasveovegodine- stvarnopostoji.Dosla samovde i selanaklupu,na istommestunakomsamsedelaproslenoci,inisamhtelanistadaradim,vecsamodasedimovdecelunocigledamuonostosamvidelakadmijebilodesetgodina.

„Zivot bimi biomozdamnogo drugaciji dame je otac pustio dagledamjošsamomalo.“

„Drugačiji?"-upitaojePejdž.„Kako?"Torinijeodgovorila.Zbogtogasugaprosli zmarcikojinisuimali

nikakvevezesasvežimnoćnimvazduhom.„Gledajkolikogodželiš."-rekaojePejdž.„Hoću.“„Nisamdošaodatizabranim."-pokušaojedajeuveri.„Znam.Osimtoga,nebinimogao."Pejdz je pogledao u Kostigana, koji je i dalje bio zastitnicki

naslonjennaobliznjistub.Rasiriojerukekaodajezeleodakaze:Dalitijesadmalojasnije?

Pejdžuidaljeništanijebilojasno,apsolutnoništa.Biojeizgubljen.I uplasen. Brinuo je da Tori mozda nije dozivela neku vrstu

nervrnogsloma.Da je tako, primetio je gledajuci unaokolo, cinilo se da i mnogi

drugiimajuistuvrstunervnogsloma.„Tori..."Nastavilaječežnjivodasesmeškautamu.„Volimte." - rekao je.Reci sumu izleteleprenego jebiosvestan

toga. Nijemogao da se seti kada ih je zadnji put izustio. Nije dobioodgovor.

„Tori,recimištavidiš.Pomozimidaijavidim.“„Nišamsigurnadamožeš.“-reklajeona.„Alikakomožešdaznaš?"„Izistograzlogazbogkogsamotišla."OdsaznanjakojegsePejdznajviseplasio,osecaosekaodaga je

neko pesnicom udario u stomak. Nekoliko dugih minuta bio je bezreci,pokusavajucidasepribere.Trudiosedasmisli stabimogaodakažedabistvaribilebolje.

„Ako mi pomognes, naucicu.“ - rekao je on. „Sta god da sampogrešio,moguispraviti."

„Nisiništapogresio.Nikonijekrivzatostosititakavkakavjesi.Ilizaonoštosamja,takvakakvajesam.“

Pejdzjegledaookrenutumrak,ocajnicki zelecidashvatiocemujeToripricala.Iakosumnogiugomilipokazivalirukama,jedinostojeonvideobili supasnjaciu tami,bljestavezvezdenanebu inekolikosnopovafarovanaputusadesnestrane.

Kojeodnasovdelud?Zapitaose.Napregnuo je oci, pokusavajuci da se privikne na mrak i

odgonetnetajnutame.Setiosenecegastomujenjegovotacpokazaokad mu je bilo petnaest godina. Zahvaljujuci ocevom znanju, kaovodecem aviomehanicaru u Ratnom vazduhoplovstvu, porodica setokom godina selila od baze od baze, ukljucujuci neke u Nemackoj,Juznoj Koreji i Filipinima. Jedna je bila i vazdusna baza MekDil uTampinaFloridi.

Jednenedeljeuavgustu,Pejdžovotacsepotrudiodaprovedemalo

slobodnog vremena sa svojom porodicom tako sto je izveo Pejdza injegovu majku u poznati Tampa akvarijum. Isli su od jednog dodrugog akvarijuma, posmatrajuci kroz debelo staklo razlicitezivotinje: ajkule, raze, jegulje - njegov otac uzivao je u posmatranjubilo cega sto je bilo opasno - i brojne zivopisne egzoticne vrste. Alijedanakvarijumciniosekaodajeprazan,nijeimaonistaosimvode,peska,kamenja,vodenihbiljkiimodelapotonulebrodskeolupine.

„Pretpostavljamda se spremaju da ovde dopreme nesto novo." -rekaojePejdžkomeseučiniodosadnim,ikrenuodalje.

„Ne,većjedopremljeno."-odgovoriojeotac.„Šta,čime?Ništasenekreće.Ovojeprazno."„Oh,ovdeimapunoživota."„Mislišnabiljke."„Ne.Mislimnasipu."„Sipa?"„Tonisupraveribe.Onepripadajuporodicilignji."„Sipa?“PonoviojePejdž.„Sapipcimakojisenalazenapred.Mogubitimalikaotvojprst ili

dugikaotvojaruka,nekadiveći."„Ovdenemaribekojajedugačkakaomojaruka."-podsmehnuose

on.„Lignja."-ispraviogajeotac.„Uredu,ovdenemalignjedugačkekaomojaruka."„Ustvari,tamoihimadesetak."„Sigurnosešališ?"Otacjepokazaorukomkastaklu.„Pogledaj.Dobropogledaj."Pejdz jeodavnovecznaoda jenjegovotacbioponosannasvoje

neverovatno znanje o brojnim neobicnim stvarima. Kada bi njegovotacgovoriosatolikoautoriteta,postojaojesamojedannacinnakojibi se takav razgovor zavrsio. I zato je Pejdz pazljivo gledao u voduispredsebe.

„Ponekad vidimo samo ono sto ocekujemo da cemo videti." -objasnio mu je otac. „Ponekad moramo nauciti da gledamo nadrugačijinačin."

Tojeimalojosmanjesmislaodimaginarneribe.„Nerazumemsta..."

Odjednom mu se ucinilo da se jedan kamen pomerio. Jedva

primetno. Par milimetara. Ali bio je siguran da je video kako sepomera.Prišaojebližestaklu.

„Oh" - rekao je Pejdzov otac, ocigledno prepoznajuci njegovoiznenađenje.„Činimisedapočinješdashvataš."

„Onajkamen..."„Alitonijekamen."-naglasiojePejdžovotac.StvarsepomerilazajosparmilimetaraiPejdzjeshvatiodajeotac

bioupravu-tonijebiokamen.Odmahzatim,Pejdzjevideoglavu,apotomjedanpipak,paondai

drugi. Stvar se i nije bas mnogo kretala. Ali Pejdzov pogled sepromenio-ilisetosamonjegovmozakusredsredionaneštodrugo.

Otacmu je rekao: „Ponekad vidimo samo ono sto ocekujemo daćemovideti.“

Poceo jeda shvata.Da su samostvarikoje subileociglednebilepesak, kamenje, vodene biljke i model potonule brodske olupine,onda je mozak prihvatio te stvari kao takve i nije se trudio daprepoznaštasuočividele.

Naopste iznenađenje, jos jedankamen sepokrenuo.Malopeskasepodiglo,takođe.Deopotonuleolupinesepomeriomaloustranu,ajedna od vodenih biljaka pocela je da se krece po dnu akvarijuma.Zelene grancicenanjoj bile suu stvari pipci.Mnogo godina kasnije,kada je Pejdz bio na obuci na policijskoj akademiji NovogMeksika,setiose togpopodnevakada jeshvatiodapostojiogromnarazlikauonome sto oci gledaju i sta je stvarno pred njima, da svet nije uvekkakvimse cinio.Nazalost, kasnije jeotkrio, da jeonaj ruznideobioonajkojijeprednjim.

Alineitogpopodneva.Punuzbuđenja,poceojedabrojistvorenjakojajeiznenadaugledao.Činilosekaodaihjebilonasvestrane.

„Jedan,dva,tri.“„Četiri,pet,šest.“-rekaojenjegovotac.„Sedam,osam,devet."-pridruzilaseinjegovamajka,osmehujuci

se.Bilo je to letoprenego sto jeutvrđenodaona imarakdojke,od

čegaćenakrajuiumreti.Otac je pretpostavo da ima oko desetak sipa u akvarijumu, ali

Pejdz jenakraju izbrojaoosamnaest, neobicnih, ruznih stvorenja sacudimnazivom za lignju, koje su naucile da sakriju svoju ruznocu, i

posle izvesnog vremena ucine se lepim. Za samo par minuta nijemogao da vidi pesak, kamenje, vodene biljke ili model potonulebrodskeolupine,jersenisuvideliodtolikosipa.

„Kao se skrivaju?" - upitao je oca, sa osmehom zaprepastenja nalicu.

„Niko ne zna. Kameleoni su poznati po tome da poprime bojepredmeta oko sebe. I paukovi to mogu. Ali niko od njih nije takodobarutome-itakobrzutome-kaosipe.

„Čarolija."-rekaojePejdž.„Priroda."-ispraviogajeotac.

19.

Pejdzseprisetotogdavnogpopodneva,trudecisedagledaumrakprekoograde,doksegrupaneznanacaokonjegadivilanecemustoonnijemogaovideti.Nekisuse zalilida imnije jasno cimesuse toonidrugi odusevljavali, i Pejdz ih je u potpunosti razumeo. Da li jeprisustvovaomasovojhalucinaciji,nekojvrstigrupneobmanegdesuljudiubeđivalijednidrugedavideneštočegaustvarinijebilo?

AliTorinijebilaugrupikadajeprviputvidela,inijebilaugrupikadajeovdesamadoslaposletolikogodinasecanjaisanjanja.Akojeipostojalaobmana,samajesebitouradila.

Ilisejamoždavaram,pomisliojePejdz.Dođavola,iposlesvihovihgodina nisam mogao da pridobijem ženu da podeli sa mnom neštotolikovažno,štojujeodvelopravousrednedođije.

Alimoraojeostatimiran.Seti se sipa, rekao je samom sebi.Seti se šta ti je otac rekao.

„Ponekad vidimo samo ono što očekujemo da ćemo videti. Ponekadmoramonaučitidagledamonadruginačin."

Bogzna,moramnaučitidagledamnadruginačin.Stvarnostkoju jePejdzmisliodapoznaje,okrenula senaopacke.

Brakkoji jemisliodaima, zivotkoji jevoleo-ništanijebilokakosečinilo.

Zašto?Pejdzjeviknuousebi.Kakojemogućedaovonisammogaopredvideti?

Ustao je sa klupe i stao na ivicu platforme za osmatranje. Jedvaprimecujuci Kostigana naslonjenog na stub pored njega, gledao jeprekoglavaoduševljenihljudiugrupi,koncentrišućisenamrak.

IponovojevideotackeudaljenihfarovanaputuizMeksika.Alitonijebiloono stojeodusevljavaloljudeugrupi.Onisubiliokrenutiupotpunodrugompravcu.

Pazljivo se zagledao u blistavi niz zvezda, koje su bileiznenađujućesvetleibrojnijeuodnosunaonoštojenavikaodaviđauSantaFeu,kojijebiopoznatpocistomnocnomnebu.Mozdajetobiorazlog sto je vlada sagradila radio-teleskope nedaleko odavde. Ali,

ljudiugrupinisupokazivalikazvezdama-njihovaushicenostbilajeusmerenasamokahorizontu.

Štalimisledavide?-Pejdžjepoželeodasazna.Setisesipa,teraojesamogsebe.Pogledjeusmerionatamuiznadpašnjaka.Ivideoskoroneprimetnokretanje,jedvadasemogloprimetiti...Samo, ovaj put je bio siguran da jevideo. Ili su oci promenile

pogled, ilipakmozak.Nijetobiosamopokret-bila jetopromenautami.

Bez ikakve najave, pojavile su se male iskrice. Neke, za koje jemislio da su zvezde, nisu uopste bile na nebu - lebdele su iznadpasnjaka. Pomislio je da su to mozda svici, njih desetak, ali bili sumnogoblistavijiodsvitacaidokihjegledao,postajalisusveveći.

Moglisubitimiljamadaleko,alicinilosekaodasutolikoblizudaihjemogaodotacirukom,stojeipokusao.Tektadajeshvatiodaljudiu grupi nisu rukama pokazivali pravac- i oni su pokusavali da ihdotaknu.

I dok je netremice gledao, daleka svetlost poprimila je boju -crvenu,zelenu,plavu,zutu,ijosmnogovise-svebojeinijansekojejevideonakucamaiprodavnicamaugradu.Nekisusestapalipostajuciveci i svetliji. Dizali se i spustali. Odleteli bi do horizonta i vratili senazad, kao da su plovili noseni blagom strujom. Hipnoticki suposkakivaliiokretalise.

Štajatovidim?PejdzsezbunjenookrenuokaKostiganu,ocekujucipotvrdudaga

ocinevaraju,alijedinostojenacelnikpolicijeuradiojebiloponovnoširenjeruku.

Pejdz se okrenuo nazad, posvecujuci svoju paznju onome sto jevideo - ili mislio da vidi - na horizontu. Neki zraci svetla su serazdvajali,doksusedrugistapali.Neznoiblagosutreperili,kaodasuseprivlačili.

Nikadnisamvideoneštokaoovo, pomislio je.Šta je to? Iznenada,obuzelagajesumnja.Zaštoovonisamvideopredvaminuta?Ovomoradajeoptičkailuzija.

Ilitolikoželimdavidimtamonešto,dasamnapregnuoočitolikodasamnakrajuvideoiskrice. Ilisamse,pak,tolikokoncentrisaodasamumislioda ihvidim.Kakomoguznatida ih iTorividi - ili mislida ih

vidi?Štaostalimisledavide?Ne samovide, primetio je.Bilo je tu jos nesto vezano za svetlost,

nesto sto nijemogao potpuno da odredi. Bilo je to na ivici njegovihčula,zvukkojijejedvamogaočuti.

Dok je Pejdz zakoracio da siđe sa platforme, nameren da pitajednu tinejdzerku koja je takođe ushiceno upirala rukama prekoogradeupravcupasnjaka,primetiojekomesanjenegdeugrupi.Jedanglassečuoiznadostalih.

„Zarneviditekolikosuzli?“-nekojeupitao.Pejdz je stao i pokusao da odredi smer iz kog je dopirao glas.

Zvučaojeduboko,jakoiljutito.Biojetomuškiglas.„Zarneshvatateštavamtoonirađe?“SanjegovedesnestranePejdz jeopazio iznenadnepokrete, ljudi

supocelidaseguraju,avisokikrupnicovekihjeguraoustranukakojeprolazio.

„Prestanidaseguraš!“-nekosepožalio.„Maknirukesamene!"-nekodrugijeprigovorio.Glasjebiojošljući.„Zarneshvatatedaćetesvizavršitiupaklu?“„Puška!“-vrisnulajejednažena.„OBože,onimapušku!"Doksuizgovorenerecibileznakzauzbunusvimaugrupi,Pejdzje

instinktivnoreagovaoisagnuose.Potezucizapistoljemkojijeskorouveknosio,biojeuzasnutkadajeshvatiodajedozvolioKostiganudaga ubedi da pistolj ostavi u koferu, u prtljazniku iznajmljenogautomobila,parkiranomispredzgradesuda.

Dlanovisupočelidamuseznoje.Spustajucisejosnize,osecajucipulskojijebiosvejaci,pogledom

jeprešaoprekouspaničenegrupeitrgnuosenaglasanzvukpuške,odcega sugausi zabolele,krrak. Između ljudi i zenakoji supokusavalida pobegnu, video je bljesak pucnja otkrivajuci da se radilo oautomatskomoružju.

Krrak. Covek je ponovo zapucao, ciljajuci preko ograde. Bljesakpucnjabio jeusmerenkahorizontu, premanecemu sta godda je tobilotamo,premanečemuštagodjePejdžmisliodajetamovideo.

„Vratiteseupakaoodaklesteidosli!“- covekjevikaoudaljinuinastaviodapuca.

Pejdz jevideodovoljandeosenkeoruzja iprepoznaozakrivljeni

okvirzamunicijukojise isticaoudonjemdelu.Bila je tosiluetaAK-47.

Brzo je pogledao iza sebe, ka Kostiganu, videvsi da je nacelnikpolicijeizvukaosvojpištolj,pognutinapetkaoštojeiPejdžbio.

Uspanicena gomila zaklanjala je coveka sa puskom i na trenutaknijegavišebilo.

Krrak.Jošjedanbljesakpucnjabiojeusmerenutamu.„Svisteviprokleti!"-Alinapadacvisenijevikaokanecemustoga

jehipnotisalo.Ovajputvikaojeokrenutkagomili.Pejdzajeobuzelojezivosaznanještajesledilo.

Ne!Covek je zapucao pravo u gomilu. Ljudi su vristali, sudarali se,

očajničkipokušavajućidapobegnu.Jedančoveksesapleoipao.Ženajezaplakala.UtomtrenutkuPejdzjeshvatiodasecoveknijesapleo.Srusioga

jemetak.Napadačjejošjednomzapucao.Pejdzseretkoosecaotakobespomocnim.Cakidajeimaopistolj,

mrakikomešanjesprečilibigadapucanačovekasapuškom.Krrak.Palajejednažena.Krrak. Srusio se i jedan tinejdzer. Preplaseni uzvici iz gomile

postali su toliko glasni da je Pejdz jedvamogao cuti rafale. Video jekakosecevokrećeunjegovompravcu.

Tori! Pomislio je u ocaju. Okrecuci se oko sebe, dotrcao je doplatformezaosmatranje.Kostiganavisenijevideo,aliPejdznijeimaovremenadarazmišljaotomeštaradinačelnikpolicije.

Tori!Stajalaje,tolikopreplavljenaosecanjimadanijenijebilaprisebna

da reaguje.Pejdz ju jeucioovatrenomoruzju i zamoliodau svojojtorbi nosi pistolj. Brinuo se zbog nje kada bi povela klijente naudaljene lokacijegde jebilasamasanjima,aliTorinikadnijenosilapistolj koji joj jedao. Istini zavolju, iako jebila zenapolicajca,njenodnosprematomebiojekarakterističanzacivila.

Cvrstojezagrliojednomrukomipovukaosaplatforme.Izanjega,metakjeudarioudaskunazadnjemzidu.Kadajeodstrahavrisnula,gurnojenjenuglavujosnize,nateravsijedasesagnedokjujezurno

gurao iza ugla. Na suprotnoj strani, Kostigan je parkirao policijskiautomobil,aliPejdzujelaknulokadjevideovozilaparkiranaisaovestrane,ipovukaojujeizatamnogkamioneta.

„Jesli li dobro?" -upitao je, trudeci seda jepregledakoliko je tobilomogućepodsvetlošćuzvezda.

Bilajesuvišedezorjentisanadabiodgovorila.Izaplatformezaosmatranjeodjeknuojepucanj.Tori,odgovorimi.Dalisipovređena?"Odnjegovogodsečnogglasa,vratilaseustvarnost.„Ja...Ne.Dobrosam.Nisampovređena."„HvalaBogu.Ostani ovde. Sakrij se izamotora.Mecimoguproci

kroz vratakamioneta, ali nekrozmotor.Ako ti seucini danapadacideuovompravcu,bacisenazemljuipretvarajsedasimrtva."

Gledaojepravounju.„Tori,odgovorimidalisirazumela."Nakon jos dva pucnja iza platforme, cuo se vrisak. Trepnula je

nekolikoputa.„Izamotora."-reklajeona.„Akokreneuovompravcu,trebadasebacimnazemljuipretvaramsedasammrtva."

Krrak.Napadačjeponovozapucao.„Nemogudaostanemovde sa tobom." - rekao jePejdz. „Moram

pomoćidagazaustavimo."„Zaštoonovoradi?"„Neznamzaštoljudiradebilošta."Sledeci pucanj koji je cuo, zvucao je kao glasnipop, pre nego

krrak.Pištolj.Kostiganmoradauzvraćavatru,pomislioje.Stisnuo je Tori za rame i otrcao iz zaklona kamioneta. U istom

trenutku,čuojejošjedanpucanjizpištolja,apotomirafal.Aondaistenjanje.Pohrapavomtonu,nijebilosumnjedajetobio

Kostigan.

20.

Uznemireni otkucaji srca bili su u suprotnosti sa usporenimpokretimanakojejeprimoraosebekadjedosaodokrajazida.Rukesumudrhtale.Trudiosedaihsmiri.

DaskeuzidunisumogledagazastiteodsilovitihmetakaAK-47,alibaremsugazakloniledok jepuzao ispodvisineocijunapadaca iprovirioizaugla.

Slaba svetlost sa suprotne straneplatformeosvetljavala jenocnumoru.Telasulezalasvudaunaokolo.Nekasusejostrzala,alivecinajebilanepokretna.

Napadačjeoholokoračaoizmeđunjih.„Doslisuizpakla!"-pucaojenasumice,dokgajeblesakkursuma

izceviosvetljavaougrotesknomizgledu.„Vratičeseupakao!"GdejeKostigan?Pejdžsegrozničavorazmišljao.Zastaomujedahkadjevideotelonacelnikapolicijenazemlji,na

pola puta između platforme za osmatranje i uspanicene gomile.Kostiganovpištoljležaojeporedispruženedesneruke.

Napadac je zapucao u telo koje se trzalo, dok je bljesak pucnjaosvetliokrvkojajeprskalaunaokolo.Izbaciojeprazanokviriubacionovi, tako brzo da Pejdz nije imao prilike ni da pomisli da pretrciprekoparkingainapadnega.

Covekjeuperiopuskukazemlji,spremandapucaujosjednotelokojesepomeralo,alijeiznenadastaoispustiopusku.Okrenuosekaoda mu je nesto drugo privuklo paznju. Pejdz je pogledao u istomsmeru.

Napadacjegledaounestostojeiumrakubilodovoljnoupadljivo.Bilo je bele boje i toliko veliko da nije moglo, a da se ne primeti.Unutra,ljudisuplakaliizapomagali.

Turističkiautobus.Obože,Pejdzjeshvatio,prenegojepočeodapuca,nekiodputnika

vratilisusenasvojasedišta.Napadacseuputiokanjima.LedjimaokrenutPejdzu,gledao jeu

zatamnjeneprozore autobusa.Uspravio se, kaoda jedobiododatnu

snagu,ikrenuodugackimkoracimaprekomrtvihtelakasvomnovomcilju. Kad je prosao prednji deo autobusa, okrecuci se ka vratima,Pejdz je bio u iskusenju da potrci od bocnog zida platforme zaosmatranje, ocajnicki pokusavajuci da se domogne Kostiganovogpistolja.Alizvuknjegovihkorakaposljunkuskorosigurnobiskrenuopaznju na njega. Sanse da bi se domogao pistolja, pre nego bi ganapadaččuokakoprilaziivraćasepucajući,bilesuminimalne.

Pesnicajeudarilaulimnasuprotnojstraniautobusa.„Otovorivrata!“-narediojenapadač.Pejdz je izasao na put i potrcao, dok su patike utisale njegove

korakenaasfaltu.Pucnjisuodjekivalipometalu.Napadac jepucaouautobus.Meci

AK-47moglisudaprobijumetal,bezpoteskoca ida izađunadrugojstrani.Ljudskotelobiihjedvamalousporilo.

Poslesledećegrafalaubokautobusa,čuosevrisak.Koracajuci idaljeasfaltom,kad jeprisaozadnjemdeluautobusa,

Pejdžjeusporio.Sledeci pucanj pratio je krik bola. Meci su lomili staklo. Jauci i

zapomaganjepostalisuglasniji.Pejdza je zabrinuo jos jedan zvuk koji je cuo: kako se tecnost

prosipapozemlji.„Došlisuizpakla!“-vikaoječovek.Pejdžjeunosuosetiomirisbenzina.„Vraćajusetamo!“Pejdzjenaobucinauciodasamou ilmovimapucanjurezervoar

automobilamozedaizazovepozar,ajosmanjeeksploziju.Ovajcovekjemogaodapucaurezervoarautobusacelunoc,osimakonijeimaozapaljivumuniciju.Jedinostojemoglodasedesijedanapravimnogorupa.Idamnogogorivaiscuri.Mirisbenzinapostaojejošjači.

Oprezno se kretao, nadajuci se da ce mrak iza njega sakritinjegovu siluetu. Provirujuci iza zadnjeg dela autobusa, video jenapadaca,kojijetolikoupornopucaourezervoardanistadrugonijeprimecivao.Napraviojekoraknazadodbarebenzinakojasesirilapozemlji.

OBože-nećevaljda...Čovekjeodložiopuškuiizvadiokutijušibicaizdžepanakošulji.Pejdžjejurnuo.

Covek je izvadio jednodrvce sibice i prislonionahrapavu traku.Šibicaseupalila.

Tek tada je cuo Pejdza koji je trcao i okrenuo se. Svetlost sibicebacila je senku na njegovo lice, pojacavajuci ostre crte na njemu.Odsjajvatreuočimasamojenaglašavaonjegovpogled.

Zapaliojecelukutiju.Pejdz je potrcao jos brze, urlajuci psovke sto je zesce mogao,

pokusavajucitakodaiznenadicoveka,damuodvucepaznjuodonogaštojenameravaodaučini.

Napadac je ispustio zapaljene sibice trenutak pre nego se Pejdzbacionanjega.Doksupadalenazemlju,Pejdz jemogaosamodasepomoli da su se ugasile, ali u sledecem trenutku cuo jevunuuš izasebe.Plamenjerasteraomrak.Osetiojevrelinunaleđima.

Pun besa, udario je covekovom glavom u zemlju. Kosa i kostdrobili su sepodkamenjem.Ali covek je samourliknuo i zamahnuorukomtakvomsilinomdajeodbacioPejdžaustranu.

I pored covekove visine i korpulentne građe, bio je neverovatnosnažan.Moradajebionanekimhalucinogenimdrogama.

Plamensedizaouvisinu,zahvatajućizadnjideoautobusa.Pejdžseizmakaounazad,kakobiizbegaovatru.

Snap,snap,snap.Vrelina je lomila staklo na prozorima. Zapomaganje ljudi

zarobljenihuautobusupostalojehistericno.Videvsinapadacakojijeposegaozapuskom,Pejdzjeustaoiponovoskocio.Odjacineudarcaobojicasuustuknuladaljeodautobusa.

Pali su na zemlju i skliznuli po sljunku. Pejdz je pokusao dapesnicomudarigrkljansvogsuparnika,alicovekseiznenadatrznuoijedino sto je Pejdz zakacio bio je vrat. Covek je ponovo zamahnuorukom i udario Pejdza u rame toliko jako da ga je zbacio sa sebe.UdaracjeskoroosamutioPejdza.Jauknuvsiodbola,ispruziojenoguisapleo covekakad je ovaj pokusaoda sedomognepuske. Pao jenazemljusvomtežinomuzglasanjauk.

Vatraseširilaautobusom,čijujevrelinuPejdžosećaonalicu.„Otvorite vrata! Bezite iz autobusa!" Doviknuo je ljudima u

autobusu.Zgrabiojenapadacasaleđailevomrukomcvrstogastegnuooko

vrata,pokusavajucidagaugusi.Desnomrukomgajeistovremenobez

prestankaudaraoububrege.Čoveksebaciounazad,udarajućiPejdžauautomobilizanjega.Dok je stenjao od siline udarca, covek je skocio u suprotnom

smeru inamernopaona leđa.Pejdz je jos jednomzastenjaokada jeudario o zemlju. Osecao je kao da se sve u njemu lomi od tezinečovekakojijepaonanjega.

Ostaojebezvazduha.Rukaokočovekovogvratajepopustila.Covekjebrzoustao,sutnuoPejdzaudesnibokiponovojurnuoka

puski.Svetovremevatrajebuktalaizzadnjegdelaautobusaisirilasenapred.Pejdžjeosećaovrelinuispodkošulje.

Punadrenalina,nateraojesebedaustane.Čovekjepodigaopušku.Pejdzjejurnuo,udariogasleđaigurnuogauvatru.Vatrajebila

tolikovelikadaPejdznijemogaovidetizadnjideoautobusa,alijecuotupudarackadaječovekudariotamo.

Odećananjemusezapalila.Kosajebuknula.Kadseokrenuo, cinilo sekaodaseosmehuje - ili je tobio samo

efekatkojijevatraimalananjegovefacijalnemišiće.Puškajeispalaiznjegovihzapaljenihruku.

Ispružiojerukeizakoračionapred.Covekuplamenunastaviojedaseteturakanjemu,saispruzenim

rukamakojesugorele,ustarazvučenihugroteskanosmeh.Pejdzjeustuknuo,naslonivsisenaautomobil.Kliziojeduznjega,

pokusavajuci da se skloni od plamene more koja ga je neumornopratila. Osmeha na covekovom licu vise nije bilo, kako jemeso okonjegovihzuba izgorelo.Bio jevrloblizu i smradzapaljenog ljudskogmesabiojenesnosan.

TrenutakprenegojeprihvatioPejdzauvatrenizagrljaj, covekseiznenada okrenuo u stranu. Zvuk pucnja skoro da je nadglasao hukvatrene stihije. Posle drugog pucnja, poceo je da posrce. Lice jeokrenuokanebu,poprviputpokazujućibol.

Trećiičetvrtipucanjbacilisuganakolena.Petipucanjprošaojekrozglavu.Covek je pao licemna zemlju, rasirenih ruku, a njegovo sprzeno

mesorasuloseunaokolo.Pejdz je polako krenuo unazad, gledajuci na levu stranu. Tori je

drzala Kostiganov pistolj u obe sake, ispruzenih ruku, zglobova naruci i laktova stegnutih, bas kako ju je Pejdz ucio. Lice je biloiskrivljenoodbesa.Ponovojepritisnulaobarac,pucajuciuplamennačoveku.

„Kreten!"-vrištalaje.„Kreten!"Vrata na autobusu su se otvorila uz prasak. Nekolicina ljudi

izletela je kroz dim. Dahtali su i kasljali, trceci ka hladnoj tami stodaljeodautobusa,kojisepretvoriougorućisarkofag.

PejdzjebrzoobisaoautomobiliprisaoTorisleđa.Uprkosvrelinikoju su osecali, jos jednom je opalila u vatru koja je prekrivalačoveka.

„Tisisadajedinikojićeupakao!"-vrištalaje.„Tori," - rekao je Pejdz. Stao je pored nje, dohvativsi pistolj. -

„Dobroje.Višenikognemožepovrediti.Dajmipištolj."Jošjednomjeopalilauleđagorućegleša.„Ti,kučkinsine!"„Mrtavje.“-rekaojojjePejdž.„Netrebatipištoljviše."Staviojedesnurukunapistoljigurnuoganadole,pokazujucijoj

daionaspustiruke.„Dajmito.“Stisak u njenim rukama je lagano popustao. Polako je ispustila

oružje.Pejdz je osecao kao da su mu obrazi oprzeni. Proveo ju je u

velikom lukuoko autobusa, dalje od vatre.Kako je vazduhpostajaotamniji,takojojjeikožapostajalahladnija.

Ljudi koji su uspeli da pobegnu iz autobusa, plakali su lezeci nazemljiporedograde.Telasubilarazbacanasvudaunaokolo.Izbrojaojedvadeset,ali jeznaoda ima jos.Nekoliko jebilozgrcenoodbola.Većinajebilanepokretna.

„Tori, ne gledaj.“ Odveo ju je do saturna, gde se nadao da ce seosecati sigurnijom, ali kola su bila zakljucana, i kad je prepipaoprednjedzepoveTorinih farmerki,nijenasaokljuceve.Morada suutašni,pomislioje.

Odveo ju je do klupe na platformi za osmatranje. Pogledao jeunaokolo,aliumrakunijeuspeodanađetasnu.KadjeubedioToridasedne,rekaoje:„Vraćamseodmah.“

OtrcaojedoKostigana.Nacelnikovkaubojski sesirlezaojepored

njega.Levastranaglavebilejeoblivenakrvlju.Pejdzjedotakaozglobnaruciiosetiopuls.

„Držise.“-rekaomuje.Kljuceve od automobila nasao je u Kostiganovim pantalonama i

otrcao do automobila, pritiskajuci dugme za otkljucavanje naprivesku.Kadajeotvorio,zgrabiojemikrofonradiostanice.

„Policajacpogođen!Policajacpogođen!"„Ko je to?“ - pitao je ljutiti muski glas. „Kako si dosao do tog

radija?"„Policajacpogođen!"Pejdz se trudiodadođedodahakakobi se

identi ikovao i opisao sta se desilo. „Bio sam sa nacelnikom!Ranjenje!“

Šta?“„Najmanje dvadest ljudi je ranjeno. Platforma za osmatranje van

grada.Zapaljenjeautobus,i..."Dokjedavaododatneinformacije,taktadajeshvatiostrahotukojasedesila.„Napadacjemrtav,alitrebamosvupomoćkojumožeteobezbediti."

„Jeliovonekašala-"„Pogledajte ka horizontu istocno od grada. Trabali biste videti

odsjajvatre."„Samo..."Tisinajeiznanadaprekinuta.„Sveti...Poslacuvampomoc

štopre."Pejdz je sedeo u policijskom automobilu kao da je sav utrnuo i

gledao u pustos koja je bila sa druge strane vetrobranskog stakla.Svetlostvatredizalaseiznadleseva.Osecajucibolnaboku, izasaojeizautomobilaiobilazecilokvekrvi,prisaoljudimakojisusespasiliizzapaljenogautobusa.

„Stižepomoć."-rekaoje.„Hvala vam." reklamu je zenakroz suze. „Hvala vam sto stenas

spasili."„Bio samsiguranda cupoginuti." - rekao je jedan covekdrhteci.

„...Nikadsenisamtakouplašio."„Zaštojeovouradio?"-upitaojeneko.„Zašto?"Kroz huk vatre, Pejdz je primetio da je jos prezivelih polako

pocelodaizlaziissvojihzaklona.Nekisusesakriliispodautomobila.Drugisupretrčaliputisakriliseumrakususednogpolja.

Jedan stariji covek teturao se između leseva. Dim se dizao iznad

njega.„GdejeBet?Gdeje...?“Staracjestaoizajecao.Paojenakolenaod

tuge.Zagrliojeglavujednogodleševa.Utučenodbola,Pejdžsevratiodoplatformezaosmatranje.Torivisenijebuljilapremapasnjacima.Bilajesagnutanapred,sa

rukamanalicu.Drhtalaje.Pejdz jevideo jaknunaklupi.Uzeo ju je i rasirio jeprekonjenih

ramena. Najzad je video njenu tasnu na podu, gde mora da je palakadajepocelapucnjava.Staviojeporednje.Seojeporednje,zagrliojeislušaozavijanjesirenakojesusepribližavale.

DRUGIDEO

MRAČNARAVNICA

21.

BrentLoftjezakamerunamestionajboljiizrazzainteresovanostiisaosecanja rekavsi: „U blizini parka Arojo, jedna uplakanadesetogodisnja devojcica mahnula je rukom policijskim kolima dastanu i pokazala mesto gde se njena macka popela na vrh jednogviskonaponskog elektricnog stuba. Radnici elektrodistribucije iz ElPasadoslisusakranomivrlopazljivospaslimacku,kojase,kao stovidite, vise uplasila spasavanja nego ostanka na vrhu stuba. Debeleelektroizolacione rukavice zastitile su coveka na kranu, ne samo odstruje.“

Sedeci pored Lofta, Seron Rivera, koleginica s kojom je vodiovesti, zasmejala se i procitala sledeci pasus sa telepromptera:„Devojcicainjenkucniljubimacsukonacnoopetzajedno,aizgledadaovo nije bilo prvi put da je ova macka spasena. I proslog mesecaradnici komunalnog preduzeca morali su da je izbavljaju iz kisnekanalizacije."

„Jos sedam zivota”, rekao je Brent, trudeci se da ne zvucipodrugljivo.Okrenuosecovekusasvojelevestrane:„Frenk,kakvajekonačnaprognozavremena?”

„Sutra ce biti jos jedan vreo, suncan dan, uz mogucnost kise sagrmljavinomtokomnoći”.

„Kišanamjeuvekdobrodošla”,rečeŠeron.„Kakodane”,saglasioseBrent.„Dakle,tobibilosvezavestiu10,

programaPrvinalicumestaizElPasa.Gledajtenasejutarnjevestiod6 do 7, ami se vidimo sutra uvece, u 5, 6 i 10.Hvala sto ste bili sanama”.

Sirokoseosmehujuci,odslusalisupulsirajucuodjavnuspicusvojeemisije. Crvene lampice na kamerama su se pogasile. Jaki re lektoriiznadnjihovihglavasuseugasili.

Kao i drugi voditelji vesti, Brent je skinuo mikrofon bubicu iizvadioizuvetamaliradioprijemnikkrozkojijeproducentprogramamogao da mu da je uputstva da isece neki prilog, doda neku tekprispeluvestilinapravišalu.

Šeronsebubicazaplelaubujnukosu.„Mrzimvestiospasenimkućnimljubimcima”,požalioseBrent.„Uredu,aliljudivoledaodunapocinakslepimosecanjem”,rece

sportski novinar TomMontoja, dok je ustajao od svog stola. Tom jenosiosako ikravatuzakameru,aliono stogledaocikodsvojihkucanisumoglidavide-jerjebilosakrivenoispodstola-jedasuostataknjegoveodevnekombinacijecinilisorts,sportskesokneipatike.Uvekjeigraokosarkuizmeđu6i10ijedvabistigaodasevratiustanicunavreme,daosvežišminku.

Seron je nosila elegantan blejzer mornarsko-plave boje ibledoplavu bluzu, cija je pripijenost naglasavala njene grudi. Kad jeustalaodstolazakojimjegovorilavesti,otkrilesusenjenefarmerke,uneskladu sostatkomgarderobe.Zboghronicnobolnih stopalanijenosilaobucu.Carapesujojbileoddebelevune,jersujojstopalabilaosetljivanahladnoćukojajeizbijalaizbetonskogpodaustudiju.

Za razliku od njih, Brent je nosio kompletno odelo, opasanoskupim kaisem od telece koze i irmirane cipele koje bi uvekizglancaopreukljucenjauprogram.Cipelesubilenajvaznije.Odglavedo pete, sve je bilo bitno. Ne bi se nikad vise pojavio u zivomprogramu u iskrzanim cipelama, isto kao sto se ne bi pojavio bezbrižljivoisfeniranekose.

Ali,morao je daupotrebi svu svoju vestinudabi zvucao iskrenodok je citaoprilogo toj prokletojmacki.Brent je obecao sebi da cesledeciputkadproducentbudezeleoslatkupricicu,nateratiSerondajepročita.

„Hoćešdaodemonapiće?“,upitaoje.„Brent,kolikoputatrebadatikažemdaseviđamsnekim?”„Hej, pa ne boli da se pita. Ako ozbiljno mislis s tim momkom,

zaštoganekadnedovedešdavidimokakoizgleda."„On?”,čudnogajepogledala.„Vrlosmešno",rečeBrent.„Radišovdetrimeseca,anikotinijerekaodasamlezbejka?“„Mada,prestanidasezezaš."„Zaštomislišdasezezam."„Dobro, dobro, umem da prihvatim salu." U tom trenutku

producent je usao u studio, spasivsi ga od Seroninog besmislenogponašanja.

„Brent,moramdapopričamstobom."Brentusenijedopaotajton.Nemirišenadobro,zaključioje.Njegov uspon na televizijskom trzistu krenuo je od male

televizijskestaniceuOklahomi,prekojednestaniceskromnevelicineuKanzasu,padooveveceuElPasu.Ciljsvakogvoditeljavesti jedaradi za najvece kablovske informativne kanale, kao sto su CNN iliFoks. Ili televizijske mreze iz Los Anđelesa, Cikaga, Vasingtona iNjujorka. Jos boljebi bilo, a to je samvrh,da ga gleda celanacijauvečernjemdnevnikunaABC,NBCiliCBS.

Brentjeproleteokroznizerazrednestanice,alijemoraodapriznadanijeimaobrzinukojamujebilapotrebnadabiotisaoizElPasazagodinudana,kaostojeplanirao.Prvozbogtogastonijeuspeodasepoveze sa ekipom koja je radila vesti. Mozda su oni osetili njegovuresenostdatuneostajeduzenegostojepotrebno.Stoganijedobijaoreportazekojimabimogaodanapredujeukarijeri.Osimtoga,imaojeosecajdasedirektorredakcijevestipokajaostogajezaposlio.MozdajemisliodajeBrentsuvišenežanzaovotržište.

Sranje, verovatno će se istresti na meni zbog načina na koji sampročitaoonuvestoprokletojmački.

„Seron, i sa tobombihmorao da popricam," rekao je producent.Namrsten, pogledao je u svoje patike kao da je hteo da izbegnedirektanpogleduoči.

„Čujte,mogudaobjasnimonookopričeomački...",rekaojeBrent.Producentjeodsutnodigaoglavu.„Očemupričaš?"Seron je tiho tapkala preko betonskog poda u svojim debelim

čarapama.„Neštosedesilo?"„Dogodilo se masovno ubistvo.“ Producentovo namrsteno lice

poprimilojeizrazstrogeodlučnosti.„Šta?“„Pored grada po imenu Rostov. To je oko dve stotine milja

jugoistocno odavde. Nas kontakt u saobracajnoj policiji kaze da jepreko dvadeset ljudi pogođeno, vecina od njih smrtonosno. Sve sedesilo pored puta, na mestu koje smatraju lokalnom turistickomatrakcijom."

Brentjeprisaoblize.Cakidanasuovomcudnomsvetu,visestrukoubistvosapetilišestžrtavabilajevest.Alidvadeset?

„Kojetouradio?“-upitalajeŠeron.

„Napadac nije identi ikovan. Navodno, ubila ga je zena koja setamonašla."

„Zena?“ -Priča jezvučalasvebolje izminutauminut, pomislio jeBrent.

„Detalji jospristizu, aline zelimdasve informacijeoovomenasigledaocidobijuodCNN-ailiFOX-a.OvojepricaizzapadnogTeksasa.Sebe nazivamo „Prvi na licumesta“, i takomi svega, to cemo i biti.Seron, ides u program sa „najnovijim vestima". Nas kontakt usaobracajnojpolicijipristaojedaideuzivouprogramprekotelefona.Brent, ceka tehelikopter.Odmah letisuRostov.Saznaj sta sedesilo.NadamsedacesbitiutokukadaSeronireportaznakolastignutamodojutra.“

DokjeSeronpozuriladopultazavesti,producentjojjedoviknuo:„Seron, u Rostovu ces se javljati uzivo sa najnovijim vestima tokomcitavog dana. Sutra uvece, vodices program sa mesta gde se desionapad.Bicetospecijalnaemisija i tako cemoje inajavljivati.Odmoriseštovišemožeš.Neželimdaizgledašizmoreno."

„Znaci, Seron i ja cemo biti zajedno tamo?" - upitao je Brent,zamišljajućikaoćetodobroizgledatiunjegovojposlovnojbiografiji.

„Ne,Šeron cesamavoditiprogram.Ti cesobezbediti informacije.Sakupljaces svesutraceodan inoc,kadsutrauvecepocneprogramizgledaceskaodasispavaosamackomudzakuProducentkaodajenaglasiorec„macka“,aliBrentsenadaodamusetosamoucinilo.„Asad,trkomuhelikopter."

„Alimoramdokucedauzmemcistuodecu,“rekaojeBrent. „Ovoodelonećebitinizaštadosutrauveče.“

„Nemasvremena.Hocudabudesnalicumestaprenegosepojaveprokleti CNN-ovi reporteri." Kako je to izgovorio, producent seokrenuoprema trojici kamermana. „Ko zelida zaradidobru lovunaprekovremenomradu?“

„Ja.“ - rekla je jedna zena. „Moram da zamenim kocnice naautomobilu."

Kada se pojavila ispred opreme, Brent je prepoznao simpaticnuhispano snimateljku koja je nedavno pocela da radi. Zvala se Anitanesto.Uranimdvadesetim,niskaiudobrojkondiciji,crnesjajnekose,zacesljaneurep.Nosilajegojzericeipantalonesaduplovisedzepovanegoobično.Inakošuljijeimaladostadžepova.

„Uzmi kameru i jedan od kombija," odgovorio je producent.„OdmahkrenizaRostov.Uovodobanoci,mozessticidotamozadvaiposata."

„Manje,"odgovorilajeAnitasamouvereno.„Sta god - ne zanimamekoliko ces kazni platiti. Samonemoj da

slupaskombi.DokBrentzavrsisnimanjeizvazduhasamestazlocinaipripremikomentar,morašbitiblizu."

„Stani," rekao je Brent, „vi hocete da ja rukujem i kamerom nahelikopteru?"

ProducentsenijeobaziraonanjegainastaviojedagovoriAniti.„Postoji velika verovatnocada lesevi necebiti uklonjenido tada.

Kada helikopter spusti Brenta, ti i on cete poceti sa intervjuimapolicajaca iocevidacakojemozetenaci.Brent, rekaosam tida ides.Akoovopokrijemoizviseuglova,mozdaCNNineposaljesvojeljude.Mozda plate da Seron radi direktno ukljucivanje sa lica mesta.Konkurencijanećeimatišanseprotivnaskadjegledanostupitanju.“

22.

Neobicnamuzika plovila je svuda unaokolo, spustala se i dizala.Iako su je proizvodili instrumenti, Halovej i dalje nije mogao daprepozna laganu i senzualnu melodiju niskih tonova. Zamisljao jekakopolakoplesesanajlepsomzenomkojujeikadaupoznao.Osetiojemiriscimetaunjenojkosiiukusđus-vodkenausnama.

Umeđuvremenu, sedmoro ljudi se okupilo u prostoriji:Halovej injegovkolega,Tagard,josjedanparcuvarakojisudolaziliiodlaziliizsobezaosmatranjedabi culimuziku,iistrazivac-Gordon-komesusepridružilajošdvojica.

Opcinjenimuzikom,nisupricali.Halovejjezamisljaokakosezenasakojomjeplesaoprivijauznjega.Disalamujelaganouuvo.

Muzikajeodjednomprestala.Ženajenestala.„Hej,štasedesilo?"-upitaojeHalovej.Šumsečuoizzvučnika:grub,pucketav,glasanitežak.„Štasiuradio,Gordone?"-uzviknuoje.„Gdejemuzika?“AliiGordonjeizlgedaoiznenađen-iuznemiren-kaoisviostali.„Nistanisamuradio,“usprotiviose,dizucirukeuvazduh,kakobi

toidokazao.„Paštaseondadesilo?Zaštojemuzikastala?"Jedan od istrazivaca pritiskao je dugmice i okretao prekidace na

nekoliko aparata. „Mozda je ovo samo prolazni problem,"pretpostavioje.

Oštristatičkiehoodbijaoseozidove.„Prolazi,malo sutra.“ Halovej je prislonio ruke na svoje usi. „Do

đavola,paovoboli.Uradinešto."Drugiistrazivacjeokrenuoprekidac,iskljucujucizvucnike.Sumje

nestao, cuosesamoizslusalicanastolu.KadaihjeGordonstavionaglavu,Halovejvišenitoniječuo.

Onostojecuobilojezujanjebrojnihelektronskihaparatakojisubilinatrpaniuprostoriju- i josdublju, jedvaprimetnuvibracijukojujekrozzidoveslaogeneratorstrujeilivelikitanjiriiznadnjih.

Muzikamu je odvukla paznju od nesnosne glavobolje, ali bol se

sadaširiokrozlobanju.„Odaklejetodošlo?"Istraživačisuseznačajnopogledali,kaodaneštokriju.„Vratiteje!"„Ne znamo ni kako je primamo, pre svega,“ Gordon je brzo

objasnio,„akamolikakodajeponovonađemo."„Samojevratite!"-zahtevaojeHalovej.„Ne bi trebalo da ste ovde, uopste." - Gordon je shvatio da mu

muzikavisenijezaokupljalapaznju.„Ovdejezabranjenpristup.Vamajemestousobizaosmatranje."

„Đavola.Mojaduznostjedastitimobjekat.Mogudaidemgdegodhoću."

„Akakobibilodaga stitisposmatrajucisigurnosnekamere?Dokstevivisiliovde,moglisunasnapastiteroristi."

Prijatelju,akočujemovumuzikuponovo inepozovešme, Halovejsezakleousebi,teroristićebititvojnajmanjiproblem.

23.

Desetine rotacionih svetala sijala suumraku.Komesanje crvene,plaveibelebilojeusuprotnostisasjajnimbojamakojejePejdzmislioda je video ranije.Motor je brujaodok su vatrogasci penomzalivaliostatke izgorelog autobusa. Osam automobila saobracajne policijebilo jeparkiranopored tri automobilapolicije izRostova.Policajci ibolnicari bili su svuda unaokolo. Pejdz je cuo zavijanje sirene kolahitnepomocikojasuodlazilaigrmljavinumedicinskoghelikopterasazaslepljujućimsvetlimakakosedižesaobližnjepoljane.

Sauzvisenja,nedalekoodputa,gledaojekakojedanodpolicajacaispituje Tori u njenom automobilu, parkiranom pored platforme zaosmatranje. Pejdz je vec razgovarao se nekoliko policajaca i biouverendaceimatijospitanja.Uovomtrenutku,prijalomujetostojeuspeodaseizdvojiizmetezaipokusadasagledatraumukrozkojujeupravoprošao.

Nasaoseporedmetalnogstubana cijemvrhu jebilapricvrscenavelikatabla.Recisubileurezaneunju.Rotirajucasvetlostsaprispelihvoziladovoljnojujeosvetljavaladabimogaodapročita:

DobrodosliusvetlostRostova.Mnogisu tvrdilidasu jevideli,alinikonijeuspeoda jeobjasni.Akostedovoljnosrecnida jedozivite,samiodlučiteštajeupitanju.

Cuo je korake koji su se priblizavali. Pejdz se okrenuo i videosiluetu coveka sa kaubojskim sesirom. Kako se silueta priblizavala,prepoznao je saobracajnog policajca sa kojim je ranije vec pricao.Ocigledno hispano porekla, covek je imao siroko lice, sa jakomvilicomiizrazenimjagodicamanalicu.Imaojeplavukravatuibraonuniformu.PrezivaoseMedrano.

„Zavrsili smorazgovorsaVasomsuprugom." - rekao jezvanicno.„Možetejeodvestigdesteodseli."

Pejdznijehteodaulaziuslozenusituacijukojasekrilaizaovakveizjave.

„Isamnomstezavršili?"„Zasada.Sviprezivelipricaju istupricu.Covek jebio lud.Danije

biloVas iVasesupruge,poginulobimnogovise ljudi. Idaljenematepojma zasto je to uradio?"Medrano kao da je ocajnicki trazioneštoštobiobjasniloštasedesilo.

„Jedinodajepominjaodajesvetlostzla.“„Svetlost?Kakopričateonjoj...Vistejevidelitakođe?"„Moraosammalodasepotrudim,alida.Barsamvideonešto.“Policajac je bio zbunjen. „Zivim u Haringtonu, oko stotinu milja

odavde.To je veliki grad zahvaljujuci ra ineriji nafte, ali nemapunosta da se radi. Kad godbi namu posetu dosli zenini roditelji ilimojbrat sa porodicom, dolazili bi ovde da probamo da vidimo svetlost.Sigurno sam bar deset puta bio ovde. Nikad nista nisam video. Niženiniroditelji,nimojbrat,ninjegovaporodica;iakosustrancikojisustajaliporednastvrdilidajevide.Nakrajusamodustaoiprestaodadolazim.Kakoizgleda?"

„Kaodajemiljamadaleko,aopetcinilomisedajetolikoblizudasam pokusao da je dotaknem. Treperila je i plovila, spajala se irazdvajala, i ponovo se spajala. Stalno jemenjala boje. Jednom kadsamjevideo,nisammogaoskinutipogledsanje."

Medranojeklimnuoglavom.„Takojenajčešćeopisuju."„Stvarjeutomedasampoceodasepitamdalisamubediosebeda

jetotamo.Tojeizgledalokaomasovnahisterijaimozdasamijabiouvučenusveto."

„Da, to je jednoobjasnjenje - ljudi znajudaubededrugeda videsvetlost."

„Jednoobjašnjenje?Kojasudruga?"„Fosforni gas koji izbija iz pukotina u zemlji. Druga teorija je da

podzemnesteneuovompodrucjusadrzevisoknivokristalakvarcausebi. Posle vrelog dana, brzo hlađenje prouzrokuje skupljanje stenakojeproizvodistatičkielektricitet."

PejdzjepogledaoporedMedranakarotacionimsvetlimaiskoljkiautobusaizkojesedizaooblakdima-ileševi.

„Svioviljudisupoginulizbogstatickogelektriciteta?"-Odmahnuojeglavom.„Akojetako,ondajesveovojošbesmislenije."

„Vasa supruga je rekla da je ubica vikao na gomilu: „Zar neshvatateštavamrade?"

„Mislio jenasvetlost.Onda jepoceodapucakahorizontu.Vikaoje: „Vratite se u pakao odakle ste dosli." Pa jos i „Svi ste prokleti."

Misliosamdajeponovomislionasvetlost,alise ispostaviloda jeonmislionaokupljenugomilujerjeusledecemtrenutkupoceodapucanasveokosebe."

„Nekavrstareligioznogfanatika,"pretpostaviojeMedrano.„Biojeopsednutpaklom,tojesigurno.„Dosliizpakla.Vratiteseu

pakao."Tojeponovionekolikoputadokjepucaouljude."„Barem je vatra u kojoj je izgoreo bila dobra ilustracija gde je

otišao,“rekaojeMedrano.„Imenijetopalonapamet.DaIistesaznalikojeon?"„Josne-svejeunistenocakidajeimaonekidokumentsasobom.

Sistemomeliminacije, utvrdicemokoji je njegov automobil i pronacigaprekoregistarskihtablica."

„Osimakonijedošaoautobusom."„SasveAK-47kojinikonijeprimetio?"„Mozda je nosio u nekom koferu, kao sto su oni za gitare,"

pretpostaviojePejdž.„Da,itojemoguce.Znate,Vistvarnoimislitekaopolicajac.Akoje

napadacdosaoautobusom,bilokakavdokaz jeunistenupozaru.Toćenampriličnootežatiistragu."

Pejdzjezadrhtao,mozdaodhladnogpovetarcailimozdazatostojeponovobaciopoglednaleševe.

„DobrobiVamdošlajakna,"rekaojeMedrano.„NačelnikKostiganmijerekaotoisto.Imalivestikakojeon?"„Vozac kola hitne pomoci javio mi se telefonom iz bolnice u

Rostovu.Trenutnogaoperišu.AVi?KakoseVidržite?“Pejdz je protrljao svoj desni bok, gde ga je napadac sutnuo. „Ne

želimnidapogledammasnicu."„Nisammislionato.“„Znam.Imapunotoga.Zasada,samomijedragoštosamživ.“„Dalisteikadbiliučesnikuobračunuvatrenimoružjem?"„Jednom. Ali niko nije poginuo. Moja supruga, sigurno nije

dozivela tako nesto do sada. Da nije bilo nje, mozda bi me ovaj isustigao."

„Ucinila jeneverovatnu stvar.Nasli smo sest cauraodmetaka zapištolj."

„Ustvari,onajeopalilaosamputa,"rekaojePejdž.„Aonasesecadajesamočetiriputapovuklaobarac.DaViiVasa

suprugaraditezamene,sutraujutrubivecpricalisapsihijatrom,alinemogupunodaučinimzastrance."

„RazumemVas.Zahvaljujemnabrizi."Medranoseokrenuonazapadipogledaounebo,gde jebrujanje

helikopterapostajalosveglasnijekakosepriblizavao. „Dobro je. Josjedanhelikopterhitnepomoći."

„Jaćuodvestisuprugudomotela."Rotirajuce svetla osvetlila su siluetu Tori koja je sedela na

prednjem sedistunjenog saturna.Dok jePejdz hodaou tompravcu,helikopterjepostajaosveglasniji.

Njegova svetlost je iznenadabljesnula, aliumestoda je sleteonaobliznjupoljanu, lebdeo je iznadmesta zlocina - dovoljno visokoodzemljedanebidizaoprasinuilioduvaopredmeteitakoomeoistragu.Pažljivosedržaodozvoljenevisine.

„Štasetodešava?"-upitaoseMedrano.Pejdz je vec shvatio o cemu se radi, kada je video cetiri velika

slovanabokuhelikoptera.Medrano je zamahnuo pesnicom ka nebu. „To je prokleti

helikopterTVstanice."

24.

Brent jenapar sekundi video svetla grada ispod sebe.Aonda jehelikopter preleteo, i jedino sto je video bio je mrak. U sledecemtrenutku, ispredsebe jena jednommestuvideosvetlakoja sepale igase.

Mnogosvetalakojasepaleigase.Čuojeglaspilotakrozslušalice.„Enogatamo.“Dim se dizao iz sagorele skoljke autobusa. Gde god je pogledao,

svejebilopunovatrogasaca,policajacaimedicinskogosoblja.„Vidišlileševenazemlji?“-Brentjeupitaopilota.„Da!Tamo!"Vrece za leseve prekrivale su oblike ljudskog tela na zemljanom

parkingu.Brent je izbrojaodvanaest.Druge su smestali u kolahitnepomoći.

Njegov producent vesti cekao ga je u studiju, na drugom krajuradioveze.Brent jeokrenuoprekidac ipoceodagovoriumikrofon.„Stigaosamnavreme.Teksupočelidasklanjajuleševe.“

„Imalijoškojitelevizijskihelikopter?"„Nijedan."„Dobro.Znašštatrebadaradiš.“„Jesilinasaopodatkekojesamtitrazio?"-upitaojeBrent.„Niste

mi dali vremena da sakupim bilo kakvu informaciju. Moram znatineštooovomgradu."

„Nemapuno,"rekaojeproducentovglaskrozslušalice.„Nemapunojeboljeodništa."„Wikipediaimamalitekst.Cinisedajegradjedinopoznatpotome

štojeunjemusnimanfilmDžejmsaDikonaPravonaživot."„IzdatjenaDVD-uprošlogmeseca.Gledaosamga,"rekaojeBrent.„Neznamkakoćetitopomoći."„Rostov.Kakvojetoime?Zvučistrano."„Rusko." odgovorio je producentov glas. „Pruga koja je tu

sagrađena 1889. bila je vlasnistvo bracnog para koji se tu zaustaviokadajeovdebilasamocisternazadolivanjevode.SuprugajesticajemokolnosticitalaprevodTolstojeveknjigeRatiMir.Jedanodlikovabio

je grof Rostov, i tako je grad dobio ime. Ako zelis da uspavas nasegledaoce,slobodnoimispricajovupricu.Takođe,postojiinapustenavojna baza - rusevina, u stvari, gde su obucavali pilote bombardera.Tolikoimaneekspoldiranihbombidasucelopodrucjemoraliograditiipostavitinatpisesaupozorenjem,alisevećodavnoništanijedesilo."

„Jošnešto?"„Ništa,osim..."„Šta?"-upitaojeBrent.„Trebamisveštoimaš."„Imaneštoonekojsvetlosti."„Svetlosti?"„Nazivaih,citiram„tajanstvenasvetlostRostova".„Štajetokogđavola?"„Jedino sto je napisano je „raznobojne kugle svetlosti u polju."

Osim lokacija gde je snimanoPravo na život, ovo je takođe velikalokalna znamenitost. Kladim se da dobri stanovnici Rostova odu upolja i masu baterijskim lampama u boji kako bi privukli naivneturiste?"

„Ovonisiočekivao.Spremise."Pilot je pokazao Brentu kako da rukuje kamerom koja je bila

montiranaunosuhelikoptera.Sadajeonrukovaokonzolomkojamujeomogucavaladausmeriobjektivgdegodjezeleoizumirabilokojidetalj.

„Krecemo za pet, cetiri, tri, dva, jedan,ide" rekao je. Monitor ukabiniprikazivaojeslikukojaseprenosilaustanicu:rotacionasvetla,kolahitnepomoći,policajce,vatrogasce,medicinskoosobljeileševe.

Ako onaj drkadžija misli da ću biti in i dozvoliti Šeron većinuvremenauprogramu,moradajelud.Daćumumaterijalkojijetolikoboljiodnjeibićeprimorandadrživišemenepredkameromnegonju.ImamosećajdajeovopričakojaćemeodvestiuAtlantu.

Pustio je da prizor napravi utisak, a onda se skoncentrisao naoskudneinformacijekojemujenašaoproducent.

„OvdeBrentLoft koji se javlja iz helikoptera za vestiPrvina licumesta. Pokolj koji vidite ispod mene mozda bi bio prikladniji kaoprizornapadananekomodratišta,aliovonijeAvganistaniliIrak.Ovoje mirni stocarski deo zapadnog Teksasa, nedaleko od uspavanoggradicaRostov.ImejedobiopolikuizTolstojevogromana RatiMir-alimiraovenocinemauRostovu.Besomucnapucnjava,kojajeizbila

na panoramskoj platformi pre dva i po sata, usmrtila je najmanjedvadeset ljudi i postavila pitanje: „Da li je vise ijednomesto stvarnosigurno?"

Dole na zemlji, jedno vozilo se udaljavalo od policijskihautomobila, hitne pomoci i vatrogasnog kamiona. Brent je usmeriokameru ka njemu, nadajuci se da je to vozilo hitne pomoci cija cerotaciona svetla na krovu ubrzo oziveti dok bude jurio ka gradu.Ubrzo je shvatio da je to bio obicni, civilni kombi, pa je brzopreusmeriokamerunavatrogascekojisupenomzasipalizadimljenuškoljkuautobusa.

„Prepolaveka,nedalekoodavde,DzejmsDikonsnimio je ilmskiklasikPravonaživot,odugogodisnjojsvađimladogtragacazanaftomiugledneteksaskestocarskeporodice.TojeuzbudljivapricakakojeStari zapad postaoNovi zapad. Ali, i u bezakonju Starog zapada,neopisivi masakr koji se dogodio veceras, bio bi nazamisliv.Ispostavilo se da je Novi zapad mnogo nasilniji od Starog. U prvimizvestajima se navodi da je jos neidenti ikovani napadac ubijen odstrane osobe na mestu zlocina, neduznog prolaznika, kojeg je onpokusao da ubije. Ako je tako, motiv za ovakvo necuveno nasiljeostaje nejasan i neobjasnjen, koliko i misteriozna svetlost Rostovakojajeiprivuklaturistenaovomesto."

25.

Uzgrmljavinuhelikopteraiznadnjega,PejdzjevozioTorinsaturnstodaljeodmetezanamestuzlocina.Doksurotacionasvetlaostajalaizanjega,pogledao jeusvojusuprugu,zabrinutzbognacinakako jenetremice gledala pravo ispred sebe, u tamu uskog puta iza farovaautomobila.Njenolicejebilozategnuto.Izgledalajeošamućeno.

„Nisi imala izbora," rekao joj je. Prisetio se njenog freneticnogpucanja dok je neprestano povlacila obarac, cak i kad je napadacprestao da se pomera. „Uradila si pravu stvar. Nemoj to nikadzaboraviti."

Torijemozdablagoklimnulaglavomilijetomozdabilosamoodtruckanjaautomobila.

„Zamislida jebilodrugacije," rekao jePejdz. „Dame je sustigao,moždabihizgoreo.Oniljudiuautobusubiizgoreliupožaru,takođe.“

„Mozda sam jednom pucala na njega da bi tebe spasila,"promrmljalajeTori.Usnejedvadasujojsepomerale.Idaljegledajucipravo ispred sebe,morao je da se koncentrise, kakobi razumeo staonapriča.

„Imozdasampucalajosjednomdabispasilaoneljude."Udahnulaje,njenecrtelicapostalesuoštrije.„Aliostalimeci...mnogonjih..."

Pejdžječekao.„... pucala sam jer je oterao svetlost. Upropastio je vece, kurvin

sin."Unutrašnjostkombijapostalajeneprijatnotiha.Kada su stigli u motel, na neonskoj reklami je pisalo: NEMA

SLOBODNIH MESTA. Pejdz se zaustavio ispred sobe broj 11 iprepoznaojedanodautomobilaparkirannekolikomestanize.Audijepripadaomajciiocukojisudovelidecunaosmatračkuplatformuibilinestrpljividakrenudalje.Ilisubarmajkaidecahtelidanastavedalje.Pejdžseprisetiokakojeotacbiorazočaran.

Ženaidecasutispasiliživot,pomisliojePejdž.Na jedva osvetljenom parkingu, pomogao je Tori da izađe iz

saturna, izvadio kljuc iz njene tasne i otkljucao sobu. Smrdela je na

starostivlagu.Upalio je svetlo i video da su u sobi bila dva kreveta.Tim bolje,

pomislioje.Kada je cula kako okrece kljuc u bravi, okrenula se ka njemu.

Pejdzseuplasioda cereci:„Ne zelimteovde.“Umestotoga,samojeprozborila:„Idempodtuš.“

Otvorila je kofer, izvadila bokserice i majicu - njenu uobicajenupidžamu-iotišlaukupatilo.

Zaključalajevrataizasebe.Saosecanjempraznine,Pejdz jepogledaoobakreveta iprimetio

knjige na stolu pored jednog. Izabrao je onaj drugi, legao na tankiprekrivacislusaozvuktusa.Osetiojemirisdimanasvojojkosuljiibolkojisepolakoširionamestugdegajenapadačšutnuo.

Slika napadaca u plamenu koji hoce da ga zagrli, vratila je izrazzgražavanjananjegovolice.

Kada jeTori izasla iz kupatila, nosila je bokserice imajicu.Kosaosusena peskirom bila je zacesljana unazad, tamnije crvena negouobicajeno, jer je bila mokra. Otisla je do vrata, ugasila svetlo izavuklaseispodpokrivačanasusednomkrevetu.

Mirissapunaišamponadopiraojeizkupatila.„Lakunoć,“rekaojePejdž.Ležaojeumraku,čekajućinjenodgovor.„Lakunoć,“najzadjerekla,takotihodajejedvačuo.

26.

Kada je Pejdz ucio da pilotira, njegovi snovi bili su ispunjeniosecanjimalebdenja,kaodagajenosilablagavazdusnastruja,leteciiznadšumaipolja.Avionjebiotihkaojedrilica.

Lebdeoje.Okretaose.Ploviojekrozvazduh.Sadajesanjaojednudruguverzijutogsna.Nijeleteoiznadsumai

polja. Bio je u tami, visio u praznini, spustao se i dizao, leteo ulevo,zaustavljao se, pa onda leteo udesno, kao da je bio na nevidljivimtalasima.

Istokakoseisvetlostkretala.Kadaseprobudio,osecaosekaodajepijan.Polakojeotvorioocii

sacekao da se njegova mora slegne. Dnevna svetlost probijala seporedjeftinihzavesa.Pogledaojenadrugikrevetivideodajeprazan,sa pokrivacem naguranim u stranu. Odmah je ustao, istovremenoshvativsi da je i dalje nosio nadimljene farmerke i kosulju odprethodnenoći.Nipatikenijestigaodaskine.

Osetiojeoštarbolnaboku.„Tori?“Vratakupatilabilasuotvorena.Pogledaojeunutra,alinjenijebilo

tamo.Brzo jeotvorioulaznavrata,dabimulaknulokad jevideoTorin

kombi.Ocisugazaboleleodsunca.Poglednasatpokazivaojedajebilo

skorotriipetnaest.Prisetiosedajepogledaonasat,dokjevozioTorinazadumotel.Bilojeparminutaposlejedan.OBoze,spavaosamvišeoddvanaestsati.

Tori.Ukocen od bola na boku, potrcao je po popodnevnoj vrelini do

recepcije.Tamojeizapultabioidaljeistimladić.„Jestelividelimojusuprugudajeprošla?"„PrepolasataotislajenizputdoRebarca."PogledaojePejdzauz

blagi prekor. „Kao sto mi je nacelnik Kostigan rekao, sacuvao samsobu za Vas. Mogao sam je iskoristiti kad se desila nesreca. Mnogoljudidolaziugrad."

„Platićuštojenisamkoristio.Dajtejenekomdrugom."„Vec jesam kada je proslo vreme za napustanje soba. Jedan

novinarjeunjoj."„Novinar?"„Imaihnatone."Recepcioner je pokazao na televizor pored aparata za prodaju

sokovau coskuprostorije.Naekranu jebio lep coveku izguzvanomodelu, drzeci mikrofon u ruci, napeto je gledao pravo u kameru.Kravata je bila opustena i poslednje dugme na kosulji otkopcano.Plavakosajebilarazbarušena.Biojeneobrijaniizgledaojeumorno.

Iza njega okupljala se grupa ljudi. Policajci sumahali ljudimadaostanu iza ograde. Iza policijskih automobila videla se platforma zaosmatranje.

„Ne prilazite. Ovo je i dalje mesto zlocina," upozoravao jepolicajac,dovoljnoglasnodagajeimikrofonregistrovao.

Umeđuvremenu,novinarseobracaosvojimgledaocima.„Kaostomozete videti po guzvi iza nas, stvari se brzo desavaju. Od kako surano jutros vestiPrvina licumestapocelidaprenoseslikeposledicamasakra, oci nacije uprte su u ovaj mirni grad u Teksasu.Pretpostavlja se da su motivi napadaca bili religijska opsednutosttajanstvenomsvetloscuRostovakojajeprivuklasinocnezrtve.„Doslisteizpakla.Vratiteseupakao"-supremanavodimasvedokabilerecinapadačaprenegojeuperiopuškukanjima.

„Bizarne okolnosti pod kojima se desio ovaj napad, navele sumnoge ljude da ranije zapocnu svoj vikend i dođu ovde kako bizadovoljili svojuradoznalostvezanuzaneobjasnjenusvetlostkoja jepokrenulaubistvenoludilo.Ovasvetlostseviđaovdejosoddavnina.Veceras, u nasoj specijalnoj emisiji u 9, potrudicu se da vam jepokazem i objasnim o cemu se radi. Pre toga, Seron Rivera i jazajedno cemovoditiprosireno izdanjevestiu5 i6.Prolaznikkoji jeubionapadačabilaježena.Policijajošnijeobjavilanjenoime,alijaćusepotruditidasaznamkojeonaiprviporazgovaramsanjom.JasamBrentLoft.Javićuvamse...“

„Sranje,“izustiojePejdž.

Pogledao je kroz prozor. Put pored motela je sinoc bio skoroprazan.Sadajeprolazilakolonavozila,iducinadesnustranuupravcuplatformezaosmatranje.

Pejdz je primetio da su mu u dzepu bili kljucevi Torinogautomobila.Zurnojeizasaoizrecepcije,seousaturnisacekaodaseukažeprazninanaputu,kakobikrenuousuprotnomsmeru,kagradu.Tastranaputabilajeprazna.

Prethodne veceri, parking ispred Rebarca bio je poluprazan, alisada je bio pretrpan vozilima, od kojih su nekolicina bili kamioneti.Veliki broj automobila je naprednjoj polici imaodokumenta rent-a-carkompanijaodkojihsubiliiznajmljeni.Policijskiautomobilibilisuparkiraninadrugojstrani.

Pejdz jeuleteounutra, gdega jedocekaoglasan zamor.Posto jepogledom presao preko ljudi koji su zivo diskutovali za stolovima isepareima, spazio je crvenu kosu sa leve strane i video Tori koja jesedelazasankom,pijucikafu.Ispednjejebioprazantanjir.Svamestasubilazauzeta,alipostojebilanakrajusanka,prosaojeistaoporednje.

Pogledalagaja,alinistanijerekla.Nijemogaodazakljucidalijebilauznemirenazbogsvegastosedesilosinocilizatostojeonstajaoporednje.

„Jesilidobro?“-glasjebiotih.„Kodtebesumojiključeviodkola.“„Prošlenoćisamihgreškomstavioudžep.Izvini."Daoihjenjoj.„Tolikosi cvrstospavao,danisamhteladateprobudimtrazeciih

potvojimdžepovima,"reklajeTori.„To bi bilo sasvim u redu. Ne bi se bunio da si me probudila.

Moramoda..."„Pricamo.Da.“ Tori je izvadila pare iz tasne i stavila ih uz racun

kojijekonobarostavio.Miris hamburgera i pomfrita ispunjavao je vazduh, podsetivsi

Pejdzadajeposlednjiputjeosinoc,alihranajebilaposlednjastvarnakojujemisliodokjeizlaziozaTori.

„Gdesumikola?“-upitalajekadjedošladoparkinga.„Tamo.Udrugomredu.“Automobili su i dalje prolazili, vozeci u pravcu platforme za

osmatranje.

Kad je Tori sela za upravljac, Pejdz je seo pored nje,pretpostavljajucida ceporazgovarati tunaparkingu.Nadaoseda cenajzad cuti objasnjenje zasto ga je ostavila. Umesto toga, upalila jemotoriizaslanaput.Sacekalajedasenapraviprazninaipridruzilasekolonikojajevozilaupravcuplatforme.Nijereklanireč.

„Molimte,“rekaojePejdž,„pomozimidashvatim."„Imamrakdojke,"odgovorilajeTori.Pejdzu jeodjednombilohladno. Idaljeu soku, jedva jeuspeoda

izustipitanje:„Kolikojeloše?"„ImamzakazanuoperacijusledećegutorkauSanAntoniju."„SanAntonio?"„MojonkologuSantaFeujesvezakazao.Planjedaseoporavljam

kodmajke, ali nisam joj tomogla reci preko telefona. Htela sam toličnodajojsaopštim."

Pejdžseosećaokaodagubiravnotežu.„Zaštominisirekla?Kolikodugoznašzato?"

„Rezultatibiopsijestiglisuprošlenedelje."„Imalasibiopsiju?"-upitaojePejdž.„Nisamimaopojma."„Uordinacijimogonkologa.Nijebilopotrebedaidemubolnicu-

uradila je to koristeci hipodermalnu injekciju. Kada si otisao naaerodrom u utorak, nazvala me je da mi kaze kad je zakazanaoperacija."

„I ti si se samo spakovala i otisla?“ Pejdz nije mogao da sakrijesvojezaprepascenje. „Zastominisireklaza to?Znasda cu tipomocinasvemogućenačine.“

Tori je sproro vozila, zbog kolone ispred sebe. Posle nekolikominutaponovojeprogovorila.„Mojadoktorkamislidasmorakotkrilina vreme.Onamisli da ce operacija u kombinaciji sa zracenjem sveočistiti."

„Imajućisvetouvidu,ovojejošidobravest"„Nisam ti rekla jer..." Tori je duboko udahnula. „Jer mi je dosta

samoće."„Samoće?"-Pejdžjeosetioogromnutežinuusebi.„Nerazumem."„Zivimo u istoj kuci, ali nisam sigurna da zivimozajedno. Kad se

vratissposla,pitamtekakojebiloitinabrojislistukrivicnihdelanakojimasiradio."

„Takoobičnoprovodimdannaposlu."

„Kakomisvetoispricas, izgledashladanibezosecajan,kaodasetodesilonekomdrugom,atebisezgadioceosvet."

„Kada se sreces sa ruznim stvarima iz dana u dan, one znaju daostavetakavutisaknatebe."

„Svecescesiposleposlaodlazionapicesaostalimpolicajcima.Daliisanjimapričašoslučajevimanakojimasiradiotogdana?"

„Nijetonikakvagrupnaterapijailislicno.Samopopijemoparpivaišalimoseilitakonešto."

„Uposlednjevremesitopoceodaradissvakogdana.Kadanajzaddođes kuci, veceramo nesto sto sam na brzinu napravila. Usuprotnom,svebiizgoreloiliseohladilojernikadneznamkadcessenajzad pojaviti na vratima. Umesto da pricamo, jedemo ispredtelevizora. Dok ti nastavljas da gledas televiziju, ja odem u krevet ičitam."

„Alititovolišdaradiš,"usprotiviose.„Tivolišdačitaš.“„Nezelimnikogadakrivim,"reklajeTori.„Svakoodnasjeonosto

jeste.Kadneradis,ondasinaaerodromu.Kaostosimijednomrekao,oni koji ne znaju da letemisle da je pilotiranje vezano za slobodu iuzivanje u pogledu. Ali ti volis da letis jer ima toliko stvari koje suvezanezaupravljanjeavionom,danemozesnistadrugonizamisliti.Nedozvoljavasdatirazmisljanjeoposluodvucepaznjudokupravljasavionom.Tojetvojaodbranaodsveta.

Kad sumi rekli da imam rak, zamislila sam, kada ti kazem, onajstegnuti izraz tvog lica - izraz koji uvek imas kada ne zelis da sesuocavas se osecanjima koja ne volis. Odlucila sam da vise tako nemogu. Ako imam bolest od koje cu umreti, nisam vise htela da seosecam usamljenom. Aerodrom je tvoj beg. U utorak ujutru, posledoktorkinogpozivaijasamodlučiladapobegnem,alinadruginačin."

Zavladalajetišina.Pokusavajuci da se sabere, Pejdz je pogledao u nebo, gde su se

gomilali oblaci na istoku. Pogledao je udesnu stranu. Iza ogradeodbodljikave zice video je urusene zarđale hangare vojnog aerodromakoji jebiozatvorenkrajemDrugogsvetskog rata.Poredogradebilasu parkirana vozila. Ispred njih, kolona je nastavila da se krece, alineki automobili su se okretali u suprotnom smeru i parkirali nasuprotnojstraniputa.Poglednaretrovizorpokazaojenizautomobilaiza saturna, od kojih su neki skretali s puta i parkirali gde god se

ukazaoprazanprostor.Tori je prekinula tisinu. „Zato sam se uzbudila kad sam se setila

svetlosti. Dok sam sedela u kafeu pored El Pasa i videla Rostov nakarti,odusevljenjesvetloscumiseponovovratilo.Prenegostosamseisabrala,nisammogladocekatidastignemdovde iponovo jevidim.Odavnosenisamtakoosećala."

„Osecamdameporedis sanacinomkakose tvojotacponasao tevečeri."

„Nikako. Ti si ina i pristojna osoba. Moj otac je bio nestrpljiv igrub. Uopste ne licis na njega. Ali, potreban mi je neko ko jepozitivan."

Pejdzsesetiopetorodeceizenekojaihjevozilaikojisupoginuliudirektnomsudaru.Pomisliojeinavozacacisternekojijeizgoreoupozaru. Pomislio je na svog prijatelja, koga je ubio covek koji jeudarioucisternu.

Nije mogao da se oslobodi ni secanja na ljude koji su pobijeniprošlenoći.

AsadToriimarak.„Pozitivan?"-odmahnuojeglavom.„Nisamsigurandaznamkako

setoradi.Aliijasamvideosvetlost.Tomoradavredinešto."Torinijeodgovorila.„Gledacemoihzajedno."-rekaojePejdz,punnade.„Naucicesme

kako."Cuo je huk helikoptera u daljini. Ispred njega, njih trojica su

lebdela u mestu na sigurnoj udaljenosti jedan od drugog. Sa donjestranehelikopterabila su ispisanavelika slovaTV stanicakojima supripadali.Njihovekamerebilesuusmerenekakoloniautomobila.

Blizu platforme za osmatranje, masa je bila ispred ograde ipolicajaca koji su je cuvali. Neko je prodavao hranu iz kombija nakomjepisalaoNAJBOLJITAKOSUTEKSASU.Novinarisustajaliispredkamera,poredreportaznihkolasasatelitskimantenama-odasiljacimana krovu. Pejdz je prepoznaonovinara kojeg je videona televiziji umotelu,onogsazgužvanimodelom.

„Nemojdastajes.Tori."-upozoriojuje.„Novinariznajudajezenaubila napadaca. Pre ili kasnije, saznace da si to bila ti. Nece ti datimira."

Ona kao da nista nije cula od toga. Samo je gledala u pravcu

pašnjakagdejevidelasvetlost.„Upropastićeje."-reklaje.

27.

Dok je sunce zalazilo, helikopter „crni orao“ je jurio preko nebabrzinom od skoro 260 kilometara na sat. Ne obracajuci paznju naprigusenotreperenjemotora,pukovnikVorenRolijepogledaoulevo,kahorizontunakojemsuseprostiraleplanineDejvis.Sekundkasnije,gledao je ka oblacimakoji su se polako kretali iz pravcaMeksickogzaliva.

Ispodnjega,stokajepaslanaretkimpasnjacima,kojisuse, cinilose,protezaliunedogled.

„Velikazemlja.“Roliječuoglaspilotausvojimslušalicama.„Nekiranceridoleposedujuipopolamilionajutara.“-izgovorioje

Roliumikrofon.„Priličnosuosamljeni."U 6 sati tog jutra, Roli i njegova ekipa su poleteli sa aerodroma

GlenBarni,ubliziniglavnogstabaNacionalneagencijezabezbednostuFortMidu,uMerilendu.Letelisuavionom„falkon2000“,kojijebiovlasnistvo INSCOM-a,2ali jebioregistrovannaizmisljenograđanskopreduzece.Preletelisudvetrecinekontinentadoknisustiglidovojneavio-baze u Fort Blisu u El Pasu, u Teksasu. Tamo je trebalo dapreuzmu opremu koju je Roli trazio da im pripreme i da im sepridruze jos dva clana ekipe. Jedan je bio covek - vojni kerovođa.Drugijebionemačkiovčar.

Helikopter kojim je trebalo da se prevezu nije imao oruzje.Izgledom,kojijeukazivaonaprevoztereta,bezlanserazaprojektile,koji izgledaju zastrasujuce, i Getlingovog sistema, nece privlacitiprevise paznje,mislio je Roli, narocito u oblastima gde su ihmoglevidetisamoočistokeikojota.

Pogledaojenasat.„Trebalobiupravosadadastignemotamo.“„Basnavreme, gospodine."Pilot je glavompokazaokaodblesku

belesvetlosti.Ubrzanosusepriblizavali satelitskimantenama.Roli jeposlednji

put posetio ovu ustanovu pre tri godine. Licno je nadgledaoinstaliranjenoveopremeisrediodajednaodantenabudeuperenakaoblastiRostova.Sadajejedvačekaodasevrati.

Kroz slusalice je cuo vodnika Lokharta kako govori ljudima:„Minutdosletanja."

Rolijeposmatraokakosuimantenesveblize.Svakajebilatolikovelika da je prema njoj borbeni helikopter izgledao kao patuljak.Poredane u redu, nisu bile samo ogromne. Jedina rec koja je Rolijupalanapametbilaje-monumentalne.Iakojebiloteškoostavitiutisaknanjega,nijemogao,adaneprimetikakosuseantenefenomenalnobelele.

Kada se helikopter spustio pored tri koncentricna reda ograda,njegoveelisesupodiglepravuolujuodprašine.Osetiojedasutočkovidodirnuli tlo i kako se helikopter smirio. Potom se brzina okretanjaelisesmanjila,njihovzvukjepostaokaozvizdukiLokhartjeotvoriovratauzadnjemdelu,pokazujuciljudimadauzmusvojeranceveidapožuredaizađu.

Roli jesalutiranjemuzvratiopilotuiskocionazemlju,pridruzivsise timu na bezbednoj udaljenosti od uskomesane prasine. Dok sehelikopter podizao i kretao ka Fort Blisu, na horizontu se ukazaodrugi-„crnijastreb".

Osmoricaljudisubilidvadesetihgodina.Bilisukratkoosisani,alinisu izgledali kao vojnici. Svi su nosili vojne cipele, malo vecefarmerice, majice kratkih rukava i siroku kosulju, koja im je visilaprekokaisa,prikrivajucidevetomilimetarskuberetu.Tajrucnipistoljse nije mogao meriti sa Rolijevom omiljenom puskom M4, ali doknekonesmislidobarnacindaprikrijekarabin,moracesezadovoljitipistoljem. Osim toga, u sanducima sa opremom koje je porucio,nalazilosenekolikopušakaM4.

Osimvelicanstvenih satelitskihantena, jedinegrađevine iznad tlasubilekucicesagrađeneodbetonskihblokova,izkojihsunasvetlostsunca izasla dvojica vojnika, odevena u uniforme zutomrke boje.Nacin na koji su nosili svoje karabine je zavaravao;Roli je primetioda,akozatreba,moguutrenutkuupotrebitioružje.

Izrazlicajednogodčuvarajebiostegnut,kaodajetrpeobol.„Čujemglaskojivinemožetečuti.“-rekaoječuvar.U drugim okolnostima, Roli bi se, na ovu naizgled poremecenu

izjavu,namrstio,alijesadaodmahodgovorio:„Kojikazedanesmemostati."

Čuvarjenastavio:„Vidimrukukojuvinevidite."

„Kojamipokazujedaodem."-rekaojeRoli.Kada su zavrsili sa razmenom lozinki, cuvar je pozdravio

salutiranjem.„Dobrodošliubazu,pukovniče."„Tvojeimeje...?“„EriHalovej,gospodine."Roli se prisetio imena iz dokumenata koje je citao tokom puta.

„UčestvovaouborbamauIraku.Bivšivojnirendžer.Jelitako?"„Takoje,gospodine."„Ondavišenemapotrebedamisalutiraš."„Salutiranjejedobranavika,gospodine."„Jeste. U slucaju da te zanima, ti stihovi pripadaju engleskom

pesnikuizosamnaestogveka,TomasuTikelu."„Bojimsedanisamčuozanjega,gospodine."„Nikonijecuozanjega.Potomstvonijebilodobropremanjemu."

Ali će biti dobro prema meni, pomislio je Roli. „Cini mi se da se neosećašprijatno,Erie.Jelisveuredu?"

„Samoglavobolja,gospodine.Nije tonista.Uzeosamaspirin.Vecprolazi."

Ali zgrcen izraz njegovog lica naterao je Rolija da pomisli daglavoboljauopšteneprolazi.

Prekinuo ih je drugi helikopter, koji je, grmeci, prelazio iznadogradaispustaosenamestonakojemjebioprvihelikopter.Kadaseprasina slegla, iz njega je izasao kerovođa sa nemackim ovcarom.Drzeci se po strani od psa, ekipa je pozurila da istovari drvenesanduke.

„Erie,"rekaojepukovnik.„Da,gospodine?"„Kada sam se javljao radiom, dao sam instrukcije da se u

podzemnojgarazipripremedvadzipasaburbanidabuduspremnizapokret."

„Svejesređeno,gospodine."-odgovoriojeHalovej.„Nalazesenadrugojstranibaze."

„Onda,sveštonamtrebajestedanamdateključeve."Halovejjeoklevao.„Moždabisteprvoželelidauđete,gospodine?"„Oh?“-namrštioseRoli.„Zaštobihtoučinio?"„Trebada cujetenesto." Izgledaojekaodatrpi josvecibol. „Ako

samdobroobavešten,gospodine,Visteovdezbogmuzike."

„Muzike?"Roli je izgledaozapanjeno.„Tiznaszamuziku?"Kolikosebezbednostpogoršalaovde?-pitaose.

„Čuosamjeprošlenoći,gospodine."„Čuosije?"„Nedugopotom,kontaktiralistenasdanasobavestitedadolazite,

pasamshvatiodapostojiveza.AntenakojajeokrenutakaRostovu."„Budijasniji,Halovej."„Pretpostavljamdajeokrenutakaizvoruizkojegdolazimuzika."Roli je bio zapanjen. U pitanju je jedan od najtajnijih vojnih

projekata, a ovaj bivsi vojni vodnik govori o njemu kao da jeopštepoznat.

Pokušavaojedaneotkrijekolikojeuznemiren.„Uredu,Erie,pokažimionoštosmatrašdatrebadavidim."Ostavljajuci ekipu da napolju priprema vozila, Roli je krenuo za

cuvarom u malu zgradu, sagrađenu od betonskih blokova. Kada suprosli vrata koje je kontrolisalo obezbeđenje, sisli su niz metalnestepenicekojimasuodjekivalinjihovikoraci,azatimusliupodzemniprostor obasjan svetloscu i ispunjen prociscenim, prohladnimvazduhom.Kadasuusliukontrolnuprostoriju,Rolijecuoglasiprvoje pomislio da pripada drugom cuvaru. Ali onda je primetio brojnemonitore, koji suprikazivali oblastoko satelitskihantena; iznenadiosekadajeshvatiodajejedanodmonitorabiotelevizijskiaparat.

„Ovde gledate televiziju?" Nije se ni trudio da prikrijenezadovoljstvo.

Ekran jeprikazivaookupljene ljudepredpolicijskombarikadom.Uprvomplanujestajaoizvestacuizguzvanomodelu,drzaomikrofonibiookrenutkakameri.

„Štase,dođavola,dešava?"-upitaojeRoli.„Ovosupocelidaemitujuujutarnjimvestima.Tadasteverovatno

bili u vazduhu, pa niste culi sta se desava. Prosle noci je ubijenodvadesetljudi."

„Lošestvariseuvekdešavaju.Zaštobihsebrinuozbogtoga?"Erijepokazaoprstomkaizvestacunaekranu.„Ovajmomakjebio

prvi na licu mesta. Neprekidno prica o svetlima, sta god dapredstavljaju.“

„Svetla?"Roliseprimakaotelevizijskomekranu.„Cekaj.HocesdakažešdasuseubistvadogodilauRostovu?“

„Osam kilometara odatle, na mestu koje zovu osmatrackaplatforma.Ociglednojeubicapoludeozbogsvetlosti.Poceojedavice-Svićeteotićiupakao!-iotvoriovatrunamnoštvoturista."

Rolijevimišićisestegoše.Ponovosedešava,pomislioje.„Izvestactvrdidasusvetlauvelikojmerirazlogubistava,aostali

izvestaci ga slede." - nastavio je Halovej. „Ljudi sada dolaze iz svihpravaca ne bi li ih videli. Grad se pretvorio u zooloski vrt. Smatraosamdatrebadaznatezato,akoidetetamo."

Posmatrajucihaosnatelevizijskomekranu,Rolijeosetiokakomusepulsubrzao,kaodasugaposlaliuborbu.

Baškaoi1945.Bože,ovoseponovodešava.

28.

OblasnabolnicauRostovujebilaskromna,dvospratnazgrada,cijije gipsani malter na kasnom, popodnevnom suncu, izgledaojarkonarandzast. Sa stepenista na ulazu je izbijala toplota. I poredtoga,Torijeoklevaladauđe.

Pejdžjezabrinutoposmatrao.„Jesilidobro?“„Samorazmišljamonarednomutorku.SanAntonio.Bolnica."U Pejdzu je jos bilo zivo secanje damu jemajka umrla od raka

dojke.Telommujeprošlaobamrlost.„Bićuuztebe.“„Nisam ni sumnjala. Ali sta ce se dogoditi ako se zivot vrati u

normalu,ajaostanemsama,čakiporedtogaštoćeštibitiuzmene?“„Mogusepromeniti.“„Teško.“„Zatebećuučinitibilošta.Daćuotkazupoliciji."Torijeizgledalaiznenađeno.„Zbog posla ne pokazujem svoja osecanja.“ - rekao je Pejdz. „Da

bih poboljsao odnos između nas dvoje, otkaz predstavlja ocigledanpotez.“

„Aličimećešsebaviti?"„Čimeimojotac.Bićuaviomehaničar.“Toriga jemaloduzegledala, aonda jedubokoudahnula iprisla

ulazu u bolnicu. Vrata sa automatskim pokretanjem su se odmahotvorila.

Uhodniku,Pejdzjeprosaoporedredaplasticnihstolicaistaokodprijemnogstola,zakojimjebilaženasanaočarima.

„Ovde smoda se raspitamoonekome.Primljen jeproslenoci saranomzadobijenomupucnjavi.NačelnikKostigan.“

„Njemusuposetezabranjene."„Možetelinambarrećikakoje?"„Jesteliporodica?"„Ne,mismo..."„Edit,ureduje."-začuoseglas.„Oninisunovinari."Pejdz se okrenuo i ugledao kapetana Medrana kako stoji kod

jednog od liftova, cija su se vrata zatvarala iza njega. Drzao je urukama svoj sesir marke stetson. Na gornjim delovima oba rukavasvoje zutomrke uniforme imao je crvenu traku Patrole na auto-putevima.

„U stvari, oni pokusavaju daizbegnu novinare." - rekao jeMedrano.Pritisnuojedugmezaotvaranjelifta,cijasusevrataodmahponovootvorila.„Dođite,jaćuvasodvestidonjega."

Medrano je u liftu izgledao pomirljivo. „Na posletku sammoraomedijima da dam vasa imena. Verujte mi, drzao sam ih podalje stosamduzemogao,alijepocelodaizgledakaodanemamkontrolunadistragom."

„Akootkrijudasmoumotelu..."-reklajeTori.„Recepcionerjeobećaodaćenegiratidasteodselitamo."„Nadamsedaćeodržatireč.Znašlikojepucao?"-upitaojePejdž,„Edvard Malen. Jedan od prezivelih se setio da ga je video u

autobusukojisluzizaturistickiobilazak.Kontaktiralismokompanijukoja poseduje autobus. Nalazi se u Ostinu. Svetla su samomali deoobilaska-ideseidovelikerancerskekucekojajesagrađenaza ilmDžejmsaDikona,Pravostečenorođenjem".

Pejdz je klimnuo. „Prosle noci je neko, u delu predviđenom zarazgledanje,pomenuotajfilm."

„Ipak,najvecimdelomjeupitanjuobilazakprirodnih lepota,kojiprolazikrozplanineDejvis.Kompanijanamjedalalistusvihkojisuseprijavilizatajobilazak.Svezrtvesuimalelicnadokumentakrajsebe.Uporedilismolistusaimenimapoginulihiprezivelih.EdvardMalenjebiojedinaosobazakojunismomoglibitiodgovorni.Bilisteupravu-prema recima jednog od prezivelih iz autobusa, imao je torbu zagitaru.Momaksesetiotoga,jerjeMalenimaoproblemadajesmesti.Moradajeunjojsakriopušku.“

„Imaosamsrećeštosamtakopretpostavio."„Ne.Rekaosamtisinoćdaimašinstiktedobrogpolicajca."PejdžjepogledaouToriiprimetiodajeionagledalaunjega.Vrata lifta se otvorise. Dok su izlazili u bolnicki hodnik, Pejdz je

osetiokakomunozdrveštipamirisantiseptika.„OvojebiodevetiputdajeMalenisaouovajobilazak."-nastavio

jeMedrano.Pejdžjezastaoinamrštiose.„Deveti?"

„Kompanija koja vodi u ove obilaske nam je dala broj kreditnekarticekoju jekoristio.Odkompanijekoja je izdalakreditnukarticusmodobilinjegovuadresu.PolicijaizOstinajeotišlaunjegovstan."

„Iznenadimeirecimidaniježiveosam.“„Zena mu je umrla pre godinu dana." - rekao je Medrano. „Nije

imaodece."„Sadami reci damu stan nije bio natrpan religijskim statuama i

slikamairaznovrsnomliteraturomkojagovorioprokletstvu."„Trebacemi kamionda sve to odnesem." odgovorio jeMedrano.

„U iskusenjusamda izađemsateorijomkojusamimao isinoc:nekavrstareligioznogluđaka.Alipostojiproblemutojteoriji."

„Oh?“„Malen ima brata. Kako nam je rekao, Malen nikada nije bio

religiozan - cak nikada nije prosao niblizu crkve - sve do zeninesahrane.Ociglednoga jenjenasmrttolikopogodilada jepoceodanostajao u krevetu. Brat je pokusavao da ga zainteresuje za razlicitestvari i desilo se da je ugledao oglas u novinama za jedan od ovihobilazaka.Prezeninesmrti,Malenjeobozavaodaideubioskop.Akoje ilm sniman u Teksasu, znao ga je napamet. Zato je, kada je bratprocitao da obilazak ukljucuje obilazakmesta snimanja ilma’Pravostečeno rođenjem’ jedan od Malenovih omiljenih, uspeo da ubediMalena- ’prakticnomujezavrnuoruku’kakonamjerekao-danjihdvojica treba da krenu u obilazak. Obilazak je ukljucivao i neke odlokacija iz ilmovakojisusnimaninaplaninamaDejvis.Prenego stojegrupastigladolokacija,stiglisudoplatformezarazgledanje.Kaoiobicno, neki ljudi, koji su bili u obilasku, tvrdili su da su ugledalisvetla,doksuseostalipitaliokočegasestvaragužva.“

„Jelibratugledaosvetla?“-upitaojePejdž.„Nije, ali jeMalen tvrdio da su izgledala spektakularno. Kada se

vratiouOstin,počeojedapunistanreligioznimstatuamaislikama.“Zazvonio je telefon i prekinuo Medrana. Zvuk je dolazio iz

prostorije u kojoj su se nalazile medicinske sestre, naspram liftova.Pejdzseosvrnuo iprimetiodasuduzhodnikaotvorenavrata,dasumedicinske sestre prolazile kroz neka od tih vrata, a da su ljudiodeveniugrađanskuodećuizlaziliiznekihprostorija.

Medrano je pokazao ka satu u prostoriji predviđenoj zamedicinskesestre.

„Skoro je 5. Imam zakazanu konferenciju u zgradi suda. Bilo biboljedavampokažemgdejenačelnikKostigan.“

Dok su isli hodnikom, Pejdz je ponovo pogledao u Tori koja secesala po vratu, jer su joj ocigledno smetali miris i sam boravak ubolnici.Prisaojojje,posegnuorukomidiskretnojojstegnuoruku,alionanijereagovala.

MedranojeusaoupretposlednjuprostorijusalevestraneiizasaoPejdžuizvidokruga.„Jesilizajošposetilaca?“-upitaojenekoga.

„Akosulepi.“-začuosehrapavglas.MedranojemahnuoPejdžuiToridauđuuprostoriju.Kostigan je lezao u krevetu koji je bio uzdignut, sto mu je

omogucavalodaprativestinateleviziji jerjetelevizorbiopostavljennasuprotnomzidu. Izvestacnaekranu jebio istionajkojeg jePejdzvideonatelevizijskomekranuumotelu:zguzvanoodelo,razbarusenaplavakosa,bradaodnekolikodana,unezveren,alilepecrtelica.

„Sve je bolje od ove proklete budale koja ce sve uzbuniti." -hrapavimglasomjerekaoKostigan.

Nacelnik je uzeodaljinski upravljac i iskljucio televizijski aparat.Glava mu je bila umotana zavojima, a od tampona od gaze, jednastranaglaveje izgledaladebljeoddruge.Licemuje izgledalosivlje imršavije.Činilosedasumuibrkoviposedeli.

„Prepoznaješlioveljude?"-upitaojeMedrano.„Naravno da ih prepoznajem." Za Kostiganovu levu ruku bila je

pricvrscena igla preko koje je primao intravensku terapiju. Ispodbolnicke odece vodile su zice koje su bile pricvrscene na njegovegrudiikojesupratileradsrcailimerilepritisak.

„Dragomijestojetako."-rekaojeMedrano.„Tojedeotestatvojememorije.Moramdaodemnakonferencijuzanovinare,alibihzeleoda ovaj par obavesti medicinsku sestru ako budes poceo dazaboravljas stvari, kao sto su pedeset dolara koje sam ti pozajmioprošlesedmice."

„Nisamniodkogapozajmiopedesetdolara."„Upravusi.Kadsmokodtoga,pozajmiosamtistodolara.“„Mabežiodavde."-rekaojeKostigan.Postoseiscerio,Medranojeotisao,anacelnikjepokazaoparuda

priđu.„Vratilismotivetrovku."-rekaojePejdz.„Hvalati.Bilanamjeod

koristi."„Zadrzi je jos neko vreme. Tesko da cu je koristiti u skorije

vreme."Kostiganihjeposmatrao.„Nazvaovasje„ovajpar".Znacilitodasusestvarimeđuvamapoboljšale?"

„Situacijajesložena."-odgovoriojePejdž.„Zarnijesvesloženo?Barstezajednodošliovamo?"Torijepromenilatemu.„Jesilimnogopovređen?"„Ociglednoimamtvrduglavu.Metakmijesamoocesaoglavu.Nije

slomiokost,alijeizazvaojakpotresmozga."Kostigansetrznuo.„Ijosgoru glavobolju. Obavestite medicinsku sestru ako pocnem dabalavim."

Iakojebioopterećenosećanjima,Pejdžseskoronasmejao.„GlavaVamjebilaskrozukrvi.“-reklajeTori.„Mislilasamdaste

mrtvi„Ranenaglaviobilatokrvare.GospođoPejdz,cuosamdasteuzeli

mojpistoljidobrogaupotrebili.Spasilistezivotemnogimljudima.Visteženavrednapažnje."

Torijeskrenulapogled.„Izvinite. Nije mi bila namera da Vas uznemirim." Kostigan je

promeniotemu.„Pretpostavljamdanemateuzsebecigarete."„Bojimsedanemam."-reklaje,ponovogapogledavši.„Baškaoštoitreba.Ionakominebidopustilidaovdepušim."„Ondajeovopravovremedaprestanete."-reklajeTori.„Da, ova rana me samo tera da ih se drzim sto vise mogu."

Kostigan je pogledao Pejdza. „Pre nego sto je zapocela pucnjava,činilosedavidišsvetla."

PejdžjeshvatiodaToriiščekujenjegovodgovor.„Jesam."„Zadivljensam."-rekaojeKostigan.„Nevidi ihsvako.Sigurnoih

jevidelaitvojasupruga."„Jesam."Torijezvučalakaodagovorioljubavniku.„Alijajosnisamsiguranstajetostosamvideo."-dodaojePejdz.

„Štaseovdedešava,načelniče?Kakvasutosvetla?"Kostigan jepritisnuodugme.Motor,kojisenalaziopodnjegovim

krevetomjezazujaoipodigaomujošmaloglavu.„Cuo sam svako objasnjenje koje se moze zamisliti. Sve od

loptastih munja do toga da je u pitanju sala. Ako su u pitanju sale,

onda sudobroosmisljene.Kada samdosaou grad i postaonacelniknakonsmrtisvogoca..."

NeprijatnasecanjasunateralaKostiganadazastane.Postepenosevrationasvojumisao.

„Proveo sam mnogo noci tamo, trazeci ljude sa baterijskimlampama ili svetiljkama, ilibilokakvomdodatnomopremom.Dug jetoputdabisepravilasala.Nikadanisamvideoautomobileparkiraneduz puteva i nikada nisam cuo zvuke koje nisam mogao daprepoznam.Bilobipotrebnobar sestoro ljudidabipokrenulo takvusalu, a ne vidim kako bi tomogli da urade u tisini. Da dodamda jetesko cuvati tajnu. Nakon svih ovih godina, neko u gradu bi daonagovestajoonomestorade.Akolikosaljivdzijajeodlucnodatociniiznoćiunoć?“

„Onostosamjavidelanisubilebaterijskelampe,svetiljke,nitibiloštašaljivo."-reklajeTori.

„Nisu,aliipakmoradapostojinekakvoobjasnjenje.MislimdaVamseononećesvideti,gospođoPejdž.“

„MolimVas,zovitemeTori.Štamisenećesvideti?"„Mislimdau vezi sa svetloscunemanicegmagicnog. Povremeno

suovamodolazili istrazivaci, neki odnjih cak iz Japana.Postavili sucitavsetnaucnihinstrumenata,masinakojimasuanaliziralisvetlostimerili udaljenost i... ne pretvaram se da to razumem. Najboljeobjasnjenje sa kojim su izasli bilo je da je u pitanju temperaturnainverzija."

„Šta?"„RekaosamdaVamsenecesvideti.Temperaturnainverzija.Kako

sumiobjasnili,misenalazimohiljaduipetstotinametaraiznadnivoamora. Na ovoj visini, kada sunce zalazi nakon vrelog dana, izmeđudnevnihinocnihtemperaturasemozejavitirazlikautemperaturioddesetstepeni.Toizazivainverzijuvrelogvazduhaiznadhladnog.Podtakvimuslovima,udaljenasvetla-odkolaupokretuilivoza-moguserazlivatikrozslojevevazduha.Svetlabivajuuvecana.Krecusegore-dole,levoidesno."

„Alizaštobimenjalaboju?"„Naučnicitojošnisuobjasnili."„Dalisesvetlapojavljujuzimi?"-bilajeupornaTori.„Akojetako,

ondanebibilo velike razlike izmeđudnevnih i nocnih temperatura.

Kako bi onda moglo doci do temperaturne inverzije po hladnomvremenu?"

„Naucnicinisuobjasnilinito."Kostiganjepolakododirivaoglavuumotanuzavojima.„Ovaglavobolja...HarijetVord.“

„Izvinite?"Cinilosedajeposlednjaizjavadoslaniotkuda.PejdzsezabrinuodaKostigenimaproblemadafokusiramisli.

„Harijet jeosobasakojomtrebaporazgovaratiosvetlima.Onajelokalni strucnjak. Vlasnik je prodavnice antikviteta, koja se nalazijedan blok ulica juzno od zgrade sudnice. Zivi u nekoliko prostorijakoje su u zadnjem delu prodavnice. S obzirom sta se sve dogodilo,sumnjam da ce mnogo ljudi iz okoline izaci veceras, iako je petakveče.Verovatnoćetejenaćikodkuće.“

29.

Znak na ulazu je bio ispisan slovima u starinskom stilu:ANTIKVITETIZAPADNOGTEKSASA.

DokseToriparkiralakodulaza,Pejdzjeuizloguprimetiosanduk,stolicuza ljuljanje idrvenusudoperu.Okviroko izloga jebioobojenpastelnoplavombojomkojajebilaukontrastusazutombojomokviraumetnicke galerije, koja se nalazila sa leve strane, i zelenom bojomokvirakafea,sadesnestrane.

„Podsećamenasvetla.“-reklajeTori.Pogledalisuduzsirokeulice,kazgradisuda,gdesubilaparkirana

brojnavozila,ukljucujucinekolikovozilazatransmisijusignala,kojesu poslale televizijske kuce. Pejdz je procenio da je bar dve stotineljudi stajalo kod stepenista, po svoj prilici, slusajuci kapetanaMedrana,kojijevodiokonferencijuzanovinare.

„Automobilkojisamiznajmiojejostamo.Nemogudocidonjegadokonineodu.“-objasniojePejdžTori.

Suncekojejezalazilojeobasjaloulicugrimiznocrvenombojom.Pik-apkamionetsezaustavioprednjima.Sasaputnickogmestase

krozprozorpomoliotinejdžer.„Pretpostavljalismodaovdenegdeimacudnihsvetlosti.Doslismo

čakizLubokadaihvidimo.Znateligdesenalaze?“„Mi smo stranci." - odgovorio je Pejdz. „Samo smo u poseti

prijateljima."Decaknasrednjemsedistujerekaovozacu:„Ed,hajdedapitamo

nekogdrugog.Daprobamouonojgužvitamo.“Dok je kamionet odmicao, Pejdz je pokucao na drveni ovratak i

proviriokrozizlog,kasenovitimmestimaprodavnice.„Mozda je nacelnik pogresio, mozda je ona izasla u vecernju

šetnju.“-rekaoje.Ali kada je ponovo pokucao, u zadnjem delu prodavnice su se

otvorilavrata.Pojavilasesilueta,proslakrajstarihstolovaiormara.Siluetajeimalasedukosu,osisanunakratko,kaomuskarac.Zatimseupalilo svetlo, a osoba je prisla dovoljnoblizudaPejdz uoci da je u

pitanju vitka zena sezdesetih godina. Nosila je kaubojske cizme,farmerice, laku kosulju i kozni prsluk. Koza joj je bila potamnela iizboranaodizloženostisuncu.

Kadajeotključalavrataiizvirilanapolje,Pejdžjeprimetioburmu.„GospođoVord,zovemse...“„DenPejdz.AVasazenasezoveTori."Zenaserukovalasanjima.

„NacelnikKostiganmijetelefoniraoijaviodadolazite.Uđite.Imolimvas,zovitemeHarijet.“

Osvojen prijateljskim nastupom, Pejdz je pokazao Tori da uđeprva,aondajekrenuozadvemazenamakazadnjemdeluprodavnice.Primetio je stare puske na rafovima na zidu. Drveni pod je skripao.Svejemirisalonaprošlost.

„Tamansamse spremaladanestopopijem,alimemrzidapijemsama."-reklajeHarijet.„Zatosenadamdaćetemisepridružiti."

Kadasuusliumaludnevnusobu,kojajebilaoskudnonamestena,zatvorila jevrata.Na tepihusevideloda je izbledeoodsunca.Pedjznije video ni jednog traga da je ovde zivimuskarac. Razmisljajuci oburmikojujenosilaHarijet,zaključiojedajeudovica.

„Imamvodku,burbonitekilu."-reklaje.„ŠtaVipijete?"-upitalajeTori.„Tekilusaledom."„Jaćuisto."Pejdžseiznenadio.Torijeretkopilažestokapića.„IzaVastekila?"-upitalagajeHarijet.„Samomalo.Nisamodavnojeo."Pete na Harijetinim cizmama su udarale o drveni pod dok je

odlazilaumalukuhinju.Zacuo jekakokockice ledazveckajudoksupadaleučašeišuštanjetečnostikojaseprelivalaprekoleda.

„Nacelnikmijerekaodavasinteresujedacujetenestoosvetlosti."-reklajeHarijet,vrativšisesadvečaše.

„Kakoonkaže,Vistelokalnistručnjak."-odgovoriojePejdž.„Dosta sam istrazivala, ako je na tomislio." Harijet se vratila po

trecucasuidonelakesicutortilja cipsa,kojujepruzilaPejdzu.„Malosamkopalapoistorijiiotkrilanahiljadeprijava,odkojihjedostabiloiz starih vremena. Ali, kada su svetla u pitanju, niko nije strucnjak.Nikoihzaistanerazume."

„Zaštoseglasonjimanijeraširio?"-pitalajeTori.

„Postojao je segment o njima u onoj staroj televizijskoj emisiji,Nerešenemisterije,aiekipasakanalaHistorijeobavilaovdenekolikointervjuaprepetgodina.Tuitamo,pojavisepokojinovinskiclanakucasopisu.Kada se todogodi, imamopravunavaluposetilaca.Zato jeokrugutvrdiooblastzarazgledanjeiprenosnetoalete.Ljudisupravilitoliku zbrku tamo da je izgledalo bolje prilagoditi im se, negoignorisati ih - ispostavilo se da je dobro i za posao. Ali, naposletku,interes jeznacajnoopao. Iznekograzloga, svetlaneuspevajudobrona fotogra ijama, pa su ekipe sa kameramaneumorne.Uz to,mnogiposetioci ne vide svetla, zbog cega je okrug postavio tablu saupozorenjem da ljudi ne treba da budu razocarani ukoliko nista neugledaju."

Harijetsekucnulačašamaisela.Iako je Pejdz napravio citavu predstavu u pijuckanju tekile, nije

imao nameru da je ispije do kraja. Uglavnom je koristio kaopomagalo, kako bi ohrabrio Harijet da se oseca prijatno i kako binastaviladapriča.

„NacelnikKostiganmislidasuupitanjusvetlaizdaljine,pojacanatemperaturniminverzijama.Alijaneverujemuto.“-odlucnojereklaTori.

„Čućetesvemogućeteorije.OdNLOdoloptastihmunja."„Zaštoihnekiljudivide,anekine?“-upitaojePejdž.„Kaostosamrekla,postojesvemoguceteorije.Jedanpsihijataru

Nerešenim misterijema je tvrdio da je u pitanju forma masovneobmane, daneki ljudi zele da imocekivanja budu ispunjena, dok sudrugiodlučniunameridasenjimanemanipuliše."

„Ni janeverujemu to.“ - bila jeupornaTori, gledajuci uPejdza.„Nisam imala nikakva ocekivanja kada samprvi put ugledala svetla,joskadasamimaladesetgodina.Svestosamzelelabilojedamojotaczaustaviauto idaotrcimuPorta-Poti.Kadasamizasla,poslednje stosamočekivaladaćuugledati,bilasusvetla.“

„FredNolansigurnonije imaonikakvaocekivanjakada ih jeprviputugledao,još1889.“-reklajeHarijet.

„FredNolan?"-upitalajeTori.

30.

5.april1889.Nolan je posmatrao kako su zaposleni u vozu odvrtali slavinu iz

vodenog tornja i punili vodom odeljak parne masine. Primetio jenekolikomalih zgrada sto su pruzale skloniste ljudima koji su vuklidrvoizplaninaDejvisislagaliga,kakobigavozovimoglikoristitikaogorivo.

Izstočnihvagonasečulastoka.Drvene daske su tutnjale dok su se kopita spustala obasjana

suncem,nasvežemvazduhu.„Držiteihzajedno."-narediojeNolan.Petstotinagrlasubilamrsava,jeftinokupljenauKoloradu,nakon

stojeveomaostrazimanagomilalasnegnapasnjacima,kojimastokanije mogla da priđe. Mnoga grla su crkla od gladi. Ona koja supreživela,izgledalasugrozno.

Alisupreživela,razmišljaojeNolan.Jakasu.Daćedobropotomstvo.SreosesasefovimazelezniceuDenveru,prepirucisesanjimada

je ova stanica sa vodom u zapadnom Teksasu savrseno mesto nakojemželeznicamožesagraditigradiveliketorovezastoku.

„Naravno, trave imadovoljno,ali tamo imadovoljnozemljistapokojem stoka moze da pase. Bolje napreduju ako po jednom jutruzemljedođejednogrlo.“

„Jutropogrlu?“-rugaose jedanod sefova,koji jepusiocigaretu.„U tom slucaju bice ti potrebno strasno mnogo zemlje da opravdastrošakkojemželišdanasizložiš."

„Priznajem, moj ranc je sada mali, cetvrt miliona jutara, aliplaniramdaseproširim."

„Četvrtmilionajutara?"Šefželeznicejeseouspravno.„DragiBože,da li ti pokusavas da namkazes da planiras da saljes cetvrtmilionagrlakroztustanicusavodom?“

„Započetak.Akosagraditetoroveigrad,jaćuvamslatistoku.“Sada je Nolan gledao ka mestu na kojem ce se nalaziti torovi,

valovi za vodu i seno, stalne platforme koje ce voditi do vagona za

stoku. Zamisljao je siroke gradske ulice kroz koju ce stoka ici dotorova. Prodavnice koje ce olaksati snabdevanje njegovog ranca.Domove za ljude koji ce voditi prodavnice. Mozda i lekara i crkvu.Mozdacakisalun,kojicebitipodbudnompaznjom,jeriakojeNolanbioposveceniprezbiterijanac,kojinikadnijeokusionikapalkoholausvomzivotu,razumeojepotrebeljudikojejezaposljavao.Rasuđivaojedamu,akodopustipovremene,pazljivokontrolisanerazonode,tomožeolakšatidaprivučeizadržiispomoćnaranču.

Priznavaojedajenjegovaambicijabilavecaodmogucnosti.Imaojecetvrtmilionajutarazemlje,zakojesuse,dabiihsacuvali,njegovdeda i otacborili protivMeksikanaca i Indijanaca.Ali ono stomu jesada bilo potrebno, bio je novac kako bi kupio jeftinu, mrsavu, aliveomajakustoku.Dosadajeimaokrdoodpedesethiljadagrla,alicemubitipotrebnomnogovišekakobiihodgojiodočetvrtmiliona,kojejeobećavao.

Pa,ovojepočetak,razmisljaojeNolan.NarednesedmicećukrenutiuOklahomu.NjihovazimajebiladrugačijaodoneuKoloradu,bilajetolikosuvadatravanećeniiznići.Rančerićeprobratisvojakrdaibićespremni da prodaju svoja najgora grla za nekoliko penija.Misliće dasam budala, ali ja znam da ono što preživi zimsku sušu mora bitisnažno.

„Voditeihnapolje.“-govoriojesvojimljudima.Ugaopodkojimjepadalasuncevasvetlostgajeupozoravaodace

mrakpastizapetsati,a tokomtogvremena,njegovi ljudimorajudaodvezu stoku skoro trinaest kilometara do potoka na kojem supostavili branu, stvarajuci tako jezerce, na kojembi stokamogla daostaneugrupamaidasenapaja.Potrebnoimjeviseodkilometraipoposatu.Nakondugogputaustocnimvagonima,postojaojerizikdacenekaodgrlapastiprenegostostignedovode.Ali,nakontogacemocidaseodmoreidaneradeništadrugonegodajedu,pijuirastu.

Jake su, razmisljao je Nolan.Prošle su krozmnogo gore stvari odove.Stićićedopotoka.

Kakose ispostavilo,dve zivotinjesuuginule,aostalesustigledovode tekposlemraka, kada je bilomnogo teze kontrolisati kretanjekrda, a zavijanje kojota ih je moglo lako preplasiti. Ali, naposletku,stoka je zaokruzila deo potoka na kojem je bila brana, a Nolan jerekao svom nadzorniku: „Neka polovina ljudi nadgleda krdo. Reci

ostalimadanapravelogor.“Podsvetloscuzvezda i cetvrtinemesecakojiseuzdizao,Nolan je

sjahao iskinuosedlosakobile,stavio jojkanapokovrata ipoveo jedo vode, gde je vodio racuna da ne popije previse. Iako su mu semisicinanogamagrcili,odveojekobiludopojasatrave,privezaojeipustiojedapase.Travajebilatolikooskudnadasekobilanijemoglaprejestiirazboletinakonvodekojujepopila.

Nolanovi ljudi su iz kuce na rancu poneli drva za ogrev do putakoji je vodio ka pruzi i ostavili ih kod ribnjaka. Sada su ih u tamipostaviliutrigomilekakobimoglidazapalevatruulogoru.

„Gospodine Nolane, sta mislite, sta je ono?" - uznemireno ga jepitaonadzornik.

„Gde?“„Tamo,kajugoistoku."Nolansepomerioodstokeipogledaokamrkomhorizontu.„Nevidimništa.Uštabitrebalodagledam?"„Tamo,gospodineNolan.Onasvetla."„Svetla?"Nolanjegledaoutamu.„Kakvasvetla?Nevidim...Cekaj

malo."Nolan je prvo pomislio da gleda u zvezde koje blistaju na

horizontu. Ali, iznenada je shvatio da, u sta god da je gledao, to senalaziloispodhorizonta.Napašnjaku.Isvetlucaloje.Umnogoboja.

„Reci ljudima da ne pale vatru.“ - naredio je tihim, uzurbanimglasom.„Potrudisedanestvarajunikakvubuku.“

Dok jenadzornik trcaoda ispuninaređenje,Nolan je pozurio kačovekukojijebionakonjuikojijenadgledaokrdo.

„Siđi sakonja. Spusti sedole.Neotkrivaj svojpolozaj.Reci isto iostalimljudima.“

„Nevolje,gospodineNolan?“„Samouradikakosamtirekao.“Osetivsi vrelinu u stomaku, Nolan je potrcao ka narednom

konjanikuiistomunaredio.Josuveksagnut,pojuriojekasvomsedlui izvukao pusku vincester iz korica. Uvek je imao po jedanmetak ucevi, pa nije bilo potrebe da barata polugom. Samo je trebalo dapovučeoroz.

Cucnuo je i posmatrao svetla. Cinilo se da su udaljena osam dodeset kilometara. Neka su lebdela, dok su neka prelazila sa jedne

stranenadrugu.Bila su razlicitihboja -plava, zelena, zuta, crvena -mešalasuse,azatimseponovorazdvajala.

Nolanovi ljudi su se okupili u blizini, nadzornik mu je prisao ipromrmljao: „Mislis li da su u pitanju logorske vatre, gospodineNolan?"

„Nikadanisam cuoda logorskevatreprelaze sa jednogmestanadrugo.“Nolanovglasjebionapetitih.

„Kogoddajetamo,moždaimabaklje,pasekreću,radenešto."„Šta,naprimer?“„Kao ratnicki ples.“ - rekao je nadzornik. „Mislis li da su ono

Indijanci?"„Ona svetla su dovoljno blizu da bismo culi ratnicki ples.“ -

mrmljao je Nolan, postajuci svestan tezine vincesterke u svojimrukama.„Osimtoga,sviIndijanciuovdasnjemokruzenjusuuglavnommiroljubivi."

„K’oštokažeš,gospodineNolan,uglavnom."„Naravno,mogli bi biti otpadnici. Ali ona svetla dolaze iz pravca

Meksika.Mislim da su u pitanju pljackasi izMeksika. Ako pocnu dapucaju,mogli bi danaterajukrdou stampedokaMeksiku, prenegoštobudedovoljnodnevnogsvetladaihpojurimo."

Nolannijeskidaoocisasvetala.Kolikogodsugaplasila,tolikoseosećaoihipnotisaniprivučen.Opčinjen.

Bezikakvogobjašnjenja,osetiojeukuslimunade.Telommujeprošaoledenidrhtaj.Izanjega,stokaseprimirivaladoksusegrlaspremalazanoć.Stvorilismodostabukenaputudovde,pomisliojeNolan.Kogodje

kodtihsvetala,moraznatigdesenalazimo.„Reci ljudima da uzmu puske. Neka budu u grupama po dvojica,

kakobijedandrugogdrzalibudnim.Kogazateknemdaspava,ujutroćeostatibezposla."

„Nestomislim, gospodineNolan, da ih bas sad ne brine to sto biostalibezposla."

„Onda reci ljudima da ce biti dodatno nagrađeni ako sacuvajukrdo."

„Vazi, gospodine Nolan." - rekao je nadzornik. Ostavsi sagnut,požuriojedaljudimapodelinaređenja.

Umeđuvremenu,Nolanjeodlucnijekrenuokablistavimsvetlima.

Uzdizalasuseispustala.Lebdelasuitalasalase.Bojesuimseidaljemenjale.

Prisetioseslucajaodprenekolikogodina,kada jebiouElPasu,tokomproslave Cetvrtog jula. Kineski trgovci su prodavali petarde isignalne rakete, ali su prodavali i tihe vatromete, koje su nazivalisvetlucavima: splet zica, potopljenih u hemikalije koje su se moglezapalitisibicom.Sumom,kojiseibukvalnonijecuo,zicebiplanuleuiskrice razlicitih boja. Nolan je nocu video decu kako koristesvetlucavevatrometekakobiispisalasvojaimenautami.

Jesulitodoneliovamo?Svetlucavevatromete?Aliakosuupitanjupljačkaši,zaštobinamstavilidoznanjadasuublizini?

Odgovornijebiloteškozamisliti.Danaszaplaše.Epa,videćedamenenijelakozaplašiti.Iako jebilo tako,doksusvetla lebdela,menjalaboje imamilaga

tokom najduze noci u njegovom zivotu, Nolan je priznao da mu jehrabrostbilanaispitu.

Uznemiren,čuojetihumuziku,alisumumelodijaiinstrumentibilinepoznati.Utakvimokolnostima,mogaojepomislitidajedolazila izgrada sa druge strane granice, da su Meksikanci nesto proslavljali.Mogucejedajemelodijamarijacauspeladapređetolikudaljinu,alijeizobličilaudaljenost.

Nolannijepoverovaouto.Dokseusredsređivaonazvukekojejejedvamogaodacuje,cinilosedasusvetlapostajalajosblistavija,adaim se boja pojacavala. Kao da je između te dve stvari postojalanekakvaveza.

Stoka jepostala jogunasta,njihovisupapcigrebalipoprasini.Potihommukanjuvidelosedasunaivicinervoze.Molecisedanekrenuu stampedo, Nolan je grcevito razmisljao kako da ocuva zemlju zakojususeborilinjegovidedaiotac,kaoiozemljikojujenameravaodapridoda.Razmisljao je o cetvrtmiliona grla stoke koje je obecaoakoželeznicasagradigraditorovezastoku.

Legao je na tvrdu zemlju, naslonivsi pusku na sedlo. Gledao jepreko puske u svetla i tiho ponavljao zapis iz Svetog pisma, izjevanđeljaSvetogJovana:„Isvetlostsvetliutamiitamajeneobuze."3

Tojebioprvibitancitatkojimujepaonaum,alimunijepruziopotvrdu koju je trazio, pa se setio jos jednog, ovoga puta Isaijinog:

„Narodkojihodiutamividecevideloveliko,ionimakojisedeuzemljigdejesmrtnisenzasvetlićevidelo."4

Senkasmrti.Ni taj citat Nolanu nije pruzio potvrdu koju je trazio. Osim toga,

akosupljackasidosliponjegovustoku,senkasmrtibitrebalodajenanjima.Akosupljačkašibiliizvorsvetalaimuzike.

Kadastokanebikrenulaustampedo.Nolan je takonastavio tokomduge,hladnenoci,pokusavajucida

se smiri Bozijom reci. Iako su ga oci bolele, nastavio je da cilja usvetla, sve dok nisu izbledela i smanjila se sa priblizavanjem zore.Kada je napokon izaslo sunce, ustao je ukocen i spustio oroz navinčesterki.

Bolelesugauši.Rekaojesvomnadzorniku:„Voditekrdopravodokuće.“„Važi,gospodineNolan.Čimljudispremeneštozajelo."„Ne.Ucinite toodmah.Dok jasu, ljudimogu jestihladnebiskvite.

Hoćudabudemsigurandajestokanasigurnom."„Tisigazda,gospodineNolan."Nadzornikjeizgledaouznemireno.

„Štamisliškakvasuonosvetla?AkonisubilipljačkašiizMeksika..."„Pošaljimitrojicujahačaiotkriću..."Nolan je osedlao svoga konja i odjahao ka jugoistoku sa svojim

ljudima.Tokomnoci,proceniojedasusvetlaudaljenaosamdodesetkilometara, ali kada je presao tu razdaljinu, nije naisao ni na kakavtrag vatre na kojoj se kuvalo, niti tragove konja, niti ugazenu travu,kojebiukazivaledajetubiologor.

Biojesigurandasusesvetlapruzalauovompravcu,alijeitamamogla da ga zavara, pa je zato naredio ljudima: „Rasirite se."Napravivsi razdaljinu od pedeset metara, jahao je jos oko petkilometara,alinijeuočionijedantragvatre,nititragovakonja.

Moraojedajaseokodelacrnog,ruznog,izuvijanogstenja,kojejenalikovalo na mrtve ugarke. Jedan svestenik, sa kojim je jednomputovaovozomkrozArizonu,pricaomujedasuovakviprizoriostalijosodvremenakadajeBogstvaraosvet.AliakojeovaoblasttrebalodapredstavljaBoziju silu,Nolannije shvatao zasto su jeMeksikancinazivalimalpais.

Zlazemlja.Prešaojejošosamkilometara,alinijenaišaonatragovekonja.

Siguran sam da su se svetla nalazila jugoistočno od krda,razmišljaoje.Kakosammogaodapogrešnoprocenimpravac?

„GospodineNolan?“-dozvaogajejedanodljudiizanjega.Sazakasnjenjem,Nolanjeshvatiodagajecovekdozivaovecneko

vreme.Osvrnuose.„Gospodine,akonastavimoovako,završićemouMeksiku.“Nolan je odjednom shvatio koliko se sunce izdiglo i koliko su

daleko odjahali. Osecajuci se kao da je izasao iz transa, gledao jenapredkaoskudnompasnjaku,kojise,cinilose,protezaounedogled.Nesto je treperilo na horizontu. Mozda je to bio pescani tornado.Moždasevazduhuskomešao,jergajesuncepregrejalo.

Mogao bih ljude da povedem još dalje i da ne dođem do cilja,pomisliojeNolan.

„Vracamo se!“ - doviknuo je ljudima. „Prođite kroz drugi deopasnjaka! I dalje trazite i vicite ukoliko otkrijete da je neko praviologor!“

31.

„JeliNolanikadasaznaoodgovor?"-upitaojePejdž.„Nanjegovomrancu jeradilanekolicinaIndijanaca.Shvatio jeda

jeboljedaihimakrajsebe,negodazapocinjesukobsanjima."-reklajeHarijet.„Nikadanijeodlazioutopodrucjeposlemraka,alijeznaodabiIndijancibiliupuceniukolikosuikadatamouocavalinekacudnasvetla.Biojeiznenađenkadasumureklidasuseutompravcuuvekviđalasvetla.Njihovioceviidedovisugovoriliosvetlostima.Verovalisudasusvetlostibileduhovinjihovihpredaka."

„Sujeverjejemanjeuverljivoodtemperaturneinverzije."-reklajeTori.„Bilokakobilo,netrazimobjasnjenjezasvetlosti.Nezelimdaminekooduzmenjihovuposebnosttimestocerecidasuupitanjusamoloptastemunjeiliduhovi."

„Tako se oseca vecina ljudi ovde." - odgovorila je Harijet. „Kadasmomoj pokojnimuz i ja dosli ovde 1970, bili smo hipici u staromkaravanu na stanici, koji nam je bio i dom. Slucajno smo saznali zasvetla, pa smo se odvezli do mesta gde se sada nalazi oblast zarazgledanje. Otvorili smo krov, seli u nase vrece za spavanje, pusilidzointijelisuvekukurznepahuljice.Idaljeneznamdalismougledalisvetlailinasjeutouveriodžoint.

Ali naredne noci, nismo bili drogirani i videli smo ih, a to seponoviloinarednenocii,eto,takonismoniotisliodavde.Rostovnijebio nista posebno tada, ali smouspeli da nađemoposao, a nije nambilonipotrebnomnogonovcadabismopreziveli.Uosnovi,cinilonamsedasmoposebnonagrađenitimestosmomoglidavidimosvetlakadgod smo zeleli.Nakonnekogvremena,nijenamnibilopotrebnodaodlazimotamo.Nekakosmouspelidaosetimodasusvetlatamo,adaihnevidimo.

Ipak,nasvakadvamesecabismopozelelidaihponovovidimo,naistinacinnakoji ljudiosecajupotrebudaoduucrkvu.Dosta ljudiuRostovusupoputmogamuzaimene.Nameravalisudaodudalje,alisuihsvetlazadržala."

„Ili ih dozvala nazad.“ - rekla jeTori prigusenimglasom. „Vecina

ljudi uopste ne vidi svetla, i, naravno, ne reaguju na nacin koji samopisala." - rekla je Harijet. „Ali vecina ljudi koja zivi ovde, imala jedovoljno srece da prozivi isto iskustvo, pa smo godinama unazadprestalidasetrudimodagaobjasnimo.Jedinostojevazno,tojedasezbogsvetalaosećamo...pretpostavljamdajepravareč-blagosloveni.“

„Nijebašbiloblagoslovenosinoć.“-odgovoriojePejdž.

32.

Konferencijazanovinaresezavrsilakadasuodlaziliizprodavniceantikviteta;pogledalisukazgradisuda.Suncesespustilo,bacajucinapustuulicutamnijenijansenarandžasteboje.

PejdžjepogledaoTori.„Moram odande da uzmem auto koji sam iznajmio." - rekao je.

„Hoćešdameotpratišsvojimautomdomotela?“Torinijeodmahodgovorila.„Naravno."Ali, dok je Pejdz vozio do motela, pogledao je u retrovizor, ali

Torinog plavog saturna nije bilo nigde u saobracaju koji je isao odgradadoplatformezaosmatranje.Naparkingu jeparkiraokoddelabroj 11, izasao i cekao. Pogledavsi uvis, primetio je da se navlaceoblaci,poprviputodkadajestigaouRostov.

Proslo je petnaest minuta, nije bilo ni traga od nje, pa jenaposletkuuzeosvojutorbuizprtljažnikaikrenuokavratima.

Mrsavi motelski sluzbenik je izasao iz kancelarije i pozurio kanjemu.Pejdžmujezapamtioime.

„Neštonijeuredu,Džejk?"„Tražilisuvasnovinari."„Nadamsedaimnisirekaodasmoodseliovde."„Kapetan Medrano mi je rekao da ne govorim. Ali novinari su

nekako otkrili da je zena koja je ucestvovala u pucnjavi imala riđukosu, a Vasa supruga je jedina riđokosa umotelu. Mislio sam da jeboljedaVasupozorim."

„Hvala."„Biloječudno."„Odnedavno,svejepostalocudno."-rekaojePejdz.„Dalisiimao

neštoposebnonaumu?"„NovinarkojijebionajodlučnijidaVaspronađebiojeonajmomak

satelevizijeuElPasu.Primetilisteganatelevizijiuhodnikukadasmoposlednjiputrazgovarali."

Pejdz je razmisljao na trenutak. „Ima vilicu kao ilmska zvezda.Izgužvanoodelo.Izgledakaodanijenekolikodanaspavao."

„To je tajmomak.Bio jeprvinovinarkoji je stigaou grad.Pricusagledava iz vise uglova - iz toliko uglova da su ga ostali novinarijednostavnopratili.BiosamukancelarijiigledaoganaTV-u.Ondasuseotvorilavrata,pogledaosamkanjima i,dragiBoze, to jebioon iisaojekameni.Pretpostavljamdajenestoodonogprogramakojijeisaouzivobilosnimljeno.Videvsiganadvamestauistovreme,ciniomi se nestvarnim. Cuvajte ga se. Vi zelite svoju privatnost, ali mi jepogled njegovih ociju rekao da ce ucinitibilo šta da dovede Vasusuprugu pred kamere i natera je da isprica kako je upucala onogmomka."

„To senecedogoditi." - rekao jePejdz. Prenego sto je stigaodabiloštadoda,ukancelarijijezazvoniotelefon.

„Moram da se vratim na posao." Mrsavi sluzbenik je otrcao kavratima.

Doksusevratazatvaralauztresak,Pejdz jeponovopogledaokaputu, nadajuci da jenjihov razgovordaovremenaTorida ga stigne.Alinjenogsaturnanijebilonavidiku.Oblaci su se svevisenavlacili,prekrivajućinebo.Bolelogajesastranedokjenosiotorbuusobu.

Dasuokolnostibiledrugacije,prijalobimudaseobrijeiistusira,dasperesasebemirisdimainasilja,alijePejdzsadamisliosamonatodabimogaodapodnesesve- cakionostosedogodiloprethodnenoci - samo da ga je Tori pratila do motela kao sto je rekla da ceučiniti.Dagasamonijeponovoostavila.

Dasamonijeimalarak.Modricanamestunakojemjedobioudaracbilajevećanegoštoje

ocekivao; bila je tamnoljubicasta, uokruzena narandzastom.Pokusavajucidaneobracapaznjunanju,obukaojecistparfarmericai drugu kosulju od dzinsa.Malčice predvidljivo, drugar. Izvadio jepistolj kalibra 9 milimetara iz torbe, izvadio je okvir sa municijom,proverio da li je pun, a zatim proverio da li se u cevi nalazimetak.Proveriosigaprenegoštosijučekrenuoodkuće.pomislioje,svestanda ljudi cije zanimanjepodrazumevanosenje oruzja, cestopokazujuopsesivno-kompulzivnoponašanje.

Amoždajetrebalosamodamanjerazmišlja.Pistoljjebiosigsauer225.Imaojeosammetakauokviruijedanu

cevi. Nije bio velike vatrene moci u poređenju sa pistoljima sadvostrukim okvirima, ali je vrlina sigsauera 225 bila kompaktna

velicina.Smatraogajeidealnimpistoljemkojisemozenositiiprikritiu isto vreme. Vise se nije proizvodio, a bas ovaj pistolj je pripadaonjegovomocu.

Staviogajeufutrolu,obukaovetrovku,kakobigaprikrio,uzeoiztorbekapuzabejzboliotvoriovrata,spremandakrenedatraziTori,iakojeznaogdećejenaći:udeluzarazgledanje.

Baskadasespremaodauđeuauto,zacuojekakogumeskrecunasljunakipogledaokaputu,iznenadivsisestovidiplavogsaturnakakomuprilaziprekoparkinga.KrozvetrobransevidelaTorinariđakosa.Kadasezaustavilakoddela11naparkingu,osetiojekakogakolenaizdaju.

„Pretpostavio sam da si me ostavila." - rekao je kroz otvorenprozor.

Pokazalamujepapirnuvreću.„Uzelasamtiovo.“Pejdz se skoro namrstio od zbunjenosti, a onda je osetio miris

hrane.„Rekao si da nisi jeo od juce. Mislila sam da ce ti hamburger i

krompirićiprijati.Zasveostalobitrebalomnogovremena."„Savrseni su.“ Kolena sumu od osecanja postala jos nestabilnija.

„Hvala."„Morašdačuvašenergiju.Ovoćebitijošjednaduganoć."„Hvala.Zaista.Stvarnotakomislim."„Upadaj."-reklamuje,auglasujojseosećalonestrpljenje.Učiniojetako,aondaskinuokapuzabejzbol.„Boljestaviovonaglavu.Novinaritražeženuriđekose."Klimnulajeiuzelakapu.Dok je vozila, Pejdz je zagrizao hamburger i sa nelagodom se

prisetiokakosuupravoovakavhamburgerjelioninacelnikKostiganprethodnevečeri.

„Kakoseosećaš?“-upitaoje.„Kada ponovo ugledam svetla, sve ce biti u redu. Od njih

zaboravimštasedešavaloprethodnenoći."„Trik jeda tiskrenemomisli time sto cesobratitipaznjunamale

detalje.Alinisammislionaprošlunoć.Kakoseosećaš?"Tori je oklevala. „Nikada nisam shvatala da nesto nije u redu sa

mnomdokmelekarnijepozvaotelefonomdamisaopstirezultatesamamografskogpregleda.Sadasamtolikosamosvesnadamogudase

zakunemkakoosećamdatorasteumeni.“„Uutorakgavišenećebiti.“„Volela bih kada bih mogla da ga zgrabim i iscupam svojim

prstima."„Volimte.“Torigajepogledala.„Tosirekaoiprošlenoći.“Ispred njih, naspram tamnog, oblacnog neba, uocavale su se

siluete televizijskih helikoptera. Sa obe strane puta bili su parkiraniautomobili. Prihvativsi sopstveni savet, Pejdz je sebi skrenuopaznjutimestoseskoncentrisaonamaledetaljeigledaoudesno,karusevinivojnebazeizDrugogsvetskograta.

Primetio jedanekootkljucavakapiju.Covek jenosio jake cizme,sirokepantalone,majicukratkihrukavaikosuljukojamujeprelazilaprekopojasa.Bioječetrdesetihgodina,ćelavisnažan,krutihramenaiautoritativnepojave.Kada jemahuoupravcudva sevroletovadzipa,tipasuburban,dauđunaposed,ucinio je topokretomosobekoja jebilanaviknutadaizdajenaređenja.

Nakapijijesadabiladrugaoznaka.„Tori,želimneštodaproverim.Molimte,zaustavinatrenutak."Pogledala ga je preko volje, ali je pritisnula kocnicu dok su se

priblizavalikapiji.Pejdzjespustiostaklonaprozoruinagnuosekakobimogaoboljedavidiprisveslabijojsunčevojsvetlosti.

Nastarojoznacijestajaloupozorenje:

VLASNIŠTVOVOJSKESADOPASNOST

OTROVNEHEMIKALIJEEKSPLOZIVNAUBOJNASREDSTVA

Nanovojjepisalo:

USKOROAGENCIJAZAZAŠTITUŽIVOTNEOKOLINE

MESTOZAPRIJEMŽALBI

Covek autoritativnog izgleda je izasao kroz kapiju, zakljucao je iprimetioPejdža.

„Na ovom mestu nije dozvoljeno parkiranje." Pokazao je kaznacimanakojimajestajalo:Ograničenazona.

Pejdžjemahnuo,pokazujućidajerazumeo.Izjednogoddzipovajeizasaocovek.Sasobomjenapovocuvodio

nemackogovcara.Covekautoritativnog izgleda je samostajao tamo,posmatrajućiauto,svedokseTorinijeodvezla.

„Očemuseturadi?"-upitalaje.„Nisam siguran." Pejdz se osvrnuo i posmatrao kako dva dzipa

suburbanodlazekasrusenim,zarđalim,iutravuzaraslim,hangarimazaavione.

Naposletku,viseihnijemogaovideti,pajeusmeriopaznjunaputispredsebe,kaokupljenimljudima.DokimseToripriblizavala,Pejdzjeprimetiodajeokrugpostaviojossestprenosivihtoaleta.Alitonijebilodovoljno.Okupljeniljudisuispunilicitavparkingsvedoograde,aposmatraci su stajali namestimana kojima suprethodnenoci lezalilesevi. Ljudi su se nalazili na putu, nateravsi takoTori da skrenenadrugustranu.Medranoiostalipolicajcisuseborilidaodržered.

Torijeparkiralanaiviciparkinga.Kostiganovavetrovkajebilanaprednjem sedistu; ona je uzela i izasla iz saturna. Ali dok jeposmatrala okupljenu gomilu, koja se nalazila nekih sto metara odputa,posrnulaje.

„Jesiliuredu?"-upitaojePejdž.„Previšejeljudi.Mislimdaneželimdaidemdalje."„Dobro.Neželimodaučinimobiloštaštotineželiš.“„Mozdacumociiodavdedauocimsvetla."-reklajeTori;uglasu

joj se osecala nelagoda. „Mozda je zona za posmatranje samoproizvoljnomesto.“

„Zaštonebismoostaliovdeiuveriliseuto?“-predložiojePejdž.„Da.“ Drhtala je, pa je obukla vetrovku. „Nakon prosle noci, ne

želimdasepribližimgomiliokupljenihljudi."

33.

Roliječekaokodogradesvedokplavisaturnnijestigao.Bilo je nekoliko stvari koje su ga zabrinule kod coveka koji se

nagnuo kroz prozor kako bi procitao novi natpis, sto bi objasniloprisustvo njegovog tima ovde. Ljudi su bili dobro prikriveni, nisiotkrivalinistasumnjivostobimumoglopastinaum.Kosamujebilakratka-kratkoosisana,alinekratkokaokodvojnika,urednijanegokod obicnih građana. Oci su mu bile usredsređene, kao da jeanaliziraoonoštojevideo.

Ovodefinitivnonijesamoturista,pomisliojeRoli.I dalje je stajao sve dok saturn nije nestao iza dugog reda

automobila, koji su bili parkirani duz ivice puta. Onda je otisao dokerovođe,kojijevodionemačkogovčaranakratkompovocu.

„Uterajstrahukostisvakomekopokušadapređeovuogradu."Dok je kerovođa ukljucivao baterijsku lampu, Roli je krenuo ka

dvatamnadzipa,nakojejesamopadalasvetlostsaparkinga.Daojeznak da ga slede; poveo ih je duz nekada davno koriscenogprašnjavogputa,čijijekolovozsadabiopunkorova.

Nakon stotinakmetara, poslednji zraci sunca na zalasku su, levood njih, obasjali dugacak red srusenih hangara za avione. Valovitimetalhangarabiojeodavnozarđao.Međunjimajerastaokorov.Ponjima je bilo blato. Veci deo je ucinila priroda, ali je ponesto inamerno ucinjeno, kako bi se stekao utisak da je rusevina trosnijanegoštojebila.

Roli je podigao ruku, pokazujuci vozilimada stanu. Pregledao jestarupistu.Betonpistesetuitamovideo,avecideojebioprekrivenblatom.Namestimagdejebetonispucaozbogsunca,rastaojekorov.

Nekada jeovde stajaonjegovdeda.Zbog cinjeniceda ce sekrugovde zatvoriti, Roli se osecao strahovito ponosnim; jer ce se misijakojujenekadadavnozapočeonjegovdeda,uskoroispuniti.

Tokom Drugog svetskog rata, kada su hangari i pista bili teksagrađeni,ovojemestobilocentarvelikebukeiaktivnosti,dovoljnodaubrzaradsrca.Ovdesesvakogmesecaobucavalonastotinepilota,

uvezbavajuci bacanje bombi i borbe u vazduhu, namestima koja subila toliko daleko da je guzva na njima uznemiravala samo stoku,kojoteizečeve.Aliobukapilotajebilasamopokriće.

Povetarac je nosio prasinu po rusevinama. Kada je mrak biodovoljno gust da ih prikrije od radoznalih ociju, Roli je pokazao kahangaru,kojiseciniomanjeurusenimodostalih.Dzipovisugasledili;sklonio jedeovalovitogmetala, otkrivsiprostorkoji jebiodovoljnovelikdakroznjegauhangarmožeućivozilo.

Kada su usli unutra, Roli je izvadio baterijsku lampu i pregledaodevet metara visoku hrpu otpada, koja je bila posledica nekogdavnasnjegciscenja.Odgurnuvsiustranunestootpada,otkriojeivicukamu lirane radio-antene, koja je bila uperena ka slicnoj anteni uopservatoriji.Kadaseuveriodaantenanijepokvarena,naslonioseizaotpadaipritisnuojednodugme.

Deo betonskog poda je zatutnjao, dok se spustao, formirajuciplatformu.Odozdosuzasjalasvetla,kojejeaktiviraloistodugme.Doksumukoraci gazili prasinu,Roli je silazionizplatformu; izprostoraispod platforme je pokuljao hlađeni, podzemni vazduh. Dzipovi supolako krenuli za njim, a u trenutku kada su stigli do dna, prisao jezidu, na kojem je pritisnuo drugo dugme. Platforma se podigla ipostaladeoplafona.

Dok su ljudi izlazili iz vozila, Roli je rekao: „Narednice, okupiteekipu.“

Nakolikosekundikasnije,stajalisuuredu,isprednjega.„Gospodo"-glasmujeodzvanjao,odbijajućiseobetonskezidove-

„nalazitese ispodhangara8,navojnomaerodromu,koji jesluziozaobuku letackih timova vojske SAD tokom Drugog svetskog rata.Hangariovajdeonisubilideotihaktivnosti.Samojeosoblju,kojejebiloupućenoustrogočuvanetajne,bilodozvoljenodauđeuhangar,asamonekoliciniiovde,dole.Objasnjavalisudaseuhangarusastavljaprototip novog bombardera i da se priprema za testiranje. Piloti naobuci su prolazili kroz program toliko brzo da nikada nisu ostalidovoljnodugodasezapitajuzastobombardernije sastavljen i zastoneleti.

Upoznati ste sa trkom u razvoju atomske bombe tokom Drugogsvetskog rata. Mesto glavnog istrazivanja na tom projektu, LosAlamos, nalazilo se na udaljenom uzvisenju, do kojeg je bilo tesko

doci, u Novom Meksiku. Ova podzemna prostorija je imala slicneprednosti i slicnu namenu. Ako vam se sada tako ne cini, zamislitekolikojezaistabilanepristupacna1943,kadajeprojekatzapoceo.Ciljjebiodaserazvijeoruzjekoje cebitipotpunodrugacijeodatomskebombe. Na neki nacin, Hangar 8 i Los Alamos su vodili trku jedanprotivdrugog,kaoineprijatelj.Naravno,LosAlamosjedobiotrku.Ustvari,detonacijaprveatomskebombesedogodilanamestukojesesada zove Raketni poligon Vajt Sends, a koji se nalazi nesto vise odcetiri stotine kilometara severno odavde. Kada su dve takve bombeokoncaleratuPaci iku,hitnostnarazvijanjuparalelnognaoruzanjajeizgubilanasnazi.“

Roli je pazljivo birao svoje sledece reci. „I da dodam, usprovođenju istrazivanja ovde, postojalo je nesto sto bismo moglinazvatiteškoćama."

Odista,teškoće.Roli je pogledao po podzemnoj prostoriji. Cak i nakon toliko

godina, na zidovima su se videle mrlje boje rđe, ali one nisu imalenikakvevezesarđom.

„Sa zavrsetkom rata, vise nije bilo potrebe za obukom velikihvojnihpilotskihekipa,tejeiprikrivanjeizgubilonasvojoje ikasnosti.Zato je, iz brojnih razloga, vojni aerodrom zatvoren. Osim ovepodzemne prostorije, ostatak baze je propao. Ovaj odeljak nije bioizlozenelementima,stavise,osimmanjegostecenjaodvode,izuzetnosedobroprilagodiomirovanju.Svremenanavremesugaodrzavali,uslucajudamisijaponovobudeaktivirana.Prepetnaestgodina,jasamtoiučinio.

Ponovosamjeaktivirao."

34.

„Anita,jesilisigurnadajeovodobarugao?“Brent jeglasnijegovorio,kakobigamogla cutiodbucnegomile.

On i zena koja je snimala televizijskom kamerom su stajali na vrhuvinebago prikolice, ciji je vlasnik - oblasni prodavac automobila -pristaoipustioihdakoristeprikolicuuzamenuzabesplatnureklamu.

PoputBrenta, iAnita je imala samonekoliko sati snaodkako jedoslauRostov.Uskorocebitipreviseljudidabiihmogliintervjuisati,previse mesta koja je potrebno istraziti. Oci su joj, pod kapom zabejzbol, izgledaleumorne.Njenaodeca,samnogodzepova, izgledalajejošvrećastijenegoutrenutkukadasupočelisaradom.

Mojeodeloizgledajošgore,razmisljaojeBrent.Zbogtogabi,samodan ranije, pao u depresiju, ali sada - dok je posmatrao svojeizgrebane, prljave cipele - skoro se nasmejao novom imidzu koji jestvaraoosebi.

„Bicesnaonojstraniekrananakojojtrebadabudes.“-odgovorilaje Anita. „Horizont ce biti sa tvoje leve strane." Izgledala je takoumorno da se pitao kako je imala snage da mirno drzi kameru naramenu. „Snimak je jasan. Kada bismo ovo pokusali na zemlji, imalibismookupljeneu snimku,ali savisine,kaosada,necebitiukadru,osimakomenezamolišdaihsnimim."

„Sjajno.Usmerisnimaknamene,osimakotinekazemdrugacije.ReciDzekuimomkuuhelikopterudasvevremeprelazekamerompookupljenimljudima,uslučajudaseneštodogodi."

„Uslučajudasedogodi-šta?"„Samosepostarajdabuduspremni.Ajade initivnozelimsnimak

togmomka."Brentjepokazaoprstomkavisokomčoveku,sedebrade,kojijenosioodecukaoizbiblijskogvremena,drzaojevisokupalicuiizgledaokaoČarltonHestonkadajeigraoMojsijaufilmuDesetBožijihzapovesti.

Namrstenojepogledaokaistoku,gdesusegomilalitamnioblaci.Bilobiboljedakišasačekadoknezavršimsaizveštavanjem,pomislioje.

„Uredu,vremejedasepripremimozagosta.“„Zakopčajkošulju.Pričvrstikravatu."-savetovalagajeAnita.„Nislucajno."Brent jeprotrljaosvoju cekinjastubradu.„Zelimda

CNNvidikolikosamvredan.“„Kolikosmosvivredni."„Upravusi."Uzoru,nakonnociukojojjejuriodaobavistovecibrojintervjua,

Brentjeosetiotrenutaksnazneinspiracijekadajeugledaosvojodrazuprozoruautomobila,ipreplasiosekadajevideonastalici.Podsetiosestarogcrno-belog ilmaonovinarukojisetrkasavremenomkakobidokazaonevinostzatvorenikakojijetrebalodabudepogubljennaelektricnoj stolici u zatvoru. U ilmu, novinar jedva da je imaovremenada jede, nije sepresvlacio, niti brijao.Na kraju ilma, kadabane u guvernerovu kancelariju sa dokazom, izgledao je kao da jeprošaokrozpakaosamodabidošaodopriče.

U tom trenutku, pala mu je na um ideja:Kako će gledaoci ilirukovodiociCNN-aznatidasejakotrudimakosveizgledaprosto?Svevreme sam pogrešno radio. Što bi gledaoce zanimalo da li nosimsavršeno ispeglano odelo? Većina nema ni sportsku jaknu. Za njih,oblačenjeudžinspredstavljadoterivanje.

Moram da ih nateram da shvate da sam jedan od njih - da seubijamdabihdošaodopričesamozbognjih.

Isatimprosvetljenjem,učiniojepotpunizaokret.Pored iscrpljenosti, Brent je popio previse kafe i premalo jeo

pravehrane.Jeojesamokrofneitakose,itouvekupokretu.Nikadanije imao prilike da sedne, osim kada se vozio sa Anitom, a nije seodmarao cak i u takvim prilikama. Zurno je pravio zabeleske ilirazgovaraomobilnimtelefonom-stonijebilolakojerjeovdeprijemsignalabiojakoslab.

Nijesmeodapopusti.Moraojedasepostaradavidisvakogakobimogao imati i najmanju informaciju, a do njih je morao doci preostalihizvestaca.Zeleojedasviostaliimajuosecajdakaskajuzanjim,dabudeuverendacesvestoonibuduucinili,licitinaimitacijusvegaštojeonpostigao.

Alipostojalajeicenatoga.Ustomakujeosecaoostarbol,kaodamujeutrobagorela.Rukesumupodrhtavale.Osecaojenesvesticuodiscrpljenostiigladi.

Stegnutihmisicananogama,sisao jenizmerdevinedookupljenegomile.Odbukekojusustvaralinjihovinestrpljivirazgovori,zabolelagajeglava.Smracilose,anebojebilotamnoibezzvezda,ali jebilodovoljno drugih izvora svetlosti: farovi, re lektori, koje su postavileoblasne vlasti i televizijske ekipe, baterijske lampe, koje su nosiliradoznalci. Jarko osvetljene ljudske igure bacale su ostre senke,dajućiprizorunadrealanizgled.

Njegova koleginica, Seron, cekala ga je u podnozju merdevina;kosajojjebilasavršenonameštena.Odbesajeizgledalajošlepša.

„Moram tiodatipriznanje." -ostro je rekla. „Najzadsidobioonoštosiželeo-zaistasimedanaszeznuo."

„Jelitobilodobrozatebekaoštojebilozamene?"Nekoihje,probijajućisekrozgomilu,gurnuo.„Nastavidasekreces."-pozurivalajezenasvogmuskogpratioca.

„Nevidimoništaodavde.Približiseogradi."„TrebalojedajabudemtakojaceslatiizvestajeCNN-u."-zalilase

Šeron.„Trebalojedajabudemtakojaceseukljucivatiuprogram,svetotrebalojedajauradim."

„E,pa,doksitilečilasvojabolnastopala,jasamvodiointervjue."Nekoihjeponovogurnuo,skoroihpriljubivšijednouzdrugo-„Akomene pitas, sva ta svetla su samo gomila sranja." - zalio se

jedan covek svom pratiocu. „Ne znam zasto si me nagovorio dadođemoovamo.Bilonamje,pobogu,potrebnošestsati.Dasamznaodaćebitiovolikoljudi...“

Brent se ponovo suocio sa Seron. „Mozda bi trebalo da, zapromenu,pokusasdabudesreporter.Izvucistojevisemogucepricaoizbavljenimmačkamailjudimakojiihvole.“

Jedancovekjeguraozenuuinvalidskimkolicima,skoroizbacivsiBrenta iz ravnoteze; vikao je: „Sklonite se sa puta! Pustite nas daprođemo.Mojazenamoradavidisvetla!Onacejeizleciti!Sklonitesesaputa..."

Brentjeiskoristioovajprekidiokrenuosekakamionetuizkojegsu obavljali televizijske prenose, koji je bio parkiran u bliziniprikolice.

„GospodineHamilton,"-pozvaojenekogaizkamioneta-„spremnismozavašintervju."

Izkamioneta je izasao coveknakojemsevidelodasenelagodno

oseca.Biojepretezak,srednjihcetrdesetihgodina,nosiojekaubojskecizme i dzins, naboran na sredini nogavica. Njegova plava kariranakošuljaje,umestodugmadi,imalametalnekopče.

„Biosamnaauto-putusmrtiuPrvomzalivskomratu,alinistametolikonijeučinilonervoznimkaoovo.“

Hamiltonovi podbuli obrazi su se zarumeneli. Nasmejao sesopstvenojiskrenosti.

„Jeste li bili na televiziji?Mislio sam da su trgovci automobilimanaviknutinato,zbogtelevizijskihreklama."-rekaomujeBrentdokjepričvršćivaomikrofonnačovekovukošulju.

„U Rostovu nema televizijske stanice. Do đavola, nikada nisamvideonijednutelevizijuiznutra."

„Ne brinite zbog toga. Postavicu Vam nekoliko lakih pitanja oonomestostemirekliovogpopodneva.Nikadanisamcuonestotakofascinantno.Svestotrebadauraditejedazaboravitenakameruidasamnomrazgovaratenanačinnakojitočinitesakupcima."

„Tosvakakomogudauradim."Hamiltonjepodigaopogled;biojenesiguran. „Ali nikadanisampokusavaodabilo komeprodamnestosavrhaprikolice,nitiumraku."

Brent jeprovirioukamionetza televizijskeprenose. „Hari,hocesda pojacas ovde svetlo? Evo, gospodine Hamilton, sve je u redu.Mislimdačeteuživatiupogledu."

Takosuotišlidoprikolicevinebago.„Nadam se da ne ocekujetemnogo." - rekao je Hamilton dok se

peomerdevinama.SamoulaznicuzaAtlantu,pomisliojeBrent.Na vrhu prikolice, postavio je Hamiltona tako da je bio udaljen

nekoliko stopa, dok je ispod njih bila gomila ljudi, a u pozadini sevidelaravnica.

„Moram da porazgovaram sa nekim na trenutak. Potom cemoobavitiintervju."

Brent je podesio slusalicu u svomuvu, kakone bi bila upadljiva.Kroznjujeslusaoproducenta,kojijesedeoispodnjega,ukamionetuzatelevizijskeprenose.

„Krećemozadesetsekundi."-začuojeglasproducenta.Pored Anitine kamere, na monitoru se pojavilo lice, grube crte

jednogodnajpoznatijihtelevizijskihlikova.

Hamiltonjepokazaoprstom.„Zarononije...?"Drzecidesnurukupostrani,Brentmujepokazaodaseutisa.Bio

jeuznemirenzatoštomuserukatresla.Producentovglasjezavršiosaodbrojavanjem.„Krenite."Na monitoru, tanke usne CNN-ovog prezentera vesti su se

pomerile,alinijebilotona.Ipak,Brentgajemogaočutikrozslušalicu.„Narednih sat vremena imamo specijalno uključenje u vezi sa

pričomkojajezapanjilanaciju.Prošlenoći,poludelinaoružaničovekjeubio dvadeset članova turističke grupe, nedaleko od udaljenog gradaRostova u zapadnom Teksasu. Ubičin bes su, očigledno, pokrenulatajanstvenasvetla,kojaseskorosvakenoćipojavljujuutojoblasti.Samestaubistva,uživonamsepriključujeBrentLoft,izveštačtelevizijskestanice u El Pasa..." Najavu iz stanice je izgovarala poznata licnost,čijojseslaviBrentnadao.

Brente,izgledaškaodaovapričauzimadanaknatebi.“„Ovde su emocije veoma ustalasane." Brent je izgovarao reci u

malimikrofon, prikacen za njegov prasnjavi rever. „Verujtemi, imajoštolikoinformacijakojimamoramoućiutrag."

„Pretpostavljam da ćeš nam reći malo više o tajanstvenosti tihsvetlostiizaštosuonanateralanaoružanogčovekauubistvenoludilo."

„U pravu ste. Svetla su oblasni fenomen, koja se ovde odvajkadapojavljuju.Tokomnoci,onasepojavljujunaravnici izamene-ali ihne vide svi. Neki ljudi vide svetla, dok ih ostali ne vide, sto jepodjednako tajanstveno, kao uzrok njihove pojave. Za nekolikotrenutaka, usmericemo nase kamere u tom pravcu, da vidimo da lićemobitisrećneruke.

Ali prvo,moram da objasnim sta ocekuje radoznala gomila ljudiispod mene. Da bih to objasnio, zeleo bih da predstavim LuteraHamiltona, trgovca automobilima iz Rostova, koji verovatno osvetlimaznakaoibilokodrugi.Onjejedanodnekolikoljudikojisuvideli svetla iz blizine. U stvari, njegovo iskustvo sa svetlima ga jeumalokoštaloživota."

„GospodineHamilton."Brentjekoraknuokagostu,kakobiobojicastali u Anitin kadar. Gomila ispod njih je nestrpljivo milela. „U leto1980,učestvovalisteuveomaneobičnomdogađaju."

„Svakakonijebiouobičajen,tomogupotvrditi."-složioseLuter.

„Adogodioseuovojoblasti?"„Bašuovojoblasti.Basovde,gdesvistoje,ispodnas.Tihdananije

postojala platforma za osmatranje, samo posljuncani parking krajputa.Cetvrtogjula,1980,uRostovuseproslavljalouzvatromet.Kadajezavršeno,dovezlismosedovde."

„Kolikoljudijeučestvovalo?"„Skoroistokolikoihimasada.Barčetiristotine."„Štasteplaniralidaradite?Dalisteimaliimezatupojavu?"„ZvalismojeLovnarostovskasablasnasvetla."

35.

Luter je po drugi put u istom danu opisivao sta se dogodilo togdavnogletaisadajeshvatiodanervozaokojojjegovorionijeimalamnogo veze sa njegovom zabrinutoscu da ce pred televizijskimkameramazaboravitistajezeleodakaze.Tanervozajeimalavezesaonim cega je poceo da se seca. Tog popodneva, kada je izvestacupricao o potrazi, kao kroz izmaglicu se prisecao događaja od prenekolikodecenija,asadamujesecanjebilousredsređeno,jerjejasnooživljavaosvakidetaljisaužasomsevraćaoutovreme.

Bože,zaštolisampristaonaovajintervju,pomislioje.Nadaosedacemupublicitetpomocidaprodajeautomobile,alimuodjednom,nitovišenijebilovažno.

Vatromet za proslavu Cetvrtog jula 1980, u Rostovu bio jeuobicajenasala.Vatrometjezapaljennasrednjoskolskomfudbalskomigralistu: svetlece rakete su letelemanje oddesetminuta, a neke susamopukle,umestoda se rasprsnunanebu.Nekoliko raketanijenipoletelo, a direktor je napravio veliku predstavu zalivsi ih kofamavode. Klovn iz visih razreda, Dzeb Raterford, opekao se jednom odraketa.Komadicispaljenogpapirasu leprsalisaneba,adevojciKalaBejlija je komadic upaouoko.Kal jemoraoda je odvezeubolnicu.Veliki zavrsetak je predstavljala raketa koja se rasprsila u oblikuvelike americke zastave i bljesnula iznad okupljene gomile. Dim imirisbarutasusesvudaosecali.Jedanaestgodinakasnije,LutercetajmirispovezivatisamirisomizartiljerijskogoruzjauPrvomzalivskomratu.

Predstavajebilazavrsena.RikCejmbers,predsednikStudentskogsaveta,dosapnuojeLuterudajevatromettrajaokolikoiseks.Svisupohrlilikasvojimautomobilimailikamionetima,alijedostanjihznalogdeproslavaupravopocinje;nisusesamosrednjoskolciuputiliizvangrada, ka posljuncanomparkingu. Tamo je poslo i dosta roditelja, aporodicesustigleiizobližnjihmesta.

Dzoni Vitlok - kapiten fudbalskog tima - je bio momak koji jerazmisljao o tome. Dzoni je uvek dolazio sa ludim kombinacijama,

poputpredlogadaseuplesnutackupovodompovratkakuciukljuciihavajskamuzika, jernikonijenapustaoRostov, te se stoganemozegovoritiopovratkukuci.Mozdabiseplesnatackamoglazvati„Voleobihdasammogaodaodemodkuce“.Tajpredlogjedobiosamojedanglas-Dzonijev.Drugomprilikomseprisunjaoskoliusrednociiuspeoda dođe do jarbola, a da ga pri tome nisu primetili ni cuvar, nitipolicajackoji jeuautomobiluprolaziotuda.Narednogjutra,kadasuucenicistigli,primetilisuzastavusaiscerenimMikijemMausomkakose vijori iznad skole. Direktor je bio besan. Na hitno sazvanojskupstini, drecao je kako je neko uvredio ne samo skolu, nego iamericku zastavu i zahtevao da se sazna ko je pocinilac. Samo suLuter i josnekolicinamomakaznalida jeupitanjuDzoni inaravno,nikoodnjihnijerekaonirec-barnedozavrsetkaproslaveCetvrtogjula,kadavišenijebilonivažno.

„Hajdedaovogletaucinimonestoveliko.“-rekaojeDzoniLuteruišestoricimomaka,nakonposlednjegčasateškolskegodine.

Jeli suhamburgereuRibPalasu;Luter jeodgovorio: „Da, sta, naprimer? Znas i sam da ovde nemamnogo sta da se uradi.“ Dzoni jezvakao i razmisljao, a onda se iscerio. „Sve sto imamo u okolini susvetla,jel’tako?“

„I ona stara kuca na rancu, gde su snimali ilm sa DzejmsomDikonom.“-dodaojeKalBejli.

„Koga briga za tu staru rupu? Ona se vec raspada. Ne, svetla sujedinostonampreostaje.Kolikosteputapokusalidaodgonetnetestajeto?“

Svi su slegnuli ramenima. Postojao je pravi ritual, da se nadvanaesti rođendan iskrades iz kuce kada roditelji oduna spavanje.Otisaobibiciklomdoparkinga,gdebicekalaostaladecadavidedalices imati dovoljno petlje da se uspnes uz ogradu i odes u polje daproverisstajeuzroksvetlosti.Bilojetezenegostojeizgledalo,jersepolje pruzalo sve do Meksika, a bilo je lako izgubiti se u mraku.Mnogodecenije videlo svetla, pavecinanije znalani sta trazi, zbogcegasustarijadecapokusavaladaucinesvestrasnijim,nazivajuci ih„Sablasnasvetla".

Prenegostobidecak,kojijepuniodvanaestgodinadosao,ostaladeca bi se posakrivala u polju. Kada bi se decak popeo na ogradu ikrenuoutamu,onibipodiglilampe,alicimbionkrenuounjihovom

pravcu, onibiprekrili svetlo. Zbog togabidecak zbunjeno tumarao.Zatimbiugledaojossvetala-atosubiledodatnelampe-ikrenuokanjima. A onda bi ione nestale. Sala se zavrsavala kada deca salampamavišenisumogladaseuzdržeodsmeha.

Aliponekadsudeca,kojasuseskrivala,videladrugasvetla;bilojeociglednodatasvetlanemogubitilampe,jersunekaodnjihlebdelavisoko iznad tla.Kretala suse tamo -ovamo, spajala su se imenjalaboje,uvecavalase ipriblizavala.Bio je todruginacinnakoji se salazavrsavala - kada vise nije bilo zabavno i kada bi deca sa lampamaodluciladajevremedaidukucama.RitualseokoncaonakonproslaveCetvrtogjula,1980.Nikonijezeleodaodeupoljenakontoga,akadaje nacelnik Kostigan stigao u grad da zameni svoga oca, kojeg suupucali, polje je postalo nedostupno, jer je nacelnik Kostigan tamoneprekidno vozio u toku noci, pokusavajuci da odgonetne stapredstavljajutasvetla.

„Naravno,zbijalismosaleuvezisasvetlima."-rekaojeDzonitogajuna, spustajuci svoj hamburger. „Ali je istinadaniko ne zna staonapredstavljaju."

„Svetla nisu nista." - rekao je Dzasper Konklin. „Mogu sasigurnoscudakazemdasamtamobiostotinuputa.Nikada ihnisamvid’o.Oništokažudai’videvaslažu."

„E,pa,jasami’vid’o."-rekaojeDžoni.„Aijasam."-dodaojeLuter.„Aimojimamaitatasuihvideli."„Hajdedauradimonestodrugacijeidaucinimonesto sto cegrad

dugo pamtiti," rekao je Dzoni. „Hajde da otkrijemo sta ih izaziva.Hajdedakrenemoulovnasablasnasvetla."

Bio je to tipicanDzonijevpredlog, ali samnaziv akcijedao joj jesablasan ton; predlozio je da to ucine nakon usranog vatrometa naproslavičetvrtogjulaidanapravepravoslavlje.

„Zasto da ne?" - rekao je Dzasper. „Ionako nemamo nistapametnijedaradimo."

Pronelisuglasotomepogradu,apotomsuinjihoviroditeljiculiotome,anekiodnjihsupomislili-narocitouredniknedeljnogcasopisa-kakobitomoglobitizanimljivo.Takojeucasopisuizasaoclanak,apotomjeodrzansastanakusportskojdvoraniusrednjojskoli.Mnogoljudinije zeleloda imabilokakveveze sa lovom -bili su zadovoljnipostojecim stanjem i smatrali su daneke stvari treba da ostanu

nerazjasnjene. Vecina ljudi je bila razocarana time sto ne znaju stasvetla predstavljaju, a nekolicina je imala licne razloge da podrziakciju.

„Dođavola,preneg’ sto jeumro,mojdedami je ispricaokako jevideosvetla jos tokomPrvogsvetskograta." - rekao jeDzosMekini.On je bio vlasnik jedinog bioskopa u Rostovu. „U to vreme, ljudi ugradususeplasilidasuupitanjunemacki spijunikojisesunjajuduzmeksickegranice.Naterenje izaslavojskainijemogladazakljuciocemu se radi, pa su, kako bi bili na bezbednoj udaljenosti, sagradiliteren zaobuku. Svetla su sepotompojavila tokomDrugog svetskograta,kadasevojskazbognjihponovounervozila.Sveovegodine,ljudikoji su ziveli u okruzenju su pokusavali da odgonetnu sta svetlapredstavljaju,stonikadanikomenijeposlozarukom.Licno,mislimdaniovogaputatamonecetenistanaci,alipodrzavampokusaj,jerkadabudete omanuli, to ce svetla uciniti jos tajanstvenijim i imacemo josvišeturista."

„I jos vise posetilaca u tvom bioskopu, je l’ Dzose?" - nasalio senekoodokupljenih.

„Necuodbacitimogucnostdaprodamvisekokica."NacinnakojiseDzosiscerio,izazvaojesmeh,svisupoceliuglasdarazgovaraju,alisegradonacelniknijetrudiodaihutisa, jerjebiloociglednodaceseorganizovatiLovnasablasnasvetla.Onikojisugapodrzavalitrebalojedasamirazradedetalje.

I tako se, tog Cetvrtog jula, na stotine ljudi okupilo naposljuncanom parkingu izvan grada. Ukljuceni farovi predstavljajudozivljaj sami po sebi, pomislio je Luter, a zaglusujuca bukabrojnihmotora,uglavnomodpik-apkamioneta,bilajefenomenalna.Dzonijestigao na svom motociklu. Luter je imao dzip napravljen u vojnomstilu, iz 1960, koji je kupio na otpadu izvan El Pasoa. Kao rođeniautomehanicar,popravioga je iobojiou zuto.Nekolicinakauboja jestiglanakonjima.

Svisupricaliutolikojmerida jeVejlanKreg-vlasnikgvozđare-moraodaupotrebirogodbikakakobizadobiopažnjusvih.

„Iskljucite motore!“ - Pojacan ton njegovog glasa se borio sabukomautomobila.

Nekolicina je poslusala, a odmah zatim i ostali. Uskoro, Luter jemogaodačujesveštojeVejlanizgovarao.

„I iskljucite te farove! Mislio sam dami nece trebati naocare zasunceuovodoba!“

Nekolicinasezacerekala;uskorosubiliukljucenifarovitekdaseljudinebi saplitaliumraku.Luter jepogledaouvedronebo iuociokakosezvezdeMlečnogputablistajućiširenebom.

„Doneo sam osam parova voki-tokija iz svoje prodavnice.“ -objavio je Vejlan. „Cim se organizujete po grupama, podelicu ih.Naravna,voleobi’damii’vratitekadzavršimo-osimakonekoodvasneželidakupipar.“

Ponovosezačulokikotanje.„Trebalobida imatesvojebaterijske lampe.“ -nastavio jeVejlan,

doksumureciodjekivalemracnimpasnjakom.„Aliuslucajudasteihzaboravili,doneosamnekolikoovihizmojeprodavnice.“

„A i njih hoces nazad, osim ako ne odlucimo da ih kupimo.“ -doviknuojenekoizgomile.

„Ovenedeljesudeospecijalneponude.“Okupljeniseponovozakikotaše.Nije Vejlan bas toliko bio smesan. Dosta ljudi u gomili je imalo

zalihepiva,avecinamuskaracajepilaizkonzervi.Nekolicinajeotislado svojih kamioneta, kako bi pila iz boca, koje su se nalazile upapirnimvrecicama.Luterjeprimetiodajenekolikotinejdzeraimalokonzerve piva u rukama, drzali su ih kraj sebe, pokusavajuci da neupadajuuoči.Povetaracjekrozgomilunosiomirisalkohola.

Svetojedovelodotogadaimjebiopotrebanjos jedansatdaseorganizuju. Neko je iz kamioneta poneo klesta za presecanje zice inapraviovelikiotvornaogradiodbodljikavežice.

„Zelimo da budemo sigurni da ce zica biti popravljena kadazavršimo."-rekaojeVejlan.

„Imaslikojialatdanamprodaskakobismotoobavili?"-doviknuojeneko.

Cetiri grupeosmatraca su se raspodelile po strateskimdelovima,duz ograde u razmaku od sedamdeset pet metara. Svaka grupa jeimala teleskop, kompas i voki-toki. Prosli su kroz otvor na ogradi iraširiliseulinijiširokojtridesetmetara.

GradonačelnikAkermanjepreuzeorogodbika.„Kada jednom krenemo, samo nastavite da se krecete pravo,

napred.Koristitesvojevoki-tokijekakobinamrekliukolikougledate

svetla. Cini sve iskoordiniramo na mapi, u tom smeru cemo poslatikamionete.Onicetamosticitolikobrzo,takodaonostoizazivasvetlanećeimatimogućnostdaumakne.“

„Mojmotociklćetamostićibrže."-rekaojeDžoni.Luterumalonijedodao:„Aimojdžip."„Mojkonjmozedastignedomestanakojanikodruginemoze."-

rekaojejedankauboj.„Svacija pomoc je dobrodosla." - uveravao ih je gradonacelnik,

govoreci kroz rog bika. „Vi, koji krecete, nemojte koristiti svojebaterijske lampe ukoliko zaista ne morate. Zbog njih necete mocidobro da vidite u mraku. Osim toga..." Visina njegovog glasa jeukazvaladacesenasaliti.„Nezelimodauplasimoonogakostvaratasvetla.Dođavola,mozdasmoiminjimatajanstvenionolikokolikosuoninama."

Ali ovo nije izazvalo smeh, pa je Luter shvatio da su nekimeđuokupljenimaverovalidajegradonačelnikbioupravu.

Konacno,svisukrenulipolasatapreponoci.Ustvari,nesvi.Nekiljudi su se umorili, bilo im je hladno i vratili su se kucama. Neki supopili previse, pa su zaspali u kamionetima. Na njihovu srecu. Alivećinasepažljivoraširilaikrenulakatamipašnjaka.

„SrećanČetvrtijuli!“-doviknuojeneko.Luter je bio u zadnjim redovima, sa Dzonijem, spreman da se

dovezeupoljeukolikonekonestoprimeti.Nekovreme,leđaljudikojisusekretalipasnjakomosvetljavalojenekolikopreostalihukljucenihfarova.Aliuprkosvedromnebu,napasnjakujevladaomrklimrak,akadasunestaliutami,svejenalikovalomagičnomtriku.

Dok se naprezao da uoci bilo kakav pokret, Luterovo lice jerashlađivaopovetarac.

„Vidimjedno!"-začuoseglasposmatrača.„Gde?“-pitaojenjegovpartner.„Ne! Pogresio sam! Izvinjavam se svima! U pitanju je baterijska

lampakojujenekouključioiisključio!"Josjednosvetlojezatreperiloinestalo.Luterjemogaodakazeda

je ionopoticaloodbaterijske lampe.Aonda jezatreperilonekolikosvetala.Iskusenjedasenatluuocionostojebilopredljudimabiloje,ocigledno, zarazno. Ukljucivanje i iskljucivanje baterijskih lampinalikovalojenaogromnesvićekojisusebrzoinasumičnokretali.

Jedanodposmatraca jeviknuousvojvoki-toki,govoreci ljudimanapasnjaku:„Iskljucitebaterije!Otezavatenamdavidimoonostosenalaziispredvas!"

„Isključitebaterijskelampe!"-doviknuojedrugiposmatrač.Postepeno, baterijske lampe su se iskljucile i sve sto je Luter

mogaodavidibila je tama.Nebo jebilodrugacije.Kada jeuspeodapogleda uvis, ugledao je treperava svetla aviona koji je hitao kanekomudaljenomodredistu.Drugosvetlokojesekretalo-ikojenijetreperelo-dopiraloje,verovatnoodsatelita.

„Sranje." - rekao je Dzoni, obgrlivsi se. „Da sam znao da ce bitiovako dosadno, nikada ne bih predlozio da dođemo ovamo.Smrzavamse.Ovojejošgoreodglupavogvatrometa."

Luter je taman zeleodaseslozi,kada jepogledaokapasnjaku,apaznju mu je privukao osecaj da se jedan zamraceni deo malozasvetleo.

Verovatnojošjednabaterijskalampa,zaključioje.Ali,ispostavilosedasetasvetlostnalazimnogodaljeodpolozaja

nakojemsubilitragačiibilajedrugačijaodtamekojajeokruživala.„Džoni."Luterjepokazaoprstom.„Daliti...“„Vidimnešto!"-oglasiosejedanodtragača.„Ija!"-uzviknuojejošneko.ILuterjevideonesto.Nedvosmisleno.Kugluzutogsvetla,negdeu

daljini.Ondajojsepridruzilazelenakugla.Kretalesusebrzo,kaodaplutajuuvodi,aondasusespojileu jednuvelikukuglucrveneboje.Nekolikosekundikasnije,lebdelesurazdvojeneibiloihjetri:plava,narandžastaizelena,alidrugačijenijanse.

Luter je shvatio da je podigao ruku do levog uva. Skoroneprimetan, visoki tonmu je iritirao bubnu opnu. Podsetio ga je navibracijukojujecuokadajeposmatraojednogcovekakakopopravljastariklavir,kojiseuveknalaziouugluskolskesportskesale.Covekjekoristio sjajni, metalni predmet iz svoje kutije sa alatom. Imao jedrsku i racvastu viljusku. Njome je udarao po klaviru, a viljuska bivibriralauz sum.Covekbina tajnacin stimovao zicunaklaviru, svedokzvučnaviljuškaiklavirnebipostigliidentičanzvuk.

Luterjesadacuonestoslicno,kaozvukizklavirakojijeemitovaocudne tonove, samo sto jeovogaputa jedva cujni tonbio iritirajuci iteraogadazamislikakomuvrelaiglaprobijaobebubneopne.

„Vidimjošjedno!"-povikaojejedanodtragača.„Nadve stotine stepeni!" - povikao jenjegovpartner, gledajuci u

kompas.„Stotinuiosamdeset!"-viknuojejošnekosadrugestraneograde.Iostaliposmatračisudostavljalisvojeprijave.„Stotinuisedamdeset!"„Stotinuišezdesetpet!"Zurno, gradonacelnik i dva clana gradskog veca su se nagnuli

preko haube pik-ap kamioneta, jedan od njih je drzaomapu, dok jedrugi drzao baterijsku lampu, a gradonacelnik je povlacio linije popapiru.

„Ukrstaju se na stotinu i sedamdeset i pet stepeni!" - povikao jegradonacelnik. Koristio je lenjir kako bi izmerio razmak na mapi iuporedio ga sa skalom u dnu mape. „Cini se kao da je trinaestkilometaraudaljeno!" -uzviknuo jeusvojvoki-toki.Stojeciublizini,Luter je cuo odgovor iz gradonacelnikovog voki-tokija. „Trinaestkilometara?Utami?Zatolikuudaljenostćetrebaticelanoć!"

„Samonastavite istimsmerom! Iditekasvetlima ipotruditesedaseništanenađeokovas!Poslaćemoodmahkamionete!Stižuodmah!"

Luterje cuozvuktrenutnogpaljenjamotoraishvatiodajeDzonipokrenuosvojmotocikl.Krenulasuidvakamioneta,alijeDzoniprviprosao kroz otvor na ogradi. Farovi sumu bili zamuceni, a kada suubrzo za njim krenuli kamioneti, oni su ukljucili samo svetla kojakoriste za parkiranje. I pored toga, Luter je mogao da vidi prasinukoju su podizali, a crvena svetla na zadnjem delu kamioneta suotkrivalasiluetedvojicekonjanika,kojisujahalinedalekoodnjih.

Pozvukumotorakojisubivalisvedalji,Luterjemogaodazakljucida niko nije povecavao brzinu, ali da je u mraku, uz minimalnoosvetljenje, ubrzanje predstavljalo relativan termin. Cetrdesetkilometaranasatbibiladovoljnabrzinakretanja.

Odjednom,shvatiojedajezaostao.Njegov dzip nije imao krov. Preskocio je preko vrata, seo na

sediste za vozaca i okrenuo kljuc. Dok je motor brujao, a svetlanjegovihfarovaosvetljavalaogradu,zuriojeuotvornaogradi.

Amortizerinanjegovomdzipu subili prenapregnuti.Odkretanjadžipaprekogrubogtlanapašnjaku,glavabimusetrzalaunazad.

Čoveče,nadamsedaćemeostaliklincividetikadabudemnačinio

tajskok.Luterseprisecaostarog ilmakojijevoleodagledakadgodse prikazivao na televiziji:Bulit. U njemu je prikazana najbolja trkaautomobila,aStivMekvinjeoduvekbionajboljivozacautomobila,aliniMekvinnebimogaoboljedaizvedeovajskok.

PrednjitockoviLuterovogdzipasuudaralipokrupnijemkamenju.Jedan zec mu je presekao put. Nocni povetarac mu je mrsio dugukosu. Iz dzepa svoje kosulje je izvadio kompas koji je svetleo, brzopogledaounjegaiskrenuozastotinuisedamdesetpetstepeni.

Saobestrane,mrakjestvaraozid.Čakiprismanjenojbrzini,Luterje imao osecaj kao da leti kroz svemir. Kratka svetla su muomogucavala da vidi samo tridesetak metara ispred sebe. Ukombinacijisaposkakivanjemdzipaprekorupaikamenja,bilomujetesko da ima jasan, stabilan pogled na oblast ka kojoj se uputio.Nekada je bilo tesko videti sablasna svetla, cak i ako bi mirno, bezdaha, stajao na posljuncanom parkingu, ali je sada shvatio da, podovakvimuslovima,nijemogaodaocekujedaihugledasvedokseneprimaknedovoljnoblizu.

Iznenada je ispred sebe ugledao kako se nesto krece.Ljudi upokretu!-shvatioje.Siluetesupostalestvarne.Rasirilesuseustranu,kao da su se sklanjale od Dzonijevog motocikla, kamioneta ikonjanika. Dvoje ljudi je na zemlji jaukalo od bolova, dok su nekivikali u svoje voki-tokije.Onda je Luter primetio jednog konja kakolezi na zemlji imlati nogama; jedna od nogumu je bila neprirodnoiskrivljena.Porednjegajeležaokauboj.Nijesekretao.

Narednogsekunda,naletaojenakamenjeibusenjetrave,hitajucikanedostižnojtami,kojaseprotezalaprednjegovimfarovima.

Akonebudemvodioračuna,naletećunanekoga,shvatioje.Oprezno, ukljucio je farove i otvorenih usta presao preko crnih

oblih stena,naliknaugarke, koje su se iznenadapojavileprednjim.Pružalesuseduždesnestrane.Dajeišaobrže,udariobiihdžipom,alije skrenuo naglo ulevo i podigao prasinu koja semu se zakovitlalaokoglave,zaklanjajućimuvidik.

Nastavidaskrećeš!Nastavidaskrećeš!Prokleta Zla zemlja. Izvukavsi se od stena i kasljuci od prasine,

primetiojesvetloispredsebe.Moradasambližesvetlimanegoštosammislio.Svetla su seuvecavala svedokgaoci nisubolele, jer suubrzano

postajala sve veca i svetlija. Prvo je pomislio da je to zato sto se onkrecekanjima,alidoksusesvetlapojacavala,shvatio jedase ionakreću.

Krećusekameni!Luternijeznaozastogajetoprestrasilo.Ciljovoglovajebiodase

priblize svetlima iobjasneono sto ih je stvaralo,alidoksusesvetlauvećavala,osetiojegrčenjeustomaku.

Dvasvetlanisubilauboji.Bilasublizetluibrzesepriblizavala.Utrenutku, Luter je na cudan nacin shvatio da su to farovi pik-apkamioneta.

Udarićeumene!Skrenuo je u desno, osetivsi kako je kamionet u brzini prosao

pored njega; bio je toliko blizu da je osetio da mu vazduh, koji jekamionetpodigao,ubacujesitansljunakuoci.Naglojezakocio,adzipsezaneonakamenjui travi.Odudarca,vilicamusestegla.Ustrahu,protrljao jeoci,pokusavajucidapovrativid.Plucasumuse ispunilaprašinom,zbogčegajeponovopočeodakašlje.

Zatimmu se vid vratio u tolikoj meri da je mogao da vidi kakoprema njemu juri usplahireni konj. Na njemu nije bilo jahaca.Izbezumljen, Luter je podigao ruke preko lica, siguran da ce seprestrasenazivotinjasudaritisadzipom.Zamisliojejakebolovekadase tezina zivotinje obrusi na njega, kada ga polomi. Ali, narednogtrenutka,topotkopitajeprošaoporednjega.

Osvrnuose.Dalekoizanjega,udaljenepovikepratilajetreperavasvetlost baterijskih lampi, koja se sada cinila razasuta po celompasnjaku.Ljudisuculikamionetikonjakojijejuriokanjima,pasuserazbežalikakobiizbeglisudar.

Jednazenajevrisnula.Konjjezanjistao.Amozdajetajzivotinjskikrikdošaoiodljudskogbića?

Luterseosecaooduzetimunastalomhaosu.Zatimga jebrujanjedrugogmotora nateralo da ponovo pogleda ispred sebe. Ugledao jekakoobojenasvetlajurezafarovimakamionetakojijenagloskrenuoudesno,kakobi izbegaoLuterovdzip.Poredkamioneta jeprojurilasvetlost jednog fara - bio je to Dzonijev motocikl. I dalje skrecuciudesno,kamionetjeprojuriokrozograduodbodljikaveziceiodvaliooznaku, koja je poletela uvis. Oznaka umalo nije udarila Dzonijevmotocikl.

Luter je tacno znao sta je napisano na oznaci. Vec je viđaoistovetneoznakenaogradikojajeokruživalaovuoblast.

VLASNIŠTVOVOJSKESADOPASNOST

OTROVNEHEMIKALIJEEKSPLOZIVNAUBOJNASREDSTVA

Zadnjasvetlavozilasulaganonestajala,zanjimasujurilaobojenasvetla, koja su takođe nestala, a onda je Lutera okruzio mrak napašnjaku.

Udaljena tutnjava je zvucala kao grmljavina. Nekoliko munja jezasvetlelo na horizontu, a mozda je to bio vatromet iz nekogudaljenog grada. Ali, Luter nije sumnjao sta je izazvalo tutnjavu isevanje.Uprkosdaljini,učinilomusedačujeDžonijevvrisak.

36.

„Znaciznaknijepreuvelicavao?"-upitaojeBrentdoksustajalinavrhujakoosvetljenogkamionetazatelevizijskeprenose,dokseispodnjih, na delimicno zamracenom parkingu, okupljena gomilanestrpljivokomešala.AnitajenastaviladasnimanjegaiHamiltona.

„Tokom Drugog svetskog rata, u toj oblasti je postojao aktivanvojniaerodrom."Hamiltonjezvucaokaodajetrpeobol.„Ovaoblastjetolikoudaljena,dapredstavljasavrsenomestozapilotezavezbanjebombardovanja. Ono sto bi bacili obicno nije sadrzalo eksplozive ilidetonatore.Aliponekadjebilostvarno-pilotisukoristilibombe.Nisusve eksplodirale kada bi udarile o tlo. Nakon mnogo godina,detonatoribipostalinestabilni."

„AVašprijatelj-dalijepreživeo?"„Dzoni?" Hamilton je napravio grimasu, kao da se sve dogodilo

juce. „On i dvojica ljudi iz pik-ap kamioneta su razneti na komade,kadasuprešliprekonekolikobombi."

„Zaomijezbogtoga."Brentjeto,naravno,vecznao.Hamiltonmujesve tovec ispricao tokomdana.AliBrent jemoraodana licu imaizrazstvarnogsaosećanja.

„Nikosenijeusudiodaihtrazipomraku."-nastaviojeHamilton.„Zenapilot, koja zivi ublizini je poletelau zoru.Nadletala je oblast,uocilaolupineidojaviladetaljeomestunakojemsenalaze.Ali cakitada, spasilacka ekipa nije mogla da brzo reaguje iz straha da ceaktivirati preostale bombe. Stigli su tamo tek sredinompopodneva."Odmahnuo je glavom i izgledao kao neko ko se razboleo. „Do tada,kojotisupojelionoštojeostaloodtelai..."

Brentjepredloziodapromenetemurazgovora.Programje, ibezobjavljivanjadetaljaotomekakosu zivotinjepojeletela,biona ivicidabudetabloidan.

„Asvetla?Štasedogodilosanjima?"„Jednostavno sunestala.Narednenoci senisupojavila - a ni noc

kasnije.Prošlojenekolikomeseciprenegoštosuseponovovratila."„Rekli ste da su svetla progonila motocikl Vaseg prijatelja i

kamionet?"„I jos jedan kamionet i dvojicu kauboja. Meni je tako izgledalo.

Naravno, mozda je bila u pitanju opticka iluzija. Tokom istrage,psihijatarjetvrdiodasusesvizaneli,dasmovidelisvetlazatostosmoželeli da ih vidimo, a kada se jedna osoba uspanicila, svi ostali supostupili na isti nacin. Ne znamu sta da verujem. Te noci, svetla suizgledala stvarno i u potpunosti je izgledalo da imaju svoju volju.Jednog od konja su toliko prestrasila da je slomio nogu, a drugi jezbaciosvogjahacaiodjurio.Tojebiokonjkojegsamvideodajurikameni.Kaubojjeslomiorukuiključnukost.“

„A stasedogodilosaVama? Izonoga stostenam ispricali, svetlaVamnisunaudila."

„Dugo sam sedeo u tami, pokusavajuci da shvatim ono sto samvideo.Pokusavaosamsebidaobjasnimdasumeociprevarile.Aliakosam video nekakvu halucinaciju, onda su i Dzoni i momci ukamionetimavidelibas istuhalucinaciju.Zastobi, inace,vozili tolikobrzodaumaknu?Kadasamkonacnosmogaosnagedaokrenemdzipivratim se na parking, shvatio sam dami je kragna na kosulji skrozmokra.“

„Mokra?"„Odkrvi."„Šta?“Hamiltonmuoovomenijeranijepričao.„Čuosezvuk."„Zvuk?"„Zvuk visokog tona. Skoro ga je bilo nemoguce cuti. Osecao sam

kaodamivrelaiglaprobijabubnuopnu.Puklesu."„Pukle?"„Moje bubne opne. Krv je tekla izmojih usiju. Trimeseca nisam

mogao nista da cujem. Lekar se plasio da cu ostati dozivotno gluv.Zapanjujuce je koliko sam stvari zaboravio o toj noci. Sad, kadaponovopričamotome...“

Hamiltonje,ustvari,izgledaokaodaćezaplakati.Vreme je da završavam, pomislio je Brent. Pokazao je prstom ka

tami.„Asada,nakontolikogodina,josjednatragedijasedogodilazbog

svetala.Napravicemokratkupauzu,cimsevratimo,usmericemonasekamere ka oblasti iza mene i pokusacemo da dobijemo neke od

odgovorao...“„Vidimjedno!"-povikaojenekoizgomile.„Gde?"„Tamo!Nadesno!“„Ijajevidim!"Brentosetiokakosekamionetpodnjimtresekadajeruljapojurila

upokazanompravcu.„Pogledajte!Imaihšest!"BrentjepretpostaviodaćeseAnitakretatinapredsakamerom.„Gde?"-povikaojeneko.„Jaihjošuveknevidim!"„Nadesno!"-povikaojeneko.Brent jezurioupravcuukojemjemnogoljudipokazivalo.Video

je samo tamu. Nadao se da ce kamermani na tlu i helikopter sleditinjegove instrukcije i usredsrediti senaokupljene.Ljudi subiliprica.Postajalisupomamljeni.

„Da!Bože,prelepasu!"-uzviknulajejednažena.Odjednom, Brent je primetio nesto u daljini. Cinilo se da sest

svetalalebdi.Stapalasuseuparovima,apotomserazdvajala.„Vidim ih!" Brent se obracao gledaocima kod kuca. „Ovo je

izvanredno. Vi ste prva publika koja uzivo moze da posmatratajanstvenasvetlaizRostova."

Anita je sada bila kraj njega, usmeravajuci kameru ka svetlima.Napet izraznanjenom licu jegovorioBrentuda snima fenomenalnekadrove.

„Mozda cenamovopomocidashvatimosta ihuzrokuje."-rekaojesvojimgledaocima.

„Tonisusvetla."-prekinuogajeHamilton.Brentjenastavio.„Moždaćemomoći..."„Kazem Vam da to nisu svetla iz Rostova." - bio je uporan

Hamilton.„Alijaihvidim.Očiglednojedasutamo."„Tosufarovi."„Šta?"„GledateuputkojivodikaMeksiku.Tosufaroviautomobilakoji

vozeauto-putem.Putseprotezeuzbrdoutompravcu.Zatosecinidasvetlalebde.Mnogeljudejeprevariotajput."

„Ali..."

„Svetla nisu ni nalik tome.Osim toga, to je pogresan smer. To jejugozapad.Trebadagledatekajugoistoku."

„Tamo!"-povikaojejedančovek.Kaopo komandi, gomila se okrenula ka jugoistoku, a televizijski

kamionetseopetzatresao.Nekolicinajenedvosimislenopokazivalautomsmeru.

„Tamo!"Brent se okrenuo i pogledao u novom smeru i osetio kako ga

prizor obuzima. Prvo sto je primetio bile suboje. Odrastao je uMicigenu. Jednog uznemirujuceg leta, kada je imao deset godina,nasao se napolju nakon zalaska sunca i uocio kako preko neba letebrojne trakeuboji.Kretale su se sa severa i ispunilenebo, sablasnoblistave,okrećućisekaodasužive.

Utrčaojeukućuiupozoriomajku:„Umrećemo!"„Šta?"„Nebogori!Krajjesveta!"Otacmujeumroodsrcanogudarasest

meseciranije.ZatojeBrentu,verovatno,smrtbilanaumu.Kadamu jemajka shvatila o cemu se radi, uzela ga je za ruku i

povelaganapolje.Boriosesanjom.„Ne!Ubićenas!"„Nemarazlogadaseplašiš.Onoštovidišjeauroraborealis.“„Štajeto?“„Severna svetla. Jednom sam cula objasnjenje sta ih izaziva. U

svakom slucaju, to su magnetna svetla sa Sunca, koja se odbijaju oseverniledenipol.“

Ono sto je Brent sada posmatrao - u daljini - nateralo ga je dapomisli da su se Severna svetla sazela u sedam blistavih kugli.Prelivale su se u svim duginim bojama, talasale su semeđu sobom,odajuciutisakda ihnestokomesausamomjezgru.Njihovsjaj jebioopcinjavajuci,doksuplovile i lebdele, spustalese,uzdizale iplutale.Iakosubiledaleko,Brentjepokušaodaposegnerukomidodirneih.

Mnogiugomilisuseistoosećali.Pružilisurukekatami.„Sklanjajmisesaputa!"-uzviknuojejedančovek.„Zaklanjašmividik!“-žalioseneko.„Sklonise!“-govorilajejednazena.„Moramdaimpridem!Moram

daseizlečim!“„Prekinitedasegurate!“

„Ne,nemojte..."Svisupojurilikaogradi.„Nemogudadišem!"Ljudisunaletelinakamionetzatelevizijskoemitovanje.Doksuga

drmali,Brentseboriodaodrziravnotezu.Kadajenaislojosviseljudi,kamionet se zestoko drmao. Posegao je za necim da se odrzi, ali jerukama samomogao da zgrabi vazduh. Kada se kamionet zadrmaonarednog puta, kolena su mu popustila. Odjednom se nasao uvazduhu, padajuci u gomilu. Pao je između ljudi, udario o sljunak ijauknuokadajemasakrenulaprekonjega.

37.

EriHalovej je sedeou jakoosvetljenojnadzornojprostoriji, kojase nalazila ispod opservatorijskih antena. Upravo je progutao sestaspirina, sto je vec bila polovina bocice, ali ga glavobolja nijeprolazila. Stomakmu je goreo. Sum iz generatora ili iz antena, ili izbilo cega sto ga je stvaralo, postajao je sve glasniji, zbog cega jeskrgutaozubimaupokusajudaseoslobodipritiskakojijeosecaoizaušiju.

NijebilaHalovejevasmena;nijebilonacinadasenateradagledailmnakompjuterskommonitoruusvojojsobi.Pokusavaojedaugasisvetla ida legneukrevetsamokromkrpomprekosklopljenihociju.Aliglavoboljaga je tolikomucila,danijemogaomirnoda lezi,pa jedosao u kancelariju za bezbednosni nadzor u nadi da bi korisnimradommogaodaodagnamislisaglavobolje.

Jakasvetlostjesamoučinilapritisakuglavijačim.„Jesilidobro?“-upitaogajejedanodčuvara.„Zaštonebihbio?“„Groznoizgledaš."Halovejjeodustaoodidejedanaterasvedapoverujuušum.Činilo

sedaganikovišenečuje.„Svakidan je isti.Samogledamouovemonitore.Nikadasenista

nedešava."„Menisetakodopada."-rekaojedrugicuvar.„Tibiradijedanas

nekonapadne,samozboguzbuđenja?MozdanisudovoljnopucalinatebeuIraku."

„Kaodajeteroristebrigazaopservatoriju."-rekaojeprvi cuvar.„Nemampojmazaštosmoovde,alidobroplaćaju."

„Imaspravo.Dobroplacaju.Onda,Erie,samoumukniiprestanidasežališ."

Nekoliko sati pre toga, na kamerama sa spoljne strane jeaktivirana funkcija za rad u nocnim uslovima. Na monitorima suantene, ograde, grmlje, prasina i kilometri pustare, izgledale kaoobojene zelenom bojom. Na jednom od monitora videla su se tri

kojotakakotrckaraju.Zbogsvoje telesnetoplote izgledalisusvetlijenamonitoru.Nadrugomekranu,zecjepodigaoglavu.Osetivsikojote,zecjepobegaoupanici.Ionje,takođe,bioneprirodnosvetliji.

Nekolikotrenutakakasnije,natrecemmonitorususevidelikojotikakojurezecakrozzelenutamu.

„Ko kaze da se nikad nista ne desava?“ - upitao je prvi cuvar.„Hoćetedasekladitekoćepobediti?“

„Jasekladimnazeca.“-odgovoriojedrugičuvar.„Kolikonovca?Ops,prekasno.Basnisiimaodovoljnovremenada

dašponuduzaopkladu."Halovejjemrkogledaonaekran.„Covece,cakikrvizgledazeleno

u tehnici za nocno osmatranje." Ustao je i krenuo ka hodniku,spotaknuvšise.

„Idiinaspavajse.“-rekaojedrugičuvar.„Kad bih mogao." Halovej je izasao iz prostorije i krenuo duz

hodnika.Zvuknjegovihkorakajeodjekivao,iritirajućiga.VrataOdeljenja za analizu podataka su bila zatvorena. Jauknuvsi

odglavobolje,nasloniojelevouvonavrata.Ne bi trebalo da budeš ovde, rekaomu je istrazivac, koji se zvao

Gordon, kada jeHalovej pokusaoda se sprijatelji sa njim.Gordonovpogledizanaocarajebiostrog.Ovdejeograničenpristup.Titrebadabudešusobizasigurnosninadzor.

Potrudišsedabudešdobarpremaljudima,aonitineuzvrateistommerom,pomisliojeHalovej.

Priljubio jeuvouzhladnametalnavrata.Samo je cuo sum.Celogposlepodneva se trudio da sazna sta ga izaziva. Pretrazio je sveprostorije u zgradi - toalete, odeljenja za spavanje, kuhinju, menzu,prostoriju u kojoj se nalazio generator, teretanu, sobu za sigurnosninadzor-ajošnijedošaodobilokakvihodgovora.

Nisamimaoprilikudaponovoproverimprostorijuza istraživanje,razmisljao je u sebi.Onaj kučkin sin, Gordon, je zaključio da nisamdovoljnodobardabimisedozvolilodaovdeostanemduže.

SumjeispunjavaoHalovejevum.Jedinovremekadagaglavanijebolela, bilo je sinoc, kada je slusaomuziku - predivnumuziku, zbogkojeseosecaokaodaplesesanajlepsomzenomkojujeikadavideo,osećaomirisnjenesvetlosmeđekose,pijuckajućiđusivodku.

Uhvatiojebravuiokrenuoje.

Nista se nije dogodilo. Prokleti Gordon ih je zatvorio. Halovej jepokucaonavrata,alimunikonijeodgovorio.Počeojejačedalupa.

Niz hodnik, jedan od Cuvara je promolio glavu iz sobe zasigurnosninadzor.„Štatoradiš?“

„Štamisliš,štaradim?"„Rečenotijedaneideštamo.“„Učinilomisedačujemnekogadazovepomoć.“Halovej je lupao toliko jakoda ga je ruka zabolela, ali se taj bol

nijemogaoporeditisanjegovomglavoboljom.Iznenada, vrata se sa trzajem otvorise. Stojeci obasjan jarkim

svetlima u Odeljenju za istrazivanje, Gordon ga je posmatrao kroznaocareodkornjacinogoklopa.Licemujebilocrveno.„Stasedogađasatobom?Pobogu,pridržavajsepravila.“

Halovej je pogledao iza njega, ka ostalim istrazivacima. Svi sunosili slusalice, sedeci među gomilom ukljucenih elektronskihinstrumenata.Jedanparslusalica-verovatnoGordonovih-lezaojenastolu.

„Slušatemuziku,zarne?Anistehtelidameobavestiteotome.“„Neznasustaseuplices.Akonezelisdaizgubisposao,ostavinas

namiru.“Gordonjekrenuodazatvorivrata.Halovejjenasloniorukunavrataizaustavioga.„Toradite,zarne?

Slušatemuziku.“Gordonjejačepoguraovrata.Halovejihjeuztresakotvorio,odgurnuvšiga.„Hej!“-povikaojeGordon.Halovej jeprosaoporednjega,prisavsi stolu.Ostali istrazivaci su

mislilida jekrenuonanjih,pasuustuknuli.Ali,njemu je jedinobilostalodoslusalica.Iznjihjedopiralatihamuzika.Predivna,umirujucamuzika.

„Gordone,vratilisteje,anistemeobavestili.“„Naravnodatenismoobavestili.Tisisamoprokletičuvar."„Pokušaosamdasesprijateljim."-rekaojeHalovej.„Šta?“„Tebiprijateljstvoneznačimnogo."„Očemutigovoriš?"Navratimasepojaviočuvar.NosiojepuškuM4.

„Jelisveuredu?“„Zatvoriovogcovekadokhelikopternedođeponjega."-rekaoje

Gordon.„Otpuštenje.“Halovejjepodigaoslušalice.Prišaomuječuvar.„Čuosiga,Erie.Želedaodešodavde."Halovejjeprineoslušaliceušima.Cuvargajezgrabiozalevunadlakticu.„Muzikasenasnetice,Erie.

Olakšajnamsvima.Hajdemoodavde."Halovejjespustioslušalice.Cuvarujelaknulo.„Dobro.Ostavicemooveljudedaobavljajusvoj

posao."Halovejjeudariočuvaraugrlo.„Uh..“Cuvar je ispustio pusku M4 i podigao obe ruke do smrskanog

grkljana.Halovej je podigao pusku i ispalio tri metka Gordonu u lice.

Naočareodkornjačinogoklopasepolomiše.Zacuvsi vriske iza sebe, okrenuo se i uocio kako ostali naucnici

tražezaklon.Negađajuopremu,upozoravaojesamsebe.Kada jedrugi cuvardojuriouprostoriju,Halovejga jepogodiou

grudi.Uspaniceninaucnicisupojurilikrozvrata.Laknulomujestosuse

odmakliodopreme;svimajepucaouleđa.PodigaojepuskuM4kojujekrajsebeimaodrugicuvariproverio

da li je leziste za metke puno. Dok je izlazio u hodnik, ugledao jeTagardakakojurikanjemu.Halovejmujerazneoglavu.

Pretrazio je zgradu i ubiodvojicu radnikanaodrzavanju, koji sucucali iza kutija u skladistu. Otkrio je jednu naucnicu kako se krijeispodležajaiubioje.

Sve vreme, bio je svestan prisustva uzasnog suma. Vratio se uOdeljenje za istrazivanje, zadovoljan sto je prvi cuvar najzad biomrtav;potomjestavioslušalice.

Glavoboljamujenestala,dokjemuzikateklailepršala.

38.

Ispodvojnevazduhoplovnebaze,Rolijeotkljucaometalnavrataiušaouprostorijuukojojnijebiotrigodine.

Mirisvlageibuđilebdeojeuvazduhu.Videojemalacrvenaibelasvetla,kojasusigurnobilaocizivotinja,alikadajepritisnuoprekidacnazidu,svetlo iznadglavemu jeotkriloda jeupitanjuogromannizelektronskih instrumenata, naslaganih poput polica, od plafona dopoda. Kontrolne igle na njima su pulsirale, a tastature sa brojkamasvetlele. Dok ih je proucavao izbliza, primetio je da registrujuneuobičajenovisokstepenaktivnosti.

Savršeno,pomislioje.Kada jeranije licnopregledao instalacijeuovomnizu,oprema je

predstavljala vrhunac tehnike. Od tada, zbog velikog napretka utehnici,instrumentisusemoraliunapreditidodatnimuređajima,kojeje ekipa donela. I pored toga, postojeca oprema je obavljala svojezadatke,pojacavajucienergijuizizvoraiprenosecijedoantene,kojaje bila prikrivena u rusevinama hangara iznad njega. Ta prikrivenaantenajebilausklađenasahorizontalnomantenomuopservatoriji.

Sutrauvece,signalcesepojacatiujosvecojmeriiusmericesekavertikalnojanteni,kojajebilapovezanasasatelitom.

U prethodnim eksperimentima, veze nisu funkcionisale,zavrsavajuci se ponekada porazavajucim rezultatima. Ali, s obziromna poboljsane elektronske uređaje koje je njegov tim instalirao ineuobicajeno snaznom energijom koju je emitovao izvor, Roli jeverovao da ca ovoga puta najzadmoci da zavrsi putovanje koje je,inspirisansvojimdedom,započeojoškaodečak.

Pritisnuo je jednodugme i aktiviraonizmonitoraprekokojih sevrsio nadzor. Zeleno svetlo nocnog vizira je prikazalo srusenehangare kao i oblast oko vojnog aerodroma. Snazna sociva naskrivenim kamerama su mu dozvoljavala da uvelica slike doneverovatnih velicina. Posmatrao je kakokerovođa i nemacki ovcarpatrolirajudužograde.

Paznju mu je privukla oblast za posmatranje niz drum, gde se

gomilanekontrolisanoponasala, jurecikaogradi.Nijeracunaona toda ce imati ljudsku zamorcad. Cinjenica da ih je bilo na stotine,obećavalajevećukorist.

Alionostojebilovaznije,znaoje,bilasuzamorcadkojujepoveosa sobom. Reakcija ljudi u njegovoj ekipi ce odrediti da li ce seprojekat pouzdanonastaviti.Oni nisu znali da su, pokretanjemovogeksperimenta,onibilinjegoviključnidelovi.

39.

NecijacipelajeudarilaBrentapocelu.Natrenutakmusezamutilopredočima.

„Nekakameranastavidasnima!“-povikaojeumikrofonnasvomreveru, dok su ga ljudi gazili. Brinuo se da ce direktor u kontrolnojsobi televizijske stanice prekinuti prenos ako pomisli da je Brentozbiljnopovređen,pa jedaosveodsebedazvucikaodastvaridrzipodkontrolom.

IzBrentoveperspektive,nasljunku,svejepredstavljalomesavinunogavica ihaljina.A imao jeosecajdasegusi. Jos jednacipelaga jeudarila, ovogaputau vrat. Zakrkljao je i otkotrljao se, pokusavajucidaseskloniodkamionetazatelevizijskiprenos.Sljunakgajegrebao.Ramenomjeudarioodonjideokamionetaizkojegjevrsenprenos.Uočaju,uvukaoseispodvozilaštojedaljemogao.

Iz ove tacke, video je kako pored njega promicu cipele, cizme inogavice.Boleogajevrat.

Da su me udarili samo malo bliže grkljanu, mogli su me ubiti,pomislio je. Iznenada, gomila je prosla i on je ispuzao ispodkamioneta.

„Dobrosam!Dobrosam!‘-povikaojeumikrofon.Bože, nadam se da se ovo snima iz helikoptera, pomislio je. Levi

rukavnanjegovomsakoujebiopocepan.Sačelamujeteklakrv.Kadajecuopovikeivriskeizgomile,biojespremandaseponovo

popnenakamionetidanastavisaprenosom,alijenenadanougledaoAnitu i Lutera Hamiltona kako leze na sljunku. Kamera je lezala nastrani,jošuključena.

Pritrcao je Aniti i cuo je kako stenje. „Jesi li dobro?Mozes li dastojiš?"-upitaojezabrinuto.„Moramdateodvedemizovegužve!“

Staviojenjenurukuokosvogvrataipodigaoje.Zateturalase.„Hajde,odvešćutenabezbednomesto.“Producentinjegovaekipasuzurnoizasliizkamioneta.Brentimje

ostavioAnitu i zurnosevratiodoLuteraHamiltona,koji jekasljao iboriosedaseuspravi.Brentmujepomogaodaustaneipoveogado

zadnjegdelakamioneta.„Potrebnanamjehitnapomoć!“„Sigurno."Producentjeuperioprstom.Brentseokrenuoiotvorenihustaposmatrao sestoro ljudikojisu

ležalinašljunku.Uzadnjemdeluparkinga,ljudisunapadalijednidruge,probijajuci

sekatami,izaograde.„Vidimih!"„Prelepasu!"„Sklanjajsesaputa!"„Nemogudadišem!"Brent jepodigaoAnitinukameru idodao jeproducentu. „Secas li

sekakosekoristeovekamere?"„Naravno.Jošuvekplaćamsindikalnučlanarinu."„Ondaidemogore,nakamionet."Brent je zgrabio srusene merdevine i naslonio ih na kamionet.

Podrhtavanjedesne rukega jeuplasilo. Iako seosecaokaoda ce seonesvestiti, borio se da ostane na nogama. Na vrhu kamioneta,primetio je da je helikopter televizijske stanice ukljucio svetla zaprizemljenje,osvetlivšitakookupljenugomilu.

Promukao od udarca u grlo, poceo je da govori u pricvrscenimikrofon,opisujuciono sto jevideo. „Ljudi izpozadine terajuostalenapred. Oni u sredini su pregazeni. Ljudi u prvim redovima supritisnutiuzbodljikavužicu."

Brentjezačuokakoselomidrvo.„Mislimdaćežicauskoro..."Nekolikostubovajepuklo.Ogradasesrusila.Ljudiizprvihredova

supoleteliprekonje,vristeci, jersupaliprekobodljikavezice.Ostalisuprejuriliprekonjihovihleđa,nastavljajućidasekrećukapolju.

Udaljini,svetlasuidaljetreperila.„Cujem nekakav zvuk.“ - govorio je Brent u mikrofon. „Luter

Hamiltonjepomenuodasvetlaponekadpratizvuk.Pitamsedalisetoisadadesava.Ne,gresim.Zvuknemanikakvevezesasvetlima.Toje...“

40.

Stojeciporedautomobilaparkiranogkrajputa,Pejdzjeotvorenihustaposmatraodeozaposmatrace,gde jeokupljenagomilabilavankontrole. Da je bio sam, potrcao bi da pomogne policiji, iako nijemogaodazamislikakobi idesetostrukovecepolicijskesnagemogledarešesituacijukojojjeprisustvao.

SadamujebilostalosamodoTori.„Imalasipravoštosmoostaliizvangužve.“-rekaoje.Okrenuose.Nijestajalakrajnjega.Namrsteno je pogledao ka mracnom putu, a onda krenuo ka

prostoruizmeđuparkiranihautomobila,alijeidaljenijevideo.„Tori?“Zurnosevratiodosaturna.Nijesedelauautomobilu.Pogledomje

istrazivaotamunadrugojstrani,gdesubiliparkiraniautomobili.Nijejojbilonitraga.

„Tori!"Pejdz je sumnjao da je otisla ka gomili, koja se pretvorila u

jednolicnu masu sto je isla preko bodljikave zice, gazila ljude inestajalaumraku.

Ali ako nije otisla u tom pravcu, postojalo je jos samo jednorešenje.

Razleglasegrmljavina.Pejdzjeskrenuokamracnompasnjakuipotrcaokanjemu.Torije

bila u pravu kada je pretpostavila da je deo za posmatrace biloproizvoljnoizabranomestozaposmatranjesvetala.Moglasusevidetiisadrugihmestaduzputa,avecerasgajeiznenadilotostoihjejasnovideo.KadajeToriuzbuđenopokazalakamračnomhorizontu,odmahihjeugledao.

Verovatnosamnaučiokakoda ihvidim, pomislio je.Naistinačinnakojisamnaučiodagledamisipe.

Ilisesamozavaravam?Udaljini,svetlasusebrzokretalailebdela.Pejdznesamodaihje

ugledaobrzenegoprethodnihputa,negoihjevideoi jasnije.Kaodamujenekosaocijuskinuoizmaglicu.Bilasublistava,okretalasuse,bilasudaleka,aopetdovoljnoblizu.Činilomusekaodaseježi.

„Tori!“Jačejezagrmelo;olujasebržeprimicala.Pejdzseuputiokaogradi.Zahvaljujucisvojojobucizapilote,znao

jedajenajboljinacinzasnalazenjeumrakudaseorjentiseuodnosuna periferne objekte. Zurenje u tacku u tami pred sobom bi dalomanje rezultata nego kada bi posmatrao predmete koji sumubili uuglovimavidnogpolja,jersucelijeuoku,nazvanestapici,namenjenegledanjuunoćnimuslovima,smešteneuperifernimdelovimaoka.

Gledao je iskosa preko bodljikave zice. Sa desne strane je cuopovike koji su dopirali sa platforme za posmatranje. Tamo su sesenke, nalik na utvare privucene svetlima, kretale sve dalje krozpašnjak.Čuojeijauke.

„Do vraga, rekao sam da prestanete da me gurate!“ - neko jepovikao.

Sevnula je munja, osvetlivsi siluete ljudi koji su se tukli. Jedancovekjeudariodrugogustomak.Kadasedrugi covekpresavio,prviga je oborio na zemlju i udario u glavu.Drugi ljudi su ucestvovali uslicnim tucama; bilo ih je toliko da je Pejdz znao da nemoze da ihzaustavi.

Onda je ponovonaisla tama, cinilo seda je dublja odprethodne,jer jePejdzovvidumrakubioporemecen.Nemogavsidasacekadamu se vidponovopriviknena tamu,dosao jedo stuba, popeo senanjega, koristeci se bodljikavom zicom kaomerdevinama, a zatim jeskociona tlosadrugestraneograde.Pistolj,kojimu jebiou futroli,udariogajepripadu.

„Tori!“Iznenadnivetarmu jenaneoprasinuu lice.Podigao je levuruku

kakobizastitiooci ikrenuonapred,kamracnompasnjaku.Osetiojekakomupodpatikamakrčkarastinje.Kapkišemujepalananos.

Umalojepaoprekojednestene.Kadajevratioravnotezu,krenuojenapreditrudiosedahodapravolinijski,kaudaljenimsvetlima.Natrenutakje,zbogprasine,moraodazatvorioci.Pocelusumupadalekapikiše.

Unarednombljeskumunje jeprimetiodasumusiluete josblize.

Kada je okupljena gomila stigla do pasnjaka, svi su se razdvojili,ocajnicki se trudeci da izbegnu sukob sa ljudima koji su ih guralipreko srusene ograde. Izgledali su zbunjeno, kao da su odjednomshvatiligdesenalaze.

Odgrmljavine,Pejdzujehtelodaiskocisrceizgrudi.Natrenutak,ponovoništanijemogaodavidi,obavijentamom.

Narednogtrenajepocelodapljusti;moraojedasesagneodjacinepljuska. Kisa je bila iznenađujuce hladna, potpuno ga je obavila,zaklonivsiudaljenasvetla.Beznjih,nijeimaoorjentir.Caksenisvetlanaplatformizaosmatranjevišenisumoglavideti.

„Tori!“Naleti kise su ga udarali po licu.Mokra odecamu se zalepila za

kožu,drhtaojeodhladnoće.Munjajebljesnulaublizini.Videojekakosemunjaracvaicuoprasak.Bljesak,kojijetrajaodvesekunde,otkriomu je iguru osobe koja se pred njim saplitala. Onda ga je ponovoobuzelatama.Gonjengrmljavinom,krenuojekamestunakojemmuseučinilodajeugledaotuosobu.

Iznenadasesudariosanjom.OdmahjeshvatiodajeupitanjuTori.Za deset godina braka nije mogao, a da ne raspozna njeno telo umraku.

„Hvala Bogu, nasao sam te.“ - rekao je. „Hajde. Moramo da sevratimodoautomobila."

„Neću."Učinilomusedazbogtutnjavegrmljavineniječuodobro.„Šta?"„Ostavimenamiru.“„Nisibezbednaovde.“Pejdz je zgrabio Tori za ruku, ali njena koza je od kise postala

klizava,paselakoizvuklaipočeladabežiodnjega.„Tori!“-povikaoje.„Moramodasevratimodoautomobila!"U jednom trenutku, Pejdza je obuzela panika i nijemogao da je

vidi. A onda je munja obasjala iguru njenog tela, pa je pojurio zanjom.

„Tori,moglabidapogineštamo!“Pejdz je zgrabio za ramena. Stojeci iza nje, pokusavao je da je

okrene u pravcu iz kog je dosao. Udarila ga je laktom u stomak,odgurnuvšiga.

Odneocekivanogudarcaseboriozavazduh.Drzecisezastomak,

shvatiojedamujeopetumakla.Kada jeponovosevnulo,uocio jeda jeodmakladaljenego sto je

ocekivao.Potrcaojedajesustigne.Ponovojezgrabiosleđa,aliovogaputa joj je rukama pritisnuo laktove uz telo. Obavio je ruke okonjenogstomakaipodigaoje,pokušavajućidajeodnesenazad.

Udarala ga je petama po kolenima. Kada je zbog bola u nogamamoraodajespusti,onasebrzookrenula.

„Prokletniče,damenisiponovoodvojioodsvetla!“„Ponovo?"„Dasimepustiodaostanem,damenisizgrabioiuneouauto...“Zapanjen,Pejdzjeshvatiodaonaodnjegamislidajenekodrugi.

„Tori,janisamtvojotac.“„Sve sto zelimjestedavidimsvetla!Kuckinsine,uveksivikaona

mamu!Oduveksipokušavaodamedodiruješ!“Pejdžjebioiznenađenpotonjimotkrićem.„Tori,tvojotacjeodavnoumro!Tosamja!Tvojmuž!Jatevolim!“Munja je osvetlila njenu pomamljenu pojavu; podigla je pesnicu.

Natopljenkišom,očekivaojeudarac.Prviudaracgajepogodiouusta.Odudarca,glavamusezabacila

unazad; ali je uspeo da se odrzi na nogama. Osecao je ukus krvi,pripremivšisezadrugiudarac.

Ponovo je zamahnula. Onda je nestala u tami. Kada je ponovosevnulo,Pejdžjeugledaokakogaunezverenoposmatra.

Ubrzano jedisala.Pomislio jekakokapikoje su joj tekleniz licenisubilesamokapikise,negoisuze.Stajala jeotvorenihusta, jececiodbola.Kadagajescepala,snaznogastegnuvsi,osecaosekaodagajesnaznoudarila.Njenerukesuga cvrstostezale.Nekontrolisano jejecala,naslonivšiglavunanjegovegrudi.

„Prestrašenasam.“-jecalaje.Jedvajemogaodaječujeodurlikavetraikiše.„I ja sam prestrasen. Ali, sve ce biti u redu.“ - obecavao joj je,

osecajuci krvnaoteklojusni. „Sve cuuciniti za tebe.Molim te,pustimedatipomognem."

„Neznamštasedešavasamnom.“„Nijaneznamstasedesavasamnom.“-rekaojePejdz,priljubivsi

seuznjenobraz.„Ali,verujmi,otkrićemoštajeupitanju."Obgrlivsi je,ocekivaojenarednibljesakmunje.Rascepila jenebo

tolikoblizunjihdajeuzdrhtao,alimujesjajomoguciodaseorjentise.Iza sebe je ugledao obrise oblasti za posmatranje i poceo daraspoznajeslabusvetlostfarovairotirajućihsvetalahitnepomoći.

Verovatno ih je videla i Tori. Zagrmelo je u isto vreme kada jeponovonastupila tama; gegajuci se, krenula jenapred, krozpljusak.Pejdzjeuzeozarukuikretaoseporednje.Daimmunjenisupruzalesvetlostzaorjentaciju,rizikovalibikretanjeukrugpopašnjaku.

Tlojepostaloblatnjavo,patikesuimtonuleunjega.„Hladnomije.“-promrmljalajeTori.„Mislina toplokupatilo." - rekao joj jePejdz. „Suvuodecu.Vrucu

kafu.Toplepokrivačeukrevetu."„Izgubljenasam."-reklajeTori.„Ondasmozajednoizgubljeni."Munjajerasparalanebo.Torijepokazalaprstom.„Ograda."Patikesu imbile teskeodblata.Kliznulisuublato,pridrzavajuci

jednodrugo.Kadasustiglidoograde,Pejdzjeglasnoviknuo,kakobigaculaod

vetra.„Razdvojićužicu!Pokušajdaseprovučeškrozotvor!"Koristeci obe ruke, povukao je sredisnju zicu na gore, a

blatnjavompatikomjepoguraodonjunadole;plasioseda cemunjaudaritiuogradu,proćikrozžiceiobojeihspržiti.

„Prošlasam!"-povikalajeTori.Pejdzsepopeonastubiskocionatlo,gdejeskliznuoublatoipao

nadesnokoleno.Munjajeudarilavrloblizunjega,dajeskoromogaoosetiti.

„Jesilidobro?"-upitalajeTori.„Bićuzatrenutak."Pejdžseuspravio.Nizput,uzsvetlost farova,primetili sukoloneautomobila i ljude

koji subezaliupotrazi za skrovistem.Pljusak ih je sibao.Nekima jeodećabilapocepanaipridržavalisusekaodasuozbiljnopovređeni.

„Jesilisigurandasidobro?"-povikalajeTori.„Boljesamodnjih."-odgovoriojePejdz.OniTorisupotrcaliduz

redovaautomobila,svedoknisustiglidosaturna.Kada su usli unutra, Tori je vec izvadila kljuceve iz dzepova.

Pokrenulajemotoriukljucilagrejanje,alijevazduhbiohladan,pagajeodmahisključila.

Dokjekišaudaralapovetrobranu,Pejdžjedrhtao.Tori je cvokotala. Riđa kosa joj je bila slepljena. Sa bluze joj je

kapalavoda,ablatnjavaodećajojjeprionulazatelo.Krajnjih,prostor jebioosvetljen farovima,dok su seautomobili

izvlačiliikretalikaRostovu.Autosezatresaoodudaragroma.Torimujesausneobrisalakrv.„Žaomije."-reklamuje.Pejdžjedodirnuoporuci.„Nisimetiudarila."„Poslednjih nekoliko dana se osecamkao da ne zivim svoj zivot.

Višesamasebenerazumem.Štase,dođavola,dešava?“„Stagodda je, desavanamseoboma.“Pejdz je zagrlio, zahvalan

stomujetodopustila.Voleojetolikodajejedvamogaotodaiskaze.„Zajednoćemonaćiizlaziztoga.“

TREĆIDEO

POSMATRAČKOOKO

41.

Drhteci pod natopljenom odecom, Brent je stajao kod prozora udnukamionetaza televizijskeprenose igledaou tamnuzavesukise.Iza njega, Anita i Luter Hamilton sedeli su u dnu zida, pijuckajucimlakukafuizplastičnihčaša.

Producent vesti je posmatrao kako tehnicar i kamermandovrsavaju pakovanje opreme. „Vreme je da se vratimo u motel.“Sevnulo je; Brent je ugledao poslednje ljude kako ocajnicki beze odkisekasvojimautomobilima.Nekolicinajehramalailisepridrzavalaodbola.

„Dasmobarmogliovodasnimimo."„Necu poslati ni jednog kamermana na ovo nevreme.” - rekao je

producent. „Predviđaju da ce oluja trajati nekoliko sati. Ovde sevečerasvišeništanećedogoditi.Vremejedasenaspavamo.“

„Komejepotrebansanporedovakovelikepriče?“„Akometrebaizveštačkojiumreodiscrpljenosti?"„GdejeŠeron?“-upitaojesumnjičavoBrent.„Vratila se u motel. Odmara se, kako bi mogla sutra ujutru da

izvešlavaodavde.“„Nemašanse.Ijaćuizveštavatisanjom.“„Neces ako seneodmoris. Znamda zelis dapokazes gledaocima

kolikosivredan,alisadvećpočinješdaizgledašzastrašujuće."Kadasekamionpokrenuo,od cegasezadrmaopod,Brent jeseo

poredAniteipričvrstiosigurnosnipojas.„Jesilipovređena?“„Imammodrice."„Danassiobaviladobarposao.“„I sinoc.“ -naglasila jeAnita.Nesto jebljesnulounjenim tamnim

očima.„Isinoc."-priznaojeBrent.„Jesilispremnadasutraujutrouradis

više?“„Moramdapopravimauto.“Anitinolicejeodavaloumor.Gledajući

ispod bejzbol kape, upitala je producenta: „Da li mi jos placajuprekovremeno?"

„Naravno.CNNnamgarantujetroškove."Kamionetsezatresaodokjevozačizlazionaput.„Ali ne znam sta je vise ostalo od price.“ - rekao je producent.

„Posle ovoga veceras, policija kaze da ce zatvoriti oblast zaposmatranje. Sutra uvece nikome nece dopustiti da tamo priđe.Verovatnonaduže.“

„Policijamozepokusati, alinakononoga sto smoupravopreneli,sutra ce ovde biti jos vise radoznalaca.“ - odgovorio je Brent. „Bicesubota. Ljudi ce krenuti ovamo na vikend. Nece im se dopasti dapređu dalek put i da ne dobiju prilika da vide svetla. Policajci,barikade,ljutitagomila-svetoidenarukuvelikojteleviziji."

„Sutra uvece.“ - slozio se producent. „A sta ce biti umeđuvremenu?“

„Mnogouglova.Moramdauđemutragzenikojajepucalauubicu.Neko mi je, takođe, rekao da u okolini postoji radio-opservatorija.Verujem da mogu nekako da je povezem sa pricom - savanzemaljcima ili bilo cime drugim. Zelim da istrazim ivazduhoplovnu bazu iz Drugog svetskog rata. Mozda mozemo dasnimimomestonakojemjeonajmomakodleteouvazduh1980“

„Džoni.“-promrmljaojeHamilton.„Šta?“„ZvaoseDžoni.“„Takoje.“Oglasio se producent: „Brente, ako pocnes da tumaras po onoj

vazduhoplovnoj bazi, velika je verovatnoca da ces i ti odleteti uvazduh.“Izgledaojezamišljeno.„Znaš,tobibilasjajnapriča.“

42.

Rolije cuoslabugrmljavinu,aliosimstojevodateklanizzidove,deo ispod napustene vazduhoplovne baze je bio bezbeđan. Podhladnim sjajem svetala iznad glave, posmatrao je kako njegovi ljudidovršavajusaraspakivanjemposlednjihdrvenihsanduka.

„NaredničeLokhart,okupiteekipu."„Razumem,gospodine."Zanekolikosekundi,svisustajaliureduprednjim.„Gospodo, iza vrata koja se nalaze iza vas naci cete toalete i

odeljak u kojem cete spavati, iako u spavaonici necete provoditimnogovremena.Postojiikuhinja,alijebezzaliha.Zasada,moraceteda se zadovoljite sledovanjima koja ste raspakovali. Kada narednihelikopterstigneuopservatoriju,donećešnicle.

Jedanodrazlogazbogkojegsteizabranizaovajzadatakjedastestrucnjaciuoblastielektronike.Izavrata,kojasenalazesavasedesnestrane, nalazi se stanica za osmatranje. Pre tri godine bila je cudotehnike.Oprema koju smodoneli ce poboljsati performanse. Ali prenego sto je instalirate, zelim da uzmete kamere sa zatvorenimelektricnim kolima, koje ste otpakovali i da ih postavite u gornjeuglove svake prostorije i svakog hodnika. Zelim da svaki milimetarove zgrade - ukljucujuci i toalete - bude prikazan namonitorima zanadzoridasvakisekundonogastoseovdedesavabudesnimljen.Akoželimodastvaramoistoriju,ondatomoramoidokumentovati.

Tokom celokupnog vremena ovde, nosicete svoje pistolje ufutrolama. Potrudicete se da vam jedna od pusaka M4, koje steotpakovali, bude blizu, gde god da se nađete. Osim toga, nosicete ičepovezaušikojisekoristenaobucizapucanje."

RolijeuočioLokhartovzbunjenipogled.„Naredniče,imatelipitanje?"„Gospodine,očekujetelidanasnapadnu?"„Samo zelimdasprovedemmerepredostroznosti,akouzmemou

obzirnestabilnostkojusmovidelinapolju.Stoseticecepovazausi,naovom projektu postoje određeni zvucni detalji koji mogu imati...

recimodamoguizazvatištetu."Iza Rolija su se otvorila vrata. Okrenuo se i ugledao jednog od

clanova tima kako uvodi kerovođu i nemackog ovcara. Dosli sustepenicama, ciji jeelektronskiprekidacbioskrivenmeđuhrpamauhangaru.Iljudiipassubiliupotpunostimokri.

„Imaligoreproblema?"-upitaojeRoli.„Nema, gospodine." - odgovorio je kerovođa. „Niko se nije ni

pribliziooblasti.Okupljenisubiliunajvecojmeriobuzetionimstosedesava u oblasti za razgledanje kraj puta. Tamo su stvari izmaklekontroli.Ondajepočelaolujaisvisuotišli.“

„Izaonihvrataćetepronaćisuvuodeću.“„Hvala,gospodine."Dok su kerovođa i nemacki ovcar napustali prostoriju, Roli je

mahnuoLokhartudamupriđe.Rolijespustiotonsvogglasa:„Akosepasbudecudnoponasao,na

bilokojinačin,bezobzirakolikoblago..."„Da,gospodine?"„Ubijga."

43.

Brisacinasaturnususebrzopomeralinasvejacempljusku,kojijedobovaopokrovu i zaklanjao svetlost farova.Drhteci, Tori je skoropromasila ulaz u motel. Skrenula je, prosla kroz blatnjave barice istalakoddelabroj11.KadasuonaiPejdztrcecistiglidovratasobe,Pejdžihjeotključaoiširomjojotvoriovrata.

„Idiiokupajse.“-rekaoje.„Obucitopluodecu.Ja cuoticikolimadoRibPalasaiuzećunamvrućukafu.“

„Aliitisisesmrzaokaoija.Zaštobihprvoišlaja?Nijeuredu.“„Poslednje sto nam treba je da se razbolis pred operaciju. Sta

mislišovrućojsupi?Hoćešdatidonesem?“Torinijemnogooklevala.„Da,bilobisjajno."Pejdz se zurno vratio na pljusak, usao u automobil i ukljucio

grejanje.Vratio se petnaest minuta kasnije i postavio solje sa kafom i

posude za supu od stiropora na mali stocic. Vrata kupatila su bilazatvorena. Kada je cuo kako se po kadi rasprskava voda, brzo jeskinuo svoju natopljenu odecu. U sobi nije postojao ormar, ali jepostojala sipkasavesalicama.Nanjujeokaciosvojuodecuiobrisaose cebetom koje je nasao na polici. Iako se ogrnuo cebetom, nijemogaodaprestanedadrhti..

Nije spakovao mnogo odece, pa je bio primoran da obucefarmerkeikosuljukojejenosioprethodneveceri.Jossuseosecalenadim,alisubarbilesuve.

Kada je Tori izasla iz kupatila, nasla ga je sklupcanog podpokrivacimanakrevetu,kakopokusavadasmiriprste,dokjeobemarukamadržaošoljusakafom.

Nosila je obicnu majicu kratkih rukava i sorts. Kosu, osusenupeškirom,začešljalajeunazad.„Redjenatebe.“

„Nekakomi sene sviđa idejada seponovokvasim.Mislimda cusačekatidasemalozagrejem."

„Jaidaljedrhtim.Kakvusinamsupudoneo?"„Namestu kao sto jeRibPalas imaju samo jedan izbor - zovu je

ljutitogoveče."„Zvučibaškaoneštoštomijepotrebno."Povukla je cebe sa svog kreveta, obmotala ga oko sebe i sela za

sto, otvarajuci posudu sa supom. Dok je posmatrao, Pejdz je otpiomalokafe iosetiovrelinutecnostinasvojojoteklojusni.Dok je jela,nijenistagovorila,brzounosecisupukasikomuusta.Zatimjeotvorilakafui cutaladokjeispijala.Naposletkuseokrenulakanjemu;bilajenapetaodzbunjenosti. „Danijebilooluje,neprekidnobihhodaladadođemdosvetlosti."

„Ne.“-rekaojePejdž.„Danijebilomene."„Nisammogladaseoduprem.Činilomisekaodamezovu."Razmišljaojeoonomeštojerekla,aondajeprodornopogledao.„Hajdeda se spakujemo i odemoodavde.Ne sutra. Bas sada.Do

sutra mozemo stici do tvoje majke. Jesi li spremna da uradis takonešto?"

Tori je spustila glavune govoreci; na taj nacinmu je odgovorila.Onseprisecaoonoga stosedesavaloupolju.Nakonsvega stomujereklaiucinila,nijesetrudiodajenateradaode.Nijebiosigurannidabimogaodajenateradaode.Zatojesamdošaodoodluke.

„Utomslucaju,moracudabudempolicajacjosnekovreme.Ovojeprevazislo tacku u kojoj tek tako mogu da dopustim da stvari nadnamapreuzmukontrolu.Otkrićuštasedešava."

44.

Pejdzsetrgnuoizsna,pogođensurovomistinomoonomestomujeToriispričalaosvomrakuionomeštosedogodiloprethodnenoći.

Tolikojestvarinakojesetrebapriviči.Suncevasvetlostseprobijalakrozjeftinezavese;idaljeseosecao

umorno,iakoje,pogledavsinasatkrajkreveta,videodaje13:14idajespavaodvanaestsati.

Ovogaputa,Torijeostalausvomkrevetu.Teturajucise,otisaojedokupatila,tihozatvoriovrata,obrijaose,

puštajućislabmlazvode,trudećisedanestvarabuku.Kadajeizašaoizkupatila,Torijeoblačilafarmerice.„Izviništosamteprobudio"-rekaoje.„Nisamdobrospavala."„Nisam ni ja." Dodirnuo je kosulju i farmerke koje je stavio na

vesalicu.„Jossumokre."Pogledaojeodecuukojoj jespavao.Bila jezgužvanaijošuvekseosećalanadim,odpredvenoći.

„Izgledadaćemomoratiukupovinu."-zaključilajeTori.Kada su izasli iz sobe, na jaku dnevnu svetlost, Pejdz je bio

uznemirenbrojemautomobilakojisuprolaziliporedmotela-biloihje mnogo vise nego prethodnog dana. Tori je trebalo znatno visevremenadaseuključiusaobraćajidaizvedesaturnanaput.

U gradu su ulice bile zakrcene automobilima. Sva mesta zaparkiranje su bila zauzeta. Tori je pustila Pejdza da izađe ispredprodavnicekojasezvalaAut iter,gdejebilotolikoturistadajemoraodacekapetnaestminutakakobiplationovuodecu.Trebalomujejospetnaestminuta da uđe u kabinu za isprobavanje odece. Obukao jenovepantalone,majicukratkihrukavaikosuljukojujeobukaoprekomajice-štobiprikrilonjegovpištolj.

Kadajeizasaonapolje,sastaromodecomukesi,cuojekakojedanodkupacagovoriprodavačici.

„Daliljudiovdestvarnovidesvetla?"„Da."odgovorilajeprodavacica.„Aliproslojenekolikogodinaod

kadasamjaišladaihposmatram.“

„Zarvasnezanimaštaonapredstavljaju?"-upitaojekupac.„Kadasambilamala,zanimalome.Ali,naviklasamsenanjih.“Dok jePejdzhodaoka izlazu izprodavnice, cuo jedrugogkupca

kakoseobracadrugojprodavacici:„Mojazenaimadijabetes.Culismodasenaovommestudesavajucuda,kaouLurdu.Akovidisvetla,biceizlečena.“

Pejdz je izasaonatrotoar,gdegajeTori cekalasadvasendvica idvebocevode,kojejekupilaususednomrestoranu.

Izlečena?-pomislioje.Zartonebibilolepo?Narednatriblokaulicanaputukabolnicisujeli.Naulazu,Torije

nervoznozastala.„Jedandanblizenovompocetkuutvomzivotu."-Pejdzjepokusao

dajeohrabri.Udahnulajedubokoinateralasebedauđe.Na spratu, u blistavo osvetljenom hodniku, dok su isli ka

Kostiganovojsobi,činilosedajemirisdezinfekcionogsredstvajači.Poznat, promukao nacelnikov glas je dopirao iz sobe, obracajuci

senekome: „Nekanam jeBogupomociakosenaredninemiribuduproširilinagrad.Kolikoljudijepovređeno?"

„Dvadeset i troje." - odgovorio je drugi glas. „Dvanaestoro jeozbiljnopovređenonabodljikavojžici."

„Aostali?"„Sestoro je skoro pregazeno do smrti. Ostali su povređeni u

tučama."Pejdzujebiloneprijatnostoprisluskuje.MahnuojeToridakrene

zanjim,dokjeulaziousobu.Zvuknjihovih koraka je naterao drugog coveka da se okrene ka

njima. Bio je pedesetih godina, zdepast, koze izgorele od sunca.Sportski kaput, koji je nosio, bio je skrojen na zapadu i bio cik-cakprosaran preko levog i desnog dela grudi. Nosio je kais sa velikomkopčomikaubojskišešir.

„Izvinjavam se sto vas prekidam." - rekao je Pejdz. „Samo smoželelidapreverimokakojenačelnikKostigan.“

„Mnogobolje,hvala.“Uspinjuciseukrevetu,Kostiganvisenijebiojakobled.Brkovisumusadabiliukontrastusa licem,amonitorizapracenjeradasrcaivisinekrvnogpritiskavisenisubiliusobi.Urucivisenijeimaocevcicuzaintravenoznodavanjeterapije, jedinomuje

okoglaveostaovelikizavoj.„Reklisumida cemepustitisutrakuci,dok god ne pocnem da lupam glavom o druge stvari. Ovo je HenkVagner. Vlasnik je prodavnice u gradu. Da skratim pricu, on nam jegradonačelnik,štouovomtrenutkunebiželeodabude.“

PejdžserukovaosaVagnerom.„DenPejdž.Ovojemojasupruga,Tori.“„Nacelnikmi je govorio o vama. Vi ste par koji je spasio ljude u

autobusu u cetvrtak uvece. Vi ste zena koja je...“ Videvsi da joj jeneprijatno,gradonacelnikjerekao:„Zahvalnismovamnaonomestosteucinili.Bezvasepomoci,situacijajemoglabitiigora.“Pogledaojenasat.„Moracetedameizvinite.MoramdastignemnahitansastanakgradskogVeća.“

Posmatrali su gadok je odlazio, a ondausmerili svojupaznjunanačelnikaKostigana.

„Dalisezaistaosećatebolje?“-upitalajeTori.„Glavamevise neboli onako jako.A i izvadili sumi igle koje su

zaboli u mene. Lekar mi je najzad ukinuo dijetu od corbe ibezukusnog zelea.“ Kostigan je pokazao prstom ka Pejdzovojozleđenojusni.„IzgledadasteiVijedanodpovređenihprošlenoći.“

„Stvarisubilemalootkačene.MoguliVampostavitipitanje?"„Mozete pitati." Kostiganov glas je visio u vazduhu, kao da je

sugerisao,alijamoždanećuodgovoriti.„ČovekkojijeubioVašegoca...“Natrenutak,Kostiganoveoci,ukojimasevideobol,usredsredise

senaprošlost.„Kakvevezeimaon?“„ReklistedajestigaouRostovnekolikomesecipretoga.“„Izgubio je posao u Fort Vortu kada su fabriku u kojoj je radio

preseliliuMeksiko.Nistavisenijemogaodanađe.Ovdejeziveojedanod njegovih rođaka, koji je uspeo damu nađe posao u torovima zastoku.“

„Rekli ste da je bio pijanica, da se u barovima uplitao u svađe.Njegova zena se zakopcavala do grla i nosila duge rukave, cak i povrućini-samodabisakrilamodrice."

„Takoje.“„Na Vasem mestu, s obzirom sta se dogodilo Vasem ocu, ja bih

sagledao svaki moguci aspekt slucaja. Otisao bih u Fort Vort irazgovaraobihsa ljudimakojisupoznavalimuza, izperiodakada je

porodica zivelatamo.JesteliotkrilidalimuseponasanjepromenilonakondolaskauRostov?"

Kostigan je razmisljao o tome na trenutak. „Da, dobar stepolicajac."

„Znateisami,baskao stotoznami ja,dajebitnopostavitipravapitanja."

Kostigan je klimnuo glavom. „Istrazivao sam malo. Muzevljevostanje se de initivno pogorsalo nakon dolaska ovamo. Uvek je biopreke naravi, narocito kada bi se napio, ali se ovde sve pogorsalo.LjudikojisugapoznavaliuFortVortusumislilidajebioogorcenzatoštojemoraodanapustivelikigradidaživiusredpustare."

„DalijetapričaprošlakodVas?"„Jaimamdrugačijuteoriju."„Itojepravirazlogzbogkojegsteodmenetrazilidadrzimpistolj

ukoferukadasamotisaouoblastzaposmatranjekakobihotkriostaToriraditamo,zarne?"

„Takoje."„Štasampropustila?"-upitalajeTori.Kostigan je pogledao u nju. „Ljudima se ovde ili odmah svidi ili

zamrzemesto.Tosteprimetiliucetvrtakuvece.Nekiljudisuizasliizautomobilaibilisuotvorenikatomedaceugledatisvetla,dokdruginisumoglidocekatidaseopetvratenaput.Nekolicina jebila ljutitajer nisumogli da vide ono sto su drugi tvrdili da vide. Na isti nacinmagnetimoguodbijatiiprivlačitijednidruge.“

„Je li covekkoji jeubioVasegoca ikadaodlaziodavidisvetla?“ -upitaojePejdž.

„Pokusavaojenekolikoputa.Nakrajujerekaodasuljudikojisumupričaliosvetlimapokušavalidanapravebudaluodnjega."

„A Vi ste se plasili da cuse ja, ako ne budem video svetla,razbesneti-baškaoičovekkojijeubioVašegoca."

„Da.“„Zaštomitonisterekli?"„Nebi shvatioo cemugovorim.Kako samuopste tomogaoda ti

objasnim?Rekaosamtiutelefonskomrazgovoru-potrebnojeda ihsamvidiš."

„Ilidaihnevidim."-dodaojePejdž.Kostigannacinipokretkaodajetoocemugovorebeznacajno.„Ne

postoji nacin da se kaze ko ce videti svetla, a ko ne, ili kako ce koreagovati. Cak i oni kojine vide svetla..."Nacelnik je protrljao svojeprevijenocelo.„Pretpostavljaslidajemoguceosetitisvetla,adaihpritomenevidiš?"

„Jucestenamreklidajeupitanjuiluzijakojustvaratemperaturnainverzija."-podsetilagajeTori.

„Jesam."„Alisadasečinidamislitedasevišestvarikrijeizanjih."„Temperaturnainverzija.Naravno.Tojerazumnoobjasnjenje.Ali

zadvadesetgodina,kolikosampolicajac,jednosamnaucio,atojedaljudinisurazumni."

45.

ProdavnicaantikvitetaHarijetVord jebilapunakupaca.Nasjajupopodnevnog sunca, Pejdzu se ucinilo da unutrasnjost prodavniceizgledamnogoblaze.Primetiojedajejedancovekuzeourukejednuod starih pusaka koje je Pejdz primetio na zidu prethodne veceri,čovekjebarataopolugomnaoružju,uperivšipuškukaplafonu.

„Bas kao puska kakvu je Dzejms Stjuart koristio u vesternu." -rekao je svojoj prijateljici.„Vinčester '73. Tesko je poverovati da jetakav ilmsnimljenodmahposlegrađanskograta.Kolikokosta?Dvehiljadeiosamstotinadolara?BlagiBože,ovobibiodobarposao!"

„Mislimdajenemozemopriustiti."-reklajezena.„Benzinihranasuskupi.NarednesedmicedospevananaplaturacunzaBobijevvrtici...“

„Hej, ne vidi se ovako dobra cena svakog dana. Platicemo jenekomodkreditnihkartica."

Pejdz je pogledao ka drugomkraju prodavnice i primetio starijuzenu,kratke,sedekose,odeveneukozniprsluk:HarijetVord.Doksujoj Pejdz i Tori prilazili, ona je razgovarala sa jednim parom odrvenomormaru,kojijeimaovelikegvozdenedrškenavratima.

„Nasla sam ga u jednom selu u Meksiku. Napravljen je odmahunastogdrveta,kojejetvrdopoputnajtvrđegoraha,anekaoovemetalnedrške."

PrimetilajePejdzaiToriiklimnulaimglavom.Petminutakasnijejebilakrajnjih.

„Nikadauistovremenisamimalaovolikoljudiuradnji."-reklaje.„Barpostojinekadobrastvarodonogastosedesavalo."-reklaje

Tori.„Svizelepopustoddvadesetprocenataibesplatnudostavu.Neko

jepokusaodakupistarinskipriborzaosvetljavanjeinaljutiosekadasamrekladajepotrebanmeni.Nekodrugisenaljutiokadasamreklada nemam toalet za javnu upotrebu. Nadigla je galamu kada samodbiladajepustimumojstandakoristimojtoalet.Dragomijestojeposaokrenuo,alisamzaboravilakakoljudiumejudabudunaporni,"

Prislaimjejednazena.Imalajedugu,plavukosuibilaobucenaukitnjastuodeću,zbogčegajenalikovalakantripevačici.

„Dženis,hvalaštosidošladamipomogneš."-reklajeHarijet.„Nema problema." Zena se nasmejala i rasirila zelenu suknju sa

sljokicama.„Pretpostavljalasamdatrebadaobucemnestocegacesekupcikojinisuiznasedrzavesecati.Oticicekucamairecikakosesviodevamo kao da zivimo u nekom vesternu, u kojem svi kada nepucajunalošemomkepevaju."

„MislišdatiiVivmožetevoditiradnjunekovreme?"„Naravno.Znamoštatrebadaradimo."„Samonemojtedaprodajetepriborzaosvetljavanje."Shvativsi to kao salu, Dzenis se nasmejala, a potom otisla da

pozdravikupca.Harijet je povela Pejdza i Tori kroz vrata u zadnjem delu

prodavnice, usla je u svoju oskudno namestenu dnevnu sobu,zakljucala vrata, sklopila oci i duboko udahnula. Kada je najzadotvorilaoci,reklaje:„Ovdestedabismopricalioonomestosesinocdogodilo?"

„Akostezauzeti,možemodoćinekidrugiput."-reklajeTori.„Ne.Hajdetesamnom-želimneštodavampokažem."

46.

Harijetinkamionetjehitaosadavećdobropoznatimputem.„Voditenasopetuoblastzaposmatrace?"-upitaojePejdz.Sedeo

jenaslonjennasuvozačevavrata;Torijesedelakrajnjega.„Porednje.“-odgovorilajeHarijet.Ispred njih, sa obe strane puta bili su parkirani automobili.

Kamioni su na prikolicama imali betonske stubove. Jedan kran jepodizao stubove i postavljao ih u redove duz ulaza u oblast zaposmatrace, stvarajuci tako visoki zid. Dvojica ljudi u odelima sunadzirala radove. Njihovi cvrsti sesiri bili su u suprotnosti sakaubojskim sesirima kakve su nosili Medrano i drugi policajac izpatrolesaauto-puta.

„Izgleda da zatvaraju." - rekla je Harijet. „Ako su pametni,zatvoriceiskloniste,zajednosaistorijskomoznakom,aondacenatekamione natovariti i prenosive toalete. Nikada se nisam slagala saonim sto je drzava ovde cinila. Svetla ne bi trebalo da predstavljajuturisticko mesto. Briga me i za ekonomski promet koji dosljacinaprave.Svetlabitrebalodapredstavljajutajnu.Nekaihljudiotkrijuakotrebadaihotkriju."

„Akotrebadaihotkriju?"-upitalajeTori.„Mislis lidaovi ljudizasluzujudavidesvetla?Vecinatonemoze.

Ostali nisu sposobni da cene ono sto, srecom, mogu da vide." UnjenomglasuseosećaotonkojiPejdžnikadaranijeniječuo.

Put jebiopunljudikojisuse zalilizbogvisokeograde.Harijet jebilaprimoranadazaustavikamionet.

„Prestanitedazaustavljatesaobracaj!"PejdzjecuoMedranakakodovikuje.

Oklevajući,okupljenisuserazdvojili.Harijetjenastaviladavozi,prosavsiporedparkiranihautomobila.

Iza bodljikave zice, grmlje se sirilo u oba pravca. Nakon osamkilometara,skrenulajelevo,kajednojkapiji.Pejdzjeizasao,otvoriokapiju,sačekaodakamionetprođe,azatimjeponovozatvorio.

Vozilisuseprasnjavimputem.Vrelinajetokomdanaisusilabarice

nastaleproslenoci,uoluji.Namestimakojimasuprolazili,prasinasepodizalaumalimoblacima.Sasusenipasnjaksepruzaokaudaljenimplaninama,oblast jebila toliko ravna ibezdrvecada je samostoka,kojajepasla,narušavalaravnicu.

ČekpomisliojePejdž,gledajućiudaljinu.Tamoimanečega.Primetiojenesto,poputmrljicenakrajuputa.Nagnuvsisenapred,

pokusavao je da pronikne o cemu se radilo. Dok se kamionetpribližavao,mrljicajepostajalaveća.

„Tojezgrada."-ljubopitljivorečeTori.„Zasto imam osecaj da sam ovde vec bio?" - namrsteno je rekao

Pejdz, ozivljavajucideya vu osecaj, prisecajuci se kako je tudanadleteonadstokomivetrenjacomdokjeprilazioRostovu.Istiosecajjeimaokadajeprviputvoziodužglavnegradskeulice.

Zgradasejasnijevidela-ijosgajevisezbunjivala.Upitanjujebilaimpresivna trospratna farmerska kuca. Pokrivena veranda se siriladuz sire strane kuce. Nekoliko dimnjaka se uzdizalo sa krova. Nadesnom uglu, izdizala se cetvrtasta kula, zavrsavajuci se kupolom,usled cega jekucanalikovalanadvorac.Ali,bezobzira sto jemestoizgledaloveličanstveno,odavalojeutisakmračne,gotskezgrade.

„Ovu kucu sam vec videla." - rekla je Tori Pejdzu. Iznenada jepovezala.FilmPravostečenorođenjem.

„Naravno!" - rekao je Pejdz. „ Zato je sve izgledalo poznato doksamnadletao.OvojekucaokojojjegovoriokapetanMedrano,kojujeMalenobilazio."

Pejdzseprisetiokadajeubioskopimaprikazivanarekonstruisanaverzija ilmaPravo stečeno rođenjem, u znak obelezavanjapedesetogodisnjice ilma. On i Tori su i ranije toliko culi o tom vecklasicnom ilmu-kojiseretkoprikazivaonateleviziji-dasushvatilidaimasmislapogledatiga.

„Mivolimotajfilm.“-reklajeTori.„Da,zaistajeimpresivan."-odgovorilajeHarijet;kucajepostajala

sve jasnija dok joj se priblizavala. „Ovde, u Teksasu, ljudi sumu sesigurnodivili.Nisumoglidapodnesu roman,koji ih je, ponjihovommisljenju, prikazivao u losem svetlu, ali su bili misljenja da ilmprikazuje njihovu snagu i odlucnost, da ne pominjemo ogromnaseoska prostranstva. Tada nije bilo laznih kompjuterskih efekata.Kadaugledatestohiljadagrlastoke,svakoodnjihjepravo.Kilometri

ikilometrizemljenajednomrancu.Beskrajnonebo.Mislimdaprizoru ilmunikadanijebiotakoveliki.Velikikaodrzava.Aiglumcisusemogliuporeditisavelicinom ilma.DzejmsDikon,VeronikaPedzent,BakRivers.Legende."

Pejdz je gledao ka kuci, koja se pomaljala. Tamno, vremenomistroseno drvo, od kojeg je bila sagrađena, pojacavalo je osecajsumornosti kojim je kuca odisala. Ubrzo, kamionet je bio dovoljnoblizudajemogaodauocidasunekedaskepale,dapostojeotvoriuzidu,dajeverandabilapredurušavanjem.

„Zarjenikoneodržava?"-iznenađenojeupitalaTori.„Filmskiradnicisujeostaviliovde,aporodicaucijemjevlasnistvu

ranc je neko vreme vodila racuna o njoj, a onda je prestala." -odgovorilajeHarijet.„Sdrugestrane,zakogabijeodrzavali?Sigurnonisuzelelidaimturistitumarajupozemlji,ostavljajuotvorenekapije,da im stoka izađe na put i mozda da je udare automobili. Deca supoprilicnozaboravilanakucudosmrtisvojihroditelja.Kadasujesenajzadsetili,bilojeprekasno.Kucajesadautakolosemstanju,dasenemožepopraviti,adaseneizgradiponovoizpočetka."

Zaustavilajekamionetnaprilazuodtrulogdrveta,kojijevodiokasrusenim daskama na verandi. Ukrasena vrata na ulazu su izgledalakaodaćesvakogtrenutkaspastisazarđalihšarki.

Pejdz je izasao iz kamioneta; pod patikama mu je zaskripaoprasnjavisljunak.PomogaojeToridaizađeiposmatraoHarijetkakoimse,koracajuci,pridruzuje.Naglavujestavilakaubojskisesir.SuncejesadabilotolikojakodajePejdzpozeleodasesetiodaponesekapuzabejzbol.Torijestalnonosilasvojukapu,skrivajućipodnjomkosu.

„Ufilmu,ovdesenalaziotravnjak."-rekaojePejdž.„Akrivudaviprilaz za automobile jebiouz cvetnjak.“ - dodala je

Tori.„Stokajesveraznelaustampedu.VeronikaPedzentiBakRiverssusveponovodoveliured.Ondasusvemoraliponovodagradeposletornada. Zatim dolazi strahovita susa, ali oni nekako uspevaju dapodignusvojecarstvo."

„Teksaškaodlučnost."-reklajeHarijet.„ADzejmsDikon igra loseg lika,kojegponizavaju, svedokonne

otkrije naftu i iskoristi svoj novac imoc da se izjednaci sa njima. Ujednom trenutku, on vozi svoj izubijani kamionet preko travnjaka.Potpuno je prekriven naftom iz svog prvog izvora. Iskace iz

kamioneta i udaraRiversa." Pejdz se osvrnuo. „Ali ne vidimnijedannaftniizvor.“

„Nalazi se oko sezdeset i cetiri kilometra odavde." - rekla jeHarijet. „Tamo ces ih naci. Jedini razlog zbog kojeg je ilm snimanovde bio je sto ovaj deo nije nalaziste nafte i nije bilo ni jednognaftnog izvora u blizini koji bi mogao narusiti iluziju da je Teksasovako izgledao pre sto godina, pre otkrica nafte.“ Zastala je. „Reklasam da nije bilo kompjuterskih efekata, ali to ne znaci da nije bilofilmskemagije.Prošetajtepokućiishvatićetenaštasammislila."

Pejdz i Tori su, iz radoznalosti, ucinili kako im je predlozilaHarijet.Kadajezasaozaugao,Pejdzjezastao,otvorenihusta.Svestojevideobiojebeskrajnipašnjak.

„Ovdenemanikakvekuće.“-zapanjenojereklaTori.„Jedino su podigli prednji deo kuce." Pejdz nije mogao da dođe

sebiodiznenađenja.„U ilmusesticeutisakdasemozeucidirektnoukuću.“

„Poverovaces u ono sto vidis." - rekla im je Harijet. „Ali ono stovidišnijeuvekstvarno."

„Baškaoisipe“-pomisliojePejdž.„Mislilistenasvetla?"„Sve je u oku posmatraca." - odgovorila je Harijet. „Ponekad

vidimoono sto zelimodavidimo,ponekadvidimoono sto jetrebalodavidimo,anekadavidimoionoštonijetrebalodavidimo.“

„Nerazumem."„Mnogi ljudi iz grada su, kada subilideca,bili statistiu scenama

okupljanjagrađanaufilmuPravostečenorođenjem.Raspitajtesemaloi cucete raznorazne price o tim ilmskim zvezdama koje su hodaleulicamaRostova."

„Kakvevezetoimasasvetlima?"-upitalajeTori.„Zvezde su zivelebasu samomgradu trimeseca.Rostov jeonda

biojosmanji,pajesvestosuzvezderadilebiloizlozenojavnostiinijebas sve bilo sokirajuce. Posla je bilo tolikomalo, da je cela ilmskaekipa-ukljucujuciiglumce-svakenedeljeposlepodneigralabejzbolprotivgradskeekipe.Ljudisupozivaliglumcenarostilj.Svakeveceri,reziserbipostaviovelikoplatnoipokazivaosvimaonostojesnimiounekolikoprethodnihdana.Jesteliznalidasusvetri ilmskezvezdeutovremeimaledvadesetitrigodine?"

„Dvadeset i tri?" - ponovila je Tori. „Ali, tokom veceg dela ilma

izgledajukaodaimajuvišeodčetrdeset,pedesetgodina."„Reziser je imao dva izbora: da unajmi glumce u cetrdesetim

godinama i da koristi sminku kako bi izgledali mlađi u prvom deluilma, ili da unajmi mlađe glumce i upotrebi sminku da ih ucinistarijima. Slava koju su uzivali Dikon, Pedzentova i Rivers ga jenaterala da privuce mlađu publiku. Gluma i sminka su bile tolikosavrsene da ste pomislili da je ono sto ste videli na ekranu bilostvarno."

„Dodatnailuzija."-rekaojePejdž.„Uredu,razumeosam."„Ipak, tonije ono sto samhteladakazem." - nastavila jeHarijet.

„Dikonjeigraoglavnuuloguutri ilma.PrvojeigraomlađegbratauporodicikojaplovinaribarskombroduusevernojKaliforniji."

„Bludnisin“-reklajeTori.Harijetjeklimnulaglavom.„Zatimjeigraou ilmuoulicnojbandi,

PobunauTridesetdrugojulici. I naposletkuPravo stečeno rođenjem.Svatrijesnimiojedanzadrugim,alijepoginuousaobracajnojnesrecipre nego sto se bilo koji od njih pojavio u bioskopima. Nikada nijeimaoprilikudaotkrijekolikojevelikazvezda.“

„Znaosamdajemladumro,alinisamznaodajetobiloprepojavefilmovaubioskopima."-rekaojePejdž.

„Steta."-reklajeTori.NestounjenomglasunateralojePejdzadaseupitadalijemislilanasvojubolest.„Kolikojesamosjajnih ilmovajošmogaodasnimi."

„Sve tovreme,njegoviobozavaoci subiliuverenidanije stvarnopoginuousaobracajnojnesreci."-nastavilajeHarijet.„Verovalisudajeostaounakazenidaseskrivaoodjavnostikakonebizapanjioljudeiuništiosvojezaveštanje."

Zastalaje,pripremajućisezaonoštojehteladakaže.„DikonjebioproblematicnideckosafarmeuOklahomi.Majkamu

je pobegla sa sezonskim radnikom.Otacmu je bio strog i tuzan baskao iotacuBludnomsinu.Kaotinejdzer,bio jebuntovandotemereda je bio optuzen za krađu automobila i umalo nije otisao ureformistickuskolu.Jedanodnastavnikagajezainteresovaozaglumuuskolskimpredstavama.Tomusetolikosvidelodajenasaonekolikoposlova,ustedeostotinudolaraiauto-stopomotisaouNjujork,gdejeubedioLijaStrazbergadagapriminaaudiciju,stomujeomogucilodapohađačasoveuEktorsstudiju.

Onostoljudizaboravljajujedajenapocetkusvojekarijere,Dikonigraomanjeulogeunekoliko ilmova,alinikadanijeostaviodovoljnodobar utisak. Imao je sporedne uloge u brojnim televizijskimemisijama koje su se uzivo prikazivale; niko ni na njih nije obratiopaznju-itospravom.IakojestudiraokodStrazberga,nijebiodobarglumac. Nespretan, bezizrazajan, bezivotan. Da nije dobro izgledao,verovatnoganikadanebiangažovali.

Na posletku se obeshrabrio, odustao je i presao celu zemlju namotociklu.Tojebilouleto1956.Dojeseni,vratioseuNjujork,gdejeuspeo da ubedi jednog od rezisera da mu da malu ulogu u jednombrodvejskom komadu. Odjednom je glumio toliko sjajno da mu jeholivudski ‘lovac’natalenteponudioprobnosnimanjezamaluuloguuBludnomsinu.Probnosnimanje jebiloutojmerispektakularnodaje reziser trazio jos jednoprobnosnimanje, a zatimDikonuponudioglavnu ulogu. Ako je suditi poDVD-u tog ilma, ilm je bio jedna oduspesnih prica u istoriji Holivuda. Sta mislite, gde je nastalapromena?"

Pejdz je slegnuo ramenima. „Pretpostavljam da mu je putmotociklomdaoprilikudaseusredsredi."

„Ilijemoždaimaopomoć.“-reklajeHarijet.„Pomoć?“„Togleta,DikonjebionaputuizElPasadoNacionalnogparkaBig

Bend.Tojejugoistočnoodavde.DesilosedajeprolaziokrozRostov."Terijekoraknulanapred.„Videojesvetla?"„Ovdejeproveonajvecideoavgustaiceoseptembar.Svakeveceri

sevoziodooblastizaposmatranje,kojautovremenijebilanistasemparkinga. I svakeveceri jeostajaodosvitanja.Ondabi seodvezaougradispavaousatorukoji jepodigaouparku.Tokomposlepodnevabisetaopograduidruziosesaljudima.Biojezgodan,pamunijebilotesko da se sprijatelji. A onda je jednoga dana otisao, vratio se uNjujorkinapraviovelikiproboj."

Pejdzsenamrstio.„Hocetedakazetedasvetlaimajunekevezesatime?“

„Onasujedinapredstavljalanestodrugacijeunjegovomzivotu."-odgovorilajeHarijet.„Mogudagazamislimkakojetihnedeljazuriousvetla.Nocponoc.Opcinjen.UDikonovimranijimulogama,ocisumubezizrazajne. U poslednja tri ilma, oci mu blistaju. Kada su ga

angazovalidabudejednaodzvezdau ilmuPravoporođenju,ispricaojereziseruoRostovu ikakobiovaoblastbilasavrsenazasnimanje.Biojetolikoubedljivdajereziserdosaodapogledaiodmahodlucioda sagradikucu za ranc - bas ovde."Pokazala jepropalugrađevinu.„CinisedajepravaslucajnoststosenalazimosesnaestkilometaraodmestanakojemjeDikonprviputugledaosvetla."

„Jeliirežiservideosvetla?"-upitaojePejdž.„Nije.Ljudiizgrada,kojisuradilina ilmu,secajusekakojeDikon

odlaziotamosvakenociinekolikoputasasobompoveoPedzentovu,Riversairezisera.Nisuimalipojmaocemuimjegovorio.Niekipasasnimanja ih nije videla, pa je, naposletku, Dikon bio jedini koji jeodlaziotamo."

Harijetjeuzdahnula.„Nijemubilapotrebnasminkadabiizgledaostarije."-reklajena

kraju.Uprkosvrucini,Pejdzjeosetiohladnetrncenakozi.„Stahoceteda

kažete?“„Reziser jesnimao ilmposekvencama.KakojeDikontrebaloda

izgleda starije, onzaista jeste postajao stariji. Po ekipi su se sirileglasinedaje,umestodagledasvetla,kakojetvrdio,pioidrogiraosesvake veceri. Izgledao je toliko oronulo da ga je reziser zamolio daprestane da samog sebe zlostavlja. Procuo se glas da ce doci doprekida snimanja, kako bi se Dikon poslao u bolnicu da se oporavi.Ali,svakeveceri,kadabisegradokupiodaodgledascenesasnimanjaod prethodnog dana, Dikon je izgledao u skladu sa likom kojeg jeigrao, bio je toliko stvaran u svojoj ulozi, da je reziser nastavio sasnimanjem. Sminkeri sumorali daupotrebe sav svoj talenatkakobiPedžentovaiRiversizgledalipribližnostarikaoDikon.“

Stojećiusenciruševine,Torijeupitala:„Kakosetodogodilo?"„Sve stomogudakazemjesteda jeDikonzavrsiosnimanjesvoje

poslednje scene iodvezaosenamotociklu; ljudikazuda je izgledaokaodaimasezdesetgodina"-odgovorilajeHerijet.„Petdanakasnije,poginuo je, vozeci se u svom sportskom automobilu u severnojKaliforniji, nedaleko od mesta gde je snimaoBludnog sina. Vozio jestotinuišezdesetkilometaranasat,kadamusenaputupreprečiopik-ap kamionet. Jedan svedok je video kako se svetlost odbija ovetrobran kamioneta. Smatra se da je odbljesak zaslepeo Dikona i

onemogućiogadazaobiđekamion."Pejdzjezuriourascepljenedaske,kojesulezalenazemlji.„Zasto

seoovomenijegovorilo?"'„Dikonovasmrtjezaistapotreslasvekojisuimalivezesa ilmom.

Tvrdili sudaganisu razumeli, ali supostovalinjegovuostroumnost;nisuzelelidapotamnenjegovuslavutvrdnjamadajebioizgubljenodpica i droge.Sigurno nisu zeleli da, pominjanjem svetala, pricaju onjemu kao o nekome koje bio otkacen, jer u tu pricu niko nijeverovao.“

Harijetseucutala.Navrelomsuncu,jedinizvucikojisuseculibilisu mukanje stoke u daljini i povetarac, koji je sudarao grancice ušiblju.

„Znaci, svetla su inspirisala Dikona, a zatim je postao tolikoopsednutnjima,dagajetouništilo?"-upitalajeTori.

„Zavisi sta podrazumevas pod unistavanjem. Njegova poslednjaglumasegraničilasaizuzetnošću."-odgovorilajeHarijet.

„Ali,krajnjirezultatjedajepoginuo."-naglasilajeTori.„Mozda je Dikon to zeleo. Mozda je prethodne godine ziveo

tolikimintenzitetomdavišenijemogaodapodnese."„Hoćetedakažete..."„Odsjaj na vetrobranu kamioneta u koji je udario.Mozda je sam

sebetolikoistrošiodajerešiodaseodvezeusvetlost."Povetaracsesmirio,svejepostalomirno.„Jucestenamreklikakose ljudiugraduosecajublagoslovenima

zatoštosuvidelisvetla."-rekaojePejdž.„Takosejaosećam."„Alineosećaju sesvi tako." -dodao jePejdz. „Je limogucedobiti

previse odnecega sto je dobro?U gradu sam cuoprodavacicu kakokazeda je, kada jebilamlada, cesto isladagleda svetla, ali sadaneide.JučesteiVireklidasteprestalidaidetedaihgledate."

Harijet je gledala u Tori. „Kada mi je juce nacelnik Kostigantelefoniraodamikazedadolaziteda sevidite samnom,objasnio jekolikostevezanizasvetla.Dovelasamvasovdedavampokazemdajemogućedobitiisuvišeodnečegaštojedobro."

47.

Probudiogajezvukstatičkogšuma.Iglavobolja.Ineprijatanmiris.Halovejjepodigaolicesastola.Obrazmujeutrnuozbogtogasto

jedugobiopritisnutodrvenisto.Naglavisumuidaljebileslusalice.Osecao semamurno,kaoda jepopio sve, i jednu casuvodke iđusa,kojejezamišljao,slušajućiomamljujućumuziku.

Unozdrvamajejososecaomiriscimeta.Osecaojetoplinupohotneženesakojomje,usvojojmašti,laganoplesao.

Plesaoiplesao...Svedoksenijeonesvestio.Halovej se srusio kraj stola. Kada je ustao, osetio je da mu je

prednjideopantalonamokar.Podigaojeglavukajakomsvetluiznadsebe, od kojeg je osecao bol i skinuo slusalice iz kojih je dopiraostaticki zvuk. Sada, kada je ponovo izlozio usi vazduhu, osecao je unjima peckanje. Nadao se da ce, ako ne bude cuo neugodnopucketanje, njegova glavobolja prestati, a sada ga je bolelo dublje uglavi,jergapucketanjevisenijestitiloodsuma,kojijesadaizbijaoizsvakepovršineupodzemnojprostoriji.

Kadabihsamomogaodaotkrijemštagaizaziva.Ali nije se pojacala samo Halovejeva glavobolja. Od neprijatnog

mirisaseošamutio.Pogledaojenatela.Bilo ih jemnogo.Naucnici.Ostali cuvari.Pod

jebioprekrivennjihovomkrvlju,cijigajemirispodsetionamesaruukojoj su on i rendzeri tragali za pobunjenicima u Iraku. U tom deluFaludženijebilostruje,pase,navelikojvrućini,mesokvarilo.

Ovde,uprostorijizaosmatranje,krvnijebilanajgorastvarkojujevideo.Gadansmradtelesnihtecnostidopiraoje iznekolikotela.Licananekolikoleševasusenadula.

Ovo nije trebalo da se dogodi tako brzo, pomislio je Halovej.Pogledaojenasvojsativideodakazaljkepokazujusedamminutado4.Ubistvo jepociniooko9:30.Usvompomucenomumujeuspeoda

izračunarazliku.Manjeodsedamsati.Ustao je iznenada, nosen sumnjom. Sa nelagodom je prekoracio

preko tela, trudeci se da izbegne da stane u krv. Usao je u hodnik ipronasaodrugogmrtvog cuvara,koji jebio tolikounakazenmecimadamuselicenijeniraspoznavalo.

Halovej je skrenuo nadesno i krenuo hodnikom; glasan odjeknjegovihkorakanijenadjacaosum.Usaojeusobuzanadzor,zinuvsiod cuda kada je ugledao slike na monitoru. Ni na jednom nije bilozelene slike kakvu daje kamera za snimanje u nocnim uslovima.Satelitskeantene,triredaograde,kilometrizbunja,udaljeneplanine-svesekupalouvrelinisunčanogsjaja.

Nijeprošlosedamsati,pomislioje.Devetnaest.DragiBože,nikadauživotunisamtolikodugospavao.Zazvonio je telefon.Bio je to jedanod cetiri telefonauprostoriji;

svisu imaliuređajzadesifrovanje.Zurio jeuaparat,akada jedrugiputzazvonio,podigaojeslušalicu.

„StanicaZulu.“-rekaoje.„OvdeAlfaKontrola."-nestrpljivojerekaocoveksadrugestrane.

„Identifikujtese.“„EriHalovej.Jasamjedanodčuvara."„Halovej." - odgovorio je glas. „Bivsi vodnik rendzera. Borba

testeramauIraku."Halovej je prepoznao hladni, naređivacki ton glasa. Pripadao je

coveku koji je predvodio tim koji je juce posle podne stigaohelikopterom.PukovnikRoli.„Jeste,gospodine."

„Pa,bivši vodnice Halovej..." u Rolijevom glasu se osetila zloba,„pokusavamdapozovemvasustanicuvec sestsati.Zastose,pobogu,nikonejavljanatelefon?"

Nalet adrenalina je rascistio Halovejeve pomucene misli.„Gospodine, sinoc je ovde bila oluja.“ Nejasno se secao da je cuotutnjavudokjepiovodkuiđus,osećaomiriscimetaiplesao.

„Cuosamsveotojprokletojoluji.Samosamtridesetakkilometaraudaljenodvas.Imismojeosetili.“

„Gospodine, ovde je udario grom.“ Sada je vec brze razmisljao.„Uticaojenanašemogućnostidakomuniciramo."

„Hoces da mi kazes da neki od najboljih naucnika koji rade zavladu ne znaju da poprave stetu koju nanese elektricna oluja? Taj

prostor jeuzemljensvedopakla.Teskomi jedapoverujemdaudargromamoženanetibilokakvuštetu."

„Gospodine, uz duzno postovanje, ja nisam strucnjak u oblastikomunikacija.Samoponavljamonostosumitehnicarirekli.Dosadasuotklanjalištetu."

„A u međuvremenu, ni jedan podatak nije primljen niti poslat uFortMid?"Pukovnikjesadazvučaojošrazjarenije.

„Rečenomijedajetako,gospodine."„Prokletstvo,kadaseovookonca,otkricukonijeobaviosvojdeo

posla.Sadahoćudaprebacišovajpozivukontrolnusobu."Halovejjeutrenutkuosetionaletpanike.„Gospodine,bojimseda

nemogutodaučinim."„Nemožeš?Očemugovoriš?"„Telefonkojikoristim,ovajusobizanadzor,jedinijekojisemoze

koristiti."Sadrugestranejezavladalatisina.Halovejjezamisljaokakomoze

da oseti narastajuci pukovnikov bes. Bilo mu je drago sto je međunjimabezbednaudaljenost.

„Bivsi vodnice Halovej, hocu da odete do kontrolne sobe idovedeteGordonadotelefona."

„Gospodine?Jestelitamo?NečujemVas."„Štatitoznači,nečuješme?"„Gospodine?"„Prokletstvo, jatebemoguodlicnoda cujem."-odgovorio jeRoli,

podižućitonsvogaglasa.„Gospodine? Ako ste jos uvek na vezi, ne cujem Vas.Mora da je

sistemponovopao.“„DovediGordonanatelefon,vodniče!“„Gospodine?Gospodine?"Halovejjevratiotelefonskuslušalicuuležište,prekidajućivezu.Pogledao je u pod i usredsredio se. Zatim je izasao u hodnik i

vratioseukontrolnusobu.Iakojebioocvrsnutuborbi,sluzeciudvanavrataudelovimaIrakasanajvecimstepenomnasilja,odsmradamusezavrtelouglavi.

Moramdapočistimovomesto,pomislioje.Nemogusedivitimuziciakoosećammučninuustomaku.

Narednamisaodoprinelajenjegovojrešenosti.

Anemogunibranitiovomestoakoselošeosećam.Kadajepogledaosvojsat,sajezomjeprimetiodajesadaskoro5

sati. Nekako je pregurao pedesetminuta. Izgledalomu je kao da seponovoonesvestio.Vremesenijeponašalonanačinnakojijetrebalo.

Kreni,rekaojesamsebi.Halovej je krenuo ka Gordonovom telu, zgrabivsi ga za ukocene

ruke,vukucitelopopodu.Nahodniku,nastaviojedasekreceunazadpored sobe zanadzor, ka stepenicama.Pokusao jedavuceGordonauz stepenice, ali sekais samrtvog covekazakacio za ivicumetalnogstepenika.Nakonnekolikokoraka,zakačilaseGordonovacipela.

Ovopredugotraje.Povukao je Gordonove ukocene ruke na gore, sve dok nije

izgledalokaodalesstojinekolikokorakaispodnjega.Staviojerukupreko Gordonovih leđa, zatim ispod kolena - koja se nisu savila - ipodigaoga.

Odtežine,Halovejjejauknuo.Kako je, do đavola, moguće, pomislio je,da mrtav čovek od

osamdeset kilograma teži više od živog čoveka iste težine? Mora dapostojinekidruginačinilineštonijeuredu.

Teskodisuci,nosiojelesuzstepenice.Koracisumutupoiglasnoodjekivali,zbogteretakojijenosio.

Na vrhu se zateturao i umalonijepaona leđa.Kada je uspeodapovrati ravnotezu, naslonio je Gordona nametalnu ogradu i otvorioprvabezbednosnavrata.

Pokušavao sam da se sprijateljim sa tobom, Gordone, ali mi nisidopustio.Trebalojesamodabudešdasaipustišmedaslušammuziku,aline-hteosijesamozasebe.Vidišštasedešavakadaseponašaškaođubre?

Odvukao je Gordona do drugih bezbednosnih vrata. Pokret ga jepodsetio na ples. Naslonivsi les na zid, otvorio je druga vrata izatreptaoodjačinesunčevesvetlosti.

Povetaracjebiosladaknakonsmradaonolikoleševa.Iza satelitskih antena se nalazi pojas zemlje kojiu niko nikada ne

vidi,pomisliojeHalovej.Spustio je Gordona i poceo da ga vuce u tom pravcu. A onda je

opsovaosebeštojeispaoglup.Koristiprokletikamionet.

Niski kamionet je uvek bio parkiran kraj antene koja je bilahorizontalno postavljena. Kljuc za pokretanje je bio uvek ukamionetu.Postojekamionetbiozasticentrimaogradama-odkojihjejednabilanapravljenaodmaterijalakojimsepravebrijaci,drugajebila elektri ikovana - teskodabi ikomemoglopasti napametda gaukrade.

Pozestokomsuncu,otrcaojedokamionetaiprimetiodaotezanodiše.

Nizsatelitskihantenanadvijaosenadnjim;metalnegredekojesuih drzale, licile su na noge. Zaslepljujuce bela, svaka antena je bilavisokapetnaestmetara.NalazilesuseuredudugomokoosamstotinametaraidokjeHalovejtrčaoporednjih,osećaosekaopatuljak.

Beznačajan.Uopasnosti...Dokjestigaodokamioneta,kosuljamujebilanatopljenaznojem.

Uleteo je u kabinu; kljuc je bio unutra. Okrenuo ga je, ali motor jezabrektao.

Akumulatorjeskoropotpunoprazan!Vratiojeključiponovogaokrenuo.Motorjejošsporijeradio.Hajde!Hajde!Iznenada, motor se vratio u zivot. Uz mukli, pobednicki uzvik,

ubacio je u brzinu i napravio kamionetom polukrug. Ostavljajuci zasobomoblakizduvnihgasova,pojuriojekabetonskojhali.Iskociojeizkamioneta,podigaoGordona,osetivsikakomusrcelupaodnaporadaubacilešuzadnjideokamioneta.

Sad imam sistem. Sa ostalima ne bi trebalo da bude ovako teško.Moramdapožurim.Moramdazavršimprenegoštopočnemuzikadasvira.

Odnarednemislisenamrštio.Iliprenegoštopukovnikodlučidanasiznenadaposeti.Halovej jeponovopogledaonasat iostaootvorenihusta.Sadaje

biloskorodvadesetminutado6.Proslojecetrdesetminuta,aonbisemogao zakleti da je proslo dvadeset. Pritisnuo je brojke nasigurnosnom brojcaniku, otvorio teska, metalna vrata i posegao kaunutrašnjimvratima.

MoramdapokupimpuškeM4isvumunicijukojubudemmogaodapronađem.Moramdanađemgranatezabacače.Ovomestojestvoreno

da izdrži žestok napad. Ako se pukovnik pojavi i pokuša da provali,poželećedamejeostavionamiru.

Sveštoželimjedaslušammuziku.Dok je silazio niz metalne stepenice, ponovo se osamutivsi od

smrada, shvatio je da ce morati da zakopa tela, a ne da ih baci. Usuprotnom,lešinarićeseustremitinaleševeiprivućipažnju.Moraojedodatnodabudesigurandapukovnikneceposumnjatiniustastoseovdedogodilo.

Bager, prisecao se Eri.Ostavili su ga kada su kopali kanal idodavali još jednu ogradu. Iskoristiću ga da iskopam rupu. Savršeno.Svećedobrofunkcionisati.

48.

„Gospodine?Akostejosuveknavezi,ne cujemVas.Verovatnojeponovopaosistem.“

„DovediGordonadotelefona,vodniče!“„Gospodine?Gospodine?"Vezaseprekinula.Mrsteci se,Roli je spustio slusalicu. Tokom razgovora,Halovejev

glas jebioprigusen,pa jeRolirizikovao,vadeci izdesnoguva cepic,kojisekoristiustreljanamaradiprigusenjazvuka,azatimjeuztouvoprislonioslušalicu.

Sadajeponovovratiočepićuuvo.U kontrolnoj sobi, ispod napustene vazduhoplovne baze,

posmatraojekakosenjegovaekiparaspoređujeispredopremekojusu instalirali. Citavi nizovi elektronskih instrumenata su treperili isvetlucali - povezujuci stare komponente sa novima. Na nekimkompjuterskim monitorima, posmatrao je staticku sliku koja jevizuelnodočaravalastatičkizvuk,nakojisuprijemnicibilipodešeni.

Kamere,skrivenemeđusrusenimhangarimaiznadnjih,pruzalesuuvecane slike aktivnosti u okruzenju. Na mestu na kom se nalazilaplatforma za posmatranje, ugledao je dizalicu, koja je postavljalaposlednjubetonskuprepreku,doksusenezadovoljniljudiokupljaliusvevecembroju,apolicijskapatrolasaauto-putavodilaracunadanedođedonevolja.

PodsećamedelimičnonaIrak,gdesusamozidovisprečavalisuniteišitedasemeđusobnonepoubijaju,pomisliojeRoli.

Na drugom televizijskom monitoru, posmatrao je kerovođu inemackog ovcara kako patroliraju duz ograde koja je bila najblizaposmatrackojplatformi.Njihovzadatakjebiodavoderacunadanebibilokoodokupljenihpokušaodapređebarikadu,želećidavidisvetla,tako sto bi presao na teren vazduhoplovne baze. Nekoliko civila jeprisloveomablizu,ali jepasizgledaotolikozastrasujucedase cinilodanikonemanamerudaučinitakonešto.

Roli se prisetio naređenja koje je dao Lokhartu prethodne noci,

kadasusenemackiovcarikerovođaskloniliodkise.Akosepasbudečudnoponašao,nabilokojinačin,bezobzirakolikoblago...Ubijga.

Grmljavina.ZarHalovejzaistaočekujedamupoverujemdajeelektričnaoluja

oborilauređajezakomunikacijuuposmatračkojsobi?OvojeprokletaNSA,anetelefonskakompanija.

„Gospodine? Ako ste još uvek na vezi, ne čujem Vas. Verovatno jeponovopaosistem."

Sranje,sagađenjemjepomislioRoli.„Vodniče."-rekaojeodrešito.„Da,gospodine."Lokhartovglasjebioprigušenzbogčepićakojeje

Roliimaouušima.„Pođisamnom.“Ostavili su ekipu sa opremom za nadzor i kroz vrata prosli u

nadzemnu komoru, gde su bila parkirana dva dzipa tipa suburban;zbogsnaznesvetlostiiznadnjihovihglava,uprostorijijeizgledalokaodajestalno3sataujutro..

Roli je pogledao u kamere koje su bile postavljene na gornjojstrani zida u svakoj prostoriji. Slicne kamere su se nalazile uposmatrackoj sobi i u celoj zgradi. Sve sto se događalo bilo jesnimljeno.

Ovoga puta neće biti pitanja bez odgovora, pomislio je Roli.Bogznadaihjeprošliputbilomnogo.

„Vodnice,stavipuškuM4uranacimnogomunicije."„Očekujetelinevolje,gospodine?"„Akomesećanjesluži,tivolišmotocikle."„Tako je, gospodine. Kada sam bio dete, ucestvovao sam na

trkama."„Mozda si, kada si stigao ovamo, primetio u krajnjem uglu Harli

Dejvidsona."„Jesam,gospodine.“„Ovde je,uslucajuda jeneophodanhitanprevoz.Usavrsenim je

radnimuslovima,postavljennastalke,kakomugumenebidodirivalebeton i tako se raspadale. Proverices da li su dovoljno naduvane iproveri akumulator. Iza se nalazi kanta sa gorivom. Ako odavdeizađesusuburbanuonagomilatamoceprimetiti.Aliakobudesguraoharlija do kapije i ne pokrenesmotor dok ne izađes na put, postoje

dobrešansedaćešizaći,adapritomeneprivučešpažnju."„Gdeželitedaodem,gospodine?"Rolimujeispričao.Lokhartsenamrštio.„Verovatno nije nista." - rekao je Roli. „Ali idi do opservatorije i

licno se uveri. Ovo je kljuc od kapije. Koristi ovaj dvosmerni radio.Kadadođesuopservatoriju,govorimisve stobudesradio.Korakpokorak."

„Apsolutno,gospodine."„Helikopter „crni soko“ bi uskoro trebalo da stigne sa dodatnom

opremom.Akodođedonevolje,upomocmozemopozvati ljudekojisenalazeuhelikopteru."

„Drago mi je, gospodine." Lokhart je salutirao i prosao poreddžipova,kamotociklu.

Dok ga je Roli posmatrao, sam je sebe podsetio da odredi josnekoga u ekipi da ubije nemackog ovcara ako se pas bude cudnoponašao,makarinanajblažinačin.

Paznjumujeprivuklamrljanazidu,kojujeiranijeprimetio;bilajebledocrvena,izgledalajekaodavnoizbledelarđa,iakotonijebila.

49.

Okupljena gomila se opet nevoljno razdvojila kako bi propustilaHarijetin kamionet. Pejdz je primetio da je Medrano jos tu i daposmatra kran koji je postavljao poslednju betonsku prepreku nasvoje mesto. Zid je bio dovoljno visok da se preko njega nista nijemoglovideti.

„Harijet,možešlidastanešovdenatrenutak?"-upitaojePejdž.Izasao je i prisao Medranu, cija je zutomrka kosulja na gornjim

delovimarukavaimalavidljivacrvenaobeležjaPatroleauto-puta.„Budioprezan.Onajtelevizijskireporterbimogaobitiuokolini."-

upozorioga jeMedrano. „Zavrsicemosa ispitivanjemtebe iTori cimsestvarimalosmire.Vecuprvojpolovinisedmice,tiitvojazenacetemoćidaotputujete."

„Dobro,odgovaranam.Zamojuzenujevaznodadoutorkaujutrobude u San Antoniju. U međuvremenu, pitao sam se da li biste mimoglidatinekeinformacije."

Medranogajeradoznaloposmatrao.„Očemu?"„Ocovekukojijeubiooneljudeucetvrtakuvece.Pomenulisteda

jepolicija izOstinarazgovaralasanjegovimbratom.Takosteotkrilida je ubicina supruga umrla;" Pejdz nije mogao, a da ne misli naTorinubolestinanepodnošljivibolkojibiosetiokadabijeizgubio..

„Takoje,“odgovoriojeMedrano.„Zanimamedaliimatebrojtelefonanjegovogbratailibistemogli

da me povezete sa policajcem u Ostinu, koji bi mi pomogao daostvarimtajkontakt."

„Sprovoditesopstvenuistragu?"PejdžnijemogaodaodredidalijeMedranubilodragoštotočujeiline.

„Imamneštodagapitam.“„Nadamsedanepricatesvimadastepolicajackojiimaovlascenja

ovde,uRostovu."Da,Medranusigurnonijebilodrago.„Znampravila."-rekaojePejdz.„Alisvedoksepredstavljamkao

zainteresovanigrađanin,nevidimštetuutome."„Zasto bi, pobogu, on zeleo da razgovara satobom, sa suprugom

ženekojajeubilanjegovogbrata?"„Onnemoradaznamnogo.Ali cakiakozna,nemaniceglosegu

tomedamuizrazimsvojesaučešće."Medranogajeidaljesumnjicavoposmatrao.„Stazelisdagapitas?

MoždapolicijaizOstinamožetoučinitiutvojeime.“„AmoždabistetiilinačelnikKostiganmoglitodaobavite."Medrano ga je proucavao pogledom i uzdahnuo. „Zasto imam

osećajdasisvevremetoimaonaumu?"

50.

„Gospodine Malen, ja sam kapetan Medrano iz teksaske patroleauto-puta."

KrajKostigenovogbolničkogkrevetajebiopostavljenspikerfon.„AjasamRodzerKostigan,nacelnikpolicije,odavde, izRostova."

Uprkos povredi, njegov ozbiljni glas je bio dovoljno snazan, kako biostavioutisakprekotelefona.„Tojegradublizinioblastigde..."

„Znam gde je Rostov." - muski glas sa druge strane je zvucaoumorno.

KrajuznožjakrevetasustajaliPejdžiTori,islušali.„Hvalastostenaslivremenadaporazgovaratesanama."-nastavio

jeMedrano.„VeomamiježaoštoVasuznemiravamo."„JosnemamdozvoluodVasegmrtvozornikadapreuzmemEdovo

telo."-razdrazljivojeuzvratiocovek.„Cakneznamkadadazakazemsahranu."

„Tosvakakonijeuredu."-rekaojeMedrano.„Jacusepostaratizato.“

„OnostojeEduciniojegroznoijajosuveknemogudapoverujemdajetoucinio.Ali,bezobziranasve,onjemojbrat.Majkaiotacvisenisuzivi.Namenijedasepostaramdadobijeodgovarajucusahranu.Kladimsedabiljudicijejerođakeubioreklidajeonnezasluzuje,alijeonipakmojbrat."

„Davnosamnaučiodaneosuđujemljude."-rekaojeKostigan.Pejdz jeznaodanacelnik laze.Vecinapolicajacaodljudiocekuje

ononajgore.„O cemu ste zeleli da razgovarate?" - upitao je umorni glas. „Sve

štosamznao,ispričaosamostinskojpoliciji."„Postojisamonekolikonejasnihdelovakojezelimodapovezemoi

pokušaćemodabudemokratki.NakonsmrtisuprugeVašegbrata...“„Rak. To je bilo tako nefer. En je oduvek bila svetica, uvek je

pomagala ljudima.Bila je jednaodnajboljih,najvelikodusnijihosobakojesamupoznao.LjudisuuvekzbijalisalesaEdomigovorilimudaje ne zasluzuje. Kako to da serijske ubice ne dobijaju rak? Zasto to

uvekmoradabudenekokojedobaripristojan?"Napominjanjerecirak,Pejdzsenaglopomeriounapred.Pretoga

nije znao od cega je umrla Malenova zena. Pogledao je u Tori.Prebledelajeodonogaštojeupravočula.

„ReklistedaVasbratnijebioreligiozanpresmrtisvojesupruge."-nastaviojeMedrano.

„Nikadanijeprosaoniblizucrkve,postosunasroditelji teralidatamoidemosanjima,kadasmobilimali."-odgovoriojeglas.

„AlikadajeVašbratugledaosvetla..."„Ukojajajošneverujem.Akozelitemojemisljenje,ljudiseilisale

ilihaluciniraju.Jaihnisamvideo,apokušaosam,verujtemi.AliEd..."Pejdžježurnonapisaoneštonaparčetupapira.Medrano je pogledao u napisano. „Mozda je bol za suprugom

nateraoVaseg brata da pomisli da je video svetla.Mislite li da je tomoguće?"

„Imasmislakaoibilostadrugo.Naravno,nisamimaopojmadaseEdtolikoputavracaoutu-kakojezovu-posmatrackuoblast.Menijejednombilodovoljno.Trebalojedaganateramdaidekodpsihijatra,umestodagavodimnatajprokletiobilazak."

„Tada je poceo da sakuplja slike i statue sa religioznomtematikom?"-upitaojeKostigen.

Glas sa druge strane je sada zvucao razdrazljivo. „Ed me nijepustao u svoj stan. Uvek smo se nalazili u mojoj kuci, u parku ilirestoranu,bilogde.Nisamimaopojmadasvetosakupljasvedokmepolicijanijekontaktirala."

„DalijeikadagovoriooBogu?"„Svevreme.Pretpostavljao samda je to zato stomu jeEn toliko

nedostajala,da jebioodlucandapoverujeuraj,kakobisamogsebeubedio da je En na boljemmestu i da ce joj se tamo jednoga danapridružiti.Smrdeoje.“

Kostiganseuspravionabolničkomkrevetu.„Smrdeo?"„Nijesekupao.Rekaojedamutoplavodatolikoprijadajeosecao

krivicuzbog toga. Jeo je jedinostvarikojenijevoleo - repu,prokelj,svinjskekolenice.Spavaojenapodu.Podesavaojebudilnikdazvonina svaka dva sata. Rekao je da je En toliko patila da on nije imaopravodauzivaubilocemu.Govoriojeda,akobiucinionestodobro,onda bi to bilo priznanje da je nikada nije voleo onoliko koliko je

tvrdiodajevoli.Stosenjegatice, jedininacindadokazekolikojujevoleo,biojedakaznjavasamogsebe.Boze,nemoguvamrecikolikosamputapoželeodagaodvedemkodpsihijatra."

MedranojepogledaoPejđzakaodagajepitaodali zelidasaznajošnešto.

Rastuženonimštojeupravočuo,Pejdžjeodmahnuoglavom.„Hvala Vam na pomoci, gospodine Malen." - rekao je Medrano.

„Izvinjavamo se ako smo Vam smetali. Porazgovaracu samrtvozornikom,kakobistepreuzelibratovljevotelo.“

„Učinićubiloštasamodasveovoostavimizasebe.Alinerazumemkako ce vampomoci ono sto samupravo ispricao. Znamoda jemojbratpoubijaosveoneljude.Nematajneotomekojetoučinio."

„Stvarjeutomeštobismoželelidasaznamozaštojeontoučinio."„Nitonijetajna."„Štastehtelidakažete?"„Poludeojeodduševnogbola."„Pretpostavljamdasteupravu." - rekao jeKostigen. „Jos jednom

sezahvaljujemnapomoći"Isključiojespikerfon.Nekolikotrenutakasusvicutali.Jedinizvucisudopiraliizhodnika

-koraci,prigušeniglasovi,guranjeteretnihkolica.„Pa,štavamovogovori?"-nakrajujeMedranoupitaoPejdža.I Tori se okrenula ka njemu, cinilo se kao da mu postavlja isto

pitanje.„Zarneviditekakosuzli?"-upitaojePejdž.Sve troje su iznenađeno podigli obrve; cinilo se kao da su se

uplašilidajepostaoneuravnotežen.„TojeprvoštojeMalenpovikaoučetvrtakuveče.“Laknuloimjekadasushvatilinaštajemislio.„Zatimjepovikaonaokupljene:Zarneshvatatestavamrade?Zar

neshvatateda cetesvioticiupakao?-Kada jepucaousvetla,vikaoje:Vratiteseupakaoizkojegstedosli.-Basprenegostojepoceodapucauljude,uzviknuoje:Svisteprokleti.“

„Buncanje coveka koji je odnedavnopostao relegiozni fanatik." -rekaojeKostigan.

„Ali svetla nisu bila razlog zbog kojeg jeMalen postao religioznifanatik."-uzvratiojePejdz.„Culistestajerekaonjegovbrat.MalenjeiznenadaimaopotrebudapoverujeuBogairaj,kakobiubediosebe

damu je supruganaboljemmestu i da ce joj se jednogadana tamopridruziti.Alisvetlasudrugiproblem.Razbesnelogajeonostosumuonaučinila."

Torijebilazbunjena,baškaoiKostiganiMedrano.„Iskusavalasuga.“-objasniojePejdz.„Tolikosugamamiladase,

po prvi put od kako mu je supruga umrla, osecao dobro.Više negodobro.Ispunjavalasugazadovoljstvom.Zatosevracao-jersusvetlabilakaodroga.Boriosesaonimstosumupricinjavala.Nakupovaojejosstatuaislikasareligioznomtematikom.Pokusavaojeda zivikaomonahidakaznjavasebekakobidokazaodajevoleosvojusuprugu,da je vredan da joj se pridruzi... ali nije mogao da prestane darazmisljaosvetlima.Onasubilazadovoljstvozakojimnijemogaodaprestanedazudi.Razbesnelasugajersumupokazalakolikojeslab.Nikadanecemosaznatida li jezaistaverovaodamozeunistitisvetlatime sto ce pucati u njih.Mozdamu je samo bila potrebnameta nakojućeusmeritisvojbes."

„A onda je izabrao blizemete" - rekao jeMedrano, pocinjuci dashvata.„Metekojejemogaodapogodi.“

Pejdz jeklimnuo. „Tacno.Zakljucio jeda su svetla zla i da su svikojisuunjimauživali,takođezli.“

„E, pa, sigurno su ti se isplatiti oni kursevi psihologije koje sipohađao."-rekaojeKostigan.

Pejdz jeosetiokakomuobrazi crveneod stida. „Priznajemda jesvetosamoteorija."

„Kojunemožemodokazati."„Postojijošjednateorija."-rekaoimjePejdž.Čekalisu.Torigajeposmatralakaodagavidipoprviput.„Podpretpostavkomdasusvetlaprava..."„Velika pretpostavka," rekao jeMedrano. „Rekao sam vam, ja ih

nikadanisamvideo,alinezatoštonisamnikadapokušavao."„Tomeneiznenađuje."„Kakoto?"„Akosamupravu," -govorio jePejdz - „svetlapojacavaju licnost

osoba koje pokusavaju da ih vide. Kao policajac, ti si profesionalniskeptik.Tajskepticizamjetamodosaodoizrazaja.Previsesestitisdabiihmogaougledati."

Pejdz se okrenuo kaKostiganu. „Covek koji je ubioVaseg oca je

bio pijanac i nasilnik. Rekli ste mi da je postao jos gori od kada jedosao ovamo. Jedna teorija je govorila da se osecaoponizenim zatostojeizgubioposaouFortVortuimoraodadođeumaligrad,gdemuje rođak uspeo da nađe posao. Njegovo ponizenje je hranilo njegovbes. Ali ja ne verujem to. Sto sam duze u Rostovu, i sto viserazgovaramsa ljudima i slusamono stopricaju, svevisedolazimdozakljuckadasvetlaodrazavajuonostojeunama.Pojacavajujosviseono sto jesmo. Harijet Vorđ kaze da je Dzejms Dikon bio opsednutsvetlima kada se ovde snimao ilmPravo stečeno rođenjem. Ona suodrazavalanjegovupotrebudabudevelikiglumacdotackeukojojjetrebalodaizgledastarijiigdejesteizgledaostariji."

„Ali, kao sto si rekao, to pretpostavlja da su svetla stvarna." -istakaojeMedrano.

„Cak i akonisu stvarna,ova ideja josuvekstoji.Uodgovarajucimokolnostima, ljudi koji zeie da vide svetla ce poverovati da ih vide.Projektovaćesvojeličnostinaonoštozamišljaju.Ishodćebitiisti."

„Covek koji je ubio moga oca ih nikada nije video.“ - rekao jeKostigan.

„Itogajerazbesnelo."-odgovoriojePejdz.„KadasmoToriijabiliranijeovde,pitalistesedalisvetlamoguuticatinaljudecakiakoihoni ne vide. Mozda nisu u pitanju svetla. Mozda samo treba stajatitamo, u mraku, nicim okruzen. Ljudi postaju ekstremnije verzijesamihsebe.“

„Jasamihvideo."-oglasioseKostiganizbolničkogkreveta.Iznenađenosugapogledali.„Nadanocevesahrane.Kadasamotisaosagroblja,voziosamse

kaposmatrackojoblasti.Zeleosamdabudemsam,atamonikoganijebilotokomnoci.Seosamuocevkruzerirazmisljaooonomestomusedogodilo.TadasamradiousnagamaredauDalasu.GradskoveceuRostovu me je zamolilo da preuzmem posao svoga oca i postanemnovi nacelnik policije; nisambio siguranda li sam zeleo da radimusnagama reda, jer su me ljudi razocaravali, a mnoge od njih nisamsmatraovrednimpomoci.Postepenosampostaosvestandasamtamopresedeoceloposlepodne,dajesuncezalazilo.

Poceli su da se zaustavljaju automobili. Ljudi su izlazili iz njih,ocekujuci da se dovoljno smraci kako bi videli svetla. I dalje samsedeotamo.Zatimsespustiomrak,anekolicinaljudijepokazivalaka

horizontu.Pogledaosamutompravcui, takomiBoga,svetlasubilatamo. Nisam mogao da poverujem. Nekih veceri, kada bih isao daposetimoca,otisaobihtamodapokusamdaihvidim,alinikadanisamimao srece, a sada, tako iznenada, bila su tamo. Plesala su, lebdela,blistala,mešalase.Bojesubileblage.

Sedeo sam tamo i smesio se i sigurno sam zadremao, jer jenarednocegasesecambilodamejeprobudioradioukruzeru.Biojeto zamenik moga oca. U jednom baru je izbila tuca i bila mu jepotrebnamojapomoc.Ostaviome jenamiru zbog sahrane. Sada seizvinjavao zato sto mu je bila potrebna podrska. Pogledao sam kamracnom horizontu na kome sam ugledao svetla, ali ih nije bilo.Rekaosamzamenikudastizem.Neznamstamijeuradilotostosamvideo svetla, ali sam tenoci odluciodapostanemnacelnikpolicijeuRostovu.Nekolikoputapotom,otisaosamdoposmatrackeoblastidaproverim da li cu otkriti decu sa lampama, kako pokusavaju daprevare ljude - da na neki nacin objasnim svetla - ali nikada nisamnaisaonasaljivdzije,avisenisamnivideosvetla.Josnisamsigurandalisubilastvarna.Moždaje,kakokažeš,trebalodaihugledam."

„Potreba." - rekao je Pejdz. „Neki ljudi moraju da pomognudrugima. Neki ljudi moraju da mrze. Neki ljudi moraju da ispune -svojuprazninu."

PejdžjeuspeodanepogledauToridokjetoizgovarao.„Drugateorija."-rekaojeMedrano.„Alikakoćešjedokazati?"„Daćuvečerassveodsebe"„Kako?"„Zelimdasepriblizimsvetlima."IKostiganiMedranosuizgledali

kaodaimsenedopadaonoštojePejdžrekao.„Ne brinite - necu uciniti nista sto ce me dodati na listu vasih

problema."„Mi." - prekinula ga je Tori. „Mi cemo dati sve od sebe. Sta god

planirašdauradiš,idemsatobom."

51.

Doksu izlazili izbolnice,MedranoseobratioPejdzu: „Moramdasevratimdooblastizaposmatrace.Nadamsedasistvarnomisliodanećešbitinalistimojihproblema."

„Nebrini.Necusekretatipomestimanakojimasteublizini ti iliokupljeni ljudi, a necu stvarati probleme time sto cu bez dozvoleprelazitiprekotuđihimanja."

„Voleobihdaznamštatijenaumu.“„Ceoizveštajćešdobitisutraujutro."Medrano ga je prodorno pogledao i sisao niz stepenice ka crno-

belompatrolnomautomobilu.PejdžiTorisuostalinastepeništu;izbetonajeizbijalavrelina.„Znaššta,“-obratilamuse-„počinjemdateshvatam."Pejdz se okrenuo ka njoj, svestan kako je crvena boja zalazeceg

suncanaglašavalanjenuriđukosu.„Bilotijepotrebnodesetgodinabraka."-reklaje.„Nadamsedaovonijelošavestokojojsigovorila."„Ne,ureduje.Jucesirekaodajeusredsređivanjenamaledetalje

načinnakojiskrećešpažnjusabola."„Istina."„Poentajedavecaslikamozebitiprevelika,alisenjenimalidelovi

mogutolerisati-onipostajupodnošljivi."-reklaje.„Da,takoje."„E pa, ako je to tako, onda ucim od tebe. Juce i danas sam se

usređsredilanamalestvari.Onda,nakonnekogvremena,onona stasam se usredsredila nije bilo toliko malo. Bio si to ti. Ti si stvarnopametančovek."

Pejdžjepokušaodasenašali.„Zartovećnisiznala?"„Koristissvetladameudaljisodrazmisljanjaoraku.Premasvemu

ovomeseodnosiškaopremakriminalističkojistrazi."„Stoijeste."-priznaoje.„Iakoseizasvegaovogakrijemnogovise.

Ali to mi pomaze da prezivim ovaj trenutak i da se pripremim zautorak."

„Skrećetipažnjusaonogaočemuobojeneželimodarazmišljamo.Janaistinacinkoristimtvojuistragu.Dokgodmoramodasebavimoovim, ostajem stabilna." Proucavala ga je. „Nacin na koji postavljaspitanja.Nacinnakojiprecenjujesljudeiterasihdaradeonostozelis.O,da,stvarnosipametančovek."

„Osećamdakoristišmojutaktiku.Pokušavašdaotkriješnešto."„Sta cemo da radimo veceras? Kako da se priblizimo svetlima?"

Odjednom,Torisenasmesila - jedanodretkih trenutakaukojima jevideodasesmesi.„Shvatam.Rekaosidanecemobitiblizuokupljenihljudi,nitićemoneovlašćenoprelazitiprekoimanja.

Upotrebićemotvojavion."

52.

„Potrebnisumijošjedninemiriilipucnjavadabihvratioovupričunapraviput.“-rekaojeBrentdokjeAnitavozila.

„Azastoneepidemijabubonskekuge?“ -rekla je,auglasu jojseosećaosarkazam.

„Vidi,znamdasvimisledasamđubre.“Doksusevozili,Brent jerazgledaoskoropustpejsaz.Svudajebilastoka,kojajepaslaoskudnutravu. „Ali moras priznati da sam sinoc za sve nas stekaosenzacionalanrejting.Svejeutomenakojisenacinobracas.Onostojecudnouvezisasvetlimatrebadazvucikaodajeveomavazno-kaodajeupitanjupravavest.AkoCNNnastavidanasplacazanastavakovepriče,svemoradazvučiuverljivo,čakiakojetonajčudnijesranjenakojenaletimo."

„Zasto se onda vozimo ka opservatoriji? Prosle noci si pomeniloneštoovanzemaljcima.Iskrenosenadamdasešališ."

„Da,tojebilasala.Vidi,zelimdaovupricudodatnorazvijem,vazi?Znacu stamijepotrebnokadatougledam.Osimtoga,neznamzastosežališ.Imašlipametnijaposla?"

„Ne,osimdazaradimštovišenovca.Neznamodakletipomisaodasežalim."

Anita je zaustavila kombi kraj puta. Prasina se kovitlala dok jeBrentproučavaonatpis:

OPSERVATORIJAVLADESADOGRANIČENOKRETANJE

PROTIVOSOBAKOJEUĐUBEZOVLAŠĆENJABIĆEPODIGNUTAOPTUŽNICA

„Prijateljski pristup." - rekao je.„Hajde da napravimo nekolikosnimakakakojastojimporednatpisa.“

Izasavsi na jaku suncevu svetlost, krenuo je kroz prasinu i staokrajnatpisa.Odlucandaodrzisvojneuglađenizgled,nijesetrudiodaskine prasinu sa odela. Sa razvezanom kravatom i otkopcanomkragnom na kosulji, prineo je mikrofon ustima. U mikrofonu se

nalazioprenosnikkojijeslaotondirektnouAnitinukameru,alije,poprviputodkakojedosaouRostov,shvatiodaneznastabimogaodakaže.

Onajedrzalateskukamerunaramenu,usredsredivsisenanjega.Kamera je imala takozvaniminimikrofon, koji je bio pricvrscen navrhu. Strceci kao cev puske,mikrofon jemogao da zabelezi okolnezvuke,alinetolikojasnokaomikrofonkojijeBrentdržaourukama.

Nakondužegćutanja,pogledalagaje,skrećućipogledsakamere..„Macatijepojelajezik?"-upitalaje.„Sarkazamnijedobrodošao."„Tvojiobožavateljičekaju."„Dođavolasatime,onda.Hajdedaseodvezemouopservatorijui

vidimo da li tamo ima nesto zanimljivo.Mogu se vratiti kasnije i nakrajuuraditiuvod.“

„Daseodvezemo?Mislimdanecemoci.“Anitajepokazalaprstomka metalnoj kapiji koja se pruzala duz puta koji je vodio kaopservatoriji.Kapijajebilazaključana.

„Pretpostavljamdasevraćamougrad."Krenulajedavratikameruukombi.

„Moždanije."Brentjeprišaodrugojstranikapije.„Štatoradiš?"„Jesiliikadabilanafarmi?"„Jednomsamotišlauzoološkivrt."„Moj deda je posedovao na stotine jutara zemlje u Ohaju. Tamo

sam svakog leta provodio po dve sedmice. Secam se kada setraktorom izvezao u polje, a kapija se slucajno zakljucala, a on nijeimao kljuc da je otvori. Nikada nikoga nisam cuo da toliko dugopsuje.“ Nasmesio se prisecajuci se, dok je proucavao sarke na ovojkapiji;potomjedodao:„Pomozimi,hoćeš?“

Spustilajekameruiprišlamu.„Tvojdedajenašaonačindauđe?“„Uhvatikapijunaovomkrajuipomozimidajepodignem."Anita je slegla ramenima i cvrsto uhvatila jedan od metalnih

stubova.Pokrenulisusenagore.Sarkesuimalemetalnekrugovekojisusenalaziliokometalnihstubova.Nijebilopotrebnomnogonaporada bi se krugovi skinuli sa stubova i kapija se otvorila. Za nekolikominuta,uspelisudastvoredovoljnoprostorakakobiprošaokombi.

„Pretpostavljam da je vlada angazovala nekoga iz okoline da

postavi kapiju. Ali, zaboravili su da momku kazu da kapija stitiopservatoriju,anepašnjak."

„Mozdanisiprocitaodeonatpisanakojempisedaceprotivosobakojeuđubezovlašćenjabitipodignutaoptužnica."-reklajeAnita.

„Recicemodasusarkenakapijibilerazvaljeneizabrinulisedasedogodilo jos nesto lose.Doneli smoodlukuda je nasadužnost da toistrazimo." Zastao je i pogledao je. „Ali, nemoj mi dopustiti da tenateramdaradišneštoštotinijeprijatno.Želišlidaprekineš?"

„Nemašanse."-odgovorilamujeAnita.„Jesiliikadačuozačolu?5„Štajeto?"„Vrstakaktusa.Tomijebionadimakusrednjojškoli."„Zbog?"„Ako bi mi se neko zamerio, imao bi osecaj kao da se u njega

zabadatrnidamuseranagnoji."Brent je posmatrao. Bila je visoka jedan metar i pedeset sedam

centimetara.Mozda je imalaokopedesetkilograma.Alinimalonijeizgledala sicusna. Drzeci u rukama vec duze vremena kameru odskorodvanaestkilograma,postala jesnazna.Asnagaseogledala iunjenimtamnimočima.

„Hej,verujmi,nepokusavamdatisezamerim."-rekaoje.„Akoneželišdaulazišovamo,nemoraš.Možešmeovdesačekati."

Krenuvsi ka kombiju, Anita mu je odgovorila preko ramena:„Naravno da zelimda uđem tamo.“Dok joj se konjski repnjihaonapotiljkukapezabejzbol,podiglajekameru,kaodanimalonijeteskaismestilajeukombi.Zatimjeušlauvoziloipočeladaturira.

Brent je sacekaodaonauvezekombikrozotvorkoji sunacinili.Zatimjevratioogradunamesto,takodasusarkeizgledalenetaknuto.Seojenamestosuvozacaiautojekrenuonizput.Zanjimasedizalaprašina.

„Akopostoji cuvar,prasinacegaupozoritinanasdolazakmnogoprenegostignemo."-primetilajeAnita.

„Nema problema - samo zelim snimak zgrade. Mozda cu videtinestostocumocidapovezemsasvetlima,alisada,kadasmoovde,nemogunidazamislimstabitomoglodabude.Zaomijestomoramdapriznam,aliovapricabimoglada„pojede"samusebe."Razmisljaojena trenutak. „Osimako vecerasnedođedonovepucnjave. Tome seuvekmožemonadati."

Pogledao je u njenu levu ruku na volanu. „Ne nosis burmu, papretpostavljamdanisiudata.Imašlidečka?"

„Hej,nadamsedamisenenabacuješ."Anita jeposeglaka jednomodmnogihdzepovanasvojimmrkim

pantalonama.Izvanjednogodnjihjevirilametalnaspojnica.Otvorilaje dzep, otkrivsi da je spojnica bila povezana sa crnim, dzepnimnožem.Otvorilagajepalcem,pokazujućioštricu.

„Secassestasamtireklauvezisasvojimnadimkom."Napravilajepokretnožem.

„KunemseBogom,samorazgovaramo.Pokusavaosamdashvatimkako... koju si ono rec upotrebila? ... Cola... Zvuci kao da si biladevojkanekogbajkera..."

„Shvatiosi."„...kakoječolapostalakamerman.“„Žena kamerman. Imala sam decka. Pao je sa motora, kada je

izvodioegzibicije.Poginuoje.Naravno,tostojenosiokacigunijebilood pomoci. Par dana pre toga me je sutnuo zbog druge. Tada samshvatiladadevojkebajkeranemajubuducnost.Kadasamvidelaoglaszaobliznjikoledz,otislasamtamo,raspitalasekakvekurseveimajuishvatila da ucenje o tomekakodrzati televizijsku kamerumoze biti„kul“.“

„A kriticari kazu da televizija nema pozitivan uticaj. Je li „kul"onolikokolikosisenadala?"

„Pogledajdivneljudesakojimasarađujem.“Brentsenasmejao.„Vecnekovreme,nasvakomkoraku."-dodala jeAnita.„Svedok

CNN ne bude angazovao tebe. Tome se nadas, zar ne? Ako se todogodi iako imbudepotrebna zenakamerman,potrudi sedakazesnekulepurečomeni."

„Računajstim."„Nikadanemojdaneštoobećavašakotoinemisliš."„Govorim istinu. Akome zaposle, o tebi cu govoriti samo dobro.

Sadamožešdaspustišnož."SadajebiorednaAnitudasenasmeje.„Pogledajoneantenekod

opservatorije."Pokazala jekavelikimbelimoblicima,kojikaodasunicali iz horizonta dok im se priblizavala. „Podsecaju me na velikeroboteizfilmaTerminator?

„Dobrarečenica."-rekaojeBrent.„Iskoristićuje.“„Samoizvoli,posto cemozajednouCNN.Mislis lida imajudobru

meksicku hranu u Atlanti? Corizo?6 Imaju li dosta halapenjosa7 ienčilada8sapiletinom?"

„Nekakosumnjamuto."„U tom slucaju, mozda ces samo ti u Atlantu. Da, one antene

izgledajukaoogromniroboti."Dok su se priblizavali, Brent je bio zadivljen velicinom antena.

Sigurno su visoke kao zgrada od četiri-pet spratova, pomislio je.Raspoređenesuuširinidva-trigradskabloka.Ma,barćemonapravitidobresnimke.

Minutkasnije,biojedovoljnoblizudabiihmogaoizbrojati.Devet.Zatim je shvatio da je pogresio. Postojala je i deseta antena, koja jebilaskrivenaizaostalih.Bilajeokrenutanastranuicinilosedasenanjojizvodepopravke.

Potomsuugledaliograduodzice,iznadkojesenalazilabodljikavažica.

Nije u pitanjujedna ograda, pomislio je Brent.Tri. A dvaunutrašnja reda ograde izgledaju kao da su načinjena odmaterijalakojimsepravebrijači.

„Ovizaistaneželeposetioce.“-primetilajeAnita.„Verovatnosebojedaćestokazalutatiiudaritioantene."Putjevodiokatrimetravisokojkapiji,kojajebilaodtolikoguste

zice, da se cinilo da moze da zaustavi kamion. Na trecoj ogradi jestajaonatpis:

OPASNOSTVISOKINAPON

„Pretpostavljam da je ograda pod visokim naponom postavljenakakobizaustavilastokukojapreskociprvuidruguogradu."-reklajeAnita.

„Da, cinimisedase-izvininaizrazu-preteralouizgradnjiovogmesta."-složioseBrent.

„Mozdasuklinciizkomsilukacestobilivandali-prskalisuantenesprejomiličinilineštoslično."

„U tomslucaju,ogradapodvisokimnaponom cenauciti teklincesakolikoozbiljnostivladaneodobravapisanjegrafita."

Kamionet sa otvorenim zadnjim delom je bio parkiran u sencibetonskogbloka.

„Hajdedanapravimonekolikosnimakaovogmestadokjosimamopriliku."-odlučiojeBrent.

„Sačekajdokokrenemkombi„Dabudemospremnidabežimo?“„NezezajsesaČolom.“-upozorilagaje.Dok se prasina slegala, izasli su iz kombija i na jarkom suncu,

škiljeći,posmatralibeleantene.„Ovo ce sjajno izgledati." Anita je izvukla kameru sa zadnjeg

sedištaistavilaunjunovebaterije.„Stani pored kapije. Ugao ce biti ka antenama, a onda cu ga

spustati ka naptisu - visoki napon - na unutrasnjim ogradama inaposletku,natebe.“

„Zvučiškaodabitrebalodabudešrežiser,anekamerman.“„Ženakamerman.Jesilismislioštaćešovogaputareći?“„Antenakojajenakrivljenaustranu..."„Štasanjom?"„ČinisedajeuperenaupravcuRostova."„Pa?"„Moždaćuukazatinatodajeuperenakasvetlima."„Kaodadobijasignalodnjih?Mislisda cetoprociuCNN-u?"Ali,

pogledalajekaantenikaodajesamapomisaozaintrigirala.„Tojenajbolještomiuovomtrenutkupadanapamet."„U tom slucaju, ja nisam jedina koja nece ici u Atlantu.“ Anita je

pričvrstilakameruzarame.„Verujmi.Dokbudemonapredovali,razmisljacuonecemboljem.

Samo napravi nekoliko snimaka antene koja je nakrivljena kaRostovu.Akobudebilopotrebno,glasuvekmogunasnimitikasnije."

Odjednom,Brentjeizasebezacuobuku.Spustiojemikrofonkrajsebe, okrenuo se i pogledao kroz tri ograde, ka vratima koja su seotvorilausencibetonskogbloka.

Pojavio se covek. Pojavljujuci se iz mraka, kretao se unazad,sagnut,vukucinestostoBrentnijemogaodavidi.Njegovazuto-mrkauniformajeukazivalanatodajebiočuvar.

Covek se osvrnuo preko ramena, kako bi bio siguran gde staje;zaustavio se kada je ugledao kombi. Odmah je spustio ono sto je

vukao.Tamaizanjegajeidaljeskrivalanjegovteret.Okrenuoseiuspravio.Kosamujebilaveomakratka.Pojavamuje

bilačvrsta.Grudisumubilemišićave,aramenaširoka.Nacinio je korak napred i zaustavio se ispred kamiona.

„Pretpostavljamdaneznatedačitate."„Izvinite?" - upitao je Brent. Mikrofon je i dalje drzao dole,

sakrivenizasvojedesnenoge.„Znaknaputu.Kakosteprošlikrozzaključanukapiju?"„Sarke su popustile." - odgovorio je Brent. „Uz sve cudne stvari

koje su sedogodile,probudilanamse sumnja,pa smoodlucilida seuverimodajesveuredu."

„Svejeuredu.Postaracusedasekapijapopravi.Stamislite,zbogčegasušarkepopustile?"

„Moždadeca.“„Deca.Naravno."„JasezovemBrentLoft.Jasamtelevizijskireporter."Brentsesluziolevomrukom-onomkojomnijeskrivaomikrofon-

pokazujućiskraćenicutelevizijskestanicenabokukombija.„A,da,videosamtenateleviziji,pričaosiopucnjavi."„Hvala."Strog izraz na licu cuvara je govorio da u pitanju nije bio

kompliment.Iporedtoga,Brentjenastavio.„Odkadsmoovde,mestoizgleda fascinirajuce; da li bih mogao da porazgovaram sa nekim osnimanju?"

Nadao se da je Anita ukljucila kameru. Nije znao kuda ce garazgovorodvesti,alijesumnjaodaceuspetidabilostasnimi.CuvarjebioisuvisedalekoodBrentovogmikrofonakojibimu„uhvatio"glas,alijeBrentgovoriodovoljnoglasno,kakobiseonostogovorimoglosnimiti.

Od cuvara je ocekivao damu odgovori da je osoba sa kojom bimogaodaporazgovaraodsutnazbogvikenda - sto jebilanekavrstaljubaznogodbijanja.

Strogičuvarovodgovor-ne-gajeiznenadio.„Ne?"„Kakonatpisikazu,ovojevlasnistvovlade.Akozelisdateizvedu

predsud,samoizvoli,dokjanepozovempoliciju.Aliako zelisdaseovookoncabezvecihproblema,ulaziutajkombiivracajsenazadna

put.Sada.“Brent je usmerio svoj pogled ka otvorenim vratima iza coveka.

Predmet koji je vukao lezao je u senci, unutar skrovista. Deo je biookrugaoipodsećaojenaloptuzafudbal.

„A mozda bih mogao da intervjuisemtebe? - ponudio je Brent.„Kako izgleda raditi ovde? Je li uzbudljivo biti deo ovako velikogprojekta,iliion,kaoivećinaposlova,dosadiposlenekogvremena?"

Čuvargajeoštroposmatrao.Brent je i dalje navaljivao. „Da li opservatorija proucava samo

zvezde,kometeicrnerupeilijeionadeoprojektaPVI?"Čuvarovpogledjepostaojasniji.„Cuo si zaPVI? - rekao je Brent. „Potraga za vanzemaljskom

inteligencijom."Čuvargajesadamrkogledao.„ZnamštaznačiPVI.“„Nisamimaonamerudatidržimlekciju."„Cuosam saludabi trebaloda tragamoza inteligentnim zivotom

naZemlji."Brent se ponovo usredsredio na vrata koja su bila otvorena, iza

čuvara.Činilosedafudbalskaloptauzasenkuimakosu.O,sranje.Brentjepokušaodaprikrijereakciju.„Dalizivisovde?"Brentjeuspeodanastavidapricaimolioseda

jeAnitazaistaukljucilakameru. „Kakoizgledakadasiovde,odvojenodsvega?"

Cuvar je spustio rukekraj tela. Skupio je sakeupesnice.Otvorioih.Sklopio.Otvorio.

„Znas sta. Dajem ti tacnominut da odes odavde. Ako ne zelis nasud,samoulaziukombiivozisenazadnaput."

Brent je pokusavao da bude vest kada je skrenuo pogled nakamionet pored cuvara. U zadnjem delu su bili nagomilani nekipredmeti. Bili sumalo veci od ivica kamioneta i bilo je tesko reci ocemuseradi.Alijedanodpredmetajelicionadeokosulje-kojajejosbilananečijojruci.

„Dobro."-rekaoje,otkrivsidamujeteskodaostanesmiren.„Zaomijeakosamtidosađivao."Iznenadno,ubrzanokucanjesrcaizazvalomu je mucninu. „Samo sam mislio da bi ovo mesto moglo datizanimljivupriču.Ali,vidimdanisambioupravu."

I cuvar je primecivao stvari. Zurio je pored Brenta, u Anitu,narocito u njenu kameru. Onda je shvatio da Brent kraj noge krijemikrofon.

„Neželimonevolje."-rekaojeBrent.„Naravnodanezelite.Upravusi.Ovomestojezaistafascinirajuce.

Zasto ne ostanete tu. Idem da pronađem momka sa kojim mozeteporazgovaratiodozvolidasnimitepriču."

Pokretomimjepokazaodaostanutugdejesu,ondaseokrenuoiotišaoumaluzgradu,gdejeokrenuopredmetkojijevukao,dagavišenebigledali.Zatimjenestaoutami.

„Anita,hajdemo."-rekaojezustroBrent.Okrenuoseivideodajeonaspustilakamerukrajsebe,štoje,navodno,bioneutralanpoložaj.

Alicrvenosvetlonakameri jebiloupadljivo.Bezobziranastrahkojijeosećao,Brentjebioushićen,zatoštojeonauspelasvedasnimi.

Kombi je bio okrenut ka izlazu. Anita je pozurila ka bocnimvratimaispustilakamerunazadnjesedište.

„Uonomkamionetusuleševi."-oštromujerekla.„Da,aon jevukao jos jednotelo izonekucice.Stase,dođavola,

dogodiloovde?“Brentjepozuriokavratimasuvozaca.Teskojedisao,kaodajetrčaoutrcinastometara.

Anitajepozurilakaprednjemdelukombija,ocajnickizelecidastoprestignedovozačkogsedišta.

Izlevogramenajojjepoteklakrv.Palaje.Brentjezinuo,odjednomjepostaosvestanpucnjeva-jakihibrzih,

kao iz niza velikih petardi. Nesto je prozujalo pored njega.Metal jeneprekidnozvecao.Okrenuosekaopservatorijiiprimetiocuvarakojije stajao na vratima kucice i pucao u rafalu. Tri reda ograde su secinila kao ekrani, zica i njene spone su skretale putanju metaka.Komadisusepodizaliizrasturenogmetala.Poletelesuiiskriceizzicapodvisokimnaponom.

Osetivsivrelinumetkakojimujeokrznuouvo,BrentjepohitaodoAnite i uvukao je u prednji deo kombija, van cuvarevog nisana. Premesecdanajenapraviopricuopucnjaviizmeđutripljackasabankeijednogpolicajca.Policajacjepreziveojersesklonioizaprednjegdelasvogkruzera,izamotora,koji-kakojeBrentcuo-mozedazaustavibilokojimetak.

„Anita.Anita?Laknulomujekadajeshvatiodajesvesna,alijeodmahprimetio

kako su joj oci sirom otvorene i koliko brzo trepce od bola. Njenatamnakoza jebilableda.Kada jepovukao,zasobomjeostavilatragkrviuprasini.Ranananadlakticijebilasirokaidovoljnodubokadaiznjeprovirikost.

Iskrvarićedosmrti.Brentumalonijepovratio.Naprezucisedaseprisetionogastojedavnonaucionacasovima

prvepomoci,BrentjeodvezaokravatuiobmotaojeokoAnitineleveruke, iznad rane. Jedan od instruktora je insistirao,improvizujte.Znojecise,vezaojekravatuucvor,izvukaoolovkuizdzepanakosuljiistavio je ispod cvora.Okrenuo jeolovku,zatezucikravatudovoljnodaprekinedotokkrvi.

„Od ovoga ce ti rukamalo utrnuti." Setio se kadamu je lekar torekao.„Moždaćetiolakšatiibol.“

„Bože,nadamsedahoće.“Anitaseugrizlazausnu.Pucanje je prestalo. U vrelom povetarcu, Brent je osetio spaljeni

barut.Borecisedanepocnedapanici,proviriojeispredkombija.Kodotvorenihvrataodkucice, cuvar je izbaciookvir zametke izdonjegdelapuskeiubacionovi.Licetogcovekabilojeiskrivljenougrimasukoja je govorila da trpi bol. Napunio je pusku, pogledao u pravcuBrenta i zapucaou zadnjegumekombija.Ponovo supoletele iskre irasprsili semetalnidelovi, jer suogradeodbijalevelikibrojmetaka,ali je bilo dovoljno metaka da probuse gume. Brent je cuo kakopucaju.

Zadnjideokombijajepropao.Iakojeubrzanodisao,činilomusedanemožedaudahnedovoljno

vazduha. Zamisljao je kako cuvar baca njihova tela u zadnji deokamioneta,zajednosaostalima.Mahnitojeizvukaomobilnitelefonizpojasa i pritiskao dugmad, ali kada je prineo telefon levom uvu,jauknuoje.Telefonjeostaonem.

Činilosekaodajezagrizaoužuč.Ništa.„Mogudasekladim sta radis!“ -povikao je cuvar. „Pokusavasda

pozoves mobilnim telefonom! Postedi se nevolje! Nece proraditi!Ovakodalekonemasignala!“

„Moj sef zna da smo posli ovamo!“ - doviknuo mu je Brent.

„Poslaćeljudedanastraže!“„Kada ugledaju natpis, bice dovoljno pametni da ne upadaju na

vladinposed!Kolikocepotrajatiprenegostosevassefupitagdeste?Dva sata? Tri? Ako iko zaista dođe ovamo da vas potrazi, do tada -verujmi-nećevasnaći!“

Brentsetrgaodokjecuvarispaljivaojosjedanrafal.Najvecibrojmetaka je probio metal na tri ograde i razbio zadnje prozore nakombiju.

„Zar ne zalis sto se niste povinovali natpisu?" - vikao je cuvar.„Upozorio sam vas, zar ne? Rekao sam da cete biti na sudu! Hej,gospodineVelikiNovinaru,imampitanjezatebe!“

„Pitaj!“Brentsenadaodaćedobitinavremenu.„Jesiliišaouškoluzaprezenterevestiilineštos!ično?“Šta je ovo do đavola... ? Brent nije imao drugog izbora osim da

zabavi ovog coveka. Sve je bilo bolje od toga da bude upucan. „Da,imamdiplomusakoledžauprenošenjuvesti!“

„To sam shvatio! Morao si nauciti! Niko normalan ne mozeizgovorititolikosranja!"

Čuvarjenapraviojošnekolikorupauzadnjemdelukombija.Brentje cuokakose tecnost razlivapo tlu.Nozdrvemu je stipao jakmirisbenzinakojijetekaoizotvoraurezervoaru.

Odjednom je cuo jos nesto - brujanje udaljenog motora.Nekodolazi.Pomoćićenam.Pogledaojekaputu,kojijevodiokaglavnom,alinijeuočiooblakprašinekojibitrebalodasepribližava.

Brujanje je postajalo sve blize i glasnije, pretvarajuci se ugrmljavinu.

Uvazduhu.Okrenuoseupravcuzalazecegsuncaiugledaotamnusiluetuhelikopterakojijehitaokaopservatoriji.

HvalaBogu,pomislioje.I cuvar ga je morao ugledati. „Jos malo i zavrsicu sa tobom,

gospodinetelevizijskinovinaru!"Usta suvih od straha, Brent je nagnuo glavu uz ivicu kombija i

primetiodajecuvarnestaoutamiulaza.Zgradajebilatolikomaladaje Brent zakljucio da sigurno postoje stepenice koje vode ispodzemlje.

Kada se poslednji put cuvar vratio unutra, vratio se sa puskom.Brentniježeleonidarazmišljaotomeštabisadamogaodaiznese.

Nekipokretgajenateraodaseokrene.Stenjuci,Anitajeuspeladasedneidasenasloninaprednjideokombija.

„Ne mogu da vozim sa ovakvom rukom.“ Od bola je zadrhtala.„Kljuc je u desnom dzepumojih pantalona.“ Niz obraze joj je tekaoznoj.„Hajdedabežimoodavdedokganema.“

Brentjenapipavaoponjenomdzepuiizvukaokljuc.Uzeojeinozkojijeonaranijevratilauistitajdzep.Nijeimaopojmastadaradisanjim.Ipak,staviogajeusvojepantalone.

Anitaseboriladaustane.Brent joj je pomagao, obgrlivsi je i vodeci je ka bocnim vratima

kombija. Dok je ubacivao na suvozacevo sediste, njegovo ubrzanodisanje jepostalopromuklo.Zatvorio jevrata,pokusavajucidapravištojemogućemanjebukeipotrčaokavozačevomsedištu.Kadajeseozavolan,nogesumusetresleodstraha.Prstisumutolikodrhtalidanijemogaodaubaciključ.

HajdelNajzad,ključjeušao.Okrenuo je kljuc, osecajuci nalet odusevljenja kada je motor

proradio.Odjednom,senjegovosećajtrijumfapretočioupaniku.Pogledavsi u retrovizor, uocio je cuvara kako trkom izlece iz

kućice.Okocevipuškekojujenosio,čuvarjestavioneštodebelo.Brent je pritisnuo papucicu za gas i osetio kako prazne zadnje

gumepokusavajudasepokrenu.Naplatena tockususezarileu tlo,podižućioblakprašine.Nijemogaodavidičuvara.

Moždaćegaprašinaonemogućitidananišani!Kombisesporopokrenuonapred.„Smanji gas. Tako samookreces tockove.“ Anita je smogla snage

damukaže.Brent je poslusao. Kombi je odgovorio time sto se polako

udaljavao od opservatorije. U retrovizoru je video kako se prasinaslezeikakocuvarpodizepuskunarame.Poredzvukamotora,cuojekakosebrujanjehelikoptera,kojijesletao,približava.

Kombi se kretaomalo brze putem, a njegoveprazne gume su seborilesaprašinom.

Mahnito, Brent je ponovo pogledao u retrovizor. Cuvar jeodjednompromeniometuukoju jeciljao.Okrenuosekazapadu,kabrujanjuhelikopterakoji sepriblizavao. Predmetkoji je prikacionacevpuškejeizgledaojošdeblji.

Brentjegledaoudesno,poredAnite,kavelikomhelikopteru,kojijebiodovoljnoblizudamozedaugledaobrisepilotovoglicaukabini.Ponovojepogledaouretrovizoriprimetiokakosepuskatrznula,kaokadaseiznjeopali.Nestojepoleteloizpredmetakojijebioprikacenzacev.

Prednji deo helikoptera je eksplodirao. Dok je udarni talas odeksplozije zahvatao kombi, vatrena kugla druge eksplozije -verovatnoodrezervoarazagorivo-raznelajehelikopter.Olupinesupoletelenasvestrane.Ostacirotora,delovi trupa, fragmentimotora,padali su u prasinu. Podigao se dim. Trava se zapalila. Zapaljenikostur trupa helikoptera je pao na zemlju i prevrnuo se, ruseci deoograde.

„MadredeDios.“-reklajeAnitaušoku.Brzinomer je pokazivao da se krecu brzinom od osamdeset

kilometaranasat,stojeverovatnobilabrzinakojomsekombimogaokretati sa probusenim zadnjim gumama i naplatama koje su sezarivaleuzemlju.

„Izvućićemose.“-uspelajedaizgovori.Brentjeponovopogledaouretrovizoriosetiopritisakugrudima

kada jeugledao cuvarakakoseokrecekakombiju,kakobiostvariosvojcilj.

„Anita,držise.“Brent jeprimetiokakosepuska trznulauvis.Nesto jepoletelo iz

lanserapričvršćenogzacevpuške.Jos jedan udarni talas je uzdrmao kombi. Brent je u retrovizoru

videokakoeksplozijadižeprašinuuvis.„Dovoljnosmomuodmakli!" -povikao jeBrent. „Da, izvuci cemo

se!“Reci sumu zastale u grlu kada je video kako iza kombija izbija

plamen.Rupe odmetakau kombiju, shvatio je.Ostavljamo za sobom trag

benzina.Bešikamujepopustilakadasuplamenovikrenulizakombijem.„Ne!“Zadnji deo kombija se zanjihao kada su plamenovi stigli do

benzinakoji je isticao iz rupana rezervoaru.Udarnijenalikovaonaeksplozijugranata.Nijebilovelikeeksplozije.Zadnjideokombijase

nijeraspao.Udarjebiojak,auretrovizorususevidelidimiplamen.Brent jezakocio.Dokseplamen siriokaprednjemdelukombija,

laknulomu je kada je video kako se Anita iz sve snage napreze daotvori vrata i kako pada na zemlju. Otvorio je svoja vrata, iskocionapoljeipozuriookokombija,kamestunakojemjebilaAnita.Bilajeoslonjenanajednokolenoiborilasedaustane.

Zgrabiojeipožuriokajarku,ukojisesrušio,gurajućijenadole.Plamenseširiokasredinikombija.„Trebamikamera."-rekaojeBrent.„Nepokušavaj.Poginućeš.“Srcemujetakobrzo lupaloda jebiosiguranda cemuiskociti iz

grudi. Uspravio se, pojurio do bocnih vrata na kombiju i otvorio ih.Plamenovisugazahvatilidokjegrabiokameru.

Neštojeproleteloporednjega.Metak.Kasljucioddima, cucnuojeipotrcao,drzecikamerusaoberuke.

Jos jedan metak je proleteo kraj njega. Stigao je do jarka i zastitiokamerutakoštojepaonaleđa.

„Ti si lud.“ Anita ga je posmatrala iskolacenih ociju; bila je josbleđa.

„Imojamajkajetakomislila.“Pritisnuojedugmezasnimanjeiusmeriokamerukakombijukoji

je nestajao u plamenu, pomerajuci je od zadnjeg dela zahvacenogvatrom,svedoprednjihsedista,kojasuutomtrenutkuplanula.Zatimje u krupnom kadru snimio probijenu zadnju gumu ka kojoj su biliokrenuti,akojajepočeladasetopiodvatre.Dimsebrzoširio.

„Pogođensi."-reklajeAnita.„Gde?“„Udesnouvo.“Brent je podigao ruku i dodirnuo ranu, osecajuci masnu krv i

dubokuranunausnojškoljki.„Krvticurinizvrat,doramena."-promrmljalaje.„Dobro. Ako ti pomognem da namestis kameru, hoces li snimiti

to?"„Stvarnosilud."„Ocekujesdacekamovdeidanistaneucinim,dokonpokusavada

nas ubije. Kamera je jedino oruzje koje imam. Sve sto se događa cusnimitiunajvecojmogucojmeri.Akoseizvucemoodavde,ovocebiti

zivotna prica."Na pomen reci „zivotna prica" je zastao.Ocajnicki setrudecidaskrenemisli,dodaoje:„ZaovobihmogaodadobijemEminagradu"

„Mi.“„Šta?"„MibismomoglidadobijemoEminagradu."„Takoje.“Brentjeokrenuokamerukanjoj,naglasavajucikrvkoja

jenatopilanjenusafarijaknu.Krupnimkadromjesnimiopovezkojijenapraviookonjeneruke.

Helikopter,palomujenapamet.Moramdasnimimhelikopterdokjošgori.

Meskoljeci se, kretao se jarkom, sve dok nije pretpostavio da senalazidovoljnodaleko ida cuvarnecegledatiu tompravcu.Laganosepodizuci,uocio jedim iplamenove,koji susepodizali izostatakahelikoptera.Usmeriojekameruizumiraodeotrupakojijesrusiodeoograde.

Da,pomislioje.ZaovoćudobitiEminagradu.Ispraviojesamsebe.NasdvojećemodobitiEminagradu.Akopreživimo.

53.

VodnikLokhartjeprosaomotociklomkrajnatpisaPROTIVOSOBAKOJE UĐU BEZ OVLASCENJA BICE PODIGNUTA OPTUZNICA izaustaviosekodkapijekojajevodilakaopservatoriji.Nazapadu,cuojeudaljenihelikopter. Suncena zalaskuga je zaslepljivalo,pamu jebiloteškodauočiokomtipuhelikopterajereč.Verovatnojeupitanjubio „crni soko“, za koji mu je pukovnik Roli rekao da ce dovestidodatnuopremu.

Zasadanijebiloproblema.Svejeteklopoplanu.Osimtoga,Lokhartjedobioprilikudauzivauvoznjimotociklom.

U stvari,svaka prilika da se udalji od pukovnika je predstavljalauzivanje. Pretio mu je da ce ga poslati u ratnu zonu, a Lokhart jepoceodarazmisljadalibimutobiloboljeodtrenutnogangazmana.Bilokojedrugomestobibiloboljeod jezivezgrade ispodnapustenevazđuhoplovnebaze.

Pucajupsa?Očemusetu,dođavola,radi?Vodnik jeposegaoudzepodfarmerica i izvukaokljuckojimuje

dao pukovnik, pripremajuci se da skine katanac sa kapije. Tada jeprimetiodajepreprekavecbilanestabilna.Pogledaojeduzogradeiprimetiodašarkenanjenomdrugomkrajunisubilestabilne.

Mrstecise,otvoriojekapiju.Dokjeguraomotociklkaputukojijevodiokaopservatoriji,bukaga jenateraladasezaustavi,azatimdačučne,kakobisezaštitio.MnogoputajeuIrakučuotuvrstubuke.

Odjekudaljeneeksplozije.Dolazilajeizpravcaopservatorije.Nekoliko trenutaka kasnije, usledila je naredna eksplozija.

Lokhart je pogledom pretrazivao nebo, ali nije vise ni video ni cuohelikopter.Umestonjega,videojedimkojiseuzdizao.

Odtrećeeksplozije,podigaosejošvećidim.Posegao je za platnenim rancem, koji mu je bio pricvrscen na

zadnjemdelumotocikla.UrancujebilasakrivenanjegovapuskaM4,zajedno sa dva dodatna okvira od po stotinumetaka i sest kutija samunicijom-štojebilakoličinanakojojjeinsistiraopukovnik.

U rancu se nalazio i dvosmerni radio sa opremom za sifrovanje,kojegjeLokhartbrzoizvadio.

54.

Drzecislusaliceu jednojruci,Roli jeslusaouznemirujuci izvestajkoji mu je dolazio kroz dvosmerni radio. Usta su mu bila izuzetnosuva.

„Nemogudaposaljempojacanjepremraka.“-govoriojeuradio.„Suburbani su jedini prevoz koji imamo. Jako su upadljivi i, akoposaljem ljude tokom dana, ljudi koji su se okupili duz puta ce ihvideti.Nemožemougrozitisopstvenubezbednost.Izvidiopservatorijuiznajvećemogućeblizine.Nastavidaizveštavaš.

Roli je prekinuo vezu. Kada je ponovo stavio slusalice u usi,prigusujucidvetrecinezvukausobi,primetiojedanekiodljudikojisusedeli ispredopremezanadzor,radoznalogledajukanjemu.Iakoje proslo 6 posle podne, zbog hladnog svetla iznad njihovih glava idaljesuimaliutisakdaje3sataujutro.

„Je li svepodeseno?" Iznenadnapromena tonaunjegovomglasutrgnula je jednogod ljudi, ukazujuci da je ostaloda seobavimnogostvari za jako malo vremena, umesto da se prisluskuju njegovirazgovoriprekoradio-stanice.

„Upravo zavrsavamo, gospodine." - brzomu je odgovorio covek.„Počinjemodapojačavamosignale."

Rolijestaoizatogcoveka.Nakompjuterskomekranususevidelenasumicnorazbacanetackekojesuodavalevizuelniprikazstatickogzvuka, koji je dolazio iz audio monitora, na tabli, kraj ostaleelektronske opreme. Police su bile pune prijemnika, uređaja zaanalizu i dekodera. Kada bi sve proslo kako planiraju, uskoro bi sestaticki zvuk pretvorio u primamljivu muziku kakvu je cuo u FortMidu, a onda bi kompjuterski ekran pred njim bio isti kaohipnotizujućasvetla,kojasulebdelaimeđusobnosestapala.

„Nenosišsvojeslušalice,vojniče."„Izvinite,gospodine.Biosamtolikozauzetdasamzaboraviodaih

stavim.“Roli jedosaodosredisnjegdelaprostorije ipovisenimglasomim

seobratio.

„Slušajtemesvi!“Osmorica ljudi su podigla glave sa elektronskih sprava koje su

podešavali.„Svi moraju nositi slusalice." Pokazao je na sopstvene slusalice.

„Upozorio samvas da vam zvucna komponenta ovog projektamozeostetitisluh.Nezelimdamebilocijamajkagrdizatostonisteslusalinaređenjaištosteogluveli.Odmahstaviteslušalice!"

Žurnosugaposlušali.„Akojepotrebno,dodajteislusalicezasmanjenjebuke,kojesmo

poneli."Kadaseuveriodasugasviposlusali,otisao jedometalnihvrata

kojasuvodilakaunutrasnjojprostorijiuzgradi.Ustvari,nijegabilobrigadalicenjegoviljudiogluveti.Akoeksperimentpropadne,tostosuogluvelibićeimnajmanjiproblem.

Nadao se da ce im slusalice - a ako je potrebno i slusalice zasmanjenjebuke-udovoljnojmerizaštititisluhiodržatiihuživotu.

Kada je usao u centralnu komoru, posmatrao je monitor,postavljenukrug,nakojemsevidelanapustenavazduhoplovnabazakoja se pruzala nad njim. Ispod srusenih, zarđalih vazduhoplovnihhangara,videojekakonemackiovcarinjegovtrenerpatrolirajuduzograde. Okupljeni ljudi su bili dovoljno daleko od oblasti zaposmatranje inekiodnjihsurazgovarali sakerovođom.Zivotinja jelajala na njih. Ljudi sa druge strane ograde su podizali ruke, kao daželedakažuneželimonikakavproblem,azatimodlazili.

Roli se pitao da li je normalno da nemacki ovcar bude tolikoagresivan.

Uskoroćemootkriti.Kadasesmrkne,uvešćupsaunutra.Videćemokakoseponaša.Njegoveušisuosetljivijeodnaših.Akobudeproblema,reagovaćepreljudi...aprenegoštoreaguje,moramogaubiti.

Proucavao je pogledom debela metalna vrata, uvecavajuci samsebe da onamogu da izdrze udar granate. Uverio se da su njegovapuska M4 i nekoliko napunjenih lezista sa stotinu metaka u uglu.Otovoriojeormarićiproveriodalisepriborzaprvupomoćizalihezaprvu pomoc - ukljucujuci vodu - nalaze unutra, u slucaju da budeprimorandasezabarikadirauovojprostorijinadužiperiodvremena.

Štajošmoramdaisplaniram?Uvekpostojinešto.Trudio se da na sve misli. Ipak, zastao je kako bi razmislio o

proslosti ovog mesta i pokusao da se priseti necega sto je mozdazaboravio. Znao je napamet svaki događaj koji se odigrao na ovommestu. Sve izvestaje je procitao. Ovde su se ljudi mucili davno prenego sto jevojskadosla. Jedanodizvestajanijedolazioodistoricarailitaktičara.

Napisalagajenjegovaprababa.

55.

22.januar,1916.Konj se uznemirio. Do tada se normalno ponasao, pa se njegov

jahac, dvadeset devetogodisnja uciteljica DejniMeri Braun, opreznoosvrnula,pretpostavljajućidaseublizininalazekojoti.

Jahala je prasnjavim putem koji je vodio iz Rostova za Loden,gradic udaljen dvadeset i cetiri kilometra, gde je poducavalacetvrtkom, petkom i subotom, nakon rada u skoli u Rostovuponedeljkom, utorkom i sredom. Obliznji stocari su svojoj decidopuštalidanajvišetridananeobavljajuposlovenafarmama.

Dejnijeponekadbilauskoliodsvitanjadosumraka,pripremajuciseza casove iliocenjujuci testovekadadecanisubilazaskamijama.Takavraspored jebio iscrpljujuci,aliona jeodraslauRostovu inijevoleladabudedalekoodkucedoknijedobilaserti ikatzauciteljicuubucnom,pretrpanomElPasu.Dugi, tihisatiupoznatom,bezbednomkraju,bilisujojdražiodhaosaunepoznatom,spoljnomsvetu.

Tokomzime,posto jesunceranijezalazilo,Dejni jemoraladaseumotaukozuhodovcijekozeidapomrakujaseizmeđudvagradica.Tojenijeplasilo.ZvezdeiMesec-iakosevideosamodelicMeseca-pruzalisudovoljnosvetlostidavidiput.Uoblacnimnocima,nosilajeupaljenulampukakobijojosvetlilaput.

Kao iskusna jahacica, nikadanije brinula za svoju sposobnost dakontrolisekonja,cijajecetvrtinatelabilabojekestena,akojegsujojroditelji kupili. Ali sada, kada je zivotinja postajala sve cudljivija,zategla je uzde i nogama pritisnula uzengije, dok je sve napetijeposmatrala senoviti pejsaz. Tokom letnjih vrucina, kojoti nisu bilijedinaopasnostkojusukonjimogliosetiti -postojala jeopasnostdazvecarka ispuze na put, kakobi iskoristila toplotu na kraju dana; tosadanije bio slucaj, kada je napolju bilo toliko hladnoda se voda uvedrimaledilanapovršini.

Iporedtoga,Dejnajeosećalanelagoduustomaku.Sve do nedavno, osecala se srecnom zbog izolovanosti u ovom

tihomkutkuTeksasa,aondajenjenotacizkatalogaporuciobezicni,

telegrafski radio, pa su sada, bas na ovom putovanju, Dejninemislibile uznemirene eskalacijom rata u Evropi, koji je dosegao novistepen u svojoj svireposti i pretio da upetlja Sjedinjene Drzave uborbuizmeđuNemačkeiSaveznika.

Pre nego sto je krenula na konju u Loden, nakratko je posetilasvoje roditelje i slusalakratak radijski izvestajonapadimaukojimasu se koristili hlor i fozgen u obliku gasa: oba su unistavala pluca.Govorkalo se o jos strasnijem razvoju događaja: koristio se iperit,izazivaojeplikovekojisukidalikozuispoljaiiznutra.Gasjeostajaodugo aktivan, cak i kada bi pao na zemlju, jer bi ga vojnici podiglihodajucikrozpolje,azatimbiposledicebileistekaokadabisesuocilisajošjednimnapadom.

Tonisubilijediniuzasi.Dejnijesamomogladazamisljabolistrahkoje su izazivala nedavno otkrivena oruzja kao sto su bili tenkovi ibacaciplamena.Tako su,naovom,obicnomirnomputu,njenemislibileuznemirenijenegoštobiočekivala.

Paznju joj je iznenada privuklo nesto sa njene desne strane.Mrstecise,ugledalajedajejuznihorizontosvetljen.Svetlasusebrzokretala i presecalaputanju jednadrugima. Prvo je pomislila da suupitanjubakljekojesunosilijahaci.Stavise,jedinipravacizkojegsutijahačimoglidolazitibiojeMeksiko.

Tapomisaojujeispunilastrahom,jerjeiMeksikopostaoopasan.NedavnarevolucijasepretvorilauborbuzaracenihfrakcijaukojujeNemacka slala vojnike, oruzje i novac, nadajuci se da ce SjedinjeneDrzavebitiusredsređenenanasiljejuznoodsvojegraniceidaseneceuplitatiuratuEvropi.

MojBože.,dalisuonoNemci,pomislilajeDejni.Konjseidaljeopiraonjenimnaporimadagasavlada.Smirise,upozoravalajesamusebe.Konjosećamojstrah.Tostvara

problem.Ne, tonenapadajuNemci izMeksika,rekla jesamasebi.Kada je

malo vise obratila paznju, svetla nisu ni nalikovala na jahace sabakljama.

Akoononisubaklje,štasuonda?Postepeno, Dejni se pitala da li su to mozda svetla o kojima je

tolikoslusaladokjeodrastala.Pricesusecinilenestvarnim,pananjihnijeniobracalapaznju,jerihnijevidela,iakosumnogiljudiugradu

tvrdilidajesu.Sada su, na udaljenom horizontu, svetla poprimila oblik

osvetljenih kugli. Prelivala su se u duginim bojama. Ponekad su sestapalajednosadrugim,crvenoiplavosvetlojepostajaloljubicasto,azeleno i crveno jepostajalo zuto.Kretala su se levo i desno ili su sepodizalaispuštala,kaonošenastrujom.

Izgledalasusvevećaisvesvetlija.Dejni je postala svesna sumakoji je postepenopostajao sve jaci;

prenegoštogajeiuočila,ušisujebolele.Konj se iznenada propeo. Prionula je uz njegov vrat, cvrsto ga

stezucinogamaokobedara.Njisteciodstraha,zivotinjasebacakalaustranu. Ponovo je pokusao da se propne na zadnje noge, a onda je,iznenada,uprkosnjenimznalačkimnaporima,pojurioputem.

Brzina kojom je konj jurio bi, u normalnim okolnostima, otezalaDejni da uoci prepreke na putu, ali dok se borila da savlada konja,shvatila je da je put postao neprirodno svetao i da su se ka njemukretalezivopisneboje.Bezupozorenja,bojesujeobavile,uvijajuciseokonjeizarobivšijeupravomvrtlogu.

Odjednom, konj se toliko jako ritnuoda je pala iz sedla. Kada jepala na put, bol joj je sevnuo kroz rebra. Vid joj se zamutio.Osamucena, cula je kako konj prestraseno njisti. Ponovo se zacuotopotnjegovihkopita,kojisezatimizgubioudaljini.

Dejni nije imala pojma koliko je lezala bez svesti. Kada seosvestila, svetla su nestala. Navukli su se oblaci, koji su delimicnoprekrilizvezdeimesec.Prislabasnojsvetlosti,uspelajedaseuspravi.Uprkoshladnoći,odbolaurebrimasepreznojavala.

Slabimglasomjepozvalakonja,alisezivotinjanijevratila.Ponovoga je pozvala, a zatim odustala i s mukom potrazila svoje stvari. Ukojem pravcu je Rostov? On je sada bio blize. Ako pogresi u izborupravca,krenućekaLodenu;sumnjalajedaimasnagedapešačitoliko.

Pogledalajekanebu,trazeciSevernjacu.Boljebiotolikojakdasebojaladaćesesrušiti.

Velikakola.MoramdanađeniVelikakola.Eno ih. Kada je bila devojcica, otac se postarao da nauci da se

orjentise po zvezdama, u slucaju da se izgubi umraku. Dve krajnjezvezdeVelikihkolasupokazivalekaMalimkolima,azvezdanakrajudrškeMalihkola,bilajeSevernjača.

SadajeDejnimogladaodrediukojemjepravcubiozapad,pravackojicejeodvestiuRostov.Teturajucise,krenulajepomracnomputu,aondazapela.Kadajepala,boljeodrzaousvesnomstanju.Puzalajeinaposletkuuspeladaponovoustane.

Vremejeizgubiloznačaj.Osetila je jos jedan snazan nalet bola i shvatila da je naisla na

zgradu.Tektadajeshvatiladajestigladograda.Ubunilu,dvaputajepogrešnoskrenula,prenegoštojepokucalanavratasvogaoca.

Kadaihjeotvorio,srušilamuseunaručje.

***

Narednog dana se glas o njenoj nevolji rasirio Rostovim. Brojniprijateljisupohitalidazadovoljesvojuradoznalost.

„Nemci?“ - upitao je veterinar. Posto je bio najblize lekaru,savetovaojeDejnidanosikorsetdokjojrebranezacele.

„Ne,“ rekla je, trpecibol. „MislimdanisuNemci.“Korset je tolikopritiskaoDejninegrudidaseborilazadah.

„Alireklasinamdasividelajahacesabakljama."-rekaojeDejninotac.„AkonisuNemci,ondasubiliMeksikanci?"

„Ne,samosampomislila..."„Mogla je biti izviđacka ekspedicija." - rekao je gradonacelnik

Rostova.„Nekiodnjihsusetolikoprimaklidasutegađalibakljama.KaranciniljudisuusavezusaNemcima.Tosviznaju.MozdaKarancaispituje koliko duboko moze uci u Teksas pre nego sto to nekoprimeti."

„Ili je to bio onaj prokletnik Vilja.“ - rekao je gradski kovac.„Očajničkimutrebanovacizalihe."

„Između nas i granice nema nicega." Dejnina majka je bilaprestravljena.„Mogunaspoubijatiusnu."

„Ne,tonisubilijahači."-Dejnijebilauporna.„Stasiondarekladajetobilo?"-upitaojegradonacelnik.„Stagod

dasividela, cinilo seda senalazinahorizontu, aondaseodjednomokretalookotebe.Zarnisitakoopisala?"

„Jesam." Dejni je jedva govorila, jer je korset stezao oko rebarakojasuoteklaibolelaje.

„Tomozedauciniavion.VideosamjednogkadasamposlednjiputbiouposetikodsestreuElPasu."

„Alinisamčulamotor."„Reklasidasičulanešto."„Šum."-odgovorilaje.„Nisammogladaodredimodakledopire."„Doksuseokotebeokretalazaslepljujućasvetla."„Da,ali..."Gradonacelnik je ustao i obukao kaput. „Kontaktiracu Fort Blis.

Potrebnojevojskuupozoritinaovo"„Upozoriti?"„MislimdaNemciisprobavajunovooružje."

***

Dan kasnije, na svetlosti popodnevnog sunca se ugledala malamrlja.Brujanjemotorajenateraloljudedapogledajukazapadu,gdese postepenomogao uociti oblik aviona, koji je bio zivopisno zut uodnosunabojuneba.Imaojedvaparakrila,jednoiznaddrugogidvaotvorena sedista, jedno iza drugog. Jedini putnik u tom avionu jesedeonazadnjemsedištu.

Kruzio je iznad grada i ljudi koji su se okupili u glavnoj ulici.Spustaose,acinilosedalebdikadajedotakaoprasnjaviput.Kadajesleteo,laganojeodskocio,zatimjepodigaooblakprasine,apotomsezaustavionadelusasasušenomtravom.

Ljudisuodusevljeno,ugrupama,krenulikapolju;pilotjeiskljuciomotor i ustao sa zadnjeg sedista i skocio na zemlju. Nosio je cizme,koznerukavice,koznujaknu,ispodkojejeimaozutomrkuuniformuisal iste boje oko vrata. Na sirokom kaisu oko struka mu je biopricvrscen pistolj, a neko je prepoznao da je u pitanju novipoluautomatski „kolt 45“. Kada je skinuo naocare sa lica, sve okonjegovihociju jebilobelo, zarazlikuodpreostalogdela lica,koje jebiloprekrivenoprašinom,uključujućiinjegovebrkove.

„JasamkapetanDzonRoli.“-rekaojeuglađeno,glasomkojimkaoda je zahtevao paznju. „Mozete se pribliziti, ako zelite." Cizmom jepovukaolinijunatlu.„Dovde.Alinemojtediratiavion.“

„Kakoovoleti?“-upitaojezapanjenojedančovek.„Propelerpotiskujevazduhporedkrila.Onasunacinjenatakoda

seispodnjihstvaravisokpritisak,aiznadnjihnizakpritisak.Razlikaizmeđuvisokoginiskogpritiskapodižeavion.“

Nekolicina ljudisenamrstila,kaoda imjebrbljaogluposti.Ostali

suklimaliglavom,verovatnosepretvarajućidarazunieju.„Čimesukrilapokrivena?"-upitaojedrugičovek.„Platnenimtrakama.Pricvrscenesuvodootpornimagensom,nalik

našelak."„Nečinisedajeizdržljiv."„Dovoljno je izdrzljiv. Avion me je doneo cak iz El Pasa."

Izgovorivsi to, osvrnuo se, a onda se ponovo obratio okupljenima.„Gdevamjegradonačelnik?Došaosamdarazgovaramsanjim."

„To sam ja, kapetane. Zovem se Ted Mekini." Gradonacelnik jeistupio i rukovao se sa njim. „Hvala sto ste dosli tako brzo. Mojakancelarijasenalazidole,nizulicu."

„HvalaVamastostenaskontaktirali."-odgovoriojekapetanRoli.„Voleobihdaodmahpočnemo.Vojskuveomazanimavašizveštaj."

Okupljenisuserazdvojili,doksuonigradonačelnikodlazili.

***

GradonacelnikMekini je biopredsednik jedinebankeuRostovu.OniRolisuostalisatvremenaunutarzgradeodnepeceneopeke.Naulici se okupilo dosta ljudi, zainteresovanih za ono o cemu su njihdvojicarazgovarali.

Kada su Roli i gradonacelnik izasli, presli su ulicu i otisli doducana, ciji su vlasnici bili Dejnini roditelji. Oni su ziveli u stanu izadućana,gdeseDejnioporavljala.

Naulicijebilosvevišeljudi.Polasatakasnije,gradonacelnikjeizasaoizprodavnice.Vratiose

nedugo zatim, pracen zvukom kloparanja motora njegovog fordamodelT.

KapetanRoli je izasao izprodavnice idrzaootvorenavratakakobi izasla Dejni, koja se ogrnula kaputom i ukoceno krenula kaautomobilu.Kapetan joj jepomogaodasednenasedistesuvozaca,azatimjeseouzadnjideovozila.RadoznalostokupljenihjerasladokjegradonačelnikMekiniizlazioizgrada,kaLodenu.

***

Zimsko sunce se spustilo dovoljno nisko da dodirne horizont, anjegov crveni odsjaj je pojacao braon boju Rolijeve kozne jakne.KapetansenagnuonapredsazadnjegsedistakakobiDejnimoglada

gačujeodkloparanjafordovogmotora.„Hvala stostepristalinaovo,gospođiceBraun.Mnoge zenenebi

imalehrabrostidasevratenamestonakojemsunapadnute.“„Mislim da nije hrabrost u pitanju, kapetane Roli.“ - objasnila je

nevoljnoDejni.„Mislimdaje,možda,upitanjubes.“„Bes?“Biojeradoznao,aonanijemogla,adaneprimetidajebio

zgodan.Bilodajestajaoilisedeo,leđasumubilauspravna;pomislilajekakoonimaodlikejahača.

Odbacivsitakvepomisli,nastavilaje:„Nekojenasaomogkonja.Ilibar njegov kostur, nakon sto su ga kojoti dokrajcili. Za to jeodgovornoonoštomejenapalo.“

„Zao mi je Vaseg konja.“ Zvucao je kao da je to stvarno mislio.„Imatelibarosećajgdesenapaddogodio?"

„Krenulasamnakonsumraka."Dokjesuncevasvetlostbivalasveslabija,Dejnijelaganoostajalabezdaha.Recisujojjedvanadiraleodbolova, kada bi automobil naleteo na dzombe na putu. „Videla sesvetlost zvezda. I pored toga, tesko je odrediti gde se to tacnodogodilonaputu."

„KadastekrenulizaLoden?"„U7:15.“.„Vrlosteprecizni."„Moj otac ima bezicni radio. Bila sam kod njega kada je slusao

izvestajonapadimagasomuratuuEvropi.Izvestajjebiou7.“Dejnije terala sebe da nastavi. „Nakon deset minuta sam bila tolikouznemirena, da sam sepozdravila sa roditeljima i krenula ka konju.Naputsamkrenulau7:15.“

„Po nacinu na koji sedite, ocigledno trpite bol." - rekao joj jezabrinuto.„Jestelisigurnidamožetedanastavite?"

„Spremna sam da ucinim ono sto se od mene zahteva." -odgovorilajeodlučno.„Upitanjujesamosteznik."

„Steznik?"-Rolijezvučaoposramljeno.„Veterinarmijerekaodanosimkorsetkakobihzaštitilarebra."„Išlistekodveterinara?"-iznenađenojeupitao.„Ovo je zemlja stocara, kapetane Roli. Lakse je naci veterinara

negolekara."„Cimsevratitekuci,molimVasdaodmahskinetekorset.MozeVas

ubiti."

Dejni je jauknula kada je gradonacelnik presao preko jos jednedžombenaputu.„Dameubije!Očemugovorite?"

„Vojskajeproucavalakakoseranelecetokomrata.Uobicajenojedasekodslomljenihrebarakoristi lepljivatraka.Alibritanski lekarisuotkrilidasecesto,kaorezultat,javiupalapluca.Izgledadalepljivatraka stvara plitko disanje koje omogucuje skupljanje tecnosti uplucima.Onostosledijedasepacijentrazboliodnecegastojemnogogore od slomljenih rebara. Kada skinete korset, disite sto dubljemozete. Bolece Vas, ali je to jedini nacin da sprecite skupljanjetečnostiuplućima."

Gradonacelnik je ukljucio svetla namodeluT. „Kada govorimo oratu,kapetane,hoćeliseSADpriključitiborbama?"

„Da,hocemo"-odgovorio jeRoli. „Samojepitanjekada.Zatomejevojskaposlalaovamo.AkoNemciisprobavajunovooružje,moramoda se informisemoo tome. GospođiceBraun,mozete li da procenitekolikostebilinaputuprenegoštosteugledalisvetla?".

„Moždačetrdesetminuta."„Kolikostesebrzokretali?"„Umerenimkasom.Svetlostmesecaizvezdajebiladovoljnadami

dozvolikretanjetombrzinom."„Štoznačidasteprešliokoosamkilometara."Gradonacelnik ga je posmatrao sa sve vise postovanja.

„Pretpostavljamdastebilikonjanik."„UOsmojregimenti."„JestelibilinaFilipinima?"„Gospođica Braun ocigledno nije jedina koja prati vesti." Roli je

proucavao horizont. „Da, bio sam na Filipinima. Kada sam cuo davojska obucava pilote, odlucio sam da je bolje leteti nad dzunglom,negojahatikroznju."Zastaojeizuriousumrak.„Dalibistereklidasmovećprešliosamkilometara?"

„Takokažemeračpređenedaljine."„Onda,hajdedasezaustavimoiuživamouprizoru."Mekinijesmanjiogasipovukaokocnicu.Cakikadajestajao,auto

jekloparaoodvibracijamotora.„GospođiceBraun,reklistedasusvetladolazilasajuga?"„Takoje."„Ako iskljucite motor, gospodine Mekini, hocete li moci da ga

ponovopokreneteilićemoostatizaglavljeniovde?"„Autoodrzavamuodlicnomstanju."-odgovoriojegradonacelnik.

„Krenuće.“,„Hajdedaondauživamoumiruitišini."Gradonacelnik je iskljucio motor. Motor se „zakasljao“, a onda

utihnuo.„Ako budemdrzao ukljucena svetla, ispraznice se akumulator.“ -

MekinijerekaoRoliju.„Naravno.MolimVasdaihisključite."Odjednom, vozilo je bilo okruzeno tamom. Tisina je pojacavala

nadolazećunoć.„Predivno.“-rekaojeRoli,doksumuseociprivikavalenatamu.

„U El Pasu nemogu da vidim nebo zbog ulicnog svetla. Retko kadavidimovakovedronebo."

Mekini je pokazivao prstom, odusevljen skoro kao dete.„Pogledajte,zvezdapadalica.“

Preletelajeprekonebakaotihivatromet.„GospođiceBraun,dalistemozdavideliovakonesto?“-upitaoje

Roli.„Moždastevidelirojzvezdapadalica?“„Nikadanisamculadazvezdepadaliceiduprekopoljaiokrecuse

okonekoga."-odgovorilaje.„Nitisamčuladaispuštajušum."„Nisamni ja."Roli jeusmeriopogleduoblastna jugu, obavijenu

tamom.Tamonegde,čulosekevtanjeiurlikanjekojota.Krenulisuulov,pomislioje.Ilimoždabežeodnečega.„MoramdaVamkazem" - rekla jeDejni - „da jamislimdasvetla

nisubilabakljenemačkihjahača."„MoždanisubiliNemci.MoždasubiliKarancinoviljudi."„Ne.Mislimdauopštenisubiliupitanjujahači."„Aliakonisubiliupitanjujahači,štajeondastvorilosvetla?"„Ne znam. Ljudi odavde cesto vide svetla." - rekla je. „Ja ih licno

nikada nisam videla, tako da nemogu reci kako izgledaju, a do preneko vece, verovala sam da ne postoje. Sada nisam sigurnašta damislim."

„Bojimsedanerazumem."„Dejni govori o svetlima iz Rostova." - prekinuo ih je Mekini.

„Indijanci i prvi naseljenici su cesto govorili o njima.Ni ja ih nikada

nisamvideo,alimoja zenatvrdidaona jeste.To jebilokadanamjesinumroodkolere.Verovala jedasusvetladusanasegdecaka.Akomenepitate,mojaEmilijebilatolikodepresivnadajeubedilasebedajevidelasvetla."

„Epa,stagoddasedesava,uskorocemootkriti."-samouverenojeodgovorioRoli.

„Zaistaverujeteuto?"„Apsolutno."-rekaoje.„Jaupravosadavidimsvetla."„Šta?"-Mekiniseosvrtao.Roli je usmerio svu svoju paznju ka horizontu na jugu, gde su

blistavebojepocelepolakodasepojavljuju.Uzdizalesuseispustale.Lebdelesu iplovileusporom,zanosnomritmu.Crvenasemesalasaplavom.Žutasestapalasazelenom.

„Gospodine Mekini, vidite li ih?" - Roli je spustio desnu ruku nasvojpištolj.

Gradonačelniknijeodgovorionatrenutak.„Bože,vidimih."„GospođiceBraun,dalisteovovideli?"„Jesam."-tihojeodgovorila.„Prenegoštosumenapala."„Epa, sigurni smodanisuupitanju jahaci kojinosebaklje.Da li

nekoosećamiriscveća?"„Cveća?"„Orhideja."„Nebihznaokakomirišuorhideje."-rekaojeMekini.„NaFilipinimapostojestotinevrstaorhideja."-objašnjavaojeRoli.

„Predivnihboja.Baskao iovekojesadavidim.Nocu,udzungli,doksampokusavaodazaspimu satoru,miris jebioveoma jak.Orhidejekojesuoprašilepčelemirišunacimet.Tojeonoštosadaosećam."

„Jaosećamtrulomeso."reklajeDejni.Mekinijeprineorukuustima.„Ijaisto."Roli se prisetio da orhideje na Filipinima nisu uvek mirisale na

cimet. Ako bi ih oprasilemuve, onda bi ponekad imalemirismrtveživotinje,nakojojsupretogabilemuve.

Iznenadajeosetiosmrad,kojigajeskoronateraodaućuti.Kaoleševiposlebitke,pomislioje.Dejnisenakasljala.Posledicnareakcijabiojebolugrudima,zbog

čegasetrznula.

„Napoljuimaneštomrtvo.“-reklaje.Novonemačkooružje?-pitaoseRoli.„PoVasojpretpostavci,kolikosuudaljena?"-Mekinijevglasjebio

nesiguran.„Nemoguce je znati bez metoda za merenje udaljenosti.“ -

odgovorio je Roli. „U tami nas oci varaju. Svetla bi mogla bitikilometrimadaleko,amozdaimanjeodstometara.Akosubilatakoblizu, to bi objasnilo kako su tako brzo stigla do Vas, gospođiceBraun."

Mirissmrtijebiojači.Nismospremni,pomisliojeRoli.Prisecajucisedajeodgovoranza

Dejninubezbednost,tihojerekao:„Hajdemonazad,ugrad."

***

Dva dana kasnije, stigao je odred konjice; oblak prasine koji supodizalibiojevidljivizdaljine.Kadajesuncepocelodazalazi,Rolijeodjahaosanjimadodelaputanakojemjeugledaosvetla.

Planimjebiodaiskoristeistrazivackeinstrumentekakobidobilidvaodvojenapodatkaopolozajusvetala,zatimdaucrtajukoordinatenamapu,stobiimomogucilodaodredekolikodalekoigdesesvetlanalaze.

Aliutrenutkukadasusesvetlapojavila,konjisupodivljali.Glasnosunjistali,udaraliiujedalijedandrugog.Konjickipolicajac,kojijebiona zemlji, pokusao je da zajase, ali ga je konj vukao po zemlji.Kopitom mu je smrvio lobanju. Ostali uspaniceni konji su galopomodjuriliutamu,ostavivsivojnikedaseoprezno,peske,vratedograda,sapuškamanagotovs.

***

Nedeljudanakasnije,izFortBlisajeuRostovdoleteloosamvojnihdvokrilaca. Vreme u kojem je izvrsen let, dalo je Roliju priliku daizaberelokacijusakojecepoletatiisletatiipocetidanadgledanjenugradnju. Obrazlozenje za izgradnju piste bilo je da ce pruzatimestopoletanja i sletanja za pilote koji se tajno obucavaju i sa kojeg ceodlazitidaratujuzaAmeriku.

Stvarna svrhabila jeda seuspostavi lokacija sakojebidvokrilcimoglidaizvazduhanadziruprostorizameksickegranice,upotraziza

oruzjemkojesuNemcimozdatestirali.Kadanijebionaduznosti,RolijesveviševremenaprovodiosaDejniMeriBraun.

Deoobukepilotaukljucivao je i letenjenocu. Iskoristio je nocnecasove kao mogucnost da posalje svoje studente da pokusaju daodredeprirodusvetala,alijebioprimorandaprekinenjihovemisije.Dok su leteli ka svetlima, skretali su i pocinjali da napadaju jednidruge - sa ociglednom odlucnoscu da ubiju studenta i instruktora usvakomavionu;zbogtogasusedvaavionaisudarila.

Zbogtogaseobukaodvijalasamotokomdana.Strah od napada izMeksika je potvrđen 9.marta 1916, kada su

vojnici, koje je predvodio Panco Vilja izveli nocni napad na gradKolambusuNovomMeksiku.Urokuoddvadana,KongresjeizglasaoodlukudagoniVilju.„CrniDzek“PersingjepoveopethiljadavojnikauMeksiko, gde su ostali najveci deo godine. Iako su bili ukljuceni ubrojne bitke sa meksickim trupama, nikada nisu uspeli da pronađuVilju,alitonijebilovazno.Samamisijaje,unajvecojmeri,bilavezbaiobuka,kojajeamerickimvojnicimaomoguciladaprihvateiskustvouborbi.

Uaprilu1917,Amerikajeušlaurat.Roli jeucestvovaouakcijiuMeksiku,koristeci svojdvokrilacda

izvidi polozaje neprijatelja. Nakon toga, vratio se u Rostov i ozenioDejniMeri, ali je, nekolikonedelja nakonvencanja, bionabrodu zaFrancusku.

Vojska je zaboravila na svetla i mogucnost testiranja novognemackog oruzja duz meksicke granice. Postojale su druge vrsteoruzjaokojimajetrebalobrinuti,narocitonagasiperit.Ali,kapetanRolinije razmisljaonocuobitkamakojegaocekujunarednogdana,čeznuojezasvojomženomisinomkojegjerodila.

Kada se, u novembru 1918. rat zavrsio, vratio se kuci za Bozic.Padaojesneg- sto jebiloneobicno,aline inemogucezatuoblastuTeksasu. Preziveo je trideset i devet direktnih borbi sa nemackimavijaticarima i zahvaljivao Bogu sto je mogao da bude sa svojomzenom i sinom. Ali, iako je najzad bio na sigurnom, imao je nocnemore. Istina, ne o ratu. Umesto rata, u uznemirujucim snovima jeiskusioosecaj lebdecih,plutajucih svetala. Svakeveceri je isaoda ihposmatra.Umartu1919.kupiojedvokrilackojijekoristiouratu,jerjevecinatihavionapostalapristupacnaponiskimcenama,sobzirom

natodavojscivišenisubilipotrebni.Nedelju dana po preuzimanju aviona, u sumrak je poleteo sa

zapustene piste, na kojoj je tri godine pre toga obucavao pilote.Poleteojekasvetlima,doksespustaomrak.Zvuknjegovogmotorajenestajaoutami.

Nikadavišenisuvidelininjeganiavion.

56.

Uvlaznojzgradiispodnapustenevojnebaze,pukovnikVorenRolise prisecao kako je gledao fotogra ije poletnog, mladog coveka uuniformi, zene upecatljivog izgleda kraj njega, dvokrilca iza njih.SecaosepricaosvetlimauRostovuitajanstvenognestankanjegovogpradede.

Rolijevaprababajesamaodgajalasina,pokazujucisnagukojujojjepreneomuz.Svojaosecanjajeiskazivalajedinonocu.Doksunjeniroditelji vodili racuna o bebi, otisla bi u oblast u kojoj joj je nestaomuž.Posmatralajesvetlaičekalagadasevrati.

Jednunoćzadrugom,zimiiuproleća,zurilajeunjih.Na neki neobjasnjiv nacin, lice joj je postalo crveno i oteklo. Po

njemusuizasliplikovi.Jednenoci,kadajekosapoceladajojopadaupramenovima,ucinilajenestostonikadanebipomisliladaceuciniti-uzelajesvogsinaipreselilase,iznekadabezbednogkrajaukojemjeodrastala,iiznajmilastanubucnom,uznemirujucemElPasu.Tamojepostalakrojačica,paješilakodkuće,dokjebrinulaosinu.

Iz El Pasa je otisla u Denver, zatim u Cikago, a naposletku uBoston,pokusavajucidaodestodaljeodsvetala.Uprkostomestosuprošlegodine,nikadasenijeponovoudala.

Umrlajeodrakakože.Rolijevemislijeprekinuonečijiglas.„Gospodine...Fort...zove...Vas.“Podigaojepogledsastola.Slusaliceuusimasuprigusivalezvuke.

„Ponovite,poručniče?"„Iz Fort Mida zele da razgovaraju telefonom sa Vama.

Skremblovanikod2.“Dok jeRolipodizaoslusalicunasvomstolu,porucnik jenastavio

dagovori:„Aiakojošnijenoć,dobijamoizuzetnosnažnaočitavanja."Roli je klimnuo. Ovoga puta nije zeleo da rizikuje i da izvadi

slusalicu iz uha; pritisnuo je telefonsku slusalicu uz uvo i ukljucioskrembler.

„OvdepukovnikRoli.“

„Bordenovanavezi.“-cuoseslabzenskiglas.Onajebiladirektortima za istrazivanje oruzja u Rolijevom stabu, u blizini Agencije zanacionalnu bezbednost u Merilendu, koja je nalikovala na tvrđavu.„Dobijamoneuobičajenosnažnaočitavanjaizvašeopservatorije."

„Da,jedanodmojihljudimejeupravoobavestiodaimidobijamosnažnaočitavanja."

Bordenova je nastavila da govori: „Pregledala sam podatkeparametaraizprethodnihverzijaovestudije.Kolikoznamo,upitanjuje ciklicni obrazac. Ponekad je skoro nemoguce detektovati signal.Nekadasusignaliveomajaki.Alidosadasuislabiijakisignalibiliuistomokviru.Ovosunajvecaocitavanjakojasmodosadavideli-atoukljucuje i ono sto se desavalo i 1945, tamo gde se nalazite. RazlogzastoVaszovemnijesamodapodneseteizvestaj.TrazimodVasdajosjednom razmislite o svojoj strategiji." Zastala je na trenutak.„Pukovniče,jestelisigurnidaželitedaostanetetugdeste?"

Rolijepomisliokakojepitanjekojejepostavilaveomadelikatno.JednaodnjegovihbrojnihtajnibilajedasuseoniBordenovasretalisvakogmesecauhotelskojsobiuBaltimoru,gdesudopustilisebidase pretvaraju da imaju emotivni zivot koji nije u vezi sa karijerom.Njenopitanjesenijeodnosilosamonazastituprograma.Ukazivalojedajezabrinutazanjegovubezbednost.

„Pukovniče,čujetelime?“-upitalajeBordenova.„Da, cujem." - rekao je na kraju. „Cujem Vas. Hvala na

informacijama,alimislimdacuostati.Sveovegodine,ovojemestokakojem jeusmerenprogram.Bezekipena licumesta,nikadanecemosaznatiistinu.Nemogudaodem."

Nijetobilosamomestokakojemjeprogrambiousmeren.Njegovživotjebiotamousmerenodtrenutkakadaje,kaodecak,prviputcuopričuosvetlima.

ČETVRTIDEO

PREOBRAŽAJ

57.

Pejdzov mobilni telefon je zazvonio dvadeset sekundi nakoneksplozija. On i Tori su gledali ka nebu, u pravcu odakle je naisaoudarni vazdusni talas. Izvukao je telefon iz pojasa i pritisnuo zelenodugme.

„Jesiliihčuo?“-upitaogajeMedrano.„Mala eksplozija, zatim velika, pa ponovo mala.“ - odgovorio je

Pejdž.„Dolazesaseverozapada.Tamosejedinonalaziopservatorija."„Ijamislimdajetako.Gdestevasdvoje?"„Naaerodromu."„Kakvo iznenađenje. Konacno sam shvatio da nameravate da

poletitevečeras.Privatniavionmožedaletigdegodželi,zarne?"„Takonekako."„NajblizihelikopterPatroleauto-putajeudaljendevedesetminuta.

Nemogutolikoda cekam.Zelimdaodletitekamestutiheksplozija iotkrijeteštasetamo,dođavola,dogodilo."

„Problem je u tome sto je jedno od mesta na koje ne moze daodletiprivatniavion,zonazabranjenogletenja."-rekaojePejdž.

„Hoćešdamikažešdanesmešdaodešdoopservatorije?"„Obicno je zona zabranjenog letenja povezana sa nacionalnom

bezbednoscu. Nemampojma kakve veze sa tim ima opservatorija, anaposletku,akoodletimtamo,mogudaizgubimpilotskudozvolu."

„Ni janemogudaodemtamo." - rekao jeMedrano. „Upitanju jezemljiste koje je u vlasnistvu saveznih vlasti. Nemam ovlascenje datamoposaljemizvidnicu.Slusaj,pokusacudadobijemdozvoluodFBI-a.Dok cekam,tibimogaodaletisbarublizinioblasti -mozdadasepopnešdovoljnovisokodavidišštasedogodilo?"

„Tomogudaučinim.Imampolicijskiradiousvomavionu.Nakojojsifrekvenciji?"

Pejdzjezapisaofrekvenciju,prekinuovezuiponovostaviotelefonokopojasa.

Pogledao je u Tori. „Ovo bi moglo biti opasno. Mogla bi darazmislišotomedaneidešsamnom."

„Dalibitidobrodošaojošjedanposmatrač?"„Uvek."„Ondaćešimatidruštvo."

58.

MetakjerazneoprljavstinublizuBrentovoglevogobraza.Trgnuoseinižesagnuoglavu.

Tamogdejelezao,nalazilasepescanastaza,kojajenekadamoglabiti korito presusenog potoka. Sasusena zemlja je upila vodu odjucerasnjekise,samosenjemucinilodasepodnjimnalazibaricakojaga je natapala. Tada je shvatio da oseca vlagu oko svojih prepona,poštomujebešikapopustila.

Jedino stoga jesprecavalodapocnedapanicibila je televizijskakamera.Nećupropustitiovupriliku.Uperiojekamerukastubucrnogdima koji se podizao od srusenog helikoptera. Zatim se okrenuo nadesno i uperio kamerukakaroseriji televizijskogkombija iz koje sepodizaodim.

Sada dolazi teži deo - ostati živ da bih ovo prikazao nekome,pomislioje.

Anita se nalazila između njega i spaljenog kombija. Glava joj seklatilaiizgledalajesveslabije.

Krenuoje,puzecikanjoj,alisezaustaviokadajebionapolaputa.Cuvar u opservatoriji je mogao nisanom puske da razgleda velikupovrsinu. Iz ovog novog polozaja, Brent se nadao da ce moci danasloni kameru na ivicu potoka i snimi ono sto je cuvar naumio daučini.

Moramdaučinimnešto,nećusamodaležimovde.Duboko je uzdahnuo, napeo uzdrhtale misice i oprezno se

podigao.Kroz vizir na kameri, ugledao je cuvara kako se okrece kanjemuipodizepusku.Brent jeuspeodasesagneprenego stosutrimetkapodiglaprašinuiznadnjega.

„Niste‘telidaobratitepažnjunaznak!“-vikaoječuvarizaograde.Brent je izgubio mikrofon koji je drzao u ruci. Sada se samo

oslanjaonamikrofonkojimujebioprikacennavrhkamere,iakonijegajio prevelike nade da ce njim uspeti da zabelezi cuvarov glas iztolikedaljine.

„Moralistedauđeteunutra!"-nastaviojecuvar.„Asamosam‘teo

daslušammuziku!"Muziku?-pomisliojeBrent.„Rek’osamvamdasecistiteodavde!"-vikaojecuvar.„Alibiliste

uporni!Moralistedamesprečitedaslušammuziku!"Očemuovajgovori,pobogu?-pitaoseBrent.„Protiv osoba koje uđu bez ovlascenja bice podignuta optuznica!

Topišenaznaku!"JošnekolikometakajepodigloprašinuiznadBrentoveglave.„Ačimotvorimovekapije,osudićuvasnapakao!"Brent jeotpuzaodoAnite, cijatamnakozanikadanijebilableđa.

Izvukao je olovku kojom je stegao povesku i popustio je, pravecigrimasukadajeugledaokrvkojajeteklaiznjenoglevog,ramena,

„Potrebno je uspostaviti cirkulaciju s vremena na vreme. Usuprotnombimogladobitigangrenu."

„Tomijeprevišeinformacija."-slabašnomujerekla.„Izvini."„Hladnomije."Anitajeokrenulaglavuustranu,pravećizvukekao

da ce povracati, ali nista nije poteklo iz njenog stomaka. „Srce miubrzanolupa.Mislimdasamušoku."

Brentjeponovostegnuopovesku.Istegaoseidovukaovecikamendonje;nanjegajojjeuzdigaonoge.„Ovobitrebalodapomogne."

„Gdesisveovonaučio?"„Radiosampričuoekipikojapružaprvupomoć."„Isadasistrucnjak?Boze,boljedanisampitala.Kamera."Ubrzano

disuci, Anita je primetila da je Brent spustio kameru i uperio je kanjimadvoma.Crvenosvetlojebilouključeno.„Snimašnas?"

„Zarneželišdabudešzvezda?“Na trenutak, Brentu se ucinilo da cuje zvuk motora koji se

priblizava. Srcemu jebrze zakucalo, jer senadaoda jepolicija culaeksplozije i da je na putu ka opservatoriji. Ali, slabo brujanje jezamukloikrozglavumuprođedajesvetoumislio.

Podigao jekameru inadaoseda cegadim iplamenzastititidokbude hitao ka zapaljenom kombiju. Drzeci se podalje od plamena,uperiojekameruporedkombijaiusmeriojekacuvaru,kojijestajaopredjednomodkapija.Činilomusekaodajeproučava.

Nije siguranda li kroz ogradu još protiče struja, shvatio jeBrent.Dalijehelikopterpresekaodovodstrujekadasesrušionaogradu,iliće

seispećiakojedotakne?Cuvarjeociglednobioresendanerizikuje.Okrenuosekakucici,

protrčaokrajkamionaukojemsusenalazilileševiinestaoizavrata.„Anita!“ Brent je pojurio do nje. „Usao je unutra! Mislim da ce

iskljuciti struju iz ograde. Ako sam u pravu, uskoro ce doci do nas.Požuri!Moramodakrenemo!"

Liznula je svoje osusene usne i klimnula glavom. „Pomozimi daustanem."

Kada je podigao, obavila mu je svoju desnu, nepovređenu rukuoko vrata. On je svoju levu ruku obavio oko njenog struka. Drzecikameru desnom rukom, pomogao joj je da, teturajuci se, kreneprašnjavimputem.

59.

Aerodrom u Rostovu se nalazio na hiljadu i pet stotina metaranadmorske visine. Pejdz je uzleteo na visinu koja je bila za skorokilometar i stotinu metara visa od toga i krenuo ka zapadu, duzoblasnog puta koji je, prema mapi, cinio jednu od granica zonezabranjenog leta iznad opservatorije. Ta visina je pruzala dobarpregledravne,oskudneravnicenadesnojstrani.

Torijepodesilamikrofonnaslušalicama.„Dvastubadima."Pokazalajeprstom.Cak i iz daljine, bele antene iz opservatorije su bile vidljive,

ukljucujuci i onu koja je bila nagnuta u stranu i usmerena kajugoistoku. Dim se uzdizao sa leve strane antena, sa prasnjavogdruma,kojijevodioizopservatorijedooblasnogputa.

Ugledavsicrnidim,Pejdzjeosetionelagodu,jergajepodsetionaeksplozijutankerazanaftuuSantaFeu,kojujevideoprečetiridana.

Dok je navodio Cesnu duz puta, on i Tori su bili paralelnopostavljeniuodnosunapozarsanjihovedesnestrane;takosusteklibolji pregled situacije. Uzela je dvogled iz Pejdzove torbe i gledalakroznjega,podešavajućifokus.

„Olupinekrajantena."Zvucalajejoszabrinutije.„Lopaticerotora.Izgledakaodasesrušiohelikopter."Uperilajedvogledkaprašnjavomputu.„Drugipozardopireizautomobila.Kombijeupitanju.Nanjemuse nalazi satelitska antena. Izgleda da je u pitanju kombi neketelevizijskekuće."

Pejdžjeuključiopolicijskiradio.„CesnačetiritrialfazovekapetanaMedrana.“Medranov glas je, krceci, odmah dopro do Pejdzovih slusalica.

„Govori."„Kraj opservatorije vidimo nesto sto lici na sruseni helikopter.

Helikopteritelevizijskikombizaizveštavanjesuzapaljeni."„Šta?"„Nijejasnostasedogodilo.Rekaosamtidazasticenezoneletenja

obicno ukljucuju nacionalnu bezbednost. Da li pretpostavljas da se

tamo odvija neki posebni vladin projekat? Neki na koji bi teroristiizvršilinapad?".

„FBIsemorabrinutioistom."-ostrojerekaoMedrano.„Dobiosinjihovu dozvolu da pogledas sve iz bliza. I meni su dali dozvolu datamopošaljempolicijskeautomobile."

„Razumeo.Imamdozvoludauletimtamo"Skrenuojenadesno,kastubovimadima.Krozkupolukabine,bele

satelitskeantenesusečinilejošvećima.Torijeidaljegledalakrozdvogled.„Vidišlipreživele?"-upitaojePejdž.„Ne.Cekaj.Da.Alinekodhelikoptera.Kodkombija.Vidimdvoje

ljudikojiteturajuduzputa.Iduunasempravcu.Covekizena.Cinisedaježenapovređena."

Dok se Pejdz priblizavao, ugledao ih je. Hodajuci samukomduzprasnjavogputa,covekjelevomrukompridrzavaozenu.Uspustenoj,desnojrucijenosionešto.

„Jelionotelevizijskakamera?"-zapanjenojeupitalaTori.„Boze,tojetelevizijskireporterkojijetragaozanama."

Zenajepoklekla.Palaje,povukavsicovekazasobom;obojesubilinazemlji.

Torijepodešavaladvogled.„Ženajeoblivenakrvlju"MedranojepovikaouPejdžoveslušalice.„FBIjepovukaodozvoluzatvojlet!Okrenise!Vraćajseovamo!"PejdžjenamrštenopogledaouTori.„Štasedešava?"Zeleojedapritisnedugmezatransmisiju,alimujeMedranoidalje

govorio.„Sigurno si u pravu - ovo mora da ima veze sa nacionalnom

bezbednoscu!Morabiti da jenekouticajanupletenu sve!Poslali suspecijalnitim!"

Pejdžjeidaljeleteokaopservatoriji.„Cujes li?“ - pitao ga je Medrano. „Dozvola da uđes u zonu

zabranjenogletavišenevaži!Vratise!“„Nesto nije u redu sa policijskim radiom.“ - rekao je Pejdz Tori.

„Sveštočujemjestatičkišum.“„Nijaganečujem.“Pejdzjedaoznakcovekuizenikojisubilinastazi.Zenajelezala

na leđima,dok jemuskaracklecaoporednje, radecinestonanjenoj

levojruci.„Stamislis,kolikocespecijalnomtimutrebatidaseorganizuje?“-

pitaosePejdz.„NajblizemestoizkojegmogudocijeElPaso.Mozdaidalje odatle. Moja procena je da ce biti potrebno bar dva sata dastignepomoć.Dotada,ovaženamožeumreti.“

„Dalirazumeš?"-Medranovglasjebiodovoljnojak.„Nemašvisedozvoludauđešuzonuzabranjenogleta!"

Pejdžjeisključioradio.„Počinjeidasepregreva."Iza spaljenog kombija, ugledao je tri ograde koje su okruzivale

antene.Kamionsaotvorenomprikolicombiojeparkirankrajzgradenaliknakućicu.

Antenesupoceledasepojavljujuudaljini.Pejdzihjepreleteonavisini od tri stotinemetara, okrenuo se i krenuokamuskarcu i zenikojisuležalinaputu.

Dokjeavionnađletaoopservatoriju,Torijegledaladole.„Onajkamionkrajmalezgrade."-reklaje.„Štasanjim?"„Mislimdasamvidela..."Iznenadajeućutala.„Glastičudnozvuči.Štanijeuredu?"„Leševiuzadnjemdelukamiona."„Leševi?"„Čitavagomila.“-reklajeTori.Pejdz je odmah skrenuo ulevo. Kruzio je, a zatim se vratio nad

antene,krenuvsikakamionu.Ovogaputajeavionpostaviotakodajesabočnestranemogaodapogledanadole.

U zadnjem delu kamiona, tela su bila nabacana jedno prekodrugog, noge i ruke su virile na sve strane, tako da ih nije mogaoprebrajati.Nanekimtelimasubileuniformezutomrkeboje,doksunadrugimabililaboratorijskimantili.

„Isuse.“-rekaoje.Dok se ponovo priblizavao muskarcu i zeni na putu, covek je

ocajnickipogledaouvis, ali sePejdzusredsrediosamonaput.Bio jeprasnjavicinilosedajeravan,alitonijeznacilodanemakamenjailirupa koje bimogle probusiti gumu ili otkinuti tocak, sto bi izazvaloprevrtanjeaviona.

„Tori,jesilipričvrstilapojas?“„Zarbihmogladrugačije?"

Povukao je rucicu i avion je poceo da se spusta. U isto vreme jepopustio dvokraku polugu, naginjuci blago nos aviona uvis,smanjujuci brzinu. Da bi dodatno usporio,morao jemaksimalno daotpustizakrilca.

Avion je sletao. Pri brzini od sezdeset cvorova, Pejdz je doveoavionuravansaputomizatimosetiokakododirujetlo.

Prisletanjujeobicnostitiotocakkodnosaaviona,takostobiprvosleteonadvaglavnatocka.Ipak,zaovuvrstusletanja,ciljjebiodasezaustavinastokracempojasuputa,stojeznacilodanijebilodovoljnovremenadaseprednjitocaklaganospustinatlo.Pejdzje,zato,sleteonasvatri tocka.Utrenutkukada jeosetio laganipotres,oddodirautlo,stopalomjepritisnuopedalekočnicaipovukaoručicu.Uspeojedasezaustavijedvašezdesetmetaraodmestanakojemjesleteo.

U zurbi je iskljucio motor aviona, pomalo nesvestan zvukaotkopcavanja sigurnosnih pojasa. Otvorio je vrata, iskocio na tlo,dograbio pribor za prvu pomoc ispod zadnjeg sedista i potrcao kaparunastazi.

Torijebilakrajnjega,pratećinjegovužurbanikorak.Stiglisudo coveka i zene; taj covek jestebiotelevizijski izvestac,

izgledaojejoszapustenije,uvomujebilokrvavo,aodeloiplavakosasu mu bili ulepljeni od prljavstine. Ali Pejdz nije imao vremena zasitnice,jerjekleknuokrajzeneipokusavaodanemisliotomekolikojojjekrviistekloinatopiloodeću.

„Spustiteglavu!"-rekaoimjeizveštač.„Štajojsedogodilo?"„Pucalisunanju!Spustiteglavu!"„Pucali?"Pejdžjeotkopčaozipnapriboruzaprvupomoć.„Cuvarbisemogaodosadavratiti."Uprljanpepelom, izvestac se

osvrtaokaopservatoriji.„Čuvarjepucaounju?"-zbunjenojeupitalaTori.Pejdžjeproučavaokravatukojajeslužilakaostezaljka.„Jesilitiovouradio?"-upitaojeizveštača.„Tojejedinoštomijepalonapamet."„Verovatnosijojspasioživot."Pejdz jeposmatraoveliku, gadnu, izlaznu ranu.Pomislio jeda je

ugledaokost.Nijeimaovremenadajeočisti.„Tori,otvoriovepaketiće."

Dok je ona to cinila, on je iz pribora izvukaomalu rolnu lepljivetrake.

„Žaomiještonemamništaprotivbolova."-rekaoježeni.Nijemuodgovorila.Očisujojbilenapolaotvorene.Tori mu je predala otvorene paketice. Iscedio je antisepticnu

kremuuranuiprekriojezamotuljkommaterijalakojiupijakrv.„Makaze." - rekao je, preturajuci po priboru. „Potrebne su mi

makaze."„Uzmiovajnoz."Izvestacjeizvukaonozizsvojihpantalona:bioje

tocrninož-skakavacsadugmetomkrajoštrice.„Njenje.“Pejdz je isekaodeo lepljive trake.Obmotao je trakuoko zeninog

ramena,zatimisekaojošjednutrakuizalepioje.„Jaćusećitraku,atilepi."-reklajeTori,uzimajućinožitraku.Dok je on nanosio lepljivu traku, stvarajuci bandazu koja ce

pritiskatiranu,paznjumujeprivuklocrvenosvetlo.Bilajetolampicana televizijskojkameri,koju je izvestacusmeriounjegovompravcu,očiglednosnimajućiprizor.

Pejdznijesmeodadopustidamunestoodvlacipaznju.Dovrsiojeprevijanjeiotpustiostezaljku,čekajućidavididalićekrvpotećiispodlepljivetrake.

Odjednom ga je obasula prasina, pracena udaljenim zvukompucnja.

„Šta...“Licemujezasulaprasina.Međuudaljenimzvucimapucnja,video

jekakosesaputapodižupramenoviprašine.„Nekopucananas„O,sranje,čuvarjeotvoriokapije.Dolazi."-jeknuojereporter.„Zastopucaunas?“ -upitala jeTori. „Zastouonomkamionu ima

leševa?“Pejdz je zurio pored spaljenog kombija, ka velikim antenama.

Kapije na sve tri ograde su sada bile otvorene. Izvan trece kapije jestajaočovekinišanioizpuške,kojasesnažnotrznula.

Metakjepodigaoprašinunaputu.Odjeknuojeehopucnja.„Izvansmodometa."-rekaojePejdž.Covek je krenuo napred, a onda ponovo zapucao. Nakon par

trenutaka,metakjeudariomalobliže.„MoramodastignemodoCesne!“ - rekao jePejdz. „Pozurite!Pre

negoštosepribliži!“Obavio je rukama zeninenoge i ramena ipodigao je.Dok je isao

putem,osecaojesnazanmirisnjenekrvi.Iakojebilamrsava,osecalaseotežalom,kaodasujojbokovitonuli,anogeirukepadale.

Izvestac je trcao ispred Pejdza, noseci sa sobom televizijskukameru.

TorijestigladovratazaputnikenaCesniiotvorilaih,pomerajuciprednje sediste unapred. Pejdz je stao ispod krila i spustio ranjenuženunazadnjesedište.

„Ulazi unutra!" - rekao je izvestacu. „Vezi joj pojas! Vezi i svojpojas!"

Dok je zurio iza zadnjeg dela aviona, cuo je kako Tori pomazeizvestacudasepopneuavion.Pogledavsinabrzinunizput,primetioječuvarakakotrčikanjima.

Čuvarjezastaoizapucao.PrašinasepodiglaokoCesninogrepa.Negde u toj prašini, metak bi mogao da rikošetira, pomislio je

Pejdž.Izvukao je svoj pistolj i naciljao veoma visoko. Ako bude pucao

pravoispredsebe,mecicepastinatloprenegostostignudoudaljenemete.Ciljajucivise,mecisudobijalilucnuputanju,kojajepovecavalanjihov domet. Kada padnu, njihova snaga ce bitimanja, ali se Pejdznadao da ce udariti dovoljno blizu cuvara, kako bi ga naterali dazastane.

Velikom brzinom, Pejdz je povukao okidac sest puta. Ispredcuvarasepodiglosestoblacicaprasine,nateravsigadaodstupi.Pejdzjeistovremenopotrcaoduzlevestraneavionaiotvoriovrata,uletevsiunutra.

Torijebilanamestukrajnjega,vezujućipojas.Pejdz je pritisnuo glavni prekidac, okrenuo kljuc za pokretanje

motora i oslobodio ventil za dovod gasa. Kada je otpustio kocnice,osetiojekakoCesnapodrhtavaduzprasnjavogputa.Avionjebiotezizbogdodatnihputnika,štojesmanjivalosnagumotora.

Hajde!-pomisliojePejdž.Kreni!OsecajucidaCesnasvebrzepodrhtavaduzputa,Pejdzjezamisljao

cuvara kako trci, ne bi li ih imao u dometu. Bio je napet dok jerazmisljaoomecimakoji bi probili zadnji vetrobran i zarilimu seuleđa-ilibioštetilizadnjakrilaionemogućilimudapodigneCesnu.

„Avion podize prasinu!" - povikao je izvestac sa zadnjeg sedista.„Nemogudavidimčuvara."

Štoznačidačuvarnemožedavidiavion,pomislio jePejdz.Ali toganećesprečitidapucaunašempravcu.

Kretalisusebrzinomodpedeset ipet cvorova.Pejdz jepovukaorucicuiosetiokakoseavionpodize.Leteojenisko,zelecidapostigneu brzini, pre nego sto dosegne vecu visinu. Sada je u pitanju bilarazdaljina, a ne visina. Kada je pomislio da je dostigao dovoljnuudaljenost,pustiojedruguručicuipodigaonosavionakahorizontu.

Odjednomjepostaosvestandamujekošuljanatopljenaznojem.„Tori,preuzmikontrole."Stavio jeslusalicenaglavu.Onesuprigusilebrujanjemotoradok

jeonuključivaoradio-sistem.„Preuzimamkontrolu."-rekaoje.Nije mogao da kontaktira Medrana na policijski radio. Nakon

svega,njegovoopravdanjezaulazakuzonuzabranjenog letabilo jeda je policijski radio prestao da radi. Umesto toga, koristio jestandardniradiokoji jepostojaouavionu. IakoaerodromuRostovunijeimaokontrolnitoranj,nadaosedaćegačutinekoukancelariji.

„KontrolaletauRostovu.Cesnačetiritrialfaimaranjenogputnika.U pitanju je zrtva pucanja. Potrebna su nam ambulantna kola naaerodromu.Procenjenovremedolaskajeokopetminuta.Rostov."

„Cujemvas,cetiri,tri,alfa."-Pejdzjezacuoglasuslusalicama.Bioje to glas coveka u pohabanoj zastitnoj odeci, koji je Pejdzu daodokumentaoiznajmljivanjuautomobila.„Pozvaćuhitnupomoć."

Pejdzjeokrenuoglavukaizvestacunazadnjemsedistu.„Kakojojje?"

„Unesvestije.Aličinisedajelepljivatrakazatvorilaranu."Sa desne strane, Pejdz je ugledao torove izvan Rostova, ali i

sudnicuuglavnojulici.Cinilosedasuljudiiautomobilisvuda,kaodaistrazuju grad pre nego sto se spusti noc; kretali su se kaposmatračkojoblasti.

Spustaosekaaerodromu,kojisenalazioseveroistocnoodgrada,ali je pre toga dobro osmotrio srusene, zarđale hangare i ispucalu,zaraslu pistu u napustenoj vazduhoplovnoj bazi, koja se nalazilanasuprot aerodroma. Nije bilo ni traga automobilima koje je videoprethodne veceri. Podalje od srusene zgrade vazduhoplovne baze,

mrsteci se, gledao je velike stene koje su izgledale poput ugaraka,razbacanih u haoticnom polukrugu; to ga je podsetilo na vulkanskogrotlokojejeizbacilotoistostenje,eonimaurjazad.

60.

Lokhartjeležaonazemljiigovoriouradio.„Avionpolece.Mnogojeprasine,alijasnovidimdacuvarjostrcii

puca.“„Upucajkučkinogsina."-narediomujeRoli.„Nijemiudometu,gospodine"„Približise."„Da,gospodine"Proucavaojenebo.„Izgledadajeavionuspeoda

umakne."„Dosutravisenecebitimogucnostidaseovoprikrije.Danisamto

mestostaviopodkarantin,dosadabi tamosvevrveloodpolicijskihautomobila.Nezelimdabilokoipomislistasetamodesava.Kadasepobrineszacuvara,unistisvuopremuuopservatoriji.Potrudisedatoizgledakaodajeontoučinio"

„Da,gospodine."Lezeci nisko, Lokhart je posmatrao cuvara kako i dalje puca ka

avionukojiseudaljavao-pritiskao jeokidac cak ikada jeostaobezmunicije.Dokjeprasinanazalaskusuncaizgledalaskerletnocrveno,cuvarjegledaokanebu,aondaseokrenuoidugimkoracimakrenuokaprvojodtriograde.

Lokhart se nalazio desno, iza cuvara, udaljen oko dve stotinemetara. Meci iz puske M4 su mogli da dosegnu dotle; Lokhart nijezeleodarazmisljaotomegdesusvemoglidapogode.Dabizaustaviočuvara,moraojedasepribliži,neželećidagauhvatinaprepad.

Zadovoljantimestogacuvarnevidi,ustaoje,vratioradioutorbuodgrubogsukna,kojamu jevisilao ramenu,podigao jepuskuM4 idaoseutrk.Dokjeprolazioporedspaljenogkombijaipriblizavaoseopservatoriji,potrcaojejosbrze,torbamujeudaralaobok.Njegovecipele sadebelimđonomsuodjekivalepo sljunkastom tlu, alimu jevetarduvaouliceitakonijenosiozvuk.

Nijesmeodadopusti cuvarudastignedovratakucice. Istezao jenoge sto je visemogao.Trceci preko trave, nije se obaziraona znojkojimujekapaosalica.

Čuvarjestigaodoprvekapije.Lokhartmusepribližavao.Čuvarjestigaododrugekapije.Lokhart se suocio sa istom teskocom kao i cuvar, a to je

nemogucnost da puca kroz tri ograde. Nastavljajuci da trci, u istovremejeskrenuokastazi.

Moramdapucamkrozotvorenekapije,pomislioje.Stotinumetara.Najednom,čuvarjeprestaodaidekamalojzgradi.Dalimečuje?-zabrinuoseLokhart.Cuvar seokrenuo, aliumestodapogledauLokhartovompravcu,

vratio se i pruzio ruku ka prvoj otvorenoj kapiji. Dok je zatvarao,iznenađenojezastao,ugledavšiLokhartakakotrčikastazi.

Lokhart je stao, podigao puskuM4, borio se da kontrolise dah inanisanio metu. Od napora su mu se tresle ruke. Godine obuke zabitkusugaizveštiledaskupisnagukakosecevpuškenebitrznula.

Cuvar jepodigaosvojeoruzje iprvipokusaodapuca,alisenistanije dogodilo - iskoristio je svu municiju kada je pucao u avion.Okrenuoseipotrčaokasrednjojkapiji.

Lokhart jepovukaoobarac. Izborniprekidacnanjegovojpusci jebiopodesentakodajednimpotezanjemobaracaispalitrimetka.Prvagrupametakanijepogodilametu.Dubokojeudahnuo,zadrzaodahiponovoopalio.

Cuvarsetrznuo,alijenastaviodatrci.Prosaojekrozdrugukapijuikrenuokaposlednjoj;sasvakimmahnitimkorakombiojesvedaljeodLokharta,štogaječinilotežommetom.

Lokhartjeponovoopalioiponovosecinilodasecuvartrznuo.Aliuspeojedaprođeporedkamionainestaoutamiizaotvorenihvratanazgradi.

Psujuci, Lokhart je zapucao ka otvoru na vratima.Nestalomu jemunicije, pa je izbacio prazan sarzer, ubacio novi iz suknene torbe,pricvrstio ga, oslobodio zatvarac i ponovo zapucao kroz otvorenavrata.

Ondajeshvatiodasenalazinabrisanomprostoruidajeizuzetnolakameta, sadakada je cuvardobioprilikudaponovonapuni svojupusku.Pojuriojenalevoodputa,zaustavljajucisenamestunakojemsu mu tri kapije pruzale kakvu-takvu zastitu, spustio se na zemlju,

učinivšisebemanjeprimetnim.Nazalost, dok su mu ograde pruzale zastitu, jer bi eventualno

odbilemetke,onesuuistovremeštitileičuvara.Lokhartjeposmatraootvorenavrata.Pogodio sam ga dva puta. Skoro sam siguran. Verovatno tamo

krvarinasmrt.Otvorenavratakaodasumuserugala.Sigurno. Samo je pitanje vremena. Sačekaćumalo i pustiti ga da

iskrvari.Nakontoga,nećebitiproblemdauđemunutra.Takoje.Nemaproblema.Odjednomsusevratazatvorilasatreskom.Prisveslabijojsvetlosti,Lokhartjezuriounjih.Opreznojeustao,

otisaodostazeiprosaokroztrikapije.Traziojetragovekrvinastazi,aliihnijevideo.

Ipakganisampogodio.Sapleose.Drzeci oruzje na gotovs, priblizio se zatvorenim vratima. Bila su

napravljenaodcvrstogmetala.Juceje,kadajestigaosapukovnikomRolijem i ekipom, uocio koliko su debela. Nije sumnjao da su seautomatskizaključavala,kaoštonijesumnjaodasemetalistedebljinenalazio u celoj betonskoj strukturi. Na uređaju kraj vrata ce bitipotrebnoukucatiodgovarajucu lozinku,a tonebibioproblemda jepukovnikznaobrojkekojesukoristilijuce-cuvarjedosada,sigurno,promeniolozinku.

Čak i kadabih imaogranate,nebihmogaodaprobijem tavrata,pomisliojeLokhart.

Ponovojepregledaotlo,alinijeugledaokrv.Dosaojedokamiona,cijijezadnjideobiootvoreniosetiosmrad

leševa,prenegoštoihjeugledao.Da bi dao oduska svom razocaranju, upucao je bezbednosnu

kameruiznadvrataibezbednosnukamerunajednomodstubova,kodograde.Bilojejosmnogokamerakojejetrebalounistiti,pajetakoipostupio, unistavajuci jednupo jednu. Sada cuvar necemoci da vidista radi; unistavanjem kamera nije postigao nista, jer Lokhart nijeimaomogućnostdauđeunutra.

Pukovniksenećeradovati.Lokhartjesacekaonekolikosekundiprenegostojenateraosebe

daizvadiradioizsuknenetorbe.

61.

Pejdz je sleteo sto jeneznijemogao,drzecipodignut tocak ispodnosa aviona sto duze, kako povređenu zenu ne bi protresao dodiraviona o tlo. Vozio je avion od piste ka aerodromskoj zgradisagrađenoj od cigle, gde je covek, odevenupohabanuHTZopremu,stajaoičekao.

Kada je iskljuciomotor,Pejdz jebrzo iskocio iz aviona,povukaosedistenapredi izvukaozenusazadnjegsedista.Onajeidaljebilaunesvesti.

Čovekupohabanojopremijepohitaodamupomogne.„Hitna pomoc je na putu.“ rekao je dok su je lagano spustali na

beton,koristecisesenkomkojujepravilaCesna,kakobizenuzastitiliodsunca.

Pejdžječuozavijanjesirena,kojesusepribližavale.„Ipatrolaauto-putadolazi."-rekaoječovek.Pejdžsenijeradovaotomrazgovoru.Toriiizveštačsuimsepridružili.Osvetljencrvenimsuncemnazalasku,izveštačjestaopredPejdža.„Nisam imao priliku da se predstavim." Drzao je televizijsku

kameru sa naporom u levoj ruci, dok je pruzao desnu. Rukav nanjegovomsakoujebiopocepan.„BrentLoft."

„ZnamkosteVi."-rekaojePejdž.Loft nije obratio paznju na ton kojim mu se Pejdz obratio,

ociglednozadovoljan stogajePejdzprepoznao.„Ai jasasvimdobroznamkostevasdvoje."'

„Izvinite?"-upitaojePejdž.„Vi ste riđokosa.“ - rekao jeLoft, okrecuci se kaTori. „Vi stepar

koji trazim - Danijel i Viktorija Pejdz iz Santa Fea. Obavio sam svojzadatak.Zaustavilistepucnjavuučetvrtakuveče."

„Dalijekameraidaljeuključena?"-upitaojePejdž.„Nijeodkoristiakonije.“Pejdz je preturio preko glave toliko toga da su ga emocije

savladale.NjegovapotrebadazaštitiTorigajeskoronateraladaotme

kameruizLoftovihrukuibacijenabeton.Zvuksirena,kojisepribližavao,pomogaomujedaseiskontroliše.Dubokojeuzdahnuo.„Zarovonemozedasaceka?Upitanju jenestoo cemunebismo

zeleli sada da govorimo. Spasili smo vam zivote. Uz malo srece,dovezli smoVasuprijateljicuovamonavreme.Zar toVamanistanevredi?Pustitenasmalo.“

Loft jepogledaokasvojojnesvesnojkoleginici iklimnuoglavom.DokseokretaokaTori,zvuksirenajevećbioblizu.

„Imamsamojednopitanje."„Očekujetedapoverujemuto?“„Zaista.Samojednopitanje."„Atoje?“-upitalajeTori.„Umornasamodskrivanjaodvas.Hajde

dazavršimoisatime."„MogudarazumemkakojeVasmuzuradioonostojeuradio.On

je profesionalac, obucen da reaguje u hitnim situacijama. Ali Vi steagent za prodaju nekretnina. Na Vasem mestu, vecina ljudi bi seuspanicila.Nekako,Vistenaslisnagedapodignetepistoljizaustavitenapadaca.Vasahrabrostjezapanjujuca.Kakoste,pobogu,naslisnagezatakonešto?"

„Nijebiloizbora,"odgovorila jeTori.„Pokusavaojedaubijemogmuza." Pogledala je direktno u Pejdza, a onda ponovo skrenulapogledkaizveštaču.„Kakodanepokušamdazaštitimsvogmuža?"

„HoćetedakažetedaVamjeljubavdalahrabrost?"-upitaojeLoft.„Da.“ Tori je ponovo pogledala u Pejdza. „Ljubav mi je dala

hrabrost."Loft je spustio kameru i posmatrao ih. „Hvala vam sto ste spasili

Anituimene."Sirenesuvecbilestrahovitoglasne.Autohitnepomoci jevecbio

navidikuizaustaviose,zanosećise,krajaerodromskezgrade;zanjimjedolazioautomobilPatroleauto-puteva.Izautomobilahitnepomocije iskocilo medicinsko osoblje, zureci da rasklopi nosila. Jedan jenosio pribor za hitnu pomoc, dok su trcali ka zeni koja je lezala nabetonu.

Medrano je izasao iz patrolnog vozila, stavio na glavu sesir‘stetson’,ispravioseienergičnimkorakomseuputiokaPejdžu.

Glasnojegovorio.„Rekaosamtidaneletišutuoblast.“

„Tonisamcuo.“-rekaojePejdz.Krajnjega,medicinskoosobljejestavljalo masku sa kiseonikom preko zeninog lica i ukljucivalo jojinfuziju. „Rekao si mi dami je vlada dala dozvolu da uđem u zonuzabranjenogletenja."

„Ipovuklisuje.Upozoriosamteirekaotidaletišodatle."„Akosinamtoirekao,mitonismoculi."-reklajeTori.„Policijski

radioseisključio."Loft je koraknuo, trudeci se da odrzi televizijsku kameru na

ramenu,usmerivšijekaMedranu.„Kapetane, ja sam Brent Loft sa vesti televizijske stanicePrvi na

licumestaizElPasa.Njihdvojesuucinilinestosjajno.Rizikujucisvojezivote, spustili su avion na teren u opservatoriji, na kojem ih jevrebalaopasnost,kakobisprečiličuvaradanasubije.Ustvari,kaoštomozete videti, on je vec pogodio moju koleginicu. Ubacili su nas uavion i poleteli. Sve vreme sam se plasio da ce onajmanijak ispalitigranatunanas."

Medranojebioiznenađen.„Granatu?"„Vec je jednuispaliodasrusihelikopter.Ondajedruguispaliona

naškombi."„Zaštojeispaljivaogranate?"„Nemam pojma, kao sto ne znam ni zasto je nagomilao onoliko

leševauzadnjideokamiona."„Leševe...ukamionu!"„Mnogo leseva. Dovoljno da napuni kamion. Neprekidno je

trabunjao da zeli da slusa muziku." Loft je i dalje drzao kameruusmerenunaMedrana.„Tamoseodvijaneštološe,kapetane.

Morate tamo poslati svoje ljude pre nego sto se jos bogzna stadogodi."

Medranojezinuodanestokaze,aondajeodustao.Pozuriojedosvog automobila, gde je uzeo mikrofon policijskog radija i poceoužurbanodagovori.

Loftjespustiokameruiusmeriojekapripadnicimahitnepomocidoksupodizaliženunanosila.

„Kakojojje?“-upitaojePejdž.„Izgubilajedostakrvi.“-odgovoriojejedanodtehničara.„Izgubilabiivišedanijebilomomkasakamerom."„Iskoristićutokaocitatkadabudemovoemitovao.“-rekaojeLoft.

Brzo je prisao ambulatnim kolima i poceo da razgovara samedicinskim tehnicarima kroz otvorena vrata. Slobodnom rukom jeubedljivo gestikulirao. Na kraju je uspeo da se popne u zadnji deovozila.

Pejdz jeodmahnuoglavom. „Nevolim stomoramovodakazem,alimislimdaćemogasvevišegledatinateleviziji."

Uzzavijanjesirene,vozilohitnepomoćijeodjurilo.Prisaoimjecovekuistrosenojzastitnojodeci.„Pomocicuvamda

odgurateaviondohangara.“„Ustvari,ponovopolećemo.“-rekaomujePejdž.Covekje,mrstecise,pogledaousvetamnijenebo.„Nikadanisam

voleoletenjenoću."„Moramo da sredimo jos neke stvari. Jesam li u pravu, Tori? Ili

moždavišeneosećašpotrebuzatim?“„Vise nego ikada.“ - odgovorila jeTori. „Hajdeda ovodovedemo

dokraja.“

62.

SumjepostaotolikojakdajeHalovejosecaokaodamunestobusilobanju.

Uskoro, pomislio je.Uskorogavišenećučuti.Uskoroćučuti samomuziku.

Ali uprkos svojoj odlucnosti, bilamu jepotrebna sva snaga voljeda paznju usredsredi na postavljanje mine. Postavljanje, koje jenauciouIraku,sastojaloseizdvezicezastruju.Akobispecijalnitimnekako uspeo da, uz pomoc sile, otvori vrata onda bi, u skladu sasvojomobukom,prvopotrazilipostavljenemine.Kadabiuocilizicuigranatunakojujebilaprikacena,onibijeiskljucili,aondabikrenulinizstepenice.Drugazica-uzamracenomdelu,pruzalaseispodnizegdelastepeništa-ibilajetakojajeaktiviralaminu.

Dokjeradio,Halovej jeosecaoda cerukepocetidamusetresu,alijeuspeodasesuzdrzi.Skrgucucizubima,privezaojezicunagrupugranata. Zadovoljan sto je dobro obavio posao, pazljivo je spustiopreostalegranatenizstepenice.

Kada jesisaonizstepenice,pozurio jeduzhodnika iusaousobuza nadzor, gde je primetio da su mnogi monitori ostali bez signala.JedanodonihkojijeradioprikazivaojecovekakojijepucaonanjegaitobasutrenutkukadajetajcovekponovopodigaosvojupuskuM4iopalio.

Jošjedanmonitorjeostaobezsignala.Pa,uredu,pomisliojeHalovej.Ionakonećunadziratimonitore.Podigao jepuskuM4,koju jepre togaponovonapuniomecima i

krenuo niz hodnik, do vrata na kojima je stajao natpis ANALIZAPODATAKA. Unutra je vec ranije na stolu poredao pet pusaka M4,zajedno sa brojnim lezistima sa stotinu metaka i malom zalihomgranata.Akobi specijalni timpokusaodagasprecidaslusamuziku,imaojenamerudaimpokažekolikobigatorazbesnelo.

Sobase jososecalanasmrt,uglavnomzbogosusenekrvi,koja jepokrivalapod.AliHalovejnijeimaovremenadajepocisti.Usvakomslucaju, kada pocne da svira muzika, miris krvi ce zameniti miris

cimeta.Postonijeznaokakodaupravljaelektronskiminstrumentima,svećeihostavitiuključene,baškaoinjihovemonitore.

Jedini prekidac sa kojim nije imao problema u rukovanju bio jeonaj kojim su se ukljucivali bilo zvucnici, bilo slusalice, a jedinodugme kojim je znao da rukuje bilo je ono za podesavanje jacinezvuka. Dok je postavljao minu, pustio je da zvuk dopire iz tihzvucnika.Bio jedovoljnoglasanda jemogaoda cuje staticki sum izdaljine.Ali,ono sto jebilo josvaznije,mogao jeda cujekakose svejacamuzika probija kroz staticki sum. Ti omamljujuci zvuci, koje jetek napola cuo, bili su jedini zvuci koji sumu omogucavali da radi,uprkosnesnosnojglavobolji.

Sada jemuzikabilamnogoviseodnagovestaja i odjeka.Kako jepostajalaglasnija,pocelajedastrujiilebdi.Halovejjeosetiokakoganjenijezivitonovipodizu.Bolnaliknabusilicukojaprodireunjegovmozak je polako jenjavao. Sum je nestao, a smenila ga je culnamelodijakojajeponovodonelaukusđusaivodke.

Sklopio jeoci.Zenasakojomjeplesaomuje saputalauobauha.Poljubilaihje.Prelazilajesvojimjezikomprekonjegovihušiju.

Usi sumuodtogabilevlazne.Stavio jerukenanjih iotvorioocitekdabimogaodavidištamujebilonaušima.

Izušijumujekapalakrv.

63.

Roli jezavrsio jos jedantelefonskirazgovor,uspevajucidazadrzipolicijske snage dalje od opservatorije. Glasovi u ovim hitnimrazgovorima sumu zvucali udaljeno, jer nijemogao da rizikuje i daizvadislusalicesada,kada jenapoljuskoropaomrak,a staticki sumnaaudio-monitorimapočeodasepretvaraumuziku.

Reci „nacionalna bezbednost" su imale snaznog odjeka. Uzsaradnju sa FBI, Roli je ponovo sprecio Patrolu auto-puta da uđe uograđenu oblast. Uspeo je da dogovori dopremanje opreme koja cespecijalnom timu pomoci da prodre u opservatoriju. Kada eliminisucuvara i ociste zgradu, kakodruge agencije nebi dovodile upitanjenjenustvarnusvrhu,Roli cesepostaratidaobdukcijaonogkuckinogsina pokaze da je u krvi imao visoke nivoe kreka i kokaina, sto ceobjasnitinjegovopsihotičnoponašanje.

Resivsi jednu kriticnu situaciju, ali ocekujuci ih vise, spustio jeslusalicu,izasaoizkomandnogcentrainadgledaoosmoriculjudikojisusenalaziliispredbrojnihelektronskihkonzola.Nanjihovimlicimase ogledao sjaj instrunemenata, podesavali su brojcanike,preciscavajuci i podesavajuci prijemne signale. Slusajuci njegovenaredbe, iskljucili su prijem zvuka na svojim monitorima. Svi su uušimaimalislušalice.

Rolijepomislionasvogpradedu,kojije1919.poleteokasvetlimai kojeg vise nikada niko nije video. Njegova prababa je povelanjihovogdvogodisnjeg sina i preselila se uBoston, ali uprkos daljiniizmeđu sebe i svetala, nikada nijemogla da ih izbaci izmisli. Njenasecanjana svetla i njenogmuzapostale suprice za lakunoc koje jepricala svom sinu, koji je odrastao sanjareci o njima. Kada je imaodvadesetgodina ikada jerakkozedotukaonjegovumajku,stopiraoje svedoTeksasa.Morao jeda stopira jer jeVelikadepresija i daljepustosilanaciju.Pesacenje i stopiranje subili jedininacininakoji jemogaosebidapriuštiput.

***

Zvao se Edvard. Jos od detinjstva je bio toliko opsednut pricomsvojemajkeoocevomnestanku,dagajeRostovprivlacionanacinnakoji religiozne ljude privlace sveta mesta. Bila su mu potrebna trimesecadastignedotamo.Kadaje,naposletku,stigao,kaismujebiovec tolikostegnut,da je jedvadrzaopantalone.Nacipelama je imaorupe.Košuljamujebilaudronjcima.Licemujebilotamnoodsunca.

Ducan, o kojem je Edvardovamajka govorila, je jos radio - iakojedva,sudecipo teknekolikokomadarobeu izlogu.Kada jeotvoriovrata, zazvonilo je zvono. Sedokosi covek i zena, umornog izgleda,koji su stajali iza tezge, upitno su ga pogledali. Uprkos njihovimgodinama,odmahjeuočiosličnost.

„Jasamvašunuk.“-rekaoimje.Bili su zaprepasceni. Pre nego sto su stigli da mu postave bilo

kakvopitanje,izgovoriojeonoštoježeleodakažecelogživota.„Recitemigdedaidemdavidimsvetla.“Jošvišesusezaprepastili.Edvard je pomagao u ducanu. Nasao je jos neke privremene

poslove,farbaojeambareipopravljaodrvenestazeuzamenuzanovecipele, odecu i dodatnu hranu, koju je njegova baka morala dapripremi. U Bostonu, meso je bilo luksuz, ali ne i u zemlji stocara.Govedina ikrompirkoje jepripremalanjegovabaka,pomogli sumudapovratitežinukojujeizgubiouputu.

Svake noci, Edvard je pozajmljivao dedin izlupani sevroletkamionetiodlaziodagledasvetla-ilidapokusadaihvidi,jersenisupojavljivala.

„Jestelisigurnidasustvarna?"-pitaojededuibabu.„Jesteliihviikadavideli?"

„Jesmo." - odgovorila mu je baka, a deda je klimnuo u znakodobravanja.„Ipak,proslojedostavremenaodkadasmopokusalidaihvidimo."

„Mojamajkasekleladaihječestoviđala."„Nionaihupocetkunijemoglavideti."-objasnjavaojededa.„Bilo

jojjepotrebnonekovreme."„Moj otac je verovao u njih u tojmeri da je rizikovao sopstveni

zivot." - rekao je Edvard, pocinjuci da oseca bes, kao da se nestoskrivaloodnjega.„Gdesuonda?Zaštojanemogudaihvidim?"

„Nekiljudijednostavnonemogudaihvide."-reklamujebaka,sa

ozbiljnošćuuglasu.„Zašto?"„Nikonezna."Zbogtogajebiojošogorčeniji.Onihdanakadanijeimaoposla,setaosekrozoblastukojojsuse,

sudeci po pricama, svetla pojavljivala. Stajao je tamo gde je njegovotac sagradio aerodrom tokom Prvog svetskog rata. Neasfaltiranupistu su ispunjavali rastinje i trava, zbog cega se jedva videla njenaduzina. Zgrade od cigle, koje su nekada sluzile kaohangari, sada subile samo gomile prljavstine. Proucavao je udaljeni krug od crnihstena, koje su izgledale kao ogromni ugarci - s razlogom zvaniZlozemlje.

Gledaojekajugu,kaMeksiku.„Niko nikada nije pronasao ostatke aviona?" - ispitivao je dedu i

babu.„Pokusalisunekinjegovibivsiucenici.Letelisuukrugosamdeset

kilometara - sve do Meksika. Dvojica su cak i uletelau Meksiko.Prospartali su letovima celu oblast, ali niko nikada nije pronasao nitvogoca,nitiavion."

„Alinikonenestajetektako."„Krila su bila prekrivena platnom i ocvrsnuta selakom. Ako se

avionsrušioizapalio,vetarjemogaoraznetiostatke."„Anjegovotelo?“„Kojoti.Boggablagoslovio,moglisuraznetiDžonovekosti."„Želimdavidimsvetla."„Moždaprevišepokušavaš."Narednog dana, Edvard je kopao rupe za stubove na rancu, sve

doknijezaradiodovoljnodakupi lasuviskija-nestostonijebilolakopronaci,jeriakoseProhibicijazavrsilaprenekolikogodina,Rostovjeglasaodaostane„trezan".

Kada se smracilo, Edvard je otisao do starog aerodroma, seo nazemlju, otvorio bocu i poceo da pije. Do tada, jedini alkohol koji jeprobao,bilo jepivo,ali jeprilikadapronađepivouRostovubila josslabijaodmogucnostidapronađeviski.Osimtoga, zeleojedapopijeneštojače.

Viski mu je palio grlo. Osetio je kako mu vrelina ide sve dostomaka.Staviojerukuprekousta,jerjeosećaodaćepovratiti.

Viski je bar delovao brze od piva. Posto nije bio naviknut da gapije,nijemubilopotrebnomnogodaosetivrtoglavicu,kaodamujenestouglavipulsiralo.Uskorojeosetiodamujezikzadebljava.Ocisumupostaleteške.Mesecizvezdesuserasplinuli.

„Hajde!"-vikaojeEdvard.„Davasvidim!"Govoriojeoholo.„Visese ne trudim! Opusten sam! Vise nego opusten!" Nasmejao sevetropirastoiotpiojošjedangutljaj.„Dođavola,pijansam..."

„Pijankao...tvor...Prokleti...smrdljivi...pijan."Sklopiojeoči.Boriosedaihponovootvori.Ponovoihjesklopio.Ionesvestiose.Noc je donela prohladan vetar koji je mrsio Edvardovu kosu i

milovao mu obraze. Sanjao je da je na brodu, kako plovi, nosenstrujom.Mislisumuletele,pojavljivalesuseinestajale.

Probudio se obasjan suncem na izlasku. Ali, kada je uspeo dapodigne svoje teske kapke, sa svoje desne strane je jos uvek videomrak.Tamosujošbilimesecizvezde,alijeuglavnomvideotamu.

Sadesnestrane.Salevestraneje idaljebilosuncenaizlasku,akadajeEdvardiz

prasine podigao glavu, koja ga je bolela, primetio je da je sunce, ustvarilebdećakuglaodsvetlosti.

Onako mamuran, posmatrao je kako se svetlost deli, postajucicrvenaizuta.Dvekuglesusepodelileucetiri,dodajuciplavuizelenu.Zatim su se podelile u osam kugli, postajuci narandzaste, ljubicaste,braon i zaslepljujuce srebrne. Pulsirajuci veoma blizu jedna drugoj,postajalesusveveće,anjihovsjajsvejači.

Postojalo je jos nesto, neka vrsta zvuka koji nije mogao daidenti ikuje, pisak ili sum, ili moguce udaljena muzika, kao radio-stanicakojasenijemogladobročuti.

Iakomu jemajkarekladasu jesvetlaprestravilakada ih jeprviput ugledala, Edvard nije ocekivao da ce reagovati na isti nacin.Naposletku,svetlasuuzrokzastosusenjegoviroditeljizaljubilijednoudrugo.Danijebilosvetala,Edvardsenikadanebirodio.Otacmujebiotolikoopčinjensvetlima,dajeučiniosvedaotkrijeodakledolaze.

Ali,doksusebojesvetalauvecavaleprednjim,rasterujuci tamu,onostojeEdvardosecaonijebiostrahkojimujemajkaopisala.Bilojegoreodtoga.

Osećaojeužas.Njegovamajkajecestoodlazilaucrkvu.Svakenedeljebinaterala

Edvardadaidesanjom,uveksustajalinazacelju,dolazilisukasnijeiodlaziliranije,kakoljudinebividelilezijenanjenomlicu.

Nijesesecaomnogotihnedeljnihjutara,osimsvognestrpljenjadaodedaseigra-isecaosejedneposebnepropovedisvestenika.TemajebilaHristovopreobrazenje,reckojuEdvard,kojijetadaimaodesetgodina,nijerazumeo,alijezamoliomajkudajeponovinekolikoputa,svedokjenijeupamtio-jerjepropoveddelovalaobeshrabrujucenanjega.

U jevanđeljima, govorio je svestenik, Hrist je poveo trojicuapostolanavrhbrega,gdesepreobraziousvojupravusliku.

Odeca mu je postala blistava kao Sunce. Svetlost je bila tolikozaslepljujuca,dasuapostolipalinazemlju,spustivsipogledodstraha.Kada su najzad ponovo podigli pogled, Hrist se ponovo vratio uljudskoobličje.

„Ustanite,“rekaoimje.„Neplasitese.Negovoriteostalimaoovojviziji."

Svestenik je iskoristio ovaj pasus da opise kako ce slavno bitinebeskocarstvo,kolikocebitiblistavoiopcinjavajuce.AtoEdvardunijeimalonikakvogsmisla.Kakonestomozebitiuistovremeslavnoiuzasavajuce? Cinilo mu se da bi nebesko carstvo trebalo da nateranekogadapohitakanjemu,anedagaprestraši.

Zbog te price o preobrazenju Hrista u zaslepljujucu svetlost,Edvard je poceo da ima nocnemore -mozda zato sto se stapala sapricom njegove majke o svetlima i ocevim nestankom. Narednihgodina, cesto bi razmisljao o tome.Nakonmajcine smrti, cak je i sasvestenikom razgovarao o tome, iako mu se cinilo da svestenik nerazumeonostojezeleodakaze,atojedamozdanijelakonapravitirazlikuizmeđudobraizla.Akojevizijadobrapreplasilaapostole,dalijebilomogucedaihvizijazlanateradakrenukanjemu?Tobibilologicno, jer je zlopredstavljalo iskusenje.Aliu razumnomsvetu, zarzlonebitrebalodabudeuzasavajuce,adobroprimamljujuce?Zastojesvebiloobrnuto?

„TojenačindanasBogiskuša.“-govoriojesveštenik.„Alizaštomoramodabudemoiskušani?"„Zato sto su nasi prvi roditelji bili iskusani i posrnuli su.Mi smo

njihovapaladeca.Moramodadokazemodanecemoponovitinjihovgreh.“

„Izborjemoraobitijasniji."biojeuporanEdvard.„Pricamisamokazuje da je tesko prepoznati razliku. Ako je Hrist apostolimaprikazaovizijuraja,zaronanebitrebalodabudetolikolepa,daihonpodstakne da propovedaju o tome? Zasto im je rekao da je drze utajnosti?"

„Tajdeonijejasan."„Sta mislite o ovoj teoriji, oce? Sta ako je raj toliko blistav da

izazivauzas?Mozdaljudinebitrebalodaznajukakostvarnoizgledasve dok, naposletku, ne dođu do njega i ne bude im kasno da sevrate?“

„Molićusezatvojudušu.“Sada je sjaj svetala prestravio Edvarda kao sto su i apostoli bili

prestravljenikadasuugledalisjajHristovenebeskesvetlosti.Rekaojesam sebi da je reakcija pogresna, da bi trebalo da bude opcinjenblistavomlepotomkojujenajzadugledao.

Prešaosamtolikiputitolikosetrudiodavasugledam.Predivnaste.Trebalobidabudemispunjenstrahopoštovanjem.Mozda je njegov strah bio znak koliko su svetla biladobra,

pomislio je. Ali onda je osetio nesto sto je bilo vise odstrahopoštovanja.

Svetla su se promenila. Svetlost najtamnije oluje se odjednomizmesalasanjima.Unjihovimsredistima jebljesnulamunja.Dokmuje grmljavina parala usi, među oblacima je ugledao iguru mladogcovekauuniformi,kojijeizgledaokaonafotogra ijamanakojimajeEdvardvideosvogoca.Covekmujepruzioruku,pozivajuciEdvardadauđeuoblakeidamusepridruži.

Edvardjevrisnuo.Okrenuoseipotrčao.Neshvatajuci,potrcaojeduzpistekojujesagradionjegovotacisa

kojegjepoletaonebrojenomnogoputa,premnogogodina.Sapleose,paojenastene,rasekavsibradu.Ponovosepodigaonanogeijosbrzepotrčao.

Cuojekrikishvatiodadopireiznjega,jernijemogaodaprestanedavrišti.

Sledece cega se secao, bili su ljudi okonjega, koji su gahvatali ipokusavali da ga smire. Trcao je sve vreme do grada i bio toliko

prestravljen da nije shvatio koliko je daleko pobegao. Stojeci nasrediniglavneulice,biojeokruzenmestanima,odkojihjevecinabilaupidžamamainosilasvetiljkeilibaterijskelampe.

„Edvarde,stanijeuredu?“-upitaogajeuspanicenodeda.„Statisedogodilo?"

„Oblaci.Munje."-brbljaojeEdvard.„Ocemuongovori?"-upitaojeneko.„Pogledajtezvezde.Neboje

savršenovedro."„Svetla.Oblaciusvetlima."„Osećamviski.“„Grmljavina.Videosamčovekauoblacima"„...žestokoseosećaviski."„Mojotac."„Pogledajtekrvnanjegovojbradi.Tolikojepijandasesrušio."„Edvarde,gdesi,pobogunašaotajviski?"-pitaogajededa.„Dobroje,užasavajuće."-brbljaojeEdvard.„Takoblistavo..."„Isuvišejepijanionoštogovorinemasmisla."„Gdemijekamionet,Edvarde?Jesilimislupaokamionet?"-pitao

gaje,strogimglasom,deda.„Zlojeprimamljivo."-buncaojeEdvard.Deda ga je prodrmao. „Odgovori mi, Edvarde. Gde je moj

kamionet?"„E,pa,jaimampametnijaposla,negodanoctrosimnarazgovorsa

pijancem."-rekaojeneko.„Hajdemo,Sara.Hajdemonazad,ukrevet."„Videosamsvogoca."-biojeuporanEdvard.„Prokletstvo,Edvarde,samobudiiskrenirecimi,gdesislupaomoj

kamionet."Narednog jutra, Edvard je otisao do mesta na kojem je ostavio

kamionet,ublizinistareaerodromskepiste.Dugojegledaokajužnomhorizontu.Dalijebiotolikopijandajehalucinirao?

Ne,nijeverovaouto.Biojeuverendajedejstvoviskijapopustilokadajeugledaosvetla.

Nisambiopijankadasetodogodilo.Znamto!Znamštasamvideo.Pokrenuo je kamionet, odvezao se do grada, ostavio ga ispred

ducana,azatimstopiraostotinuidvadesetpetkilometaradoElPasa,gdesepriključiovojsci.

Odtogtrenutka,imaojesamojednuambiciju-daprocitaizvestaje

kojejenjegovotacnapisaoosvetlima.Edvardnijesumnjaodacebititeskodocidotihizvestaja,alijebiosiguranunestodrugo-dacesinpostovanogveterana izPrvogsvetskogrataveomabrzonapredovatiuvojnojkarijeri.

Ispravno je procenio. Ispostavilo se da su mnogi vazni o icirisluzbovalisanjegovimocemtokomekspedicijeuMeksiko,akasnijeiu Francuskoj i Nemackoj. Do 1942, nakon Perl Harbura i ulaskaAmerike u Drugi svetski rat, Edvard je brzo napredovao do cinakapetanauVojnojobavestajnoj sluzbi, granikojaga je zanimala, jermujepruzalanajboljumogucnostdasaznagdesusenalaziliizvestajinjegovogoca.

Jednog kisnog oktobarskog popodneva, nakon istrage uVasingtonuiuPrezidijuuSanFrancisku,Edvardjeotkriotragovekojisu ga vratili nazad, u Fort Blis u El Pasu. Iz raspale kutije, koju jepronasao u buđavom hangaru, ispunjenom stotinama slicnih kutija,izvukao je dokumenta koja je njegov otac pisao dvadeset godinaranije.

Vec su bili zuti od starosti. Cinilo se da su bili pisani sa velikimnaporom.Mastilokojimsenjegovotacpotpisaojepromenilobojuiodplavogpostalobraon.

Edvard je procitao izvestaje jednom, a zatim jos jednom. I josjednom.Tekst jeotkrivaonovosti,narocitoudeluukojemjenjegovotac istrajao na tvrdnji da su svetla, tokom nocne obuke, nekakonaterala njegove ucenike pilote da napadaju jedan drugog. Njegovotac je postao ubeđen da bi se svetla nekako mogla iskoristiti kaooružje.

64.

Aniti jeudesnurukubioprikljucenintravenoznisistemkrozkojijeprimala terapiju.Kratkikraci cevi zadovodkiseonikasu jojbiliunozdrvama. Iza nje, na monitoru su se ocitavali njen puls, krvnipritisakibrzinaradasrca.

„Lekarkazedatijepotrebnaoperacija,alicesbitidobro.“-rekaojojjeBrent,sedećikrajnjenogkreveta.

Uspelajedaklimneglavomidalaganopodignekapke,trudecise,sanaporom,dagapogleda.Njenatamnakožajejošbilableda.

„Metaktijeslomioruku."-nastaviojeBrent.„Lekarikazudazatoutolikojmeriosećašbol.Morajudanamestekost."

Anitajeponovouspeladaklimne.„Sadaceteodvestiuoperacionusalu."-rekaojeBrent.„Bicuovde

kada se probudis. Mozda se bas time neces oduseviti. Mozda samposlednjaosobakojuzelisdavidis.Usvakomslucaju,svidelotisetoiline,bićuovdekadaseprobudiš."

Anitajepokušaladapodignenepovređenuruku.„Čuvajsnagu."-rekaojeBrent.Uznapore,pružilamujeruku.Brentjedržaonjenurukuusvojoj.„Đavolskidobrosiodradilaposao." - rekao joj je. „Nikadasenisi

zaustavljala. Nikada nisi odustajala. Obecavam ti - osvojices Eminagradu.Zaslužuješje.“

Rukajoj jeklonula.Brentjoj jespustiorukunakrevet,azatimjezacuokorake iza sebe.Usle sudvemedicinske sestre, spremajuci sedajeodvezuuoperacionusalu.

Otišaojedohodnikaukojemjesveodjekivalo,gdesugaposetioci,prolazecikrajnjega,zabrinutogledali.Pocepanirukavodsakoamujevisiosastrane.Kosamujebilazamrsenaiprasnjava.Odelomujebiloisflekanoprljavštinomikrvlju.

Producent ga je cekao. „Zaista zelis da ides uzivo sa takvimizgledom?Prepašćešmnogegledaoce."

„Odlicno. Onda da im pokazemo kako izgleda kada se stvara

priča.“Brzosukrenulikaliftu.„Jesi li video snimak koji sam napravio kamerom?" - upitao je

Brent.„Razarajućedobar.Upravogamontiramo."„Uradicu komentar. Mozemo veceras upotrebiti neke delove sa

snimka,azatimprikazaticeosnimakkaojednosatnispecijal.“Brentjepritisnuodugme,kakobiliftkrenuonadole.„Drugestanicenamnecebitiniblizuporejtingu."

„Kakoćemopovezatisvetlasaonimštojeučiniočuvar?"„Ne moramo to da radimo. Prikazacemo price jednu po jednu.

Gledaoci ce samipovezati.Necenasoptuziti zapogresno tumacenje.Odvezi me u oblast za posmatranje. Imam osecaj da ce ova pricapostatijošsenzacionalnija."

„Seron trenutno vodi vesti." Producent je bio napet, kao da jeočekivaoizlivbesa.

Brent je klimnuo glavom. „Sto da ne? Ja sam gramzivo traziopažnjukamere.Ionazaslužujeviševremenauživomprogramu."

„Iznenađujućiodgovorodtebe."„Anita me je naterala da shvatim da nekada dvoje ljudi mogu

stvoritiboljupriču."Brentjepogledaonizhodnik,gdesuseukazalanosilanatockove

nakojimajebilaAnita;medicinskesestresujevozileizsobe.„Hoćelionastvarnobitidobro?"-upitaojeproducent.„Metakjojnijesamoslomioruku.Razneojoj jekost."-rekaomu

jeBrent.„Doktormejeupozoriodamoždanećemoćidajespasi."

65.

Dok se spustao mrak, Pejdz i Tori su usli u Cesnu. Iza njih naaerodromskojzgradije,iznadulaza,biloupaljenosvetlo.Ostalasvetlasudopiralakrozprozore.Pejdz jevodioracunadanepogledautompravcu. Ljudskim ocima je potrebno oko trideset sekundi da se upotpunosti priviknu na tamu. Jako svetlo moze u trenutku unistitimogucnost da se vidi u mraku, pa bi bilo potrebno novih tridesetsekundidaseokoponovopriviknenatamu.

Jedinabojakojanijeugrozavalaviđenjeutamibilajecrvena.TojezaposledicuimalodajePejdzutorbinosiodvebaterijskelampekodkojihsusemoglamenjatisociva,zaobicnoilicrvenosvetlo.Prebacioje obe baterije na crveno svetlo i upotrebio kabal da okaci jednubaterijskulampuokovrata.ITorijeučinilaisto.

Utami,ljudskeociimajuteskocedauoceonostosenalaziisprednjih.Iztograzloga,Pejdzseusredsredionatamnijepredmetesaleveidesne strane, polako ih razgledajuci, kako bi se uverio da mozebezbednodauključimotor.

„Sveuredu!“-doviknuojekrozotvorenprozor,upozoravajucisvekojisubiliublizinidasesklone.

Okrenuojekljuczapokretanjemotora,kojiseuzurlikprobudio.Levim palcem je pritisnuo dugme za radio-vezu na kontrolnoj tabliCesne, poceo je da govori u mikrofon, koji je bio povezan saslusalicama na njegovoj glavi, obracajuci se svim avionima koji suleteliutojoblasti.

„Kontroli letenja uRostovu, Cesna cetiri tri alfa se krece ka pistijedan-pet.“

Isprobao je kocnice, jos jednom pregledao senovitu oblast okosebeinaveoavionnažutulinijukojagajevodilakapistizapoletanje.

„Tori,načinnakojisiodgovorilanapitanjeonogizveštača...“„Rekla sam ti ovog poslepodneva. Po prvi put osecam da te

razumem. Mozda bi trebalo da zatrazim da idem sa tobom upolicijskom automobilu, kako bih stekla pojam kroz sta prolazissvakogdana.Ljudijednidrugimačinegroznestvari."

„Nisamgovorioonjima,jernisamželeodaosetišonoštoradim.“„Hvala ti sto si pokusao dame zastitis." Neko vreme je cutala, a

onda je ponovo progovorila. „Sta god da onkolozi kazu u vezi samojomoperacijomuutorak,dalicemojzivotbitikratakilidug,zelimda ga podelim sa tobom. Ne zelim da odustanes od posla u policiji.Isuvise si dobaru tome.A sadprestani sapricom i dizi ovukutijuunebo."

Pejdžjeprolazioporednejasnihoblikaavionakojisusenalazilinastajalisnoj pisti i dosao do ulaska na pistu za poletanje. Zavrsnaproverapredpoletanjemujepomogladasmirisvojaosecanjaidaseusredsredinazadatakpredsobom.

Objavio je preko radija sta planira, zatim je ubrzao duz piste.Krecucisebrzinomodpedesetipetcvorova,povukaojerucicu.Avionjeuzleteokroztamu.

Pogledavsinadole,uocio jestalantok farovaautomobila,kojisuse kretali ka blokiranoj oblasti za osmatranje. Automobili su biliparkirani duz puta, u redu koji je bio duzi od onog prethodne noci.Oblastzaosmatranjejebilaoznacenare lektorima,kojisupokazivalikabetonskimogradama i ciji jezadatakbiodanaglaseda jepristupzabranjen. Svelost iz trihelikoptera jepokazivalapozicijenakojimasu lebdeli, drzeci se na bezbednoj udaljenosti jedan od drugog.Slusajucinjihovukomunikacijuputemradija,Pejdz jesaznaodasuupitanjuhelikopteritelevizijskihstanica.

„Predivnovedronebo.“-reklajeTori.„PogledajsjajulicaikucauRostovu. A tamo - farovi automobila koji dolaze iz pravcaMeksika.Mogudaizbrojimšestparova.“

Pejdz je upravljao Cesnu u lagani, umeren krug, navodeci sereflektorimakodposmatračkeoblasti.

„Kolikovisokoplanirašdasepopneš?“-upitalajeTori.„Dovoljnodabudemiznadsvihodgovorioje.„Zvučikaodakrećemouživot.“

66.

BetonskeogradesubiledovoljnosirokedananjihstaneMedrano.Podizuci levu ruku da zastiti oci od jake svetlosti re lektora, sazaprepascenjem je posmatrao kako se broj okupljenih sve visepovećava.

„Oblastjezatvorena!"-vikaojekrozrazglas.„Vratitese!Vratiteseugrad!“

Iz zamora okupljenih neko mu je dobacio: „Ovaj put je javnovlasnistvo!Jasamgaplatioodporeza!Imampravodaostanemovdedoklegodželim!"

„Nije bezbedno!" - odgovorio je Medrano. „Kazem vam da sevratiteugrad!"

„Znašgdetimožešdaideš?"-nekojedoviknuo.„Upakao!"Ljudisuželelidasedomognuvrhaogradeidapređuprekonje.„Štatoneželitedavidimo?"-pitalajejednažena.„Štakrijete?"„Iskljuciteteprokletere lektore!"-zaliosejedancovek.„Boleme

očiodnjih!"„Da,tonisusvetlazbogkojihsmodošli!"Cim bi policija uspela da udalji jednu grupu ljudi od barikada,

drugagrupabipokušaladasepopnenanjih.Tri helikoptera su nadletala oblast za posmatranje, drzeci se na

udaljenosti jedan od drugog, uperivsi svetla za sletanje i spoljnukamerukagungulinatlu.

Nigde nemam dovoljno ljudi, pomislio je Medrano, gledajuci uhaos.

Nekojepovikao:„Akonasnepustiteprekobarikada,mi cemoihzaobici! Moja zena boluje od Alchajmerove bolesti! Ovde smo zbogčuda!"

Medrano je bespomocno posmatrao kako se stotine ljudipriblizava putem i skrecu u desno, ka polju. A neki su se kretali usuprotnom smeru, ka napustenoj vazduhloplovnoj bazi, a tamonikomenijesmeodadopustidaode.

„Sprecite ih da odu u vazduhoplovnu bazu!“ - povikao je svojim

policajcima.„Raznećese!“Skocivsi sa barikade, Medrano je cucnuo kada se docekao na

sljunkovitiput. Skorobezdaha seuspravio i potrcaokavojnojbazi.Tamosujedancovekinemackiovcarkojijeljutitolajaoupozoravaliljudedasenepenjunaograduodbodljikavežice.

Re lektorisuse iznenadaugasili.Ljudisuupanicipocelidavicu.Obavila ih je tama,a sve sto jeMedranovideobile su senkesvetala,kojesuostaleuočnojmemoriji.

Nekojesigurnoizvršiosabotažunaagregatu!-pomislioje.Alinijeupitanjubiosamoagregat.Odjednomsuseugasilimotorii

farovi na automobilima. Umesto zvuka brzog okretanja elisa nahelikopterima, jedini zvuk koji je iz vazduha dopirao bio je zvizdukrotorakojisusesvesporijeokretali.

Medranoseprestravioodzvuka zestokogudara. Jedan iznenadnitrenutakmujebiodovoljandashvatidasejedanhelikoptersrusionazemlju.Udar je odjeknuo sapolja, koje senalazilo sa druge strane ibiojepraćenvatrenomkuglom,kojasevinulauvazduh.

Drugiudarjeodjeknuoizistogpravca.Medranojecucnuo,skorodaništanijevideo;brinuosegdećeusledititrećiudar.

Na putu. Nije bio u pitanju jedan udar, nego vise, jer se trecihelikopter srusio na automobile, guzvajuci i cepajuci metal, dok suelisekidaleasfalt.Eksplozijagajeodbacila.

67.

Roli je na monitorima posmatrao haos. Mogucnost spoljnihkameradasnimajuunocnimokolnostima jeuspanicenojgomilidalanadrealnizelenisjaj.

Zar je taj pandur stvarno verovao da mu je dovoljno da postavibetonskepreprekenaputidaćesesvitogapridržavati?

Re lektorisuseugasili.Motoriifarovinaautomobilimasuprestalida rade. Srusili su se helikopteri. Za sve to je postojalo jednoobjasnjenje-ogromanelektromagnetnisignal, identicannuklearnomudaru,poslaojetalasenergijekrozsveelektronskeuređajeuoblastizaposmatranjeiuništioih.

Tačno kao što smo predvideli, pomislio je Roli. Ojacao je spoljnekamere i sve podzemne prostorije brojnim slojevima stitova odelektromagnetnihzracenja.Prostorijaizanjegajeimalatriputavecuzaštituodostatkapodzemnezgrade.

„Gospodine, ocitavanja postaju sve jaca.“ - rekaomu je jedan odčlanovatima,posmatrajućikompjuterskiekran.

Uprkos slusalicama u usima, Roli je pomislio da je osetio lakuvibraciju.Ilijetoumislio?

Pogledaojekazaštićenimvratimakomandnogcentra.„Kanališetelisignalkrozsatelitskuantenuiznadnas?“-upitaoje.„Da, gospodine. Signal se prenosi u opservatoriju, a zatim do

satelita.SatelitusmeravasignalkaraketodromuuVajtSendsu.Alineznamdaliceelektricnakolamocidaizdrzeovolikusnagu.Nikadaihdosadanismoisprobalinaovomnivou.“

68.

23.juli1942.„Da li neko ovde zna sta je nuklearna isija?" - upitao je general

kojijevodiosastanakposvećenobaveštavanjuuhitnimsituacijama.Kao i ostali o iciri, koji su sedeli za dugim, metalnim stolom,

kapetanEdvardRolinijeznaoočemuseradilo.„Nisamsiguranda i jaznam.“ -priznao jegeneral. „Usustini,ako

podelite dva jezgra uranijuma i ako to ucinite dovoljnom snagom,mozete stvoriti bombu, koja ce biti jaca od bilo cega sto mozetezamisliti. Neki naucnici raspravljaju o tome da bi eksplozija moglapokrenutilancanureakcijukojabiunistilasvet,alivecinajedosladozakljucka da bi se eksplozija mogla kontrolisati do mere da zbrisejedangrad.“

„Generale,uzduznopostovanje,da listeozbiljniuvezisa tim?“ -upitaojejedanpukovnik.

„Pretrigodine,Ajnstajnjenapisaopismopredsednikuukojemgaje obavestio da su testovi potvrdili teoriju. Izgleda da su njegovikontakti u evropskoj naucnoj zajednici upozorili Ajnstajna da suNemci skladistili uranijum i ubrzano se kretali ka istrazivanjima uoblastinuklearne isije.Utovreme,mi,naravno,nismobiliuratu,alisada jesmo, a predsednik se sprema da naredi izradu veomapoverljivogprograma,cijiceciljbitistvaranjenuklearnogoruzjaustokraćemroku.

NaučnikkojićebitinačeluprogramajeRobertOpenhajmer.Biojesimpatizer „crvenih" tokom tridesetih godina, pa FBI vrsi temeljnuistragunjegoveproslosti.NasposaocebitidaodrzavamobezbednostumestuLosAlamosuNovomMeksiku.Tomestojeoznacenonamapikojasenalaziizamene."

Jedan od majora je otisao do mape i pokazao tacno mesto nakojemsegradnalazio. „SantaFe i josnekolikogradovasenalazenapola dana voznje odatle. U sustini, tamo nema nicega, osim stocnihrančeva.“

„Kojecemokon iskovati."-rekaojegeneral.„LosAlamosjelogor

za decake u sred nedođije. Openhajmer je odlazio tamo kada je biodecak.Nalazisenavrhuzaravnjenogbrda,dokojegvodi jedanput isakojegvodi jedanput,kojimase lakodolazi.Openhajmerrazmisljada iskoristimo tuzaravannabrdukaoglavnomestonakojem cemorazvijati bombu.Mi cemo se postarati da ne bude onih kojiprisluškuju."

„Gospodine, mozda postoji jos jedno udaljeno mesto kojeodgovarauistojmeri."-Edvardjeiskoristioprilikudadoda.

Generalnijebiobasnajsrecnijizato stosugaprekinuli.„Agdesetomestonalazi?"-nestrpljivojeupitao.

„U zapadnom Teksasu. Izvan mesta koje se zove Rostov. Tamonema nista osim miliona jutara rancerske zemlje. Tamo smo, preulaska u prethodni rat, sagradili pistu za avione. To je bilo dobromestonakojemsmokrilipilotekojisuseobucavaliikakoNemcinebi posumnjali koliko se aktivno pripremamo da pomognemoSaveznicima."

„OpenhajmersevećopredeliozaLosAlamos."„Rostovmozepruzitidruguvrstuprednosti."-nastaviojeEdvard.

„Tamosemoždavećdogodilafisija."Generaljepostajaosvezainteresovaniji.„Nastavite,kapetane."Edvardjesvojeprimedbeusredsrediotakodasuseoneiskljucivo

odnosilenanuklearnu isiju.Opisaoje izvestajesvogaocaizakljuciorecima:„Nemasumnjedasusvetlamocna.Naposletku,mojamajkajeumrla od raka koze koji je dobila od svetala, Po jednoj teoriji, njihizazivaju radioaktivni elementi u tlu. Ako se zracimogu kanalisati ikoristitikaooružje..."

General jepodigaoruku,prekinuvsiga. „Napisite izvestajo tome.DostavićugaOpenhajmeru."

„Razumem,gospodine."AliEdvardjeznaoštasedogodilosaizveštajima.Nedeljudanakasnije,tokomnarednogsastanka,generaljeobjavio

daćeLosAlamosbitiosnovnomestozastvaranjeatomskebombe.Edvardseuzdržaodanepokažesvojerazočaranje.Zatimgajegeneral iznenadiokadajedodao:„Nemcisuupotrazi

zadrugomvrstomsnažnogoružja.“Sviuprostorijisućutali.„Mozeimativezesanuklearnom isijom,ilije,moguce,zasnovano

na totalno razlicitom principu. Sve sto znamo je da su, od invazijeNemackenaNorvesku,1940.Nemcitamoposlalineuobicajenovelikibroj vojnika - pola miliona okupatorskih vojnika u zemlju od dvamilionaljudi.Mnogiodtihvojnikasunapolozajukojistrateskinemanikakvogsmisla-okruzujumaludolinuusredisnjojNorveskoj.DolinasezoveHesdalen."

General je pogledao direktno u Edvarda. „Izvestaji govore da tivojnici pruzaju zastitunaucnicimakoji tamo istrazujupojavu cudnihsvetala."

„Svetala, gospodine?" - Edvard se trudio da ne pokaze emocijekojesunarastaleunjemu.

„Saefektomkojisekrecuodmasovnehalucinacijedoreligioznogzanosa.Nekiljudisu,gledajuciunjih,oslepeli.Drugisupostalinasilni-cakiskloniubistvima.Kodnekihsuserazvilekancerogenelezije.Nepostoji dokaz da li je sve ovo istinito, ali je Nemacka posvecenaistrazivanju tih svetala kao moguceg oruzja, a kada se oni jednomzainteresuju za nesto, dobro znate da imimoramoda ucinimo isto.Cak i ako su svetla lazna, sve sto Hitler treba da uradi je da pustiglasinekako je smisliokakoda ihkoristi kaooruzje i da ihprimenigdegod zeli. Psiholoskaborbanekadamozedoneti visenegoborbatenkovima."

Oglasiosejedanpukovnik:„Gospodine,dalisutasvetlaidenticnafenomenuuTeksasuokojimajegovoriokapetanRoli?"

„Tojezakljucakdokojegjedosaopredsednik.AkoihHitlerkoristikao dim i ogledala, da bi nas odvratio od svog programa nuklearneisije, mozemo i mi ucniti isto. Kapetane Roli, naređeno Vam je dapovedeteistrazivackitimutajgraduzapadnomTeksasu,kakogodseonzvao."

„ZoveseRostov,gospodine."„Dabismodokazalida smoociglednoozbiljni, pridruziceVamse

dvaOpenhajmerovaistrazivaca.OniceposlatiopremusaUniverzitetau Cikagu. Vojne inzenjerske trupe - koje grade postrojenja u LosAlamosu-ceVamdatidvanaestoriculjudi.Oniceujednopredstavljativodkojicesvevas,navodno,obezbeđivati.Akoseispostavidapostojinestokorisnou vezi sa tim svetlima, sto vise - tobolje, onda sam javoljandasekladimdaceglavnicilj,kojicemoposticibitidaizludimoHitlera time sto cemo ganaterati damisli da nismoposveceni samo

ovomprojektu,negoidaimamonapretka.Ikaododatak,odvraticetepažnjusaonogaštosedešavauLosAlamosu."

Pre krajameseca, Edvardov tim je vojnimavionomC-47odleteodoFortBlisa,aodatlesuudesetkamionaprevezliljudeiopremudoRostova. Cim su stigli do starog aerodroma, postavili su satore iraspakovali elektronske uređaje, aktivirajuci agregat, kako biomogućilinezavisandovodstruje.

Openhajmerovi ljudisupregledali terenGajgerovimbrojacem,alinisumogliotkrititragoveradioaktivnosti.

„Moracetedapregledatemnogovisezemljistaod toga." -EdvardimjeprstompokazaokaZlozemlju.„Svetladolazeiztogpravca."

„Mislimdasmoizazvalidovoljnozbrkedolaskomovamo."-rekaoje jedanod istrazivaca. „Nemacki spijuni idaljeprateOpenhajmera isve one koji su u vezi sa njim. Posto smo ovde, uhoda je poslaoobavestenje u Nemacku." Visoki, mrsavi covek sa naocarima jepogledomprelaziobezizrazajnihorizont.Navidikusumujedinobiladvavelikazecaipetkrava,kojesupokušavaledapasuoskudnutravu.„Dođavola,nikosenecetruditidadođeovamoakonebudeizuzetnovažno."

Zalazaksuncajebiospektakularan.Doksetamaspustala,vazduhjepostajaohladniji,terajućiihdaprekrsterukenagrudima.

„Pa,gdesusvetla?"-upitaojejedanvojnik.„Nepojavljujuseuvek.Dajimvremena."-odgovoriojeEdvard.„Imalinekocigaretu?"Jedanodinzenjerajeotisaouveliki,glavnisatorinasloniosvojsat

na jedan od ukljucenih instrumenata. „Sada je 9:20. Bio je ovo dugdan.Akoseneštonedesido10sati,jaodohukrevet."

„Morasdatisvetlimavisevremenaodtoga."-rekaojeEdvard.„Nepojavljujuseporasporedu."

„OndameprobudiakougledasnovoHitlerovotajnooruzje.Necebašbitilakozaspatiuzbrujanjeagregata."

„I statickog suma koji dopire iz tog radija" - rekao je jedanistrazivac. „Nijebitnokoju frekvencijukoristim.Dobijam jedinoovajzvuk."

„Ne,čujeseneštoupozadini.Alitojedvadamogudačujem"Nekosezacerekao.„Verovatnonekameksickaradio-stanicapusta

muzikumarijača."

„Pogledajte,štajeonotamo?"„Zvezdapadalica.Auh.Nisamihvideooddetinjstva.Predugosam

živeougradu,skorodasamzaboraviokakoizgledaju."„Enojošjedne."„Ne, to nije zvezda padalica. Suvise je nisko nad horizontom i

predugostoji."„Ima ih gomila. Izgledaju kao vatromet. Kladim se da gledamo

vatromet preko granice. Zna li ko da li je danas neki meksickipraznik?"

„Hej, ko god da je u satoru, neka prestane da pojacava zvuk naradiju.Odstatičkogšumameboleuši."

„Nikonijeu satoru."-rekaoje jedanodistrazivaca.„Staticki sumsepojačavasamodsebe."

„A vatromet postaje sve sjajniji." - rekao je jedan od vojnika.„Pogledajte te boje. Podsecajumena severnu svetlost. Video sam ihjednom kao decak, kadame je otac poveo u kampovanje na jezeroMičigen."

„Ali ovde smo daleko na jugu. A ova svetla su strasno nisko nadhorizontom."-podsetioihjejedanodinzenjera.Okrenuoseizuriousator.„Jesilisigurandanikoneokrecetajradio?Statickisumjesadajačiodagregata."

Odjednom,statičkišumjeutihnuo.Baskaoizvezdepadaliceilivatromet,ilisevernasvetlost-stagod

dajetobilo.Horizontjepostaopotpunomračan.Istosedogodiloisaukljuceniminstrumentimausatoru.Agregatje

prestaodabruji.„Štase,dođavola,dogodilosasvime?“„Gospodo,“-rekaojeEdvard-„svetlavamželedobrodošlicu."

69.

Pejdz se namrstio kada se nesto dogodilo na zemlji, iza Cesne.Svetlareflektorasuseugasila.

TojeprimetilaiTori.„Neštosedogodiloizanas.“Skrenuo je avionom ulevo, uzimajuci smer iz kojeg su dosli. Ali

prizor vise nije bio isti. „Gde je posmatracka oblast? Ne vidimreflektore."

„Inesamoto,“-reklajeTori-„janevidimnifarove.Prenekolikominutasmovidelicitavukolonuautomobila.Sadaseniputnevidi.Ahelikopteri-višenevidimninjihovasvetla.“

„Prekinulisuiradio-transmisiju."-rekaojojjezbunjenoPejdž.Ispodnjihjetamuiznenadaobasjalavatrenakugla.Usledilesujos

dveeksplozije.Iznenađen,Pejdzjeugledaoudarhelikopterauvozilakojasustajalakrajputa;zvukeksplozijejestigaodonjegaizdaljine.Veliki komadi metala su leteli po zemlji. Razbacani plamenovi suotkrivalifigureljudi,kojisuupanicibežali.

„NekaimjeBogupomoći."promrmljalajeTori.Udarnitalasiodeksplozijesustigliidoaviona.„Moždabitrebalodasevratimo."-uspeojedaizgovoriPejdž.„Ne,ovonemozebiti slucajnost.Ono sto sedoledesava,naneki

nacinmora biti povezano sa svetlima.Dosli smo ovamoda uradimonesto - ako ovo ne zavrsimo sada,mislimda nikada vise necu imatisnage da ponovo pokusam." Tori je ucutala na trenutak. „Zelim daotkrijemistinu."

„Štagodtiželiš."-ohrabrivaojePejdž.„Zajednosmouovome."„Jesmo."Torisenaslađivalaizgovorenim.„Zajedno."Izbegavajuci plamen i delovehelikoptera koji su leteli sa zemlje,

Pejdžjeleteokajugu,kamračnomhorizontu.„Kakvesuonotamneizraslineisprednas?“-upitalajeTori.„Zlozemlje.“Torijepokazalaprstom.„Izanjegaseneštonalazi."„Nevidimništa.“„Slabacrvenasvetla.Trisvetla.“

Pejdžseusredsredio.„Jaihidaljenevidim.“„Postajusvesvetlija.“„Odakledolaze?Navodime.“Tori je pogledala u pokazatelj na kontrolnoj tabli. „Stotinu i

četrdesetstepeni."„Nevidimništa,osimtame."„Dele se. Sada su jos blistavija. Prelaze iz crvene u plavu, zutu i

zelenu.Kakojemogućedaihnevidiš?"„Moždaakobihsespustioniže."„Ponovosedele."Pejdz je lagano spustao avion. Avion se postepeno spustao, a

osecaj spustanja i lebdenja ga je podsetio kako se osecao kada jeugledaosvetla.

Samoštoihovogaputanijevideo.„Sada ih bas ima mnogo. Izgledaju kao duga razbacana preko

talasa." - rekla je Tori; glas joj je cudno zvucao. „Krecu se kaposmatračkojoblasti."

„Otvoren sam u najvecoj mogucoj meri. Zasto ih ja ne moguvideti?"

Dok se Pejdz spustao ka tami, odjednom je ugledao svetla.Izgledalojekaodamuseveoskloniosaociju,samostonijebilotolikomnogobojakaoštojereklaTori.

Izgledalojekaodaseizvijajuubesu.„Neštonijeuredu."Pejdžjepovukaoručicuipodigaonosaviona.Nit zute boje je pocela da se izdize, kao bljesak suncane oluje.

Izduzivala se dok nije postala slobodna, kondenzujuci se uizvitoperenumasu,kojajepoletelauvis.

Uzdižućiavion,Pejdžjeskrenuoudesno.Svetloseidaljepribližavalo.Skrenuojeulevo.Istojeučiniloisvetlo.Cas prozirno, cas se prelivajuci u duginim bojama, svetlo je

pulsiralo i odjednom ispunilo kokpit. Pejdz vise nijemogao da cujemotoraviona.Umestotogajecuosnazanvetar.Senkezutebojesusekovitlaleokonjega.Predočimasumusesmenjivaleslike.

Ugledao je akvarijum sa biljkamakoje su lelujale u vodi imodelbrodskeolupine;biljkesu,ustvari,bilesipe,cijisupipcipodsecalina

paprat,a idelovebrodskeolupinesu cinilesipe,kojesusepametnokamuflirale,kakobisestopilesaokruženjem.

Sadajenjegovotacpokazivaosveviseivisesipa,amajka,kojajezagodinudanaumrlaodrakadojke,sesmesila,jersuse,zapromenu,njenmužisinslagali.

Pejdžječuonečijiglasunaletuvetra.Biojetonjegovotac.„PonekadmoramodanaučimodavidimonadrugačijinačinMotorjeprestaodaradi.Svetlostžutebojejenestala.Bezikakvogupozorenja,Pejdzsenasaoutami,avidmujebiojos

pomucentragovimasvetlosti.Napregaojeoci,ocajnickisetrudecidavidikrozkrovkabine.Saolaksanjemjeshvatiodajerazlika, izmeđusjajazvezdaimesecaiznadnjega,itameispodnjega,biladovoljnadamožedaodredihorizont.

Tlo,kojesepruzaloisprednjega,cinilosetamnijenegooblastokonjega.Namreškano.

Pejdzjeprestrasenoshvatiodaje,pokusavajucidaumaknesvetlukojegajegonilo,postaodezorjentisaniokrenuoavionkaZlozemlju.Tisina je bila zaprepascujuca. U normalnim okolnostima, uslusalicama je cuo prigusen zvukmotora, koji se smanjivao na nivobrujanja.Asadaniječuoništa.

Kontrolna tabla sa instrumentima je bila tamna. Radio nijefunkcionisao.

Otac mu je neprekidno govorio sta da preduzme u slucaju damotorprestanedaradi.Prvo jeavionpostavioumodel jedrilice.Pribrzini od sezdeset i pet cvorova, Cesna ce, na predenih skoro trikilometra,gubititristotinemetaravisine.Uteoriji,tomujeostavljalodovoljnovremenadaizaberelokacijuzasletanjeuhitnimslucajevima-idealnobibilopolje,ilicakput.Tokomdana,svebisemoglovideti,ali u tami, nije bilo moguce videti da li je ono tamno dole trava,kamenjeiliprovalija.

Bar su pod sjajem meseca i zvezda, stene u Zlozemlju izgledaledrugacijeodravneoblastiokonjih.PejdzjeidaljejedrioCesnompribrzinikojujemogaosamoprocenitina sezdesetipet cvorova.Postonije video pokazatelj brzine, morao se osloniti na sopstveni osecajaviona, na hiljade sati koje je proveo procenjujuci kako jefunkcionisaoprirazličitimbrzinama.

Idaljesusespuštali.„Tori, proveri da li si cvrsto privezala pojas! Pre nego sto

dodirnemo tlo, otvori vrata! Udar pri sletanju moze iskriviti trupavionaizaglavitivrataaviona!“

Odlučiojedaneizgovori:Izarobititeuavionu.Dabismanjiomogucnostizbijanjapozara,Pejdzjeiskljuciodovod

goriva,zatvorivsisvelinijezadovod.Stosubivaliblizetlu,ocisumusvevišerazlikovalesteneuZlozemlju.

IToriihjevidela.„Hoćemoliihizbeći?“-povikalaje.„Tonamjeplan.“„Prokletodobar.“Cesnasesvevisespustala.Vremeserazvuklo.Minutjetrajaokao

večnost.„OsećamkaodamikožagorireklajeTori.Pejdžsenamrštio,dodirujućiobraz.„Ijaosećamisto.“„Videlasamsvogoca.“-reklaje.„Šta?“„Kadanasjesvetlostobavila,ugledalasamsvogoca.Bilasammala

devojcica.Vukaome jedoautomobila.Udarila samga,pokusavajucidaseotrgnem,dabihmogladagledamsvetla.“

„Ijasamvideomogoca.“Tamnozemljišteimjebilosvebliže.„Volimte."-reklajeTori.„Ijavolimtebe.Ugledalisustene.„Držise.“KlizeciprekoZlozemlja,Pejdzjepomisliodajeosetiodajetocak

udariounesto.Najednomjeneujednacenatamanestala;zamenilo jenestostojelicilonalivadu.AlisvastajemoglobitiispodCesne-stenekoje cepresecitockoveiodbacitiavioniliograda,kojabi istomogladaučini.

Pejdz je shvatioda su senalazili iznadstarogvojnogaerodroma.Dok je avion jos jedrio, pokusavao je da odlozi sletanje sto je visemogao,nesamozbogtogastobi,teoretski,sletanjebilomekse,negozatoštoće,dokgodsuuvazduhu,bitiživi.

Nijemogao,adanerazmisljaoneeksplodiranimbombamaispod

sebe.

70.

Iz Halovejovih nozdrva je kapala krv. Prestao je da plese da binadlanicomobrisaousta.Zabrinuosekadajeugledaocrvenutecnostna zglobovima, ali je to potrajalo samo trenutak.Ta krv nije bilavažnijaodkrvikojamujeteklaizušiju.

Ženaunjegovomnaručjujebilavažna.Čašavodkeiđusa,kojajeuvekbilapuna-bilajevažna.I sto je bilo najvaznije, muzika je bila vazna. Halovej se secao

svojihmladalackihsnovaotomedapostanerokzvezda,kakoceimatisvetpodsvojimnogama,kako cemocidanaređuje idaradi stagodzeli. Svirao je gitaru dokmu nisu izasli zuljevi po prstima. Pisao jepesmu zapesmom.Pratio je rokbendoveod gradado grada, dajucisve od sebe da bude neophodan, kupovao im je drogu, dovodiodevojke,pokusavaoda ihubedidasaslusajunjegovepesme imozdaihsnime,ilidagapustedabudepratecivokal,jerjedobridrugarErizaslužiodabudeplaćenzasveuslugekojeječinio.

Uskorobi on postao momak za kojim bi isli ljudi i dovodili mudevojkeidonosilidrogu.

Alijedangradjesmenjivaodrugi,kaostojejedanbendsmenjivaodrugi,ajednogadanajeHalovejshvatiodanikonikadanecesnimitinijednu njegovu pesmu, kao sto je prokleto bio siguran da mu necedopustitidapeva.Stajebioon,nekavrstamorona,panijeshvatiodamusepodsmevajuidagakoriste?

Vratio se u Providens, gde je u restoranima cistio stolove, zatimmujedevojkazatrudnela,aondasepridruziovojsci.Sledececegasesećaobilojedajeubijaoljude,umestodapevazanjih.

Tuganjegovogzivotarazlilaseponjemudokjeplesaouzmuzikuodkojemusesrceslamalo.Ocisumuseispunilesuzama.Kadabiihobrisao desnom rukom, uspevao je da vidi da na zglobovima ostajevise krvi nego pre samo jednog minuta. Mrsteci se, obrisao je ocilevom rukom. Ugledavsi crvenu tecnost na zglobovima leve ruke,shvatiojedamukrvteceizsuznihkanala,kaoiizusijuinosa,alinitonijebilovaznojermujepalonapametdamujevidzamucenizdrugih

razloga.Osetiojemiriskojijebiodrugacijiodmirisacimetauzeninojkosi.

Kasljuci,pogledaojekahodniku,krozotvorenavrata,aliustvari,nijemogaodavidihodnik.

Vidmujebiozamućen.

71.

Lokhart je nagomilao jos suve trave i rastinja na vatru koju jezapalioiznadcevizadovodvazduha.Oblastokonjegajebilaobasjanare lektorima koji su se ukljucili kada je sunce zaslo, bacajuci cudansjajnavelikesatelitskeantene.Svetlare lektorasubilatolikojakadajeosećaonjihovutoplotu.

Ilijetomoždabilatoplotaodvatre,kojajesadabilavisokametaripo.Kadajeispaliopometakusvakukameruzanadzorkojujemogaodanađe,Lokhartjepotražiodruginačindauđeuzgradu.

Dođavola,ovomestojehermetičkizatvoreno,pomislioje.Naravno, odmah je shvatio da zgrada ne moze biti hermeticki

zatvorena. Sigurno postoje cevi koje dovlace i izvlace vazduh. Usuprotnom,ljudikojisenalazeunutrabiseudavili.

Na kraju, Lokhart je otkrio tri reda cevi, skrivenih međuantenama.

Nijeimaosibice.VarniceizcevipuskeM4sumuposluzileumestonjih. Prvo je nagomilao suvu travu i rastinje iznad cevi za dovodvazduha.Kada je zatim zapucaounjih, nije imaoproblemadaupalivatru.

Trikjebioutomedaneprekidnotrckaraodjednedodrugevatreidadodajenanjihsuvorastinje.Uskorojepostalojasnocemukojacevsluzi. Jedna cev je usisavala, a druga isisavala dim. Iako je noc bilaprijatnohladna,odnaporamujekosuljabilanatopljenaznojem,alijeonbioveomazadovoljanučinjenim.

Razmisljajuci o lesevima u kamionu i pod pretnjom da je onajprokletnikunutraimaonekizadatak,zapevaojeComeon,baby,bum.

Zamisljao je budalu u zgradi kako pokusava da dise krozmokarpeskir,doksegusiodkaslja.Preilikasnije ceotvoritivrata.Lokhartje iz daljine posmatrao ulazna vrata dok je isao od jedne vatre dodruge,usredsredivsiseuglavnomnausisnecevi,nabacujucijossuvograstinja. Građa koja je ostala sa gradilista je vise razgorela vatru. Idalje jeposmatraovrata.UtrenutkukadaseHalovejpojavi,Lokhartce mu dati lekciju zasto mu je bila losa ideja da srusi pukovnikove

planove.Plamenovi su buktali. Ali Lokhart je sada cuo glasniji zvuk.

Pogledavsi ka zapadu, ugledao je svetla helikoptera zvanog „crnisoko“kakosepolakoprimice.Najzad, pomislio je.Pukovnik jerekaodaćeposlatiopremuuzčijućupomoćuspetidauđem.

ZgrabiojepuskuM4ipotrcao.Heliodromjebiounistenostacimaeksplodiranoghelikoptera.Stajaojepodsvetloscure lektoraiobemarukamamahao, kako bi privukao pilotovu paznju. Zatim je pokazaoka delu koji se nalazio iza otvorenih kapija. Ubrzo je pilot uhelikopterukrenuo timpravcem,usmeravajuci noshelikopterakrozkapije,kačeličnimvratimazgradeodbetonskihblokova.

„Sta je oborilo ovaj helikopter?" - vikao je pilot dok su se rotori„crnogsokola"smirivali.

LicemusesteglokadamujeLokhartobjasnio.Iz izlaza na boku helikoptera je iskakao tim za specijalne

operacije,sapuškamaspremnimzanapad.„Kazesdaseukamionunalazenagomilanilesevi?"-pitaojepilot.

Kada je ugledao kako sa kamiona skacu tri kojota, sa delovima telakojisuimvisiliizusta,sagađenjemjeodmahnuoglavom.

„Pukovnik je rekao da cete doneti opremu uz ciju cemo pomocmocidauđemounutra."-rekaojeLokhart.Stastedoneli?Klejmorke?9Kablzadetonaciju?"

„Zaovogmomkaimamneštobolje."Minut kasnije, helikopter se podigao, lebdeo je na oko trideset

metaraiznadterena,aondaispalioraketu.Lokhartjeradosnoposmatraosveizdaljine.Zeleojenestostoce

mu omoguciti da uđe kroz ta vrata. Ali ovo je bilomnogo bolje. Uzzadovoljavajucueksploziju,raketa jeraznelacelubetonskuzgraduuparčiće.

72.

Brent je stajao na automobilskoj prikolici, opisujuci haos koji jezavladao među ljudima ispod njega. Secajuci se sta se dogodiloprethodnenoci,skorodajeodluciodasvojkomentaruradisazemljeilisamanjeguzvišenja.

Ali na šta bi, do đavola, to ličilo? Trebalo bi da budem najžešćiizveštačkadajeposaoupitanju,ahteobihdaizveštavamkrajstolazapiknik.

Cakitada,kadgodbigomilazaljuljalaauto-prikolicuinateralagadaodrzavaravnotezu,prisecaosekakojetokadasepadnenazemlju.Ni jedankamermannije imaoAnitinuodlucnostdasesanjimpopnenakrov.Producentje,naposletku,postaviogorekamerusadaljinskimupravljanjem.Takamera, kamerekoje sudrzali okupljeni, i kamerausmerena ka helikopteru ce biti dovoljne da pokriju prilog. Ali nijebilo dileme gde ce biti usmerena paznja publike - na momka kojirizikuje svoj zivot na krovu auto-prikolice, dok su sve ostaletelevizijskestaniceizgledalekaoslabici,jersuobavljalesvojposaosazemlje.

Kadasusepogasilireflektori,Brentjebiodramatičan.„Dalijenekoizveosabotazusasvetlima?'-upitaojeprenegosto

jeshvatiodasuseugasiliinjegovire lektori-nepominjucisvetlanakamerama,automobilimaihelikopterima.

Isuse,nemojtemirećidanisamuprogramuuživo.Zaslepljen trenutnom tamom, pipajuci je, krenuo je ka

merdevinama koje su se nalazile pored prikolice. Ljudi su udarali ovozilo,panicnovicuci.Zateturaose,dosaodomerdevina,krenuoniznjihistaokadasusehelikopterisrušiliuplamenu.

Kada jekrajnjegaproleteo srapnel,Brent jeprigrliomerdevine isacekaodaudarni talasiodeksplozijeprođu.Oci sumubileu istomnivou sa krovomprikolice. Gledao je pravoprekobetonskebarijerekapoljukojeseprostiraloizaposmatračkeoblasti.

Približavaosebljesak.Brent je prvo pomislio da su u pitanju tragovi svetla koje su

re lektoriostaviliunjegovomvidnompolju.Aliondajeshvatiodaseto sto je video protezalo stotinu metara sa desna na levo. Sjaj jepostajaosveveciisvetliji,biojetakojakdajerazvejaotamu;biojetopraviplimnitalasboja,kojesužestokograbileprekopoljakanjemu.

Moždamikrofonjošradi.Kaomahnitjegovorioumikrofon:„Vecerasvasizvestacposmatra

najsnazniju manifestaciju svetala u Rostovu, kako se pruzaju prekovidnogpoljaiprilazegomilikojaseovdeokupila."

Sjajjepostaoneprijatnosnažan.„Cini se da u njegovom sredistu seva! Efekat na posmatrace je

ogroman!"Ljudiugomilisuplakali,cvileliimolilise.Alizvucikojesustvarali

nisu bili dovoljno glasni da nadjacaju rastuci sum svetala koja su seširilakanjima.

„Vazduhpostajevreliji!"-vikaojeBrent.„Travasezapalila!Samotrenutak, nesto trci iz pravca svetlosti! Mikrofon je skoro postaoisuviševreodabihmogaodagadržim!Licemije..."

Vrisnuoje.

73.

Kadajehelikopter„crnisoko“razneokucicuukomade,Lokhartispecijalnitimsuzviznuliuznakpodrske.Namestukucicesenalazilarupakojajevodilanadole.

„Hajdedasadspržimokučkinogsina!“-rekaojeLokhart.Bez upozorenja, svi re lektori su se ugasili, obavisi celu oblast

tamom. Onako napet, rekao je sam sebi da je to zbog stete koju jenanelaeksplozija.Ali,prenegostojehelikopteruspeodasleti,isvetlananjemususepogasila.

Kaoimotor.Naglo gubeci visinu, tresnuo je na zemlju sa visine od petnaest

metara, dok se elisa okretala, a trup se prelomio. Jedina svetlost jedolazilaodpožara.

Ne, grešim, pomislio je Lokhart. Na jugoistoku, gde se nalazilanapustenavojnabaza,paznjumujeprivukaosjaj.Iakosenapinjaodaprivikneočinatamu,ovajsjajnijebilomogućeignorisati.

„Sta je ono, do đavola?" - povikao je jedan od clanova tima zaspecijalneoperacije.

„Neznam,alipostajesvetlije!Ikrećeseunašempravcu!"„Svinazemlju!"Natrenutak,Lokhart jepomisliodajeupitanjuraketakojaideu

njihovompravcu,alikadajelegaonazemlju,shvatiojedajeupitanjusvetlost. Svetlost se sastojala od boja koje su se preplitale - crvene,zelene, zute, plave. Dolazila je sa horizonta, prelazila preko polja iisijavalatoplotudokjeprelazilaprekonjega.Osetiojedimkadamujeoprljilakosuiugasioiskrekojesugazahvatile.

Izbacujuciiskre,svetlostjezahvatilasatelitskuantenukojajebilaokrenuta na stranu u pravcu vojne baze. Odjednom, svetlost jepromenila pravac kretanja i poletela uvis, sa antene koja je bilaokrenuta ka nebu. To je Lokharta podsetilo na ilmove o Drugomsvetskom ratu, u kojima su snazni re lektori pretrazivali nebo upotrazizaneprijateljskimbombarderima,kojisunoćunapadali.

Iakojeupitanjubiosamojedansnopsvetlosti,odvisebojnogsjaja

sugaboleleoci.Svetlostsevinulauvis,protezalasesvedoneba,svedoktamonijestigladonecega,bacalajeiskreokosebe,paodjednombljesnulaipoduglomkrenulakaciljunazemlji,kojijebiodalekonaseverozapadu. Stvarala je trag pulsirajuce svetlosti, koja je nastaviladapucketanadtlomidamenjasvojpravackretanjakodantena.

„Gorim!“ - povikao je neko. Njegove kolege su pohitale da muugasezapaljenuodeću.

Lokhart je drzao ruke preko usiju. Snop svetlosti je sistao ipucketao,ali se cuo jos jedanzvuk - statickizvuk,koji jemogaobitisum,alijemogaobitiipreglasnamuzika,kojajepretiladamurazoribubneopne.

74.

16.juli1945.Nestoprezore,izvedenajedetonacijaprveatomskebombeizvan

mesta Alamogordo, u udaljenim delovima Novog Meksika. Dok sevatrena kugla u obliku pecurke i zaslepljujuce svetlosti uzdizaladvanaestkilometarauvisinu,pritemperaturikojajebiladesethiljadaputa snaznija od one na povrsini sunca, direktor projekta, RobertOpenhajmer je recitovao odlomak iz Bhagavad Gite, u kojoj Bogobjavljuje svoj istiniti, fenomenalni i zastrasujuci oblik jednom odsvojihučenika.

„Akobisjajhiljadusunacaodjednomzasjaonanebu,tobibilokaosjaj mocnoga." - citirao je Openhajmer. „Sada sam postao Smrt,uništiteljsvetova."

U isto vreme, nije se mogao potvrditi prijem, niti slanje bilotelefonske ili radio-poruke iz vazduhoplovne baze izvan Rostova, uTeksasu,okocetiristotinekilometarajugoistocnoodAlamogorda.Odnarocitogjeznacajabiostatuspostrojenjaispodvazduhoplovnebaze,gde su se istrazivanja alternativnog oruzja za masovno unistenjevodilaod1943.

Nakonsestsatipokusavanjadauspostavikomunikaciju,vojskajeposlalaborbeniavionP-40„vorhok"uizvidnickumisijuizFortBlisa.Stigaojeu2sataposlepodne.Letecinadpistom,pilotjeprijaviodanepostojinikakvaaktivnost.

„Vidim otvorene hangare. Kamioni i avion su kraj piste. JedanavionB-24,„oslobodilac"senalazinapocetkupiste,izgledakaodaceupravopoleteti,alisepropelerinepokreću.Ustvari,ništasenekreće.Nevidimljude."

Kadajedobionaređenjedasleti iobavi istragu,pilot jepoceodapravizaokretkakobimogaodasleti.Navisiniodsezdesetmetarajenajzadvideodasenestokrece-biojetojedancovekuuniformi,kojise teturao sredinompiste. Pilot je izveohitno skretanje i posmatraokakosečovekidaljeteturasvedoknijepaonakrajupiste.

Nakonsletanja,pilot jebrzopregledaoceluoblast,ali idaljenije

videoljudemeđukamionimaiavionima.Pozuriojekacovekukojisesrusio. Covek jebioupolusvesnomstanju, jaukao je.Nauniformi jeimao obelezja pukovnika i bio je pokriven krvlju. Lice mu je bilospaljeno.IdentifikacijanadžepuotkrilajeimeEdvardaRolija.

Pilot je otrcao do jednog kamiona, nadajuci se da cemoci da gaiskoristi da skloni pukovika Rolija sa sunca, ali se kamion nijepokrenuo.Svavozila subilaneupotrebljiva.Najvise sto jemogaodauradi,bilo jedapukovnikupruziosnovnuprvupomoc idase izboridagaodnesedohangara.Tamojepilototkriotelacelokupnogvojnogosoblja;svisubilioblivenikrvljukojajeteklaizusiju,noseva,suznihkanala,ustaiostalihotvoranatelu.Iznekihlicajeisteklotolikokrvidasekožaraspala.

Telasubilaupolozajimakojisuukazivalinaocajnickupotrebudasenađe zaklon, jer subila scucurenakraj zidova, aviona ili opreme.Cinilosedasedvanaestvojnikameđusobnopoubijalo.Jaucisuodvelipilotadonovihprezivelih,svisukrvarili,biliupolusvesnomstanjuiudelirijumu.

Kadajepilotradiomprosledioinformaciju,recenomujedaostanena vezi. Desetminuta kasnije, neciji zapovednicki glasmu je rekao:„Ostanigdesi.PokusajdapomognespukovnikuRoliju.Neidinikudavisepobazi.SaljemodvaavionaC-45samedicinskimekipama.Kadaonistignu,vratiseodmahuFortBlisijavisenaraport.Osimtoga,nisa kim ne razgovaraj o onome sto si video. Ponavaljam - ne idi nadrugamestaubazi.“

Dok je u prvom avionu C-45 bilo medicinsko osoblje, u drugomavionusenalaziobezbednosni tim, cija je svrhabiladaupotpunostiistrazipodzemneprostorije.Sacekaoihjeslicanprizorpustosi:vecinaljudijebilamrtva,usledopekotinaikrvarenjainekolicinaprezivelih,kojisu jaukaliodbola.Ponovose cinilodasunekeod zrtavapucalejednenadruge.Krvjebilapozidovima.

U roku od tri dana, vazduhoplovna baza je zatvorena. Zvanicnoobjasnjenje za smrt osoblja bilo je curenje goriva, koje je izazvalovelikipozar.Avioniiostalaopremasupremesteniudrugebaze.Ulazupodzemneprostorije jezapecacen.Onekojisutudaprolazili,znacisuupozoravalinaneeksplodiranebombe.

75.

Lokhart i tim za specijalne operacije su pozurili da se udalje odsnopa svetlosti. Dohvativsi svoje puskeM4, dosli su do rupe koju jenapravila raketa na mestu udara u betonsku kucicu. Stepenice suvodilenadole,gdejesvetlostobasjavaladim.

„Doslismosaopremomzazastituodgasova."-rekaomujevođatimazaspecijalneoperacije.

Navukli su gas-maske iz svojih ranceva sa opremom. Pokazujucimudasedržipodalje,požurilisunizstepenice.

Lokhart je cucnuo kako bi se zastitio od vreline koju je ispustaosnopsvetlosti.

„Vidimžicu!“-začuosenečijiglas.„Prekoračije!Luđakjetrebalodajeboljesakrije!"Lokhart je cuo bat cizama, dok su se spustali niz metalne

stepenice.Bezupozorenja,snagaeksplozijegajeodbacilaunazad.Jošjednanagaznamina! - shvatio je. Jauknuo jeodbolakada je snaznoudario o sljunak. Krici u dnu stepenista su lagano utihnuli, sve dokjedinizvukkojisečuonijepostaopucketavišumsnopasvetlosti.

I nezemaljska muzika, koja je sada imala zastrasujucu, ritmicnujacinu. Lokhart je verovao da muzika dopire iz snopa svetlosti, alisada, dok se borio da stane na noge, bilo je ocigledno da muzikadopiresadnastepeništa.

Podigao je svoju puskuM4, prisao je zjapecemotvoru i opreznopogledaodole. Svetlo izadimamu jeprikazaloprizorna stepenistu,kojijesadapredstavljaosmesuiskrivljenogmetalaitela.

Besan,Lokhart jeokaciopuskuna rame.Desnaogradaseklatilana mestu gde je metal bio pricvrscen za beton. Malo po malo,zadržavajućidah,znojećise,Lokhartsespustionizogradu.

Na dnu je pokusao da se ne zakaslje od jacine dima. Kada jepregledao isprepletana tela,uvideo jedavisenistanemozedaucinidaimpomogne.

Skinuo je gas-masku sa jednog od poginulih i stavio je na glavu.Imao je utisak da se gusi od nje, ali mu je bar ugusila zelju za

kašljanjem.Krajočijumujepromicaodim.Muzikajeidaljesviralaupulsirajućemritmu.Nanekimtelimajebilobombi.Lokhartjeuzeonekoliko,azatimje

skinuo pusku sa ramena i uperio je napred, spreman da puca nanajmanjipokret.

Sjajsazidovasepojacao.Polakosekretaonizhodnik,dosaojedootvorenihvratanadesnojstraniibaciounutrabombu,brzosevrativsiunazad. Dok je eksplozija odjekivala, cuo je kako se lome staklo imetal.

Nastavio je da se krece kroz kovitlac dima i dosao do otvorenihvrata na levoj strani hodnika - izvoramuzike. Izvukavsi osigurac izdruge bombe, spremao se da oslobodi polugu, kada je zacuo glas izprostorije.

„Nemoj.Bolestansam.Samozelimdaslusammuziku.Pustimedaumremdokslušammuziku.“

„TisiHalovej?"-odgovorioje,nepojavljujućisenaulazu.„Biosamnekada.“„Biosinekada?Tonemasmisla."„Volišlivodkuiđus?“„Tvojodgovoridaljenemanikakvogsmisla."„Nisiprobaovodkuiđus?“„Sveštoosećamsadajedim."„Kada sam se prvi put napio, to je bilo od vodke i dusa." -

odgovoriojeslabašniglas;osobakojajegovorilajeimalaproblemasadisanjem.

„E,pa,ovoćetibitiposlednja."-ljutitojeodgovorioLokhart.„Molim te... samomepustida josmalo slusammuziku.To je sve

štomijeostalo."Osobajeudahnula.„Višečaknemogunidaplešem."„Ne znam o cemu, do đavola, pricas, ali ti garantujem da su ti

plesackidaniodbrojani.“ Lokhart je i daljedrzaobombu, saprstimaprekopoluge.„Nijetrebalodakvarišpukovnikovprojekat."

„Pukovnikjeđubre.“Lokhartjeoklevao.„Upravusištosetogatiče.“Odjednomjepostaosvestandajepodpostaonestabilan.„Jesi li ikada zeleodabudes rokzvezda?“Halovej jeuspeodaga

pita.Lokhart je jednom cuo coveka koji je disao kroz otvor na grlu.

Sadaječuoistokrkljanje.„Rokzvezda?Tomibašinijebilovisokonalisti.“„Štasiželeodapostaneš?"„Nikada nisam razmisljao o tome." Lokhartu je spontano pao na

pametmotor‘HarliDejvidson’kojegjeostavionekolikokilometaraodbaze.

Dok se pripremao da baci bombu, namrstio se, osecajuci zidovekakosetresu.

„Nisamznaodajemogucekrvaritiiztolikomestauistovreme.“-promrmljao jeHalovej, sve vise krkljajuci. „Vec sammrtavu velikojmeri.Samomepustidaslušammuziku."

Usreddima,krovjepoceodasetreseisanjegajepoleteokomadbetona. Lokhart je imao osecaj da je sve nekako povezano samuzikom.

Zamišljaojekakovoziharlija.Podsepomeraotolikodajejedvaodržavaoravnotežu.„Da." - rekao je Lokhart. „PukovnikRoli je đubre. A je li vredno

onoštositiuradio?"„Dođavola,jeste."Halovejsesamukomnakašljavao.„Dođavolaćešiotići.Sumnjamdatamoimamuzike."Lokhart je bacio bombu u prostoriju, odmakao se i pokrio usi

rukama.Eksplozijagajeuzdrmala.Cuojekakokomadirusevinaletepoprostoriji.Višeniječuomuziku.

Hodnik je i dalje podrhtavao. Dok su sa zidova i plafona padalikomadibetona,onseokrenuo ipojuriokrozdim sto jebrzemogao.Malopomalo,popeoseuzrasklimanuogradustepeništa,plašećisedabimogladapadne.

Kadasepopeo,cuojepucketavisumsnopasvetlosti,uspravljajucisepodnjegovimlelujavimsjajem.Kadajeskinuogas-masku,primetiojedaseuvazduhuosećamiriselektričnogpožara.

Zemljajevibrirala.Protrcao jekroz triotvorenekapije,duzstaze.Mogao jedamisli

samonamotociklinatokakobivoleodagavečnovozi.Praviojesvevećekorake,brzotrčeći.Kadajebioudaljenokokilometaripoodopservatorije,osetio je

vrelinu eksplozije iza sebe. Od snage udarnog talasa se zateturao.Osvrnuoseivideokakoopservatorijaletiuvazduh.Satelitskeantene

suseraspadale.Najdramaticnijaeksplozijaseodigralananebu,nalikna najveci vatromet koji je video. Ali se eksplozija dogodilamnogovišenanebunegoštobiobičnaraketazavatrometdosegla.

Jedino objasnjenje koje mu je palo na pamet bilo je da jeeksplodiraosatelit.

76.

Rolijeosetiovibriranje.„Dalise ivamacinidasepodljulja?“-upitaoje ljudekojisubili

predelektronskiminstrumentima.Zbogslusalicauusima,cinilomusekaodamuglasdopireizdaleka.

„Svepocinjedapodrhtava." - rekaomu je jedanod ljudi. „Cujemnekuvrstušuma.“

„Gurnislušalicedubljeuuši.“„Dubljenemogudaihpoguram."„Ondastaviislušalicezasmanjenjebuke."Roliiostaliljudisuihtakođestavilinauši.„Joščujemšum."-slabašnojeodgovoriočovek.Na video-monitoru,Roli je videoplamen iz srusenihhelikoptera.

Inacejeoblastbilamracna,ljudisureagovaliuspanicenoizbunjeno,aodzeleneboje, koju je stvaralakamerazanocno snimanje, izgledalisu jos cudnije.Nadrugommonitoru semogaovidetinemackiovcar,koji je potpuno izgubio kontrolu. Kidisao je na kerovođu iskezenihčeljusti.

Ubijga,požurivaojeRoli.Kerovođajezaistaposegaozapištoljemispodkošulje,aligajepas,

koji je kidisao, naterao da ustukne i da padne. Kerovođa je ispaliometak u vazduh, kada je zivotinja skocila na njega, oslobodila se sapovocaipobeglaunoć.

„Šumpostajesvegori."-rekaojeneko,vrloprigušenimglasom.„Štosetrese."„Isuse,idemikrviznosa."„Signaljeprejak!Štitovinerade!“-uspaničenojepomislioRoli.Nadrugommonitorusevideorastucitalassvetlostikojisepruzao

duz ravnice, paleci travu pod sobom. Iz njega je izbio snop, koji jepoleteo u pravcu stare vazduhoplovne baze. Stigao je do sakriveneanteneiprekonjenastaviokaopservatoriji.

Odjednom su se svi monitori pogasili, stitovi na kamerama suprestalidarade..

Izočijujednogodljudijepoteklakrv.Rolijeustuknuo.„Isključiteopremu!"-povikaojeneko.„Ne!“-uzviknuojeRoli,nastavljajucidakoracaunatrag.„Nekasve

budeuključenoštojedužemoguće!"„Mojeuši!“Nekojepočeodapovraćakrv.Roli je dosao do ulaza u prostoriju, usao u nju, zatvorio celicna

vrata i zakljucao ih. Ta prostorija je imala tri puta jacu zastitu odelektromagnetnogzracenjanegopreostalideozgrade.Pozurio jedomonitoranasvomstoluiposmatraoljudeizvanprostorije.

Neko jeshvatio sta jeRoliuradio ipojuriokavratima, lupajucionjih.MahnitipokretinjihovihusanasugovoriliRolijudasugamolilida ihpustiunutra. Jedanod ljudi jepodigaopuskuM4koja je imalaprikačenlanserzagranate,azatimpokazaoostalimadaodstupe.

Pucaojeuvrata.Roli jeosetiopotres.Namonitorima je videodimodeksplozije i

povrede koje su srapneli naneli nekim clanovima tima. Ali vrata suostala netaknuta. Iako je vikao, glas tog coveka je zvucao utisano;uzeo jenovugranatu i ispalio je,bezuticajanavrata.Alibolkoji sueksplozija i srapnel naneli ostatku tima, naterao je nekoga da uzmesvojkarabinidaupucačovekasalanseromzagranate.

Covek koji je drzao karabin je zatim upucao jos trojicu clanovatima, dokazavsi da je sila povezana sa svetlima zaista izazivalanerazumno nasilje. Iz tog razloga je, da bi dokazao tu teoriju, Roliostavio clanovima tima oruzje na dohvat ruke. Trenutak kasnije, tajcovek jebaciokarabin i rukamastisnuoglavu,dokmuse licegrciloodbola.

Monitori na Rolijevom stolu su prestali sa radom, stitovi nakameramasupali.

Roli se spustio u stolicu pored stola. Zapanjeno je sam sebipokusavao da kaze da nikada nije verovao da ce morati da potraziutociste u ovoj prostoriji. Zastita od elektromagnetnog zracenja uostalomdeluzgradejebilatolikojakadajebiouverendaceizdrzati.Ali, postojao je samo jedan nacin da se ispitaju granice izdrzljivosticelezgrade.

Pogledaojenasat.Biloje9:47.Imajošmnogodoizlaskasunca.Ali

hej, nema veze. Imam dovoljno hrane i vode da preguram celu noć.Nećebitiproblemdasačekamdosvitanja,prenegoštoodem.

Svetlostnaplafonujepočeladažmirka,agregatjeprestaodaradi.Smiri se. Ako agregat prestane da radi, ni to nije važno. Samo ću

spustiti glavu na sto i uraditi ono što normalni ljudi rade: spavaću.Vremećeproleteti.

Onajadnakopiladnapolju...Svetla u prostoriji su se ugasila. Roli se nasao u najdubljoj tami

kojujedotadaiskusio.Bezbedansam.Tojevažno.Ujutrućebitidovoljnosvetla.Spavaj.Kada je Roli spustio glavu na sto i sklopio oci, ugledao je

zamisljenemrljicekojesustvaraleiluzijudasuudnunjegovihociju-biojetotrikkojistvaramozak.Otvoriojeoci,atamamusecinilajosdublja.

Zbog blagog zvonjenja u usima se osecao nelagodno, a onda jeshvatiodajetajutisaknormalankadasusviostalizvuciblokirani.

Zvonjenje u ušima je tu sve vreme. U normalnim uslovima gaprikrivajuostalizvuci.

Čakitada...Dalibihmogaodačujemsvetla?Ne,nijesebismeodadopustidapočnedapaniči.Mislinaneštodrugo.Našta?Odogovormuseautomatskinametnuo.Nasvogdedu.

77.

EdvardRolisenikadanijeoporavioodonogastomusedogodilouvazduhoplovnojbaziuRostovu,16. jula1945.O icirikojisunapisaliizvestaje Vojnoj obavestajnoj sluzbi su osetili olaksanje. Covek ustanju stalne katatonije verovatno nikada nece pricati drugima ooruzju zamasovnounistenje kojebimoglobiti snaznije od atomskebombe.

UzsjajanuspehOpenhajmerovogprojekta,predsednikivojskasuodlucili da nema potrebe za pokusajem da se razvija dodatnonaoruzanje, narocito kada se njegovi elementi nisu dobro shvatali inepredvidljivouništavali.

Ibilinepouzdani.Svetlasenisupojaviladvameseca,acakiposledvamesecasubilajakoslaba.

BezuslovnapredajaJapanajesamopojacalanjihovuodluku.Jednosuperoruzjejebilodovoljnodakontrolisesudbinusveta.Ali,ondasuSovjeti razvili svoju atomsku bombu, a kako se nuklearna trkapojacavala, istrazivanje u Rostovu se u toj meri zataskalo da su svizaboravilinanjega.

Edvard Roli je narednih dvadeset i pet godina proveo u Vojnojbolnici zamentalne bolesti; svakoga dana ga je posecivala supruga,kojomseozeniodokjesluzbovaouPrezidijuuSanFrancisku,1939.Sin im se zvao Robert. Kao pobozna katolkinja, Edvardova zena jeodbiladaseponovouda.Dabiseudala,morala jedaserazvedeodsvogmuža,aonajeverovaladaćerazvodomprokletisvojudušu.

Tokomsedamdesetihgodina,svevecitroskoviratauVijetnamusunaterali Vojsku SAD da ukine punumedicinsku negu osoblju cije jelecenje datiralo od vremena Drugog svetskog rata. Edvarda je zenapreselilaizbolniceusvojstan,gdejenjenzivotdobionovusvrhu,jerseposvetilanezinjega.

Do tada jenjen sin imaodvadeset idevetgodina i sam jepostaootac decaka po imenu Voren. Rastuci, Voren je posecivao dedu i natrenutkebivaouplasen,pafasciniranstarcemzaraslimubradu,kojijenepokretnosedeoustolicizaljuljanjeudnevnojsobi,uvekodevenu

pidzamu i kucni mantil, uvek gledajuci televiziju - iako niko nijemogaodakažedalijededabiosvestanonogaštojegledao.

Voren je imao trinaest godina kada mu je baka umrla odmozdanogudara.Nasahranisusvigovorilidajebilasvetica.Nikadanijezaboraviosakolikosuzaranjegoviroditeljigovoriliotomestaceuraditisa„matorim",kakosugazvali.

„Nemamoprostora." - bila je upornanjegovamajka, dok je otac,ovlasceni o icir u Vojsci, protivrecio govoreci da nemaju novca damatorogsmesteubolnicu.

Na kraju, deda je dosao da zivi u njihovommalom stanu u FortBragu,aVorenjedobiozadatakdabrineonjemuposleskole,dokjenjegovamajkaradilapolovinuradnogvremenauvojnojposti.Vorenutonijesmetalo.Bilomu jedopustenodadovodiprijatelje,aoninisupreviše marili za izboranog, smezuranog, sedokosog starca, sedebrade.Onjesamosedeoigledaobilokojitelevizijskikanalkojibioniizabrali.

Nikada se nije sam kretao, ali je mogao hodati, ako bi ga nekonaterao, amogao je ida zvace, akobimuneko staviohranuuusta.Takođe, mogao je sam da se pobrine za sebe u toaletu. Sve sto jeVoren trebalo da uradi, bilo je da ga na svaka dva sata odvede ukupatilo, da mu spusti donji deo pidzame, posedne ga na toaletnusoljuivratisepetminutakasnije.Akobitrebalostarcaobrisatiposlenuzde,Vorenjekoristiovlaznemaramice.Grozno,alijeVorenotkriodasemozenavicinamnogestvariuzamenuzanovevideoigrice,kojemujeotacdopuštaodakupujesvakesedmice.

Jednogdananakon skole,Vorenjebiosam-ato jeznacilodasenalazioudnevnojsobisasvojimdedom-igrajucivideoigricuukojojjebilomnogo svetlecih kugli koje su lebdele i polako se kretale.Nasmrtseprepaokadajededaprogovorio.

„Svetla."Vorenjeispustiokonzoluizrukeipogledaodeduotvorenihusta.„Videosamih.“-rekaojestarac.„Timožešdagovoriš?"-zapanjenojeupitaoVoren.Cinilo se da ga deda ne cuje. Starac je nastavio da govori

promuklim glasom. Mnogo toga Voren nije razumeo - stvari oTeksasu, vazduhoplovnoj bazi, svetlima i podzemnoj istrazivackojstanici.

„Rostov."Štagoddajetoznačilo.„Krvizusiju.Iznosa.Izsuznihkanala.Svegori.Vremeseubrzalo.

Boze,spasime.Elis."BilojetoimeVorenovebake.Dedajepoceodaplače.

Voren je potrcao da donese papirnumaramicu i obrisao dedinolice,zarasloubradu.

„Svejeuredu,deda.Jaću,tipomoći.Štapokušavašdamikažeš?"Tada je Vorenov deda prestao da govori. Nakon nekoliko dana,

Vorenjeshvatioda,kadabrisededisuze,stojiizmeđudedeisvetlecihkugliuvideoigri.

Roditeljisupomislilidalaže.„Nelažem,govoriojeprepetminuta."-insistiraojeVoren.„Očemu?"Vorenimjeispričao.„Svetla." - ponovio je njegov otac. „Moja majka je govorila o

istrazivanju na kojem je ucestvovao u Teksasu, sto je imalo veze sasvetlima."

„UTeksasu?"„IzvanmaloggradapoimenuRostov.Injegovotacjenestopetljao

sasvetlima.JošuPrvomsvetskomratu.Nikadanisamshvatiošta."„Zarnepostojenekapisma?"-upitalajeVorenovamajka.„Pisma?"„Između njegovog oca i majke. Secam se da nam ih je Elis

pokazivala.Kakonamjerekla,Edvardjecuvaosvestojeimalovezesa njegovim ocem, jer je bio samo dete kada mu je otac nestao.“ -rekla je. „Neka pisma su, tokom Prvog svetskog rata, dosla izFrancuske.Unjimasepominjaloneštoosvetlima."

„Da,sadasesećam.Gdesmoostavilitatinestvari?"Nakondvadesetominutnepretrage,pronašlisupismanadnujedne

kutije, u ormaru. Doneli su ih u dnevnu sobu i rasirili ih ispredsedokosefigureustolicizaljuljanje.

„Da,vidiovo."rekaojeVorenovotac.„Sanjamsvetla.Nemogudadocekamdasevratimidaihpronađem.Dvadesetijanuar,1918.Auh.Tata,štatiznašoovome?"

AliVorenovdedajeponovopostaokatatoničan.Narednog popodneva, dok je Voren igrao video igricu, deda je

prstomuperiokalebdecimkuglama,kojesusesporokretaleipoceo

da prica pricu koju je drzao u sebi od 1945 - o tajnoj zgradi ispodudaljenevazduhoplovnebazeuTeksasuiooružjunepoznatesnage.

Ocaran time, Voren se osecao kao da mu je struja ispravila svedlake na rukama. Od tada je svojim prijateljima govorio da otac zanjega ima neke zadatke posle skole. Zurio bi kuci i pokretao videoigricu.Cimbi se lebdecesvetlecekuglepojavile,dedabineprekidnogovorioosvetlima.

Alijednogadana,kadajeVorenpohitaokuci,majkagajedocekalaispredkuceireklamudabudetih,jerjededaspavaouspavacojsobi.Ovo jeVorenarazocaralo, jer je zeleoda cuje stoviseo svetlima iotomeštasedogodilotogužasnogjutra,1945.

Igraojeigricu,dosađivaose,alijeodluciodaodeipogledadalijededa budan. Kada je otvorio vrata, video je da je krevet prazan.Prozorjebiootvoren.

Pozvao je majku, koja je pohitala kuci. Iako su se njih dvojeprovezli kroz svaku ulicu u Fort Bragu, nisu ga mogli naci. Vojnapolicija je prosirila istragu. Policija izvan vojne baze je sprovela josširuistragu.

Bolnice,skloništa,crkve,parkovi.Vorenovogdedenijebilonigde.„Kako,dođavola,staracmoženestati?"-pitaoseVorenovotac.„Mislimdaznamgdejeotišao."-rekaojeVoren.„Mozda je shvatio gde je sahranjena Elis, pa je odlucio da je

poseti."-predlagalajeVorenovamajka.„Nije.OtišaojeuRostov."-rekaojeVoren.„Rostov?UTeksasu?"„Naaerodromnakojemjestradao.Uvekpricaonjemu.Mislimda

jetamootišao."„KakostaracmožeotićiuTeksas?"„Nekazemdajestigaotamo.Samokazemdajetomestonakoje

seuputio."Policija je razaslala obavestenje o nestaloj osobi u Dzordziju,

Alabamu, Misisipi i Lujzijanu, koje su bile drzave između SeverneKaroline,gdesenalazioFortBrag,izapadnogTeksasa.

Tri dana kasnije se telefonom javio sef policije u Rostovu. Da,Vorenov deda je uspeo da stigne tamo. Pronasli su ga na staromaerodromu.

Biojemrtav.

78.

Rolijeosetiokadajesto,nakojemmujepocivalaglava,poceodavibrira. Odmah se uspravio u tami. Cinilo mu se da je u prostorijitoplije,dovoljnodapočnedaseznoji.

Naravnodajetoplije,pomislioje.Agregatjeprestaodaradi.Klimauređajneradi.

A u tom slučaju, ne radi ni pumpa koja upumpava svež vazduh,shvatioje.Raspolažemsamokiseonikomkojisenalaziuprostoriji.

Zbogmrakamusečinilodajeprostorijamanja.Opustise.Udišipolakoismireno.Imadostavazduha.Rolijujeidaljezvonilouusima,aslusalicesusamopojacavaletaj

utisak. Slusalice za smanjenje buke su mu pritiskale glavu. Znoj jecuriosamestakojasudodirivala.Rukamajeobrisaoznoj.

Zeđgajenateraladapozelidajeostaviobocevodenastolu,dokjesvetlojoszmirkalo.Kadajestaonanoge,skripastolicemusecinilajaca u tami. Okrenuo se na levo, ispruzio ruke i poceo da tetura popodu,pokusavajucidanapipanestoupraznomprostoru.Prenegostojeočekivao,prstisumunapipaliglatkimetalormara.

Nemaproblema.Bocesavodomsusenalazileugornjoj ioci.Pruziojerukuunutra

istaviotribocepodlevuruku.Desnomrukomjeuzeodveenergetskečokoladiceiteturajućise,vratiosenazad,dostola.

Udario jeoostru ivicu.Psujuci, brzo je spustioono sto jenosio ipočeodamasirakukukojiseudario.

Odnakupljenevlageuvazduhu,nozdrvesumubilevlazne.Kadaih je obrisao maramicom, zaobisao je sto i dosao do mesta gde senalazilastolica,kojajeponovozaskripala.Otpiojetridugagutljajaizjedne od boca, obrisao sa usana tragove vode, otvorio jednu odenergetskihčokoladicaiodjednomosetiogađenje.

Vodakoju jeprogutao je imala cudanukus, kaoda jeunjoj bilometala.Daliseustajala?

Hoćulipovratitiodtoga?Metalniukusuustimamusepojačavao.

Nizlicemujecurioznoj.Dokjestovibrirao,cinilosedamraknijetoliko gust,mozda i zato sto sumu se oci sadaprivikle. Skoroda jemogaodavidibocesavodom.

Naravno.Uveksamimaodobarvid.Utamisuserazvilesivesenke.De initivnojevideoobriseboca.To

su bile dobre vesti. Lose vesti su bile da mu je zvonjava u usimapostajalasvejača,adajeodmetalnogukusauustimaskoropovraćao.

Sadajejasnovideoboce,aligaokružilaizmaglica.Prokletiznoj,ulazimiuoči.Obrisaojeocinadlanicom,alisumuse

boce i dalje cinile zamucene, iako je sivilo u prostoriji sada tolikoizbledelodajemogaodavidiiobrisestola.

Ienergetskihčokoladica.Isvojihruku.Efekat je bio isti kao kada noc bledi, bas pred svitanje.

Zamagljenimvidom,Roli jeuspeodauoci i ormar.Video je zidove imetalnavratanadrugojstraniprostorijeisvejejošbilozamagljeno.

Ponovojeobrisaoocikakobisanjihskinuoznoj.Sobajesadabiladovoljnoosvetljenada jemogaodavidiboje,narandzasteomotenaenergetskimcokoladicama,plavetrakenabocamasavodom,crvenonasvojimrukama.

Crveno?Kapikrvi supokrivale sto.Kosuljamu jebilaumrljanakrvlju. Sa

zaprepascenjemjeshvatiodametalniukusnijedopiraoodvode,adamokar osecaj na licu nije bio znoj. Bila je to krv, koja je tekla iznjegovihsuznihkanalainosa.

Vrisnuoje.Izpoda,zidovaisaplafonajeizbijalasvetlost.Rolijepohitaokavratima,otkljucaoihisiromotvorio.Zbogsjaja

jemoraodazaštitioči.Prednjimsulezaliclanovitima.Bilisupokrivenikrvlju,aonikoji

su jos bili zivi su jaukali. Jedan covek je jos imao snage da uperi unjegapušku.

Rolisesagnuodadohvatikarabinsalanseromzagranatu,alinijebilopotrebezatim-coveksapuskomM4jeizgubiosvest,apuskajepalanabetonskipod.

Rolijepresaoprekotela,otvoriodrugavrataipotrcaoukomorugde su bili parkirani „suburbani“, od kojih sada nije bilo nikakve

koristi.Sjajjebiojosjacidokjetrcaokastepenistukojejevodilonapovršinu.

Akobudemtrčaodovoljnobrzo,moždamogudaodmaknem.Nisambioizložensvetlostionolikokolikoostataktima.Moždaneću

iskrvariti.Potrcaojeuzstepenice,doksumusegrudinadimaleodubrzanog

disanja. Stigao je do vrata koja su vodila napolje, okrenuo je bravu,udarioramenomovrata,aliihnijemogaopomeriti.Ukucaojebrojeveu taster,koji senalaziokrajvrata iuneo lozinkuzaotvaranje, ali sevrataidaljenisupomerala.

Naravno!-pomisliojeRoli.Bezstrujeovoneradi.Ne mogavsi da kontrolise svoje jadikovanje, pohitao je niz

stepenice, uzeo karabin i ispalio granatu u vrata. Eksplozija ga jeizbacila iz ravnoteze. Kada se dim rascistio, ugledao je iskrivljenavrata.Izanjihseukazivaosjaj.

Dok mu je krv kapala sa lica, pohitao je uz stepenice, usao urusevine hangara i potrcao napolje. Iza njega se ogromna kuglasvetlostiuvećavala,aliseprednjimpružalatamaputa.

Nastavidatrčiš!Uspeo je da nacini tri duga koraka, pre nego sto ga je nesto

zaskociloizmrakaiudarilougrudi,bacivsiganaleđa.Necijeceljustisu pokusavale damu se docepaju vrata. Nemacki ovcar. Licemu jebilo obliveno krvlju. Potpuno raspomamljen, pas je pokusavao dazarijezubeuRolijevvrat.Roligajezgrabiozagrloipokusavaodagaodgurne. Pas ga je grebao i cvileo. Nijemogao da ga drzi za krznonatopljenokrvlju.

Tamankadasespremaodagaugrizezavrat,pasjeiznenadastaoipogledao u daljinu. Na njegovoj krvavoj njusci su se ogledalaisprepletanasvetla.Kevćući,passeokrenuoiotrčaoutamu.

Roli se jedva uspravio i krenuo, teturajuci napred. Kada je pao,slušalicezaprigušivanjebukesumuspalesaglave.Krvkojajeteklajeizbacilaslusalice izusiju.Beznjihovezastite je cuo sisteci,pucketavišumizasebe.

Ijošnešto.Avionskimotor.Od svih prica, koje mu je deda ispricao, ona koja ga je najvise

opsedalabilajeotomekakojeRolijevpradedauzleteoudvokrilcuiz

Prvogsvetskogratakatamnomhorizontu,unameridasaznaporeklosvetla.Kaodecak,Roli je zamisljaokako sedvokrilac svevise i viseudaljava, postaje sve manji, nestajuci u daljini i kako postaje samotačka.

Nestaje.Mojpradeda.Kada se okrenuo, skoro ga je zaslepeo talas svetlosti, koji se

kretaokanjemu.Udaljini, travajebilauplamenu,atiplamenovisusamo pojacavali sjaj koji se re lektovao kroz dim. Otvorenih usta jeposmatraoisprepletaneboje,međukojimajedominiralanarandzasta,kojagajepodsećalanasunce.

Usvetlostiseneštokretalo.Uvidokrugmujedošaodvokrilac,kognijebilomogućerazlikovati

odplamena,zbognarandžastebojekojomjebiookružen.Dvokrilacjeimaodvasedišta,jednoizadrugog.Nazadnjemsedištujesedeomladići upravljao avionom. Nosio je uniformu i zastitne naocare. Cak i izdaljinesevidelodajezgodan.

Imaojebrkove.Izanjegajelepršaošal.Pre nego sto je Roli shvatio sta radi, krenuo je duz stare piste.

Znaojedatrebadatrcikaputu,alijosodsvojetrinaestegodine,svemislisumubileusmerenenasvetlainjihovetajne.

Kada je imao osamnaest godina, dosao je u ovu vazduhoplovnubazu i pretrazio je, trazeci put do podzemnih prostorija. Bas kao injegovdeda, pridruzio se vojsci, sa nameromdanapreduje u vojnojobavestajnoj sluzbi. Najzad je dosao do ovlascenja koja su mu bilapotrebna da uđe u trag pradedinim izvestajima o svetlima, da sledizaključkekojisugavodilikadedinimizveštajimaosvetlima.

Dvokrilacsepribližavao.Bezupozorenja,dvokrilčevmotorjeprestaodaradi.Dvokrilacjenestao.Umestonjega,tujesadabiomalijednokrilac,

Cesna, cijimotornijeradioi cijisepropelerbeskorisnookretao.Rolije kroz prozor na kabini ugledao coveka i zenu.Njihova lica su bilaiskrivljenaodstraha.

Avionserušio.

79.

U jednom trenutku, Pejdz je pokusao da navede Cesnu prekoZlozemlja, na travu obavijenu mrakom. U narednom trenu,uskovitlane boje su okruzile avion. Ako se cinilo da se vremeproduzilo tokom jedrenja aviona, sada je utisak bio da se produzilojošviše.

ČinilosedaseCesnanepokreće.Iz boja, koje su pulsirale desno od aviona, izdvojio se snop

svetlosti. On je emitovao toliko svetlosti da je Pejdz mogao da vidisrusenehangarekrajstarepiste.Snopjeudarioujedanodhangaraipod uglom se usmerio ka severozapadu, u pravcu opservatorije. Udaljini, snop jekrenuokanebu,odbio seonesto - verovatnosatelit,pretpostavljao je Pejdz - i munjevito krenuo ka tlu, jos dalje kaseverozapadu.

„Čujemmotor!“-viknulajeTori.„Tonijenašmotor!“Krozboje,sanjihovelevestranejeprošlasenka.„Jošjedanavion!“-povikaojePejdž.Nijetobiotekkojidrugiavion.Biojetodvokrilackojisekoristio

zavremePrvogsvetskograta.Zakontrolama,nazadnjemsedistusenalaziomlad covek sa brkovima i naocarima, ciji je jedan kraj salalepršaouvazduhu.

U bojama su se smenjivale i druge slike: jedan covek koji jenapasaostoku,ženajašenakonjudužmračnogputa...

Zgodan,mladi covek -DzejmsDikon - zuri u tamu, naslonjen naogradu.

Tinejdžernamotociklu,kojijurikrozmračnopolje.Vojnici koji se drze za glavu, kao da se boje da ce im lobanje

eksplodirati.Edvard Malen, koji puca ka svetlima, a onda puca u okupljene

ljude.Torikojasedinaklupiuposmatrackojoblastiigledaopcinjenou

daljinu.

Odjednom su sve slike nestale, ukljucujuci i dvokrilac. Njegovmotorsevišeniječuo.

Cesna je nastavila da jedri. Svetla, koja su se sada nalazila - izaaviona,dalasuPejdzudovoljnoosvetljenjadaviditravuiprasinunastarojpisti.

„Uskoroslećemo!“Tlosepolakopribližavalo.„Nekojeisprednas!“-povikalajeTori.„Šta?“„Popistiteturanekičovek!“Pejdzgajetektadaugledao.Teturajucise,covekjeotvorenihusta

gledao u Cesnu, a glava i odeca su mu bili natopljeni necim sto jemoralabitikrv.

„Tori, otvaraj svoja vrata!“ - Pejdz je otkacio polugu na svojimvratimaigurnuoih.Prenegostojeugledaopistu,primetiojekamenjeutravi.

Cesna vise nije mogla ostati u vazduhu. Ponovo je preuzeokontrole,podizucinos,nadajuci seda ceodrzatiprednji tocak iznadkamenja. Levi tocak je udario o tlo i pukao.Osetio je kako se avionnaginjena tustranu.Levokrilosevuklopo tlu,aondasesavilo.Odudara,trupavionaseokrenuonalevustranu.

Propelerjeudarioozemlju,pricemusejednalopaticaodlomilaiodletela, aobrtna sila jeu trzaju izbacilamotor iz lezista.Prasina jezasula pilotsku kabinu.Dok se trup aviona sve vise naginjao u levo,Pejdžjeshvatiodaseupravoonnalazinatojstrani.Kidanjeisavijanjemetalasepodudarilosa lomljenjemaviona,dokseklizaopoprasini.Ukolikobiseavion iznenadazaustavio,danijebio cvrstopricvrscenza sediste, Pejdz bi grudnimkosemudario o kontrolnu tablu. Poredtoga, usled zatezanja pojasa preko njegovog grudnog kosa prilikomzaustavljanja,osetiojekaodagajenekoudario.

Samukomjedisao.„Tori,“-uspeojedaizgovori-„dalisidobro?“Nijeodgovorila.„Tori?“„Mislimdasamdobro.“HvalaBogu, pomislio jePejdz. „Moramoda izađemou slucajuda

avionplane.“

Vratasumubilanaslonjenanatloinijemogaodaizađe.Iakogajesve bolelo, uspeo je da odveze pojas na sedistu i pojas koji mu jeučvršćivaoramena.

„Izađikrozvratanatvojojstrani!“Posto je trupavionabionagnutnanjegovustranu,Pejdz jebiou

mogucnosti da ustane delimicno i pomogne Tori da odveze pojaskojim su joj bila pricvrscena ramena. Pogurao joj je kukove,pomogavsijojdaprođekrozvratanadesnojstraniaviona.Jauknuvsi,potisnuojeisebenagore,izvukaosekrozotvorenavrata,nastomakusekretaopobokuaviona,azatimsesrušionazemlju.

Boleo ga je grudni kos, ali mu bol nije bio toliko vazan kada jeosetiomirisgoriva.

„Trci!“-povikaoje.Torinijebilopotrebnoohrabrenje.Potrcalajenapred, na staru pistu. Trceci pored nje, Pejdz je pojurio sto je visemogao.

Ispred njih se covek, kojeg su ugledali, srusio na pisti. Bezoklevanjasukleknuliporednjega,okrenuvsiganaleđa.Pejdzjeznaodagajeranijevideo,iakojecovekbiooblivenkrvlju.Prethodnenoci,on i Tori su se provezli pored napustenog aerodroma. Covekcetrdesetih godina, celav i snazan, cvrstih ramena i autoritativnepojave-onjebiotajkojijeotključavaokapiju.

„Mozete li da ustanete?“ - upitao je Pejdz. „Moramo da Vasodvedemoodavde.“

Čovekjepromrmljaoneštoštojezvučalokao„pradeda“.Pejdz i Tori su ga podigli na noge i poveli duz stare piste. Snop

svetlajeidaljesijaokrozjedanodhangara,strujecikaseverozapadu,vinuoseunebo,azatimsepoduglomspustaokanecemudalekom,nahorizontu. Vazduh je ispunjavao staticki sum koji je mirisao naelektričnuvatru.Pejdžjeosetiokakomusepodižekosanaglavi.

Borecisedaizvedecovekanaput,Pejdzseosvrnuo,iznenadivsisekadajevideokolikosusvetlapostalablistavija.Udaljini,eksplozijesuraznelepodzemneprostorije:bile su tobombe izprethodnihratova.KadasuplamenovidoslidoCesne,tankovisagorivomsueksplodirali,poslavšivatrenukugluunebo.

Staticki sum je postao nepodnosljiv. Dok je toplota iz snopasvetlostipretiladazapaliPejdzovuodecu,neboseodjednomosvetlilonecim sto je nalikovalo na ogromnu raketu za vatromet, ali se sve

dogodiloviseidaljenegostobiijednaraketamogladadosegne.Onoštojeeksplodiraloseraspršilousvimpravcima.

„Štajeono,dođavola?“-upitalajezačuđenoTori.Iskre su se sirile uvis i na dole, preko celog neba. U tragovima

eksplozijekojisusesirilinasvestrane,videlesusesvemoguceboje,zbogčegajePejdžzastaoiuplašenoposmatraoštasedešava.

Činilosedanebogori.Odjednom,zraksvetlostijenestao.Tosedesilouistovremekadajehorizontobasjalaeksplozijakoja

je dopirala iz pravca opservatorije. Boje su padale sa neba. Iskre subivale sve bleđe. Dok je staticki sum nestajao, jedina svetlost jedopiralaodzapaljenetrave.

Kasljuci od dima koji ga je obavio, Pejdz je shvatio da mozeponovodasekrece.On iTori supozurili ipoveli covekakroz tamu.Stiglisudoograde,prebacili covekaprekonje,proslikrajparkiranihautomobilaiizašlinaput.

Noćjeispunionovizvuk.Zvukstotinaljudikojisuplakali.„Pradeda.“-izgovorioječovek.Kraj njih su se teturali ljudi. Neki su ulazili u automobile, ali se

motorinisupokretali.Drugisuprizivalisvojevoljene.MolbeBoguiliobicnimljudimazapomoc,mesalesusesajaucima.Ljudisuseokupilina putu, sporo se krecuci po njemu; dok su se kretali ka Rostovu,nalikovali su na izbeglice iz ratne zone. Iz pravca grada su se culesirene.

Medranosepopeonakamion,obasjanvatrom.„Molimvasdasviostanetemirni!“ -vikao je. „Pobrinucemoseza

vas!Pomoćjenaputu!“Pejdzjepogledaonepoznatogcovekakojegsupoleglinaput.Lice

mujebilotamnoodkrvi.„Cujetelisirene?Samoizdrziteibicetedobro."Pejdzjepokusavao

dagaohrabri.Coveknijeodgovarao.Pejdz seprvo zabrinuoda je covekumro,

alijeondaprimetiodasumuociotvorene,alidanijetreptao,negojesamozuriounesto stojemoglobiti ilidaleko,ilizakljucanonegdeunjegovomumu.

PejdžjedohvatioTorizaruku:„Jesilisigurnadasidobro?"„Živismo.“-odgovorilaje.„Nemožebitiboljeodtoga."

Zvuk sirena je bio sve blizi, a crvena i plava svetla su osvetlilatamu.

80.

Anita se budila s vremena na vreme tokom noci, postepeno seoporavljajuci od efekata anestezije. Kada je ovoga puta otvorila oci,sunceva svetlost se probijala kroz otvore na salonima, obasjavajucibolnickikrevetnakomje lezala.Levaruka joj jebilaugipsu, cija jetežinabiladodatanadubokbolunjenojruci.

„Metakjejakoostetiokostiutvojojruci,“-samukomjojjerekaonečijiglas-„alisuuspelidajespasu.”

Anita je pogledala levo od sebe i videla da se u drugomkrevetunalazijosneko.Prepoznalajeglas-biojeBrentov-alimunijemoglavidetilice,jerjebilouzavojima.

„Rekaosamtidacubitiovdekadaseprobudis."-rekaojetiho.„Jadržimdosvojereči.“

Anitasenamrštila.„Štasetebidogodilo?"„Juriosamzapričomsvedokmeonanijeuhvatila."Josuveknestabilnaodlekovakojesujojdavali,Anitajerekla:„Ne

razumem."„Isuvisesamsepriblizio."Brentovglasjebioslabasan.„Spalilame

je."„Spalila?"„Mislimdanecu iciuAtlantu.Ustvari,mislimdavisenecuvoditi

vestisaSeron.Alikadauzmemouobzirkolikonasjetapricakostala,garantujemtidaćemotiijadobitiEminagradu."

Anita je pokusala da ustane. Ocajnicki je pokusala da shvati onoštojojjepričao.

„Izgoreosi?"„Lekari nisu sigurni koliko ce ozbiljni biti oziljci. Govorili su o

presađivanjukozeispecijalistima.Akobudemimaosrece,mocicudaradim u istrazivackom novinarstvu sve dok mi je lice u senci kadaizveštavampredkamerom."

Anitanatrenutaknijemogladaprogovori.„Losiento.“„Posto cu verovatno provesti neko vreme u El Pasu,

pretpostavljamdabimibiloboljedapocnemdaucim spanski.Stasimisadrekla?"

„Stvarnomiježao.“„Hvalati.Bilismodobartim.“„Jošsmodobartim.“-reklajeAnita.„Svejedno, mislim da bi bilo bolje da pocnes da trazis novog

partnera."„Dalivolišmeksičkuhranu?"„Neznamkakvetovezeima,alijeistinadasamjeprobaojednom

idamisenijesvidela.“„Tojezatostonisijeonapravommestu.Nisinistaprobaodokne

probašenčiladekojepravimojamama."

81.

„Ogromnaelektricnaoluja?"Kostigansenaslonionastolici.Iakojenosiouniformuiopasac,idaljejeokoglaveimaozavoje.Zbogtogajeizgledaoranjivo.

„Ogromna kugla od ciste svetlosti. Tako kazu federalci." - rekaomu jeMedrano. „Sve vladine agencije su se umesale, narocito FBI iNacionalnanaucna fondacija.Ovaustanovaupravljaopservatorijom.Ilijebarbilotako.Celaopservatorijajesinoćeksplodirala."

„Od ciste svetlosti." Kostigan je izgledao zbunjeno. „Je li to cak imoguce? Da li bi nesto poput togamoglo da onesposobimotore nanekoliko stotina vozila? Da ne pominjem nekoliko helikoptera iCesnu?"

„Nijeupitanjudalijetomoguceiline.Tojezvanicnoobjasnjenjeonoga sto se dogodilo, a posto su se sve televizijske kamere sinocpogasile,nemamofotografijekakobismodokazalisuprotno."

„Sta ce se dogoditi u vezi sa satelitom koji je eksplodirao? PolaAmerikejetovidelo."

„Unistile su ga stene iz svemira. Ono sto je licilo na iskre, bili suostaci satelita koji su sagorevali u atmosferi. Cinjenica da se todogodilouistovremekadaielektricnaolujajepukaslucajnost.Nemasanse da ce vlada priznati da se eksperimentisalo sa oruzjem kojekoristielektromagnetnuenergiju."

Ulicom se razlegao zvuk crkvenih zvona, objavljujuci pocetaknedeljneslužbe.

„Oružje?"Kostigansenamrštio.„Mislišdajetobiloupitanju?"„Biosamtamoimogutisezakletidaonostosetamodesavalonije

bilaelektricnaoluja.Napametmipada samo jednastvarkojamozezaustavitimotoreiagregate,kaoisveostalostozavisiodelektronikeimagneta.Znašlineštooastronomiji?"

„Dovoljnodamogudajerazlikujemodastrologije."„Jos od detinjstva, kada sam video prvu kometu, imao sam

teleskop."-rekaojeMedrano.„OtkadznamzasebepretplacensamnacasopisAstronomija. Crne rupe, supernove, spiralnemagline. Sve to

izgleda vrlo seksi. Ali solarne oluje sumi najomiljenije.Naravno, neusuđujem se da kroz teleskop pogledam u sunce. Oslanjam se nailmove, snimljene posebnim kamerama u opservatorijama. Solarneolujeemitujusnopovekojiizgledajukaoblistavikrajogromnogbica.Mogubitivrelistotinumilionastepeni.Oniispustajuelektromagnetnuenergijusnagedesetmilionaatomskihbombi."

Kostigengajepažljivoslušao.„Oneseaktivirajuujedanaesetogodisnjimciklusima."-nastavioje

Medrano. „Pocevsi skoro ni od kakve aktivnosti, do spektakularniherupcija.Nasvomvrhuncu,elektromagnetnitalasisutolikesnageda,kada stignu do Zemlje, mogu izbaciti satelite iz orbite, onemogucitielektrane u proizvodnji struje i ostaviti staticki sum umestotelevizijskogsignala.Oneizazivajusevernusvetlost.Onostosamsinocvideo je bila kombinacija oba fenomena: severnih svetala i solarneoluje."

„Solarnaoluja.Dugjojputtrebadapređeodsunca."„Nekazemdajeovobilasolarnaoluja.Kazemdajeizgledalotako.

Elektromagnetna eksplozija sa nekog mesta na zemlji bi moglaobjasnitimnogotogaštosedogodiloprethodnenoći."

„Ali,štajeizazvalo?"„To je drugi nacin damepitas sta predstavljaju svetla. Evomoje

teorije. Zemljino jezgro je vrelije od povrsine Sunca." Medrano jeslegnuo ramenima. „Mozda ovde postoji nacin na kojielektromagnetnitalasipronalazesvojputdopovršine."

Kostigan je razmisljao o tome. „Pretpostavljam da je u pitanjudobro objasnjenje, bas kao i gas iz mocvare, kvarcni kristali,radioaktivnigasiinverzijetemperature."

„Ma, sta god da se desavalo, necu dopustiti da se situacijapogorsa."-rekaojeMedrano.„Veciniposetilacajesvegaprekogjaveivracaju se kucama o svom trosku. Samo da potvrdim da cemo odvecerasblokiratiput.Svakoko zelidavoziutompravcu,moracedakrene dugom zaobilaznicom. Posmatracka oblast, prenosivi toaleti,ploceduzputeva,betonskeprepreke,parking-svecebitiuklonjeno.Kada budemo zavrsili, taj deo ce izgledati kao svaki deo polja. Umeđuvremenu,federalci cistenereduopservatoriji ivazduhoplovnojbazi.Verovatnonikadanecemosaznati stasetamodogodilo.Nezeleda nas puste tamo. A nikada zvanicno necemo saznati sta se sinoc

dogodilouVajtSendsu."„UVajtSendsu?"-upitaojeKostigan.„Naraketodromu?"„Da, sve vesti o tome govore, a zagovornici teorije zavere su

docekali svoj trenutak.Nekakav zrak je pogodio cilj uVajt Sendsu -koji je vestacki stvoren grad. Mislim da mozemo da pretpostavimoodaklejezrakdosao.Ociglednojeunistioovajgradic,razneostanicuzanadzorizbrisaosestzgrada,naudaljenostiodosamkilometara,dane pominjem da je u celoj bazi nestala struja i da su na svimautomobilimaprestalidaradeakumulatori.Zrakjebioisuviseuocljivdabigamoglinegirati. Izvestajikazuda jepoginulodvadesetvojnihtehnicara.Civili,kojisuposmatralinocnonebo izAlamogorda, tvrdeda su ugledali zaslepljujucu svetlost. Vojska sve pripisuje ogromnojeksploziji u skladistu municije. Eksploziju je, kako kazu, izazvalamunja."

„Tamunjasesvudanađe."NaKostiganovomlicusenajzadvideoizraziscrpljenosti.

„Jesilidobro?"-upitaojeMedrano.Sadrugestraneulicesuidaljezvonilacrkvenazvona.„Mozdaodem tamomalokasnije." - rekao jeKostigan. „Proslo je

dostavremena."Jedanpolicajacjepokucaonaotvorenavrata.„Ovdesugospodini

gospođaPejdž."„Uvediih."Kada su se Pejdz i Tori pojavili na ulazu, Kostigan se nasmesio.

„Dragomiještovasvidim,iakoizgledadastemaloizgorelinasuncu."„BaškaoikapetanMedrano."-reklajeTori.„Izgledadasenalazimouzemljiponocnogsunca.“ -odgovorio je

Medrano.„Razgovaralismoovasemtelefonskomrazgovoru.Upravustekadakazetedacetenamtrebatidapopunimonekepraznine.Aliuovomtrenutkuimamodostadetaljanakojetrebaobratitipaznju.Bilobi dobro ako biste mogli da se vratite ovamo za desetak dana.GodpođoPejdz,pomenulistedaceteimatioperacijuuutorakujutrouSan Antoniju. Hoce li Vam deset dana biti dovoljno vremena da seoporavitezaput?“

„Videćemo.“-reklajeTori.„Mozemo uvek uspostaviti video kontakt, ako bude potrebno.

Nadamsedanijeništaozbiljno."

PejdžiTorimunisuodgovorili.

82.

Avion„falkon2000“jepoleteoizvojnebazeuFortBlisuikrenuona cetvorosatno putovanje ka aerodromu Glen Berni, u blizini FortMida, u Merilendu. Njime je upravljalo osoblje Vojne obavestajnesluzbe, koje je bilo pripojeno Nacionalnoj agenciji za bezbednost.MeđuputnicimasenalazilomedicinskoosobljeipukovnikRoli.

Pukovnik je gledao ispred sebe; povremeno bi trepnuo, inace senijekretao.

„Kolikojevećovakav?"-upitaojeneko.Posto je Roli bio katatonican i nijemogao da okrene glavu, nije

mogaonidaindentifikujegovornika.„Izgledadajetakavsinocoddesetsati.“-nekojeodgovorio.Iovaj

čovekjebioizvanRolijevogvidokruga.„Štamuje?“„Onostosadamogudakazemjedajeupitanjuparalizaizazvana

traumom.Neznamdaliima izickiilipsiholoskiuzrok,ilisuupitanjuoba.Moraćemodagatestiramo."

„Uzimajuciuobzirhaoskojismozatekliupodzemnojzgradi,nebimečudilodajepoludeo."

„Nijebasnaucniizraz,alida,usustini,tomusedogodilo.Poludeoje."

„Mislišlidamožedanasčuje?"„Nemampojma.Ušisumukrvarile.Moždajepotpunoizgubiosluh.

Ili ga je sok, zbog onoga sto je doziveo, doveo u stanje psiholoskedistanciranosti."

„Da,alipitanjeještasedogodilo?Kameresuprestaledarade.Svidigitalni zapisi su izbrisani. Sve sto imamosu tela.Osim ljudikoji suupucani,ostali jadnicisunasmrtiskrvariliprenegostosmostiglidonjih."

„Ako pukovnik ne pocne da komunicira, mozda nikada necemosaznati."

Nemogavšidasepomeri,Rolijezurioispredsebe.Sistanje avionskih motora se postepeno pretvorilo u brujanje

propelera i motora na klipni pogon. Unutrasnjost „falkona“ serazdelila,onjesazadnjegsedistadvokrilcagledaomracnopolje,doksuzvezdeblistale.

Nosio je pilotske naocare i sal, ciji je kraj leprsao iza njega.Upravljaojekontrolamaileteokahorizontu.

Isprednjega,blistalesubojeimamilega.

83.

Ucekaonicisusenalazileplasticnestolice,kojesumeđusobnobilepovezane. U jednom od uglova prostorije se nalazio televizor, nakojem se emitovao kanalDom i vrt. Na ulazu je sedela ljubaznavolonterkaizapisivalaimenaljudikojisuulazili,obavestavajuciihdasukafa,čajivodabilidostupnizastolomkojisenalazioizanje.

Pejdz je sedeoporedTorinemajke.Nakonnekogvremenasuodnapetosti prestali da govore. Pejdz je pregledao dva meseca staroizdanje casopisaTajm, a zatim bi pogledao u televizijski ekran, nakojemje jedna zena,koja je imalarukavicenarukamaidrzalamalualatku,pokazivalagledaocimasvojucvetnivrt.

„Stamislis, koliko ce im trebati vremena?" - upitala jeMargaret;izgledalajebledo.

„Pretpostavljamdatozavisiodtogastacenaciikolikocemoratidaotklone."

„Jadnamojaćerka"-reklajeTorinamajka.Jedna zena u hirurskoj odeci i s kapom na glavi usetala je u

cekaonicu.Pogledalajepoprostoriji,primetilaPejdzaiTorinumajkuiprišlaim.Bilojeteškoodgonetnuniizraznanjenomlicu.

Većjeprekasno,pomisiliojePejdž.Neštojepošlonaopako.Ženajeselakrajnjih.„Došlojedogreške."„O,dragiBože."reklajeMargaret.„MoždasuseTorinisnimciinalazipomešalisanečijim."-nastavila

je zenahirurg.„Ilimozdanestonijebilouredusaopremomkadasurađeninalazi."

Pejdžseuspravio.„Nerazumem.Štanamtogovorite?"„Vašaženanemarak."„Šta?"„Nemamunitraga.“Pejdžjeosetiokaodagubiravnotežu.„Greška?“„Samo tako mogu da objasnim. Njen mamogram i snimak sa

skenera su pokazivali velikumasu koja semogla prosiriti na grudni

koš.“Tori mi nikada nije rekla da je u toj meri ozbiljno, pomislio je

Pejdž.„Ali te mase sada sasvim sigurno vise nema.“ - rekla je lekarka.

„Povremeno, tumori uđu u fazu remisije, ali ne nestanu za nedeljudana.Sigurnojeopremabilapogresnopodesena, ilisuVasojsupruzidalinalazenekedrugeosobe.Radimonatomedaodgonetnemostasedogodilo."

„Mojaženaćebitidobro?"-Pejdžjeuspeodapita.„Trebalobidabudedobro,aonostoVamsigurnomogurecijeste

danemarakdojke."Torinamajkajezaplakala.

84.

Pejdžjeimaosopstvenuteoriju.Oprema je dobro funkcionisala. Niko nije zamenio nalaze. Niko

nijepomešaorezultatesatestova.Dok su bili u Rostovu, dok je pokusavao da kupi cistu kosulju i

farmerice, cuo je jednog od posetilaca kako se kod prodavaciceraspitujezasvetla.

„Moja zena ima dijabetes.“ - rekao je kupac. „Culi smo da se naovommestudesavaju cuda, kaouLurdu.Akougleda svetla, izlecicese.“

TadajePejdžpomislio-Izlečena?Zartonebibilolepo?Atosesadadogodilo.Torijeizlečena.

***

Vratili suseuRostovradidodatnog ispitivanja idapotpisusvojeizjave.Do tada jeKostiganskinuozavoje saglave, anjegovakratka,prosedakosajeotkrivalaožiljakkojijepratiolinijuglave.

„Nisam video ni trag svetlima od kada se sve ono dogodilo.“ -rekaoimjeKostigan.„KapetanMedranoijasmotamoodvezliHarijetVord. Ako je iko zavisio od svetala, to je bila ona. Ona kaze da sunestala.Kojijeizrazupotrebila?-Uremisijisu.“

„Da.“-reklajeTori.„Uremisijisu.“Pejdz jeodveokuci,uSantaFe -ali imtovisenijenalikovalona

dom.Rekla jeda stalnomislinaRostov,da sanja svetla, a i Pejdz jesanjaosvetla.

Naknada iz osiguranja za srusenu Cesnumu je pomogla da kupizamenu za nju u vidu trideset godina starog aviona. Godinu danakasnije, Pejdz i Tori su se vratili avionom u Rostov. Iznajmili suautomobil iodvezli sedoKostiganovekancelarije,gde je sefpolicijekasljao,pravdajuciseletnjomprehladom,iakojePejdzimaonaumuštasekrijeizakašljaovogbivšegpušača.

„Razmisljamo da se preselimo ovamo.“ - rekao je Pejdz. „Ima li

šansedaseukaženekoradnomestokodVas?“„Platazamenikanijevelika.“„Ali ni troskovi zivljenja ovde nisu veliki, a mogu da zaradim

dodatninovackaomehaničarnaaerodromu."Kostigan je procistio grlo. „Istina je da bi se mogao otvoriti

konkurszaposaokojijaobavljam."„Žaomiještotočujem."-reklajeTori,posmatrajućiga.„Nemojtedazalite."-rekaoje,smesecise.„Odavnosamnaucioda

nistavecnonetraje.Ali, josnisamspremandaodem,pa ce,zasada,akohoćeš,posaozamenikabititvoj."

„Hoću."-odgovoriojePejdž.„A imamo imnogo umetnika koji se sele ovamo iz Ostina, Santa

Fea i Sedone, pa nam se i trziste nekretnina razvija." - rekao jeKostigan Tori. „Mislim da se necete iznenaditi da ih ovamo privlaceboje.Mislimdaćetemoćidazaradite."

„Volelabihdapokusam." - odgovorila je. „Ono sto znam jeda seovdenećemoosećatiusamljeno.Steklismodobreprijatelje."

„Zaistajeste."

***

Sest meseci kasnije, Pejdz je postao sef policije. NakonKostiganove sahrane, on i Tori su se odvezli do mesta za koje supretpostavljalidajenekadabilaposmatrackaoblast.Medranojebioupravu-kadasesveukloni,mestoćesestopitisaokolinom.

Stigli su tokom zalaska sunca, izasli iz automobila i posmatralihorizont.Doksespustaomrak,ugledalisufaroveautomobilakojisuse priblizavali iz Meksika. Ugledali su zvezdu padalicu. Ugledali sumalisjajkojijedopiraoizZlozemlja.

„Mislišlidajetopovrataksvetala?"-upitaojePejdž.„Moguce." -odgovorila jeTori. „Harijet je reklada imajucikluse,

slabeisnazne.Mozdajeupravu.Alipretpostavljamdanemoramdaihvidim.Čakiugradu,mogudaihosetim.Tomijedovoljno."

„Visenegodovoljno."-sloziosePejdz.„Onaodgovarajuonomestoimljudidonesu.Akoti jepotrebnonestou sta cesdapoverujes,onaceteinspirisati,aliakopodigneszidokosebe,necesmocidaihvidis.Ako si gnevna, ucinice te jos gnevnijom. Ako pozelis da ih iskoristiskao oruzje, upotrebice to oruzje protiv tebe i naterati te da shvatis

kolikooružjemožebitiužasavajuće."„Uz to, ako se dovoljno snazno nadas cudu, onamogu doprineti

ostvarenju."-reklajeTori.Priblizavalisuimsefarovinekogvozila.Voziloseparkiralopored

njihovog,ačovekunutarvozilajespustioprozor.„Hej,zartonijemestonakojemsuseukazivalaonačudnasvetla?"„Svetla? Ne znam nista o njima." - rekao je Pejdz. „Mi se samo

divimozvezdama."„Verovatnosuupitanjukoještarije."„Imismotakočuli.“-reklajeTori.Vozilo je nastavilo dalje; zadnja svetla sumu lagano nestajala u

mraku.„Hoćešdasevratimo?"„Spremna sam. Ako onaj sjaj tamo predstavlja svetla, onda smo

verovatnodovoljnovideli."U automobilu, Pejdz je oklevaopre nego sto je okrenuo kljuc za

pokretanjemotora.„Štajebilo?"-upitalajeTori.„Samoseprisecamna sta jeovomestolicilo,kakosamseosecao

kadasamteugledaonaklupi,kakogledaskahorizontu.Skorodasamteizgubio.Alizbogsvetala,tosenijedogodilo.

Ono sto ona predstavljajutebi, to ti predstavljas zamene. Volimte.“ Pejdz je tim recima dao na znacaju time sto ih je svakodnevnoponavljao.

Preplavilesugaemocije.„Jesiliikadapročitalaonoštojepisalonatablikojajestajalakrajputa?“

„Nisam,mislilasamdajenamenjenaturistima,idajetekstnapisaonekoizPrivrednekomore.“

„Nijebastako.“-rekaojojjePejdz.„Akosedobrosecam,nanjojjepisalo: ‘Dobro dosli do svetala Rostova. Mnogi ljudi tvrde da su ihvideli,alinikonikadanijemogaodaihobjasni.Akobudetetesrecedaihsretnete,samidonesiteodlukuotomestaonapredstavljaju.’E,pa,jaznamštamionapredstavljaju."

Pejdžjepoljubio.

REČAUTORA:AVETIUTAMI

Dana7.novembra2004.samprelistavaonedeljnoizdanjelokalnihnovina koje kupujem,Santa Fe Njumeksikan. Iako obicno ne citamodeljak o putovanjima, naslov jednog od clanaka mi je privukaopažnju.

OBASJAJTESVOJŽIVOTGRADIĆMARFA,TEKSAS,MOŽEDASEPOHVALIČUDNIM

PRIRODNIMFENOMENOM

Nasablasnojfotogra iji jebiloprikazanoono sto jepredstavljenokao„tajanstvenasvetla“.

Nisammogaodaodolim.U prilogu, koji je uzet izVašington Posta, opisuje se kako je

autorka, Zo ia Smardz povela svoju porodicu u Marfu, gradic uzapadnomTeksasu, u potrazi za tajanstvenim svetlima koja se tamomogu videti tokom mnogih noci tu toku godine. Tesko je odreditikoliko su svetla udaljena. Svetla deluju carobno, brzo se krecu idolazeu talasima, lebde i trepere, zmirkaju i blistaju, pojavljuju se inestaju.

Kakojenavedenouclanku,nikopouzdanonemozedakazestaihizaziva.Mozdakvarcnikristaliupijajudnevnutoplotu,azatimemitujustaticki elektricitet kada se stene ohlade u toku noci. Mozda svetlaformiraju radioaktivni gasovi. Ili mozda temperaturne inverzije uatmosferiprelamajusvetlostfarovaudaljenihautomobila.Stagodbiloobjasnjenje, ta svetla vec dugo postoje u zapadnom Teksasu. Jedanrancerihjeprimetiojososamdesetihgodina19.veka,pretpostavivsidaseradiologorskimvatramakojepaleIndijanci,alinarednogdana,kada je krenuo u potragu, nije nasao nikakav dokaz da se radi ologorskimvatrama.

Autorka clanka je opisala svoju posetu mestu za razgledanje.Zajedno sa svojim suprugom i dvojicom sinova je stajala poredseoskog puta i posmatrala tamni horizont, uzbuđeno pokazujuci

pravacnakojemsusesvetladramaticnopojavljivala.Tomprilikomjeona ugledala svetla, dok ostali clanovi njene porodice nisu, a udrugomslucajusunjensuprugisinovividelisvetla,aonanije.Slicnose dogodilo kada im se pridruzilo dvoje turista. Neki ljudi su bilioduševljenisvetlima,dokostalinisumoglidashvateučemujesvrha.

Ispiosamkafu, iscepaostranicuiotisaodosvojekancelarije,gdesam clanak stavio na policu sa ostalim materijalom za istrazivanje.Ovoradimdecenijama,sakupljammaterijalekojimezanimaju,cekamdavidimkojićeodnjihpozvatimojupodsvest.

Svetlima izMarfenije trebalomnogodatoucine.Tokommnogihnocikrajem2004,basprenegostobihotisaonaspavanje,umastimise neprekidno javljala jedna slika. Zena je stajala na posmatrackojplatformi kraj puta i opcinjeno gledala ka svetlima koja su sepojavljivala na tamnom horizontu. Za razliku od autorke clanka osvetlimaMarfe,ovuzenunisupratilimuzideca.Iakojebilaubraku,bila je sama.Zaustavila sedok je islauposetu svojojmajci ipostalatoliko opsednuta svetlima, da joj nista drugo nije bilo vazno,uključujućiimuža,kojijedošaodajetraži.

Tojebilosvestosamimaouglavi,apocetkom2005,nisamimaoni to - slika je prestala dami se pojavljuje umasti. Navikao samdaidejenisuspremnedaseupotpunostiotkriju,pasamradionadrugimprojektima:Uljezima, Lešinaru iŠpijunu koji je došao na Božić. Svremena na vreme sam, pak, uzimao clanak sa gomile na polici umojoj kancelariji. Citajuci ga iznova, osetio sam se prisiljenim daobavim sire istrazivanje sve dok ne budem imao mnogo materijalameđubeleškama.

Saznao sam da Marfa nije jedino mesto na kojem se svetlapojavljuju.Postojalesujostrilokacije-dolinaHesdalenuNorveskoj,udaljeni deo reke Mekong u Tajlandu i neravna oblast useveroistocnojAustraliji -nakojimasepojavljivaoslicanfenomen.UAustraliji su ih zvali Min Min svetla, a kada me je putem veb-sajtakontaktiraoobozavalacizAustralije,pitaosamgadaliznanestootimsvetlima.

Ispostavilo se da je taj obozavalac, za kojeg se ispostavilo da jepolicajacDanielBrauning,imaoiskustvasasvetlima.

Moj otac Robert i ja smo, pre trideset godina, bili u gradu

Matabura u sredisnjem Kvinslendu, u lovu na kengure. Matabura jebiomali grad (10 kuca). Tata je bio profesionalni lovac na kengure.Nocusmoloviliuzpomocre lektora.Bilismousrednekenedođije-ublizininijebilonikuća,niputeva.

Ugledalismosvetlo.Odjednomsepojavilo.Nismoninaslutilidacese pojaviti. Samo se pojavilo i zasenilo nas. Nije se cinilo da sepriblizava, niti da se udaljuje. Nije bilo ni na zemlji, ni visoko, uvazduhu.Samoje,nekako,lebdelo.Trajalojeoko10minuta,aonoštogadrzi zivimumomsecanju jeda je tapojava veomapotreslamogoca.Znaojedanismoublizinikucaivozila.Ovapojavagajestvarnozabrinula,azatimjenestala.

Imajuciuumutakvusliku,nasaosamDVDverzijujednogodmojihomiljenih ilmova,Div(1956).FilmjereziraoDzordzStivens,aglumciDzejmsDin,ElizabetTejlor iRokHadson,suzvezdeuepskojpriciovisedecenijskoj zavadi teksaskog naftasa sa istaknutom stocarskomporodicom. Na moje iznenađenje, iz dokumetarnog ilma, koji jepratioovaj ilm,saznaosamdajevelikideo ilmasnimljenuMar i,uistom mestu u kojem su se pojavljivala svetla. Stavise, narednapretraga Interneta mi je otkrila da je Dzejms Din bio fasciniransvetlima.Odvlaciojesvojekolegeireziserauposmatrackuoblast,aliseispostavilodajeonbiojedinikojiihjevideo.

Ovielementisuigraliumojojmastisvedojednognovembarskogjutra,trigodinekasnije,kadasamnaisaonanovinskiclanakikadameje umasti ponovo posetila usamljena zena, koja je stajala umraku,krajputaiposmatralatajanstvenasvetla.Alisadasamvideodrugacijusliku: covek, koji leti u avionu jednokrilcu (nedavno sam krenuo naprivatne casove letenja). Ovome sam dodao ogromne satelitskeantene u radio opservatoriji (u blizini Marfe, u stvari, postojiopservatorija) i rusevine vojne vazduhoplovne baze iz Drugogsvetskog rata (izvan Marfe zaista postoji napustena vazduhoplovnabaza,ublizinikojesepojavljujusvetla).

Nisam bio siguran kako se svi ovi delovi uklapaju. I pored toga,odjednom nisam mogao da docekam da pocnem sa pisanjem.Napravio sam listu svih elemenata koje sam zeleo da ukljucim,stvarajucisopstvenuverzijuljudi,kojisuzaistavidelisvetla:rancerizosamdesetih godina 19. veka, uciteljica iz prve decenije 20. veka,

DzejmsDin,sredinomveka,igomilaljudi,kojajebilaukljucenaulovna tajanstvena svetla tokom sedamdesetih godina. Da, zaista jepostojao lov na tajanstvena svetla. Iznenađujuce mnogo„stvarnihdogađaja"sepominjeuknjizi.

Naravno,upitanjujealternativnastvarnost,baskaostosuMarfaiRostov alternativne verzije gradica u zapadnom Teksasu. Marfa jenavodnodobilaimepolikuizknjigeDostojevskogZločinikazna,doksam ja dao ime Rostovu po liku iz TolstojevogRata i mira. Uprkosslicnostima, ni jedan lik iz knjige ne treba povezivati sa stvarnimljudima iz Marfe, iako se nadam da ce vas ovaj roman naterati daposetiteMarfu,kojajepresladugacakputodsvojihstocarskihdanaisadapredstavljaslikovituumetnickuzajednicu,slicnuonimauSedoni,ArizoniiSantaFeu.

Stavise, u jednom pogledu, bilo je potrebno ulepsati stvarnost.Poznatarancerskakuca,izvanMarfe,kojajepostavljenaza ilmskisetisnimanjeDiva,kojegsamjauknjizinazvaoPravostečenorođenjem,zaista jestesamofasada. Iakose cinida jeupitanjucelazgrada,akobiste je zaobisli, naisli biste samo na pasnjak. Tokom godina, laznafasada se raspala, sve dok nisu ostale samo grede koje su jepridrzavale,anionenecejosdugoostati.Zbogmojevezanostiza ilmDiv,uknjizisamdopustiodafasadaizdržizubvremena.

Dabistedobiliviseinformacijaopozadiniovogromana,potrazitenainternetu„Marfalights".Naicicetenapolamilionasajtova.Stovisesaznate, vise cete shvatiti sta sam mislio pod izrazom da jeiznenađujućakoličina„stvarnosti"pomenutauovojknjizi.

IZRAZIZAHVALNOSTI

Veliko hvala Henku Filipij Rajan, novinarki koja se baviistrazivackim novinarstvom, iz bostonskog ogranka stanice En-Bi-Si.Kao visestruki dobitnik nagrade Emi, Henk je i autor serije trilerromana, koja prikazuju zenskog istrazivackog izvestaca, kakav je ionasama.Emitovanje,Udarnitermin iSuočavanje10susamonekiodnjenih naslova. Henk je, u svom prebukiranom rasporedu, izdvojilavremedamepoučitehničkimdetaljimatelevizijskogizveštavanja.

TakođehvalaLarijuHajtuiPoluDvajeruizSijeraavijacijeizSantaFea,NoviMeksiko.Veomacenimnjihovostrpljenjeiprofesionalizamdok su me poducavali da upravljam Cesnom 172. Iskusni piloti ceprimetiti da sam, iz dramskih razloga, pojednostavio neke elementeletenja.

Unastavku,mnogodugujemisledećimljudima:Rodzeru Kuperu, Piteru Konstancu, Dzordzini Levit, Amandi

FerberiizvanrednojgrupiizizdavackekuceVanguardPress/PerseusBooks,kojamijedavalapodršku;

Momuredniku,StivuSafelu;Mom publicisti, Sari Morel i mom vodicu kroz Internet, Nensi

Kalanta;Mojim agentima Dzejn Dajstel, Mirjam Godric i ostalim dobrim

ljudimaizDystel/GoderichLiteraryManagement.Oniosvetljavajumojput.

-DavidMorell

BELEŠKAOAUTORU

DejvidMoreljenagrađivaniautorknjigePrvakrv,romanaizkojegjestvorenlikRamba.Rođenje1943,uKiceneru,uOntariju,uKanadi.Tokom 1960, kada je imao sedamnaest godina, postao je ljubiteljklasicne televizijske serijePut 66, o dva mladica koji u automobilukorveta,modelkabriolet,putujukrozSjedinjeneDrzaveupotrazizaAmerikomisobom.Scenario,koji jenapisaoStirlingSilifantjetolikoimpresioniraoMorela,dajeodlučiodapostanepisac.

Raddrugogpisca(Hemingvejevogucenika,FilipaJanga)je,1966,nateraoMorela da se preseli u SjedinjeneDrzave, gde je sa Jangomstudirao na Drzavnom Univerzitetu u Pensilvaniji i dobio diplomumastera i doktora americke knjizevnosti. Tamo je sreo i pisca izzlatnogdobanaucnefantastike,VilijemaTena(pravoimeFilipKlas),koji jeMorelapoducioosnovamapisanjaknjiga.Rezultat jebioPrvakrv, roman o veteranu povratniku iz Vijetnamskog rata, koji pati odposttraumatskogporemecajaikojidolaziusukobsasefompolicijeumalomgradu,azatimseboriusopstvenojverzijiVijetnamskograta.

Ovaj „otac“modernih akcionih romana je objavljen 1972, dok jeMorel bio profesor na Katedri za engleski jezik na Univerzitetu uAjovi.Tamojepredavaood1970-1986,uistovremepisuciromane,od kojih su mnogi postali najprodavanije knjigeNjujork Tajmsa,ukljucujuci i spijunsku trilogijuBratstvo ruže (osnova za visokorangiranu mini seriju televizijske stanice En-Bi-Si, nakonsveameričkogfinalauragbiju).Bratstvokamena,LigunoćiiMaglu.

Izmoren od dve paralelne profesije, Morel je odustao odpredavanja, kakobi seupotpunostiposvetiopisanju.Nedugozatim,njegovom petnaestogodisnjem sinu Metjuu je postavljena dijagnozaretkog oblika raka kostiju i on umire 1987, sto je bio gubitak kojiopseda ne samo Morelov zivot, nego i ceo njegov rad. Narocito seisticu njegovamonogra ija oMetjuu,Svici, i njegov romanOčajničkemere,čijijeglavnijunakizgubiosina.

„Profesor blage naravi sa krvavim vizijama," kako ga je nazvaojedan od recenzenata, Morel je autor vise od trideset knjiga,

ukljucujuci ivrhunskeakcionetrilerekao stosuPetaprofesija,Lažniidentitet iKrajnje poticanje (cija se radnja desava u Santa Feu, uNovomMeksiku, gde on zivi sa svojom suprugom, Donom). U svomclankuUspešanpisac:Doživotničasoviopisanjuiobjavljivanjuknjigaanalizirasveonoštojenaučiotokomčetiridecenijepisanja.

Morel je suosnivac Međunarodne organizacije pisaca trilera. Uznak priznanja za istrazivacki rad, dobio je priznanje NacionalneskolezarukovođenjeuprirodizaprezivljavanjeudivljiniiAkademijeG.GordonLidizakorporativnubezbednost.Osimtoga,on jepocasnidozivotni clan Udruzenja za specijalne operacije i Udruzenja zaobavestajne o icire. Između ostalog, zavrsio je obuku za rukovanjevatrenim oruzjem, pregovore za oslobađanje talaca, pretpostavkuidentiteta, direktnu zastitu i ofanzivnu/defanzivnu voznju, koje susamo neke od akcionih vestina koje opisuje u svojim romanima. Saosamnaest miliona stampanih knjiga, njegov rad je preveden nadvadesetišestjezika.

Morel je trostruki dobitnik prestizne nagrade Brem Stoker, aposlednjujedobiozasvojromanUljezi.Comic-ConInternationalgajenagradioprestiznomnagradomInkpotzazivotnidoprinospopularnojkulturi.MeđunarodnoudruzenjepisacatrileramujedodelilonagraduTriler Master za postignuca u karijeri. Mozete ga posetiti na vebstraniciwww.davidmorrell.net

1Prevod:Biblija, SvetopismoStarog iNovogZaveta,Knjiga o Jovu,Božjapravednostiljudskopravo,GlasCrkve.2008

2INSCOM-skraćenicazaAmeričkuvojnuiobaveštajnukomandu

3SvetopismoStarogiNovogzaveta,izPrologaSvetogjevanđeljapoJovanu,GlasCrkve,2008.

4SvetopismoStarog iNovogzaveta,Knjigaproroka Isaije,Prvideoknjige proroka Isaije, Knjiga o Emanuilu, Bogojavljenje, Glas Crkve,2008.

5Čola-vrstakaktusa(lat.Cylindropuntia)

6corizo-(spanski:chorizoj-mesavinasosovakojimseobicnoprelivasvinjetina.

7 halapenjo - (spanski: jalapeno) - Vrsta osrednje cili papricice (lat.Capsicumannuum)

8encilada-(spanski:enchilada)-tortiljanapravljenaodpsenicnogilikukuruznogbrašnakojasefilujemesom.

9 Klejmor M18(M18 Claymore) - mina koja se koristi za direktnounistavanje zive sile. Koristi je vojska SAD. (Izvor:http://www.wikipedia.com)

10Upitanjujeslobodanprevodnaslova.