DEJVIDSON

1. Princip uzajamnog uzrochnog dejstva2. Postojanje uzrochnosti ->postojanje zakona

3. Nema strogih determ zaokna na osnovu kojih bismo pedvideli ment dogadjanje (princip _____ mentalnog) PAM

Hotje na kantovski nachin da reshi – protivrechnost izmedju ovih premisa je prividna, mogu sve da budu T

Prvi deo – definisati shta su dogadjaju, neponovljive vremenski odredjene pojedinachnosti

Shta znachi retji da je neko doogadjaj ment/fizichkio

Def. Mentalnog – ako mozhe da se opishe iskljuchivo mentalistichkim rechnikomFizikalistichkim

Problem tautoloshki predikati

Menja se pochetna efinicija ment dog

Ispada da svaki dogadjaj mozhe da se prikazhe kao ment, ali on the svakako pretji preko te poteshkotje

TejlorDati ment dog – odnosi se na vrstu dog, a ne na pojedinachne dog

Kimov? Primet kako dobiti teoriju iodentiteta bez korelacijskih zakonaNomoloshkki/anomichki/mnizam/dualizam1. 3. – postoje neki zakoni izmedju fiz I ment2. 4. Kartezijanski

Dejviddson je anomichki monista

Deteminacija – pogreshno prevedeno, treba supervenijencija – e mogu 2 dogadjaja biti ista u fizichkom pogledu, a da se razlikuju u mentalnom pogledu

Ova vrsta zavisnosti ne implicira redukciju

Analogija sa sintaktickim svojstvima je bzvz

Anomick monizam uskladjuje pochetna 3 principa1. ne primenjuje razliku ment/fiz2. odnosi se na dogadjaje koji su opisani kao ment – ment dod je ment zato sht je opisan intenciopnaim

terminima3. ne instancira svako pojedinachno tvrdjenje uzrochnosti neki zakon

DRUGI deo – poazuje nemogutjenost postojanja strogih psifiz zakona

U bih pokushajima postoji neka sistematska greshka,, ne odbacujemo ga mi samo zbog neupsleih konkretnih pokushaja (kao naturalizam u etici_)

Shta su strogi zakoni? Zakonistot je stvar stupnja(preskachemo smaragde I safire) – ment I fizikal. Predikati nisu stvoreni jedni za druge

homonmichke/heternomizhke generalizacije D hotje da napravi tu razliku

Homonomichle – ukazuju na opblik I rechni zavrshewnog zakona, zadrzhava se rechnik, mogu da se formulishu strohi zakoni

Psifi zakoni bi bile neke heteron generalizacije

Imamo 2 rechnika: Ment koji je opteretjen intencipnalnim idiomom? I fizikal koji nije ment, nije inetncionalan

Holistichki pristup prichi o pripisivanju verovanja

Problem neodredjenosti prenosa? – heteron karatker mentalistichkog

Nesvodivi su fiz I ment jedno na drugo, kod ment je obelezhje to da postoje razlozi, motivacija I namere u pozadini ment fenomena

TRETJI deoOrginaln: nezakonii kas? Ment sluzhi za ____ njwgovog ident sa fizichkim

M je vrsta ment dogadjanje, nije to neki pojedinachnio ment dogadjaj

Iz interakcije izmedju ment I fiz sledi njihov identitet

Holistichkio karakter mentalng

Princip dobronamernosti(racionoalniti) – milosredni smo u tumachenju ment stanja nekih osoba, pretp da su racionalne

u individuaciji ment stanja mi se sluzhimo holistichkim objashnjenjima

Da bismo neshto razumeli kao ment stanje, moramo da ukljuchimo shiroku pozadin verovanje te osobe kojoj pripisujemo ment stanje

Postoji ogromna masa verovanje koje uvek moramo da uzmemo u obzir

Razumevanje met dog nije izolovano od verovanja, namera, itd

Taj holizam postoji na [pozadini [principa racionalnosti

Mi prvo pretpost da je odoba konzistentna u odnosu na njene propzicionalne stavove (veruje, zhel.. da je neshto sluchaj)

Kada analiziramo prop stavove, kretjemo od pretp da je to neka konzist lichnost

Da bismo razumeli shta neka osoba zheli mi pretp da je ta osoba raz I konzist

Ako se neshto ne slazhe u nashem razumevanju, netjemo revidirati tu pretp o rac I konz nego tjemo rwvidit=rati neshto drugo, sve dok nismo bash primorani da top revidiramo

Da bismo nekoga prihvatili kao luchnost, moramo da joj pripishemo racional, ne moshemo da napravim psihofiz zakone pomotju kojih tjemo predvidjati. Zato je anomichki

Postoji neki fizichki opis nekog pojedninachnog ment dog, kao meentalni, taj dog ne mozhe da udje u zakone. Zakonistos

U psihologiji postoje samo labave generalizacije, ne mozhemo imati stroge zakone. To je Dejv trza Mozhemo samo da pojachamo generalizaciju

Ment dog je ono shto je po def opisano ment rechnikom

A ment rechnik je takav da ne mozhemo imati psihofiz zakone

Nachin na koji opisujemo ment dog je takav da ne mzoehmo imati zakone o njima pomotju kojih bismo objasnili ili predvisjali ment stanja I dogadjanje

Problem za celu prichu je da li postoje neintencinalno ment stanja, nep, senzorna stanja

_Monistima koji nisu anomichki (metrijalizam, redukcionizam, eliminativizam) bi se ovo svidelo, samo bi odbacili princip dobronamernosti.

Na konzistentnost propozic stavova D misli konz I holizam propoz stavova

Npr, novac je oo za shta ljudi veruju da je novac, ne mozemo ekomomiju svesti na fiziku

Fizichki opis nam netje otkriti niti nam dati neki hint o tome o kojem se mentalnomstanju radi

Sve to ima neku holistichku pozadinu

Neke postupke mozemo razumeti samo ako se pozovemo na intencionalna stanja, to je prob za bihejv

Pisfologija nije dovoljnofino izbrushena da bi odgovarala tome da bude stroga nauka – tu Denet ima exxxtremno stanovishe – kao amer koji se za sve pita – how much is that in real money?

D kazhe da ne mozhemo tvrditi vishe od toga da ako smo ptimetili neki razliku na ment planu onda postoji razl I na fiz planu

Kod D – a priopri fizikalizam, on ne tvrdi da je id ment I fiz\ stvar emppirijskog otkrijta, neo da je stvar izvodjenja – tu je onaj nejgov dokaz o identitetu

Za razl od njega Pljs je a posterioru fizikalista

D – postoje neki pojedinachno ment dogadjaji koji su identichno sa nekim fiz dogadjajima

Da li je uloga te pozadine racionalnosti dovoljno vazhna da se moze koristit za…

Sama individuacija ment stanja, propz stavova uopshte nije tako jednostavna…

Sesareditj – uklanjanje anomalija, ktitika dejc, preskachemo federa?