Mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma

Dekada Roma u AP Vojvodini

br. 50, jun 2015. godine ISSN 2217-5016

Foto

mes

eca:

Uru

čen

i ug

ovo

ri m

lad

im b

račn

im p

aro

vim

a za

ku

po

vin

u k

uće

na

selu

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju RomaPokrajinske vlade

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović

Urednik izdanja:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Rajić,Aleksandra Mićić,Tijana Čubrilo, Ljiljana Maričić

Stručni saradnik za grafički dizajn:Tatjana Bošković

Dopisnici:Ferenc KosoKoordinatori za romska pitanja APVIvana Koprivica

Prevod na romski:Nota bene, Centar za prevođenje i učenje stranih jezika, Novi Sad

Prevod na engleski:Aleksandra Vranić

Tehnička priprema i štampa:Lola preduzetništvo, Beograd,www.lolapreduzetnistvo.co.rs

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25, 21000 Novi SadTel: 021/488-17-23inkluzija.roma@gmail.comwww.inkluzijaroma.vojvodina.gov.rs

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad323.1(=214.58)(=497.113)

Dekada Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović

- 2011, br.1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2015-. 30cm

Mesečno. Tekst na srp.eng. i rom. jeziku. - Tekst na rom.jeziku štampan u obrnutom smeruISSN 2217-5016COBISS.SR - ID 261834759

Jubilarni 50. broj našeg časopisa započinje-mo tekstom iz oblasti obrazovanja. Reč je o studentima prve godine na romskom jeziku u

Visokoj školi strukovnih studija u Vršcu, Strukov-ni vaspitač dece predškolskog uzrasta i njihovom procesu studiranja.

U rubrici Zapošljavanje donosimo dve priče, od kojih jedna potvrđuje značaj povezivanja ob-razovanja i zapošljavanja, a druga važnost samo-zapošljavanja. Iz oblasti stanovanja pisali smo o legalizaciji romskih naselja i interno raseljenim licima.

Posebno je lepa i ohrabrujuća vest o dodeli sredstava mladim bračnim parovima za kupovinu kuće na selu, koju možete pročitati u rubrici Po-krajinska vlada.

Podsećamo vas da, zahvaljujući Istraživač-ko-edukativnom centru i Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ iz Vršca, našu publikaciju možete pratiti i u elek-tronskoj formi na adresi www.rec.org/bilten/.

Vaša redakcija

DRAGi čiTAOci,

2 3

OBRAZOVANJE OBRAZOVANJE

SMEŠTAJ U DOM – NAJVEĆi PROBLEM ROMSKiH STUDENATA U VRŠcUU Visokoj školi strukovnih studija za vaspitače Mihailo Palov u Vršcu razgovarali smo sa direktoricom dr Jelenom Prtljagom, profesoricom mr Marijom Aleksandrović i dvema studentkinjama prve godine koje studiraju na romskom. Teme su se ticale smeštaja u studentski dom, udžbenika, stipendija, zapošljavanja i procesa studiranja.

Studentski domSve sagovornice naglasile

su da je najveći problem uvek smeštaj u studentski dom. Tako je bilo i sa prethodnim generacijama, a tako je bilo i sa ovom. Direktorica škole je naglasila da je problem sa studentskim smeštajem rešen

ali sa takvim odlaganjima da studenti nisu na vreme uspeli da se uključe u proces nasta-ve, pa su izgubili kontinuitet. „Čekalo se na odobrenje iz Mi-nistarstva za proširenje broja mesta u studentskom domu pa se zato stvorio vakuum. To je dom za učenike srednjih

škola, ali se ostavlja odre-đeni broj mesta za studente, romske i neromske.” Rešenje direktorica vidi u proširenju kapaciteta ili u izgradnji no-vog studentskog doma. Ako studenti imaju obezbeđen dom, biće tu i redovno poha-đati nastavu.

„Visoka škola je aplicirala za projekat sa udruženjem iz Austrije World Vision i nevla-dinom organizacijom iz Pirota, koji će se baviti smanjenjem odustajanja romske dece od osnovne škole. Naša škola je tu prepoznala i uočila značaj predškolskog obrazovanja kada deca i ulaze u školski sistem. Uloga Visoke škole je da osmisli priručnike za rad sa decom na romskom jeziku, da obezbedi deset studenata koji bi radili i sa decom i sa roditeljima jer je važno podići i svest roditelja o neophodnosti upisivanja dece i u vrtić.”

Dr Jelena Prtljaga

Udžbenici, prijemni i stipendije

Za studente na romskom se prijava na konkurs, prove-ra sposobnosti i prijemni ispit održavaju istog dana. Pripre-ma za prijemni na romskom organizuje se jedan dan pre prijemnog ispita. Ispit se sa-stoji iz pismenog i usmenog

dela, romski jezik i književ-nost za decu.

Profesorica Aleksandrović je naglasila da je dobro što studenti imaju mogućnost da dobijaju stipendije od REF-a i od Kancelarije za inkluziju Roma. Roditelji treba da zna-ju da postoji više izvora finan-siranja i da su romski studenti

bezbedni i dobro prihvaćeni. „Na dan prijemnog ispita ro-ditelji mogu doći da pogleda-ju studentski dom i školu.”

Kancelarija za inkluziju Roma finansira udžbenike, a u nastavi koriste sledeće udžbenike: Gramatika rom-skog jezika Rajka Đurića, Standardizacija romskog je-Profesorica Aleksandrović sa studentkinjama prve godine

Dr Jelena Prtljaga

5

ZAPOŠLJAVANJE

4

OBRAZOVANJE

OBRAZOVANJE SE iSPLATiLOVeć je dobro poznato da obrazovanje koje ne dovede do zaposlenja ne predstavlja zaokružen ciklus i ne donosi potpune rezultate. Merima Nika je prva studentkinja koja je završila Visoku školu strukovnih studija za vaspitače u Vršcu, a nakon završenog školovanja, dobila je posao u Predškolskoj ustanovi Poletarac u Alibunaru, pa je ona dobar primer povezanosti obrazovanja i zaposlenja.

Merima Nika je prvo je stažirala u „Pole-tarcu” u Alibunaru, a potom je završila pripravnički staž i potpisala novi ugo-

vor u svojstvu pedagoškog asistenta na rom-skom jeziku. Budući da joj taj ugovor uskoro ističe, nada se produžetku ugovora. Do Meri-minog angažovanja došlo je tako što je prvih

šest meseci njenu platu finansirala Kancelarija za inkluziju Roma, a ostalih šest opština.

Zadovoljna je saradnjom sa vaspitačima, školskim logopedom i pedagogom. Sve veći broj romske dece se upisuje u vrtiće, pa smatra da postoji potreba za pedagoškim asistentom. „Roditelji su zadovoljni, a tu smo da odgovo-

zika, udžbenik koji se sastoji od pravopisa i gramatike, za književnost za decu koriste knjige Alije Krasnićija i Ranka Rajka Jovanovića. Direktorica nam je rekla da profesorica Aleksandrović priprema bilin-gvalni udžbenik za Metodiku. Visoka škola udžbenike koje izdaje poklanja studentima koji studiraju na romskom.

Profesorica Marija Alek-sandrović predaje Romski jezik (prva godina), Kultura govora (druga godina), Knji-ževnost za decu (druga godi-na) i Metodika razvoja govora I i II (treća godina). „Rastem i razvijam se zajedno sa stu-dentima”, istakla je mr Mari-ja Aleksandrović.

Zapošljavanje„Bez sistemske brige dr-

žave, zapošljavanje je spo-radično. Dok god država ne pokrene inicijativu da u vr-

tićima u kojima ima romske dece treba da postoji i vaspi-tač kome je romski maternji jezik jer bi tako romska deca bila u mogućnosti da razvijaju oba jezika. Ako već obrazuje-mo vaspitače i ako ne želimo da se romska deca osipaju iz

škole, onda treba da počne-mo da ih podržavamo već od vrtića, a da svršenim studen-tima obezbedimo mogućnost da se zaposle jer za to postoji suštinska potreba”, poruka je direktorice Visoke škole.

Razgovarali smo sa dve studentkinje prve godine: Tinom Petrović iz mesta Glo-gonj kod Pančeva i Mariškom Novakov iz Ilanče. Obe su us-pisale Visoku školu jer im se sviđa rad sa decom i volele bi tim poslom jednog dana da se bave. Dom su dobile tek u decembru, a do tada su puto-vala na predavanja. Sedmoro studenata iz ove generacije je u domu, a dvoje nije, tako da ne mogu da pohađaju na-stavu redovno. „Šteta je da studenti samo zbog nedostat-ka doma izgube mogućnost studiranja”, saglasne su obe studentkinje.

Tijana čubrilo

Svake godine može da se upiše 15 studenata za smer na romskom jeziku, 5 na smeru

Strukovni vaspitač dece jaslenog uzrasta, a 10 na smeru Strukovni

vaspitač dece predškol-skog uzrasta. Trenutno ima 22 studenata od prve do treće godine. Do sada je diplomiralo 5 studenata, a jedna

studentikinja je upisala specijalističke studije, a druga će to učiniti iduće

školske godine.

Merima Nika na radnom mestu

6 7

ZAPOŠLJAVANJEZAPOŠLJAVANJE FOTOREPORTAŽA

rimo na sva njihova pitanja”, ističe Merima.Direktor Kancelarije za inkluziju Roma

ističe značaj i ulogu obrazovanja vaspitača na romskom jeziku. „Želja je da se stvore mladi i obrazovani ljudi koji će sa diplomom ući u državne institucije da pomognu romskoj deci u procesu obrazovanja. Kancelarija je dve go-dine pokušavala da Merimi pronađe posao u nekoj državnoj instituciji. Partnera smo pro-našli u Opštini Alibunar.” Direktor veruje da će Merima ostati na svom radnom mestu i dalje. „Merima je dobar primer jer daje podstrek i drugoj romskoj deci da se školuju”, zaključio je Jovanović koji je posebnu zahvalnost upu-

tio predsedniku opštine i direktoru predškol-ske ustanove na iznalaženju mogućnosti da dođe do Meriminog angažovanja.

Grujica Ilić, direktor Predškolske ustanove „Poletarac”, rekao je da u svih deset mesta u opštini postoji predškolska ustanova, a poha-đa ih više od 500 dece, od toga 10% su romska deca, stoga je Merimino angažovanje bilo lo-gičan korak jer je za tim zaista postojala po-treba. „Kolektiv je veoma dobro prihvatio Me-rimu i svi žele da nastavi da rdi jer je svojim trudom i zalaganjem pokazala da je vredan i dobar radnik koji je poboljšao kvalitet rada ove ustanove”, naglasio je Ilić. Tijana čubrilo

Svi sagovornici saglasni su da je Me-rimino angažovanje neophodno jer ona svojim znanjem, stručnošću i zalaganjem višestruko utiče na rom-sku decu, pomaže im u privikavanju na obrazovni sistem i priprema ih, ohrabruje i podstičenza iduće kora-ke u školovanju. Ulaganje u predš-kolsko obrazovanje dovodi do boljih rezultata u kasnijem obrazovnom procesu, pa je važno da na tom putu romska deca imaju pravo usmerenje i podršku.

9

Stanovanje

8

ZAPOŠLJAVANJE

Ana Mišković iz Bogojeva je otvorila građevinsku firmu preko projekta Poboljšanje zapošljivosti Romkinja u 5 opština u AP Vojvodini koji je finansirala Ambasada Kraljevine Norveške. U posao je uključen i njen suprug, koji je zadužen za izvođenje radova, a Ana pronalazi i ugovara poslove, kontaktira mušterije.

Značaj projektaZa ovaj projekat Ana Mišković je sazna-

la od romskog koordinatora, Jelice Mišković, pa je odlučila da konkuriše i pokuša da otvori građevinskufirmu jer se njen suprug već deset godina bavi tim poslom. Značaj ovog projekta za njih je bio u činjenici da su znatno una-predili posao. Sredstva su najviše iskoristili za nabavku alata koji im je nedostajao, a bio im je neophodan da bi posao bolje, uspešnije i brže obavljali. Kupili su skele, koje su veoma

U okviru projekta „Legalizacija i obnova podstandardnih romskih naselja zasnovana na potrebama njihovih stanovnika/ca” koji sprovodi Ekumenska humanitarna organizacija (EHO), u periodu od 3. do 5. juna u hotelu „Novi Sad”, održan je program obuke za jedinice lokalne samouprave i romske nevladine organizacije. Učesnici obuke su bili predstavnici iz Pančeva, Subotice, Sombora, Novog Sada, Zrenjanina, Rume i Kovina.

Romski resursni centarRomski resursni centar je program EHO-a

čiji je cilj doprinos poboljšanju socio-ekonom-skog položaja Roma/kinja u Srbiji. Ovaj centar sprovodi projekte u oblastima stanovanja, in-formisanja i javnog zagovaranja, obrazovanja i zapošljavanja. Program stanovanja ima za cilj rešavanje postojećih problema, legalizaciju nehigijenskih naselja, izgradnju osnovne infra-strukture i uspostavljanje komunalnog minimu-ma u romskim naseljima u AP Vojvodini.

Program obukePočetak obuke su otvorili Robert Bu, za-

menik direktora EHO-a i koordinator Romskog resursnog centra, i Jadranka Stojanović, pred-stavnica Fondacije za otvoreno društvo iz Beo-grada, koja finansira Projekat. „Ono što ćemo predstaviti u ova tri dana obuke jeste prenos znanja i veština koje naša organizacija pose-duje u oblasti poboljšanja uslova stanovanja u podstandarnim romskim naseljima tj. jedan

DA KUĆA POSTANE DOM

PROŠiRENJE POSLA

Ana Mišković

skupe, mešalice i drugi sitniji alat. Druga kori-ste je, ističe Ana Mišković, je to što su više pri-mećeni na tržištu rada jer, zahvaljujući pro-

jektu, imaju i svoje vizit pa ih mušterije lakše kontaktiraju. To je dovelo do toga da imaju više posla.

Knjigovođa i usluge men-torstva tokom registracije firme i prvih koraka u predu-zetništvu su od posebnog zna-čaja, jer je tako olakšan put i snalaženje u preduzetničkim vodama.

Sredstva koja su dobijena putem ovog projekta četvo-ročlanoj porodici Mišković su bila sasvim dovoljna. „Uvek može više, ali bilo je dovoljno za pomoć, za onoga ko hoće

da radi dovoljno je i to”, naglašava Ana Miš-ković.

PlanoviTrenutno ne posluju samo u Bogojevu,

već i u okolini, u Odžacima, Sonti, a najviše u Novom Sadu. Anina građevinska firme pru-ža usluge malterisanja, zidanja, betoniranja, lepljenja fasadnog stiropora i pločica, ali po potrebi obavljaju i druge poslove, u zavisnosti od zahteva klijenata.

Budući da će uskoro isteći obavezni period od godinu dana tokom kojeg korisnici projekta moraju imati otvorenu firmu, pitali smo Anu Mišković kakvi su njeni planovi, da li ona i su-prug nameravaju i dalje da imaju registrovanu firmu. Odgovor je bio potvrdan, što je veliki znak da je projekat bio uspešan. Cilj nije bio samo da firma radi godinu dana, nego da pre-duzetnice svoje poslovanje nastave i nakon perioda koji je podrazumevan projektom.

Saznali smo da im za uspešnije poslovanje nedostaje nekoliko mešalica i sitnog alata, ali da vremenom i to nameravaju da kupe.

Tijana čubrilo

Pružena šansa značila je mnogo porodici Mišković jer sada

imaju svoju registrovanu firmu i mogućnost da svojoj porodici

obezbede bolji život. Ohrabreni ovim projektom i dobijenim sredstvima pouzdanije mogu da posmatraju period koji je

pred njima i sa optimizmom mu kreću u susret.

10 11

Stanovanje Stanovanje

Treći dan obuke počeo je s predstavnicima EHO-a i trećom fazom modela, da bi, do kraja obuke, bilo prikazano svih šest faza autoskog modela, kao i to šta su naučili tokom Pojekta. Cilj prikaza Projekta je bio da predstavnici lokalnih samouprava i romskih nevladinih organizacija usvoje nova znanja i model kada je u pitanju stanovanje i da to stečeno znanje primene u svojim lokalnim samoupravama.

autorski model rada koji se primenjuje već osam godina u 35 podstandarnih romskih na-selja Republike Srbije. Trenutno je ovo jedi-ni model, ne samo u Srbiji nego i šire koji se primenjuje i za njega smo dobili dve evopske nagrade”, rekao je Bu.

Jadranka Stojanović je istakla da uspeš-na integracija koja u najvećoj meri targetira stanovanje, zahteva tri osnovna postulata. To su politička volja, namera i spremnost lokal-nih institucija da uđu u proces, aktivna uloga romske zajednice kroz organizacije civilnog

društva i stanovnike naselja, kao i stručnost u vezi sa poznavanjem imovinsko-pravnog sta-nja i načina legalizacije stambenih objekata.

Nakon predstavljanja učesnika obuke, Osman Balić, predstavnik romske organizacije YUROM centar i koordinator Lige Roma, save-

za udruženja romskih nevladinih organizacija, govorio je o Romima i Romkinjama u Srbiji i njihovim uslovima stanovanja u podstandar-dnim romskim naseljima. On je pohvalio rad EHO-a i istakao značaj legalizacije romskih naselja zbog novog zakona o legalizaciji koji

Učesnici seminara

12 13

Stanovanje Stanovanje

PREDSTAVLJANJE STUDiJE „PROcENA POTREBA iNTERNO RASELJENiH ROMA”Visoki komesarijat UN za izbeglice predstavio je studiju „Procena potreba interno raseljenih Roma u Srbiji”. Studija je rađena na inicijativu UNHCR-a u saradnji sa Združenom službom za profilisanje interno raseljenih lica (JIPS) i Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije. Istraživanje na uzorku od 800 domaćinstava interno raseljenih Roma i 400 domaćinstava domicilnih Roma u 18 opština u Srbiji, sproveo je CeSID krajem 2014. godine.

cilj istraživanja:1. Definisati broj IRL u stanju potrebe;2. Identifikovati posebne potrebeIRL i razmere tih potreba;3. Mapirati lokacije sa visokom koncentracijom IRL;4. Doprineti procesu definisanja strateških rešenja za IRL.

Analiza iRL utvrđuje:- Glavne socio-demografske karakteristike domaćinstava;

- Položaj IRL na tržištu rada;- Finansijsku situaciju;

- Životne uslove IRL i stanje njihove imovine na Kosovu;- Socijalnu zaštitu;

- Socijalno uključivanje i - Nameru za povratkom.

O studiji i rezultatima studije govorili su Hans Fridrih Šoder, šef Pred-

stavništva UNHCR-a u Srbiji, Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Republi-ke Srbije, Ljuan Koko, član Nacionalnog saveta romske nacionalene manjine i dr Slo-bodan Cvejić, autor studije.

Hans Fridrih Šoder pod-setio je da i šesnaest godina nakon sukoba iz 1999. godine,

oko 90.000 interno raseljenih lica u Srbiji još uvek ima po-trebe uzrokovane raseljenjem i nedostaje im trajno rešenje. Da bi se pomogla njihova lo-kalna integracija potrebno je intenzivirati napore i ubrzati realizaciju ― ako i dok god povratak ne postane moguć. UNHCR pruža pomoć interno raseljenim licima u Srbiji od 1999. godine i ostaje spreman da podrži strategiju vlade Sr-

bije da svima njima obezbedi trajna rešenja u narednih ne-koliko godina. Dodao je da se podaci iz istraživanja moraju iskoristiti na najbolji način kako bi bila pružena podrška i unapređni uslovi za dosto-janstven i produktivan život interno raseljenih Roma.

Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije, Vladimir Cucić, potvrdio je da je romska nacionalna ma-

je potpuno neprimenljiv u uslovima mahala i prema kojem treba da se ruše oni objekti koji ne mogu da se legalizuju. Iz ovog razloga se gospodin Balić najviše zalaže za legalizaciju neformalnih naselja, gde je to moguće i gde ona postoje duži niz godina.

U okviru prvog dana, osim Osmana Balića, Roberta Bua i Jadranke Stojanović, govorili su i Boris Žerjav i Lazar Divjak o temi „Pregled i prezentacija akivnosti organizacija civilnog društva u oblasti unapređenja uslova stanova-nja Roma/Romkinja u Srbiji”.

Drugi dan otvorio je Duško Jovanović, di-rektor Kancelarije za inkluziju Roma, kada je prezentovao aktivnosti države u oblasti una-

pređenja uslova stanovanja Roma i Romkinja. Danilo Ćurčić, pravni savetnik iz JUKOM-a, govorio je o pravu na adekvatno stanovanje. Regularizacija podstandardnih romskih naselja u konktekstu unapređenja uslova stanovanja Roma/kinja je bila tema o kojoj je govorila Svetlana Ristić, predstavnica Ministarstva gra-đevinarstva, transporta i infrastrukutre. Slađa-na Jovanović i Robert Bu, predstavnici EHO-a, govorili su o mogućnostima rešavanja pravno-imovinskih pitanja i predstavili prve dve faze autorskog modela rada pod nazivom „Obnova podstandardnih romskih naselja zasnovana na potrebama njihovih stanovnika/ca”.

Ljiljana Maričić

Robert Bu

14 15

Stanovanje Stanovanje

njina prepoznata kao posebno ugrožena kategorija interno raseljenih lica, te da Komesa-rijat radi na unapređenju nji-hovih životnih uslova i druš-tveno-ekonomskog položaja. On je izjavio da će Komesari-jat nastaviti da finansira sme-štaj interno raseljenih lica u kolektivnim centrima dok za njih ne bude obezbeđeno trajno rešenje. Komesarijat će takođe nastaviti da zbri-njava interno raseljene Rоme u formalnim i neformalnim kolektivnim centrima i Rоme ― povratnike po Ugovoru o readmisiji. Sredstva za ove namene biće obezbeđena iz Pretpristupnih fondova Evrop-ske unije i drugih međunarod-nih donatora.

Način istraživanja, pro-bleme sa kojima se susreću interno raseljeni Romi i za-ključke studije sa konkretnim predlozima za poboljšanje njihovog položaja, izneo je Slobodan Cvejić.

Neki od zaključaka o iRL u Srbiji:

• većina posebno ugro-ženih IRL romske nacionalno-sti nalazi se u Vojvodini gde čine gotovo polovinu svih ra-seljenih.

• 74,5% interno raselje-nih Roma nalaze se u stanju potrebe u poređenju sa 41,7% interno raseljenih neroma.

• Nezaposlenost kod in-terno raseljenih lica u stanju potrebe iznosi 39%; nezapo-slenost među stanovništvom uopšte je 19,2%. Većina in-

Na konferenciji su predstavljeni i modeli podrške u vidu izgradnje novih stambenih

jedinica, seoskih kuća

sa okućnicom, socijalno

stanovanje i dodele

građevinskog materijala za

adaptaciju postojećeg objekta, uz ekonomsko

osnaživanje. Više od dve

trećine internoraseljenih

Roma vidi zaposlenje kao rešenje svojih

problema.

terno raseljenih domaćinsta-va u stanju potrebe (74,3%) preživljava od prihoda koji su majnji od 20.000 dinara me-sečno. Prosečno interno ra-seljeno domaćinstvo u stanju potrebe ima 4.42 člana.

• Stanovanje je glavni problem IRL. 94% svih interno raseljenih lica u stanju potre-be naglasilo je ovaj problem.

• 49% interno raseljenih lica u stanju potrebe posedu-je stan/kuću na Kosovu; veći-

na njihove imovine je unište-na ili uzurpirana.

• 8% interno raseljenih lica ne poseduje jedan od osnovnih ličnih dokumenata (ličnu kartu i krštenicu). Ovaj procenat je znatno viši mešu

Romima (17,6) nego među ne-romima (5,5%).

• U poređenju sa pret-hodnim istraživanjem, znat-no manji procenat (20%) IRL izrazio je želju da se vrati na Kosovo. Tokom prethodnih

istraživanja, broj IRL koji su izrazili želju da se vrate na Kosovo bio je veći od 50%. Ve-oma mali broj Roma izrazio je interesovanje za povratak na Kosovo (8,8%).

Tijana čubrilo

16 17

Pokrajinska vlada Pokrajinska vlada

URUčENi UGOVORi

MLADiM BRAčNiM

PAROViMA ZA

KUPOViNU KUĆE

NA SELU

Predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajtić uručio je mladim brač-

nim parovima iz Vojvodine ugovore za kupovinu kuća na selu. Ugovore je dobio 41 bračni par, koji se oprede-lio za život na selu. Za ovaj projekat, Pokrajinska vlada opredelila je 40 miliona dina-ra. Cilj je bio da se pomogne mladim bračnim parovima, ali i oživljavanje seoskih sredina u Vojvodini. Konkurs se re-alizovao preko Pokrajinskog sekretarijata za privredu, za-pošljavanje i ravnopravnost polova i Zavoda za ravnoprav-nost polova.

Na svečanosti u central-nom holu Banovine, pored predsednika Pajtića, čestitke mladim parovima iz Vojvodi-ne ovim povodom uputili su

Uručenje ugovora

i potpredsednik Pokrajinske vlade i resorni sekretar, Mi-roslav Vasin, kao i direktorka Zavoda za ravnopravnost po-lova, Vesna Šijački.

Predsednik Pajtić je uz čestitke mladim parovima na

rešavanju stambenog pitanja, pozvao sve mlade porodice, koje žele da žive na selu, da se uključe i konkurišu na na-rednim konkursima.

„Videli smo kakvi su alar-mantni podaci kada su stigli

rezultati poslednjeg popisa stanovništva. Videli smo da izumire i smanjuje se i naša Srbija i naša Vojvodina, a i naša sela. Svake godine gubi-mo više od 10.000 stanovnika na teritoriji Pokrajine, dakle

gubimo jednu celu opštinu Čoka. I ako se nastavi takav trend da nemamo decu i da mladi odlaze u inostranstvo, mi ćemo za 30 godina biti ze-mlja ogorčenih staraca bez nade, bez budućnosti i bez

mladosti. Zbog toga smo i po-krenuli ovaj program. Želimo da naša sela u kojima je sva-ka treća kuća prazna, pono-vo popunimo. Želimo da po-boljšamo položaj naših žena, jer u našem društvu 90 odsto

19

LokaLna samouprava

18

Pokrajinska vlada

intervju sa Mirom Petrović, koordinatorkom za romska pitanja u opštini Bač

Da li je u sistematizaciji radnih mesta lokalne samouprave uvršten koordina-tor za romska pitanja?U sistematizaciji radnih mesta lokalne sa-

mouprave uvršten je koordinator za romska pitanja.

Da li su u budžetu opštine planirana posebna sredstva za realizaciju plano-va za Rome?U budžetu opštine nisu planirana posebna

sredstva za realizaciju planova za Rome, ali se izdvajaju sredstva za potrebe romske zajedni-

PRiORiTET – REALiZAciJA LOKALNOG AKciONOG PLANA

Mira Petrović

nepokretnosti je u vlasništvu muškaraca, a pola ovih kuća će biti u vlasništvu majki. Že-limo da poboljšamo položaj naših sela koja imaju veliki potencijal i mogu itekako da povuku celo društvo napred. U ovim kućama živeće 93 dece i mislim da je to najlep-ši podatak od svih podataka koje smo danas čuli“, istakao je predsednik Pajtić.

Potpredsednik Pokrajinske vlade, Miroslav Vasin, istakao je da je ova akcija posebna i najlepša do sada, kada se ima u vidu da 41 porodica treba da dobije krov nad glavom. On je ukazao i na činjenice koje su dokazale netačnost tvrdnji da niko ne želi da živi na selu,

te da mladi ljudi ne prepo-znaju kvalitet života na selu. Isto tako pokazano je da nije tačno da napuštene kuće u Vojvodini predstavljaju samo manu, one, po rečima resor-nog sekretara, mogu biti naše novo bogatstvo. A treća stvar na koju je ukazao Vasin je da postoje mladi ljudi koji se ne mire sa stvarnošću i koji žele da preuzmu svoju sudbinu u sopstvene ruke.

„Vaše 41 porodica, i još 310 koje su učestvovale na ovom konkursu, jesu heroji ovog vremena. To je 350 po-rodica koje su dokazale da postoje perspektive, da nije sve sumorno i da vojvođansko selo ne mora zamreti. Vi ste

neko ko je probudio nadu“, istakao je Miroslav Vasin.

Direktorka Zavoda za rav-nopravnost polova Vesna Ši-jački izdvojila je jedan važan cilj koji je takođe ostvaren, a iz perspektive rodne politike, a to je ravnopravno učešće parova na ovom konkursu.

Prijemu u Pokrajinskoj vladi, povodom rešavanja ovog značajnog životnog pi-tanja, krova nad glavom za 41 vojvođansku porodicu, pri-sustvovali su i glumica Mira Banjac, književnik Pero Zu-bac, novinar Bora Otić i dru-gi ugledni kulturni radnici i predstavnici javnog života u Pokrajini.

www.vojvodina.gov.rs

21

Pokrajinske institucije

20

LokaLna samouprava

PRiJAVA PREBiVALiŠTA NA ADRESi cENTRA ZA SOciJALNi RAD U AP VOJVODiNi

Pravni okvir

Zakon o prebivalištu i boravištu građana definiše prebivalište kao mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u

njemu stalno živi, a boravište kao mesto u kome građanin privremeno boravi van mesta svog prebivališta duže od 90 dana.

Građanin može prijaviti prebivalište po osnovu prava svojine na stanu, ugovora o za-kupu stana ili drugom pravnom osnovu. Ukoli-ko ne može, nadležni organ mu rešenjem utvr-đuje prebivalište na adresi: 1) njegovog stalnog stanovanja, ako su ispu-

njeni drugi uslovi propisani zakonom; 2) prebivališta njegovog supružnika ili va-

nbračnog partnera; 3) prebivališta njegovih roditelja; 4) ustanove u kojoj je trajno smešten ili cen-

tra za socijalni rad na čijem području se nalazi, uz prijavu građanina toj ustanovi, odnosno centru da će njegova adresa biti na adresi ustanove odnosno centra.Lice koje želi da prijavi prebivalište na

adresi centra za socijalni rad na čijem se po-dručju nalazi prvo se obraća centru za socijal-ni rad kako bi dobio potpisanu saglasnost za prijavu prebivališta na adresu centra za soci-jalni rad. Saglasnost se zatim podnosi nadlež-

nom organu unutrašnjih poslova koje utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za prijavu prebivališta i donosi rešenje o podnetom zahtevu.

Pravilnik o postupku prijavljivanja i odjav-ljivanja prebivališta i boravišta građana, pri-javljivanju privremenog boravka u inostran-stvu i povratka iz inostranstva, pasiviziranja prebivališta i boravišta, obrascima i načinu vo-đenja evidencije kao prvi korak navodi obra-ćanje stranke centru kao bi se dobila njego-va saglasnost za prijavljivanje prebivališta, a Uputstvo za postupanje centara za socijalni rad kao prvi korak predviđa obraćanje stran-ke policiji sa zahtevom za prijavu prebivali-šta koja kada oceni da su ispunjeni uslovi za prijavu prosleđuje isti centru na davanje sa-glasnosti. U praksi se primenjuje varijanta iz Uputstva.

Na osnovu pribavljenih podataka utvrđeno je da se na adresi 31 centra za socijalni rad vrši prijava prebivališta građana, dok 13 cen-tara ne sprovodi postupak davanja saglasnosti za prijavu građana na adresi ustanove.

Ukupno 340 lica prijavljeno je na adresi organa starateljstva na teritoriji APV, a četi-ri postupka prijave prebivališta građana su u toku.

UvodPokrajinski zaštitnik građana ― ombudsman, na osnovu pritužbi građana identifikovao

je probleme pri ostvarivanju prava na prijavu prebivališta na adresi centra za socijalni rad ili socijalne ustanove u kojoj su trajno smešteni. Svih 44 organa starateljstva na teritoriji AP Vojvodine dostavili su Pokrajinskom zaštitniku građana tražene informacije i podatke. Pojedini centri za socijalni rad nisu dostavili odgovore na sva postavljena pitanja.

Uočeno je da većina građana koji se nalaze u ovakvoj situaciji živi u neformalnim nase-ljima i/ili iz različitih razloga ne poseduje lična dokumenta.

ce kao što su jednokratne pomoći koje Romi, po potrebi, dobijaju u Centru za socijalni rad. Kakva je Vaša saradnja sa lokalnom samoupravom, pokrajinskim i republič-kim organima?Moja saradnja sa predstavnicima JLS je u

jako dobra, sarađujemo veoma dobro i pruža-ju mi pomoć kad god mi je potrebna. Sa pokra-jinskim i republičkim organima kontaktiram telefonski i takođe mogu reći da sam zadovolj-na saradnjom. Kažite nam ne-što o aktivnostima u oblasti Dekade Roma na teritori-ji Vaše opštine u: obrazovanju, za-pošljavanju, stano-vanju, zdravstvu, ljudskim pravima.Tokom Dekade Roma

u našoj opštini rade dve nevladine organi-zacije, dva pedagoška asistenta, a u oblasti obrazovanja finansi-ran je DILLS projekat. Takođe, učestvobvali smo na konkursima za Rome od strane Pokra-jinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Imamo veći broj dece upisanih u srednje ško-le, što znači da osnov-nu školu završava više dece. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje imamo ove godine kan-didata romske nacionalnosti, koji učestvuje na konkursu za samozapošljavanje i pomogla sam da dostavi svu potrebnu dokumentaciju i napiše biznis plan. Do sada nije bilo većih pro-jekata u oblasti stanovanja, takođe i u zdrav-stvu, jer nemamo angažovanog zdravstvenog medijatora.

Kako dolazite do informacija koje Vam trebaju u radu? Kako unapređujete svoje znanje?Do informacija koje mi trebaju u radu do-

lazim preko raznih sajtova, neposredno u kon-taktu sa romskom zajednicom i preko institu-cija u Opštini i van nje. Kontaktiram kolege koordinatore susednih opština, a svoje znanje unapređujem odlaskom na obuke i seminare koji se organizuju za koordinatore. Kako izgleda jedan Vaš radni dan?

Kada dođem na posao, pregledam najnovije ve-sti i mejlove. Obavljam telefonske razgovore, a uz to primam stran-ke koje dolaze redovno sa svojim problemima, koje ja želim uspešno da rešim, kako bi oni zado-voljni napustili kancela-riju. Sa matičarem Op-štine upisujem stranke u poseban birački spisak. Pomažem i u fotokopi-ranju i u popunjavanju obrazaca za neophodna dokumenta. Po potrebi odlazim na teren. Koji su Vam priori-teti i planovi za ovu godinu?Prioriteti i planovi za ovu godinu su oblast zapošljavanja i stanova-nja, kao i želja da se re-alizuju zadati ciljevi iz Lokalnog akcionog plana

za poboljšanje uslova života Roma. Nameravam i da učestvujem na konkursima za ovu godinu. Poruka Vašim sugrađanima Romima?Moja poruka da budemo složni. Da se tru-

dimo da zajedničkim snagama poboljšamo naš položaj u obrazovanju, zapošljavanju, zdrav-stvu i stanovanju.

Tijana čubrilo

Možete li da nam kažete na šta ste posebno ponosni u svom radu i šta smatrate najvećim us-pehom?Ponosna sam na to što sam na

takvom radnom mestu gde mogu da pomognem svojim sunarodnicima u svakoj vrsti problema sa kojima se svakodnevno susreću. Takođe što po-mažem oko pribavljenja dokumenata za lične karte, uz pomoć organizaci-je EHO iz Novog Sada, jer postoje lica koja nisu imala lična dokumenta sve do danas, što me je jako pogađa, jer ipak živimo u 21.veku. Ponosna sam i na to što je usvojen LAP od strane Lokalne samouprave i nadam se da će u najskorije vreme biti budžetiran da bismo krenuli sa realizacijom zadatih aktivnosti za poboljšanje uslova živo-ta Roma u našoj opštini.

22 23

Pokrajinske institucije Pokrajinske institucije

Preporuke

Stručni radnici organa starateljstva trebalo bi da svojim radom doprinesu identifikova-nju lica u stanju socijalne potrebe, a koja su bez pravnog identiteta, ličnih dokumenata ili prijavljenog prebivališta na teritoriji njihove mesne nadležnosti.

Potrebno je da u prostorijama svih centara za socijalni rad na više vidnih mesta budu istaknuta pisana obaveštenja o uslovima za naknadni upis činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih, dobijanje ličnih dokumenata te ostvarivanje prava za prijavu prebivališta na adresi centra za socijalni rad.

O mogućnosti, uslovima i proceduri za naknadni upis činjenice rođenja u matičnu knji-gu rođenih, dobijanje ličnih dokumenata te ostvarivanje prava za prijavu prebivališta na adresi centra za socijalni rad, službenici centra za socijalni rad bi trebalo da usmeno infor-mišu svako lice koje im se obrati za informacije u vezi sa navedenim.

Pokrajinski ombudsman

ZaključakNa osnovu obrađenih podataka zaključuje se da se u većini centara za socijalni rad na po-

dručju AP Vojvodine daje saglasnost zainteresovanim građanima za prijavu prebivališta na nji-hovoj adresi.

Najveći broj građana prijavljenih na njihovoj adresi imaju centri u većim mestima. Ipak, broj građana koji su ostvarili ovo pravo relativno je mali. Razlog je prvobitna nejasnoća i neu-sklađenost podzakonskih akata i to što organi unutrašnjih poslova veoma restriktivno tumače, odnosno primenjuju propisane uslove za prijavu prebivališta, a ni građani nisu dovoljno informi-sani o postojanju ove mogućnosti.

Najeći problem organa starateljstva je taj što se građani, nakon prijave pre-bivališta, ne javljaju redovno ili se ne

javljaju uopšte, niti prijavljuju centru pro-menu adrese na kojoj faktički žive. Iz ovo-ga proizlazi niz drugih problema, pre svega kada se radi o prijemu pošte koju ne preuzi-maju, a vrlo često su to sudske opomene za neplaćene račune, rate kredita i sl.

S druge strane, iz ugla većine građana, kao problem se uglavnom navodi to da ne mogu da prijave svoje prebivalište na adre-si centra za socijalni rad u gradu u kome za-ista žive i imaju nameru za stalnim naselje-njem jer već imaju prijavljeno prebivalište na nekom drugom mestu. Najveći procenat građana koji su zainteresovani da prijave prebivalište na adresi centra za socijal-ni rad pripadaju romskoj populaciji i to, u najvećem procentu, Romi koji su uglavnom interno raseljeni sa područja AP Kosovo i Metohija. Problem koji ovi građani navode je i to da žive u neformalnim naseljima gde nema naziva ulica ni kućnih brojeva, tako da se dešava da čak iako imaju svoju ne-kretninu u kojoj žive, ne mogu na istoj da prijave prebivalište.

Od ukupno 44 organa starateljstva na teritoriji AP Vojvodine, njih 23, odnosno

više od polovine, navodi da nemaju poda-taka o postojanju lica romske nacionalne manjine bez pravnog identiteta (pravno nevidljiva lica) na teritoriji njihove mesne nadležnosti. Ovakav odgovor obrazlažu či-njenicom da ne postoji posebna evidencija, da im se ovakva lica nisu obraćala, odnosno time da nemaju saznanja o postojanju lica pripadnika romske nacionalnosti bez prav-nog identiteta na teritoriji njihove mesne nadležnosti.

Shodno dobijenim podacima, uloga centara u pružanju pomoći i podrške ovim licima ogleda se u stručnoj i finansijskoj podršci u postupku naknadnog upisa lica u matičnu knjigu rođenih, odnosno donošenju rešenja o određivanju ličnog imena.

Pojedini centri su istakli da se dešava da čak i kada dođe do upisa u matičnu eviden-ciju ovih lica bude slučajeva da se utvrdi da ta lica nemaju pravo na državljanstvo R. Srbije, te da je za njih neophodno sprove-sti postupak prijema u državljanstvo. Repu-blička administrativna taksa za podnošenje zahteva za prijem u državljanstvo R. Srbije iznosi oko 17.000dinara i većina centara ne može da obezbedi novčana sredstva tim li-cima za njeno plaćanje.

Problemi identifikovani prilikom primene propisa u postupku prijave prebivališta građana na adresi centra za socijalni rad

Broj pripadnika romske nacionalne manjine koji imaju prebivalište prijavljeno na adresi centra za socijalni rad

Sombor

Kikinda

Žabalj

Šid

Bačka Topola

Bačka Palanka

ostali

24 25

NVO NVO

povratnika posebno naglašeni činjenicom da veliki broj ljudi dolazi iz romskih zajednica. Imali smo program podrške povratnicima iz re-admisije, a nakon toga smo uglavnom radili u oblastima pružanja psiho-socijalne podrške i često smo bili fokusirani na decu iz tih poro-dica i na to da njima olakšamo reintegraciju kroz uključivanje u školski sistem ili organi-zovanje dodatnih radionica. Imali smo neko-liko istraživačkih projekta gde smo nastojali da saznamo razloge i pokretače tih migraci-ja i pokažemo šta su glavni problemi s kojima se ljudi suočavaju pri povratku i zbog čega je reintegracija često bila neuspešna. Posledice toga su sekundarne ili ponovne migracije ka zemljama iz kojih su ljudi vraćani ili nekim drugim državama. Upravo zbog toga smo imali

problem velikog broja tražilaca azila iz Srbije, koji su brzopleto označavani kao ljudi koji zlo-upotrebljavaju sistem azila, a da o tome nije detaljnije razmišljano. To se vremenom, za-hvaljujući i našem radu, promenilo. Rešavanje tog problema danas je u velikoj meri fokusira-no na potrebu da se ulaže u programe podrške manjinskim zajednicama, dok se pre nekoliko godina rešenje videlo prvenstveno kroz poja-čane kontrole granica i opsežne kampanje in-formisanja ljudi. Koliko je teško baviti se migracijama u Srbiji?Ovo je kompleksno područje samo po sebi,

a Srbija je suočena sa problemima u različi-tim segmentima u polju migracija i migracij-skih politika. Dodatno je teško zbog toga što Srbija, uprkos različitim pokušajima i dono-šenju različitih strateških dokumenata, nema jedinstvenu migracijsku politiku. Generalni

nedostatak strateških dokumenata je u tome što su se svi bavili jednim delom problema. Naša zemlja je suočena sa „odlivom mozgova” i neuspešno pokušava da uradi nešto u smislu ili trajnog povratka kvalifikovanih emigranata ili formiranja cirkularnih migracija. Srbija je danas i zemlja u kojoj veliki broj ljudi iz razli-čitih azijskih i afričkih zemalja traži azil i taj sistem ne funkcioniše na najbolji način. Vrlo često zanemaren problem je problem naših unutrašnjih migracija, neujednačena regio-nalna razvijenost, što je povezano sa činjeni-com da ljudi u velikoj meri napuštaju odre-đena područja i da ne postoji politika koja bi stimulisala razvoj tih područja. Da li u ovom poslu imate podršku dr-žave?

Imamo dobru saradnju sa određenim dr-žavnim i vladinim institucijama, poput Kome-serijata za izbeglice i migracije, Ministarstva unutrašnjih poslova ili delovima nekih drugih ministarstava koji se bave migracijama na bilo koji način. Postoji takođe i dobra saradnja or-ganizacija civilnog društva i tu postoje dobro postavljeni partnerski odnosi između organi-zacija koje se, poput Grupe 484, duži period bave temama vezanim za migracije. Sarađi-vali smo sa više romskih organizacija u Srbiji, posebno kada smo se bavili pitanjima Roma i onih migracija koje su u značajnoj meri po-vezane sa položajem Roma. Takođe, za nas je veoma važna i saradnja sa međunarodnim or-ganizacijama. Budući da je ovaj problem veoma slo-žen, šta još treba da se uradi da bismo mogli reći da smo na putu trajnog reše-nja?

Razgovarali smo sa Sinišom Volarevićem, programskim koordinatorom Grupe 484 o aktivnostima Grupe, kao i sa Danicom Ćirić, projektnom koordinatorkom Grupe 484, koja je bila koordinatorka projekta pod nazivom „Hitan odgovor na poplave u Bosni i Hercegovini i Srbiji za ukupno 22 500 ugroženih ljudi”. U periodu od maja do novembra 2014. godine, Grupa 484 je pomagala stanovništvu ugroženom poplavama u vidu direktne pomoći i u okviru toga su imali niz aktivnosti.

Grupa 484 je nevladina organizacija koja je osnovana u jesen 1995. godine sa ciljem da podrži samoorganizovanje 484 izbegle porodice, koje su, bežeći iz Krajine od akcije hrvatske vojske „Oluja”, utočište našle u

Srbiji. Po njima je organizacija i dobila ime.

Čime se Grupa 484 bavi i koji je vaš primarni cilj u radu?Grupa 484 je tokom svog 20-godišnjeg po-

stojanja ostala fokusirana na migracije i veza-na za pitanja izbeglica i raseljenih lica, kao i drugih prisilnih migranata i migranata uopšte. Razvijajući se, Grupa 484 je počela ozbiljno da se bavi i obrazovnim programima, progra-mima interkulturnog dijaloga, kao i istraži-vačkim projektima, istraživanjem migracija i različitih migracijskih fenomena. Grupa danas predstavlja koherentan skup tri različita pro-grama. Jedan je program direktne podrške, drugi je obrazovni program „Mi i oni drugi,” koji se prvenstveno bavi interkulturalnošću, i treći program je Centar za migracije, koji se bavi istraživanjima i analizama javnih politika, danas naročito u oblasti azila i migracija. Ras-pon tema i aktivnosti oduvek je prilično širok. U jednom periodu, a u manjoj meri i danas,

naš program direktne podrške dosta se bavio podrškom socijalnim preduzećima, ali smo se takođe, uporedo s tim, bavili i socijalnim stanovanjem i podigli jednu zgradu socijalnog stanovanja u Kragujevcu. Naš program „Mi i oni drugi” u velikoj meri je fokusiran na rad sa srednjoškolcima i obrazovanje u oblasti druš-tvenih nauka tj. humanistike. Organizujemo radionice u srednjim školama i lokalnim obra-zovnim ustanovama i edukativne kampove. Centar za migracije se, osim prisilnih migraci-ja, bavi i dobrovoljnim i radnim migracijama. U okviru Centra, kroz više povezanih projeka-ta, analizirali smo fenomen „odliva mozgova” i nastojali uticati na promene nekih politika.

Temeljno i dugoročno smo se bavili proble-mima readmisije i povratnicima po Sporazu-mu o readmisiji i tako smo razvili i dodatna interesovanja za probleme romske zajednice u Srbiji. Vrlo rano smo shvatili da su problemi

26 27

NVO NVO

Proces integracije u Evropsku uniju bi mo-gao imati veliki značaj budući da podrazu-meva standarde koji bi trebalo da pomognu regulisanju stanja u oblasti migracija. U tom smislu, dokle god traje proces pristupanja EU, mi ćemo biti fokusirani na one delove tog pro-cesa koji su važni za definisanje politika mi-gracija u Srbiji. Konkretno, reč je o poglavlju 24, koje se u velikoj meri odnosi na migracije i azil, a zatim i na spoljne granice i Šengen, i neke druge oblasti. Grupa 484 će nastojati da razvije obuhvatan i utemeljen set indikatora koji bi trebalo da pomogne pri praćenju ispu-njavanja obaveza i standarda. U određenoj meri ovo može biti deo rešenja. Ipak, Srbiji je potrebna jasna i jedinstvena migracijska politika sa konkretnim odgovorom na to šta se želi postići u oblasti migracija. Važno je da se država bavi problemom migranata koji prolaze kroz našu državu. Najprostiji princi-

pi humanosti obavezuju nas da se bavimo tim ljudima, da pogledamo ko su, zbog čega su ovde i šta trebaju. Mislim da je bitno i da se posebno bavimo ljudima koji iz Srbije odlaze jer su pogođeni najsurovijim egzistencijalnim poteškoćama, zbog siromaštva i osećaja pot-pune besperspektivnosti. Treba razumeti da ljudi koji žive u siromaštvu i marginalizovnom položaju nisu teret, već su često dovedeni u situaciju da budu korisnici socijalne pomoći, jer su dugoročno lišeni svake šanse da isko-riste svoje sposobnosti i unaprede svoj život. Fenomeni migracija su vrlo usko povezani sa razvojnim potencijalima jedne zemlje i to je nešto što stalno treba imati u vidu ako želimo unaprediti ovu zemlju. Zbog toga je potrebno sagledati migracijske fenomene sa kojima smo suočeni i kako je njima moguće upravljati, a da to pomogne ekonomskom i svakom drugom razvoju. Tu ne postoje jednostavna rešenja.

Moramo razumeti da ljudi imaju pravo da do-nose odluke o svojim životima, a na državi je da ponudi valjane opcije i argumente za to da se donese odluka koja će istovremeno značiti podršku razvoju ove zemlje. S obzirom na to da se bavite dopri-nosom razvoju otvorenog i tolerantnog društva u kojem je svako dobrodošao i u kojem se različitost smatra bogat-stvom, šta mislite da li je naše društvo dovoljno otvoreno za prihvatanje razli-čitosti?Srbija nije naročito dobar primer otvore-

nog i tolerantnog društva jer je naše društvo još uvek u znatnoj meri opterećeno različitim predrasudama. To je, međutim, problem sa kojim se suočavaju i znatno razvijenija evrop-ska društva. Budući da se naša država suočava sa ekonomskim i materijalnim teškoćama, to je još jedan faktor koji dovodi do rasta kse-nofobičnosti. To ipak ne treba da nam bude opravdanje. Takođe, sa druge strane, u Srbi-ji zaista ima i primera drugačijeg postupanja prema različitim manjinama, u dovoljnoj meri da bismo verovali da Srbija može da bude otvorenije i tolerantnije društvo. To je ono iz čega možemo crpiti optimizam i snagu – iz či-njenice da imamo dosta primera otvorenosti, tolerancije i saosećanja sa ljudima koji se na-laze u teškim životnim situacijama i koji su izolovani i marginalizovani. To nam daje pod-strek da ulažemo u programe koji će podstaći otvorenost društva. Zapravo, mislim da ni u jednom društvu nikada ne prestaje potreba da se podržava tolerantnost i spremnost da lju-de, koji se po bilo čemu razlikuju, prihvatimo i razumemo. Šta je Grupa 484 radila u okviru pro-jekta „Hitan odgovor na poplave u Bosni i Hercegovini i Srbiji”?Projekti koje smo organizovali uz pomoć

Humanitarnog centra „Rom” iz Obrenovca su predstavljali odgovor na poplave koje su nas zadesile u maju prošle godine i gde je Obre-novac najviše stradao. Taj naš odgovor je bila nabavka i raspodela humanitarne pomoći ve-

likom broju porodica na teritoriji grada Obre-novca. Ceo program se sprovodio uz podršku OXFAM Italija, a donatori su bili različiti za tri različite vrste humanitarne pomoći. Sve tri raspodele pomoći su organizovane uz veliku pomoć HC Rom, koji je pripremao spiskove ugroženih domaćinstava i pružao značajnu lo-gističku podršku.

Prva i velika pomoć se odnosila na sredstva i opremu za čišćenje domaćinstva, jer je to bilo prvo što je trebalo uraditi nakon popla-va. U toj prvoj fazi smo podelili 2200 paketa humanitarne pomoći ugroženim domaćinstvi-ma. Paketi su sadržali dezinfekciona sred-stva, kreč, kao i opremu za čišćenje i ličnu zaštitu. Donator za tih 2200 paketa bila je Vlada Hong Konga. Sledeća je bila pomoć za 120 poljoprivrednih domaćinstava, dodeljena poljoprivrednim domaćinstvima u selima oko Obrenovca, a najviše u selu Veliko Polje. Sva-kom domaćinstvu je dodeljeno 250 kg semena ozime pšenice, 250 kg veštačkog đubriva i ne-ophodna sredstva za zaštitu bilja. Za vreme podele sve vreme je bio prisutan agronom koji je poljoprivrednicima kojima je pomoć bila namenjena davao savete i odgovarao na pita-nja vezana za predstojeću setvu.

Treća podela je uključivala 926 higijenskih paketa za socijalno ugrožena domaćinstva iz Obrenovca. Porodice su, u zavisnosti od struk-ture, dobile jednu od tri vrste higijenskih pa-keta: osnovni ili porodični higijenski paket, koji je sadržao sredstva za ličnu higijenu (sa-pune, šampone, peškire, četkice i paste za zube i sl.), porodični dečji paket koji je, uz sredstva za održavanje lične higijene, sadržao i sredstva za održavanje higijene kod beba (pelene, kupke i sl.), ili higijenski paket po-sebno namenjen ženama. Sama podela je bila organizovana po mesnim zajednicama u Obre-novcu i bližoj okolini.

Podelu pomoći vezane za poljoprivredu i higijenske pakete finansirale su Fondacija Sta-vros Niarkos i fondacija States of Jersey.

Ljiljana Maričić

Danica Ćirić i Siniša Volarević

28 29

NVO NVO

UčENJE KROZ iGRU„Mala srećnija kolonija” je centar za omladinu i decu iz Novog Sada koji u svom radu ima niz aktivnosti vezanih za odvajanje dece i mladih sa ulice, kao što su omladinsko lutkasko pozorište, kamp, umetničke i druge radionice.

Biblioteka igračakaJedna od aktivnosti „Male

srećne kolonije” je i Biblio-teka igračaka. Ona je jedna od šest ovakvih biblioteka na

području Republike Srbije i deo je Obrazovnog programa za majku i dete koji finansira Romski edukativni fond. Njen zadatak je da obezbedi didak-

tičke igračke i programe za podsticanje razvoja deteta. Namenjena je deci od 0 do 7 godina, kao i njihovim rodite-ljima. Princip rada je isti kao i

u klasičnoj biblioteci samo što se umesto knjiga pozajmljuju igračke. Na taj način deci je omogućen mnogo veći izbor igračaka koje im pomažu da

se kroz igru razvijaju i uče. Uz to oni se uče odgovorno-sti, pažljivom odnosu prema stvarima i ljudima, disciplini i poštenju. O ovoj temi pričali

ciljevi „Male srećne kolo-nije” su:* smanjivanje jaza u

ranom razvoju dece između romske i ne-romske dece

* prevencija agresivnosti i destrukcije

* upoznavanje i afirmaci-ja nacionalne i kultur-ne baštine nacionalnih manjina

* razvijanje međuetničke i multikulturalne sarad-nje i tolerancije

* povratak prirodi, razvoj ekološke svesti

* podrška i pomoć u uče-nju, razvojnim i među-generacijskim proble-mima

* razvoj humanosti, soli-darnosti i samopomoći

* podsticanje i razvoj kulturnih potreba odra-slih

Marijana Stevanović i Violeta Mićić

30 31

NVO NVO

mogu dobiti odgovor. Mi ih takođe obaveštavamo o svim akcijama koje organizuje grad ili udruženja po pitanju zdravlja. Utisci roditelja su pozitivni i dolaze stalno sa

novim pitanjima”, dodaje Nikolić.

„Biblioteka radi tri puta nedeljno: utorkom, sredom i četvrtkom od 9 do 13h. Cilj projekta je da majke dolaze

zajedno sa decom i uče ih kako da se igraju, a naš za-datak je da privolimo maj-ke i da im pokažemo dobre strane igranja sa decom, pa zato i one moraju da osta-

nu u Biblioteci. Imamo dosta mladih majki i njima je sve to inovativno. One imaju izu-zetno jaku želju da njihova deca postanu uspešnija od njih. Mi motivišemo roditelje

da upišu decu u predškolski program i prvi razred, ali je sve na roditeljima. Ako ro-ditelj želi da upiše dete, on će potražiti od nas pomoć. U Biblioteci su sve igračke kvalitetne, edukativne i ne podstiču nasilje, te služe za razvoj psiho-fizičkih sposob-nosti. Deca su jako odgovor-na, kada im damo igračke na poverenje, oni ih posle neko-liko dana vraćaju i hvale se pred drugom decom. Deci je jako važno da steknu naše poverenje”, kaže Violeta Mi-ćić, bibiliotekarka.

Vesna Ivić koja takođe radi kao bibliotekarka je rekla da majke prostor u koji dola-ze, treba da doživljavaju kao svoj. U sve što rade, uklju-čuju i majke da bi osetile da tu i pripadaju. „U početku su majke po pitanju iznajmljiva-nja igračaka bile veoma skep-tične jer su se plašile da će deca izgubiti igračke, pa smo mi odlazili u naselja sa tim igračkama, ostavljali ih i go-vorili im da i ako se desi da slučajno izgube neće biti ka-žnjeni”, zaključuje Ivićeva.

Procenat pohađanja i za-vršavanja osnovne škole kod romske dece u Srbiji je za-brinjavajuće mali. U prose-ku samo jedno romsko dete završi osnovnu školu u odno-su na četvoro dece većinske populacije, a promeniti ovu statistiku nabolje je osnov-ni cilj ljudi koji rade u ovom programu.

Ljiljana Maričić

smo sa Marijanom Stevanović, zastupnicom „Male srećne ko-lonije” i predsednicom uprav-nog odbora, kao i sa zaposle-nima u Biblioteci.

„Biblioteka u Novom Sadu je počela sa radom prošle go-dine. To je naš prvi program sa stranim donatorima. On podrazumeva pomoć romskim roditeljima da se snađu u ško-lovanju svoje dece, pogoto-vo oni koji nisu školovani. U okviru Biblioteke imamo radi-onice ranog razvoja i one koje se tiču dece, pomoći u školi, podrške detetu, emotivne po-drške i sve što im treba jer romsko dete, iz mog iskustva, nije u fokusu roditeljske bri-ge, nego je više na ulici, pre-pušteno samo sebi dok ne kre-ne u školu ili u vrtic. Programi su zato prvenstveno posve-ćeni predškolskoj deci i maj-kama. Imamo 366 igračaka i 300 knjiga koje možemo da izdajemo. Radimo dakle, kao prava biblioteka s tim što se ovde može boraviti i igrati se. Sada imamo 62 porodice čla-nova i 40 majki koje pohađaju radionice. Mi smo za te radi-onice imali i pripreme poput treninga za trenera, bibliote-karke su išle u Crnu Goru na obuku za ovaj projekat dok je radioničar prošao set obuka u Beogradu sa predstavnici-ma REF-a. Osim zdravstvenih, imamo i druge teme na radio-nicama: kako pomoći detetu, emotivne potrebe deteta, ka-zna, zabrana i nagrada, tipovi roditelja, pitanje slobodnog vremena deteta, ko vaspitava

dete, kako majka da zaštiti svoje dete, snage i slabosti porodice, alkoholizam, nasi-lje u porodici i školovanje de-vojčica”, objašnjava Stevano-vićeva.

Branislav Nikolić, radio-ničar u Biblioteci igračaka, kaže da drži zdravstvene radionice koje se, između ostalog, tiču ostvarivanja prava na zdravstvenu zašti-

tu i to koje sve mere zašti-te postoje, šta da urade u slučaju ako ih lekar odbije, bitnost pravilne ishrane i fi-zičke aktivnosti. „Romi na radionicama dobijaju savete

u vezi sa zdravljem. Takođe, ja razgovaram sa doktorima i prethodno se pripremim, da bih mogao da dam odgovore na njihova pitanja ili da ih uputim na adrese na kojima

Jul 2014. - Jun 2015.MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVUUPRAVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Rumunija 1. Jul 2005 - 30. Jun 2006, Bugarska 1. Jul 2006 - 30. Jun 2007, Mađarska 1. Jul 2007 - 30. Jun 2008,Srbija 1. Jul 2008 - 30. Jun 2009, Slovačka 1. Jul 2009 - 30. Jun 2010, Češka 1. Jul 2010 - 30. Jun 2011,

Makedonija 1. Jul 2011 - 30. Jun 2012, Hrvatska 1. Jul 2012 - 30. Jun 2013, Crna Gora 1. Jul 2013 - 30. Jun 2014.