Digitalizacija privrede i društva

Prof. dr Marijana Vidas-Bubanja

Pojmovi koje treba usvojiti u okviru ove

tematske celine

Informaciono društo

Digitalna ekonomija

Digitalni jaz

Nova tehno-ekonomska paradigma

Kontinuirani razvoj sveta pokrenut je uvek novom

dinamičnom tehnologijom

Kompjuterska revolucija i moći informaciono-

komunikacionih tehnologija (ICT) uvode svet iz

industrijske u informacionu eru

Digitalne tehnologije postaju ključna komponenta

ekonomskog rasta i razvoja

Šta je novo u informacionoj eri

INDUSTRIJSKA ERA - INFORMATIČKA ERA

INFORMATIČKA ERA

-OPADAJUĆI ZNAČAJ PROSTORNE I VREMENSKE KOMPONENTE

-USPEH SVIH DRUŠTVENIH ČINILACA (PREDUZEĆA-DRŽAVA) OPREDELJEN JE:

*STEPENOM KORIŠĆENJA PREDNOSTI INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

*RAZVOJEM MENADŽMENTA U MREŽNIM SISTEMIMA

*PRIMENOM POSLOVNE STRATEGIJE ZASNOVANE NA ZNANJU

*INTERNETOM I POTENCIJALIMA E-POSLOVANJA

GLOBALIZACIJA CILJNOG TRŽIŠTA

ŠTA KARAKTERIŠE IC TEHNOLOGIJE KOJE SU

OSNOVI TEHNOLOŠKE REVOLUCIJE

Tehnologije opšte namene (general purpose technology)

Izazivaju promene u brojnim sektorima i industrijskim granama

Utiču na:

1) metode proizvodnje,

2) odnose između industrijskih grana (inter-industry relationship),

3) organizaciju rada,

4) strukturu i profil potrebne radne snage.

Model masovne proizvodnje

Model fleksibilnih mreža

Inputi Enegretska i materijalna intenzivnost u proizvodnji, obradi, transportu i dr

Materijalni proizvodi

Intenzivnost znanjem i informacijama

Ušteda sirovina i energije

Nematerijalni proizvodi i usluge

Proizvodi

Tržišta

Standardizovani proizvodi

Masovna tržišta

Diverzifikovani proizvodi

Visoko segmentirana tržišta

Proizvodnja

Jedan najbolji način Kontinuirana unapredjenja

Struktura Centralizovana organizacija

Decentralizovana mreža

Kardovi Ljudski resuri Ljudski kapital

Pojam informacionog društva

Centralna pozicija ICT u proizvodnji i ekonomiji

Suksesor industrijskog društva

Nema zajedničke definicije

Zajedničko svim definicijama:

-tehnologija uslovljava novi pristup proizvodnji, distribuciji i potrošnji informacija

-informacija postaje izvor kreiranja dohodka, nova rada mesta postaju vezana za informacioni sektor, informacija postaje osnova kreiranja znanja

Pet aspekata definisanja

informacionog društva

Tehnološki. Veliki napredak u obradjivanju, skladištenju i prenošenju informacija doveo je do primene informacionih tehnologija u svim segmentima društva

Ekonomski. Informacije imaju izrazitu tendenciju da privredu menjaju u informacionu privredu, ili privredu znanja, i stvaraju takozvane industrije znanja. Njihov doprinos ekonomskom razvoju zemalja raste ubrzano

Profesionalni. Raste broj i značaj profesija i radnika vezanih za informacione tehnologije, dok se broj profesija i radnika koje imaju veze s poljoprivredom i manuelnim radom smanjuje.

Prostorni. Ograničenja uzrokovana mestom i vremenom gube smisao s rastom računarskih mreža, takozvanog informacionog autoputa i globalnih komunikacionih mreža.

Kulturni. Uticaj novih medija postaje sve izraženiji i

sve značajniji u svakodnevnom životu, pošto se

kultura i stvara i koristi preko medija. Problemi koji su

time stvoreni vezani su za nove dimenzije, ili definicije,

stvarnosti u odnosu na prividnu (virtuelnu) stvarnost,

simultanost, simulacije itd.

Pojam digitalne ekonomije

Savremena globalna ekonomija ubrzano postaje digitalna.

Infromaciono-komunikacione tehnologije nisu više samo

specifičan sektor ekonomije, već postaju osnova novog i

inovativnog ekonomskog sistema.

Ne postoji jedinstvena definicija

Definicija digitalne ekonomije doživljava promene i

transformacije kako se pojavljuju novi tehnološki prodori i

primena ICT dostiže viši nivo

Definicija

Jednu od najjednostavnijih definicija digitalne ekonomije dala je Evropska komisija 2013. godine definišući je kao „ekonomiju zasnovanu na digitalnim tehnologijama“ (EC, 2013).

Suštinski, različite definicije digitalne ekonomije prepoznaju:

a) primenu ICT u velikom broju privrednih sektora

b) što je osnova za ostvarivanje visokih stopa ekonomskog rasta

c) uz paralelan rad na restrukturiranju ekonomskih aktivnosti preduzeća i tržišta.

Malo istorije Friz Mahlup u svojoj knjizi iz 1962 „Proizvodnja i distribucija znanja u SAD“

razvija koncept ekonomije znanja (knowledge economy)

Ekonomiju znanja iz menadžerskog ugla dalje tumači i populariše Piter Draker u svojim radovima

Oba naučnika su pojam ekonomije znanja koristili sa ciljem da diferenciraju:

ekonomiju zasnovanu ekonomiju zasnovanu

na manuelnoj proizvodnji na proizvodnji novih ideja,

roba i usluga informacija i znanja.

Informaciona ekonomija

Pojava računara i razvoj interneta od sredine 90-ih godina

koncept ekonomije znanja sve više usmeravaju u pravcu

informacione ekonomije.

Potencijali IC tehnologija rane internet ere su omogućili

efikasniju i efektivniju obradu i upotrebu

podataka, čiji su rezultat informacije koje su se

uglavnom koristile za unapređivanje realizacije

postojećih poslovnih procesa, poslova i industrija

Informaciona ekonomija 2

Američke kompanije koje su imale računarsku mrežu

imale su do 11 odsto višu radnu produktivnost od svojih

konkurenata.

Za ostvarivanje takve promene u ostvarenoj radnoj

produktivnosti, parnoj mašini je trebalo 80 godina,

električnoj energiji oko 40 godina, a rane ICT pre

interneta su to ostvarile za samo 20 godina

„Uznemirujuće“ tehnologije novog

digitalnog doba vode daljoj digitalizaciji

U 2000-im i 2010-im godinama pojava novih ICT je dalje podstakla digitalizaciju poslovanja

To su sledeće nove tehnologije:

ugrađivanje i povezivanje senzora u sve veći broj uređaja i objekata (internet stvari);

pojava novih uređaja koje primenjuju krajnji korisnici (mobilni telefoni, pametni telefoni, tablet uređaji, notebook računari, laptop računari, 3D printeri);

novi digitalni modeli (oblak računarstvo, digitalne platforme, digitalni servisi);

rastuća industrija korišćenja podataka širenjem tehnologije velikih podataka (Big Data) i data analitike,

na algoritmima zasnovano odlučivanje (algoritmic decision making);

primenu novih tehnologija automatizacije i robotike.

Tri nivoa obuhvata koncepta digitalne

ekonomije

Osnovu (core) digitalne ekonomije čini digitalni sektor: IT/ICT sektor koji

proizvodi osnovna digitalna dobra i usluge (telekomunikacije, proizvodnja

hardvera, softver, IT konsalting, informacione usluge).

Uži koncept digitalne ekonomije core koncept + različite

digitalne usluge (npr. outsorsovani call centri i sl.), usluge platforma ekonomije

(Facebook i Google). Uže posmatrana digitalna ekonomija ostvaruje deo ukupnog

ekonomskog proizvoda tako što realizuje proizvode i usluge primarno primenom

digitalnih tehnologija i kroz poslovne modele zasnovane na digitalnim dobrima i

uslugama.

Najširi koncept - digitalizovana ekonomija, u kojoj se

ICT koriste u svim ekonomskim oblastima delovanja.

U ovom konceptu digitalne tehnologije se primenjuju za

realizaciju aktivnosti kao što su e-poslovanje (ICT

omogućene poslovne transakcije), e-trgovina (ICT

omogućene transakcije preko granica kompanije),

automatizacija i veštačka inteligencija, ekonomija deljenja

„sharing economy“ (Uber i Airbnb) i onlajn radne

platforme (Upwork, Amazon Mechanical Turk)

Zašto je važna digitalna ekonomija

Digitalna ekonomija za većinu zemalja danas predstavlja

jednu od najatraktivnijih mogućnosti rasta.

Te mogućnosti rasta odnose se prvenstveno na

potencijale digitalne ekonomije da:

- kreira nove šanse za investicije i inovacije

- otvori nove poslovne mogućnosti

- kreira nove poslovne procese

- nove poslovne modele

- otvori nova radna mesta.

Treba razlikovati!

Pojam digitalizovane ekonomije vezuje se za razliku koja

postoji između:

- „digitizacije“ (digitisation): konvertovanje podataka iz

analognog u digitalni oblik; i

- „digitalizacije (digitalisation) primena digitalizacije na

organizacione i socijalne procese (uključujući ekonomske

aktivnosti)

Pojam digitalnog jaza

Razlike u primeni informaciono-komunikacionih tehnologija i

Interneta definišu se kao digitalni jaz

Digitalni jaz je moguće evidentirati na različitim relacijama:

- razvije zemlje - zemlje u razvoju (ZUR)/zemlja u tranziciji (ZUT) - velike i male kompanije, - gradski - urbani centri i ruralne periferije, - muškaraci i žene, - pripadnici različitih veroispovesti

Odlike savremenog digitalnog jaza

Moguće je pratiti iz tri ugla (UNCTAD, 2017):

Iz ugla pristupnih mogućnosti – prate se indikatori pristupa fiksnoj telefoniji, mobilnoj telefoniji, internetu i širokopojasnim komunikacijama (broadband),

Upotrebni aspekt IKT – prati uvođenje metrike koja ukazuje na varijacije između zemalja, kompanija ili pojedinaca u načinu primene IKT, odnosno da li postoji efektivna primena digitalnih rešenja koja vodi daljem unapređivanju efikasnosti poslovanja, ekonomskom rastu i višim nivoima blagostanja stanovništva;

Novi aspekti digitalne ekonomije – prate nove parametre vezane za ekonomiju podele (sharing economy), automatizaciju, robotiku i rastuću primenu digitalnih servisa.

Digitalni jaz iz ugla pristupnih

mogućnosti prati

- fiksnu telefoniju,

- mobilnu telefoniju,

- Internet

- širokopojasne komunikacije (broadband)

Fiksna telefonija PAD PENETRACIJE FIKSNE TELEFONIJE Pada na niži nivo od onoga na kome je bila početkom ovog veka

Ukupni broj pretplatnika u svetu 2017. godine je bio 972 miliona ljud,i a 2019. godine 931 milion

BROJ PRETPLATNIKA FIKSNE TELEFONIJE NA 100 STANOVNIKA

U SVETU PADA

19 pretplatnika u 2005. godini, 17,8 pretplatnika u 2010. godini 14,5 pretplatnika u 2015. godini 13,0 pretplatnika u 2017. godini 12,1 pretplatnika u 2019. godini U razvijenim zemljama fiksna penetracija u 2019. godini iznosi 35,6 pretplatnika, a u ZUR 7,4 pretplatnika

Smanjivanje razlike u nivou penetracije fiksne telefonije na relaciji razvijene zemlje-ZUR sa 35 u 2005. godini na 28,2 u 2019. godini više je rezultat značajnog smanjenja broja fiksnih linija u razvijenim zemljama, nego rezultat rasta broja fiksnih linija u ZUR.

Nizak rast ili čak opadanje broja pretplatnika fiksne telefonije je rezultat rasta VOIP servisa (voice over IP - glas preko Internet protokola) i mobilne telefonije, odnosno VOB (voice over broadband) servisa koji znače uvodjenje tzv. triple-play tehnologije koja objedinjuje usluge telefona, Interneta i televizije preko jedinstvene IP bazirane platforme

Razvoj sledeće genarcije mreža tzv. mreže nove generacije NGNs - Next Generation Networks koje su za sada uglavnom prisutne u razvijenim zemljama

Mobilna telefonija

INTENZIVAN RAST

• Dvocifrenim rastom tržišta mobilne telefonije do 2010. godine, na kojoj tački dinamika rasta mobilnih komunikacija usporava i pada na jednocifrene stope rasta.

• Razlog je dostizanje saturacije tržišta, tako da je u 2014. godini globalni rast mobilne penetracije najmanji do sada zabeležen od svega 2,6%.

Do kraja 2019 godine procenjuje se da je bilo 8,3 milijardi korisnika mobilnih telefona u svetu

U proseku na nivou sveta broj mobilnih pretplatnika na 100 stanovnika je 108,0% (2019)

U mnogim razvijnim zemljama, zemljama u razvoju ili zemljama u tranziciji stopa penetracije u mobilnoj telefoniji prelazi 100.

Zemlje u razvoju obuhvataju dve trećine pretplatnika mobilne telefonije u svetu, a stopa penetracije je (103,8 - 2019).

2005. 2010. 2015. 2016. 2019.

RZ 992

82,1

1.404

113,3

1.517

120,6

1600

126,7 1649

128,9

ZUR 1.213

22,9

3.887

68,5

5.568

91,8

5.777

94,9

6.656

103,8

SVET 2.205

33,9

5.290

76,6

7.085

96,8

7.377

99.7 8.304

108,0

Tabela. Pretplatnici mobilne telefonije (2005–2019)milioni

(u italiku stope penetracije – broj korisnika na 100 stanovnika)

Izvor: ITU, 2019a, Key ICT indicators for developed and developing countries and the world (totals and penetration rates), Geneva.

Mobilna telefonija u ZUR

Značajan rast mobilne telefonije u manje razvijenim zemljama -

praćen liberalizacijom ovog dela tržišta elektronskih komunikacija u tim zemljama;

atraktvna solucija za širenje telekomunikacija u ruralne oblasti;

uvodjenje 3G mreže u okviru mobilne telefonije povećava funkcionalnost mobilnih servisa i pokreće mogućnost primene mobilnih telefona za pristup Internetu i za ostale aplikacije prenosa podataka.

Internet Broj korisnika Interneta značajno raste

Procene su da će do kraja 2019. godine 4,2milijarde ljudi u svetu koristi Internet, što predstavlja preko 50% svetske populacije

RAST KORISNIKA Interneta u svetu

1995. godine - 14 miliona ljudi

2000. godine - 400 miliona ljudi

2007. godine – 1,2 milijrade ljudi

2008. godine – 1,5 milijardi

2009. godine - 1,8 milijardi

2013. godine- 2,7 milijardi- (stopa rasta 2008-2013. godina 43%)

2015. godina 3,2 milijarde ljudi

2016 godina 3,4 milijarde ljudi

2018 godine 4,2 milijarde

Korisnici Interneta u svetu-podaci Internet

world status

Slika Stope internet penetracije po geografskim regionima, 30. jun 2019. godine, procenti

Izvor: Internet World Stats, 2019, Internet usage staistics, June, www.internetworldstats.com/stats.htm

Procenat pojedinaca koji koriste internet, po

regionima i nivou razvijenosti, 2019*

Još uvek veliki prostori za dalji rast

korisnika Interneta

Prema poslednjim podacima ITU iz 2016 godine

3.9 milijardi ljudi u svetu NE KORISTI INTERNET što je 53% svetske

populacije

Po regionima procenat ljudi koji ne koriste Internet je sledeći:

Američki kontinent i region ZND zemalja oko 1/3 stanovništva je ofline

Afrika skoro 75% stanovništva nisu korisnici Interneta

21% Evropljana je offline

U Aziji i Pacifiku i u Arapskim zemljama procenti su 58.1% i 58.4%,

respektivno

Internet u ZUR Broj korisnika Interneta se u zemljama u razvoju povećava pet puta brže

nego u razvijenim zemljama.

Korisnici Interneta iz ZUR zato danas čine više od 50% svetskih korsnika ove globalne mreže.

Stope Internet penetacije su i dalje niže u manje razvijenom delu sveta 47,0% i nalaze se ispod svetskog proseka od 53,6%, dok u razvijenom delu sveta penetracija ide i do 86,6 %. (2019)

Širokopojasne konekcije

(broadband)

Pojam širokopojasne infrastrukture uključuje:

Naprednu mrežnu infrastrukturu velikih brzina,

Ponudjenu korisniku po razumnim cenama,

Raspoloživu većem delu populacije,

Infrastrukturu koja omogućava stalnu konekciju dovoljne

brzine (24 sata ili tzv. always-on connectivity).

ŠP omogućava brzi pristup Internetu preko telefonskih

linija ili kablova, putem bežičnih tehnologija ili satelita

Pristupne brzine broadbanda

Pristupne brzine prenosnih servisa koji se mogu smatrati broadband-om (Medjunarodna telekomunikaciona unija (ITU - International Telecommunication Union) je broadband definisala kao konekcije koje obezbedjuju njamanju brzinu od 256kbit/s u oba smera; OECD - konekcije najmanje brzine od 256 kbit/s u jednom smeru, EU broadbend prag brzine od najmanje 144 kbit/s , Federalna komunikaciona komisija SAD (United States Federal Communication Commission) je od 2008. godine širokopojane konekcije vezala za brzine veće od 768 kbps.

Razvojem tehnologije ta definicija se menja i može se smatrati da je protok od 5Mb/s dobar pokazatelj razvijenosti mreže neke države

Februara 2015. godine američki FCC menja definiciju minimalnih brzina koje se mogu smatrati broadbendom na nivo od 25 Mbps za daunload i 3Mbps za uplaoad

Paralelan je razvoj fiksnih i mobilnih širokopojasnih konekcija pri čemu je kriterijum razlikovanja tip komunikacione tehnologije koja se koristi, a ne uredjaj preko koga se ostvaruje pristup (kompjuteri i mobilni pametni telefoni kao pristupne platforme)

Zašto su važne broadbend

konekcije? Širokopojasne konekcije su preduslov za ostvarenje

različitih razvojnih potreba i pretpostvaka da zemlja efikasnije učestvuju u savremenoj globalnoj digitalnoj ekonomiji.

Ograničeni razvoj broadbenda smanjuje mogućnost korisnika ili kompanija da iskoriste sve prednosti koje nude ICT, posebno aplikacija u domenu e-uprave, zdravstva, obrazovanja koje zahtevaju široke propusne moći da bi se ostvario pun nivo funkcionalnosti.

Razvoj širokopojasnih veza je oblast gde danas

digitalni jaz posebno dolazi do izražaja

Evidentne razlike u razvijenosti ovih konekcija u razvijenom i nerazvijenom delu sveta

RAZVOJ FIKSNOG BROADBENDA:

- 2005. godine 220 miliona pretplatnika fiksnih širokopojasnih veza globalnom penetracijom od 3,4%,

- 2015. godine 794 miliona korisnika fiksnih širokopojasnih linija u svetu a stopa globalne penetracije dostigla je 10,8%

- 2019. godine 1.145 miliona korisnika fiksnih širokopojasnih linija u svetu, a stopa globalne penetracije dostigla je 14,9%

2019. godine i dalje postoji digitalni jaz izmedju RZ i ZUR po pitanju stope penetracije fiksnog broadbenda : ZUR 11,2% RZ 33,6%

Za savladavanje ovih razlika posebnu pažnju privlači alternativa koju nudi bežična tehnologija imajući u vidu brzinu širenja mobilne telefonije u ZUR (mobilni broadband).

Pretplatnici fiksne telefonije i fiksnih širokopojasnih

konekcija na 100 stanovnika, 2019

Mobilni broadbend

Mobilni broadbend je najbrže rastući segment telekomunikacionog tržišta, sa

dvocifrenim stopama rasta i procenjenom globalnom penetracijom od 83,0% u

2019. godini

Mobilni broadband raste skoro dvostruko brže u ZUR nego u razvijenim

zemljama

Više od 55% korisnika mobilnog broadbanda danas nalazi u ZUR

Ovo je pokrenuto pristupačnijim uredjajima (pametni telefoni) i ponudom na

tržištu.

Jaz u stepenu penetracije postoji i u 2019. godini: u odnosu na RZ 121,7%,

ZUR 75,2%

Visoka pentracija u RZ bazirana je i na dinamičnom rastu mobilnog broadbenda

u SAD i Japanu gde stope penetracije iznose 104,2% i 120 % respektivno

Pretplatnici mobilne telefonije i mobilnih

širokopojasnih konekcija na 100 stanovnika, 2019

Evolucija mobilnih i fiksnih pretplatnika u

svetu u periodu 2005-2019. godina

Digitalni jaz iz ugla produktivne upotrebe

ICT

Praćenje vrsta aktivnosti koje se realizuju onlajn

Preduzeća

Domaćinstva

Pojedinci

Preduzeća

Razlike izmedju preduzeća u:

ZUR-RZ

Velikih-malih i srednjih

Nivoa sofisticiranosti primenjene tehnologije

NIVO IMPLEMENTACIJE DIGITALNIH

TEHNOLOGIJA U EVROPSKIM KOMPANIJAMA

Procenat domaćinstva koja imaju kompjuter

i pristup intrenetu , 2019. godina

Pojedinci- zemlje OECD-a 2015-2016.

godina

Korisnici interneta su mrežu najviše koristili za slanje imejl

poruka (83%), pribavljanje informacija o robi i uslugama

(80%), čitanje onlajn vesti (70%), upotrebu društvenih

mreža (69%).

58% korisnika interneta je poručivalo proizvode onlajn,

samo 18% je prodavalo proizvode preko interneta, 22% je

tražilo posao preko mreže, oko 30% je koristilo usluge

oblaka, a samo 10,7% je pohađalo internet obrazovne

kurseve.

Digitalni jaz iz novih aspekata digitalne

ekonomije

Primena tehnoloških inovacija najnovijeg digitalnog talasa –

robotika, 3D štampa, big data analitika i sl.

Postoji znatna razlika u nivou primena robota u proizvodnji između zemalja.

U 2014. godini, 80% svetskog broja robota koji su primenjivani u proizvodnji nalazio se u zemljama OECD (750.000 robota).

Evidentna je koncentracija robota uglavnom u razvijenim zemljama, a lideri po broju primene robota bile su četiri zemlje u kojima se nalazilo 2/3 ukupnog broja robota u svetu (Japan, SAD, J. Koreja i Nemačka) (OECD, 2017).

Rast primene robotike u proizvodnji evidentan je u zemljama centralne Evrope (Češka, Slovačka) i u nekim zemljama BRICS-a (posebno Kini)

Više od 3 miliona industrijskih robota će biti u

upotrebi u fabrikama širom sveta do kraja 2020.

godine. To znači da je operativni stok robota više nego

udvostručen u proteklih 7 godina (2014-2020).

0 50000 100000 150000 200000 250000 300000

UK

Španija

Francuska

Italija

KIna

Nemačka

Koreja

USA

Japan

ZEMLJE NAJVEĆI KORISNICI ROBOTA,

OECD ZEMLJE, 2014. GODINA

0 10 20 30 40 50

Drvo

Minerali

Farmac. Proizv.

Osnovni metali

Mašine

Hrana

Metali

Guma i plastika

Elektronika

Trans. oprema

SEKTORI PREMA INTENZITETU PRIMENE ROBOTA, OECD ZEMLJE, 2014. GODINA

MOGUĆNOSTI I BRZINA KOJOM JEDNA

EKONOMIJA PRIHVATA NOVA TEHNOLOŠKA

REŠENJA

ADEKVATNA INTERAKCIJA IZMEDJU MAKROEKONOMSKE I STRUKTURNE POLITIKE

REZVOJ PREDUZETNIČKOG PONAŠANJA

DOBAR FINANSIJSKI SISTEM

POSTOJANJE OTVORENOG KONKURENTNOG TRŽIŠTA

KLJUČNA ULOGA LJUDSKOG FAKTORA

PROMENA POLITIKA U MNOGIM DOMENIMA INDUCIRANIH RASTUĆOM ULOGOM INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

ULOGA DRŽAVE

NOVA TEP I DOMAĆA PRIVREDA

-Potreba radikalne reforme domaćih privrednih subjekata može biti idelan momenat da ICT tehnologije dobiju mesto koje im pripada

-Tri koraka transforamcije domaćih preduzeća:

u organizacionom smislu

u tehnološkom smislu

u sektoru radne snage

Prepreke na putu izgradnje informacionog društva

u domaćim uslovima

Nedovoljno razvijena domaća telekomunikaciona

infrastruktura

Skromni hardverski i softverski potencijali

Informatička nepismenost

Nepostojanje odgovarajuće zakonske regulative

Potreba odgovarajućeg nivoa svesti i razumevanja

potencijalnih rizika i prednosti primene IT

Uloga države kao promotera, koordinatora i onoga ko

proces podstiče i podržava

https://www.youtube.com/watch?v=hONGhY-zXZw

https://www.youtube.com/watch?v=508CR1fd8ws

https://www.youtube.com/watch?v=ystdF6jN7hc

https://www.youtube.com/watch?v=SCGV1tNBoeU

https://www.youtube.com/watch?v=6k_G_h41ZaQ

https://www.youtube.com/watch?v=qFuBKTz6LP4