DijagramDijagram stanjastanja i fizii fiziččki dijagramiki dijagrami

ŠŠto je kreativnija i to je kreativnija i fleksibilnija organizacija, fleksibilnija organizacija, jeftiniji, jednostavniji i jeftiniji, jednostavniji i

brojniji su njeni brojniji su njeni prototipovi.prototipovi.

Michael SchrageMichael Schrage

Dijagrami stanjaDijagrami stanja�� Nazivaju se i dijagrami maNazivaju se i dijagrami maššine stanjaine stanja�� Predstavljaju uopPredstavljaju uopšštenje dijagrama aktivnostitenje dijagrama aktivnosti�� SluSlužže za opis dinamie za opis dinamiččkh aspekata sistema, kh aspekata sistema, �� Prikazuju sva stanja pojedinaPrikazuju sva stanja pojedinaččnih objekata nih objekata

posmatrane klase, kao i akcija i aktivnosti koje posmatrane klase, kao i akcija i aktivnosti koje su posledice tih promena stanjasu posledice tih promena stanja

�� SadrSadržže prikaz e prikaz žživotnog ciklusa pojedinaivotnog ciklusa pojedinaččnih nih objekata, paketa ili objekata, paketa ili ččitavog sistemaitavog sistema

�� Predstavlja konaPredstavlja konaččan automat sa dodatnim an automat sa dodatnim konceptima: pseudostanje, zavrkonceptima: pseudostanje, završšno stanje, no stanje, slosložženo stanje, sloeno stanje, složženi prelaz stanja idr. eni prelaz stanja idr.

Stanje objektaStanje objekta�� Predstavlja odreñeno vreme u kojem objekat Predstavlja odreñeno vreme u kojem objekat

zadovoljava neki uslov, izvrzadovoljava neki uslov, izvrššava aktivnost ili ava aktivnost ili ččeka na neki dogañajeka na neki dogañaj

�� Objekat je u nekom stanju konaObjekat je u nekom stanju konaččno dugono dugo�� Stanje je rezultat prethodno izvrStanje je rezultat prethodno izvrššenih aktivnosti enih aktivnosti

nad objektomnad objektom�� U toku U toku žživotnog ciklusa stanja su aktivna i ivotnog ciklusa stanja su aktivna i

neaktivnaneaktivna�� Aktivno je kad objekat prelazi u neko stanje, a Aktivno je kad objekat prelazi u neko stanje, a

neaktivno kad izañe iz posmatranog stanjaneaktivno kad izañe iz posmatranog stanja�� Stanja mogu biti neimenovana (razliStanja mogu biti neimenovana (različčita), a ita), a

mogu nosti i isti naziv (oznamogu nosti i isti naziv (označčavaju isto stanje)avaju isto stanje)

Osnovni sadrOsnovni sadržžaji dijagrama stanjaaji dijagrama stanja�� Stanje se prikazuje pravougaonikom sa Stanje se prikazuje pravougaonikom sa

zaobljenim ivicamazaobljenim ivicama�� Pravougaonik je podeljen u 3 opciona dela: u Pravougaonik je podeljen u 3 opciona dela: u

gornjem se mogornjem se možže navesti naziv stanja, a u e navesti naziv stanja, a u donjem delu se mogu navesti interne akcije i donjem delu se mogu navesti interne akcije i aktivnosti u zavisnosti od njemu prosleñenog aktivnosti u zavisnosti od njemu prosleñenog dogañajadogañaja, a u 3. se mogu navesti podstanja, a u 3. se mogu navesti podstanja

�� Relacija izmedju dva stanja je tranzicija Relacija izmedju dva stanja je tranzicija (prelaz) i prikazuje se strelicom(prelaz) i prikazuje se strelicom

�� SloSložženo stanje se moeno stanje se možže prikazati posebnim e prikazati posebnim pravougaonikom u levom gornjem uglupravougaonikom u levom gornjem uglu

Primer jednog stanjaPrimer jednog stanja

Uknjižen

entry / nadjistavku(stav)

exit / uravnotzeži

do / kontiraj

učitan

uravnotežen

Sintaksa internih akcija i aktivnostiSintaksa internih akcija i aktivnosti�� Interna aktivnost je sekvenca akcija koje se Interna aktivnost je sekvenca akcija koje se

izvrizvrššavaju dok je objekat u navedenom stanjuavaju dok je objekat u navedenom stanju�� Njihova sintaksa je:Njihova sintaksa je:naziv dogañaja naziv dogañaja (lista parametara)(lista parametara) [[uslov izvruslov izvrššenjaenja]] / akcije/ akcije

�� Jedan naziv dogañaja moJedan naziv dogañaja možže se navesti vie se navesti višše e puta u jednom opisu stanja, ali tada moraju biti puta u jednom opisu stanja, ali tada moraju biti razlirazliččiti uslovi izvriti uslovi izvrššenja enja

�� Lista parametara sadrLista parametara sadržži neobaveznu listu i neobaveznu listu parametara dogañajaparametara dogañaja

�� Uslov izvrUslov izvrššenja je logienja je logiččki izraz, ki izraz, ččija je taija je taččnost nost neophodna za procesiranje porukeneophodna za procesiranje poruke

�� Obrada dogañaja predstavlja izvrObrada dogañaja predstavlja izvržženje akcijaenje akcija

DogañajDogañaj�� Stanje je period vremena u kojem objekat Stanje je period vremena u kojem objekat

izvrizvrššava neku aktivnost ili ava neku aktivnost ili ččeka da se desi eka da se desi neki dogañaj neki dogañaj

�� Dogañaj je pojava koja se desi u trenutku Dogañaj je pojava koja se desi u trenutku vremenavremena

�� Dogañaj je sinhron ili asinhron prenos Dogañaj je sinhron ili asinhron prenos informacija od jednog objekta do drugoginformacija od jednog objekta do drugog

�� Parametrima dogañaja se uslovljava prelaz Parametrima dogañaja se uslovljava prelaz objekta iz tekuobjekta iz tekuććeg stanja u novo ili se koristi eg stanja u novo ili se koristi za akcije koje se izvrza akcije koje se izvrššavaju pri ulasku ili avaju pri ulasku ili izlasku iz posmatranog stanjaizlasku iz posmatranog stanja

Oblici dogañajaOblici dogañaja�� Zadovoljenje uslova na osnovu kojeg se Zadovoljenje uslova na osnovu kojeg se

izvrizvrššava prelaz stanja ava prelaz stanja –– navodi se sa kljunavodi se sa ključčnom nom rerečči i ““whenwhen”” i logii logiččkim izrazom u zagradikim izrazom u zagradi

�� Prijem signala izmeñu objekataPrijem signala izmeñu objekata�� Poziv operacije posmatranog objekta Poziv operacije posmatranog objekta –– ova ova 2 2

oblika imaju sintaksu: nazioblika imaju sintaksu: naziv dogañaja v dogañaja (lista (lista parametara)parametara)

�� Vremenski dogañaj oznaVremenski dogañaj označčava period nakon ava period nakon kojeg kojeg ćće objekat pree objekat preććii u neko novo stanje ii u neko novo stanje ––navodi se sa kljunavodi se sa ključčnom renom rečči i ““afterafter”” i sa i sa vremenskim periodom i jedinicom vremena u vremenskim periodom i jedinicom vremena u zagradizagradi

DogañajiDogañaji

�� Entry: oznaEntry: označčava prelazak objekta u posmatrano ava prelazak objekta u posmatrano stanje, kada se izvrstanje, kada se izvrššava odgovarajuava odgovarajućća akcija, a akcija, pre svih drugihpre svih drugih

�� Exit: oznaExit: označčava izlazak objekta iz posmatranog ava izlazak objekta iz posmatranog stanja, a akcije se izvrstanja, a akcije se izvržžavaju na kraju, pre avaju na kraju, pre prelaska u naredno stanjeprelaska u naredno stanje

�� Include: koristi se za specifikaciju poziva nekog Include: koristi se za specifikaciju poziva nekog drugog dijagrama stanjadrugog dijagrama stanja

�� Do: poziv aktivnosti unutar nekog stanjaDo: poziv aktivnosti unutar nekog stanja

Primer dogañajaPrimer dogañaja

Novac

entry / saberiOdustani

after (10 days)

Uplati

when (suma >= 100.000)

Prelaz stanjaPrelaz stanja�� Ukazuje na pomeranje iz jednog stanja u drugoUkazuje na pomeranje iz jednog stanja u drugo�� Svaki prelaz ime obeleSvaki prelaz ime obeležžje sastavljeno iz 3 dela:je sastavljeno iz 3 dela:

potpis okidapotpis okidačča a [[uslovuslov]]/aktivnost/aktivnost�� Sva 3 dela su opcionaSva 3 dela su opciona�� Potpis okidaPotpis okidaččaa obiobiččno je jedan ili vino je jedan ili višše dogañaja e dogañaja

koji omogukoji omoguććavaju promenu stanjaavaju promenu stanja�� UslovUslov je logije logiččki izraz koji mora biti taki izraz koji mora biti taččan da bi an da bi

dodoššlo do prelazalo do prelaza�� AktivnostAktivnost je ponaje ponaššanje koje se izvranje koje se izvržžava tokom ava tokom

prelazaprelaza

PseudostanjePseudostanje

�� Prestavlja stanje prelazaPrestavlja stanje prelaza�� Povezano je sa prelazom stanja sa jednim ili Povezano je sa prelazom stanja sa jednim ili

vivišše stanja objektae stanja objekta�� Ne predstavlja stvarno stanje objektaNe predstavlja stvarno stanje objekta�� Razlikujemo sledeRazlikujemo sledećća pseudostanja: inicijalno, a pseudostanja: inicijalno,

pseudostanje grananja, pseudostanje pseudostanje grananja, pseudostanje spajanja, stanje odluke, stanje sjedinjavanja spajanja, stanje odluke, stanje sjedinjavanja i indikator poslednjeg stanjai indikator poslednjeg stanja

Notacija za pseudostanjaNotacija za pseudostanjaInicijalno pseudostanjeInicijalno pseudostanje

Pseudostanje grananjaPseudostanje grananja

Pseudostanje spajanjaPseudostanje spajanja

Stanje odlukeStanje odluke

Stanje sjedinjavanjaStanje sjedinjavanja

Indikator poslednjeg stanjaIndikator poslednjeg stanja H

Inicijalno pseudostanjeInicijalno pseudostanje�� Predstavlja stanje prelaza povezano sa Predstavlja stanje prelaza povezano sa

popoččetnim stanjem klaseetnim stanjem klase�� Ne predstavlja stanje, veNe predstavlja stanje, većć ukazuje na poukazuje na poččetak etak

dijagrama, tj. na podijagrama, tj. na poččetno stanje objektaetno stanje objekta�� Ima samo izlazni prelaz stanja i njime je Ima samo izlazni prelaz stanja i njime je

povezan sa popovezan sa poččetnim stanjem objektaetnim stanjem objekta�� Izlazni prelaz stanja je neimenovan osim ako je Izlazni prelaz stanja je neimenovan osim ako je

povezan sa kreiranjem objektapovezan sa kreiranjem objekta

Pseudostanje grananjaPseudostanje grananja

�� Povezuje jedan ulazni prelaz stanja sa 2 ili Povezuje jedan ulazni prelaz stanja sa 2 ili vivišše izlaznih prelaza stanjae izlaznih prelaza stanja

�� Ovim izlaznim prelazima stanja se definiOvim izlaznim prelazima stanja se definiššu u konkurentni tokovi kontrolekonkurentni tokovi kontrole

�� Prelazi stanja ne mogu biti imenovani Prelazi stanja ne mogu biti imenovani uslovom prelaza, ali mogu posedovati akcije uslovom prelaza, ali mogu posedovati akcije koje se izvrkoje se izvrššavaju pri prelazuavaju pri prelazu

Pseudostanje spajanjaPseudostanje spajanja�� Povezuje 2 ili viPovezuje 2 ili višše ulazna prelaza stanja sa e ulazna prelaza stanja sa

jednim izlaznimjednim izlaznim�� Predstavlja sinhronizaciju tokova kontrole i Predstavlja sinhronizaciju tokova kontrole i

podatakapodataka�� Ni ovi prelazi stanja ne mogu biti imenovani Ni ovi prelazi stanja ne mogu biti imenovani

uslovom prelaza, ali mogu posedovati akcije uslovom prelaza, ali mogu posedovati akcije koje se izvrkoje se izvrššavaju pri prelazuavaju pri prelazu

Stanje odlukeStanje odluke�� Deli jedan tok kontrole u 2 ili viDeli jedan tok kontrole u 2 ili višše oznae označčenih enih

uslovimauslovima�� Stanje odluke modelira situaciju u kojoj Stanje odluke modelira situaciju u kojoj ćće, e,

zavisno od uslova, bizi aktivan jedan od zavisno od uslova, bizi aktivan jedan od izlaznih tokova kontroleizlaznih tokova kontrole

�� Tokovi su predstavljeni prelazima stanja za Tokovi su predstavljeni prelazima stanja za koje su navedeni uslovi prelazakoje su navedeni uslovi prelaza

�� Jedan prelaz moJedan prelaz možže biti neimenovan i on tada e biti neimenovan i on tada ima znaima značčenje enje ““suprotnosuprotno”” (else) i izvr(else) i izvrššava se ava se kada nije ispunjen ni jedan uslov prelaza kada nije ispunjen ni jedan uslov prelaza stanjastanja

Stanje sjedinjavanjaStanje sjedinjavanja

�� Ima istu notaciju kao i stanje odlukeIma istu notaciju kao i stanje odluke�� Poseduje 2 ili viPoseduje 2 ili višše ulaznih i jedan izlazni e ulaznih i jedan izlazni

prelaz stanjaprelaz stanja�� Ovi prelazi stanja nisu imenovani uslovom Ovi prelazi stanja nisu imenovani uslovom

prelazaprelaza

Indikator poslednjeg stanjaIndikator poslednjeg stanja�� OznaOznaččava poslendnje aktivno podstanje ava poslendnje aktivno podstanje

posmatranog objekta posmatranog objekta �� DefiniDefinišše se samo za sloe se samo za složžena stanja (disjunktno ena stanja (disjunktno

ili konkurentno)ili konkurentno)�� Ulazni prelaz stanja oznaUlazni prelaz stanja označčava poslednje aktivno ava poslednje aktivno

podstanje posmatranog objektapodstanje posmatranog objekta�� MoMožže imati jedno izlazno podstanje koje je ulaz e imati jedno izlazno podstanje koje je ulaz

za stanje objekta koje predstavlja poslednje za stanje objekta koje predstavlja poslednje aktivno stanjeaktivno stanje

ZavrZavrššno stanjeno stanje�� OznaOznaččava da je objekat posmatrane klase ava da je objekat posmatrane klase

uniunišštenten�� OznaOznaččava se punim krugom u okviru veava se punim krugom u okviru veććeg eg

kruga:kruga:�� Ima jedan ulazni prelaz stanja i nema izlaznih Ima jedan ulazni prelaz stanja i nema izlaznih

prelaza stanja prelaza stanja �� Ulazni prelaz stanja predstavlja poslednje Ulazni prelaz stanja predstavlja poslednje

stanje u kojem se objekat mostanje u kojem se objekat možže nañi pre e nañi pre svoga krajasvoga kraja

�� Taj ulazni prelaz se imenuje sa Taj ulazni prelaz se imenuje sa ““destroydestroy””

SloSložženo stanjeeno stanje

�� Svako stanje moSvako stanje možže biti dekomponovano na e biti dekomponovano na niz konkurentnih ili disjunktnih stanjaniz konkurentnih ili disjunktnih stanja

�� Izmeñu konkurentnih podstanja veza je Izmeñu konkurentnih podstanja veza je ““ii””, , dok je izmeñu disjunktnih veza dok je izmeñu disjunktnih veza ““iliili””

�� Podstanje moPodstanje možže biti direktno podreñeno ili e biti direktno podreñeno ili ugnjeugnježždenodeno

�� Kada je objekat u nadreñenom stanjuKada je objekat u nadreñenom stanju, o, on je n je takoñe samo u jednom podreñenomtakoñe samo u jednom podreñenom

�� Podreñena stanja nasleñuju sve prelaze Podreñena stanja nasleñuju sve prelaze stanja iz nadreñenogstanja iz nadreñenog, dok suprotno ne va, dok suprotno ne važžii

Primer sloPrimer složženog stanja sa enog stanja sa disjunktnim podstanjimadisjunktnim podstanjima

Stanje A

Stanje B

Stanje B1

akcijeaktivnosti

Stanje B2

akcijeaktivnosti

Stanje B1

akcijeaktivnosti

poruka/operacija

poruka/operacija

poruka

poruka

poruka

poruka

SloSložženo stanje sa konkurentnim eno stanje sa konkurentnim aktivnostimaaktivnostimaStanje 1

Stanje A Stanje B

Stanje D

Stanje C

Stanje B

Stanje B

poruka A poruka B

poruka C

poruka D

poruka 2

poruka 3

Primer: formiranje grupe za vePrimer: formiranje grupe za vežžbebeGrupa za jezike sadrGrupa za jezike sadržži najvii najvišše 10 kandidata. e 10 kandidata. Nakon formiranja (inicijalizacije) grupe, Nakon formiranja (inicijalizacije) grupe, kandidati se prijavljuju u grupu, proslkandidati se prijavljuju u grupu, prosleñujueñujućći i zahtev sa prijavom. kandidati se mogu zahtev sa prijavom. kandidati se mogu prijavljivati u grupu do njene popune.prijavljivati u grupu do njene popune.Grupa moGrupa možže biti izbrisana u svakom trenutku, e biti izbrisana u svakom trenutku, odnosno moodnosno možže se odustati od njenog formiranja e se odustati od njenog formiranja pre popre poččetka prijave kandidata.etka prijave kandidata.

Inicijalizacija

do/ inicijalizujgrupu

Obrisana

Formiranje

dodaj kandidata (kandidat)postavi broj=0

Prijava

entry/dodaj

odustani

obriši

dodaj kandidata (kandidat)postavi broj<0

Popunjena

when broj=10

Primer: izvPrimer: izvoñenje nastaveoñenje nastave

Iz odreñenog predmeta obavezno je odraditi Iz odreñenog predmeta obavezno je odraditi 1. pa zatim 2. deo laboratorijskih ve1. pa zatim 2. deo laboratorijskih vežžbi bi (ukoliko (ukoliko nisu urañene treba pronanisu urañene treba pronaćći grupu u i grupu u kojoj kojoj ćće se vee se vežžbe ponoviti), uraditi be ponoviti), uraditi seminarski rad i odsluseminarski rad i odsluššati predavanja, da bi ati predavanja, da bi se, nakon se, nakon ššto su urañene sve to su urañene sve 3 stvari, moglo 3 stvari, moglo izaizaćći na usmeni deo ispita.i na usmeni deo ispita.

Nastavne aktivnosti

Lab. Vežbe I

Lab.Vežbe II

Predavanja

Seminarskirad

Ponavljanjevežbi

Usmeni deoispita

[odrañene] [odrañene]

[nisu odrañene]

[nisu odrañene]

[odrañen]

[odslušana]

Stanje sinhronizacijeStanje sinhronizacije

�� OmoguOmoguććava sinhronizaciju prelaza stanja ava sinhronizaciju prelaza stanja izmeñu konkurentnih stanjaizmeñu konkurentnih stanja, odnosno stanja , odnosno stanja u razliu različčitim prostorima stanja objektaitim prostorima stanja objekta

�� Stanje sinhronizacije oznaStanje sinhronizacije označčava se kruava se kružžiiććemem�� Ako je u kruAko je u kružžiićću znak u znak ““**”” dozvoljen je dozvoljen je

neogranineograniččen broj ovih sinhronizacija, dok en broj ovih sinhronizacija, dok broj u krubroj u kružžiićću odreñuje dozvoljeni broj u odreñuje dozvoljeni broj sinhronizacijasinhronizacija

A1 A2

B1 B2

*

Želim da ne radim kućne poslove,ne kuvam,ne čistim...

FiziFiziččki dijagramiki dijagrami

Umetnost izrade utvrñenja Umetnost izrade utvrñenja ne zasniva se na primeni ne zasniva se na primeni

pravila ili prapravila ili praććenju enju procedura, veprocedura, većć na zdravom na zdravom

razumu i iskustvu.razumu i iskustvu.

SSéébastien Le Prestre, bastien Le Prestre, marquis de Vaubanmarquis de Vauban

Dijagrami komponentiDijagrami komponenti�� Koriste se za modelovanje statiKoriste se za modelovanje statiččkog prikaza kog prikaza

implementacije sistemaimplementacije sistema�� Prikazuju se fiziPrikazuju se fiziččki aspektiki aspekti�� Koriste se za prikaz i konstrukciju izvrKoriste se za prikaz i konstrukciju izvrššnih nih

sistemasistema�� Predstavljaju posebnu vrstu dijagrama klasaPredstavljaju posebnu vrstu dijagrama klasa�� Sastoji se iz komponenti, interfejsa i relacija Sastoji se iz komponenti, interfejsa i relacija

kao i paketa i podsistemakao i paketa i podsistema�� Komponente se prikazuju kao klasa sa Komponente se prikazuju kao klasa sa

specijalnom ikonicom ili sa rezervisanom respecijalnom ikonicom ili sa rezervisanom rečči i <<<<componentcomponent>>>>

KomponenteKomponente�� Komponente nisu tehnologija, one su fiziKomponente nisu tehnologija, one su fiziččki i ki i

zamenljivi delovi sistemazamenljivi delovi sistema�� Predstavljaju fiziPredstavljaju fiziččku celinu elemenata kao ku celinu elemenata kao ššto to

su klase, interfejsi i drusu klase, interfejsi i drušštva saradnikatva saradnika�� Koriste se za modelovanje fiziKoriste se za modelovanje fiziččkih sredstava kih sredstava

smesmešštenih u tenih u ččvoru sistemavoru sistema�� One se prikazuju da bi kupci mogli da odrede u One se prikazuju da bi kupci mogli da odrede u

kom kom ćće ih redosledu kupovati i nadgrañivati e ih redosledu kupovati i nadgrañivati sistemsistem

�� Moraju biti usaglaMoraju biti usaglaššene u jedinstven sistemene u jedinstven sistem�� Primeri komponenti: biblioteke objekata, izvrPrimeri komponenti: biblioteke objekata, izvrššivi ivi

programi, COMprogrami, COM++, Enterprise JavaBeans idr., Enterprise JavaBeans idr.

Predstavljanje komponentiPredstavljanje komponenti�� Svaka komponenta ima jedinstveno imeSvaka komponenta ima jedinstveno ime�� Ime komponte sadrIme komponte sadržži u prefiksu ime paketa u i u prefiksu ime paketa u

kojem se nalazikojem se nalazi�� Komponente se oznaKomponente se označčavaju kao klase sa avaju kao klase sa

specijalnom oznakom u gornjem desnom ugluspecijalnom oznakom u gornjem desnom uglu�� Komponenta moKomponenta mošše sadre sadržžati sve odeljke koje se ati sve odeljke koje se

navode kod klasanavode kod klasa�� Komponenta moKomponenta možže oznae označčavati i skup interfejsaavati i skup interfejsa�� Za razliku od klasa koje oznaZa razliku od klasa koje označčavaju apstrakcije, avaju apstrakcije,

komponente oznakomponente označčavaju fiziavaju fiziččka sredstvaka sredstva

Primer dijagrama komponentiPrimer dijagrama komponenti

Upravljač

računovodstvaObrada

transakcija

Računovodstvo

Red za poruke

Blagajna

prodajna poruka

Server prodaje

Primer dijagrama komponentiPrimer dijagrama komponentiindex.html find.html

find.exe

dbasic.dll nateng.dll

Dijagrami sloDijagrami složžene struktureene strukture

�� Pojavili su se sa UML 2Pojavili su se sa UML 2�� OmoguOmoguććavaju hijerarhijsko razlaganje klase, avaju hijerarhijsko razlaganje klase,

tj. rastavljanje slotj. rastavljanje složženog objekta na deloveenog objekta na delove�� Dok paketi prikazuju grupisanje u vreme Dok paketi prikazuju grupisanje u vreme

prevoñenjaprevoñenja, slo, složžene strukture prikazuju ene strukture prikazuju grupisanje tokom izvoñenja programagrupisanje tokom izvoñenja programa

�� Oznaka da deo realizuje interfejs je Oznaka da deo realizuje interfejs je Oznaka da deo zahteva interfejs je Oznaka da deo zahteva interfejs je

Primer dijagrama sloPrimer dijagrama složžene struktureene strukture

TV prijemnik

korisničko

okruženje za

upravljanje

prijemnikom

API za

programiranje

prijemnika

prikazivanje

podešavanje tok slike

TV prijemnik

<<provided interfaces>>

korisničko okruženje za upravljanje

API za programiranje

<<provided interfaces>>

podešavanje

prikazivanje

tok slike

Dva načina prikazivanja klase TV prijemnik i njenog interfejsa

Dijagrami rasporeñenostiDijagrami rasporeñenosti�� Kao sinonim koristi se termin dijagram Kao sinonim koristi se termin dijagram

razmerazmešštajataja�� Koriste se za modelovanje fiziKoriste se za modelovanje fiziččkih aspekata, tj. kih aspekata, tj.

hardvera neophodnog za izvrhardvera neophodnog za izvrššenje programaenje programa�� SadrSadržže konfiguraciju e konfiguraciju ččvorova u toku vorova u toku

izvrizvrššavanja, sa komponentama u njimaavanja, sa komponentama u njima�� StatiStatiččki prikaz rasporeñenosti sistemaki prikaz rasporeñenosti sistema�� Predstavljaju posebnu vrstu dijagrama klasaPredstavljaju posebnu vrstu dijagrama klasa�� Sastoje se iz Sastoje se iz ččvorova, koji se prikazuju u obliku vorova, koji se prikazuju u obliku

kvadra, kao i relacijakvadra, kao i relacija

ČČvorovivorovi

�� ČČvorovi grafa predstavljaju hardverske ureñajevorovi grafa predstavljaju hardverske ureñaje: : raraččunare, unare, šštampatampačče, skenere, modeme isl.e, skenere, modeme isl.

�� Mogu se prikazati i softverske komponente koje Mogu se prikazati i softverske komponente koje se izvrse izvrššavaju na posmaranim procesorimaavaju na posmaranim procesorima

�� Mogu biti predstavljeni tipovi hardverskih Mogu biti predstavljeni tipovi hardverskih ureñaja i njihove pojaveureñaja i njihove pojave

�� ČČvor je predstavljen imenovanim grafivor je predstavljen imenovanim grafiččkim kim simbolom kvadra sa sintaksom:simbolom kvadra sa sintaksom:ime ime ččvoravora : : tip tip ččvoravora

OznaOznaččavanje avanje ččvorovavorova�� Kada se navodi konkretna pojava Kada se navodi konkretna pojava ččvora, ime i vora, ime i

tip tip ččvora su podvuvora su podvuččenieni�� Kada se navodi apstraktni tip Kada se navodi apstraktni tip ččvora, tekst je vora, tekst je

boldovanboldovan�� Za Za ččvor koji predstavlja neki ureñajvor koji predstavlja neki ureñaj, mo, možže se e se

navesti stereotip radi specificiranja ureñajanavesti stereotip radi specificiranja ureñaja: : <<printer>>, <<router>><<printer>>, <<router>> isl.isl.

�� Softverske komponente se u nazivu navode kao Softverske komponente se u nazivu navode kao komponente sa odgovarajukomponente sa odgovarajuććeg dijagramaeg dijagrama

Primeri Primeri ččvorovavorova

PentiumMMX

Novi Sad:Pentium

MMX

tip čvora pojava tipa čvora

:Pentium

:Oracleklijent

pojava sa softverom

Veze izmeñu Veze izmeñu ččvorovavorova

�� ČČvorovi su povezani vezama asocijacije vorovi su povezani vezama asocijacije koje se nazivaju komunikaciona asocijacija koje se nazivaju komunikaciona asocijacija

�� One oznaOne označčavaju da povezane hardverske avaju da povezane hardverske jedinice mogu razmenjivati poruke izmeñu jedinice mogu razmenjivati poruke izmeñu sebesebe

�� Za ovu vezu moZa ovu vezu možže biti definisan stereotip e biti definisan stereotip kojim se oznakojim se označčava komunikacioni protokol ava komunikacioni protokol ili tip mreili tip mrežže koji se koristi e koji se koristi

Primer dijagrama rasporeñenostiPrimer dijagrama rasporeñenosti

Internetserver zakeširanje

server zakeširanje

primarniserver

server server server

lokalna mreza

<<TCP/IP>>

<<Ethernet>>

<<TCP/IP>>

<<TCP/IP>>

Veza zavisnostiVeza zavisnosti�� Uspostavlja se izmeñu hardverske i softverske Uspostavlja se izmeñu hardverske i softverske

komponentekomponente�� OznaOznaččava se isprekidanom linijom i stereotipom ava se isprekidanom linijom i stereotipom

<<supports>><<supports>>�� Njena semantika je da hardverska jedinica Njena semantika je da hardverska jedinica

podrpodržžava izvoñenje softverske komponenteava izvoñenje softverske komponente

Pentium

NTWorkstationprogram

<<supports>>

Prikaz distribuiranih sistemaPrikaz distribuiranih sistema

�� Kod distribuiranih sistema softverske Kod distribuiranih sistema softverske komponente i objekti mogu migrirati sa komponente i objekti mogu migrirati sa ččvora na vora na ččvor, odn. sa jedne softverske vor, odn. sa jedne softverske komponente na drugukomponente na drugu

�� Ta moguTa moguććnost migracije oznanost migracije označčava se ava se stereotipom <<becomes>>stereotipom <<becomes>>

Server: PowerPC

ProgX

ObjA

Klijent: Pentium

ProgY

ObjA

<<becomes>>

Izgleda da sam te nečim uznervirao.