Dimso Peric,Crkveno Pravo

8/15/2019 Dimso Peric,Crkveno Pravo

http://slidepdf.com/reader/full/dimso-periccrkveno-pravo 1/316

Д им ш о П ери ћЦ Р К В Е Н О П Р А В О





Д и л л ш о Π β ρ ιΗ ;

цркеено прлео

Београд1997



Н а корицам а:И ловички препис Законоправила С ветога С аве, л. 1а и 399а.



а д р ж а ј

С адрж ај.............................................................................................................. 5П редговор 13

У В О Д

О пш та знањ а о Ц ркви и црквеном праву

1. Ш та је Ц р к ва.......................................................................................... 16

2. С војства Ц ркве ....................................................................................... 183. Ц рква као правна институц ија.......................................................... 194. Ц рквено право као сам остална правна дисци плина.................... 205. М есто, значај и задатак црквеног п р ав а ........................................216. Ц рквено право спрам сродних богословских, историјских и

правних н ау ка..........................................................................................23

IГ Л А А

И звори црквеног права и њ ихово тум ачењ е

1. С вето п и см о ............................................................................................25а. С тари завет..........................................................................................25б. Н ови завет..........................................................................................26

2. С вето предањ е (1гасШ о)........................................................................283. О бичај (сош иећлск))................................................................................. 304. М орал ....................................................................................................... 315. В асељ енски саб ори ................................................................................ 326. П ом есни сабори ......................................................................................37

7. К анон и С ветих отац а............................................................................ 398. О дговори на црквеноканонска питањ а............................................429. Ц рквено-грађански зако н и .................................................................. 43

10. Ц арски закон и (νόμ οι)..........................................................................4611. С удска пракса (ш из Γ οή ) 4712. К ом ентатори канона и грађаиских закона о Ц ркви .................... 47

а. А лексије А ри стин ..............................................................................48б. Јован З о н ар а...................................................................................... 49в. Т еодор В алсам он .............................................................................. 51

5



II ГЛАВАП ериоди зација црквеног права

1. П рви период: од Господа И суса Х риста до М иланског едикта 313. године................................................................................................54а. У чењ е 12 апостола............................................................................55б. Д идаскалија..........................................................................................55в. К анони С ветих ап осто ла................................................................56г. А постолски устави............................................................................ .57

2. Д руги период: од М иланског едикта да краја IX века ................ 57а. К анонски зборници И сточне ц р кве............................................58б. Грађански зборници закон а о Ц ркви ..........................................60

1) И зводи из Н овела Јустинијанових у 87 глава- СоИесДш ос1 о§1л 1а бер!ет сарИ иЈогит...................................... 60

2) Зборник у 25 глава (Со11ес1ш ςυΐηςυε είνίβίηίί сарјД иГогат) 603) Зборник у три дела (Со11ес1ш οοηκίϊίιιίϊοηιιιη

есккјак^сагит и л и Со11ес1т М рагШ а)........................................ 60в. М еш овити зборници - ном оканони..............................................60

1) Н ом оканон у 50 н аслова............................................................612) Н ом оканон у XIV наслова односно гран а ............................ 61

г. Е питим ијни ном оканони...................................................................623. Т рећи период: од краја IX века до наш их дан а ............................ 64

а. Грчки зборници..................................................................................641) А лф авитна С интагм а М атије В ластара из 1335. год ин е... 642) С инопсис канона А рсени ја м онаха из XIV века .................. 653) Зборник К онстантина А рм еноп ула........................................ 65

б. К анонски зборници из XIX в ек а..................................................651) П идалион........................................................................................652) А тинска С иитагм а........................................................................66

в. С рпско-словенски зборн и ди ..........................................................671) М етодијев превод С холастиковог ном оканона у

50 н аслова......................................................................................672) Т ипици С ветога С аве..................................................................683) Законоправило С ветога С аве..................................................704) Ш там пана К рм чи ја......................................................................725) П овељ е............................................................................................73

6) Законик дара С теф ана Д уш ан а.............................................. 74г. Зборн ици Западне ц р кве................................................................75

6



1) П сеудоисидорове декреталије (Са11ес1ш Ш зрапа илиРбеи<1о 181(1опапа)........................................................................... 76

2) С огрш ш п8 сапош с1 ....................................................................... 76

3) Сос1ех ш пз сапотсц....................................................................... 77III Г Л А А

С веш тенсгво

1. С веш тена и световна лица (клир и м ирјани )................................782. С тупањ е у к л и р ..................................................................................... 78

а. Л ице које врш и рукополож ењ е....................................................78б. Л ице које се рукополаж е................................................................ 80

1) У слови личног карактера.......................................................... 80

2) У слови социјалног кар ак тера.................................................. 81в. У слови који се тичу рукополож ењ а............................................ 82

3. О гепени свеш тенства........................................................................... 83а. Ч тец, појац, ипођакон...................................................................... 84б. Ђ акон ................................................................................................... 85в. П резвитер - свеш теи и к.................................................................. 85г. Е п и скоп ............................................................................................... 86д. А рхиеп ископ ..................................................................................... 88

. П атри јар х........................................................................................... 884. Губитак свеш теничког чина - извргауће........................................895. М он аш тво ............................................................................................... 91

а. У слови за схупањ е у м оиаш тво ....................................................921) Л ице које полаж е м онаш ке завете.......................................... 92

2) Л ице пред којим се полаж у м онаш ки завети ...................... 933) П олагањ е м онаш ких завета......................................................93

б. Губитак м он аш тва........................................................................... 95

в. П раво учењ а, свеш тенослуж ењ а и управе у Ц ркви ................ 961) П раво учењ а (ροίε8ίΗ8 та§ 181 еш )................................................ 96

2) П раво богослуж ењ а (ро1е81а8 ηώ ιίκίειίί) ................................963) П раво црквене управе (ро1:е81а8 ш пзсН с^ош з)........................97

6. Д уж ности и права клирика..................................................................97а. Д уж ности свеш теиослуж итељ а...................................................... 98б. П рава свеш теиослуж итељ а............................................................ 98

1) Л ична неприкосновеност (ρπνϊ1ε§ϊιιιη 1ш тип11аИ х)................ 982) П ривилегија чаети (ргт1е§ш т ћоп ош ).................................. 98

3) П ривилегија суда (ρπνϊ1ε§ϊΐΗ η Гоп)............................................99

7



7. Ц рквени преступи, казне, кривични поступ ак ..............................99а. П реступи верн ика............................................................................ 100

1) А постазија - отпадниш тво......................................................1002) Јерес............................................................................................... 1013) С им онија........................................................................................ 101

б. П реступи свеш тенства.................................................................... 1011) П реступи против вере, учењ а Ц ркве и дрквеног поретка1012) В ладањ е које не доликује свеш теничком чину ни

полож ају........................................................................................1023) Н еврш ењ е, односно нем арљ иво врш ењ е служ бених

свеш теничких дуж ности и законитих наредби

претпостављ ених црквених власти........................................ 1024) У вреде и клевете које једно свеш тено лиде нанесе

другом свеш теном лицу............................................................ 1025) И знуђивањ е непрописне награде за свеш тенорадњ е . . . . 1026) П ретресањ е и критиковањ е у беседам а закона и наредби

надлеж них дрквених власти и њ ихових поступака .......... 103в. П ресгупи м онаха и м онахињ а...................................................... 103г. К азне за црквенослуж ителзе, м онаш ка лица и

осхале верне ..................................................................................... 103

д. К азне за свеш тена лица оба р ед а.............................................. 104ђ. К ривични п осту п ак........................................................................ 104

IV Г Л А А

С вета м еста, свети сасуди, богослуж бене одеж де ибогослуж бене књ и ге

1. С вета м еста............................................................................................ 107а. М анастир............................................................................................ 107б. Х рам ................................................................................................... 109

в. К ап ел а............................................................................................... 110г. Звони к ............................................................................................... 111д. Г робљ е............................................................................................... 112

2. С вети сасуди......................................................................................... 112а. Ч аш а или и у ти р .............................................................................. 112б. Д и скос............................................................................................... 113в. Звезд и ц а........................................................................................... 1.13г. П окри вачи......................................................................................... 113д. Р и п и де............................................................................................... 113ђ. К аш ичи ц а......................................................................................... 113

8



е. К опљ е................................................................................................. 114ж . Губа (сун ђер)................................................................................... 114з. А нтим инс........................................................................................... 114

и. К ади он ица......................................................................................... 1153. Б огослуж бене од еж д е....................................................................... 115

а. С ти хар ............................................................................................... 115б. Н аруквице......................................................................................... 115в. О р ар ................................................................................................... 116г. П ојас................................................................................................... 116д. Е п и трахи љ ....................................................................................... 116ђ. Н абедереник..................................................................................... 116е. Ф елон ................................................................................................. 116ж . С ак о с................................................................................................. 117з. О м оф ор............................................................................................. 117и. М ан ди ја............................................................................................. 117ј. К р ст................................................................................................... 117к. П анагија............................................................................................. 117л. М и тра................................................................................................. 118љ . Е пископски ж езал (ш така) ......................................................... 118

4. Б огослуж бене к њ и ге......................................................................... 118а. С веш тене богослуж бене књ и ге.................................................. 118

1) С вето Јеван ђељ е....................................................................... 1182) А п остол ....................................................................................... 1193) П салтир......................................................................................... 119

б. Ц рквене бош служ бене к њ и ге.................................................... 1191) Т ипик - устав црквени - око ц рквен о................................ 119

2) Т ребн ик - м олитвослов............................................................ 1203) С луж ебн ик................................................................................... 1204) А рхијерејски чи н овн и к............................................................ 1205) Ч асослов (часловац ).................................................................. 1206) М инеј............................................................................................. 1207) Т риод............................................................................................. 1208) О кто и х ......................................................................................... 1219) И рм ологи ја................................................................................. 121

10) С рбљ ак......................................................................................... 12111) Ж итија светих............................................................................. 121

9



V Г Л А В А

С вете тајне и обреди

1. К р ш тењ е............................................................................................... .1232. М иропом азањ е.......................................................................................1263. П рестанак чланства у д р кви ............................................................ .1284. Е вхаристија - при чеш ће.................................................................... .1285. П окајањ е............................................................................................... .1316. С веш тенство......................................................................................... .1337. Б рак ......................................................................................................... .1348. Јелеосвећењ е ......................................................................................... .1359. М олитвословљ е.....................................................................................136

VI Г Л А В А

А утоном на и аутокеф ална Ц рква

1. П ојам аутоном не цркве...................................................................... 1392. С личности и разлике изм еђу аутоном не и аутокеф алне

Ц ркве....................................................................................................... ..1403. П останак аутоном не Ц ркве - питањ е тзв. М акедонске

православне цркве ............................................................................... .1424. П ојам аутокеф алне Ц ркве ...............................................................146

5. Ф актори аутокеф али је........................................................................ .1476. У слови аутокеф али је ......................................................................... .149VII Г Л А В А

Ц рквена им овина и ктиторско п раво

1. П ојам црквене им овине...................................................................... 1522. У прављ ањ е црквеном им овином ...................................................... 1563. О туђењ е дрквене им овине................................................................ 1574. И здрж авањ е свеш тенства.................................................................. 158

5. К титорско право ................................................................................. 159VIII Г Л А А

Ц рква и држ ава

1. Ц рквено учењ е о односу Ц ркве и држ аве.................................... 1612. О днос Ц ркве и држ аве у В изантији................................................ 1633. О днос Ц ркве и држ аве у средњ овековној С рбији ...................... 1674. С рпска црква и држ ава у XIX и XX веку до 1918. год и н е ---- 1685. С рпске пом есне цркве (од 1766. до 1920) ...................................... 176

а. П ом есна С рпска црква у С рбији (Б еоградска м итрополија)- преглед, организација и устро јство........................................176

10



б. П ом есна С рпска црква у В ојводини, С лавонији и Х рватској(К арловачка митрополија) - преглед, организација и устројство ......................................................................................... 178

в. П ом есна С рпска црква у Ц рној Гори (Ц етињ ска м итрополија) - преглед, организација и устројство .............. 182г. П ом есна С рпска црква у Босни и Х ерцеговини -

преглед, организација и устројство............................................ 184д. П ом есна С рпска црква у Д алм ацији и Боки К оторској -

преглед, организација и устројство............................................ 188ђ. П ом есна С рпска црква у С тарој С рбији и М акедонији -

преглед, организација и устројство............................................ 1906. С рпска црква у К раљ евиии Југославији........................................ 190

7. С рпска православна црква од Д ругог светског рата до данас. 200IX Г Л А В А

С рпска православна црква1. А рхиепископија................................................................................... 2112. П атри јарш и ја....................................................................................... 2143. О бнављ ањ е П ећке п атри јарш ије....................................................2154. Н асилно разарањ е организације П ећке патри јарш ије .............. 2185. А утоном на црква у С рбији............................................................... 222

6. А утокеф алн а дрква у С рби ји ..........................................................2247. В аспостављ ањ е П ећке патри јарш и је..............................................2258. Главни акти о С рпској православној ц р кви ................................231

а. Закон о С рпској православној дркви (Закон о С П Ц ) ........ 231б. У став С рпске православне цркве (У став С П Ц ).................... 232

X Г Л А В А

У ређењ е С рпске православне цркве

1. П атри јарх............................................................................................... 236

2. С вети архијерски сабор (С А С а)......................................................2383. С вети архијерејски синод (С А С и )..................................................2394. В елики црквеии суд ( В Ц С )..............................................................2405. Е пархијски архијереј ........................................................................... 2426. Е пархијски црквени суд (Е Ц С )........................................................2447. А рхијерејски нам есник....................................................................... 2468. П арох....................................................................................................... 2479. 'Б ако н ..................................................................................................... 248

10. И гум ан, настојатељ и братство м ан асги ра..................................24911. П атр ијарш ијски савет ( П С )............................................................. 249

11



12. П атријарш ијски управни одбор (П У О )........................................ 25113. Е пархијски савет (Е С ) ........................................................................25214. Е пархијски управни одбор (Е У О )..................................................25315. Ц рквеноопш тински управни одбор (Ц О У О )..............................254

XI Г Л А А

Брачно право С рпске православне цркве

1. Ц рквени и православни брак............................................................2572. У слови, врем е и м есто склапањ а црквеног брака ...................... 2583. П редбрачни испит................................................................................2594. Б рачне см етњ е......................................................................................260

а. Н еуклоњ иве брачне см етњ е........................................................260б. У клоњ иве брачне см етњ е............................................................264в. Брачне см етњ е због недостатка пуноваж но изјављ ене вољ е. 266г. Б рачне см етњ е због недостатка обли ка ..................................267

5. Б рачне забране......................................................................................267а. Л ична брачна забрана....................................................................267б. Забране због недостатка п ристанка..........................................268в. Забране због недостатка облика................................................268

6. У клањ ањ е брачних сметњ и и заб р ан а..........................................2697. П рава и дуж носш суп руж ника........................................................2708. Д уж ности и права прем а дец и..........................................................2709. П рестанак б р ака................................................................................. 271

а. П рестанак брака без пресуде . ..................................................... 271б. П ресханак брака по пресуди (развод)......................................273

10. Б ракоразводни узроци прем а Б П ....................................................27311. П оследице развода бр ака..................................................................27512. М еш овити б р ак ....................................................................................276

1,3. В анбрачни однос (конкубинат)........................................................27714. Ц рквеносудски поступак за развод б р ака....................................277Л итература................................................................................................... 279И звори ......................................................................................................... 288И м ен и к......................................................................................................... 290П ојм овн ик..................................................................................................... 298С краћенице................................................................................................... 311Б елеш ка о п и сц у....................................................................................... 315

12



П редговор

Ц рквено право је једна од иајстаријих правних дисциплина. О ноје и један од девет најстаријих правних предм ета, који су изучавани уС рбији од сам ог оспивањ а П равног ф акултета 1841. године, на Л ицејуу К рагујевцу. Ц рквеио право је и данас предм ет подробног изучавањ ана правним ф акултетим а у свету, било да обухвата и канонско право,било да се изучава одвојено од канон ског права које се предаје набогословским ф акултетим а.

Ц рквено право је, захваљ ујући том е, и посебно развијена правнадисциплина. Њ егово м есто, улога, зиачај и обим често су м ењ ани узависности и од пром енљ ивог одиоса Ц ркве и држ аве.

Ц рквено право представљ а сам осталну правну дисциплину, окочијег м еста се и данас споре м ноги значајни правни писци. Н е треба,стога, да чуди ш то се овим изразом озиачавају њ еш ве различите врсте- позитивно и природно, аутоном но и држ авно, јавно и приватно,м еђународно и унутраш њ е црквеио право -ш то, дакле, постоје толикаспорењ а око њ еговог појм а и деф иниције. П а ипак, иеспорно је да

црквено право у најш ирем см ислу представљ а право којим се уређујуполож ај, оргаиизација и делатност Ц ркве унутар себе и друш тва (То-м а Ж ивановић). Т о не треба да чуди, јер је утицај Ц ркве у љ удскојисторији увек зависио и од м еста, обим а и дејства њ еног права.

К њ игаЦ р к в е н о п р а в о представљ а покуш ај да се после виш е одш ест деценија на српском језику систем атски излож и слож ена м ате-рија црквеног права, као и да се ваљ ано одговори на недоум ице којеи данас постоје кад је реч о појму, м есту и улози црквеиог права.

П ојава књ иге Ц р к в е и о п р а в о , која је као уџбеник првенственонам ењ ена студентим а права и теологије, срећно се поклапа са вра-ћаљ ем црквеног права на наш е правне ф акултете, а посебно на нај-старији, П равни ф акултет у Београду. С тога је м атерија саображ енапотребам а правиика и на тај начин је излож ена у књ изи. П а ипак,см атрајући да ће појава Ц р к в е н о г п р а в а после дугог врем ена побудитипаж њ у и ш ире научне и стручне јавпости, у књ изи су обрађени и ониделови који по свом садрж ају првеиствеио припадају литургици, а недрквеном праву (свети сасуди, богослуж бене одеж де, богослуж бенекњ иге, м олитвословљ е). Т о је свесно учињ ено, јер се показало дам ноги правнички н араш таји - изузев богослова - нису стекли нинајосновнија знањ а о Ц ркви и њ еном праву. Због тога се излаж у и та

знањ а (сасуди, одеж де и слично), као и правна знањ а садрж аиа, изм еђуосталог, и у каноним а, правилим а и поступку за црквене судове С рп-ске православне цркве.

13





П р е д г о в о р

Д руги наш великан на овом пољ у јесте Ч едом иљ М итровић,проф есор црквеног права, декан П равног ф акултета у Б еограду иректор Београдског универзитета. М итровић је приредио уџбеникЦ р к в е н о п р а в о који је дож ивео три издањ а, сва три у Београду (1913,1921. и 1929). К њ ига је представљ ала кратак преглед црквеног права,по којој је овај предм ет и предаван на П равном ф акултету у Београдуизм еђу I и II светског рата.

Т рећи наш великан је С ергије Троицки који је, у истом м еђурат-ном раздобљ у, са великим успехом предавао црквено право на П рав-ном ф акултету у С уботици, а црквено и канонско право као хонорар-ии иаставник на Богословском ф акултету у Београду. У друж ењ е сту-дената П равославног богословског ф акултета у Београду, као знакпосебиог признањ а и уваж авањ а, приредило је њ егова предавањ а.

П редавањ а су, под иазивом Ц р к в е н о п р а в о , објављ ена у облику скрип-те, и то у три том а (1937-1938).Н апом ињ ем о да су књ иге М илаш а, М итровића и Т роицког данас

изузетио ретке. Због тога см о, у изиудици, приликом писањ а уџбеникаЦ р к в е н о п р а в о , користили и друге сличне књ иге, као ш то је књ игаБ ранка Ц исарж аЦ р к в е н о п р а в о (том I—II, Београд 1970-1973), која сеи данас користи као уџбеник у српским богословијама, иако није ниприближ но тако добра као ш то су то биле књ иге Н . М илаш а, Ч .М итровића и С . Троицког. К ористили смо, исто тако, дело рускогпротојереја В ладислава А лексаидровича Ц ипина Ц е р к о в н о е п р а в о (М о-

сква 1994), ш там пано у оргаиизацији округлог стола за религиознообразовањ е у Руској православној цркви, са благословом М осковскогпатријарха и целе Русије А лексеја II. О во је, од 1917. ш дине, првакљ ига црквеног права на руском језику у Русији, која ће највероватније подстаћи руске научнике да се врате науци црквеног права, укојој су у XIX веку превазиш ли све друге православне народе.

Д руга дела, која су кориш ћена приликом писаљ а овог уџбеника,наведена су у литератури на крају књ иге.

П иш ућиЦ р к в е н о п р а в о нисмо се упуш тали у критику друга-чијих погледа, како је то својевремено чигш о на прим ер С . Троицки.У м есто тога, сам о см о износили став П равославне цркве, истовременоупућујући и на важ не радове там о где је то било потребно.

П осебно захваљ ујем рецензентим а који нису ж алили труд ниврем е да нам пом огну у иастојањ у да см ањ им о греш ке и пропусте.

С а ж ељ ом да књ игаЦ р к в е н о п р а в о и данас корисно послуж истудентим а правних и богословских ф акултета, као и свим а које ин-тересује ж ивот Ц ркве, остајемо у нади да нам труд није био узалудан.

У Београду,на С ветога С аву27. јануара 1997. П и с а ц

15



У Б О Д

О п ш т а з н а њ а о Ц р к в иш

ц р к в е н о м п р а в у

1. Ж та је Ц рква

Грчку реч εκκλησ ία, (словенскии е р к о в г

>) нису створили хриш -ћани, већ је пре хриш ћанства постојала у политичком ж ивоту Г рка.Т а реч код Г рка означава од гласника сазивану скупш тину слободнихграђана за реш авањ е полихичких питањ а.1 С ергије Т роидки с правомпиш е: „А ли већ сам Х ристос употребљ ава ту реч у новом специјалномсм ислу организованог од њ ега друш тва љ уди који исповедају Њ еговоучењ е (М т 16, 18 и 18, 17). И сто чине и апостоли (Д ап 5, 11; 8, 3; 1.К ор 4,17; Ф илип 4,15; 3. Јн 1, 6 и др.)” . Зб ог тога Т роицки закљ учује:„Д акле, оснивањ е од Х риста и вера у Њ егово учењ е то су разликеЦ ркве од осталих религијских друш тава.”2

Д еф иницију Ц ркве нећем о наћи ни код Х риста, ни код апостола,ни код С ветих О таца. Њ у нису деф инисали ни васељ енски сабори.Један број православних богослова (С ергије Булгаков, С теф ан Ц ан-ков и др.) сматрају да је „деф иниција Ц ркве нем огућа”.3

К анонолози су конкретнији при одређивањ у деф ш ш ције Ц ркве.Ч едом иљ М итровић о Ц ркви каж е: „Р елигиозна заједница свих онихљ удских створењ а, ко ја верују у Х риста, заједница, која је заснованана овом апсолутном , универзалном принципу јесте хриш ћанска Ц рква.”4

Бранко Ц исарж даје конкретнију деф иницију Ц ркве: „Ц рквакао правна институција је видљ ива заједница љ уди, које спаја једноисто учењ е и заједничко веровањ е у Х риста и њ егове установе, радислуж ењ а Б огу, чим е се постиж е вечно спасењ е.”5

С м атрам да је довољ ан догм атски сгав II васељ енског саборакоји је одрж ан у Ц ариграду 381, где се у деветом члану С им вола верекаж е да је Ц рква „Једна, С вета, С аборна и А постолска”.

1 . Т р о и ц к и ,р к в е н о п р а в о , I, с к р и п т а , Б е о г р а д , .1937, с т р . 7.

2 И с т о , с т р . 7.

3 Г . Ф л о р о в с к и ,р к в а : њ е н а п р и р о д а и з н а ч а ј, а б о р н о с т - к а т о л и ч н о с т Ц р к в е , З б о р н и к ч л а н а к а п р а в о с л а в н и х т е о л о г а , к њ , I, Б е о г р а д , 1986, с т р . 163.

4 Ч . М и т р о в и ћ ,р к в е н о п р а в о , к р а т а к п р е г л е д , Б е о г р а д , 19212, с т р . 7.5 Б . Ц и с а р ж ,р к в е н о п р а в о , О п ш х и д е о и о р г а ш з а ц и ј а Ц р к в е , к њ . I, Б е о г р а д

1970, сг р . 8.

16



У в о д

Ц рква Х ристова се по свом пореклу, циљ у, средствим а, суш тини,организацији, разликује од других љ удских оргаиизација, политичкихи грађанских.

О сиивач Ц ркве је Б огочовек И сус Х ристос, који је Г лава Ц рквеи невидљ иво управљ а Њ ом (Е ф 1, 22-23).Ц иљ Ц ркве је да њ ени члаиови „достигау сви у јединство вјере

и познањ а С ина Бож ијега, у човјека саврш еиа, у м јеру раста пуиоћеХ ристове” (Е ф 4,13), ш то значи да задобију ж ивот вечни.

С редства којим а се Ц рква служ и да би постигла свој циљ јесу:учењ е Г оспода И суса Х риста које је она дуж иа да сачува у потпуностии благодат С ветог Д уха, коју јој је дао Б ог, а коју Ц рква даје својимчлаиовим а кроз свете тајне за њ ихово освећењ е.

У свом постојаљ у на Зем љ и, Ц рква иије ограничеиа врем еном ,простором , националнош ћу, полом , узрастом , нити држ авиим уређе-њ ем . Х рисхос је заповедио апостолим а, а преко њ их и свим хриш ћани-ма: „И дите, дакле, и научите све народе крстећи их у им е О ца и С инаи С ветога Д уха, учећи их да држ е све ш то сам вам заповједио; и, ево,ја сам с вам а у све дане до сврш етка вијека. А м ин” (М т 28, 19-20).

Ц рква није од овога света. Н аим е, све до М илаиског едикта 313,Ц рква је у Рим ском царству представљ ала неш то ш то је било забра-њ ено (с о 11е §ш т с и т ), због чега је ш љ еиа, док су хриш ћаии нанајразличитије начиие убијани. Н и у XX веку није било бољ е у С С С Р-

у и другим зем лзама. Д а је Ц рква била од овога света, сигурно би каољ удска творевина нестала.О сновио обележ је Ц ркве јесте с л о б о д а , тј. слободан избор да се

буде члан Ц ркве Х ристове.К ао ш то се Ц рква разликује од грађанских организација, тако

се и њ ено уређењ е разлш сује од тих организација. Ц рква им а својеправо, које је оригииално и релативио независно од других врстаправа.

У историји су пепознати народи без религије. С вуда где постојирелигија, постоји и право (јт з а с г и т ). И з тог верског права каснијесу се развијале друге гране права.

О сиовно уређењ е Ц рква је добила од Господа И суса Х риста. Т еодредбе су записане у С ветом писм у и С ветом предањ у. Т о двоје јеиепром енљ иво у Ц ркви од сам ог почетка и опш теобавезно је за целуЦ ркву. Х риш ћанство се брзо ш ирило оо свету и због тога је билопотребно изврш ити организацију тих црквених области. У след тогасу С вети апостоли, сабори васељ епски и пом есни и С вети оци доно-сили одређсна правила - каионе. К анони су прописивани да би олак-ш али мисију Ц ркве у свету.

О осиовиој организацији Ц ркве, Ч . М итровић закљ учује: ,/Збирсвих тих, иезависннх од вол^е појсдш ш ца, норм и или правила, којим асе одређују правии односи поједш ш х чланова Ц ркве и Ц ркве као

17



Д и м ш о П е р и ћ ,- Ц р к в е н о и р а в о

целине (уколико ти односи, разум е се, служ е циљ евим а Ц ркве наземљ и) јесте и р к в е н о п р а в о (ш з е с .с1е х1а .ч с и т ) у о б је к т и в н о м см ислу.А збир различитих права и дуж ности појединих чланова Ц ркве илицрквеиих институција, прем а њ иховим разним полож ајим а које заузи-м ају у видљ ивом црквеном друш тву, јесте црквено право у с у б је к т и в - н о м смислу”.6

К ада се говори о црквеном праву, користе се два терм ина, којисе често м еш ају. 1и х с а п о т с и т ~ каноиско право (на грчком , κα νονικό νδίκαιον) и ш .ч е с с 1е п а з с и т - црквено право.

Реч к а и о н долази од грчке речи κανώ ν. У свом изворном зна-чењ у означавала је оруђе које се употребљ авало при тесањ у илиравнањ у кам ена или дрвета. О ва реч је, прем а М атији В ластару, у

Ц ркви добила друго зиачењ е - м етаф оричко означавањ е црквенихпрописа. К асније, реч канон је означавала писмене наредбе које јенадлеж на црквена власт издавала, а које су опш теобавезне. Д анас сепод речју канон, тј. канонско право, подразум евају она дрквена пра-вила која су уш ла у Н ом оканон од XIV наслова, односно грана, кадаје 883. изврш ена друга редакција.

П равославна црква је и после 883. прописивала м нога правилакоја се тичу црквеног ж ивота, а која нису уш ла у Н ом оканон од XIVнаслова, односно грана. За сва ова правила употребљ ава се израз ш х е с с 1е п а з с и т - дрквено право. О вај назив је м ного ш ири, тако дацрквено право обухвата и каионско право, мада је канонско правостарије и из њ ега се развило црквено право.

2. в о јс т в а Д р к в е

Ц рква је ј е д н а јер им а сам о једног оснивача, а то је Господ И сусХ ристос. О н је Глава Ц ркве. К рш тењ ем се постаје члан Ц ркве. О најко је крш тен у било којој пом есној православној цркви им а право усвим пом есним православним црквам а на свете тајне (исповест, при-чеш ће, брак, јелеосвећењ е, свеш тенство) и молитвословљ а. О нај које искљ учен из једне пом есне цркве, искљ учен је из целе ГТ равославнецркве. П остојањ е виш е аутокеф алних цркава у православљ у (Г рчка,Руска, С рпска, Бугарска и др.), с друге стране, не дира у црквенојединство. У чењ е је једно, Глава цркве је једна, па Н ом оканон у XIVнаслова, односно грана им а опш теобавезност за све.

Ц рква је с в е т а , јер је свет и њ ен О снивач, С ин Б ож ји. Речх р и ш ћ а н и је први пут употребљ ена у А нтиохији (Д ап 11, 26). О д тада

па до даиас, хриш ћанин означава лице које је усвојило Х ристово

6 Ч . М и т р о в и ћ ,р к в е н о и р а в о , с т р . 13.

18



У в о д

учењ е и које по Јеванђељ у ж иви светим ж ивотом . А постол П авле нам ного м еста хриш ћане назива светим а.7

Ц рква је с а б о р и а С аборно реш ењ е постављ ених питањ а потиче

још из врем ена апостола. У врем ену од 325. до 787, одрж ано је седамвасељ еиских сабора на којим а су утврђивана догм атска учењ а Ц ркве.Д онош ена су правила - каноии, који уређују црквени ж ивот.8

У П равославној цркви не постоји једна личиост од васељ енскогзначаја, јер је „Х ристос глава Ц ркви” (Е ф 5, 23; К ол 1, 18). ГосподИ сус Х ристос је и сам у пом исао о првенству м еђу апостолим а осу-ђивао речим а: „И који хоће међу вам а да буде први, нека вам будеслуга” (М т 20, 22-27; 23, 8-12; М р 9, 34-35; 10, 42-45).

Ч етврто обележ је Ц ркве јесте да је она а п о с т о л с к а . А постолису били ученици Х ристови. Јеванђељ е су сам опреш рио проповедали.

С ви су, изузев светог Јована Богослова, свој ж ивот м ученички завр-ш или. Т амо где су проповедали Јеванђељ е, постављ али су епископе.Захваљ ујући том е, од апостола преко епископа до наш их дана очуваноје апостолско прејем ство.

А ко Ц рква нема у себи ниједно од ова четири обележ ја, то виш еније П равославна црква. О д свога насхаш са до даиас, 1 Ј. скоро дваде-сет векова, П равославна дрква је Једна, С вета, С аборна и А постолска.

3. Ц рква као правна институцијаО Ц ркви као правној институцији говори се у Н овом завету на

виш е места. С ам Господ И сус Х ристос ш вори о њ ој следећим речим а:„А ко ли ти згријеш и брат твој, иди и покарај га м еђу собом и њ имсам им ; ако те послуш а, добио си брата својега. А ко ли те не послуш а,узм и са собом још једнога или двојицу да на устим а два или трисвједока остане свака ријеч. А ко ли њ их не послуш а, каж и Ц ркви; аако ли не послуш а ни ЈД ркве, нека ти буде као незнабож ац и царш ш к”(М т 18, 15-17). У овим Х ристовим речим а је полож ен основ црквеногсудства и Ц ркве као правне институције. П риступ је поступан и веом а

осмиш л>ен. Брата свога покарај „м еђу собом и њ им сам им ”. А ко овоне успе, траж и се присуство ,,још једнога или двојице”. Т ек последругог покуш аја „каж и Ц ркви ”, а Ц рква ће као огранизована инсти-туција у свету расправити грех свога члана. О чигледно да је Х ристосим ао у виду једиу организовану институцију.9

П рва хриш ћаиска опш тина у Јсрусалим у служ ила је за узор(образац) другим опш тинам а у којим а се ш ирило Х риш ћанство. А по-столи су наставили да проповедају Х рисгово учењ е. У м естим а где су

7 Р м 15, 25-26; 16, 2. и 15 и д р

8 Е Ό , јђ о п ,О р а 0а п јеί р г о р а $1 Ш т 5к о &с а г51 \> , В е о ^га Ј , 1996, 51т. 539-544.9 Д П е р и ћ ,З а к о н о р а в с т в о С Г 1 о д с т в а р а њ а Ј у Г о с л а в и је д о н о в и је Г в р е м е н

П р и л о г п р о у ч а в а њ у о д н о с а Ц р к в е и д р ж а в е , Т о р о н т о , 1995, с т р . 3.

19





У в о р

Закон о устројству јавиих ш кола у С рбији, овај предм ет се звао К а-нонско право П равославне цркве.

К асније, од 1897. изучавано је црквено право. У свим наставнимпрограм им а правних ф акултета у К раљ евини Југославији се изучава-ло црквено право (у Београду, С уботици, Загребу и Љ убљ аии).

У С рбији се у XIX веку предавало канонско и црквено право иу богословијам а и на Богословском ф акултету С П Ц у Београду.

У Русији се црквено право, током XIX века па све до О ктобарскереволуције, изучавало у бош словијам а, духовним академијам а, прав-ним ф акултетим а и на војним академ ијам а.

У Грчкој је на веом а практичан начин реш ено ово питањ е. Н абогословским ф акултетим а се изучава канонско право, а на правнимф акултетим а црквено право.

Н а Западу, како код рим окатолика тако и код протестаната, науниверзитетим а се посвећује изузетна паж њ а каионском и црквеномправу, тако да је веом а мали број ф акултета на којим а нем а црквеногправа као обавезног предмета.

Н асупрот хриш ћанским зем љ ам а, у ислам ским зем љ ам а је ш ери-јатско право обавезан предмет.

П осле рим ског права које им а најдуж у традицију, црквено правозаузим а друш м есто. С . Т роицки пиш е: „Д уго врем е је црквено правосастављ ало читаву половину правничког курса, због чега се јави латитула с !о с (о г ш т и Г г и и ^и е , т.ј. црквеног и грађанског права”.

Д раган М итровић црквено право см атра врстом аутоном ногправа. О ио није ни посебна грана, ни посебна област права, већ не-кадаш њ и трећи подсисгем права, који се данас изучава као самосталнадисциплина.13

Ц рквено право м ора, као ш то је увек и било, да буде сам осталнаправна дисциплина, при чем у није важ ио да ли ћемо га одредити каоподсистем права, правну област, правну грану или на неки другиначин. Н есум њ иво је да црквено право и данас прож им а тзв. држ авноправо и тзв. аутоном но право, као ш то се кругови Ц ркве и држ аверазилазе и поклапају.

5. М е с т о , з н а ч а ј и з а д а т а к ц р к в е н о г п р а в а

Заним љ иво је питањ е: Заш то се црквено право изучава на П рав-ном ф акултету? Н а свим правним ф акултетим а на Западу, црквено

11 С и ш и е р е с е ш г о д и н а П р а в н о г ф а к у л ш е и ш 1841-1991, Б е о г р а д , 1991, с г р . 37.12 . Т р о и ц к и ,М е с т о ц р к в е н о г п р а в а н а п р а в н о м ф а к у л т е т у , Г л а с н и к П П , б р .

17, Б е о г р а д , 1933, с т р , 266.

13 Б . К о ш у т и ћ - Д . М и т р о в и ћ ,А у т о н о м н о п р а в о с п о с е б н и м о с в р т о м н а к о л е к - т и в н е п р е г о в о р е , п р а в о н а ш т р а јк и 1о с к -о и 1 у у п о р е д н о м и н а ш е м п р а в у , Б е г р а д , 1996, с г р . 84-88,

21



Д и м ш о П е р и ћ ,· Ц р к в е н о и р а в о

право је предм ет који је обавезан за студенте. У Грчкој се црквеноправо изучава на правним ф акултетим а, а канон ско право на бого-словским ф акултетим а. П остоји веом а добра сарадњ а оних који пре-

дају црквено право са оним а који предају канонско право.Н а правним ф акултетим а у К раљ евини Југославији, црквено

право су предавали: у Београду, др Ч едом иљ М итровић; у С уботици,др С ергије Т роицки; у Љ убљ ани, др Радо К уш еј. С . Троицки је пре-давао канонско и црквено право изм еђу два светска рата и на Б ого-словском ф акултету С П Ц у Београду.

У рим окатоличким ш колам а и на њ иховим богословским ф а-култетим а предаје се „канонско право К атоличке цркве”.

М услим ани у м едресам а (верским ш колам а) изучавају ш еријат-

ско право.К ад је Ц рква одвојена од држ аве14 избачена је веронаука изш коле и, сходно том е, избачено је црквено право са правних ф акул-тета, м ада оно није веронаука. К асније је искљ учен и Богословскиф акултет из састава У ниверзитета.

За тај чии није постојао ниједан правно ваљ ан разлог. П равник,хтео то он или не, треба да познаје организацију Ц ркве у држ ави укојој ж иви. К ако ће, наим е, правник прим ењ ивати држ авно законо-давство које се односи на Ц ркву, ако не зна црквено право? Н аправним ф акултетим а се изучавају основни појм ови свих правних на-ука, па заш то да се студенти не упознају и са црквеним правом ?Ц рквено право се бави правном страном П ркве. Б огословском стра-ном Ц ркве баве се друге богословске дисциплине. Ц рквено право се,уз то, не м ож е уврстити искљ учиво ни у приватно, ни у јавно право.Н ајзад, оно у систем у права заузим а самосталан полож ај.

Задахак црквеног права дели се на опш ти и посебни.О пш ти задатак црквеног права јесте:- да испита основне приндипе црквеног права;- да објасни организацију и надлеж ност црквене власти (судске

и управне); и- да испита и утврди им овинска и политичка права Ц ркве као

правног лица, која чини део правног поретка и која, као таква, доне-кле м ора да изврш ава опш те дуж ности.

П осебни задатак црквеног права јесте:- да детаљ но проучава спом енике црквеног законодавства;- да ствара систем црквеног права; и- да проучава ж ивоте пом есних аутокеф алних православних цр-

кава (Г рчке, Руске, Бугарске, Рум унске и др.).

14 В и д е т и ч л . 25, У с т а в а Ф Н Р Ј о д 31. ја н у а р а 1946.

22



У в о д

6. Ц р к в е н о п р а в о с п р а м с р о д н и х б о г о с л о в с к и с т о р и ј с к и хи п р а в н и х н а у к а

Ц рквено право им а додирних тачака са богословским , историј-ским и правним наукам а.

С в е т о п и с м о и С тарог и Н овог завета је тем ељ Ц ркве. Безњ еговог свеопш тег познавањ а не м огу се стећи ни исправии појм овио Богу, о Ц ркви и о свеш тенству.

Д о г м а т и к а П равославне цркве излаж е догм атско учењ е црквекоје је утврђено на саборим а. П отребн о је познавањ е догм атскогучењ а Ц ркве (нпр. крш тењ е, причеш ће, пост, м олитва и др.), да бицрквени канони били доследно спроведени и прим ењ ени.

Л и т у р г ш с а је наука о богослуж ењ у. Ц рквеним типиком - црк-веним уставом је тачно прописано кад се и како врш е богослуж ењ а,свете тајне и м олитвословљ а. Ц рквени типик и литургику је потребиодобро познавати да би се богослуж ењ е правилно врш ило.

М о р а л и о б о г о с л о в љ е је такође важ но. Т о је посебно уочљ ивокод односа м орала и права. М орална начела су тем ељ сваког правногреда и поретка, па и црквеног реда и поретка.

П а с т и р с к о б о г о с л о в л ^е је круна свих практичних наука у Ц ркви.С ве ш то се научило из С ветог писма, догм атике, етике, литургике,

права, у практичиој је прим ени у мисији Ц ркве у свету.О д изузетног је зиачаја познавањ е и с т о р и је . И сторија је учите-

љ ица ж ивота(Н Ш о п а е$1 т а §Ш г а ν ίΐα β ). П озиавањ е историјских токоваи те како пом аж е правнику који се бави црквеним правом да одредиш та је све било од утицаја на Ц ркву у њ еном развоју. Н ије, дакле,важ но сам о позиавањ е историје Ц ркве већ и опш те и националнеисторије.

Р и м с к о п р а в о је послуж ило оцим а Ц ркве, када су уређивалиодносе у црквеном ж ивоту. С вети В асш ш је В елики одређеним норм а-

м а рим ског права даје хрнш ћански карактер. Б ез тем ељ ног познавањ арим ског права теш ко је знати коли ко је ово утицало на канонскоправо Ц ркве, а колико, пак, хриш ћанство на рнм ско право.15

П р а в о у В и з а н т и ји је и те како важ но. Јустинијан В елики јенезаобилазаи као и врем е после љ ега. У византијском праву им аобиљ е грађанских закона који се тичу црквеиог ж ивота.

У с т а в н о п р а в о је важ но због тога ш то се у XIX и XX веку, поугледу на грађанске уставе, приступило регулисањ у ж ивота пом еснихцркава уставим а, П рви устав С П Ц доиет је 1931. У м ногим црквенимуставим а им а м ного неканон ских елем еиата. Т ворци устава, изгледа,

15 Ν . М Н аЗ, ΙΙρϋν Н п51јјапз1уа па С ггско-пгш ко гакопосЈаузГуо, 8р1је1, 1879.

23



Д и м ш о П е р и ћ : Ц р к в е н о и р а в о

или су били лош и познаваоци канонског права, или су нам ерно газилипреко тих канонских норм и које важ е у Ц ркви. Ц рквени устав нем ож е у свем у ићи у правцу грађанских устава, м ада се мора им ати наум у и оно ш то је уставом у једиој држ ави прописано.

К р и в и ч н о п р а в о је као наука м ного напредовало. Н . М илаш сеу свом делу Ц р к в е и о к а з н в н о п р а в о (М остар 1911) ослањ а на грађан-ско кривично право свог врем ена, ш то је пре њ ега учинио и К . Ралис(К а з н е н о п р а в о с т о ч н е П р а в о с л а в н е и р к в е , С олун, 1907). О вом про-блем атиком се у својим радовим а, изм еђу два светска рата, бавио дрРадован К азим ировић.16

С таро С р п с к о п р а в о је кљ уч за разум евањ е ж ивота у средњ ове-ковној С рбији, нпр. Законоп равило С ветог С аве, Законик цара С те-

ф ана Д уш ана, средњ овековне повељ е и типици: Х иландарски, К ареј-ски и С туденички.За црквено право је од посебног значаја познавањ е г р а ђ а н с к о г

п р а в а д р ж а в е у којој дела П равославна црква. Н ије исто за право-славне ако ж иве у хриш ћанској царевини, социјалистичкој, комунис-тичкој, рим окатоличкој или ислам скојдрж ави. Ц рква је пак доказалакроз историју да свуда м ож е опстати.

Н еопходно је, поред тога, и познавањ е Ј у д е ј с к о г права. С таризавет им а много установа које важ е у Ц ркви. Д овољ но је видети сам оД екалог, тј. 10 Бож јих заповести, које им ају важ ност и у Н овом завету.С ам Х ристос о хоме сведочи: „Н е м ислите да сам дош ао да укинемЗакон или П ророке; нисам дош ао да укиием него да испуним ” (М т 5,17).

Ц рквено право им а својих особености, с обзиром да је и њ еговпредм ет веом а специф ичан, а то је Ц рква. С друге стране, из свихових научних дисциплина црквено право узим а оно ш то м у је потреб-но. Д акле, потпуно је погреш ан став по којем је црквеном правникудовољ но сам о теолош ко образовањ е. Т о води у једностраност. Т акођеје недовољ но и само правно образовањ е без одговарајућег богослов-ског образовањ а.

16 Р . К а з и м и р о в и ћ ,О р г а н и з а ц и ја ц р к в е н и х с у д о в а н а н а ч и н к о ји ћ е , п о м о г у ћ б и т и је д н о о б р а г а н у ц е л о ј п р а в о с л а в н о ј р к в и и с а с т а в ц р к в е н о г к п о с т у п к а , П р а в о с у ђ е , 1937 - VI, б р . 5 -6 , с т р . 324-336; б р . 7 -8 , с т р . 445-459; б р . 9-10, с т р . 566-577. И п о с е б н о и з д а њ е П р а в о с у ђ а и з 1938. г о д ш е .

24



I Г Л А В А

И звори црквеног п р а в аињ ихово т у м а ч е њ е

1. в е т о п и с м о

С вето писмо је записана реч Бож ја. К њ иге С ветог писм а се делена књ иге С тарог завета (савеза) Т е и Ш т е п Ш т Ш ν β ίβ η α и књ иге Н овогзавета (савеза) Т е з1а т е п Ш т Ш η ο ν ί. У употреби је и реч Библија. Н агрчком језику реч βιβλίον значи кљ ига, а м нож ииа βιβλία значи књ иге,списи. У потпуно равноправиој употреби су реч С вето писмо и Б иб-лија.

С ве кљ иге С тарог и Н овог завета деле се иа законске, историј-ске, поучне и пророчке.

а . т а р и з а в е т

З а к о н с к е к њ и г е :

1. П рва кљ ига М ојсијева, која се зове П остањ е;2. Д руга књ ига М ојсијева, која се зове И злазак;3. Т рећа књ ига М ојсијева, која се зове Л евитска;4. Ч етврта књ ига М ојсијева, која се зове Бројеви;5. П ета кљ ига М ојсијева, која се зове Закои и поновљ ени.

с т о р и јс к е к њ и г е :

6. К љ ига И суса Н авина;7. К љ ига о судијам а;8. К љ ига о Рути;9. П рва књ ига С ам уилова;

10. Д руга књ ига С ам уилова;11. П рва кљ ига о царевим а;12. Д руга књ ига о царевим а;13. П рва кљ ига диевиика;14. Д руга књ ига дневника;15. К њ ига Јездрина;

25




16. К њ ига Н ем ијина;17. К њ ига о Јестири.

П о у ч н е к њ и г е :18. К њ ига о Јову;19. П салм и Д авидови;20. П риче С олом онове;21. К њ ига проповједникова;22. П јесм а над пјесмама.

П р о р о ч к е к њ и г е :

23. К њ ига пророка И саије;24. К њ ига пророка Јерем ије;25. П лач Јерем ијин;26. К њ ига пророка Језекиљ а;27. К њ ига пророка Д анила;28. К њ ига пророка О сије;29. К њ ига пророка Јоила;30. К њ ига пророка А м оса;31. К њ ига пророка А вдија;32. К њ ига пророка Јоне;33. К њ ига пророка М ихеја;34. К њ ига пророка Н аума;35. К њ ига пророка А вакум а;36. К њ ига пророка С оф оније;37. К њ ига пророка А геја;38. К њ ига пророка Захарије;39. К њ ига пророка М алахије.

б . Н о в и з а в е т

З а к о н с к е к њ и г е :

1. С вето Јеванђељ е по М атеју;2. С вето Јеванђелве по М арку;3. С вето Јеванђељ е по Л уки;4. С вето Јеванђељ е по Јовану.

с т о р и јс к а к њ и г а :

5. Д јела С ветих А постола.

26



I Г л а в а : з в о р и и р к в е н о г и р а в а

П о у ч н е к њ и г е :

6. П осланиц а светог апостола П авла Рим љ аним а;7. П рва посланица свехог апостола П авла К оринћаним а;8. Д руга послаиица светог апостола П авла К оринћаним а;9. П осланица светог апостола П авла Галатим а;

10. П осланица светог апостола П авла Е ф есцим а;11. П осланица светог апостола П авла Ф илипљ аним а;12. П осланица светог апостола П авла К олош аним а;13. П рва посланица светог апосгола П авла С олуњ аиим а;14. Д руга посланица светог апостола П авла С олуњ аним а;15. П рва посланица светог апостола П авла Т им отеју;

16. Д руга послаиица светог апостола П авла Тим отеју;17. П ослаии ца светог апостола П авла Т иту;18. П ослани да светог апостола П авла Ф илим ону;19. П осланица светог апостола П авла Јеврејим а;20. С абориа посланица светог апостола Јакова;21. П рва саборна посланица светог апостола П етра;22. Д руга саборна посланица светог апостола П етра;23. П рва саборна посланица светог апостола Јована Богослова;

24. Д руга саборна посланица светог апостола Јована Богослова;25. Т рећа саборна посланица светог апостола Јована Богослова;26. С аборна посланица светог апостола Јуде (Јаковљ евог).

П р о р о ч к а к њ и г а :27. О ткривењ е светога Јована Богослова.

Н ови завет је писан током педесет година и садрж и извеш тајео ж ивоту и делим а Господа И суса Х риста, о почехном развоју хриш -ћаиске Ц ркве, и излаж е суш гину хриш ћанске вере. Н аписан је нагрчком језику, са кога је превођен на виш е од хиљ аду језика. С векњ иге Н овог завета уш ле су у новозаветни канон. О туда и назив -к а н о н с к е к њ и Г е . С вака кљ ига је касније подељ ена иа главе, а ове настихове. П ош то се на бош служ ењ им а читају одређени одељ ци изС ветог писма, Н ови завет је подељ ен на зачала. Једно зачало је једнаодређена целииа. Ц рквеним типиком или уставом тачно је одређенокада се ш та чита на богослуж ењ у.

П оред канонских књ ига, постоје и н е к а н о ж к е к њ и г е С тарог иН овог завета. Т о су оне књ иге које нису уш ле у канон. Н еканонскекњ иге нису све преведене на српски језик и не ш тампају се у Библији.

У каноиим а С ветих апостола кам он 60. прописује: „К оји на злонарода и клира изиоси у цркви за свете лаж но насловљ ене књ иге

27




17

нечастивих, нека буде свргнут”. Запрећено је строгом казном , дакле,губитком свеш теничког чина. А које су књ иге канонске, прописалису А постоли 85. каноном . К аснији сабори су изузетну паж њ у по-свећивали овом питањ у, као: лаодикијски канон 60, картагински канон24. К ојих су С ветих отаца каиони унети у Н ом оканон - то прописујуканони светих: А таиасија В еликог - други канон, Григорија Б огослова- први канон, и А м ф илохија - први канон. Трулски сабор својим 2.каноном набраја који су канони опш теобавезни за Ц ркву. Ту се налазесви канони које смо навели. О д најстаријих врем ена до данас, Ц рквабудно и строго чува канонске књ иге С ветог писма.

П рве преводе С ветог писма на словеиски језик дали су светабраћа Ћ ирило и М етодије у IX веку. К ао творци словенске азбуке

превели су најваж није свеш тене књ иге са грчког. Т ако су прве запи-сане речи на словеиском језику биле из Би блије. К асније је цело С ветописмо преведено на словенски језик.

К њ иге С тарог завета превео је са словенског на српски језикЂ ура Д аничић 1865. Н ови завет су преводили: А танасије С тојковић1830. и 1834. и В ук К араџић 1847. В ук К араџић је свој превод ревиди-рао 1857, а у Д аничићевој редакцији изаш ао је 1864, 1867, 1868, 1870.и 1871. В ук је преводио Н ови завет са дрквенословенског, руског инем ачког језика.

У новије врем е Н ови завет су са грчког преводили др Д им итријеС теф ановић 1934, и др Е м илијан Ч арнић 1973. С инодска ком исијаС П Ц је објавила превод Н овог завета 1984. С вети архијерејски синодје објавио Н ови завет у сарадњ и са Библијским друш твом . И справљ енпревод ш там пан је 1990, и према том издањ у у овојкњ изи су наведенисви цитати из Н овог завета. Реч је о преводу који им а опш теобавезнуупотребу у целој С П Ц . П ревод С тарог завета Ђ уре Д аничића насрпски језик није званичан превод. З а званичан превод С П Ц признајетекст С тарог завета на црквенословенском језику. Ц ело С вето писмопревео је и Л ујо Б акоти ћ 1933. С вето писм о је ш тампано латиницом !

2. в е т о п р е д а њ е(ίΓ α ά ΐίίο )

Господ И сус, Х ристос није оставио писм ено забележ ено учењ е.С воју науку је усм ено износио пред народом . С вуда су га пратилињ егови ученици - апостоли, који су такође проповедали Јеванђељ е,чинећи то усм ено.

Т ам о где су им али успеха у ш ирењ у Јеванђељ а, рукополагалису епископе и презвитере. У свом одсуству, пиш у им посланице. А по-

17 в и к а н о н и с у д и т и р а н и п р е м а : Н . М и л а ш ,П р а в и л а П р а в о с л а в н е ц р к в е с ш у м а - ч е њ и м а , I—II, Н о в и а д , 1895-1896.

28






3. О б и ч а ј(с о п зи е ћ Ш о )

О бичај је норм а која се ствара дугим понављ ањ ем и која својуобавезпу снагу вуче управо из тог дугог понављ ањ а.19 А постол П авлепиш е: „А ко ли неко м исли да се свађа, м и таквога обичаја немам о,нити Ц ркве Б ож ије” (1 К ор 11, 16).

У праву се обичај разликује од предањ а, мада су у почеткухриш ћанства били у блиској вези. П редањ е се заснива на ауторитету,од кога и потиче. Д анас у грађанском праву обичајим а мањ е важ ностинего у црквеном праву. О бичај није законом прописан, јер тад већ неби био обичај, већ закон. О том е Тертулијан (ΙΙ-ΙΙΙ век) пиш е: „Т уваж и предањ е као основа, обичај као потврда, а вјера као чувар” .

(Т га с о п р г а е (е п с 1е 1и г а и с 1п х , с о т и е (и Љ с о т ф гт а ίη χ , β ά β $ ο ύ χ β η О во Т ертулијаново м иш љ ењ е је уш ло у Јустинијанове Д игесте.В асељ енски сабори су строго водили рачуна о обичајим а. К анон

6. П рвог васељ енског сабора наглаш ава: „Н ека важ е стари обичаји,који постоје за Египат, Л ивију и П ентапољ , на им е, да александријскиепископ им а власт над свим а тим а областим а.” Т рулски сабор, канон39. за епископа К ипарског вели „да га им ају постављ ати њ егови епис-копи, по старом е обичају” . И сам свети В асилије В елики у 87. канонупрописује: „П рво и најглавније ш то у оваквим стварим а м орам о дапазим о, то је заведени код нас обичај, који силу закон а им а...”

О бичај м ож е бити с а г л а с а н са законом - с о п т е (и с !о х е с и п с !и т 1е§ет . У том случају нем а потеш коћа са утврђиваљ ем важ ењ а обичаја.О бичај м ож е важ ити иу м е с т о за к о н а , ако закон не постоји - с о т и - ε ίιιά ο р г а е Ш г 1е §е т . Т еодор В алсам он, ком ентатор канона из XII века,позива се на В асилике и пиш е: „За ш та ие постоји закон, треба чуватиобичај и праксу.”21 О бичај, најзад, м ож е бити и с у п р о т а н закону -с о п х и е Ш Љ с о п 1га 1е §е т . У том случају обичај нема важ ност. П рвивасељ енски сабор (канон 15) у овом случају је категоричан: „Збогм ногих смутњ и и раздора ш то бивају, наш ло се за добро са свијемуниш тихи обичај, који се противу апостолскога правила у појединимм јестим а укоријенио, те установити, да никакав епископ, ни презви-тер, ни ђакон не смије прелазити из једнога града у други.” И ли , пак,обичајје да се у неким м естим а ђакони причеш ћују пре епископа, каои то да ђакон и причеш ћују презвитере. С абор прописује „да је тосасвим противно и правилу и обичају” и наређује „све ово нека сада

.19 Ρ τ α ν η α е п с с 1о р е (Н ја, 2, В ео §га с1, 1989, с т р . 57.

20 Н . М и л а ш ,П р а в о с л а в н о ц р к в е н о п р а в о , М о с т а р , 19023', с т р . 52.21 Н о м о к а н о н у XIV н а с л о в а о д н о с н о Г р а н а , н а с л о в I, г л а в а 3. О в д е с у н а в е д е н и

с л е д е ћ и к а н о н и : Т р у л с к о г 81 и с в е т о г В а с и л и ја В е л и к о г 87, 91. и 92. У »и о б и ч а ј в а ж и у м е с т о з а к о н а , је р п о с т о ји п р а в н а п р а з н и н а . В и д и т е : В . Н а р Н о м о к а н о н Ђ К о н с т а н т и н о п о л к с к а го п а т р и а р х а Ф о т и л сг> т о л к о В а л ћ с а м о н а , Ч а с т Б 2-л , К а з а н в , 1899, с т р . 49.

30



I г л а в а : з в о р и ц р к в е н о г и р а в а

престане... не смију ђакони ни сједити изм еђу презвитера, јер је и топротив правила и чина” (канон 18. П рвог васељ еиског сабора).

Л огично је да обичај иема већи значај од закона. Због тогаЦ ариградски сабор 861. у 7. каноиу, одређује: „Н иш та од онога, ш топротив закона и реда бива, не см ије бити на уш трб устаиовљ еном е поправилим а.”

К олико је година потребно да обичај у П равославној црквистекие правну важ иост? Ч етврти васељ енски сабор у 17. каноиу од-ређује: „У свакој епархији парохије, које су по селим а или засеоцим а,м орају непром јенљ иво припадати слгам епископим а, у чијој су оиевласти, а особито, ако су за 30 годииа без опрјеке их им али и њ им ауправљ али.” Т рулски сабор, 25. каноп, такође узим а тридесет годинакао врем е за укорељ иваљ е обичаја. Теодор В алсам он неодређено

пиш е да обичај м ора постојати „м иого година”.У Рим окатоличкој цркви обичај је р е д о в а н ако је трајао 40

годииа; с т о љ е т п и , ако је трајао 100 година и н е з а п а м ћ е н и или одпам тивека ( т т е т о г а Н Ш), ако се нико од ж ивих не сећа кад је обичајнастао или ако је поегојао обичај бар два поколењ а, тј. 70-90 година.

4. М о р а л

М орал је врста друш твсних норм и која стоји у тесној вези саправом . Н епош товаљ е м оралних норми изазива унутраш њ у саикцију- гриж у савести. Ц рква учи да је савест, глас Б ож ји у нама. Г оворећио моралу, А танасије П оповић тврди: „М орал спада у оне основнепојм ове који као јасни постоје у свести сваког човека, и там ии ииејасни постају тек кад почиемо да их истраж ујем о.”23

М орал (па латипском т о га Ш, на руском , н р а в с т в е п н о с т ^) јенеш то ш то делује из нас самих. Н анм е, правне иорм е су обавезногкарактера, и неиспуљ ењ е истих повлачи сукоб са закоиом . Н епош то-вањ е м оралних норм и изазива гриж у савести.

Господ И сус Х ристос заповеда: „Ч ули сте да је казано: Љ убиближ њ ега својега, и м рзи непријатељ а својега. А ја вам каж ем : Љ у-бнте непријатељ е своје, благосиљ ајте оие који вас куиу, чш ш те доброош ш а који вас м рзе и м олите се за оне који вас вријсђају и гон е” (М т5, 43-44). А постол П авле: „А ко је, дакле, гладап непријатељ твој,нахрани га; ако је ж едан, напој га; јер то чииећи згрнућеш ж ивоугљ евлзе на главу њ егову. Н е дај да те зло побиједи, него побиједизло добрим ” (Рм 12, 20-21). Т о значи, без обзира на то ш та нам а другичине, м и см о дуж ии њ им а добро чш ш ти.

22 А . г ш с а ,Р г и -и с т к к а п о п а к о ј’ ρ ια ν α К а (о И с к е с гк у е , Ζ β β τ ο ϋ , 1945, с т р . 16.23 А . П о п о в и ћ ,М о р а л н и з а к о н , П р и р о д н и м о р а л н и з а к о н ,књ. I, Б е о г р а д , 1932,

С1р. 28.

31



Д ш1ш о П е р и ћ ,· Ц р к в е н о и р а в о

М орал се израж ава у једноставној ф орм и: ά ο ја з - дај, чини(добро љ удим а). К од права је другачије: ά ο ιιί с!ех - дај (неш то) да хидам; /а а о и (/а с л а .ч - радим (неш то) да би ти урадио; ά ο и ( Ј а а ш - дајем

(неш то) да би ти урадио;ја с л о и ( ά β $ -ради м (неш то) да би ти (неш то)дао.М орални закони у себи садрж е опш ту идеју хриш ћанског м ора-

ла. Ц рквени канони ту идеју јасно ф орм улиш у. М орал говори о све-хињ и и чистоти хриш ћанског брака. Б рачна правила цркве, на прим ер,прописују услове за склапањ е брака. Х риш ћански м орал је код свихпом есних цркава исти, док закони м огу бити и различити. Рецим о,разлика у степену сродства до кога је забрањ ено закљ учењ е црквеногбрака.

М орал постоји и код једне једине особе. Т ако Робинсон К русо,сам на пустом осхрву, им а моралних обавеза прем а себи сам ом . Заправо је неопходио друш тво.

П од правну санкдију долази сам о учињ ено дело, а код хриш ћан-ског м орала је супротно. С ве наш е ж ељ е и м исли санкциониш е савест.Т о Х ристос овако ф орм улиш е: „Ч ули сте да је казано старим а: Н ечини прељ убе. А ја вам каж ем да сваки који погледа на ж ену саж ељ ом за њ ом , већ је учинио прељ убу с њ ом у срцу свом е” (М т 5,27-28).

Законодавац често води рачуна о м оралу. З а к о н о о б л и г а и и о -

ш ш о д н о с ш ш садрж и прописе о односу м орала и права, о нем оралномправном послу, итд.Н а ком ће ступњ у бихи м орал, то зависи од м ного ф актора. Ш то

су м оралие норм е узвиш еније, друш тво је хуманије. Е розија м ораларуш и све пред собом , руш и породицу, а на крају и сам у држ аву.

5. В асељ енски с а б о р н - ο ίκ ο \)μ ε ν ικ η σ ύ ν ο δ ο ς

Једио од веом а важ иих својстава Ц ркве је с а б о р н о с т . Б ез са-борности, Ц рква не би била црква. С аборни начин реш авањ а питањ аваж них за Ц ркву започео је А постолским сабором у Јерусалим у.

К ад су престала гоњ ењ а хриш ћанства и када је оно добилослободу, појавила се потреба, ради утврђивањ а догм атског учењ а, дацела Ц рква каж е своју реч. Д а би се ово постигло, био је потребансабор целе васељ енске Ц ркве. О том е Н . М илаш пиш е: „В асељ енскисабор οικουμενική σύνοδος је скуп пастира и учитељ а Ц ркве, сабранихпо м огућности из свију крајева хриш ћанског свијеха, да заједничкиодлуче о питањ им а која се тичу све Ц ркве, и чије одлуке тада прим а

и признаје сва Ц рква.”24

24 Н . М и л а ш ,П р а в о с л а в н о ц р к в е н о и р а в о , с т р . 307.

32



I г л а в а : з в о р и ц р к в е н о г п р а в а

Д а би један сабор био васељ еиског зиачаја, он м ора испуњ аватиодређеие услове. О ви услови се деле на спољ аш њ е и унутраш љ е.

С п о љ а и и ш у с л о в и да сабор буде од васељ еиског значаја:

- да на том сабору учествују, односно да буду заступљ ене свеж иве аутокеф алне цркве. Једну цркву могу представљ ати њ ени епи-скопи или њ ихови законити зам еници лично или кроз посебне посла-нице, у којим а је израж ено м иш љ ењ е одређепе цркве о питањ им а којасу на дневном реду, или пак кроз изјављ ену спрем иост цркве (која сеналази у таквом стањ у да не мож е послати своје учеснике на сабор)да ће у свему признавати одлуке које сабор донесе;

- број присутних чланова, том приликом , није од пресудногзиачаја. Н а саборим а је учествовало од 150 до 630 епископа, ш то поС . Т роицком изиосп 5-20% од укупног броја епископа у то врем е;25

- на васељ енским саборим а одлучујући глас им ају епископи, којису и потписивали сабориа акта. Н а саборим а су учествовали презви-тери и епископи. О ии су имали консултативан глас. О ни су или пом а-гали епископим а при раеправљ ањ у питањ а о којим а је реч, или су, напозив сабора, расправљ али са противиицим а и оповргавали њ иховаучењ а. А ко су са пуном оћјем наступали ум есто свога епископа, онису им али одлучујући глас и потписивали су саборске акте. П равопредседавањ а на сабори м а пак припада оном епископу чија је катедрастарија у реду осталих аутокеф алних православних цркава. Н а VIIвасељ енском сабору 787. гласали су и м онаси, који су на четвртојседници и потписали саборску одлуку. О во су оци сабора дозволилиу знак захвалности за заш титу иконопош говањ а против иконобораца;

- потребно је да одлуке С абора буду прим љ ене од свих цркавакако присутних, тако и оиих које нису учествовале у раду С абора.О длуке С абора треба да прим е и свеш тенство и верници.

У н у т р а ш њ и услови да С абор буде од васељ енског значаја:- да питањ а која се реш авају на С абору буду од васељ енског

значаја, и- да С абор у својим одлукам а израж ава у поједииостим а оно о

чему В икентије Л ерински (око 450.) пиш е: „... чега су се у основи сви,свагда и свугдје држ али ” (д и о с ! и !ж ]и е, д и о А з е т р е г , д и о Л а д о т т ћ ш с ге сШ и т е з ().

Н а основу сачуваиих саборских записника, сабори су им али за-датак да:

- одређују догм ате вере и да их излаж у у облику сим вола илидогм ата на осиову учењ а С ветог писм а и по предањ у Ц ркве;

- испитују и утврђују предаш е Ц ркве и да разликују истинитопредаљ е од неистш ш тог;

25 . Т р о п ц к и ,р к в е н о п р а в о , I, с т р , 58.

33




- расправљ ају и одлучују о сваком учењ у које се постави уЦ ркви;

- прегледају каноне свих ранијих сабора;- прописују каноне којим а се регулиш е рад Ц ркве;- одређују степене и права црквене јерархије;- врш е судску власт над свим епископим а и над свим аутокеф ал-

ним црквама;- прописују каиоие у погледу свега ш то се односи на уређењ е,

управу и ж ивот Ц ркве.В асељ енске саборе је у споразум у са епископим а сазивао цар.

О вај је обезбеђивао све оно ш то је потребно за норм алан и несм етанрад сабора. Ц ар је чесхо и присуствовао саборским седницам а. Н априм ер, цар Јустииијан је похписао одлуке Т рулског сабора: „П ри-ставш и на све ш то је одлучено и прим ајући све, потписах.”

П о заврш етку рада сабора, цареви су проглаш авали обавезностсаборских одлука. И сту обавезност су им али и закони сам их царева.Т ако цар Јустинијан у 131. новели пиш е „да догм ате васељ енскихсабора прим а као Б ож ју реч, а каионе истих сабора, као држ авнезаконе” . Д ругим речим а, опш теобавезно је оно ш то се тиче пи тањ авере - догм и, као и питањ а црквене дисциплине - канона.

Т реба посебно истаћи следеће. Н а саборим а нигде ни је било

колективне одговорности. С ваки епископ је на саборском акту писао:„одлучивш и потписах” (όρισαν υπέγραψ α.) Н а саборим а су вођенизаписници. Записници свих сабора нису сачувани.

П р в и в а с е љ е н с к и с а б о р је одрж ан у Н икеји, главном граду В и-тиније, од 20. м аја до 25. августа 325. С абор је сазвао цар К онстантинВ елики. У чесхвовало је 318 епископа православних и 20 А ријевихепископа. Н а сабору се расправљ ало о А ријевом учењ у. Реш еио јепи тањ е празновањ а П асхе (В аскрса) и М елетијев раскол. С абор једогматско учењ е ф орм улисао у сим волу који се зове Н икејски сим волвере. Том приликом донето је 20 канона, који су ш там пани у петој

глави К рм чије.Д р у г и в а с е љ е н с к и с а б о р је одрж ан у Ц ариграду. С аборско засе-дањ е је почело у м есецу м ају, а заврш ено је 9. јуна 381. С абор је сазваоцар Т еодосије. П овод је била јерес цариградског архиепископа М аке-донија. О и је учио да је С вети Д ух ниж и од Бога О ца. Н а сабору јеучествовало 150 православних епископа и 36 македоиијеваца. У тврђенје Н икејски сим вол вере. П ош то у том сим волу није било догм атскогстава Ц ркве о С ветом Д уху, то је ово учењ е ф орм улисано у С им волу.С им вол вере, који је у употреби у П равославној цркви, зове се Н и-кео-Ц ариградски сим вол вере. С абор је донео седам канона, који су

26 Н . М и л а ш ,н а в . д е л о, с т р . 313.

27 И с т о , с т р . 313.

34



I г л а в а : з в о р и и р к в е н о г и р а в а

унети у К рм чију (гл. 11). Рим окатоличка црква, сада, од ових седамканона признаје само четири.

С вети архијерејски сабор С П Ц , с друге стране, као највиш ејерархијско представниш тво, црквенозакоиодавна власт у пословим авере, богослуж ењ а, црквеног поретка (дисциш ш не) и унутраш њ ег уре-ђењ а Ц ркве, као и врховна судска власт у кругу своје надлеж ности(У став С П Ц чл. 57), на свом редовном заседањ у од 25/12. м аја 1996,донео је одлуку да текст С им вола о ком е је реч, на српском језикугласи:

„В ерујем у једнога Б ога О ца, С ведрж итељ а, Т ворца неба изем љ е и свега видљ ивог и невидљ ивог;

И у једног Господа И суса Х риста, С ина Бож ијег, јединородног,од О ца рођеног пре свих векова; С ветлост од С ветлости, Б ога исти-

нитог од Б ога истанитог; рођеног а не створеног, једносуш тног О цу,кроз К ога је све посхало;К оји је ради нас љ уди и ради наш ег спасењ а сиш ао с небеса, и

оваплотио се од Д уха С ветога и М арије Д јеве, и постао човек;И К оји је распет за нас у врем е П онтија П илата, и страдао и

био погребен;И К оји је васкрсао у трећи дан по П исм у;И К оји се вазнео на небеса и седи са десне стране О ца;И К оји ће опет доћи са славом , да суди ж ивим а и м ртвим а,

Њ еговом царству неће бити краја;И у Д уха С ветога, Господа, Ж ивотворног, К оји од О ца исходи,

К оји се са О дем и С ином заједно пои иује и заједно слави, К оји јеговорио кроз пророке;

У једиу, свету, сабориу и апостолску Ц ркву;И споведам једно крш тењ е за опрош тењ е грехова;Ч екам васкрсењ е мртвих;И ж ивот будућег века. А м ин!”

Т р е ћ и в а с е љ е н с к и с а б о р је одрж аи у Е ф есу од 22. јуна до 31.јула 431. П овод за одрж авањ е сабора је била јерес цариградског ар-хиепископа Н есторија. Њ егово учењ е о двем а природам а у ГосподуИ сусу Х ристу, било је погреш ио. Н есторије, уз то, П ресвету Б ош ро-дицу назива Х ристородицом . Ц ар Теодосије II је сазвао овај сабор. Н асабору је учествовало око 200 православних епископа. П осле утврђе-ног догм атског учењ а, С абор је донео осам канона. К анонски значајим а и посланица овога сабора, која је упућеиа сабору у П ам ф илији.Н аим е, епископ овога м еста, Е встатије, поднео је оставку. С абор је

28 А р х и в А п ,З а п и с н и ц и р е д о в н о г за с е р а њ а С А С а , А Б р , 88/з а п , 158 о д 25/12, м а ј а 1996,П р а в о с л а в љ е , Н о в и н е р п с к е П а т р п ј а р ш и ј е , г о д , XX X, б р . 705, Б е о - г р а д , 1. а в г у с т 1996, с т р . 1.

35



Д и м ш о П е р и ћ : Ц р к в е и о и р а в о

на улраж њ ену епархију за епископа изабрао Т еодора. Е встатије сеобратио В асељ енском сабору, који се у то врем е одрж авао. В асељ ен-ски сабор је одлучио да он (епископ Е встатије) уж ива им е епископа.

К анонски епископ је Теодор, који „по доброј вољ и и по љ убави уХ ристу” м ож е допустити епископу Евстатију да служ и и ни ш та виш е.Рим окатоличка црква нем а ових каноиа у свом кодексу.Ч е т в р т и в а с е љ е н с к и с а б о р је одрж ан због м оиоф изитске јере-

си. О ва јерес потиче од Е втихија, архим андрита једнога м анастира ублизини Ц ариграда. П о том учењ у, у Х ристу нису две природе већједна. Ц ар М аркијан, иаим е, сазове сабор, који је одрж ан у Х алкидоиуод 8. до 28. октобра 451. Н а сабору је учествовало 630 православнихепископа. О држ аио је 16 седиица. П осле расправљ ањ а, ф орм улисаноје православно исиоведањ е вере. А рхим андрит Е втихије је проглаш енјеретиком , свргнут је и искљ учеи из Ц ркве. С абор је донео 30 канона,који су ш тампани у К рм чији (13. гл.).

П е т ш в а с е љ е н с к и с .а б о р је одрж ан у врем е цара Јустинијана уЦ ариграду од 5. м аја до 2. јуна 553. Н а последњ ој седници су учество-вала 164 епископа. С абор је прим ио 14 анатем атизам а, од којих првих10 посебно осуђују свако учењ е које је противио православном учењ уо Т ри Л ица С вете Т ројице. Једанаести аиатем атизам осуђује поим е-иице главне јересијархе, почињ ући од А рија, зиачи све оне које суосудили раиији васељ енски сабори. П оследњ а три аиатем атизм а осу-

ђују: списе Т еодора М опсуетског, списе Т еодорита у корист Н есторијаи писмо И ве епископу М ари. У закљ учку се сваки, без разлике, пре-даје анатеми ако другачије учи него ш то су утврдила четири васељ ен-ска сабора, ш то је потврдио и овај сабор.

П ехи васељ енски сабор није доиосио каноне.Ш е с т ш в а с е љ е н с к и с а б о р је одрж ан у врем ену од 7. новем бра

680. до 16. септем бра 681. С абор је сазвао цар К онстантин П огонат,поводом ж естоког спора по питањ у две вољ е у Господу И сусу Х ристу.О ва јерес је названа м онотелитском . У раду сабора учествовала су174 православна епископа. Н а 16. седници је проглаш ена анатем а, којасе односила на: Теодора епископа ф аранског; С ергија, П ира, П авла иП етра, патријархе цариградске; Х онорија, папу рим ског и на све којису на било који начии ш титили м онотелитство. Затим је усвојен дог-м ат о двем а вољ ам а у Господу И сусу Х ристу.

П ехи васељ енски сабор 553, као и Ш ести 680-681, нису донелини какве каноне, а од Ч етвртог васељ еиског сабора протекло је м ногогодина. Због тога је требало каноним а ранијих сабора, како пиш е Н .М илаш , „обновити снагу и са новим правилим а установити строги реду Ц ркви ”.29 Због тога је цар Јустинијан II, у споразум у са Ц рквом ,

29 Н - М и л а ш ,З б о р и и к п р а в и л а с в е ш и х а и о с ш о л а , в а с и о н с к и х и и о м је с н и х и с в е п ш х о т ш ц а , к о ја с у п р и м љ е н а п р а в о с л а в н о м ц р к в о м , З а д а р , 1884, с т р , XXXVI.

36





Д и м и ш П е р и ћ ,· Ц р к в е н о и р а в о

А н т и о х и јс к и с а б о р је одрж ан половином 341. Т ом приликом ,освећена је нова црква у А нтиохији, у присуству око 100 епископакоји су потом одрж али сабор под председниш твом епископа антиохиј-ског П лакета. Д онето је 2.5 канона.

Л а о д и к и ја с и с а б о р је одрж аи у М алој А зији, у њ еном главномграду Л аодикији, после 341. Д онето је 60 каноиа.

С а р д и к и ја с и с а б о р је одрж ан 342/43. у м есту З а г с п с а (данас С о-ф ија, главии град Б угарске). С абор се састао да реш и питањ е спораизм еђу А танасија В еликог и аријанаца. П рисутно је било 180 еписко-па, од којих 94 са Запада и 86 са И стока. ГГредседавао је епископ О сијаК ордопски. О птуж бе против А танасија В еликог су одбачене, утврђенје Н икејски сим вол вере и доиет је 21 канон.

Ц а р и Г р а д с к и с а б о р је одрж ан у Ц ариграду 394. С абор се састаоса задатком да реш и спор измсђу епископа А гапија и Б агадија, којису сваки за себе доказивали право на м итрополитску катедру Бостар-ску. П редседавао је епископ дариградски Н ектарије. У чествовало је17 епископа. Д оиет је један канон, по ком е сам о сабор епископа м ож есвргнути епископа, а не два или три епископа.

К а р т а г и н с к и с а б о р .30 Н ајдоследиији у одрж авањ у сабора двапута у годиии у целој хриш ћанској цркви били су епископи у А ф рици .П итањ е, изузетно важ но, постављ ено је пред аф риканске епископе:им а ли епископ рим ски право да прим а апелације противу одлукааф риканске цркве?

Због тога се у мају 419, под председниш твом епископа карта-гинског А врелија, састало 217 епископа м еђу којим а су били и за-ступници епископа рим ског. С абор је одбио м огућности апелацијеепископу рим ском и правилно одлучио да епископу суди сам о саборепископа Ц ркве у којој је хиротоиисаи.

С абор је затим прегледао каионе ранијих 14 сабора, који суодрж ани у врем ену од 348. до 418. Е пископи су прегледали све канонеод којих су задрж али 121 канон; донели су нових 12 канон а, укупно

133 каноиа. У з то су још донели и четири посланице које је саборупутио епископу рим ском Бониф ацију; прим или су одговор К ирила,епископа александријског, овом сабору; посланица А тика, епископацариградског, овом сабору, као и списе Н икејског сабора које овајсабор ш аљ е Бониф ацију, епископу рим ском, и посланицу папи К еле-стину, епископу рим ском .

К артагииски сабор је важ ан због два питањ а: прво, одбија правож албе на своје одлуке епископу рим ском и, друго, сам С абор каозаконодавна власт у кругу своје надлеж иости (за своју пом есну цркву)прегледа каионе раније доиете и врш и ревизију истих. О во је доказда су канони који се тичу црквене дисциплине пром енљ иви.

30 Н . М и л а ш ,Ο ο ά β χ с а п о п и т е с с 1е м а е А /п с а п а е , З а д а р , 1881.

38




К аноне свих до сада наведених пом есних сабора прихватио јеТ рулски сабор својим 2. каноном .

Ц а р и г р а д а с и с а б о р у х р а м у С в е т и х а п о с т о л а , који носи називи П р в о -д р у г и с а б о р . Ц ариградски патријарх Ф отије био је свргнут иза њ еговог наследника је изабраи И гњ атије. Д а би се ово питањ ереш ило сазван је сабор за мај 861. П рисуствовало је 318 епископа итри легата епископа рим ског. Н а првом заседањ у сабор није реш иоспорно питањ е, због насртаја неправославних на сабор. Н а другомзаседањ у м огло се слободно радити. Због тога се и зове П р в о -д р у ш (р п 'т о -.че с и п с 1а ) или д в у к р а т н в ш . С абор је утврдио иконопош товањ е.П отврђено је, такође, да је Ф отије на каноиски начин и забран запатријарха. Т ом приликом је доието 17 канона.

Ц а р и г р а д с к и с а б о р у х р а м у С в е т е С о ф и је . С укоб изм еђу цари-

градских патријараха И гњ атија и Ф отија била је ж алосна чињ еница.П осле см рти патријарха И гњ атија, ради свечаног утврђењ а мира, саз-ван је нов сабор 879, на којем су учествовала 383 епископа и три легатаепископа рим ског. П рогласивш и свечано утврђен м ир, сабор је доиеотри каиона.

К анопи који су донети на саборим а у Ц ариграду 861. и 879. уш лису у Н ом оканон у XIV наслова, односио грана, и тим е су посталиопш теобавезни у П равославној цркви. П ом еспи сабори донели су 320каиона.

7. К анони С ветих отаца -Κ ανόνες τω ν 'Α γίω ν πατέρω ν

Законодавну власт у Ц ркви им а епископ, на простору својеепархије. К аноии С ветих отаца, које јс Ц рква признала за опш теоба-везне, нису писани с циљ ем да буду капони. Н аим е, епископим а којису се одликовали ученош ћу, црквепим ж ивотом , исповедниш твом идругим , обраћали су се епископи, свеш теиство, м онаси или верницим олбом да разреш е одређено питаљ е. И ови одговори на постављ енапитањ а јесу к а н о н с к е п о с л а н и и е (е р Ш о 1а е с а п о т с а е ). Ц ариградски па-тријарх Јован С холастик (565-577) приредио је К анонску синтагм у у50 наслова, односио грана, и у њ у је унео другу и трећу посланицусветог В асилија В еликог. И з послапица које су упућене епископуА м ф илохију И конијском узето је 68 канона. Т рулски сабор је прегле-дао каионе светих отаца и својим 2. каноном је одредно који од тихканопа им ају опш теобавезан значај у Ц ркви.

И сам и писци канонских посланнца сс изјаш љ авају о том е. Т акосвети Григорије Н иски каж е: „П ош то иаш е мииш љ ењ е није заслуж иотолике вјере, упорсдо са смагом правила...” (каион 6). С лично чини и

39



Д ш и и о П е р и ћ : Ц р к в е н о и р а в о

свети В асилије В елики, који у 47. каноиу каж е: „А ко је по вољ и; требаскупити заједио м ноге епископе, и тада издати правило (канон)” .

С вети оци чији каиони им ају опш теобавезан значај у П раво-славиој цркви јесу:

Д и о н и с и је А л е к с а н д р и јс к и ('('264) - четири канона. Е пи скоп В а-силид у Л ивији 260. траж и одговор на четири питаљ а. Д ионисије мупиш е посланицу, у којој даје одговоре на постављ ена питањ а. Т ако супостала њ егова четири каноиа.

С в е т и Г р и г о р и је , а р х и е п и с к о п н е о к е с а р и јс к и , Ч у д о т в о р (1279)-1 1 каиоиа. К ада је постао епископ неокесаријски, у том граду је било17 хриш ћаиа. П осле њ егове см рти било је сам о 17 незнабож аца. С во-јим светим ж ивотом , снагом речи, уз Бож ју пом оћ, обраћао је незна-

бош це у хриш ћансхво. О н 258. пиш е канонску посланицу својојпасхви.У њ ој се налази 11 канона.Б л а ж е и и П е т а р , а р х и е п и с к о п а л е к с а н д р и јс к и и м у ч е н ('|'311)

- 14 канона. У њ егово врем е хриш ћани су ж естоко гољ ени, поготово303, од стране цара Д иоклецијана. Т ад су се м иоги одрекли Х риста.К ада је прош ло гоњ ењ е, кајали су се и траж или су да се врате у Ц ркву.А рхиепископ П етар 306. пиш е послаиицу, у којој објаш њ ава начинкако се они који су се одрекли Х риста м огу вратити поново у Ц ркву.

С в е т и А т а н а с и је В е л и к и (1373) - три канона. П ознат је изврем ена П рвог васељ енског сабора. Био је веом а учен и беском про-м исан борац за заш титу Ц ркве од јеретика. За канонско право суваж ие три њ егове посланице, и то: П ослаиица монаху А м уну око 350;тридесетдевета посланица, написана 367, у којојсе говори о канонскимкњ игам а С ветог писма, и трећа посланица, око 370, упућена епископуРуф ииијану као одговор на њ егово питањ е како прим ати јеретикекада се обраћају Ц ркви.

С в е т и В а с и л и је В е л и к и (1'379) - 92 каиона. В асилије је у својеврем е изучио правне науке. С јајан богослов, одличан на перу, извр-стан правник, нехотично је обогатио канонско право са 92 канона. О нје норм е рим ског права прилагођавао хриш ћанству. Јован С холастикје био први који је из њ егових посланица унео у своју С интагм у 68канона. О ви канони су узехи из осам В асилијевих посланица, које јеупутио епископу иконијском А м ф илохију, и из књ иге „О С ветом еД уху”.

Т ш ш т и је А л е к с а н д р и јс к и (1*385) - 18 канона. И з њ егових одго-вора епископим а и клирицим а настало је 18 канона.

С в е т и Г р и г о р и је Б о г о с л о в , е п и а с о п и д р и г р а д с к и (1'390) -јед анканон, у којем се говори о канонским књ игам а С тарог и Н овог завета.

А м ф и л о х и је , е п и с к о п и к о н и јс к и ("ј'395) - један канон , у којем се

говори о канонским књ игам а С тарог и Н овог завета.С в е т и Г р и г о р и је Н и с и јс к и (1'395) - осам канона. Григорије јебио брат светог В асилија В еликог. Због њ еговог беском пром исног

40




става у заш тити црквеног учењ а назван је „стубом П равослављ а”.Е пископ м елитински Л итоје траж и од њ ега упутство које епитим иједа налаж е за разне грехе. О ко 390. Григорије пиш е посланицу у којојоткрива своја дубока психолош ка знањ а. В еом а је строг у налагањ уепитим ија, чак м иого строж и од њ егових претходника.

Т е о ф и л А л е к с а н д р и јс к и (|412) - 14 канона. П ознат је и по су-кобу са светим Јованом Златоустим . У ш там паној К рм чији пиш е: „Уранијем издањ у ове књ иге... Т им отије и Т еоф ил архиепископи алек-сандријски названи су светим а, но Ц рква их за свете не признаје: збогтога, ш то је Тим отије крив због уклањ аљ а са патријарш ије светогаГригорија Богослова, који је био љ егов претходпик, као ш то сведочикњ . пета, глава 8, Ц рквене историје Блаж еиога Т еодорита... Т еоф илје протерао светог Јована Златоустог. Због тога у овом издањ у узњ ихова им еиа С вети је избрисано, њ ихови канони су ш хам пани, какосу прим љ ени ш естим (Трулским ) васељ енским сабором .”31 Д о нас судош ла и њ егова П асхална слова и послаиице.

С в е т ш К и р и л А л е к с а н д р и јс к и ('("444) - пет канона. Био је нећакТ еоф ила А лександријског, али за разлику од њ ега, гајио је дубокопош товањ е према светом Јовану Златоустом . Ж иво је учествовао уодбраии православног учењ а од несторијанаца за врем е Т рећег васе-љ енског сабора, али и пре и после њ ега. За канонско право важ ие судве њ егове посланице: једна, упућена Д ом ну, архиепископу антиохиј-ском , поводом епископа П етра који се ж алио да је принуђен да под-несе оставку на своју епархију и друга, епископим а Л ивије и П ента-пољ а поводом незаконитих рукополож ењ а.

Г е н а д и је , п а т р и ја р х ц а р и Г р а д с к и (1‘471) -један канон. У њ егововрем е сим онија је узела великог м аха код епископа. Д а би стао овомзлу иа пут, ои сазове сабор у Ц ариграду 459. на којем је учествовао81 епископ. Н а том сабору ои и злож и своју посланицу против сим о-није, коју су сви присутни епископи потписали.

К анони свих до сада набројаиих С ветих отаца убројани су уканонски кодекс П равославие цркве одлуком Т рулског сабора (2.канон).

Т а р а с и је , п а т р и ја р х ц а р и г р а д с к и (|809) -једаи канон. И забранје за пагријарха 786. У њ егово врем е одрж ан је С едм и васељ енекисабор. О д њ егових м ногобројних списа, за канонско право је важ наП осланица против сим оиије као зла које ни у њ егово врем е нијеиш чезло из црквеног ж ивота. И сту посланицу Т арасије је упутиорим ском папи А дријану. О ва посланица је настала после 787, али јеунета у Н ом окаиои у XIV наслова, односно грана, и тим е је посталаопш теобавезна за целу Ц ркву.

Т о су укратко иаведени капони који су донети на васељ енскими пом есним саборим а и од светих отаца, које Ц рква признаје у канои-

31 К о р м ч а л к н и г а , Ч а с т в п е р в а л , н а ш п р е в о д , М о с к в а 1787, л и с г 59А .

41




ском праву П равославне цркве. О канони м а постоји богата литерату-ра на српском језику.32

8. О д г о в о р и н а ц р к в е н о к а н о н с к а п и т а њ

У рим ском праву је био обичај да се лица обраћају признатимправницим а за разреш ењ е одређених спорних питањ а. О ви правницису се звали ш т с о п т Ш , ш т р г и Л е п 1е з или ргис1еп1е з . Њ ихова реш ењ а напостављ ено питањ е су одговори ( г е з р о п з а ) . А ко су ови одговори билиу сагласности са правом , и ако су били признати од власти, постајалису м еродавни за даљ у праксу. Ц ар А вгуст је дао право одређеним

познаваоцим а права, по правилу најистакнутијим правницим а, да зва-нично дају своје одговоре. О ви одговори били су обавезни за судије.33Н а основу ове праксе из рим ског права, заведена је слична

пракса и у Ц ркви. У почетку је Ц рква с пош товањ ем гледала на овам иш љ ењ а, да би касније једаи њ ихов број уш ао у канонске зборнике,постајући опш хеобавезним , као нпр. у Законоправилу С ветога С аве.

К анонска миш љ ењ а су изнош ена у облику питањ а и одговораили у облику канонских реш ењ а, канонских расправа, а понекад и уобли ку сам их каноиа. Т у спадају и тум ачењ а канона познатих канон-ских ком ентатора из XII века. М нога од тих м иш љ ењ а су унета узвану А тинску С интагм у, коју су издали Ралис и П отлис.35

Е во неколико таквих миш љ ењ а:Т еодор В алсам он, 66 канонских одговора на 66 питањ а алексан-

дријског патријарха М арка;36 П осланица настојатељ у м анастира, Т е-одосију, о искуш еницим а;37 К анонска расправа о служ бам а хартоф и-

32 В и д е т и : Н . М и л а ш ,З б о р н и к п р а е и л а с в е т и х а п о с т о л а , в а с и о н с к и х и п о м је с а б о р а и с в е т и х о т а и д , к о ја с у п р и м љ е н а п р а в о с л а в н о м ц р к в о м , З а д а р , 1884; И с т и: З б о р н и к п р а в и л а с в е т и х а п о с т о л а , в а с и о н с к и х и п о м је с н и х с а с в е т и х о т а ц а , к о ја с у п р и м љ е н а п р а в о с л а в н о м ц р к в о м, Н о в и а д , 18862;И с т и , П р а в о с л а в н о и р к в е н о п р а в о, З а д а р , 1890, М о с т а р , 1902. и Б е о г р а д 1926;И с т и , П р а в и л а П р а в о с л а в н е ц р к в е с т у м а ч е њ и м а , к њ . I—II, Н о в и а д , 1895-1896; И с т и , О с м и в а с е љ е н с к и с а б о р , Х р и ш ћ а н с к и ж и в о т , г о д . IV, б р . 3, р е м с к и К а р л о в ц и 192.5, с т р . 97-114; А . Ј е в т и ћ ,В а с е љ е н с к и с а б о р и и ж и в о п р е д а њ е р к в е , Б о г о - с л о в љ е XVII (XXXII), б р . 1-2, Б е о г р а д , 1973, с т р . 43-80; Н . Р у ж и ч и ћ ,Н о м о к а н о н С р п с к е ц р к в е , к њ , I, Б е о г р а д , 1882; Ј . П о п о в и ћ ,О п ћ а ц р к в е н а и с т о р и ја , к њ . I—II, р е м с к и К а р л о в ц и , 1912. и ф о т о т и п с к о и з д а њ е , Н о в и а д , 1992; . Т р о и к и , р к в е н о п р а в о , I, Б е о г р а д , 1937; Ч . М и т р о в и ћ ,р к в е н о п р а в о , Б е о г р а д , 19212; В . К а р т а ш о в ,В а с е л е н с к и с а б о р и , к њ . I—II, Б е о г р а д , 1995. и д р .

33 Н . М и л а ш ,П р а в о с л а в н о ц р к в е н о п р а в о , с т р . 59.34 Н . М и л а ш ,н а е . д е л о, с т р . 59-60.

35 Σ ύ ν τ α γ μ α τ ω ν θ ε ίω ν κ α 'ι ίε ρ ό δ ν κ α ν ό ν ω ν , Ι -Υ Ι , ’Α θ ή ν η σ ιν 1852-1859.36 А т . и н т . IV, с т р , 447.37 Α τ . и н т . III, с т р , 473.

42




лакса и протекдика;38 и К анонска расправа о повластиц ам а патрија-раха;39

П етар Х артоф илакс, 24 канон ска одговора на исти број пита-

њ а;40 И лија К ритски, канонски одговори м онаху Д ионисију на њ еговаразна питањ а; 1

Н икита Х артоф илакс, 12 канонских одговора на пи тањ а која суму поставили епископи;42

Н ш ш ф ор Х артоф илакс, Д ве посланице м онаху Т еодосију, у ко-јим а реш ава разна каионска питањ а која му је поставио Т еодосије;43

Јован К итруски, 16 канонских одговора на 16 питањ а архиепи-скопа К онстантина К авасиле;44

Д им итрије Х ом атијаи, четири канонска одговора на четири пи-тањ а архиепископа К оистаптин а К авасиле 45

9. Ц р к в е н о -г р а ђ а н с к и з а к о н и

Н ајваж није изворе из којих је црквено право узим ало законскедрж авне прописе, а који се односе иа Ц ркву, чине:

Т е о д о с и је в к о д е к с (С о с !е х Τ Ιιε ο ά ο χ ία η κ χ ), који је састављ ен за вре-

м е царева Теодосија II и В алентш ш јана II. К одекс је обнародованф ебруара 438, с тим ш то је им ао важ ити као једини извор „ш шр п п а р а Ш ” од К онстантип а В еликог до тог доба. П одељ ен је на 16кљ ига, од којих п оследњ а им а 11 наслова и тиче се Ц ркве.

У врем е цара Јустинијана (527-565) подвргиути су критичкомпрегледу сви дотадаш њ и извори рим ског права и издати су посебнизбориици. То су:

С о с !е х с о т Ш и Н о п и т који садрж и законе које су издали цареви.К одекс је објављ ен 529, а убрзо је приређено и ново издањ е 534. С тарикодекс је назван С о А е х ν β ία α , &нови С о сЈ е х г е р е Ш а е р г а е 1е с о п е з . О вајнови кодекс садрж и закои е од цара А дријана, од 117. до 534, и то у12 књ ига. Т ринаест наслова из прве кљ иге се односи на Ц ркву.

38 А т п н г . IV, с г р . 530-541.

39 А г . ш г г. IV, с т р , 542-555.40 А т . п н т . V, с г р . 369-373.41 А т , и н т . V, с г р . 374-381.

42. А т . п н т . V, с т р . 382-388.43 А т . п н т . V, с г р . 399-402,

44 А т . ш г г , V, с т р . 403-420, У с к р а ћ е н о м о б л и к у о в и к а н о н с к и о д г о в о р и с а ч и њ а - в а ју 58. г л а в у ш г а м п а и е К р м ч п је ,

45 А т . ш !Т , V, с т р , 427-436, В п д е т и , Н , М и л а ш ,П р а в о с л а в н о ц р к в е н о п р а в о , с т р 127-129,

43




Ο ί§β χ (α или Р а п с 1е с !а е чини зборн ик у 50 књ ига, обнародован 16.децем бра 533. О н садрж и прописе старог рим ског права који су сачу-вани у списим а правника старога доба, а им али су важ ност и прак-тичан значај у врем е Јустинијана. М ноги делови 1Л §е х (а унехи су уН ом оканои у XIV наслова, односно грана.

1п 5Т и и о п е з је био увод у изучавањ е права, излож ен у прва тризборника. О бнародован је 30. децем бра 533, у четири књ иге, које седеле на наслове, а ови на параграф е.

Ν ο ν ε Ια β с о п зШ и о п е з садрж е законе које је издао Јустинијан ποοπε проглаш ењ а кодекса 534, због чега су назване и н о в и з а к о н и . Н овеле су упућене преф ектим а. О но ш то се у њ им а односи на Ц рквуупућено је цариградском патријарху, али су новеле упућене и осталим

патријарсим а (александријском , аитиохијском и јерусалим ском ). П а-тријарси су обавеш тавали м итрополите, м итрополити епископе, а епи-скопи свеш тенство и вернике. Грађанска власт је би ла обавезна дапом огне Ц ркви у спровођењ у новела.

Због црквених потреба су приређивани и п о с е б н и з б о р н и ц и : Зборник у 87 глава, зборник у 25 глава, зборник црквених закона,Н ом оканои у 50 наслова, односно граиа и Н ом оканон у XIV наслова,одиосно грана, итд. Н ајваж нији црквено-грађански закон јесте Е к л о г а царева Л ава И савријанца и К онстантииа К опроним а из 741. Е клога јеподељ ена у 18 н а с л о в а . Н а почетку је предговор. У ш там паној К рм -

чији, у гл. 46, преведен је цео предговор, док је 18 наслова сведено на1646К асније је Е клога прерађиваиа, од чега је настало виш е нових

зборника, и то:В у п о р ш В а зШ с о ги т , који носи назив и З у п о р зГ з т т о г . У овом

синопсису су скраћени законски текстови, који су преузети из В аси-лика (Β ασ ιλικά). Т екстови су распоређени по алф авитном редоследу.

Е р а п а §о §а а и с (а , распрострањ ена као Е панагога-зборник, садр-ж и унете текстове из Е панагоге цара В асилија М акедонца и из њ его-вог П рохирона, из Е клоге, из новела цара Л ава М удрог и из некихдругих извора. Ц ахарије претпостављ а да је овај зборник настао сре-дином или крајем X века.

Е с 1о §а α ά р г о с М г о п т и (а 1а представљ а зборник у који су унехитекстови из Е клоге, П рохирона и неких других извора, м еђу којим асе у XXXIV граии налазе и делови М ојсијевог законодавства. И м атакође и законских текстова незнабож ачког права. Ц ахарије претпо-стављ а да је овај зборник настао у врем ену од краја X до половинеXII века.

8у п о р т т т о г је м али зборник. С астављ ен је тако ш то су испод

сваког слова, по реду грчког алф авита, пом еш ани текстови из свих

46 К о р м ч а л к н и г а , ч а с т II, М о с к в а , 1787, л и с т 92Б -98А .

44






новеле које су ш тампане у Л ајпцигу 1857. П риредили су их Ц ахаријеи Л ингентал. 8

С ве новеле које се тичу Ц ркве до цара И сака А нђела 1193,спом енуте су у канонским зборницим а који су издати до тог врем ена.О не су после 1193. унете у В ластареву синхагм у из 1335. М ного новелаје унето и у А тинску С интагм у (том V, стр. 186-340).

10. Ц арски закони (νόμοι)С ве до 313. хриш ћаиство је у грчко-рим ској им перији било с о -

11е §ш т с и т . Д о тог врем еиа у Ц ркви је искљ учиво важ ило бож анскоправо (ш.ус лч п и т ). П осле М илаиског едикта Ц рква се наш ла у м ногоповољ нијем полож ају. Њ ен рад је био слободан. Х риш ћанство је по-стало равноправно са м ногобож ачком религијом . П ош то Ц рква нем асвоје територије, него постоји на територији где суверена грађанскавласт припада држ ави, она не м ож е да игиориш е држ авну вољ у, негом ора, с једне стране, да узим а у обзир, и да прихвати одредбе створенедрж авном вољ ом , чак при схварањ у своје упутраш њ е организације, ас, друге стране, да остављ а држ авној вољ и регулисањ е свог спољ аш њ егполож аја у држ ави, као једног од постојећих друш тава, на држ авиојтериторији.

У врем е прогона хриш ћанства, Ц рква се користила у им овин-ском ж ивоту установам а рим ског права С о 11е §1а /и п е г а п а , 1о с и а г е &о - а и а и приватие својине. У брзо је хриш ћанство добило заш титу у лицувизантијског им ператора. Ц рква иије могла каноним а да регули ш е свеодносе који се у ж ивоту догађају, због чега је постепено преузим алаправила оних држ авних закона (νόμοι) који се односе на Ц ркву и нисуу супротности са њ еним учењ ем .

Ц ар Јустинијан 530. прописује да оно исто ш то канони забрањ у-ју, треба да забрањ ују и држ авни закони. О н својом Ш естом новеломналаж е да канони у држ ави им ају исту важ иост као и држ авни закони,а својом 131. новелом посебно прописује да су оп ш теобавезни свиканони који су издани и утврђени на седам васељ енских сабора. Д ру-гим речим а, верске установе им ају важ ност као С вето писмо, а каноникао држ авни закони. У з то, Јустинијан лиш ава важ ности сваки држ ав-ни закон који је у супротности са каноним а.50

П остоји виш е зборника грађаиских закоиа о цркви, од којиховде наводим о сам о неколико: кодекс цара Т еодосија II из 438; законицара Јустинијана у кодексу из 564, П рохирон В асилија М акедонца,В асилике и др.

48 Ν ο ν ε Ι α ε с о т Ш и И о п е з1т р е г а1о г и т р о з 1 1и 5в т а п и т д и а е $и р е г $и п ( с о 11а 1а е е1 о гс И п с к г о п о 1о р .с о ά ίξ ε χ ίε . Ε ά ίά ίΐ. . Е . 7.а с ћ а п а е а Е Л п §е п 11]а 1, 1Л р з 1а е , М В 1Л Л 1.49 . Т р о и ц к и ,р к в е н о п р а в о , I, с т р . 77.50 Н . М и л а ш ,П р а в о с л а в н о ц р к в е н о п р а в о , с т р . 55-56 .

46




У В изантији су канони им али већу важ пост од држ авних закона.О вај принцип је касније важ ио у словеиским држ авама, Русији, С рбијии Б угарској.

Ц рква је, дакле, прихватала држ авне законе уколико нису билиу супротности са њ еним догм атским и каионским учењ ем . Т о је ва-ж ило све док је законодавац (владар) припадао П равославној цркви,а прекидало се оног тренутка кад би законодавац постао незнабож ацили јеретик.

О вакав однос прем а држ авним законим а који се тичу Ц ркве,није постојао сам о у В изантији, него и у западиом делу хриш ћанства,који је био под духовном јурисдикцијом рим ског епископа све до XVIвека. 1 М еђутим , врло брзо се указала практична потреба да се наједиом м есту прикупе и канони и држ авни закоии - νόμοι. С пајаљ емзакона и канона настали су ном оканони.

Д анас виш е ни у једиој држ ави хриш ћаиско законодавство немапревагу иад грађанским . П олож ај Ц ркве у држ ави је другачије уређен,а сам им тим , другачије је регулисан њ ихов м еђусобии однос. У В изан-тији је пак важ ило начело: „Д обро стањ е Ц ркве је снага И м перије”.

11. у д с к а п р а к с а(т ш /о п )

С удску праксу чини низ судских пресуда којим а се правна норм а

прим ењ ује на исти начин.52 У Ц ркви судски обичај им а већу важ ност,пош то ту судска и законодавна власт припада епископим а. В изаитиј-ско закоиодавство је давало већу важ ност судском обичају неш дру-гим обичајим а. П остоји и м иш љ ењ е да обичај, потврђен у суду, м ож еукинухи (дерогирати) закон. У византијском праву постоји интересан-тан збориик одредаба које се тичу судске праксе. Т о је „П ракса” -Π είρα, коју је написао виш и судија у Ц ариграду Е встатије, патрицијеРом ејски, приредивш и ово дело у првој половини XI века. Д ело јеш там пано три пута, и то: као /;« С г е с о г о т а п и т (I том , 1902) одЦ ахарија Ф . Л ин гегала, као 1т О г е с о г о т а п и т (IV том , А тина, 1931)

и на нем ачком 1932.53

12. К ом ентатори канона и г р а ђ а н с к и хзаконао Ц ркви

У м нош тву канон а из разних врем еиских периода, догађало седа једни буду у противуречности с другим а. С друге сгране, издавањ ем

51 И с т о , с г р . 56.52 Р г а у п а е п с И с 1о р ес Ч ја, 2, В е о ^г а д , 1989, с т р 1630.53 . Т р о п ц к и ,р к в е н о п р а в о , I, с т р , 71.

47



Д ш а и о П е р и ћ : Ц р к в е н о и р а в о

В асилика, постављ ено је питањ е важ ности Јустинијаиовог права, којеније унето у В асилике. Због тога су многи канонолози почели даком ентариш у законе из разиих извора црквеног права. Н а западу су

то чииили глосатори. За црквено право су од изузетне важ ноститум ачењ а А лексија А ристииа, Јована Зоиаре и Т еодора В алсам оиа изXII века. Њ ихова ком плехна тум ачењ а су унета у А тинску С интагм у.Један део, изузев В алсам онових тум ачељ а, унет је у Закон оправилоС ветога С аве, а одатле у ш там паиу словенску К рм чију.

У то врем е били су у употреби с м и о п с и с и . С инопсис је скраћенитекст канон а. О ни су им али и добрих и лош их страна. Д обра странаје ш то су канони саж ети у ф орм и кратких прописа. С инопсиси су билиод практичног значаја, ш то се похврђује њ иховим сачуваиим тум а-чењ им а. К асније су ш ирени, без обзира на то ш то их сабори нисуодобрили и ш то су им али недостатке. Л ош а страна синопсиса састојисе у том е ш то их је састављ ач, у ж ељ и да каиони буду кратки, учигш онејасиим .54 С астављ ачи често нису исцрпљ ивали садрж ину канона,55а често је изостављ ана санкција.5 Н е разум евш и смисао пунога тек-ста, састављ ач сииопсиса поиекад је нетачио скраћивао каноне.57 У зто, каткад је уопш тавао каноне, без обзира на који случајсе односе.58

а . А л е к с и је А р и с т и и

К ом еитаре на синопсис С теф аиа Е ф еског написао је А лексијеА ристин . А ристин је ж ивео у XII веку, у врем е царева из династијеК ом ни на - А лексија (1081-1118), Јована (1118-1143) и М ануила (1143— 1180). Рођен је у Елади. С текао је сјајно образовањ е. В рш ио је високедуж ности. Б ио је позван у К онстантииопољ (Ц ариград), где је пож ељ и и м ператора обављ ао хри виш е црквено-политичке дуж ности:ном оф илакса, протекдика и орф аиотроф а. Н а полож ајим а на којим асе налазио био је у контакту са двором и високим устаиовама Ц арства.В ероватио је у врем е Јована К ом ни на (1118-1143), када се налазио наполож ају ном оф илакса и економ а велике цариградске цркве, написаосвоја тум ачењ а. Године њ еговог рођењ а и см рти су непознате. С игур-но је ж ивео у врем е јерусалим ског пахријарха Н икиф ора II, који јехиротонисан изм еђу 1156. и 1166. Т. В алсамон сведочи да се противовог патријарха А ристин позвао на 37. канон Т рулског сабора. П о-стоји још једио сведочанство да је А ристнн био ж ив 1166. У докум ен-тим а сабора, који је те године одрж ан, на првом м есту м еђу служ бе-ницим а велике цркве пом ињ е се велш ш економ А лексије А ристин.

54 Т р у л . 24, 72; Н е о к е с . 4; Г а н г р . 6; Л а о д . 46-47 и д р .55 Т р у л . 11, 31, 66, 95; А н т и о х . 4, 8; Л а о д . 28 и д р .56 Т р у л . 63, 65, 81, 88; VII В а с , с а б о р 3; Л а о д . 36; К а р т . 10 и д р .

57 в е т и х а п о с т о л а 72 и 75.58 К а р т а г . 65 и д р .

48



1 г л а в а : з в о р и ц р к в е н о г и р а в а

Главни А рисхинов задатак са догм атског становиш та био је дадође до тачног см исла канон а и да их протумачи. И справљ ао је си-нопсис на оним м естим а где је скраћени текст био нејасан, а м исаозамагљ ена. Где није била исцрпљ ена садрж ина канона, он би је попу-њ авао. Т ам о где је била изостављ ена саикција, он ју је уводио употпуности. Т ам о где је каион био јасан, он је писао: σαφής јасан; уш там паној К рм чији „се разум но”. О ва тум ачењ а су важ иа јер чиневелики део Законоправила С ветога С аве и ш там пане К рм чије.

А ристии се приликом тум ачењ а служ ио пуиим текстом каионаи схолијама. О њ еговом раду Д . Д ем идов у сјајиојстудији пиш е: „Г лав-ни циљ - исправити недостатке синопсиса: иепотпуност, нетачност, нам естим а нејасност - А ристии је у својој редакцији успеш ио постигао.И пак су нека правила, као ш то см о видели, остала необјаш њ ена или

су нетачно прслум ачеиа.”59

б . Ј о в а и З о н а р а

Јоваи Зоиара је рођен у Ц ариграду и потиче из угледне поро-дице. У врем е им ператора А лексија К ом нииа (1081-1118) налазио сена високим држ авним полож ајим а начелиика одреда телохранитељ аи главног секретара Ц арства. И згубивш и ж ену и дете, Зон ара на-пуш та служ бу и двор са њ еш вом интригом и прима м онаш ки завет.П о сведочанствим а која су сачувана у неким рукописим а, подвизаваосе у м анастиру свете Гликерије, који се налазио на острву П ропонти-ди. Т у се Зонара посветио литерариом раду. Н аписао је хронику одствараљ а света до смрти А лексија К ом пииа и ступањ а на престоЈована К ом нииа 1118. - укупно 18 књ ига и Тум ачењ а на Ф отијевН ом оканои друге редакције, у којем је потпуни текст каноиа, лекси-кон и др.

У IV веку канони су прикупљ ани у зборпике по врем ену настан-ка. Зонара то м ењ а. Н а првом м есту су канони по значају црквеногауторитета који их је донео, а потом по врем ену настаика. Н а првом

м есту су канони светих апостола и васељ еискж х сабора. Н а другомм есту су канони пом есних сабора и, на трећем м есту, каиони светихотаца.

У науци је спорно ко је пре писао ком ентаре: А ристин илиЗоп ара. Д . Д ем идов долази до закљ учка да је А . А ристин старијиком еитатор од Ј. Зои аре.60 Н еспорно је да су њ нхова тум ачењ а сам о-стална и иезависиа једиа од других, о чему сведоче и тум ачењ а канонакада се упореде.

59 Д . Д е м п д о в Ђ ,Х а р а к ш е р т > и зн а ч е ш е ш о л к о в а н т н а к а н о н и ч е с к т к о д е к с Ђ г р ч е с к о п ц е р к в и А р и с т и н а , З о н а р ћ ! и В а л к с а м о н а , М о с к в а , 1888, с т р . 74.

60 Д . Д е м п д о в Ђ ,Х а р а к т е р њ , с г р , 74.

49




Зонарина тум ачењ а су опш ирнија од А ристинових. П ре текстаканона Зонара доноси кратку историју сабора, описује услове цркве-ног ж ивота у том врем епу и колико су се ти услови пром енили у XIIвеку.

К ада је наилазио на противречности у каноним а, Зонара серуководио следећим принципим а:

а) каснији канон укида ранији канон о истом предмету (1е х р о $(е п о г с !е го §а 1 ρ η ο ή ,);

б) апостолски канон је важ нији од саборског канона;в) канон васељ енског сабора им а већу важ ност и предност од

канона пом есног сабора;г) канон сабора је претеж иији од канона светих охаца;д) кад канони нису м еђусобно сагласни, важ и оиајкоји је блаж и

(ίη ά ιώ ίο т Ш ш ).За разлику од А ристина, Зонара се веом а често упуш тао у

полемику против учењ а Рим окатоличке цркве (Трул. 55; С ардик. 5;К артаг. 4 и 37). Зон ара ниш та не пиш е о односу канон а прем а држ ав-ним законим а. Био је веом а објективан и п рактичан. Због тога сукаснији добри канонски зборници називани једноставно „Зон ара”.Зонара је теж ио да по сваку цепу дође до истине, због чега С . Т роицкипиш е: „Н е плаш и се великих љ уди”. 1 П од „великим љ удим а” Т ро-

ицки подразум ева цареве, патријархе и м итрополите. П риликом ту-м ачењ а канона, Зон ара често одступа од свог непосредног задаткакао канонолог и ош тро изобличава непош товањ е канона, исквареностћуди њ егових саврем еника и противречност народних обичаја наспрамучењ а и духа хриш ћанства.

Т ако у тум ачењ у 7. неокесаријског канона, који забрањ ује све-ш тенику да учествује у брачној гозби другобрачног, Зонара пиш е: „Т оје сам о на папиру, а м и см о видели да су патријарх и неки м итрополитивеселили се на гозби другобрачног цара.

Ч етврти васељ еиски сабор својим трећим каноном забрањ ујеклирицим а врш ењ е држ авних дуж иости, са чим у вези Зонара пиш е:„И сада се деш ава то зло, и нико се не бори против тога, ни патријарх,ни цар ни епископ.”63 И ли, нпр, 96. канон Т рулског сабора забрањ уједа се коса на глави веш тачки украш ава. У њ егово врем е то чине „нетолико прости љ уди, већ они који су добро стојећи; то постаје опш те-народно зло, епидем ијска болест, којом се зараж авају они који носеим е Х ристово” . Д аљ е, Зонара изобличава слабости духовних лица, јер

61 . Т р о и ц к и ,р к в е н о и р а в о , I, с т р . 111.

62 П р а в и л ас в т Т а з /х Ђ п о м %с .т а њ \х -ћс о б о р о пђ т о л к о в а н и п м и ,в к т у с к љп е р в м п , М о с к в а , 1880, с т р . 85.

63 П р а в и л ас в л т ћ и с Ђ в с е л е н с к и х Ђ с о б о р о в Ђсг> т о л к о в а ш ш м и , М о с к в а , 1877, с т р . 159-161.

50




таквим а дозвољ авају приступ Ч аш и Господњ ој, тј. причеш ћују их: „Ито не забрањ ује нико, ни патријарх, ни други архијереји, нити пакм онаси...

К ако би Зонара тек сада писао, у наш е врем е? П ретпостављ ам ода због свог става, храброг и објективиог, није изабран за епископа,док је Т еодор В алсам он постао и патријарх антиохијски 1193. год.

Д ем идов о Зонари у наведеној студији пиш е: „Зон арина ту-м ачењ а су м ного потпунија од А ристинових, он се не ограничава сам она тачно изнош ењ е см исла канона, он иде даљ е: свуда где је то пот-ребно 1 раж и м отиве због којих је канон донет, усаглаш ава их; усукобу канона који се односе на исти предм ет, даје једним а преи-м ућство над другим а, устаиовљ ава правие поставке, правне принципе,речју - устројава догм у канонског права”.65

в . Т е о д о р В а л с а м о и

Т рећи ком ентатор каноиа, Т еодор В алсам он, оставио је у својимтум ачењ им а извесне податке о себи. П исао је и радио у време двојицеим ператора: М анојла I К ом нииа (1143-1180) и И сака II А нђела (1185— 1195). Грађании Ц ариграда, у свеш теном чину ђакон, заузим ао јевисоке полож аје ном оф илакса и хартоф илакса цариградске цркве.Захваљ ујући дугогодиш њ ој служ би на овим полож ајим а, он је стекао

богато искуство. У з то, добро је упознао каноне и грађанске законе.Због тога су му се често обраћали за разреш ењ е м ногих питањ а.Н икита Х онијат пиш е да је цар И сак А нђел нам еравао да за

цариградског патријарха доведе Т еодора В алсам она, ценећи њ еш вуобразованост. А ли пром енио је одлуку, па је на патријараш ки трон уЦ ариграду довео јерусалим ског патријарха Д оситеја, ум есто цариград-ског патријарха Л еоитија, који је лиш ен патријараш ког трона. Ц ар јесум њ ао у каноиичност таквог прем еш таја, због чега се обратио пита-њ ем В алсамону. Године 1193. В алсамои постаје аитиохијски патријарх,после патријарха Х ри стоф ора који је отрован од стране крсташ а учијим се рукам а налазила А нтиохија. У нем огућности да се настаниу седипггу своје патријаргпије, В алсам ои је остао у Ц ариграду, одаклеје управљ ао антиохијском патријарш ијом .

Т еодору В алсам оиу је, као повод за писањ е тум ачењ а канон а,послуж ио следећи догађај. У м итрополији ам асијској упраж њ ена јебила једна епархија. П атријарх М ихаило III А нхиал (1169-1177) трипута је писм еио упозорио амасијског м итрополита Л еонтија о обавезида попуии упраж њ ену епархију. Л еонтије то иије учинио. Због тога јепатријарх доиео одлуку да м им о вољ е п а д Л е ж п о гм итрополита иопуии

64 И с ш о , с т р , 589-590.65 Д . Д е м п д о в Ђ ,н а в . д е л о , с т р . 96.

51




упраж њ ену епархију, позивајући се на прву главу 123. Јустинијановеновеле. М итроп оли т Л еонтије је приговорио на патријархову одлукуи исту одбио као канонски неосновапу, с образлож ењ ем да наведена123. глава Јустинијанове новеле није уш ла у В асилике, па због тоганије правно ваљ ана и не м ож е произвести правно дејство. П атријархбраии свој став и тврди да је за Ц ркву обавезан Н ом оканон у који јета новела упета у своје врем е, а Н ом оканон је у цркви признат каосвета књ ига. М итрополит Л еоитије се ж али цару и С енаху, који суодлучили да је м итрополит у праву, и да у Н ом оканону важ е сам о онидрж авни закони који су унети у В асилике. Тако је овај спор изм еђупатријарха и м итрополита, као и сам а одлука цара и С ената, био поводда сам цар М аиуил К ом иен и патријарх М ихаило А нхиал затраж е одВ алсам она да напиш е тум ачењ а на Н ом оканон. О том е постоји све-дочанство сам ог В алсам она у тум ачењ у девете главе Н ом оканона.

В алсам он је себи поставио теж ак задатак: да покаж е који зако-ни, од оних садрж аних у Н ом оканон у, важ е због тога ш то се налазеи у В асиликам а, и који су то, пак, закон и који немају правпу снагу,јер се не налазе у В асш ш кама. У ствари, потребио је било одредитиу којим се још законским збориицим а налази закон, осим у В асили-кам а и Н ом окаиону, те разреш ити п ротивречности руководећи серанијим тум ачењ им а, сопственим убеђељ ем и, на крају, указати, од-иосно цитирати касније сииодске одлуке и новеле им ператора.

В алсам он је почео писати тум ачењ а изм еђу 1169. и 1177. П рво-битна тум ачењ а поједних канона касније је допуњ авао и прош иривао,о чем у и сам сведочи. Т ам о где је то чинио, обележ авао је изразомέτερον σχόλιον - друго тум ачењ е.

У својим тум ачењ им а В алсам он је ош тро критиковао Рим ока-толичку иркву, пиш ући о папству и иеправославним обичајим а там оуведеним . 6 П онекад је, али не ош тро, указивао и на антиканон скепојаве у пракси Ц ариградске пахријарш ије.67

У поређењ у са Зонаром , В алсам ои није им ао онолике см елости

и објективносги. П онегде је писао да угоди цару или патријарху, или,чак, и личиим интересим а. Т ако, тум ачећи каноне 19-23. К артагин-ског сабора, он покуш ава да докаж е неканоиску тезу, по којој цар им аправо да постављ а у грађанску служ бу клири ке и м онахе. В алсам онна виш е места даје предиост грађаиским законим а, ако су у супрот-ности са каионим а. Т ако, на прим ер, 58. канон Л аодикијског саборапрописује: „У кућама не см ију ж ртву приносити ни епископи, нипрезвитери” , а В алсам он пиш е: „Т о је дозвољ ено новелом им ператорагосподина Л ава М удрог.”68

66 А п о с т . 63; Т р у л . 11, 67, 69; А н к и р . 14; Л а о д . 14, 44; К а р т а г. 37 и д р .

67 Д и о н н с . а л е к с , 2; В . В е л п к ж 81; А н т и о х . 16; Л а о д . 15; К а р т а г. б , 15-18 и д р .68 А т . и н т . III, с т р . 224, 502, 601-602. В и д и т е и к а р т а г и н с к е к а н о и е 90, 146.

52



I г л а в а : з в о р и и р к в е н о г п р а в а

У односу на А ристина и Зонару В алсам он је био у предности,јер је им ао њ ихова тум ачењ а, која је по потреби допуњ авао. О билатоје користио тадаш љ у праксу, коју упорсђује са праксом из врем енавасељ енских сабора. Т ом приликом је указивао на разлике, користећицарске закоие и синодске одлуке. С вој рад посветио је патријархуГеоргију II К сиф илину (1193-1198), за чије врем е је тум ачењ а веро-ватно и заврш ио.

Д ем идов за В алсам она пиш е: „У поређењ ем са њ еговим прет-ходницим а не м ож ем о а да му не дамо предиост, њ егов рад је потпу-нији... код њ ега се налази пракса, тадаш њ а, ранија; изводи из новелавизантијских им ператора који се налазе у В асиликам а и синодскареш ењ а.”69

А ристин, Зон ара и В алсам он су протум ачили све каноне П ра-

вославне цркве, сагласно њ еним обичајим а и црквеном уређењ у.П осле друге редакције Ф отијевог Н ом окаиона 883, заустављ ен

је развој канонског кодекса источне П равославне цркве. И зводи изсинодских одлука и закони који се односе на Ц ркву, а које је у својимтум ачењ им а користио В алсам он, им али су практичи у вредност, и ум нош м е су допунили Н ом оканои.

А ристин ова тум ачењ а писана на синопсис претеж но су догм ат-ска. Зонара пиш е ком ентаре на канон потпуног текста. Њ егова ту-м ачењ а су опш ирнија и превазилазе А ристинов рад. О ба тум ачењ а суу неку руку била припрем а за В алсам онова. О и тум ачи пун тексгН ом оканона и грађаиских закона који се тичу Ц ркве. У з то, и црквенавласт се често, да би потврдила исправност свог гледиш та, позива нањ ихова м иш љ ењ а. Н аш познати канонолог Ч едом иљ М итровић језакљ учио: „С топивш и се тако са текстом каиона ком ентари грчкихканонисха су постали извор црквеног права.”70

69 Д . Д е м н д о в т »,Х а р а к ш е р т >, с т р 122,70 Ч , М н т р о в п ћ ,р к в е н о п р а в о , с г р . 51.

53



II Ј Г Л А В А

П ерж одизација црквеног права

П рви п е р и о д : о д Г о с п о д а И с у с а Х р и с т а д М и л а н с к о г е д и к т а 313. г о д ж н е

У свакој науци постоје одређене периодизације. Т ако је и уцрквеном праву установљ ена подела на три периода. П рви период, одГоспода И суса Х риста до М иланског едикта 313; други, од М иланскогедикта до краја IX века, и трећи, од краја IX века до наш их дана.

У првом периоду Ц рква се скоро искљ учиво руководила С ветимписм ом и апостолским П редањ ем . П остојало је, пак, становиш те покојем су то и једини извори црквеног права. У пркос таквом ставупостоје м ногобројни спом еници из каснијих врем ена са им еном „апо-столски”. В елики значај за Ц ркву у овом периоду им ао је о б и ч а ј. М ањ е значењ е им ало је законодавство Ц ркве, а вољ а држ аве нијеслуж ила као м ахеријални извор црквеном праву. С абори се одрж авајутек у другој половиии овог периода и им ају пом есни и локални значај.

С вака црква се трудила да у апостолском предаљ у нађе реш ењ еза искрсла питањ а и стањ а унутар њ е. П а ипак, чувари предањ а субиле оне цркве које су осиовали сам и апостоли у великим градовим аРим ске им перије. Т ертулијан м еђу те градове убраја - на И стокуА лександрију и А итиохију, а иа Западу Рим . Е пископи из м ањ их м естаобраћали су се са одређеним питањ им а представницим а ових цркава.О ни су одговарали на постављ ена питањ а, и тако су настале канонске

посланице - канонски одговори (Е р Ш о 1а е с а п о т с а е α ίν ε г е з р о п з а с а п т с а ).

М еђу њ им а су велики углед уж ивале посланице светог К лим ен-та, епископа рим ског, и светог И гњ атија Богоносца, епископа антио-хијског. Њ ихове посланице, ипак, нису укљ учеие у кодекс П равослав-не цркве.

И з овог периода унети су у канонски збории к канони тројицесветих отаца, и то: Д иоиисија А лександријског (|265 - четири канона),Григорија Н еокесаријског Ч удотворца (|270 - 13 канон а) и П етра

А лександријског (|331 - 14 канона).У другој половини овог периода јављ ају се и м онограф ије ка-нои ског садрж аја. В ећина м онограф ија припада светом И ринеју Л и-

54



II г л а в а : П е р и о д и з а ц и ја ц р к в е н о г и р а в а

онском , светом К ипријану К артагин ском и Терхулијану К артагин-ском.

О д зборника из овог периода најстарији је Д идахи, по обим у је

највећа Д идаскалија, а по важ иости канони С ветих апостола.

а . У ч е њ е 12 а п о с т о л а - Δ η δ α χ ή τ ω ν δ ώ δ ε κ α ’Α π ο σ τ ό λ ω ν

М ногобројни црквени писци спомињ у учењ е 12 апостола (К ли-м ент А лександријски, А танасије А лександријски, Јевсевије К есариј-ски, и др.). Д ело је настало вероватно у II веку и дуго се см атрало даје изгубљ ено. П ронаш ао га је руски научник А итонии К апустин (+1894)у библиотеци Јерусалим ског м аиастира у Ц ариграду 1862. О писао гаје у каталогу те библиотеке. Д ело је ш тампао у Ц ариграду 1883.ником идијски м итрополит Ф илотеј В ријеније. О њ ем у постоје м ного-бројни радови. П реведено је на српски и објављ ено у Задру 1885, каои у Б еограду 1933, под називом „У чењ е апостолско”. Н ајновији пре-вод је из 1987.71

Д идахи је подељ ена у 16 кратких глава. О д 1. до 6. главе ш ворисе о два пута: о путу ж ивота, којим је дуж ан да иде хриш ћанин, и опуту који води у см рт, који хриш ћанин м ора да избегава. У главам а7-10. говори се о крш тењ у, посту, причеш ћу. Д ео од 11. до 16. главеизлаж е норм е о црквеној организацији и служ би о: апостолим а, про-роцим а, учитељ им а, епископим а и о ђаконим а, а говори се и о односучланова хриш ћанских опш тииа прем а наведеиим лицим а.

б . Д и д а с к а л и ја (О М а зс а Н а а р о з 1о 1о г и т )

Д идаскалија (р Ш а зс а а а р о з М о г и т) је по обим у иајвећи зборниковог периода. У њ ем у се налази потпуи опис услројства Ц ркве изапостолског врем ена. Говори не сам о о епископим а, презвитерим а иђаконим а, него и о црквеним удовицам а, ђаконисам а, чтецим а и ипо-ђакоиим а.

Д идаскалија је вероватно иаписана на грчком језику. О ригиналније сачуван. С ачуваиа је на сиријском, а делим ично и на латинскомјезику. Ш тампао ју је В е Ба^аМ е у Л ајпцигу 1854. године. П ретпостав-љ а се да је настала у С ирији у III веку.

71 У ч е њ е д в а н а е а и о р и ц е а и о а и о л а (Д и р а х и ), п р е в е о с а с т а р о г р ч к о г А , Т . П , „Т е - о л о ш к и п о г л е д и ", г о д , XIX, б р . 3-4, Б е о г р а д , 1987, с г р , 235-240,

55




в . К а н о н и в е т и х а п о с т о л а - Κ ανόνες τω ν άγ ιω ν ’Α ποστόλω ν

П остојало је миш љ ењ е да су ове каноне саставили сам и апосто-ли, и то свих 85, колико их је и данас. У тврђено је, научним истраж ива-њ им а од XV века, да они не потичу непосредио од апостола, него дасу настали из апостолског предањ а и да су допуњ авани, вероватно докраја III века. П рви васељ енски сабор 325. не спом ињ е ове каноне,али упоређењ ем неких од њ их, са каноним а тога сабора, очигледно једа су канони постојали (нпр. канон 1. сабора - апост. 21; каион 2.сабора - апост. 80; канон 5. сабора - апост. 32 и др.). С а сигурнош ћусе м ож е закљ учити да су канони С ветих апостола били у опш тој

употреби већ почетком IV века. И аим е, Ч етврти васељ енски сабор,одрж ан у Х алкидону 451. одређено се позива на ове канон е (канон 2.сабора - апост. 29; канон 3. сабора - апост. 20; канон 30. сабора -апост. б).

У П равославној цркви се 85 канон а назива им еном С ветих апо-стола. О ви канони су сагласни са С ветим писм ом, С ветим предањ еми ж ивотом Ц ркве тог периода, и као такви добили су опш теобавезанзначај у Ц ркви. Т акође, Т рулски сабор је другим каноном утврдиообавезност 85 правила (канона). З а њ их се каж е ,,да су прим љ ени ипотврђени од светих и блаж ених отаца, који су прије нас били, а која

су и нам а предани им еном свехих и славних апостола”. О д тада сепом енути канони налазе на првом м есху у свим канонским зборницим аИ сточне цркве. У з то, Д иоиисије М али ф ш п у з ш и Ε χ ί§ιη <χ Ϊ555), м онах,по пореклу С кит, за потребе епископа салонског С теф ана приредиоје зборн ик канона П равославне цркве. У овај зборник, који је написанна латинском језику, унео је каноне свих сабора - до Ч етвртог васе-љ енског сабора 451. Д ионисије је од канона С ветих апостола унеопрвих 50. П ри том е је, по једним а, користио зборник П равославнецркве на грчком језику (који је садрж ао сам о 50 канона С ветих апо-стола). П о другим а, м еђу којим а је и архиепископ париски М арца (Р.

с!е. М агса), Д ионисије М али, „који је први упознао Запад са апостол-ским каноним а, м орао је унијети у овај зборник сам о 50 канона, аизоставити последњ их 35 с тога, ш то су они установљ авали неш тош то није било еагласно са обичајим а Западн е цркве, и ш то би, осо-бито 66. канон било т §г а з К о т а т з а и г Њ и з ”?2 Т ом е у прилог говории 51. апостолски канон, који одређује: „К оји епископ, или презвитер,или ђакон , или други из свеш теничког им еника, уздрж авају се одж енидбе... или нека се поправи, или нека буде извргнут и искљ учениз Ц ркве” . У то врем е је у западном делу хриш ћанске Ц ркве целибатузео м аха. Н а П рвом васељ енском сабору 325, ово питањ е је реш ено

- целибат за свеш тенство није био опш теобавезан.

72 Н . М и л а ш ,П р а в о с л а в н о ц р к в е н о и р а в о , с т р . 88.

56



II г л а в а : П е р и о д и з а ц и ја и р к в е н о г и р а в а

г . А п о с т о л с к и у с т а в и

А постолски устави представљ ају дело које је настало у V веку.

Н епознати састављ ач је на једно м есто скупио Д идахи, Д идаскалију иканоне С вехих апостола. О во дело је приписивано светом К лим енту,епископу рим ском . И пак, до данас није поуздано утврђено ко је са-ставио овај зборник, који је подељ еи на осам књ ига.

П рвих ш ест књ ига зборника сачињ ава Д идаскалија; седм у књ игуД идахи -У чењ е 12 апостола, а осм у књ игу 85 канона С ветих апостола.Т ако се први пут у историји Ц ркве појавио С о гр и а ш п х с а п о п т .

Т рулски сабор својим другим каноиом иије признао канонскизначај овом ком плетном зборнику. П ретпостављ а се да је он делонеког аријаица. А ли је овај сабор уврстио у опш теобавезне каноне заЦ ркву 85 канона С ветих апостола.

С . Т роицки посебно истиче: „Т реба скренути паж њ у да тај првиС о г р т ш т с а п о ги с Ј нигде нем а ниједне речи, ни алузије о папскојвласти над целом Ц рквом , ш хо би било апсолутно немогуће, ако битакво учењ е постојало у Ц ркви у то врем е.73”

2. Д р у г и п е р м о д : о д М и л а н с к о г е д и к т а

д о к р а ја IX в е к аП осле М иланског едикта 313, којим је хриш ћанска Ц рква приз-

ната за с о г р ш с ћ ш п а п о г и т , тј. за слободну јавну корпорацију, ж ивотЦ ркве је текао слободније. Ц ар Јустииијан је у ш естој новели ф орм у-лисао теорију сим ф оније (складност односа изм еђу Ц ркве и Д рж аве).Т о је врем е васељ енских сабора. К аноии, које су доносили сабори одсам ог почетка, били су опш теобавезни за целу Ц ркву. У з то, канониС ветих апостола, настали у претходном периоду, важ или су и даљ е,али су одлуком васељ енских сабора постали опш теобавезни .

У овом периоду се на Западу постепено јављ ају зборници саучењ им а која одударају од духа И сгочне хриш ћанске цркве.

К анонолози обичио деле зборнике из овог периода у четиригрупе:

а) канонски збориици;б) грађански збориици закона о Ц ркви;в) м еш овити зборници - ном оканони; иг) епитим ијни ном оканони.

73 , Т р о и д к и ,р к в е н о и р а в о , I, с т р . 82.

57




а . К а и о н с к и з б о р н и ц и И с т о ч н е ц р к в е

Ц рквени органи власти у м естим а где су одрж авани саборичували су саборске одлуке у специјалном зборнику који се звао С и - н о д и к о н . Зборнику су додаване одлуке каснијих пом есних и васељ ен-ских сабора. Зборниц и су у почетку им али хронолош ки распоред.

За најстарији, см атра се зборник канона у ком е су се налазиликанони А нкирског сабора из 314. К асиије су додати и канони Н еоке-саријског сабора из 315.

Н а Ч етвртом васељ енском сабору у Х алкидону 451, на неколикоседница су читани каноии ранијих сабора. Т ај зборни к се на грчкомзвао Β ιβλίον (латииски сос1ех). Н ије сачуван. Н епознато је и од кога и

када је приређен. П а ипак, важ по је и сам о сазнањ е да су канониприкупљ ани у зборнике.Н ајстарији је по времену настанка П о н т и јс к и з б о р н и к . У њ ем у

су се налазили канони пом есних сабора, А нкирског и Н еокесаријског,I васељ енског сабора, пом есних сабора, и Гангрског, А нтиохијског,Л аодикијског и, на крају, II и III васељ енског сабора - укупно 166канона. В ероватно је овај збориик био узор познијим збориицим а.

С и н о п с и с к а н о н а С т е ф а н а Е ф е с к о г . О вај синопсис представљ аскраћени текст канона. С инопсиси су били практични. У врем е кадасе писало руком , преписи су били скупи, али су због уш теде и прак-тичности брзо уш ли у употребу. П рви такав збориик саставио јеС теф ан Е ф ески, по ком е збориик и носи назив. Н астао је крајем VIили почетком VII века. У њ ега су хронолош ким редом унети канониС ветих апосгола, канони прва три васељ енска сабора и канони петпом есних сабора. К асније су додавани канохш осталих сабора и светихотаца, такође у скраћеном виду. Н а овај сииопсис је А лексије А ристину XII веку писао тум ачењ а, која су уш ла у Законоправило С ветогаС аве, и одатле у ш там пану К рм чију.

С и н о п с и с . С и м е о н а м а г и с т р а и л о г о т е т а потиче из X века, с

једном новином : први пут је прим ењ ен критеријум који ће каснијебити опш те усвојен. Н аим е, канони су донети по а у т о р и т е т у . Си-нопсис садрж и каноне С ветих апостола, пет васељ енских сабора, се-дам пом есних сабора и каноне светог В асилија В еликог. Распоредканона по ауторитету су прихватили у XII веку В алсам он и Зонара.Распоред је и до наш их дана остао непромењ ен.

К о д е к с к а н о н а А ф р и к а н с к е и р к в е (С о А е х с а п о п и т е с с 1 с а п а е ) садрж и каионе без скраћивањ а. К артапш ски сабор74 је важ анзбог тога ш то је одбио да епископ рим ски прим а апелаци је и да самодлучује о каноним а ранијих сабора, одрж аних од 348. до 418. О д

74 В и д е т и о в д е с т р , 38.

58



I I Г л а в а : П е р и о д и з а и џ ја и р к в е н о г и р а в а

каиона који и даљ е им ају важ ност задрж ан је 121 канон, ком е јепридодато још 12 канона, тако да их укупно им а 133. О вај зборникнастао је на Западу. Т рулски сабор је 2. каноном прописао опш те-обавезност ових каноиа за целу Ц ркву.

К а н о н с к а с и н т а г м а у 60 н а с л о в а . У м нож авањ ем сабора повећанје и број канона. Х ронолош ки редослед, као и редослед канона поауторитету, показао се крајњ е непрактичним . У м нош тву канона теш -ко је било сиаћи се. Због тога су добри позиаваоци почели да при-ређују кам оне по предм етим а, којих у овој К аноиској синтагм и им а60. К ад се говори, нпр. о светом причеш ћу, сакупљ ени су на једном есхо сви канони који се иа то односе. Т о су у почехку били сам о-стални, приватни зборници, који ће због своје практичн е стране убрзоући у опш ту употребу. У С интагм и је дат пун текст каноиа. О на је

садрж ала и каноне С ветих апостола, четири васељ енска сабора ипом есних сабора, закљ учно са С ардикијским сабором из 344. У њ ојнем а каноиа светих отаца. О вај зборник, настао у VI веку, није са-чуван.

К а н о и с к а с и н т а г м а у 50 н а с л о в а . С аставио је Јован С холастик(*}"577), адвокат и презвитер у А нтиохији, касније патријарх цариград-ски (565-577). П риређена је половином VI века. За узор је послуж илаС интагм а у 60 иаслова.

К ад је Јоваи постао патријарх, послао је овај зборник свимепископим а цариградске патријарш ије. Н а тај начин је ова С интагм адобила званичан карактер.

С интагм а садрж и каиоие С ветих апостола, четири васељ енскасабора и пом есних сабора, закљ учно са С ардикијским сабором . Н а овоје додато 68 канона светог В асш ш ја В еликог, који су узети из њ еговихпосланица. Н а тај начин, С интагм а је садрж ала 85 канона С ветихапостола, 224 саборска канона и 68 каиоиа светог В асилија В еликог.У овом зборнш су се налазе и е р Ш о 1а е с а п о м с а е , које су на И стокудобиле исто значељ е као и папске конституције ( е р Ш о 1а е с !е с ге (а 1е х ) на Западу.

Б рој иаслова подсећа на Д игеста, а распоред је сличан А поегол-ским установам а. У њ им а се лако налазе каноии по предм ету, али ихје теш ко слож ити по ауторитету или хронолош ки редоследом .

К а н о н с к а с и н т а г м а у XIV н а с л о в а . П ретпосгављ а се да је С ин-тагм у саставио цариградски патријарх С ергије (610-636). П ош то јебио јеретик - м онотелит, изгледа да је њ егово им е са разлогом пре-ћутаио. У противном , ову синтагм у би одбацила Ц рква. Н а садрж ајС иитагм е у 50 наслова додати су каноии помеслш х сабора - К артагин-ског из 419. и Ц ариградског, који је одрж аи у врем е патријарха Н ек-тарија 394. Т ом е је придодато и 16 канон а светог В асилија В еликог и11 канона светих отаца.

59




С астављ ач овог зборни ка успеш но је спојио добре стране пред-м етног и хронолош ког излагањ а канона из С интагм е у 50 наслова.П рво је донео пуи текст свих канон а по ауторитеху. У насловим а, којису поделзени на главе, уписан је сам о број канона који се тиче тогпредм ета. Због лаког сналаж ењ а, С интагм а је ш ироко прим ењ ивана.

б . Г р а ђ а п с к и з б о р и и ц и з а к о и а о Ц р к в и

Х риш ћанство је у другом периоду постало држ авна вера у В и-зантији. Л огично је, прем а том е, очекивати да држ ава регулиш е од-ређеиа питањ а која се тичу црквеног ж ивота. У почетку, то су билапитањ а која каноним а нису регулисаиа. И з овог периода важ на су три

зборника грађанских закоиа о Ц ркви:1) з в о д и и з Н о в е л а Ј у с т и н и ја н о в и х у 87 г л а в а - С о е с о

ξ ϊη ία х е р (е т с а р Ш Л о ги т . Зборник је саставио цариградски патријархЈоваи С холастик (565-577), који је саставио и К анонску сингатм у у 50наслова. Зборник је састављ ен из 12 новела Јустинијанових (6, 5, 83,46, 120, 56, 57, 3, 32, 131, 64, 123), при чем у је већи део (гл. 28-^85) узетиз 123 новеле. ГТриређеи је после 565. М ного је кориш ћен зато ш тоје практичан и унет је у Законоправило С ветога С аве (гл. 45), уш там пану К рм чију (гл. 42).

2) З б о р н и к у 25 г л а в а - С о е с о д т д и а г е1 ν ίξ ίη ΐί с .а р и 1о г Зборник је саставио непознати аутор. С адрж и изводе из прве четирититуле Јустш ш јановог кодекса (гл. 1 - 21). О д 22. до 25. главе дате сучетири Јустш ш јанове новеле (137, 133, 120 и 131). И овај зборник јеунет у Законоп равило С ветога С аве.

3) З б о р н и к у т р и д е л а - С о е с о с о т Т и о п и т е Љ п а з с а г и илиС о е с о (п р а гШ а . П рви део овог зборника садрж и изводе из тринаестнаслова прве књ иге Јустинијановог кодекса са паратитлам а, тј. пара-лелним м естим а из других титула кодекса. Д руги део је подељ ен наш ест наслова без паратитли и узет је из Д игеста и И нституција којесе односе на Ц ркву. Т рећи део садрж и изводе из Јустинијанових но-вела.

П рви део овог зборника унет је у Н ом оканон у XIV наслова,односно грана, који у Законоправилу С ветога С аве чини 47. главу, ау ш там паној К рм чији 44. главу.

в . М е ш о в и т и з б о р и и ц и - н о м о к а н о н и

Д о сада је одвојено било речи о канонским зборниц им а и ограђанским зборницим а закона о Ц ркви. У пракси је било теш ко

60






раније зборн ике из употребе. Т ом е је пом огао и сабор у Ц ариграду920. на ком е су учествовали представници свих аутокеф алиих цркава.Н ом оканон је потврђен и проглаш ен опш теобавезним за целу Ц ркву.

Н . М илаш је 1886. превео садрж ај паслова на српски језик.7Д етаљ ан рад о овом Н ом оканопу са посебним задрж авањ ем на

питањ им а односа Ц ркве и држ аве и епископа С тарог и Н овог Рим а,дао је М иодраг М . П етровић у својој докторској дисертацији „Н ом о-канон у XIV наслова и византијски ком еихатори” 1970. године.77

г . Е п и т и м и ј и и н о м о к а и о н и

У Ц ркви је до 391. постојала јавиа исповест, коју је укинуоцариградски архиепископ Н ектарије. Њ егов иаследник, свети ЈованЗлатоуст, препоручивао је благост према оним а који се кају. В иш есабора је донело каноне који се тичу покајањ а. П осебно су то чинилиепископи, а м еђу њ им а највиш е свети В асилије В елики. Е питим ија(запрећењ е) се не м ож е у строгом см ислу схватихи као казна. И спо-ведници, а то су м огли бити епископи и презвитери, налагали суепитим ије верницим а за учињ епе грехе. О не су се састојале у том еш то се налагао пост, м етаније, чињ ењ е милостињ е и слично. П ри том есе строго водило рачуна о душ евном располож ењ у покајни ка, узрастуи другом . Због практичне потребе, настали су епитим ијни ном окано-ни. О њ им а, С . Троицки с правом прим ећује: „О ви ном оканони им ајуи неко правио значењ е због тога ш то су м огли служ ити као упутствоне сам о при налагањ у приватних епитим ија при тајном исповедањ у,но и при налагањ у јавие епитим ије за јавне преступе од стране ф ор-м алног црквеиог суда.”78

И сам цар је члан Ц ркве, па се и љ ем у м огла налож ити епити-м ија, о чему постоје прим ери, од којих наводим о сам о два. Ц ар Т ео-досије је за престони град изабрао С олун, где је тада био епископА схолије, велики пријатељ епископа А м вросија М иланског. „К ада јеу току своје двогодиш њ е окупаторске управе у С олуну набасао наклицу војне побуне, он је одм ах изврш ио генерални обрачун м еђувојним јединицам а. Због ове страш не свирепости, епископ А схолијеније дозволио Т еодосију да обично уђе у цркву, скинуо је са њ егапарадну одећу, и навукао м у покајиичку кош уљ у. И Т еодосије сеповиновао. И спунио је обавезу црквене дисциплине.”79

76 Н . М и л а ш ,З б о р н и к и р а в и л а с в е ш и х а и о с ш о л а , в а с и о н с к и х и и о м је с н и и с в е т и х о т ш и џ , к о ја с у п р и м љ е н а п р а в о с л а в н о м ц р к в о м , Н о в и а д , 18862, с т р . 3-22.

77 Μ Ι Ο Ν Τ Ρ Α Γ Κ . Μ . Π Ε Τ Ρ Ο Β Ι Τ Σ , Ο Ν Ο Μ Ο Κ Α Ν Ω Ν Ε Ι Σ Ι Δ Τ Ι Τ Λ Ο Υ Σ Κ ΑΤ Ι Ν Ο Ι Σ Χ Ο Ι Λ Ι Α Σ Τ Α Ι , Α Θ Η Ν Α Ι , 1970, σ ε λ . 266.

78 . Т р о и ц к и ,р к в е н о п р а в о , И , с т р . 6.79 А . К а р т а ш о в ,В а с е л е н с к и с а б о р и , Т о м I, Б е о г р а д , 1995, с т р . 174-175.

62



I I Г л а в а : П е р и о д и з а и м ја и р к в е н о г п р а в а

Т еодосију ће се ово поновити и код епископа А м вросија у М и-лану, о чем у постоји сведочанство. „У приврем еној престоници, тј.главном ш табу у С олуну, становници су сатрли Г оте, најам не ратнике,и убили њ иховог ком аиданта Бутериха. Т еодосије је сурово десетко-вао становнике, док је А м вросије см атрао да је то неоправдана сви-репост и убијањ е невиних љ уди. К ад је Т еодосије након тога, већ каопобедник Е вгенија - новог претендента на престо, дош ао код А м вро-сија у М илано у њ егов храм, овај није допустио победнику чак ни дапрекорачи праг катедре, него је прво од њ ега захтевао да се јавнопокаје, тј. да одређено врем е одстоји у цркви и то без царске одеж де,па је тек накои тога, објединио им ператора са Ц рквом .”80

Н ајстарији епитим ијни ном оканон приписује се цариградскомпатријарху Јовапу П остнику (582-595). Д о нас је овај иом окаион до-

ш ао у разним редакцијама, од којих ниједна није несум њ иво П остни-кова, иако је опш та основа свих иста. С адрж и поуку, односно руко-водство духовницим а како да врш е исповест и како да на греш никеналаж у правила о покајањ у. С вети В асилије В елики остављ а могућ-ност духовнику да м ож е бити „човјекољ убнији прем а особи, код којевиди да се особитим начииом каје за гријех и скрати јој вријеме казне(епитим ије) неће зато бити осуђеи” (74. канон). И м ајући ово у виду,као и то да је исповест добровољ на и да сведочи о спрем ности греш ни-ка да се покаје и изм ири са Б огом , својим ближ њ им а и својом савеш ћу,П остни к81 скраћује раније епитим ије на половипу, а понегде и виш е.

О н налаж е пост, диевна м етанија у одређеном броју и м илостињ у.С ачуваие су редакције овог зборника из X и XI века.С личан ном оканон приредио је и Н ићиф ор И споведник. (•ј‘818).82

И з овог ном окаиона су 23 канона унета у ш там папу К рм чију, гдесачињ авају 57. главу.

Н а крају В е л и к о г т р е б н ш с а , као додатак, ш там пан је ном оканонкоји садрж и 228 канона. 3 К аноии су донехи с поднасловим а (нпр.одељ ак о м оиасим а садрж и све каноне који се одиосе на м онахе). П рвиш там пахш епитим ијни ном оканон уз В елики требни к код Руса потиче

из 1620. године.М а л и т р е б н и к је извод из В еликог требника, и намењ ен је

парохијским свеш теиицим а. У њ ем у се налазе чинови који се најчеш ћеврш е за вернике. У М али требник је уието 117 од 228 каиона из

80 И с ш о, с т р . 202.

81 В п д е т и : Н . М и л а ш ,П р а в и л а , II, с т р . 499-519, Д о п у н и д б е н а п р а е и л а с в е т о Г Ј о в а н а П о с т н и к а , 65 п р а в п л а (к а н о п а ).

82 Н . М п л а ш ,н а в . д е л о , с т р 520-5 41. и Д о п у н и д б е и а п р а в и л а Н и ћ и ф о р а И с п о в - је д н и к а , 49 п р а в и л а (к а н о н а ).

83 Т р е б н и к Ђ , М о с и з а , 1880, л п с т 277Б -296А , п о д н а с л о п о м „Н о м о к а н о н , к о ји ј е 'З а к о н и к , к о јп с а д р ж и с к р а ћ е н е к а п о н е с в е т и х а п о с г о л а , В а с и л и ј а В е л и к о г с в е т и х с а б о р а ” .

63






2) С и н о п с и с к а н о н а А р с е н и ја м о н а х а и з XIV в е к а . А рсеније м о-нах са С вете Г оре био је по неким изворим а и цариградски патријарх.О н је у XIV веку саставио К анонски синопсис. Д ело је подељ ено на141 главу. У С инопсис су унети и канони и грађански закони, који супреузети из С холастиковог зборника.

3) З б о р н и к К о н с т а н т и н а А р м е н о п у л а . К онстантин А рм енопул(1320-1382), н ом оф илакс и судија у С олупу, саставио је око 1345.„С краћени извод светих канона”, који је подељ ен на ш ест делова иτο: о избору и постављ ањ у епископа; о избору и постављ ањ у свеш те-ника, ђакона и ипођакона; о осталим члановим а клира; о м онасим а им анастирим а; о м ирјаним а; о ж енам а. Т екст канона је скраћен. Д ре-веден је на српски језик, али остао је неупотребљ ив поред С интагм еВ ластареве.

С ве до XVIII века нем а зиачајнијих нових зборника на грчкомјезику.

б . К а н о н с к и з б о р н и ц и и з XIX в е к а

К рајем XIV или почетком XV века састављ ен је Н ом оканон у228 глава, а 1561. и ном оканон М ануила М алакса. Због распоредаграђе и м иогих греш ака, оба канона су била теш ко употребљ ива, па

се осећала потреба за новим каионским зборником .1) П и д а л и о н . П од утицајем руске ш там паие К рм чије, односно

назива „К орм чаи” , како прим ећује М . П етровић, јављ а се 1793. и иагрчком језику Π ηδάλιον (крм а) са тум ачељ им а светогорских калуђераА гапија јером онаха и Н икодим а м онаха.85 О вај зборник је, по наредбицариградског патријарха Н икона VII и С инода, прегледао јерокирикс(свеш тенопроповедник) Д оротеј. П осле тога су С инод и патријарходобрили љ егово тум ачењ е. П ош то у то врем е Грци нису им али својуш там парију због подозривости турске управе, под чијим ропством су

се налазили, овај зборник је ш тампан у Л ајпцигу 1800, под им еномП и д а л и о н . У ређивањ е књ иге било је поверено јером онаху Теодориту,који је, накнадно и сам овољ но, тум ачењ им а А гапија и Н икодим адодавао текстове који су одударали од канонског православиог учењ а.Због тога је 1802. цариградски патријарх Н еоф ит VIII (1789-1794. и1798-1802) ставио суш тинске прим едбе иа ово издањ е. П осле откло-њ ених греш ака, зборник П идалион је виш е пута преш там паван. Д ругоиздањ е се појавило у А тш ш 1841, трсће у Закинту 1864, четврто уА тини 1886, итд. У уводном тексгу у издањ у из 1886, објаш њ ено јеш та значи реч П идалион. „О ва књ ига заиста јесте, како см о ју наз-

85 М , П е г р о в и ћ ,О З а к о и о и р а в и л у и л и Н о м о к а н о н у С в е ш о г а С а в е , с т р , 16.

65




вали, К р м а С аборне цркве, пом оћу које она, управљ ајући се, безбеднопревози м ориаре и путнике који су у њ ој, хоћу да каж ем свеш теникеи лаике, у тихо пристаниш те Горњ ег Ц арства.” У непосредној вези са

овим је и брод који је насликан на почехку књ иге, крцат путницим а,са текстом испод, који у преводу гласи: „О вим бродом приказује сеС аборна Х ристова црква, на којем кобилица јесте - православна верау С вету Тројицу. Ребра и ограда - догм е вере и предаљ а. Јарбол -крст. Једра ~ нада и љ убав. К орм илар - Господ наш И сус Х ристос.П ом оћници корм илара и м орнари - А постоли и наследници А постолаи све свеш тенство. К њ иж евници и бележ иици - поврем ени учитељ и.П утници - сви православни хриш ћани. М оре - овај ж ивот. М ирно иблаготворно време - Д уха С ветога надахнућа и дарови. В етрови -искуш ењ а против њ ега. Њ егова крм а пом оћу које се управљ а ка

небеском пристаниш ту - јесте ова књ нга свеш тених каиона.”86П идалиоп после опш ирн ог предговора садрж и каноне на ста-

рогрчком језику са Зонарини м и В алсам оновим тум ачењ им а, а понег-де и А ристииовим тум ачењ им а на новогрчком језику. П оред канон акоји су унети у Н ом оканон у XIV наслова, одиосно грана, додати суи канони сабора у врем е К ипријана, 35 канона Јована П остника, 37Н икиф ора И споведника и 11 одговора цариградског патријарха Н и-колаја. И з грађанских закоп а унети су само они који се у потпуностислаж у са каноним а и који су доиети у виду напом ена уз каноне. Н акрају следи „С им ф оиија”, у којој се налази преглед канона сличнихпо свом е садрж ају.

П идалиои је званични канонски зборник Г рчке цркве. П реведенје на рум унски 1844.

2) А т и и с к а С и и т а г м а . Д о данас најбољ е издањ е извора канон-ског права П равославне цркве јесте С интагм а у ш ест том ова, ш там -пана у А тини 1852-1859, која је због тога позната под називом „А тин-ска С интагм а”. С интагм у су приредили Г. А . Ралис, председник В р-ховног суда у А тини, и М , П отлис, проф есор универзитета у А тини,с циљ ем да служ и научно-историјском проучавањ у извора канонскогправа П равославне цркве.

П рви том А тинске С интагм е садрж и: Ф отијев Н ом оканон сатум ачењ им а В алсам она и са додатком члаиака о саборим а. Д руги томсадрж и каноне С ветих апостола, васељ енских сабора и два цариград-ска, у потпуном тексту са тум ачењ им а Зон аре и В алсам она, као итекст синопсиса са тум ачењ им а А ристина. Т рећи том садрж и и канонеосталих пом есних сабора, са тум ачењ им а канона наведених ком ента-тора. Ч етврти том садрж и каноие С ветих отаца са текстом и ту-м ачењ им а истих ком ентатора; пети том пак садрж и канонске наредбе

цариградских синода од 911. до 1835. и законе византијских царева од

86 И а и о , с т р . 16-17 .

66




Јустинијана до А ндроника (до 1226); неколико канонских чланака, каоодш воре на разна питањ а; попис епископских катедри у П равославнојцркви; чланак о достојанствим а у Ц ркви; ф орм уларе (обрасце) грама-та при постављ ањ у на црквеие служ бе; два закона о цркви у К раљ е-вини Грчкој и две канонске наредбе цариградског синода од 1757. и1850. Н ајзад, ш ести том садрж и С интагм у В ластареву.

И здањ е А тинске С интагм е одобрио је С инод Ц ариградске пат-ријарш ије, а такође и синоди још неких аутокеф алних цркава. Збогтога оно им а ауторитет за целу П равославну цркву. О С интагм и Н .М илаш пиш е: „Зи ачај њ езин не ограиичава се на једиу помјесну црк-ву, него, по тачиој опасци Б инера, односно садрж аја свога, она им азначај за сву П равославну цркву, а са страие пупоће и критичиости,она им а значаја за сав хриш ћаиски свијет”.87

в . р п с к о с л о в с н с к и з б о р и и ц и

1) М е т о д и је в п р е в о д С х о л а с т и к о в о Г н о м о к а н о н а у 50 К ада су се С вета браћа Ћ ирило и М етодије у IX веку припрем али заш ирењ е хриш ћанства м еђу С ловеним а, пош то су створили прво сло-венско писмо, превели су на словенски језик С вето писмо, извеснебогослуж беие књ иге и Н ом оканон у 50 наслова, који је саставиоцариградски патријарх Јован С холастик (565-577). С ачуван је руко-пис овог ном окапона, који се чува у Библиотеци у М оскви (бр. 230).С . Т рои цки см атра да је тај рукопис из XIII века, и да је препис другогрукописа који је, по подацим а из садрж аја и језика, написан још у Xвеку у Б угарској.89

О сим овог превода Н ом оканона из IX века, веровахно је у XIвеку у Русији био преведен и Н ом оканон у XIV наслова, односнограна, али у њ еговој првој редакцији. Руски летопис каж е да је великируски кнез Јарослав с к у ш Б а ом ноге писце, који „п реведош а” м иогекљ иге од „Г река” на словенски језик. В ероватно се због такве улогеН ом оканон у XIV наслова, односно грана, у једном рукопису назива

„Јарослављ ев”.Г рчки акт из 1142. спом иљ е да се у м анастиру К силургу наС ветој Гори налази пом оканон на руском језику. П роф . Голубинскисм атра да се и тај превод јавио м ного рам ије у Бугарској, ш то по-тврђују бугаризм и те редакције.

О ригииал М етодијевог Н ом оканона није сачуван. О д укупио 15познатих преписа из времеиа XII до XVII века писаних ћирилицом ,

87 Н М и л а ш ,П р а в о с л а в н о ц р к в е н о и р а в о, с т р . 212.

88 . Т р о п ц к п , в . М е ф о д и и к а к с л а в о т с к и и з а к о н о д а т е л Б , Б о г о с л о в с к и е т р у д II, М о с к в а , 1961, с г р , 83-141.89 , Т р о п ц к п ,р к в е н о п р а в о , II, с т р , 21.

67




најстарији се налази у У спенском рукописном зборнику с краја XIIвека. О н се и данас чува у О дељ ењ у рукописа Д рж авног историјскогм узеја (С инодска збирка, Б р. 1063) у М оскви.

2) Т и п и и и С в е т о г а С а в е . Т ипик је назив од грчке речи τύπος,ш то значи образац, начин, правилник, начин понаш ањ а, устав за бо-гослуж ењ е и м онаш ки ж ивот у м анастирим а. За црквено право срп-ског подручја од великог су значаја три типика: Х иландарски, К ареј-ски и С туденички.

Х и л а н д а р с к и т и п и к . М анастир Х иландар је подигнут 1198, кадасу м у издане и две оснивачке хрисовуљ е - А лексија III А нђела из јуна1198. и С теф ана Н ем ањ е - С ветог С им еона крајем 1198. Н еш то кас-није, 1199. или 12.00, али одм ах после см рти светог С им еона, м анастирје добио свој устав, тзв. Х илаидарски типик. П исан је на пергам ену ичува се у м анастиру Х иландару. К ао основа за овај тип ик послуж иоје типик Е вергетидског м анастира у Ц ариграду. Н аим е, С теф ан Н е-м ањ а и С вети С ава су одлазили у м анастир П ресвете Б огородицеЕ вергетиде - Д оброчини тељ ке и богато га даривали, због чега сусм атрани њ еговим ктихорим а. О вај м анастир је данас у руш евинама.Н ачин њ еговог уређењ а и управе одговарао је С авиној идеји о осам о-стаљ ивањ у С рпске цркве, због чега м у је Е вергетидски типик пос-луж ио као образац за Х илаидарски и С туденички типик.

Т ипик издаје обично сам ктитор на основу властитог ктиторскогправа или по овлаш ћењ у од претпостављ ене црквене власти. Х илан-дарски типик је написао С вети С ава. П одељ ен је на 43 главе. У њ ем усе говори о оснивањ у и аутоиом ији м анастира, о киновијском карак-теру м анастирског уређењ а, о дуж ностим а монаха, о правним после-дицам а м онаш ких завета, о адм инистрацији м анастирских добара и одисциплинском порехку у м анастиру.

К а р е јс к и т и п и к . К ареја (О раховица) је седиш те С вете Горе.У брзо по оснивањ у Х иландара, С вехи С ава је ту 1199. подигао посни-цу. И сте годиие је написао и К арејски типик. П оред М ирослављ евог

јеванђељ а (написаног око 1192), К арејски хипик је један од најстари-јих, највећих и најзначајнијих сачуваних писаних спом еника српскекултуре и писм ености XII века.

О вај типик писан је на пергамену и на старословенском језикусрпслсе редакције. Д о половине XIX века чуван је у К арејској посници,када је пренет у Х илапдар где се и сада налази. У Х иландару се чувајујош два преписа овог типика из XVI века и из 1825. П репис типикауклесан је у камени надвратник К арејске поснице. П о њ ем у се и сам а

90 М . П е т р о в и ћ ,О З а к о н о и р а в и л у и л и Н о м о к а н о н у С в е ш о Г а С а в е , с т р . 2 9-3 0.91 О т о м е в . Ф . Г р а н и ћ ,р к в е н о п р а в н е о д р е д б е Х и л а н д а р с к о Г т и п и к а С в . С

К А , П о с е б н а и з д а њ а к њ Х 1У , Д р у ш т в е н и и и с т о р и с к и с п и с и , к њ . 47; с а в с к и з б о р н и к , к њ . 1, Р а с п р а в е , б р . 3, Б е о г р а д , 1936.

68



I I г л а в а : П е р и о д и з а ц и ја и р к в е н о г и р а в а

посница, поред других назива („посница”, „исихастирија” или „м ол-чалница”), називала „тип икарница”. Н а тој плочи је уклесана годинабез С авин ог потписа. Н а оригиналу је сачуван печат и С авин потпис:„О д свих последњ и, С ава греш ни.”

П о овом типику, К арејска ћелија је потпуно сам остална, како уодносу на светогорског прота, тако и у односу на хиландарског игу-м аиа. „О ву заповест дајем, сви да знају: ни прот нем а власти над томћелијом , ни игуман светога наш ег м анастира, нити ко други од братиједа узнем ирава онога који ж иви у овој ћелији” , пиш е у типику. М ана-стир је бирао карејске келиоте по одређеном поступку. В аж не суодредбе о м олитвено-богослуж беиом правилу. П одвучена је улогаП салтира, који се, поред интеизивног читањ а на богослуж ењ у посветогорској пракси, им ао по С авином типику прочитати за „дан иноћ” цео, до краја. П рописи о посту су строга варијанта светогорскепраксе, узакоњ ене 'Гипиком светог А танасија А тонског 963. године.92

С т у д е н и ч к и т и п и к . Т рећи по реду настанка је С туденички ти-пик. П очетком XIII века м анастир О гуденица се налазио под јурис-дикцијом О хридске архиепископије. Због тога је, у основи, овајтипикистоветан са Х иландарским типиком . У зор за ова два типика био јетипик Е вергетидског манастира.

Говорећи о разликам а изм еђу С туденичког и Х иландарског ти-пика, М иодраг П етровић запаж а: „С уш тинске разлике, м еђутим , из-м еђу С тудеиичког типика и Х илаидарског типика чине језгро цркве-нодрж авне идеологије С ветога С аве, који аутоном ију Х иландара ш ти-ти колико од туђе црквене власти, тј. од Ц ариградске патријарш ије иС ветогорског прохата, толико и од политичке - царске власти В изан-тииаца. У С тудеиичком типику са поверењ ем гледа на српског владараи њ егову улогу у очувањ у црквене сам осталности.”93 Т о није случајно.С олунски м итрополит К остадије М есопотам ит је са још четири м ит-рополита 1204. произвео С аву у чин архим андрита. „Њ егово архим ан-дри тство” , како закљ учује М . П етровић, „у то врем е није било пот-ребно ни Х иландару ни С ветој Гори, него С рбији” .94

С вети С ава је им ао јасну визију пред собом , а то је била сам о-стална, дакле, аутокеф ална С рпска црква. П ре него ш то је пренеом ош ти С ветог С им еона ф ебруара 1206, у С рбију, С вети С ава је напи-сао С т у д е н и ч к и т и п и к . И гум ан студеиички у то врем е био је Д иони-сије. Н а основу овог т и п и к а дош ло је до мирие см ене игум ана напрвом годиш њ ем пом ену 13. ф ебруара 1206.Т и п и к одређује да игум ан

92 Н о в о и з д а њ е с а п р е в о д о м н а с а в р е м е н и с р п с к и је з п к п р п р е д и о је Д . Б о г д а н о в К а р е јс к и т ш п ш к С в е т о Г а С а в е , и з д . А Н У , Н а р о д н а б и б л и о г е к а р б и ј е и М а т п ц а р п с к а , Б е о г р а д , 1990.

93 М , П е т р о в и ћ ,С т у д е н и ч к и т и п и к и с а м о с т а л н о с т С р п с к е ц р к в е , Б е о г р а д , 1986,

с т р . 12. И с т и : р к в е н о д р ж а в н а и д е о л о Г и ја с в е т о Г С а в е у С т у д е н и ч к о м т и к у , п о м е н и ц а О с а м в е к о в а г у д е н и ц е , Б е о г р а д , 1986, с г р . 76,94 М . П е т р о в и ћ ,н а в . д е л о , с т р . 22.

69



Д ш1ш о П е р и ћ : Ц р к в е н о и р а в о

студенички буде архим андрит и искљ учује сваку власт надлеж ног епи-скопа над м анастиром .

Д оласком С ветог С аве за игумана студеничког, настаје новипериод у ж ивоту С рба. П рви пут се у српском сликарству у С тудениципојављ ују натписи на српском језику. В иш е се не пом ињ у ни епископиГрци. Д есет година С вети С ава остаје у С рбији припрем ајући путсам осталној С рпској цркви. Н а тај начин, „И з аутоном не С туденицеизрасла је аутокеф ална архиепископија -Ж и ча, чија је градњ а почелавероватно пре 1208. године односно убрзо по С авином доласку уС туденицу, м ож да већ 1206. године”, закљ учује М . П етровић.95

И гум ан студенички је уж ивао велики углед у С рпској цркви икасније. П од надзором С туденичке архим андрије налазило се ш естм анастира: С ветог Ђ орђа у Расу, С вехе Богородице Градачке, С ветогН иколе у Т оплиди, С вехог Н иколе у К азновићим а (К ончул), С ветогН иколе и С ветог Ђ орђа у Д абру. У наш е врем е, пак, игуман студе-нички нем а толико права колико му типик даје.

С туденички типик се, по м иш љ ењ у М . П етровића, м ож е см ат-рахи првим усхавом С рпске цркве.

П остоји и једно отворено питањ е. Н аим е, када је свети С авахиротонисан у чин епископа? М ногобројни историчари не сум њ ају даје то било 1219. М еђутим , М . П етровић износи нове, до сада непознатеизворе, у којим а се говори да је то било 1210. и да је хиротонију

изврш ио цариградски патријарх М ихаило IV А вторијан (1207-1213).П етровић ово тврди на основу грнког рукописног кодекса из XVIIIвека, који се налази у м анасхиру С вете Е катерине на С инају (бр. 1395),а који садрж и историју црквених и политичких догађаја у дванаесткњ ига, чији је аутор А танасије К ом ни н И псиландис, велики скевоф и-лакс Ц ариградске патријарш ије.96 **

Н а основу излож еног се види од коликог су значаја за црквеноправо типици С ветог С аве. ‘

3) З а к о н о п р а в и л о С в е т о г а С а в е . Један од најком плетнијих прав-них зборника у ГТравославнојцркви је З а к о н о п р а в и л о С в е т о г а С а в е У литератури је овај зборник п ознат под им еном К р м ч и ја , од к р м а (на чамцу)

Н ајзначајније књ иж евно-правно дело С ветога С аве је З а к о н о п - р а в и л о или Н о м о к а н о н,97 М . П етровић подвлачи да се С авина „за-слуга у изради Н ом оканона за С рбе састоји углавном у изјрору текс-

95 И с ш о , с т р . 31.

96 М . П е т р о в и ћ ,П р е р а с т а њ е С т у д е н а ч к е а р х и м а н д р и је у ж и ч к у а р х и е п и с в е т и К н е з Л а з а р , Г о д . III, б р . 2 и 3 (10 и 11), П р и з р е н , 1995, с т р . 41-48. ,

97 О д в е т о г а в е с у с а ч у в а н и с л е д е ћ и с п и с и :Ж и т и је С в е т о Г С и м е о н а М и р о - т о ч и в о г , С л у ж б а С в е т о м С и м е о н у , Х и л а н д а р с к и т и п и к , К а р е јс к и т и д е н и ч к и т и п и к , З а к о н о п р а в и л о и П и с м о С п и р и д о н у .

70



II г л а в а : П е р и о р и з а ц и ја ц р к в е н о г и р а в а

това из византијских ном оканона и у распореду грађе. Д о данас нијепронађен истоветан византијски зборн ик” .9

О вај зборник је приређен пре него ш то је С вети С ава издејство-вао аутокеф алност С рпској цркви 1219. К ада је оргаиизовао еписко-пије у С рпској цркви, сваком епископу дао је по прим ерак З а к о н о - п р а в и л а . Д о нас није стигао оригииал. С ачувано је 11 рукописа српскередакције, и то: И ловички, Р аш ки, Д ечански, П чињ ски, С арајевски,Београдски, Х иландарски, С авински, П ећки, М илеш евски и М орачки.П о неким а, постојао је препис и у м анастиру С ветог А рхангела М и-хаила у К рки код К нина, али овај прим ерак није сачуван. П рем анајстаријем препису, И ловичком из 1262, приређеио је ф ототипскоиздањ е Закон оправила које је објављ еио 1991. О вај препис садрж и400 листова и данас се налази у А рхиву Југославенске знаности иум јетности у Загребу, под сигнатуром III С 9.

О гром ан труд је улож ен у припрем у за израду овог зборника.К анонски део чим и С инопсис С теф ана Е ф еског из VI века, на који јеА лексије А ристин написао тум ачењ а. Д а би сачувао сам осталност,сам одрж авност и сам оцрквеиост, С вети С ава заобилази ком ентареТ еодора В алсам оиа (XII век). Τ ο М . П етровић овако објаш њ ава: „Т ре-ћег познатог визаптијског тум ача канона из истог века, В алсам она,С вети С ава свесно није користио за свој кодекс. Р азлог за то требавидети у В алсам оновој опш ирности и склоиости да цару приписујеодређеиа права која су црквеноуправне природе и у надлеж иостиискљ учиво Ц ркве.” 9

С вети С ава је ж елео да Ц рква буде слободна, да владар им а ш том ањ е уплива у љ ен рад, без обзира на то ш то је њ егов брат О геф анП рвовеичани тада био краљ српски.

У то време, Н ом окаион у XIV наслова, односно грана из 883. јебио у опш тој употрсби у В изантији, али су за састављ ањ е Законоп-равила кориш ћени и други ном окаиоиски зборници, из којих је преу-зето виш е од стотину списа.100 Н аим е, састављ ач Законоправила сло-бодно одабира и распоређује грађу, с тим ш то скраћене каионе С те-

ф ана Е ф еског и А ристинова тум ачењ а каткад зам ењ ује пуним текс-том канона или Зонарш ш м тумачењ им а. П риликом превођењ а, пак,састављ ач м еродавно прош ирује поједине грчке текстове својим крат-ким објаш њ ењ им а, а понеш то их и скраћује.101

Законоправило је подељ ено на 64 главе.

98 З а к о н о и р а в и л о и л и Н о м о к а н о н С в е ш о г а С а в е , И л о в и ч к и п р е п и с , ф о т о т п п п ја , 1262. П р п р е д п о п п р п л о г е н а п п с а о д р М п о д р а г М . П е т р о в п ћ , Г о р њ н М и л а н о 1991.

99 М . П е т р о в п ћ ,И с т о р и јс к о п р а в н и з н а ч а ј З а к о н о п р а в и л а С в е т о г а С а в е , Г л а с н и к п р а в а , к њ . 2, К р а г у је в а ц , 1993, с т р . 16.

100 М . П с т р о в п ћ ,И с т о р и јс к о п р а в п и з н а ч а ј, с т р 16.101 И с т о .

71




Н а редовном заседањ у 1939. С А С а је прихватио предлог Зако-нодавног одбора, који гласи: „Д а Зборник К рм чија им а важ ити каооф ицијални иаш каионски Збориик све док се пе зам ени новим .”102

4) Ш т а м п а п а К р м ч и ја . Законоправило је убрзо прихваћено иван С рбије. У XIII веку било је у употреби у Русији, Бугарској, акасније и у Румунији. У Бугарској је, како пиш е С . Т роицки, К рм чија1226. прим љ ена за опш теобавезни зборник. Бугарски деспот ЈованС ветислав је 1262. једаи прим ерак послао руском м итрополиту К ирилуII.103 С а тог прим ерка је урађен препис за Јосиф а, епископа рјазанског.О вај при м ерак је сачуван и носи назив Рјазанска К рм чија. Н аим е, „Н аруском сабору 1274. у В ладим иру К рм чија С ветога С аве је била одо-брена и од тог врем еиа добила значењ е у целом православном светупоставш и прави ,,С о г р ш ш ти (г ш 5 С ји е ” , тј. и црквени и грађанскизаконик”.1

С а благословом руског патријарха Јосиф а, а у врем е цара А лек-сија М нхаиловича, почело је 1649. ш там пањ е К рм чије у М оскви. Ш там -пањ е је заврш ено 1650. О во издаљ е је сачувано у неколико прим ерака.Н ови руски патријарх Н икон иије дозволио да ово прво издањ е уђе уупотребу. О и је наредио да оио буде исправљ ено и допуњ ено. И справ-љ еио је 50 страна, али су у књ игу унехе и допуне - на почехку, оотцепљ ењ у Рим ске цркве и о установи патријарш ије у Руеији, а накрају, ϋ ο η α ΐίο С о т Ш п т . Ц иљ тих допуна био је јасан: патријарх Н и-кон је званичио усвојио теорију М оскве као трећег Рим а, а ά ο η α ί ϊ ο јем орао да послуж и као заш тита љ егових претеизија у борби са светс-ком влаш ћу. Д опуњ ено издаљ с је ш там пано 1653. и послато је управославие словенске земљ е, где је постепено потискивало из упот-ребе рукописиу К рм чију добивш и званично зиачењ е. О во друго изда-њ с из 1653. је виш е пута преш там павано у Русији, и то: 1787, 1804,1810, 1816. и 1834. године.

Н ом оканон се у Русији још зове и „К орм чаја књ ига”, и садрж идва дела. П рва књ ига садрж и канон е С вехих апостола, васељ енских ипом есних сабора и светих отаца, док друга кљ ига садрж и каноне отацаи законе грчких царева.106

О ткуда назив К орм чаја, К рм чија? С ам С вети С ава је своје делоназвао Законоправило, и то у првој реченици: „С а Б огом се почињ у

102 А р х и в А и ,З а п и с н и ц и р е р о в н о г за с е р а њ а С А С а , А Б р . 63/з а п . б р . 145 о д 12/25. м а ја 1939. У з о в а ј з а п и м ш к п р и л о ж е н ј е и р е ф е р а т е п и с к о п а б а н а т с д р В и к е н т и ја (В у ји ћ а ), н а о с н о в у к о г а је З а к о н о д а в н и о д б о р д а о п р е д

А а г а п р и х в а т и о . Р е ф е р а т ј е о б ја в љ е н у Г л а с н и к у П П , б р . 19 и 20, Б е о 1939, с т р 454-455.

103 . Т р о и ц к и ,р к в е н о п р а в о , II, с т р . 24.104 И с т о , с т р . 24.105 И с т о , с т р . 26.106 В и д е т и н п р . у и з д .К о р м ч а л к ш п а , М о с к в а , 1787.

72




ове књ иге зване грчким језиком Н ом оканон , а наш им језиком се каж уЗаконоправило. ” С рпска реч „Закон оправило” у потпуности одго-вара грчкој „Н ом окаион ”. Због тога М . П етровић враћа у употребуназив Закоиоправило. Р еч К рм чија није извории назив.

У литератури се за једио исто дело, за Законоправило С ветогаС аве, корисхило виш е назива, С ветосавски Н ом окаион, С авин Н ом о-канон, С ветосавска К рм чија, С авина К рм чија, К рм чија С ветога С аве,К рм чија са тум ачењ им а, С рпска К рм чија, С рпска К рм чија са тум а-чењ им а, Н ом оканон, К рм чија, итд.

О том е М . П стровић пиш е: „С а разлогом се м ож е свако запи-тати, првеиствепо од неупућених, о колико се дела светога С аве овде,у ствари, ради ?”108 О сновпи назив Н ом оканои и К рм чија настали сунезависно једаи од другог у распону од неколико векова и не треба

их меш ати, још м ањ е поистовећивати, јер њ ихова етим ологија и се-м антика су различи ти.109Н азив К рм чија је дош ао од Руса, и током XIX века одом аћио се

и код С рба. Т ако у Закопнку грађаиском за К неж евину С рбију из1844. у чл. 93 стоји: „О ви су узроци (за развод брака) у књ изи К орм -чији...”110 У Н овом С аду ш там паии су „Н ачатки церковиаго правадревнБ 1н православнвш о с т о ч и б ш церкве, которБШ по књ изЂ К орм -чеи собралЂ Е . ЈоапновичЂ книга I, в’ Н овом ђ С адЂ 1841, книга II,в’ Н о о м т ј Сад'В, 1884. г.” Н ићиф ор Д учић 1866. и И гљ ат В асић1870. говоре о К рм чији, не користећи изворне називе Законоправило

или Н ом окаион. 12О вом зборнику треба вратити аутеитичаи назив ЗаконоправилоС ветога С авс, ш то се у последњ е врем е и чиии.

5) П о в е љ е . П овел^е су писани докум снти које је издавао владар.Њ им а се дају одређсиа права или поседи иеком м анастиру или од-ређеиом лицу, или сс потврђују раиија права.

Д о данас је сачуван зиатан број повсл^а. М ногобројни истра-ж ивачи су их проучавали и објављ ивали. Због њ иховог значаја бриж -љ иво су чуваие, али се често догађало да буду ф алсиф иковане. Билоје случајева да при ређивачи свесно или несвесно направе греш ке код

107 М . П с т р о в п ћ ,О З а к о н о п р а а ч л у и л и Н о м о к а н о н уС в е т о Г а С а в е , с т р . 28.108 И с т о, с т р . 8.109 с т о , с т р . 8 -9 ,

110 И с т о , с т р . 13.111 с т о . О о в о м у џ б е н п к у п . Б . Г а р д а ш с п п ћ ,П ч с а ц н а јс т а р и је г у џ б е н ч к а ц р к в е н о г

п р а в а (Ј е в т и ш ч је ч л ч Е в Г е н ч је Ј о в а и о о ч ћ?) З б о р п п к п р а в о с л а в н о г Б о г о с л о в с - к о г ф а к у л т с т а з а 1952, к њ . III, Б с о г р а д , 1954, с т р , 165-180.

112 В а с п ћ г И г н 5г гт >,У с т а в Ђ ос т е п е ш ш ас р о р с т в ач з г ђК о р м ч 1е с п ч с а н Ђ ,с а п р а - в и л ч м а у о б ш т е ок о н о м ђ б р п к у , Б с о г р а д , 1870, Д у ч п ћ Н п ћ и ф о р ,С т е п е н и к и з К о р м ч ч г ес а с л а в е п о р у с к о г а 1е з ч к а п р е о е ои и з с р б у љ а хс а с т а в и о , Ц е т п њ е , 1866,

73



Д и м ш о П е р и ћ : Ц р к в е п о и р а в о

објављ иваљ а. Због тога трсба бити всома обазрив прем а објављ енимповељ ам а.

У каталогу српских аката (повељ а) у м аиастиру Х иландару,

1927. налазпла се 131 повел3а. О д тога, око 60 повељ а издао је царД уш ан, а 20 њ егов син, цар У рош .И не сам о у Х илапдару, иего и у другнм м анастирим а, чуваие

су повељ е. М иого их је врем епом уннш тсно. И у страним архивам аналази се знатан број средљ овековних повељ а (М осква, Б еч, Рим ,Д убровник, итд.) И з дубровачког архива објављ ено је 11 повељ а којесу доиете од 1356. до 1362. годиие.

П овсљ е су иезаобилазан извор за црквепо право, и писаие су накњ иж евном српском језику.113

6) З а к о и и к и д р а С т е ф а н а Д у и ш н а . За црквено право је значајаии Закоиик цара Д уш ана, који је потврђеи и допуњ ен иа саборим а 1349.и 1354. О Закоиику С . Т роицки закљ учује: „Законик С теф ана Д уш аназа С рпску цркву у срсдњ см веку им ао је исто значењ е, као и законо-давство Јустинијаново за чихаву П равославиу цркву у старо доба, збогтога ш то су на законодавним скупш тинам а 1349. и 1354. године билии м ноги црквени јерарси, па њ егови м ногобројни прописи, који се тичуЦ ркве и свеш тенства, им ају потпупу канонску вредиост”.

П рвих 38 члаиова Закои ика односе се искљ учиво на црквеиа

питањ а. У з то, и држ ава, која располаж е припудиим санкцијам а, ста-вила се у пом оћ Ц ркви: „К оји би калуђер збацио калуђерске хаљ ине,да се држ и у там ници докле се не поврати у послуш иост и да се казии”(члан 19). С им онија, која је каноним а најстрож е осуђивана, наш ла јесвоје м есто у чл. 24 Законика, у ком е стоји: ,,И ако се нађе да прим им ито какав чиоовиик дрквеии , да м у се одузм е све ш то им а, а ако тобуде калуђер, да се бије и протера.” С веш теиство је било заш тићеночланом 95: „К о опсује епископа или калуђера или попа, да плати 100перпера; а ко убије епископа или калуђера или попа, да се убије иобеси.” Т акође, биле су заш тићеие и судије: „К о би се наш ао да судијуосрам оти, да м у се све узм е, ако буде властелин; а да се растури иразграби ако буде село” (члаи 111).

О ригииал Законика, наж алост, није сачуван, али постоји дваде-сетак сачуваиих преписа: С труш ки, П ризренски, А тонски, С туденич-ки, Бистрички, Х илаидарски, Х одош ки, Ш иш атовачки, Раковачки, Ра-ванички, Т екелијии, С оф ијски, Б еоградски, К арловачки, Загребачки,

113 А . о л о в је в ,П о в е љ е и д р а У р о ш а у Х и л а н д а р с к о м а р х и в у , Б о г о с л о в љ е , г о д II, с в . 4, Б е о г р а д , 1927, с т р , 280-293.

114 . Т р о и ц к п ,р к в е н о п р а в о , II, с т р . 32.11.5 З а к о и и к С т е ф а н а Д у ш а н а ц а р а с р п с к о г 1349, и 1354, н а н о в о и з д а о и о б ј а с н и о

т о ја н Н о в а к о в п ћ , Б е о г р а д , 1898. И з д . З а д у ж б п н е И л и је М . К о л а р ц а , к њ П р е м а о в о ј к љ и з п , З а к о н и к и м а 201 ч л а н .

74




Д алм атииски, Љ убиш ии, С тратим ировнћев, Борђош ки и К овиљ ски.116У з то, ни број чланова Законика није исти у свим преписим а. К од С .Н оваковића им а 201 члан. Н икола Радојчић је објавио у преводуЗаконик такође са 201 члаиом .117 К од Т ом е Зигељ а је 205 чланова.

Радојчић је био у праву када је записао: „Д уш анов Закон икспада м еђу оне спом енике који су врем енски вечни и просторно ничимнеограничени.”119

У XIV веку на простору од Балкана до Б алтичког м ора појав-љ ују се четири законика. У С рбији С теф ана Д уш аиа (1331-1355) издинастнје Н ем ањ ића, донессн је Д у ш а и о в З ш с о н и к , 1349. и 1354; уЧ еш кој К арла В еликог IV (1346-1382), Μ α ϊβ Ξ ία α С а г о п а (1355); у П ољ -ској К азим ира III (1333-1370), Ξ ία ία ία У п с е п зЈ -а (1386); и у У гарској,Љ удевита I (1342-1382), С о г р и з ш п х Н и п §ш ч а (1351).120

г . З б о р п и ц и З а п а д и е ц р к в е

С ве до зборника који је прирсдио Д ионисије М али, Запад иијеим ао посебних каноиских збориика. Д о VI века, то су били преводиканона са грчког на латински, који су уж ивали оп ш теобавезност уцелојЦ ркви. У зборнику Д ионисија М алог, пак, налазили су се канониС ветих апостола (50), прва три васељ епска сабора и пет пом еснихсабора. К ао допуну, Д нонисије је придодао збориик каионских наред-би или декрета осам рим ских папа, од С ирицнја ("ј*398) до А настасијаII (|498). Д екрете у том врем сну епископн рим ски (папс) иису доно-сили самостално, всћ заједно са сабором епископа у Рим у и били суслични цариградским ,,8у п о с 1о $ е п А г т и з а ”.

У VIII веку овом зборнику је додато још иеколико нових де-креталија. Т акав збории к поклонио је папа А дријап I цару К арлуВ елш сом 774, због чега је и добио им е Д ионисијево-А дријанова збир-ка. О вај зборник је убрзо постао зваиичан у Ф раначкој држ ави.

116 И с ш о, с г р ί χ ν - ί χ χ χ ν π .117 Д у ш а н о в З а к о н ч к 1349-1354, п р о в с о , п р с д г о в о р п у п о д н а п п с а о Н п к о л а Р а -

д о ј ч и ћ , Н о в п а д , 1950, Н а у ч н а п з д а љ а М а г п ц е с р и с к е , к љ , III.118 Θ . З и г е л н ,З а к о н н и к Ђ С т е ф а н а Д у ш а и а , I в в ш у с к Ђ , а н к т п е т е р б у р г Ђ , 1872.

119 Н . Р а д о ј ч п ћ ,Д у ш а н о в З а к о н и к , с т р . 33.120 М К о с т р е н ч п ћ ,Д у ш п н о в З а к о н и к к а о о р р а з с т в а р и о с т и с в о г а в р е м е н а , З б о р -

н п к у ч а с т ш е с г е с г о г о д ш ш м п ц е З а к о н и к а ц а р а Д у ш а н а , К л б , I, и з д . А Н Б о о г р а д , 1951, с т р . 27^44. П о с л е д њ п х г о д п н а А Н У и з д а јо Д у ш а н о в З а к о п п к у с е р п ји , г г р е м а р у к о п и с п м а . Д о с а д а је о д ш т а м п а н о : А . о л о в ј с в ,З а к о н и к ц а р а С т е ф а н а Д у и ш н а 1349. и 1354. го р и н е , Б с о г р а д , 1980;З а к о н и к и л р а С т е ф а н а Д у ш а н а , к њ , I, с т р у ш к п п а г о н с к п р у к о п п с , И з д . А Н У , О д е љ е љ е д р у ш т в е н п и а у к а , п з в о р п с р п с к о г п р а в а IV, Б е о г р а д , 1975;З а к о н и к и д р а С т е ф а н а Д у и ш н а , к њ , II, с г у д е п п ч к п , х п л а н д а р с к п , х о д о ш к н и б п с т р и ч к п р у к о п п с , И з д . А Н О д с љ с И ј О д р у ш т в е и и х и а у к а , п з в о р н с р п с к о г п р а в а IV, Б е о г р а д , 1981.

75



Д и м ш о П е р и ћ : Ц р к в е н о п р а в о

1) П с е у д о и с и д о р о в е д е к р е т а л и је С о е с о Њ з р а п а или Ι ή ά ο ή α η α или Р ,ч еи с1о Ιή ά ο ή α η α , О вај збориик је насхао у Ф раначкој држ авиизм еђу 847. и 850. П рнређен је по хроиолош ком распореду. Д ели се

на три дела. П рви део чш ш 50 канона светих апостола и 60 декрета-лија од 30 рим ских епископа, почев од К лим ента из I века до М елхи-јада, који је ж ивео крајем III и почетком IV века. Ту су и четиричланка, у којим а је ф алсиф иковано писм о о поклоиу цара К онстан-тнна папи рим ском, којим папа наводно добија достојанство им пера-тора, латерански дворац, град Рим , И талију и све западие земљ е, асам цар преноси резиденцију из Рим а у В изантију, због тога ш то м ује као им ператору неугодно да ж иви там о где се налази глава вере(папа).121 У з то, придодати су каиони грчких, аф ричких, галских иш панских сабора. Т рећи део чиие декреталије од наследника М елхи-

јадова, С илвестра, (почетак IV века) до Григорија II (^731). Т о сууглавном ф алсиф икати. О вај зборник је приписаи епископу севиљ -ском И сидору, о чему нема доказа.

О д краја XV века збориик је критички обрађиван. Д ош ло се донеоспорних доказа да у њ ем у постоји м ного ф алсиф иката и анахро-низама, ш то се јасно види из доле наведених тек неколико прим ера.

П рем а декретим а, папа В иктор (умро ^202) води преговоре саепископом алексаидријским Т еоф илом (који је умро Ј383); папа М ел-хид говори о одлукам а П рвог васељ енског сабора, а он је ум ро 11годииа пре тог сабора; папа А налект, који је ж ивео у I веку, говорио дуж иостим а м итрополита и патријарха, а м итрополитаиски системсе, у ствари, развио тек почетком IV века, а патријараш ки у V веку,итд.

Ц иљ овог зборника био је да уздигне ауторихет епископа рим -ског, којим се им а слом ити неограничеиа власт владара у Ф раначкојдрж ави. Р им окатолички иаучници се веом а често позивају на овеф алсиф икате да докаж у прим ат папе. О во дело се показало као изу-зетно лош темељ на коме је Рим градио свој полож ај, ш то је водилока деф инитивиом расцепу (20. јуиа 1054) на И сточну и Западиу цркву,и касније, због иеобузданих и неканонских апетита папе, ка честим

сукобим а са владарим а на Западу.2) С о г р и з ш п л ' с а п о т с л . О во је ком плетан зборник канонског

права Рим окатоличке цркве. Њ ега чине: О е с ге Ш т О г а а т (XII век),збирка декрета папе Гргура IX 1Љ е г з Ш и з (крај XIII века), збиркадекрета папе К лим ента V тзв. С /е т е п п а , с називом П д е г з е р т и з (XIVΒ ε ι ί),и други папски декретали, којим а су били регулисани сви односио којим а су судили црквени судови или по којим а су реш авали органиРим окатоличке цркве. О стао је на снази до 1917, као главни изворправа Рим окатоличке цркве.

121 Н . у в о р о в Ђ ,У ч е б н и т ц е р к о в н а г о и р а в а , 3 -е п е р е р а б о т а н о е и з д а ш е , М о с к в а , 1908, ст р . 138.

76




3) С о с 1е х ш т с а п о т с п П роглаш ен 1917. као званичии зборникРим окатоличке цркве, и данас је на спази. О њ ем у А . Ц рниц а пиш е:„К ад је 19. свибњ а 1918. ступио на снагу ЗК П (С о с !е х ш Н з с а п о т с Г ), свезбирке и сви закои и прије њ ега изгубили су снагу, изузевш и онезаконе, који су изрично или укљ учиво садрж ани у ЗК П .” К одекс јеподељ ен у пет кљ ига: прва - опш та правила; друга - лично право;трећа - стварно право; четврта - процесио право; и пета, казиено(кривично) право. К њ ига се дели на наслове (титули), док неке књ игеим ају и друге поделе иа делове и одсеке. П рема А . Ц рници: „Ш то језа З К П најваж није, јест то, да су поједипе законске одредбе састав-љ ене у облику кратких, саврем ених закоиских чланака или п араграф а,с називом капоиа. Где је закоиски предм ет опш ирнији, ту је канонраздијељ ен на два, три и виш е параграф а. К анони се ниж у непрекидноод почетка до краја, те их им а усве 2414.”123

Н едостатке овог зборника Рим окатоличка црква отклањ а по-м оћу П овјеренства за служ беио и м јеродавно тум ачењ е. Н ејасноћеотклањ ају и поједини С в. зборови или сам е папе својим одш ворим а,реш ењ им а и одлукам а, којих је до 1945. било преко 700. А . Ц рница,истиче: „Н о ипак, уза све то, ако се успореди овај црквени законикса законицим а било које држ аве, види се да је он м ного дотјеранијии саврш енији, неголи икоји други.”

У овом кодексу се не каж е чији је капои, да ли апостолски,саборски или неки други.

122 Λ , г ш с а ,Р п г и с т к к а п о т к о д р г а г а , 5(г. 3,

123 И с т о , с т р , 4 -5 ,124 И с т о , с т р . 5.

77



III Г Л А В А

в е ш т е н с т в о

1. в е ш т е н а и с в е т о в н а л и ц а (к л и р и м и р ја

П о канонском праву, Ц ркву сачињ авају епископи, свеш тенствои верници. Н едостаје ли било који од ова три елем еита, онда то није

Х ристова Ц рква. С ветим крш тењ ем се постаје члан Ц ркве. 5 С вакоко је крш тен припада Ц ркви. За световна лиц а у Ц ркви устаљ ени суназиви л а и ц и , м и р ја н и или с в е т о в њ а ц и - в е р п и ц и . Реч лаик долази одгрч. речи λαός - народ. М ного бољ е је рећи в е р н и ц и или с в е т и . П одверницим а треба разум ети оие који су крш теии у П равославној црквии ж иве по њ еном учењ у. Реч хриш ћани први пут сусрећем о у С ветомписм у у А нтиохији (Д ап 11, 26). А постол П авле у посланицам а навиш е м еста хриш ћане назива с в е т и м а (Рм 1.5, 25-26 и 31; 16, 2 и 15 иДР·)·

2. т у п а њ е у к л и р

К ао ш то је крш тењ е једини начин да се постане члан Ц ркве,тако је и рукополож ењ е једини пут и начин да неко постане свеш те-нослуж ихељ . Д а би рукополож ењ е било правилно обављ ено, м орајуда буду испуњ ени одређеии услови, који се тичу: а) лица које врш ирукополож ењ е, б) лиц а које се рукополаж е, и в) сам ог чина рукопо-лож ењ а.

а . Л и ц е к о је в р ш и р у к о п о л о ж е њ е

С амо су апостоли рукополагали, то јест, у месхим а где су осни-вали хриш ћанске опш тине, рукополагали су епископе и презвихере.А постол П авле рукополаж е за епископе Тим отеја и Тита. О ви су, каоепископи, од апостола добили право да рукополаж у. А постол П авлезаповеда Т им отеју: „Н е полаж и руке ни на кога брзо, нити учествују туђим гријесим а. Ч увај себе чи ста” (1. Т им 5, 22). Н ајстарији канониговоре управо о рукополож ењ у. К анон први С ветих апостола налаж е:„Е пископа нека постављ ају два, или три епископа”, а канон други:

125 В и д е т и о в д е , с т р . 123.

78







II I г л а в а : С в е ш ш е н с ш в о

У вези са ф и з и ч к и м н е р о с т а ц и м а постоје разлике код новоза-ветног свеш тенства наспрам онога ш то је траж ено у С таром завету.У М ојсијевом законодавсхву (3. М ојс 21, 17-21) било какви ф изичкинедостаци чинили су лице неподобним за свеш теничку и левитскуслуж бу. К анон 77. светих апостола прописује: ,,Α κο ко им а ош тећенооко, или је повријеђен у нози, а достојан је епископства, иека буде;јер тјелесна га маиа не погани, него душ евни порок.” К анон 78. апо-столски: „Г луви пак, и слијепи пека се не постављ а за епископа, неш то је ош тећен, него да не буде см етњ е у црквеним пословим а.”Е пилептичари не могу бити рукополож ени. И д у ш е в н е б о л е с т и сусм етњ а, али ако кандидати оздраве, м огу бити рукополож ени, пропи-сује 79. канон светих апостола. А ко би се неко ко је већ у свеш теномчину разболео од болести због које не би био рукополож ен, задрж авачин, али ие м ож е да врш и богослуж ењ а у храм у док ие оздрави.

У с л о в и в е р е л и ц а к о је с е р у к о п о л а ж е . Н ије довољ но сам о да јенеко крш теи па да буде рукополож ен. О н м ора да испуни неколиковеом а важ них услова. Т ако, м ора да им а одређено богословско знањ е.С рпска православна црква је прописала да кандидат за рукополож ењ еу чин ђакоиа или свеш теника м ора им ати заврш епу богословију. а заепископа заврш еи богословски ф акултет или духовну академ ију. 0 О донога који ж ели да се рукополож и, захтева се богословско знањ е, јеркако ће друге учити ако сам није научен.

К андидат м ора бити православне вере. Њ егова вера м ора да

буде чврста и непоколебива. О ни који су крш тени у болести, збогстраха од см рти, не м огу бити рукополож ени, осим ако касније непокаж у ревност у вери.

М о р а л и и у с л о в и . Будући свеш тенослуж итељ м ора у м оралномпогледу да буде беспрекорног владањ а. Н едосгојним га чини убиство,крађа, кастрација себе или других, блуд, прељ уба, содом ија, хом осек-суалство, пијанство, среброљ убљ е, кам атарењ е, коцкањ е и сл.

2) У с л о в и с о и и ја л п о г к а р а к т е р а (п о р о д и ч н и , г р а ђ а п с к ш т в е н и ).

П о р о д и ч н и у с л о в и . У С таром завету су само лица из Л евијевогплем ена м огла бити на служ би у „скииији” . У П равославиој цркви,без обзира на то да ли су лица рођеиа у законитом браку својихродитељ а или не, ако су достојна свеш теничког чина, она могу битирукополож ем а.

У Ц ркви се строго водило рачуиа о брачном ж ивоту кандидатаза свеш теиика. Н а I васељ енском сабору 325. одбијен је предлог дасви свеш тенпци буду безбрачни. Т о је остављ ено на избор свакомпоједииачио. А ко је кандидат ож ењ ен, њ егов брачни ж ивот мора битибеспрекоран. К аидидат за свеш теника мора се ож енити пре рукопо-

130 У с т а в П Ц , ч л . 104, т а ч . б .

81




лож ењ а. У том случају, он од надлеж ног епископа траж и благословза ж енидбу. Е пископ процсљ ује да ли ж ена будућег клирика испуњ авапотребие услове које прописују каиони.131 К анони забрањ ују канди-

дату да се ж ени распуш теницом , удовицом, ж еиом друге вере, илибило којом особом поф нулог м оралног ж ивота. Н е м ож е бити руко-полож еи ни онај који се два пута ж енио пре рукополож ењ а, а свеш те-ни чин је иеуклоњ ива сметњ а за брак.132

Г р а ђ а н с к и у с л о в и . К аион 82. С ветих апостола забрањ ује руко-полож ењ е робова. П ош то сада нема ропства у класичном см ислу,подразум ева се да кандидат м ора бити слободан и од војне, грађанскеили било које друге служ бе, да би се сав м огао посветити узвиш еномпозиву у који доборовољ ио ступа.

Д р у ш т в е н и у с л о в и . К аидидат за рукополож ењ е „треба да им аи добро свједочапство од оиих који су иапољ у” (1. Т им 3, 7). П одоним а „иапољ у”, м исли се на неправославие. У Рим у и В изантији иисум огли бити рукополож еии глумци, лакрдијаш и, као ни они који суож ењ ени глумицама.133

в . У с л о в и к о ји с е т и ч у р у к о д о л о ж е њ а

Д а би једно рукополож ењ е било исправно, оно м ора бити извр-ш ено по тачио утврђеиим канонским принципима:

1. З а сваки јерархијски степен, рукополож ењ е се врш и сам оједном .134 П равилно изврш ено рукополож ењ е је непоновљ иво. Руко-полож ењ е од јеретика се не призиаје, и оио се м ора поновити.

2. Рукополож ењ е се врш и постепено од најииж ег степена кавиш им . П равославна црква ие признаје рукополож ењ е на прескок -р е г за Н и т п . У једном дану кандидат м ож е бити рукополож ен у чинђакона, другог дана, или касније, у чии свеш теника, а никако да сеђакои рукополаж е у чии епископа. О во каиони не познају.

3. Рукополож ењ е м ора бити изврш еио са назначењ ем за тачно

одређеиу цркву. Ч етврти в з с с јб с и с к и сабор (каион 6 ), за рукополо-ж ењ е без пазначењ а одређује „да постављ ељ е њ ихово буде ниш тавои да никакве служ бе не могу врш ити, на срамоту онога који је руко-полож ењ е обавио”. О вде је ош тећен оиај ко је рукополож ен. Т ај нијеу м огућности било ш та да пром ени. И скљ учиво епископ доноси одлу-ку где ће га поставити. О во се данас понекад пренебрегава, изузев кад

131 А р х и в А п ,З а и и с н и ц и С в е ш о г А р х и је р е јс к о г С а б о р а , А Б р . З б /з а п 16 и з 1936.

132 Н . М и л а ш ,Р у к о п о л о ж е њ е к а о с м е т њ а б р а к у, М о с т а р , 19072 ; Б П , ч л . 12, т а ч .11 .

133 . Т р о п ц к л , р к в е и о п р а в о , III, с т р . 40.134 К а н о н и : в е т и х а п о с т о л а 68, К а р т а г . 48.

82




се ради о хиротогш ји епископа, за кога се увек зна за коју епархијусе хиротонш ие.

4. Рукополож ељ е м ора бити изврш еио увек јавно, у храм у пред

присутиим вериицим а, којим а м ож е бити познат неки кандидатов грехкоји он није исповедио, а њ им а је познат и чини га иедостојним служ бекоје се прим а. Д руги разлог ш то рукополож ењ е м ора бити јавно, јестетај ш то кандидат постаје свеш теиик ради верника, а не ради себе.

5. С им онија је такође теж ак грех, који се теш ко искорењ ује,због чега постоји виш е каиона који о њ ој говоре у различита врем енау Ц ркви. К анон 29. светих апостола говори о новцу и рукополож ењ у,ш то је за осуду, а санкција строга: „нека се свргие и он, и онај, којига је поставио”; каион 30. апостолски прописује: „А ко се који епископпослуж и свјетовиим властим а, да кроз исте задобије цркву, нека се

свргне, пак и одлучи; а исто и сви оии, који с њ им опш те” . Д акле,није реч сам о о новцу, него и о упливу држ авпих власти кад се некорукополаж е.

И з досад излож еног се види колико је Ц рква водила рачуна олицим а која се прим ају за било који свеш теиојерархијски степен уЦ ркви. К аноним а је регулисано све до танчина. Т у нем а никаквогсукоба надлеж ности, ии каква посебна м удрост се не траж и; потребноје само испош товати свеш тене каионе, и неће бити никакве ш тете низа Ц ркву, ни за вернике којим а служ и, нити пак за душ у онога којисе рукополож ио у било који свеш тенојерархијски степен.

3. т е п е н и с в е ш т е н с т в а

Ц ркву је осиовао Господ И сус Х ристос. О н је изабрао 12 апос-тола изм еђу ученика који су Га пратш ш , о чему сведочи јеванђелистЛ ука: „И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра од љ их Д ванаес-торицу, које и апостолим а назва: С им оиа, кога прозва П етром , иА идрију брата љ егова, Јакова и Јована, Ф илипа и В артолом еја, М атеја

и Том у, Јакова А лф ејева и С им она званога Зилота, Јуду Јаковљ ева иЈуду И скариотскога, који постаде издајник” (Л к 6, 13-16). Х ристосзаповеда апостолим а: „К ао ш то је О тац послао м ене, и ја ш аљ ем вас.И ово рекавш и дуну и рече им: П рим ите Д ух С вети. К ојим а опроститегријехе, опраш тају им се; и којим а задрж ите, задрж ани су” (Јн 20,21-23). П оред 12 апосхола, Х ристос је им ао 70 ученика који су гапратили, од којих је изабран М атија на м есто Јуде И скариота који јеХ риста издао. „Т реба, дакле, од ових љ уди који су били заједно с иамаза све вријеме откако м еђу нас дође и изађе од нас Господ И сус,почевш и од крш тсњ а Јованова до дана када се узнесе од нас, да буде

с нам а свједок Њ еговог васкрсењ а један од ових. И поставиш е двојицу:Јосиф а званог В арсава, који би назван Јуст; и М атију” (Д ап 1, 21-23).

83




Затим се сви присутии пом олиш е Богу да он сам одреди који ће битиапостол и, на крају, „бациш е коцке за њ их, и паде коцка иа М атију,и би прибројап Једаиаесторици апостола” (Д ап 1, 26).

Т ако, битан услов за апостолство јесте да изабрани апостолнепрекидно буде у збивањ им а од врем еиа када је Јоваи К рститељкрстио Х риста, па до вазиесењ а Њ еговог, тј. да је сведок Х ристовогваскрсењ а.

Реч к л и р долази од грчке речи κλήρος и зиачи неку врсту ж реба- коцке; у том см ислу је употребљ ена у Д елим а светих апостола 1, 26.О датле и реч клирици, код С ловена свеш теиослуж итељ и, код рим о-католика -клер . С ва три ова назива озиачавају исто. К ада се Х ристосузноси иа небо, говори апостолим а: „Д аде ми се свака власт на небу

и на зем љ и. И дите, дакле, и иаучите све народе крстећи их у им е О цаи С ина и С ветога Д уха, учећи их да држ е све ш то сам вам заповједио;и, ево, ја сам с вам а у све дапе до сврш етка вијека. А м ин” (М т 28,18-20). С тепени свеш теиослуж итељ а, о којим а постоје сведочанства уС ветом писму, јесу апостоли - љ ихови наследиици су е п и с к о п и , п р е з - в и т е р и -свеш тепици и ђ а к о /ш . Б иће посебио речи о сваком степену.

Т ри су степепа свеш тенства: ђакон, презвитер-свеш теиик и епи-скоп. Д а би се обавило рукополож ењ е ђакона, кандидат м ора прет-ходио да прсф е кроз неколико ниж их црквеиослуж итељ ских чинова.О ви чинови се прим ају од епископа иа солеји храм а х и р о т е с и јо м , тј.полагањ ем епископове руке иа капдидата. У те чинове спадају:

а . Ч т е ц , п о ја ц , и п о ђ а к о п

Ч т е и . О вај чин се појавио у III веку. У брзо је прихваћен и биопош тован од свих. Д уж иост чтеца је да на богослуж ењ им а чита деловеиз С ветог писм а. П ре чтеца, ово су чииили ђакон и.135

П о ја и . У почетку хриш ћаиске Ц ркве сви присутни су певали на

богослуж ењ им а. В рем еиом је број црквегш х м елодија увећаван, такода виш е нису сви били у м огућности да певају на целом богослуж ењ у.П ојци су им али дуж ност да науче целокупио црквено појањ е и типик,како би м огли уредно да врш е своје дуж ности.

п о ђ а к о и . Ч ин који је установљ ен такође у каснијем врем ену.Д уж ност ипођакона је била да облачи епископа пре богослуж ењ а, даприпрем а и доноси све ш то је похребно за врш ењ е богослуж ењ а, даодрж ава ред у храм у и др.

Ч тец, појац и ипођакон се не причеш ћују у олтару, него као исви остали всрници.

135 Н . Р у ж и ч п ћ ,Н о м о к а н о п С р и с к е ц р к в е, I, с т р . 181.

84



III г л а в а.· С в е ш ш е н с ш в о

б . Ђ а к о и

И з практичних разлога, у врем е апостола, дош ло је до изборађакоиа. А постоли су изабрали седам ђакона: С теф ана, Ф илипа, П ро-хора, Н икаиора, Т им оиа, П арм еиа и Н иколу (Д ап 6, 5). „О ве поста-виш е пред апостоле и они пом оливш и се Богу полож иш е руке на њ их”(Д ап 6, 6). Ђ акони м огу бити и м опаси; у том случају су у црквеноп-равној терм ш гологији је р о ђ а к о п и , док је онај који је у браку ђ а к о н . П о бож анском устаповљ ењ у назив за овај чин је ђ а к о н , али је касиијеЦ рква ђаконе одликовала одређеним чиновим а у ђаконском чину. Тосу п р о т о ђ а к о п и а р х и ђ а к о н . П ротођакон м ож е бити и ђакон и је-рођакон, о чем у одлучују епископи. А рхиђакон м ож е бити сам о онајко је м онах. Д анас је пракса у аутокеф алним црквам а да буде сам о

један архнђакон, о чем у се посебно водило рачуна у бивш ој К арло-вачкој м итрополији. Н а предлог епархијског архијереја, С А С и доносиодлуку о произвођењ у у звањ е архиђакоиа.

'Бакони су даиас у С П Ц при катсдралиим храм овим а и еписко-пијам а. П оред осиовиог задуж ењ а да са свеш теником или епископомврш е богослуж ењ а, они м огу бити и у црквсноадм инистративним ицрквенопросветним служ бама. В еом а су утицајни због близине црк-веној власти и полож аја који заузим ају у адм ш ш стративној служ биЦ ркве. И лустративаи је прим ер из V века. „А рхиђакони су по достојанству ииж и од презвитсра, али по власти и упливу иадм аш или су

ове, и хако се догодило да је дариградски патријарх А натолије (Ϊ458)око 450. свога архиђакоиа А етнја, с којим није био задовољ аи, руко-полож ио за презвитсра, у н а п р е д и в ш и Г а д а г а п о п и з и , како је то казаоЛ ав I (|461) епископ рим ски. 6

в . П р е з в и т с р - с в е ш т е п и к

О овом чипу им а м ного пом ена у С вехом писму; у Д елим аапостолским редовпо се пом иљ у уз апостолс и епископе.13 Ц рква је

врем сном , прем а својим потребам а, и код овог чина увела одређеиестепеие. За презвитере који су ож ењ син, јерархијски степени су: п р о - т о је р е ј или п р о т о п р е з в и т е р , ш то значи, први - најстарији презвитер.П резвитер је грчка рсч; код С рба јс свсш тспик, јсреј, поп, и сва триназива значе исто. К о ће бити протојерсј у искљ учивојје надлеж ностиепископа. П р о т о је р е ј-с т а в р о ф о р је опај протојереј који им а право даноси напрслш крст. О датле се поисгдс каж е и крстоносии протојереј.Н а прсдлог епархијског архијсреја, С А С и доноси одлуку о овом од-ликоваљ у м ирскнх свсш тепнка. К од Руса постоје м и т р о н о а ш п р о т о -

136 Ј 1. М п р к о п п ћ ,П р а в о с л п в н а л и ш у р гш с а а л и п а у к а о б о го с л у ж е њ у и р а в о с л а и с т о ч н е р к в е , п р п и о п ш т п о д с о , Б е о г р а д , 19652, с т р . 70.137 Д а п 14, 23; 15, 2, 4, 6, 22 п 23; 16, 4; 21, 18; 1. Т м 5, 17. и 19; Ј а к о в љ . 5, 14 и д р .

85




ј е р е ј и , тј. свеш теници који им ају право да на богослуж ењ у носе митруна глави, о чем у одлуку доноси епархијски архијереј.

П резвитери који су у м опаш ком чину, им ају виш е степена одм ирских свеш хеника:

С и н ђ е л . Ж ивео је код епископа у суседној ћелији и био је сведокњ еговог ж ивота. П ош то су се сипђели иалазили уз епископа, врлобрзо су стекли велики углед и м огли су да утичу иа епископа. У ж ивалису велико поверељ е. К о ће бити код епископа у ћелији, одлучивао јесам епископ. В рло често су после см рти епископа они постајали епис-копи. Н аследни к С ветога С аве (1233), био је њ егов сш ф ел А рсенијеС рем ац.

П р о т о с ш ф е л . Б рој сипђела је времеиом увећаван, па је од њ их

најугледиији постајао протосииђел (први сш ф ел), о чему је одлучиваоепископ. г у м а н је старсш ин а мапастира. У оиим м анастирим а где је

братство бројпије, сам и м онаси бирају игум ана; избор потврђује епис-коп и производи га у звањ е игум аиа. Тамо где је м ањ е од четирим онаха, настојатељ а м анастира постављ а епископ.138

А р х и м а н р р и т је такође стареш ина м аиастира. С тарији је одигум ана, и уж ива посебан углед изван м анастира. У свом м анастиру,игум ан или архим аидрит уж ива потпуни углед, без обзира на то у комје звањ у. А рхпм андрит им а право да иоси напрсни крст, о чем у од-лучује С А С и н а предлог надлеж иог архијереја. У Руској дркви свиархим аидрити на богослуж ењ у им ају митру иа глави као м итроносиипротојерсји. Б рој архим аидрита је м али, и они су углавном кандидатиза избор у епископе. У С П Ц је највиш и углед уж ивао архим андритм анастира С тудеиице. И гум ани и архим андрити имају право да у сво-јим м анастирим а производе чтеце: „П роизвесхи чхеца слободно јесваком е игум аиу у своме, али сам о у свом е м анастиру” , прописује 14.канон VII васељ еиског сабора. И м ају такође право да, у свом м ана-стиру, производе и ипођакон е.139 П о благослову епископа, они у свом е

м аиастиру м огу и зам он аии ти искуш еника у чин расе и кам илавке.

г . Е п и с к о п

А постоли су рукополагали епископе и постављ али их за ста-реш ине црквених опш тина које су оспивали. Б рој епископа је време-ном растао. У свакој црквеној јединици су се налазили епископи ипрезвитери, док ђакоии иису били обавезгш . М еста у којим а су сеналазили епископи, нису била у истом адм инистративиом полож ају у

138 У с т а в П Ц , ч л . 211.139 Н , М и л а ш ,П р а в о с л а в н о ц р к в е н о п р а в о , с т р . 296.

86



III г л а в а : С в е ш ш е н с ш в о

држ ави. У брзо се појављ ује потреба м е ђ у с о б и о г повезивањ а епископа,а с њ ом расте и углед поједш ш х епископских катедри.

Х о р о е п и с к о п ш су били епископи у мањ им м естим а (селим а) и

м огли су рукополагати презвитере и ђакоие сам о по благослову епи-скопа, под чијом су се јурисдикцијом налазнли. М ноги канони говорео њ им а. У чествовали су иа васељ енским саборим а: на П рвом 325.учествовало је 15 хороепископа.140 „Д уж ност је њ ихова била, о својсвојој дјелатности извјеш тавати главног епархијског епископа, подчијим се подручјем њ ихов округ налазио, и ниш та ш то превазилазињ ихову одређеггу им закоиом власт не предузим ати без знањ а епар-хијског епископа.”141 Н . М илаш сматра да су хороепископи насхали уврем е апостола, или бар м уж ева апостолскнх, а то је I век. Н а Западусу сасвим нестали у IX веку, а на И стоку у X веку.

В и к а р н и е п и с к о п у С П Ц м ож с битн изабраи на м олбу епархиј-ског архијереја, или га мож е по „свом нахођељ у” изабрати С А С а. О нпом аж е епархијском епископу или патријарху у границама датих муовлаш ћељ а. И здрж ава га епархија у којој се иалази.142 Било је при-м ера у С П Ц да викарпи епископ, као и епархијски архијереј, им а сваправа на епархији у којој се налази. ΓΙο својим квалиф икацијам а и почииу, ои је епископ али без власти, пош то нема своју епархију. У С П Цих је углавном им ао патријарх. А ко су код неког епархијског архије-реја, опн после љ егове см рти обично прим ају управу епархије, пош тоих С А С а изабере.

Е п ш с к о п им а потпуиу власт у својој епархији. За свој рад одго-воран је С абору С П Ц , о чем у ћс бити внш е рсчи касиије.14М и т р о п о л и т . У рим ској држ ави главин град провииције нази-

вао се т е (г о р о 1е з ; ш то је преузето од грчког назива μητρόπολις. У тимвећим цснтрим а су основанс хриш ћанске опш типе, одакле се хриш -ћанство ш ирило у мањ е градове и села дотичне провинције. О туда јем етропола била м ајка прсм а опим а где јс хриш ћанство ш ирено; оиаих је духовпо родила. У глед епископа у овнм центрим а растао је сапорасгом броја хриш ћаискнх опш тииа. А постоли су основали хриш -ћанске опш тине у А нтиохији, Е ф ссу, К оринту, С олупу, Рим у и др.144О д грчке речи μητρόπολις (лат. тс1горо1с5), дош ао је назив м ихрополит.М итрополити су председавали иа саборим а, и исге сазивали. П од-ручни епископи иису предузим али пиш та важ иије бсз њ иховог знањ а.П рим али су апелацијс од клира и др. В ласт м итрополита била јеограничена С абором епископа који су били под њ еговом јурисдикци-

140 Н . М п л а ш ,Д о с ш о ја н с ш в а у п р а в о с л а в н о ј ц р к в и , п о ц р к в е и о -п р а в н и м и з в о р р о XIV в је к а , П а н ч с в о , 1879, с т р . 45^)6.

141 И с т о , с т р . 45.

142 У с т а п П Ц , ч л . 111.143 В н д е т и о в д е с т р . 242.144 Н у в о р о в в ,К у р с љ ц с р к о в н а г о п р а в а , т о м п с р в м п , Л р о с л а в л г , 1889, с г р . 38.

87




јом .145 М ного је канона који говоре о м итрополитанском систем у уЦ ркви. О ви м итрополити су им али право части и власти. П остојалису м итрополити, као ш то и даиас постоје, сам о са правом части.Е пископ јерусалим ски је иосио титулу м итрополита, али је био подвлаш ћу м итрополита кесаријског.14 Т ек ће на каснијим васељ енскимсаборим а, м итрополит јерусалим ски добити и право власти, постаћенезависан од м итрополиха кесаријског. Д анас у С П Ц постоји ш естм итрополи та који уж ивају право части, али ие и власти ван границасвоје епархије: дабробосански, загрсбачко-лзубљ ански, новограчаиич-ки, скопски, средњ езападиоамерички и цриогорско-прим орски - оиипо свом полож ају им ају титулу м итрополита.

д . А р х и е п и с к о пС рпска црква је 1219. постала аутокеф ална са рангом А рхие-

пископије. Н а челу те цркве је архиепископ. А рхиепископију сачињ а-вају епархије које су у љ еном саставу. А рхиепископ је исто ш то им итрополи т који им а права власти и части. Д анас у Руској црквипостоје архиепископи са правом части, али не и власти, као м итропо-лити у С .П Ц . П атријарх српски је у својој титулатури задрж ао „А р-хиепископ П ећки...”. П остоје и данас у П равославној цркви аутоке-ф алне Ц ркве које им ају ранг архиепископије. Т о су: архиепископкипарски на острву К ипру, архиепископ атински и целе Г рчке, архи-епископ критски за острво К рит, архиепископ ф ински за православнеФ инце, архиепископ јапански за православие Јапанце, архиепископчеш ки за православне Ч ехе, архиепископ албански за православнеА лбанде, архиепископ ам ерички за православне Г рке у А м ерици.

ђ . П а т р и ја р х

У глед свих м итрополита није био исти. О ни градови који су уИ м перији били главгш , Рим , А лександрија, А нтиохија сиријска, ка-сније и Ц ариград, у којим а је било седиш те м итрополита, уж ивали сувећи углед од других м итрополија. П од њ иховом јурисдикцијом су сеналазили м итрополити који су били у њ иховој области. М итрополитипом енутих градова су у V веку назваии патријарсим а. Рим ски патри-јарх ја назваи папа, према тадаш њ ем народном обичају.148 Н а Ч етвр-том васељ енском сабору је м итрополит Јерусалим а добио титулу па-тријарха, због части коју је уж ивао овај свети град у очим а хриш ћана- као м ајка свих цркава у свету. Т рулски сабор, канон 36, утврдио је

145 К а н о н 34 в е т и х а п о с т о л а , А н т н о х 9; и д р .

146 П р в и в а с . с а б о р , к а н о н 7.147 У с т а в П Ц , ч л . 15. т а ч . 41.148 В . Г . П Ђ в ц о в ђ ,е р к о в н о п р а в о . Л е к ц и б ч н т а н в м в т > 1891-92. а к а д . г о д у , .

П е т е р б у р г Б , 1892, с т р . 28.

88






см атра да је овакав искљ учив М илаш ев став био од пресудног значајакада је С А С а С П Ц у П равилим а и поступку за црквене судове унеопропис: „П равилно одузет чин не мож е се никада вратити, чл. 57. тач.7” .153 У м ерени став, који је у духу С ветог јеванђељ а, и по којем сечин м ож е вратити, заступа М . ТТетровић наводећи кон кретне прим ере,када и у којој аутокеф алној П равославној цркви је то учињ ено. Уприлог овом иду и одлуке С А С а С П Ц , који је вратио чин свргнутомепископу америчко-канадском Д ионисију, као и одређеном броју све-ш теника. У прош лом веку је враћен чин угледном уж ичком протоје-реју, народном трибуну М илану Ђ уричићу. Значи, највиш е тело уЦ ркви им а право да врати чин оиом е који је свргнут а пресуда посталаизврш на.

П о каионим а, сваки клирик м ож е бити лиш ен чина за сим онију,јерес, убиство, прељ убу, брак после рукополож ењ а, као и за све онепреступе за које се верници каж њ авају искљ учењ ем из Ц ркве. П оП равилим а и поступку за црквене судове С П Ц , чин се м ож е изгубитииз виш е разлога. Т у им а и таквих разлога који су непознати канон-ском праву. П оред казне лиш ењ а чина, каж њ ени м ож е бити и искљ у-чен из Ц ркве.1 6

Л ице лиш ено једиог чина, остаје засвагда лиш ено свих чиновау Ц ркви. Т о значи да, ако је свргнут, епископ не м ож е задрж атиниједан ниж и свеш хени чии. К о је недосхојан за један чин, недостојанје за све чинове. Д анас се у С П Ц покреће црквено-судски посхупакпред надлеж ним Е Ц С . О длука је коначна кад је потврди В Ц С , којије у највећем броју случајева потврђивао пресуде Е Ц судова. Једна одчудних одлука јесте она коју је донео С А С а на редовном заседањ у1961: „С ва свеш тена лица која су сам овољ но напусгила, или убудућенапусте црквену служ бу, и не одазову се позиву свога архијереја (чл.218. У става С П Ц ) да се врате у црквену служ бу, им ају се сматратилиш еним с-веш теничког чина. О ву одлуку изврш аваће епархијски ар-хијереји деклараторном одлуком по служ беној дуж ности и о том еизвеш тавати С вети архијерејски синод (6. апостолски канон, 7. канонIV В асељ енског сабора)”. Н есхватљ иво је да неко, и без ф орм алногсуда у ком е би се знао исход, м ож е да остане без чина. О ву одлукунису сви архијереји дословно прим ењ ивали. Н еки свеш теници су пре-ш ли у грађанску служ бу, тамо годинам а радили, отиш ли у пензију, ипотом произведени у чин протојереја и ж иве „спокојно” са држ авнимпензијам а.

153 М . П е т р о в и ћ ,М о г у ћ н о с ш р е х а б и л и ш а ц и је р а ш ч и њ е н и х к л и р и к а , П р а в о с л а в н а м и с а о , г. XVII, с в . 21, Б е о г р а д , 1974, с т р . 7.

154 И с т о , с т р . 5-13.

155 Ч л . 10, 11, 12, 13, 14, 16, 20, 21, 22, 23, 26. и 32.156 Ч л . 8, 9, 15, 16, 17, 18, 49. и 51.157 Г л а с ш к П Ц , б р . 6, Б е о г р а д , 1961, с т р . 146. О д л у к а А а А Б р . 24/з а л . 7 и з

1961.

90



III г л а в с и С в е ш ш е н с ш в о

За оне који су били свргнути, на њ ихову несрећу, појавио се ипосебан чин, који се врш ио у храм у од надлеж ног архијереја. С а овимчином се први пут излази у јавност 1650. О бјављ ен је у једном руко-писном А рхијерејском чииовнику, одакле је 1874. унет у С рбију ибио у пракси све до 1923, кад га је С А С а укипуо. И Руси су гаш там пали,159 а на крају и Н . М илаш 1911.160 И з изнетог је јасно дасвеш теио лице за тачно прописапу каионску кривицу м ож е, у закони-то проведеном поступку, да остане без чина. А ли, ако се докаж е даје неправично свргнут, или да се искрено каје, и да показује плодовесвог покајањ а, м о ж е му се врахити чин од страие С А С а. Раш чињ ењ еје духовно убиство, због чега они који им ају власт да га врш е м орајуда воде рачуна о два основна иачела: „П рво иачело је опш ти интересЦ ркве, а друго, вођсњ е бриге о спасењ у каж њ еиог клирика.”161 М .П етровић је био у праву када је писао: „Н а основу учењ а о покајаљ уи чињ енице да нема греха који м ож е победити Б ож је човекољ убљ е,као и на основу м нош тва прим ера из црквене праксе, јасно је да нијетачно м иш љ ењ е да се раш чињ еиом клирику никада не м ож е да вратичин.”162 О длуке С А С а С П Ц ставиле су ван снаге пропис: „П равилноодузет чин ие м ож е се никада вратити” , о ком е је напред било речи.

5. М о н а ш т в о

М онаш тво се на И стоку појавило у IV веку. У употреби су дваназива: м о н а х (μοναχός) од μόνος, осам љ еи, сам , један, онај који ж ивиосам љ ено, и к а л у ђ е р (καλόγερος) од καλός - добар и γέρος - старац,тј. добар старац, ш то означава м оиаха без обзира на њ егове године.'У Е гипту су крајем III века одлазили у пустињ у они који су ж елелида цео свој ж ивот посвете спасењ у душ е, да се потпуно посвете -предају посту и м олитви. Број опих који су ово чинили био је велики.Д а би се оргаиизовао ж ивот ових љ уди, била су потребна одређенаправила. У IV веку су м еђу м онасим а велики углед уж ивали П авлеТ ивејски (Ј340), П ахом ије В елики (Ϊ348), А нтоиије В елики (1356),В асилије В елики (|379), М акарије Е гипатски (|390) и др. Д а би мо-наш тво ш то бољ е напредовало, П ахом ије В елики је установио к и н о - в и т с к и (з а је р н и ч к и ) начин ж ивота м онаха, и за исте прописао 194правила. У исто врем е је В асилије В елики за и д и о р и т м и ч к и (с а - м а ч к и ) иачин ж ивота прописао 50 опш ирннх и 313 краћих правила.

158 М н т р о п о л и т М п х а п л о ,П р а в о с л а в н а С р б с к а р к в а у к њ а ж е с и ш у С е р б и ји , Б е - о г р а д , 1874, с г р . 213 -215 .

159 Т р у д н К л с в с к о н д у х о в н о н а к а д е м ји , 1904, III, с т р . 313-314,

160 Н . М и л а ш ,р к в е н о к а з н е н о п р а в о , с г р . 313-315.161 М . П е г р о в п ћ ,М о Г у ћ н о с т р е х а б и л и т а ц и је , с т р . 7.162 И с т о , с т р . 13.

91




П равила П ахом ијева и В асилијева су осиова за с,ва касније донетаправила и моиаш ке типике.

М онаш тво је са И стока преието на Запад. К ад је половииом IVвека А танасије В елики био у прогонству, ж ивео је у Рим у са двам онаха, А м онијем и И сидором. У IV веку епископ А м вросије М илан-ски је у близини М илаиа основао м анастир, за који је прописао пра-вила В асилија В еликог. У V веку су монаш тву на Западу м ного до-принели Јероним (|420) и А вгустии (^430). У близини Рим а је Бене-дикт Н урсијски (|543) подигао м анастир, за који је прописао неш тоблаж а правила од В асилијевих. К аспије су на Западу основани м онаш ки редови, ш то је на И стоку потпупо непознато и није прихва-ћено.

О сиивачи м анасхира прописивали су типике за исте. Н ајпозна-тији типици су: Јерусалим ски светог С аве О свећеног 561, С тудитскиТ еодора С худита (789), и А тонски око (970), који је саставио оснивачА тонске лавре А танасије. О ви типици су послуж или као узори м но-гобројним касиијим типицим а. О типицим а С ветог С аве већ је билоречи.

В асељ еиски сабори су доносили каноне, којим а су уређивалим онаш ки ж ивот. И византијско законодавство је такође доносилом ногобројие законе везане за м аиастире и м оиаш тво, који су били употпуном складу са каиоиским реш ењ им а. Законик цара Д уш ана та-

кође им а прописа о м онаш тву. М онаш ки ж ивот у средњ овековнојС рбији је био веом а развијен. У новије време, у бивш ој К арловачкојм итрополији је постојало п р и д в о р н о м о н а ш т в о , које су сачињ авалисам о они м онаси који су им али заврш ен богословски ф акултет илидуховну академ ију, и од њ их су бирани епископи у К арловачкој м ит-рополији.

а . У с л о в и з а е г у п а њ е у м о н а ш т в о

О нај ко ж ели да постане м онах, приступа по слободној вољ и.Због тога су правила веом а строга, и одиосе се на: 1) услове који сетраж е од лица које полаж е завете; 2) лице пред којим се полаж узавети, и 3) само полагањ е завета.

1) Л и ц е к о је п о л а л с е м о н ш ш с е за в е т е . У слови који се односе нал и ц е к о је п о л а л с е з а в е т е тичу се њ егових психоф изичких способности.У принципу, свако ко ж ели м ож е да постане монах, пош то је реч озаветим а који се добровољ но узим ају. Л ице м ора бити пунолетно;

163 О „р е д о в н и ц и м а ” в . А . п н с а ,Р г гги с п И с к а п о т к о &р г а у а , с т р . 104-142.164 В и д е т и о в д е с т р . 68.

92




душ евио порем ећено лице не м ож е постати м онах. М ора бити без-брачно; ако је у браку, то м ож е учш ш ти по одобрењ у брачног друга,пош то су претходио реш ена сва породична и им овинскоправна питањ а. С теф ан Н ем аљ а је после повлачељ а са престола 1196. предаопресто сииу С теф ану, а са супругом се зам онаш ио - он у муш ком, аона у ж енском м аиастиру. О вај прим ер су следили и други српскивладари. О нај ко ж ели да буде м онах, м ора бити слободан од свихобавеза. К анони нису дозвољ авали да робови буду м онаси пре негош то их њ ихов господар ослободи. Н и војна лица се не могу зам о-наш ити док не регулиш у своју обавезу код војних власти.

2) Л и и е п р е д к о ји м с е п о л а ж у м о н а и а с и з а в е т и . Завет се мож еполож ити пред епископом или игуманом ; никако пред м ирским све-ш теником (који није монах). У С П Ц , на предлог игумана, епископодређује у којем ће манастиру искуш еник ж ивети, ко ће му битидуховник, колико ће трајати искуш ениш тво и др. С ам постриг у м о-наш ки чин врш и епископ или игуман по благослову епископа, докпостриг ж ена врш и искљ учиво епископ. И скуш егш ш тво траје1 ригодине. Тај рок м ож е бити и краћи ако је лице старије, са богослов-ском спремом , заслуж но по свом ж ивоту. К олико ће трајати иску-ш ениш тво одлучује епископ. Ц иљ искуш ениш тва је да се упозна иску-ш еник, њ егова вољ а, као и то, да он сам ш то бол3е упозна м онаш тво.О д тренутка кад са благословом почињ е да се припрем а за м онаш тво,назива се и с к у ш е н и к или и с к у ш е п и ц а .

3) П о л а г а њ е м о н а ш к и х з а в е т а . П остоји неколико степена мо-наш ких завета, и то: посгриг расоф ора, м ала и велика схима. О нај које расоф орн и м оиах, им а право да иоси м антију и кам илавку. П остригу м алу схиму, „по капонској терминологији значи сползаш њ у пониз-носх, смиреност, која показује унутраш љ у душ евиу скруш еност”.165М алосхим нику се м ењ а им е, има право на панакам илавку и мантију.П остриг у вслику схнму је полагањ е строж их завета од м але схим е.Н ије дозволпеио да м онах одмах прим и постриг велике схиме. П оиово

му се м ењ а им е као и кад се постриж е у м алу схиму. И м а право даноси кукул^ и апалав или панакам илавку, која је сим вол крста који сеноси. П остриг велике схиме м огу прим ити сам о они м алосхим ницикоји се одликују строгош ћу м оиаш ког ж ивота, о чему одлучује епи-скоп.

С ваки м анастир води посебну К њ и г у п о с т р и ж н и к а , у коју сеуносе лични подаци свакога који у том м анастиру буде прим ио билокоји посгриг. У м анастирим а, где су сачуване сгаре кљ иге постриж ни-ка, налази се обиљ е драгоцених података важ них за историју и црк-вено право.

165 Ι ΐ М л л а ш ,П р а в о с л а в н о и р к в е н о п р а в о , с т р . 699.

93




П остриг се мож е обавити сам о у м анастиру. За полагањ е билоког завета, обавезно је присуство к у м а . К ум м онаху је њ егов духовник,који га је духовно родио за м онаш ки ж ивот и који је њ егов учитељ .

Т ри су обавезна завета која полаж е сваки м оиах. Т о су завети:б е з б р а ч н о с т и , п о с л у и ш о с т и и с и р о м а ш т в а . Д рж авно законодавсхвокод нас од 1945. не призиаје ниједан од ових завета. М онах не м ож ебити кум ни на крш хењ у ни на венчањ у. М онаху, који је у чинупрезвитера, није дозвољ еио да изврш и свету тајну брака без благо-слова надлеж ног епископа.

У почетку су м онаси били далеко од пом исли да се рукополаж уу свеш тене чинове. У м анастир је долазио м ирски свеш теник, врш иосвеха богослуж ењ а, исповедао и причеш ћивао их. У глед м онаха је

растао; убрзо су почели да прим ају све чинове, и од м онаха су почелида бирају за епископе оие који су се истицали својим способностим а.Д аиас, да би неко био хиротонисаи у чин епископа, м ора претходнода полож и м оиаш ки завет, ако то већ иије учинио. О во није догматскистав који би био непром ељ ив. А постол П етар био је ож ењ ен. Заветбезбрачиости, као и остали завети, дож ивотиог су карактера.166

Завет с и р о м а ш т в а , који м онах полаж е, им а за циљ да га ни ш тане веж е за м атеријално богатство. Б ило је у историји м ного оних којису своје целокупно им ањ е ухрош или на подизањ е или обнављ ањ ем аиастира у ком е ће ж ивети. С ве ш то м онах стекне, припада м анас-

тиру у ком е је сабрат (или сестра). У м анастиру им а право на храиу,стан и м онаш ку одећу.Завет п о с л у ш н о с т и треба разум ети у апсолутном см ислу, исти-

че С . Т роицки: „М онах не сам о да не м ож е ииш та да ради противвољ е м анастирског стареш ине, него и без њ егове вољ е.” Б ез бла-гослова стареш ине м анасхира забрањ еио је било ш та да чини. М онахје дуж ан да ж иви у манастиру, и исти м ож е напустити без казне поддва услова: ако је игумаи пао у јерес, и ако у маиастиру ж иве ж ене идеца. М оиах је увек сабрат одређеног м анастира, и ван истога м ож еж ивети сам о по благослову епископа, ако се налази на неком по-

слуш ањ у-дуж ности, коју је немогуће из м анастира обављ ати.М анастири се деле на муш ке и ж енске; меш овити-двогуби су

каноним а најстрож е забрањ ени. С тареш ина у м уш ком м анастиру јеигуман, а у ж енском игумаиија. Д уж ност духовника у манастиру врш истарији свеш теном опах кога одреди епископ.

Б ез благослова епископа није дозвољ ено подизати нов м ана-стир. О најко подиж е маиасхир дуж аи је да обезбеди средства из којихће се он издрж авати. М анастири и м онаси су у С рбији били бројни и

166 В и ш е о т о м е в . Ч . М и т р о в и ћ ,В л а р и ч а н с т в о и м о н а ш к и ч и п, Р а с п р а в е и ч л а м ц и , Б е о г р а д , 1909, с т р . 62-81, и Н . М и л а ш ,Б е зб р а ч н о с т е п и с к о п а , А р х и в з а п р а в н е и д р у ш т в е н е н а у к е , б р . 18, Б е о г р а д , 1920, с т р . 39-51.

167 . Т р о и ц к и ,р к в е н о п р а в о , III, с т р . 78.

94



III г л а в а · С в е ш ш е н с ш в о

уваж авани. С . М илеусгш ћ пиш е да „скоро нем а српског дом а из којегсе током једног дана није могло стићи до неког од м анастира”.168

М анастир који је ж ив и у ком е све ф ункциониш е по м анастир-ском типику личи на кош ницу, у ком е свако им а своје послуш ањ е.Б ило би добро да свако у манастиру проведе одређено врем е, данеш то научи од м онаха, који се стално уче и друге уче. С вети С аваје м огао онако брзо да уреди С рпску цркву јер је им ао ж ив Х иландар,С туденицу и друге манастире у којим а је им ао одличне и одлучнем онахе. Т ам о где су нам м анастири и њ ихови ж итељ и били на висинисвог звањ а, на тим просторим а нисмо им али великих трвењ а. Т ам о,пак, где то није био случај, лош е см о пролазили као народ.

б . Г у б и т а к м о н а п г г в а

Завети које полаж у м онаси и м онахињ е дож ивотног су карак-тера, због чега искуш ениш тво и траје дуго. А ко данас неко погазиове завете, стичу се услови да остане без м онаш ког чииа, или анђел-ског образа, како се он другачије назива. У византијском законодав-ству није било тако. Д уш анов Законик, о ком е је већ било речи, у чл.19. прописује: „И калуђер који збаци расе нека се држ и у тамниди,док се опет не врати у послуш ност, и да се казни”.

М онаш ки завет, како неки см атрају, нем а неизгладив карактер.А ко је погаж ен, губи се, ш то треба у поступку утврдити и дотичногм онаха разреш ити полож ених завета. М ного је теж и случај кад јем оиах у свеш теном чину, јер губитком свеш теног чина такав остаје ибез м онаш ког чина. П о наш ем скром ном м иш љ ењ у, које никога необавезује, м онах, м онахиљ а, ђакои, свеш теник или епископ, бољ е једа остану без чина и да буду враћени м еђу вернике, него да служ е насаблазан. Х ристос каж е: „Н ије м огуће да не дођу саблазни; али теш кооном е преко кога долазе. Б ољ е би му било да му се воденички кам енобјеси о врат и да га баце у м оре, него да саблазни једнога од овихм алих” (Л к 17, 1-2).169 Њ ихови м али преступи су, у ствари, велики, авелики још већи и изнутра разарају Ц ркву јаче него било ш та друго.

С А С а је прописао: „С ва свеш теном онаш ка лица која су ступила убрак и убудуће то учине, имају се сматрати лиш еним свеш теном о-наш ког чина. О ву одлуку изврш аваће епархијски архијереји својомдеклараторном одлуком по служ беној дуж ности и о том е извсш хаватиС вети архијерејски синод.”170 О вај пропис није свуда испош тован.171

168 С . М и л е у с к п ћ ,В о д и ч к р о з м а н а с т а р е у С р б и ји , Б е о г р а д , 1995, с г р , 6.169 У п о р е д п , М к 9, 42^48,

170 Г л а с н п к П Ц , б р , 6, Б е о г р а д , 1961, с т р . 146. О д л у к а А Б р . 24/з а п . 7 и з 1961.

171 О н о г а к о ж е л п в п ш е д а с е у п о з н а с а м о н а ш г в о м , у п у ћ у ј е м о н а к њ и г е Ј . П о

в п ћ а ,М о п а ш к и ж и в о т п о С в е п ш м О ц и м а , Б е о г р а д , 1981, В . М а р к о в и ћ ,Π ρ α β ο - с л а в н о м о п а ш т в о и м а н а с т и р и у с р е р њ е в е к о в н о ј С р б и ји , р е м с к и К а р л о в ц и , 1920. и д р .

95




в . П р а в о у ч е њ а , с в е ш т е н о с л у ж е љ а и у п р а в е у Ц р

С ам Господ И сус Х ристос је врш ио три служ бе:п р о р о ч к у , п р - в о с в е ш т е н и ч к у и ш р с .к у . Т о су право учењ а, богослуж ењ а и управе.К асиије ће бити речи о сва три вида служ бе, као и о учеш ћу свеш тен-ства и верника у љ им а.

1) П р а в о у ч е њ а - р о (е .ч 1а х т а §Ш е г . П ре сам ог вазнесењ а Х рис-тос заповеда апостолим а, а преко љ их и свим њ иховим наследницим а:„И дите, дакле, и иаучите све народе крстећи их у им е О ца и С ина иС ветога Д уха, учећи их да држ е све ш то сам вам заповједио; и, ево,ја сам с вам а у све дане до сврш етка вијека. А м ин” (М т 28, 19-20).О сновна заповест је ш ирењ е Јеванђељ а и ж ивота по њ еговим норм а-м а. П остоје две врсте м исионарства Ц ркве. У н у т р а ш њ а м и с и ја је радЦ ркве м еђу својим члановим а. С п о љ а ш њ а подразум ева рад м еђу не-хриш ћанским народим а. Х ристово Јеванђељ е се ш ири речју; због хогаапостол П авле заповеда Т им отеју: „П роповиједај ријеч, настој у ври-јем е и н евријем е, покарај, запри јети, утјеш и, са сваком стрпљ и-вош ћу и поуком ” (2. Т м 4, 2). О д сам ог почетка ш ирењ а хриш ћанства,апостоли и презвитери ш ире Реч Б ож ју. Т у су и свети - хриш ћани,али као пом агачи. С веш тенство је дуж но да на сваком богослуж ењ у,светој тајни и м олитвословљ у, пруж и одређену поуку верницим а.

У П равославиој цркви у храм у и м ирјани, могу проповедати саблагословом иадлеж ног епископа, врш ећи дуж пост вероучитељ а уш колам а, или као проф есори у богословијам а, м онаш ким ш колам а,богословским ф акултетим а и духовним академ ијам а. О иај ко је кум ,им а обавезу да своје кумче учи истинам а вере. Родитељ и су дуж ни дасвоју децу уче заповестим а које је Х ристос дао. М исиоиарство м орада буде слободно, иенам етљ иво, без силе. О но треба да се ш ириснагом речи усм ене и писане, а превасходно ж ивотом хриш ћанским .У том диљ у, Ц рква им а обавезу да ш там па књ иге религиозне са-држ ине, прилагођене узрасту и образовањ у читалаца. Т у је на првомм есту С вето писм о и друга литература верске садрж ине. Д огм атскоучењ е, ф орм улисано на васељ енским саборим а, м ора бити у потпуностинеповређено сачувано. В елики значај им а катихизис. Ц рква им а обавезуда води бригу о оном е ш та се ш тампа. Д а би сачувала вернике од јересии заблуда, постоји црквена заповест: „Јеретичке књ иге не читати”.

2) П р а в о б о г о с л у ж е њ а - ρ ο ΐβ χ ία .? т т Ш е г и . У П равославној црквиепископи и свеш теници им ају право да врш е свете тајне, богослуж ењ а,м олитвословљ а и обреде. О во је каноним а веом а прецизно утврђено.Ц рквени типик садрж и све прописе у вези са врем еном и м естом ,богослуж беног поретка и свих свеш тених радњ и и обреда у П раво-

славној цркви. Ц рква је приликом састављ ањ а богослуж бених чиноваводила рачуна о догм атском учењ у, као и о потребам а верника. С вакоодступањ е од онога ш то је Т ипиком - црквеним уставом прописано,

96



II I г л а в а : С в е ш ш е н с и т о

повлачи за собом одређене санкције. А ли, у одређеним м ом ентим аостављ еиа је м огућиост: „К ако изволи настојатељ ”. О туда и изрека:„С а својим типиком не улази у туђи м аиастир”.

С веш тенство служ и, а верници учествују на богослуж ењ у онакокако је то Т ипиком прописано. Ђ акони и црквенослуж итељ и пом аж усвеш теницим а и епископим а на богослуж ењ им а, и ниједну радњ у нем огу изврш ити сам осталио без благослова старијег. Ц рква је строговодила рачуна о богослуж беиим књ игам а. Њ еии најспособнији члано-ви су будно пратили ш тампањ е богослуж бених књ ига да се у исте неунесе неш то неправославио или погреш но. Д а би се одређена бого-служ бена књ ига м огла употребљ авати, потребан је благослов С А С и.У случају да се поткраде греш ка, кш ига се не пуш та у употребу доксе не исправи, ако је то м огуће. У противиом , униш тава се. В иделисм о, на прим ер, да је руски патријарх Н икои наредио да се у првом

ш там паном издањ у К рм чије исправе греш ке, после чега је под њ его-вим надзором поновљ ено ш там пањ е.

3) П р а в о и р к в е и е у п р а в е - р о Г е х !а .ч ш г Ш к о т а .В ласт се дели иа законодавну, управиу и судску.З а к о н о д а в н а в л а с т у Ц ркви је по канош м а у надлеж иости епи-

скопа. Говорили смо о васељ енским и пом есним саборим а, као и окаионим а светих отаца. С ада је сва законодавна власт у свим аутоке-ф алиим црквам а у надлеж ности њ иховог највиш ег тела - С А С а, а акотог тела нем а, онда је у надлеж иости С А С и. Д ок је Ц Н С постојао у

С П Ц он је им ао законодавиу власт, изузев ако се предм ет није тицаочисто верског или богослуж бепог карактера. Д анас верници у С П Цучествују у раду П С и Е С , али сам о у оној области која се тичем атеријалиог нословаљ а. У п р а в н а в л а с т је такође у надлеж ностиепископа, коју он врш и уз пом оћ свеш теиства. И скљ учиво их онпоставл^а у сва тела, а сам је председиик тих тела. С у д с к а в л а с т јетакође у надлеж ности епископа.17

6. Д у ж н о с т и и п р а в а к л и р м к а

Н а првом м есту биће речи о дуж иостим а клирика,173 јер одиспуњ авањ а обавеза - дуж ности м огу проистећи одређена права, а необратио.

172 В п д с т и о в д е с т р . 244,

173 У м н о г о б р о јн и м к њ п г а м а ц р к в е н о г п р а в а г о р њ п н а с л о в г л а с п : „П р а в а и о б а в к л п р п к а ", г д е с е п р в о г о в о р п о п р а в п м а п а о н д а оН ј Пх о в и м д у ж н о с г п м а , о ч е м у η н л р : Н . М п л а ш ,П р а в о с л а в н о ц р к в е н о п р а в о , с т р . 393-408; . Т р о и ц к и ,р к - в е н о п р а в о, III, с т р , 43- 1̂9; Б . Ц п с а р ж , р к в е и о п р а в о , I, с т р , 56-58; В . Ц м п и н ,

е р к о в н о е п р а в о, М о с к в а 1994, с т р . 164-172, Н п је д р у г а ч и је н и у р н м о к а т о -

л п ч к и м у џ б е и п ц и м а , н п р , А . г т н с а ,Р г1г и с т к к а п о п з к о § р га \>а , 8{г, 33-39. и Д р . М п ш љ е љ а с м о д а о в о т р е б а п р о м е н п т и . З б о г т о г а с м о и с т а в п л п н а с л о в „Д н о с т и п п р а в а к л п р п к а ”.

97




а . Д у ж п о с т и с в е ш т е п о с л у ж и т е љ а

О пш та је норм а да су свеш тенослуж итељ и, као и црквеиослу-

ж итељ и, дуж ни да се уздрж авају од свега оиога ш то представљ а см ет-њ у за рукополож ењ е. К аиоиим а им је забрањ ена недолична забава иразонода, коцка, одавањ е алкохолу, лов, кам атарењ е, бављ ењ е посло-вим а који су неспојиви са свеш тенством , трговина, нарочито алкохол-ним пићем , војна служ ба, врш ењ е световиих послова, туча, убиство,недолично облачењ е, злостављ ањ е породице и похчињ ених. А и оба-везни су да редовно похађају богослуж ењ а и да у њ им а учествују, дасе усаврш авају у струци, одрж авају постове у време када је то Т ипи-ком прописаио, или када епископ налож и пост. Ту спада уредно вр-ш ењ е свих пастирских дуж ности; одрж авањ е веронауке где је год

м огуће, м акар био и један слуш алац; чувањ е чистог православиогучењ а, како је то у заклетви речено; послуш иост црквеиој власти;обавеза да својим свакодневиим ж ивотом сведоче да су истински уче-ници Х ристови и др.

б . П р а в а с в е ш т е и о с л у ж ж т е љ а

К ад свеш теиослуж итељ испуни своје дуж иости, оида м ож е иправа своја да траж и. Т ренутком рукополож ењ а аутом атски стичеодређена права и привилегије. У почетку хриш ћанства није било тако,

јер је оно прогањ аио; на удару су била прво свеш тена лица, као и данас.О вде ће бити речи сам о о иеким правим а и привилегијама.1) Л и ч н а н е п р и к о с п о в е н о с т - ρ ή ν ίΐβ ξ ίιη η т т и т Ш и ч . Н а основу

овога, свеш тенство је било ослобођсио од служ ењ а војне обавезе,кулука и врш ењ а световних послова који су у супротности са свеш те-ничком служ бом . В атикан, приликом склапањ а коикордата са држ ава-м а, строго води рачуна о свим повластицам а, постављ а м аксим алнезахтеве и у већини случајева са успехом .

2) П р и в и л е г и ја ч а с т и - ρ ή ν ίΐβ φ ιτ η ћ о п о т . К лирику припада по-часно м есто у храм у, у друш тву, при обредим а. С веш теника и ђакоиаословљ авају са „О че” , епископа са „В аш е преосвеш теиство”, м итро-плиха са „В аш е високопреосвеш тенство”, а патријарха са „В аш а С ве-тости” . С веш теници и ђакони иа богослуж ењ им а спомињ у иадлеж ногепископа, епископи патријарха, а патријарх све патријархе аутокеф ал-них цркава. У К раљ евш ш С рбији м итрополит београдски и епископниш ки били су члаиови Д ворског савета, док је епископ ниш ки био ичлан С купш тиие. Е пископи бивш е К арловачке м итрополије били сучланови горњ ег м ађарског Зем аљ ског сабора; епископ у Д алм ацији,у XIX и XX веку био је члан далматииског Зем аљ ског сабора, аархиепископ черновички био је члаи господске куће аустријске.

174 Н . М п л а ш ,П р а в о с л а в н о ц р к в е н о и р а в о, с т р . 403.

98






црквеном им овином , без обзира на то да ли их воде клирици м еђусоб-но, клирици и верници, или верници м еђусобио. Број предм ета којису били у иадлеж ности црквеног суда био је велики. Ц ар В асилије

М акедонац је у IX веку прописао да сви преступи клирика, осимвелеиздаје, буду у надлеж ности црквеног суда. Због преоптерећеностицрквених судова, цар А лексије К ом нен (1081-1118) је својом 27. нове-лом из 1086. одредио да у надлеж ност грађаиских судова спадају свиграђански спорови, а све оно ш хо се тиче душ е и брака долази унадлеж ност црквеиог суда. О ва новела је постала м ерилом разгра-ни чењ а надлеж иости изм еђу црквених и грађанских судова.

Е пископи су им али право контроле над радом грађанских судо-ва. А ко би епископ см атрао да судија у неком предм ету није објекти-ван и да пристрасно суди, узим ао је тај предм ет у рад свога суда, безобзира на то ш то је у надлеж ности грађанског суда. С ваки чланЦ ркве, ако је см атрао да је неправедно гоњ ен од стране грађанскихсудова, им ао је право а з и л а - у т о ч ш и т а од страие Ц ркве, док сењ егов спор не реш и. П оред патријараш ког и епископског двора, царД уш ан прописује право и обавезу по којој и царев двор м ож е по-служ ити за уточиш те - азил. Ч л. 72. Д уш ановог Закон ика прописује:„И ко год невољ ан дође иа царев двор, да се сваком е учини правда,осим властеоског роба.”177

О бим надлеж ности црквених судова није био свуда исти и у свимврем еним а. О н се м ењ ао и зависио је од полож аја Ц ркве у држ ави.Д анас, на прим ер, прави п оказатељ полож аја Ц ркве у држ ави јестеоднос држ аве прем а раду црквених судова. О д 1945. код нас држ авниоргани не признају пресуде црквених судова. Ц рква је дош ла у ситуа-цију да њ ене м ногобројне правоснаж не пресуде не м огу бити извр-ш ене без пом оћи држ аве. О не као и да не постоје и важ е сам о заЦ ркву, уколико их она у својој организацији м ож е спровести. А ко сету и тамо држ ава упусти да реш и неку пресуду црквеног суда, то је виш етренутаа пом оћ, а не пом оћ грађаиских судова црквеним судовим а.

Ц рквени преступи и казие се могу поделити прем а починиоцуу три групе: преступи које учине верници, пресхупе које учиие кли-рици и преступе које учине монаси.

а . П р е с т у п и в е р н и к а

1) А п о с т а з и ја ~ о т п а д н и ш т в о од православне вере постоји каднеко пређе у другу веру, кад превери. Због овога се одлучује од

177 Б . Г а р д а ш е в и ћ ,Х р ш и ћ а н с к о п р а в о а з и л а у Б и з а н т ш ји (У в е з и с а м и л о с т и в о м и н т е р в е н ц п јо м ), д о к т о р с к а д и с е р т а ц и ја у р у к о п и с у , о д б р а њ е н а 1946. н а

с л о в с к о м ф а к у л т е т у П Ц у Б е о г р а д у , и њ е г о в р а д ,П а т р и ја р ш и јс к и и ц а р с к и д в о р к а о м е с т о а з и л а п о Д у ш а н о в о м з а к о н и к у , Г л а с н и к П Ц , б р . 5, Б е о г р а д , 1947, ст р . 168-172.

100



III г л а в а : С в е ш ш е н с ш в о

причеш ћа до краја ж ивота и искљ учује из Ц ркве. А ко се такав искре-но покаје, ом огућава м у се причеш ће иа крају ж ивота, о чем у одлучујеепископ.

2 ) Ј е р е с је свако неправославно учењ е, због чега се верникискљ учује из Ц ркве и одлучује од причеш ћа. А ко се покаје и престанеда исповсда јерес, м ож е м у се ом огућити повратак у Ц ркву по пропи-саном црквеном чину, о чем у одлучује епископ.

3) С и м о п и ја је задобијаљ е чииа или полож аја у Ц ркви на нај-нечасиији начин, за иовац. Н о, не м ора сам о новац бити у питањ у.В ерник м ож е да буде посредник у сим онији, због чега се каж њ аваискљ учењ ем из Ц ркве (одлучује се од причеш ћа). А ко се искренопокаје, м ож е бити поново прим љ ен у Ц ркву, уколико то благословинадлеж пи епископ.

П оред овпх преступа, постоје и други прсступи због којих вер-ник м ож е бити одлучен од причеш ћа на одређсно врем е или пакискљ учен из Ц ркве. А ко преступе, због којих свеш тено лице мож е даизгуби чин, почини верник, он се искљ учује из црквене заједницетрајно. Т реба напом епути и то да верник, искљ учеи из Ц ркве збогбило ког пресхупа, ако покаж е искрене плодове свог покајаљ а, м ож ебити враћеи у црквеиу заједницу, о чему одлучује В Ц С на предлогнадлеж ног епископа.

б . П р е с т у п и с в е ш т е н с т в а

О вде ће бити речи о преступим а свеш тених лица-клирика, онакокако су ти преступи излож ени у П равилим а и поступку за црквенесудове у С П Ц 1961.

1) П р е с т у п и п р о т и в в е р е , у ч е њ а Ц р к в е и и р к в е и о г п о р е т к а (чл.8-20). У овој групи преступа, казна за клирика м ож е бити извргнуће,ш то значи губитак чина у ком е се налази, илн двоструку казну, кад,

поред извргнућа, бива искљ учеи из црквеие заједнице, ш то је за кли-рика најтсж а казиа.К ли ри к који охпадие од вере, исповеди атеизам , ако је јеретик

или учиии раскол, ако се послуж и симонијом или држ авним властим ада задобије чин и полож ај у Ц ркви, подлеж е казнам а извргнућа иискљ учењ а из Ц ркве.

И звргнућем биће каж њ ен оиај клирик који лаж но сведочи, по-гази м онаш ке завете, ода поверену тајиу на исповести, хули на Бога,Богородицу, Ц ркву и љ ене светињ е, који псује, присваја црквене ства-ри, врш и свеш тенорадњ е па начин који није Т ипиком прописаи, сам о-вољ но напусти служ бу у Ц ркви и не врати се после позива надлеж ногепископа или пак осиује м аиастир без благослова епископа.

101



Д и м ш о П е р и ћ ,- Ц р к в е н о п р а в о

2) В л а д а њ е к о је н е д о л и к у је с в е ш т е н и ч к о м ч и н у н и п о (чл. 21-29). У ову групу преступа, које изврш е клирици, спадају: извр-ш ењ е или покуш ај убиства, покуш ај сам оубиства, крађа, превара,

утаја, прељ уба, блуд, брак после рукоп олож ењ а, пијанство, коцка,сваки противприродни блуд, туча, зеленаш тво, друж ењ е са јеретици -м а, злочинцим а, врачањ е, бављ ењ е ловом , одевањ е противно свеш те-ничком чииу. За све ове преступе верник се дож ивотно искљ учује изЦ ркве, а свеш теник, зависно од преступа, губи чин, премеш тањ ем илидисциплинском казном .

3) Н е в р ш е њ е , о д и о с н о н е м а р љ и в о в р ш е њ е , с л у ж б е н и х н и ч к и х д у ж н о с т и и з а к о н и т и х н а р е д б и п р е т п о с т а в љ е н и х в л а с т и (чл. 30-38). П од овим се подразум ева: аљ каво врш ењ е свеш те-

норадњ и, губљ ењ е служ бених списа, униш тавањ е или њ ихово ф алси-ф иковањ е, послуга црквеним новцем , неуредно вођењ е црквених ма-тица, одавањ е служ бене тајне, одуговлачењ е послова и изврш авањ еодлука црквених власти, неврш ењ е стареш инских дуж ности или њ и-хово рђаво врш ењ е. За ове преступе следи дисциплинска казна илипрем еш тај на друго м есто служ бовањ а, а у поврату, „казниће се послободној оцеии суда”.

4) У в р е д е и к л е в е т е к о је је д н о с в е ш т е н о л и и е н а н е с е д с в е ш т е н о м л и и у (чл. 39-43). У вреда, клевета, изнош ењ е и пронош ењ е

нечега ш то је неистинито, а ш то м ож е да ш тети свеш теничкој частии њ еговом достојанству представљ ају деликт. К азне су дисциплинске,а у поврату, „казииће се по слободној оцени суда”.

5) з и у ђ и в ш ш н е п р о п и с н е н О Г р а д е з а с в е ш т е н о р а д њ е (чл. 44).О вај члан гласи: „С веш тено лице које за свеш тенорадњ е изнуђаванеуобичајене награде и услуге, или иаграде у иовцу у неуобичајеномизносу, не хотећи изврш ити свеш тенорадњ е за уобичајену награду,казни ће се дисциплинском казном , а у повраху строж е. К ривичнипоступак се води по приватној туж би.”

С друге стране, свеш теник им а најнеуређенији правни полож ају друш тву од стварањ а К раљ евине Југославије. С ве ш то је било лепоуређено у К арловачкој м итрополији или у м итрополијам а босанско-херцеговачким , униш тено је. П ензиони ф ондови су разорени, а да нијестворен ваљ ан ф онд за целу С П Ц . С веш теник нема никакве плате(изузев неких епархија у В ојводини, но, и те плате које дају црквенеопш тине су сим боличне). А ко Ц О није у м огућности, свеш тени к самплаћа здравсхвено, пензијско и инвалидско осигурањ е. А кад је Ц Осиром аш на, ни парохија није у бољ ој позицији. Т ада је свеш теник ибез стана, који сам плаћа, а уз то дође и порез „на врш ењ е интелек-

туалних услуга”, који се даје држ ави.П итањ е награде свеш тенству је крајњ е неуједначено, тако да сепод то све м ож е подвести. Разлике су од парохије до парохије огром не.

102






- искљ учењ е из црквене заједнице иа извесно врем е, и- коначно искљ учењ е из црквене заједнице.У казну приврем еиог лиш авањ а појединих права и почасти у

Ц ркви спадају:- одлучењ е од свете тајне причеш ћа;- искљ учењ е из заједничке м олитве са верним а;- забраиа опела;~ лиш ењ е црквенослуж итељ ских степена: ипођакона, чтеца и

појца;- лиш ењ е служ бе код црквених власти и чланства у црквеним

телим а, установам а, хоровим а и другим верским организацијама;

- лиш ењ е дуж ности црквеног тутора; и- лиш ењ е права на сто у храм у, на почасти кума-дом аћина оцрквеној слави и на остале почасти (чл. 58 тач. а-е).

К азна искљ учењ а из црквене заједнице на извесно врем е трајенајм ањ е три, а највиш е десет година. Л ице које је каж њ ено казномконачног искљ учењ а из дрквене заједнице аиатем ом , лиш ава се свихправа, повластица и свих дуж иости у Ц ркви, као и свих обавеза.

д . К а з и е з а с в е ш т е н а л и ц а о б а р е д а (ч л . 55 т а ч . 1-9)

- опом ена;-укор;- епитим ија (тј. запрећењ е);- прем еш тај на друго м есто служ бовањ а;- приврем ена забраиа свеш теиодејства;- губитак парохијске служ бе, односно другог звањ а у Ц ркви;- дож ивотна забрана свеш теиодејства;- лиш ењ е свеш теничког чина; и- лиш ењ е свеш теничког чина са искљ учењ ем из црквене зајед-

нице.К од последљ е тачке није јасно колико траје то искљ учењ е - да

ли је трајног или приврем еиог карактера. А ли пош то је реч о теш кимпреступим а (сим онија и др.), по аналогији, искљ учењ е је трајно.

ђ . К р и в и ч н и п о с т у п а к

У С П Ц судску власт врш е: епархијски архијереј, Е Ц С , В Ц С ,С А С а и С А С и. У ставом је детаљ но регулисано ш та у чију надлеж ност

104



III Г л а в а : С в е ш ш е н с ш в о

спада.182 Н адлеж ан је онај епископ и љ егов црквени суд ком е лицаканонски припадају. Ц рквени суд који је надлеж ан за покрехањ е по-ступка, задрж ава надлеж иост до краја поступка. П оступак се водиписмено и ћирилицом.

П остоји виш е разлика у раду изм сђу црквених и држ авних су-дова. Т ако, лице које је оптуж ено за кривицу а не одазове се позиву,или које одбије да прим и позиве и одлуке суда, или на њ их неће даодговори, см атраће се да дело признаје, и поступак ће се окон чатибез њ еговог учеш ћа (чл. 66. тач. 1). Л ице оптуж ено за кривицу м орада се брани и да доказује своју невиност, а не супротно, да туж илацдоказује љ егову кривицу. О во нем а никакве везе са каноним а Ц ркве.

О ком плетном току поступка одлучује епископ. О н постављ а иразреш ава све особљ е суда, о чем у извеш тава С А С и. И скљ учена јесвака м огућност учеш ћа адвоката у седницама суда. О ни м огу подно-сити писм ене поднеске, али не могу да учествују у усм еној расправи.У црквеном судству бивш е К арловачке м итрополије, адвокати су мо-гли учествовати у раду суда у току целог поступка.

С А С а С П Ц је прописао П оступак за судове у С рпској право-славној цркви 4. октобра 1933.183 О вим је на јединствен начин регу-лисан рад свих црквених судова у С П Ц . П ослупак је био од изузетневаж ности. У брзо је изаш ла књ ига за судове у С П Ц , коју су написалатројица црквених судија из Т узле.184 П ознати црквени правник др

Радован К азим ировић је на овај П оступак из 1933. изрекао суш тинскеприм едбе.185П оступак из 1933. остао је на снази све док С А С а 1961. није

доиео К ривична правила С П Ц .1 6 С асвим оправдано се појавило м но-го прим едаба на рачун таквих правила. С вети архијерејски сабор јена све прим едбе одговорио тако ш то је на редовном заседањ у 1962.К ривичним правш ш м а пром енио назив, у П равила и поступак за црк-веие судове С рпске православне цркве. О ва правила су и данас на

182 В и д е т п о в д е с т р . 238-244,183 А р х и в А и ,З а Г ш с н и ц и С А С а А Б р . з а п , 196 о д 4/21, о к т о б р а 1933, о б ја в љ е н

у Г л а и ш к у П П б р . 44 и 45, с т р . 705-745. В , о о в о м е , Д . П е р и ћ ,У с т р о јс т в о , с т р . 257-260.

184 т о јш г о в и ћ -М а г а р а ш е в и ћ -Ш и п к а ,П о м о ћ н а к њ и Г а з а п р а к т и ч н у у п о т р е б у п о - с т .у п к а з а с у д о в е у С р п . П р а в о с л , р к в и у с п о р о в и м а о р а з в о д у б р а к а , Д о д а т а к : Р е г и с т а р з а П о с т у п а к , Т у з л а , 1935.

185 Р . К а з п м и р о в и ћ ,О р Г а н и з а ц и ја ц р к в е н и х с у д о в а н а н а ч и н к о ји ћ е , п о м о г у ћ с т в у б и т и је д н о о б р а з а н у ц е л о ј П р а в о с л а в н о ј ц р к в и и с а с т а в ц р к в е н о Г к а зн е п о с т у п к а , П р а в о с у ђ е , 1937-У 1, б р . 5-6 с т р , 324-336; б р . 7 -8 , с т р . 445-459 и б р . 9-10, с т р . 566-577 и п о с е б н о и з д а њ е и з 1938.

186 Г л а с н и к П Ц , б р . 6, Б е о г р а д , 1961, с г р . 148-157,К р и в и ч н а п р а в и л а С р п с к е

п р а в о с л а в н е и р к в е , и п о с е б н о и з д а љ е и з и с т е г о д и н е .187 Г л а с н и к П Ц , б р „ 7 и 8, Б е о г р а д 1962, с т р . 234. В . о о в о м е Д , П е р и ћ ,З а к о н о -

д а в с т в о С П , с г р .67-69,

105



Д ш а и о П е р и ћ : Ц р к в е н о и р а в о

снази, м ада су непотпуна. Због тога Б. Ц исарж , када пиш е о цркве-носудском посхупку18 , користи П оступак за судове у С П Ц из 1933.К њ игу је издао С А С и С П Ц , у којој треба видети и предговор Б.Ц исарж а. О и истиче ш та све недостаје у ГТ равилима и поступку зацрквене судове С П Ц из 1961.189 О црквеном кривичном праву упућује-м о сам о на два рада, м ада их им а виш е.190

188 Б . Ц и с а р ж ,р к в е н о п р а в о , II, Ц р к в е н о с у д с к и п о с т у п а к , с т р . 193-258,189 И с т о , с т р . 3-4.

190 К . Р а л и с ,К р и в и ч н о п р а в о И с т о ч н е П р а в о с л а в н е р к в е (н а г р ч к о м ), Κ Ω Ν , М . Ρ Α Λ Λ Η , Π Ο Ι Ν Ι Κ Ώ Ν Δ Ι Κ Α Ι Ο Ν Τ Η Σ Ο Ρ Θ Ο Δ Ο Ξ Ο Υ Α Ν Α Τ Ο Λ Ι Κ Η Σ Θ Ε Σ Σ Α Λ Ο Ν Ι Κ Η , 1907, σ ε λ . 627 и Η . М и л а ш ,р к в е н о к а з н е н о п р а в о , М о с т а р , 1911, с т р . 592 - и н о п с и с ц р к в е к о г к а з н е н о г п р а в а , с т р . 593-624. и А з б у ч н и п р е г л е д , с т р . 625-637. О в а к њ и г а је р е т к а и ш т е т а је ш т о с е н е п р и р е д и н о и з д а њ е . Г р ц и с у т о у ч п н и л и с а Р а л и с о в и м р а д о м д в а п у т а , 1985, и 1993. Б и

ј е д а о б а а у т о р а к о р и с т е с а в р е м е и а д о с т и г и у ћ а г р а ђ а н с к о г к р и в и ч и о г п р с а м с в е т и В а с и л и ј е В е л и к и ј е к о р и с т и о с а в р е м е н о р и м с к о п р а в о к а д ј е к а н о н е . .П р е м а т о м е , ц р к в е н о с у д с т в о , х т е л о т о и л и н е , м о р а д а к о р и с т и м е н а с х в а т а љ а и д о с т и г н у ћ а г р а ђ а н с к о г к р и в и ч н о г п р а в а .

106



в е т а м е с т а , с в е т и с а с у д и ,

б о г о с л у ж б е н е о д е ж д е и к њ и г е

IV ГЛ А В А

1. в е т а м е с т а

а . М а н а с т и р

М а н а с т и р је освећено м есто од стране надлеж ног епископа и уњ ем у ж иве м онаси или м онахињ е. Реч манастир долази од грчке речиμοναστήριον. П рва м еста у којим а су ж ивели м оиаси биле су непри-ступачне пећине и пуста м еста подесиа за усам љ еност и м олитву. Бројоних који су на такав начин ж елели да служ е Богу и спасу душ у својуврем еном се увећавао. П оред искуснијих м онаха, сакупљ ао се већиброј братије, због чега је било похребно саградити храм и келије зам онахе. Х рам који је служ ио за м олитвене потребе м онаха био јеобично у средини, а око храм а у круг су зидане зграде у којим а суж ивели м онаси. С ве зграде су биле ограђене зидом (Ж ича, О гуденица,М анасија и други м анастири). О ви зидови су били и заш тита м анас-тира од гусара, лопова, разбојника и других.

Ц рква је доносила м ногобројне каноне којим а је уређиван ж и-вот у м анастирим а. Т аксф е, и држ авна власт је доносила м иогобројнезаконе који су се односили на м оиахе, м онаш ки ж ивот и манастире 91.О д најстаријих врем ена благослов за зидањ е м анастира даје надлеж ниепископ. Т о је онај епископ у чијој се епархији подиж е м анастир.

П остоји сам о један изузетак од тог правила, а то су тзв. с т а в -

р о п и г и ја л н и м а н а с т и р и . П ре освећењ а тем ељ а м анастира, П а1

ријархби слао крст који је постављ ан там о где ће бити м анастир. У томслучају, такав м анастир је изузет испод јурисдикције надлеж ног епи-скопа. Д уховну бригу и надзор над таквим м анастиром води сам П а-

191 О м о н а с и м а и м а н а с т и р н м а у В и з а н т и ји в . Ф . Г р а н п ћ ,П р а в н и п о л о ж а ј и о р г а - н и з а ц и ја Г р ч к и х м а н а с т и р а п о Ј у с т ш н и ја н о в у п р а в у , Б о г о с л о в љ е , III, с в . 3, Б е о г р а д , 1929, с т р . 181-196; с в , 4, с т р . 2 69-278;Н о в е л а р н о з а к о н о д а в с т в о ц а р а Л а в а VI у с т в а р и м а н а с т и р а и м о и а х а, Г о д п ш њ а к к о п с к о г ф и л о з о ф с к о г ф а к у л т е т а , I, к о п љ е , 1930, с т р , 71-76;П р и в а т н о п р а в н и п о л о ж а ј м о н а х а у Г р ч к ч м о б л а с т и м а п о з н о р и м с к е И м п е р ч је у V ιι VI в е к у , Г л а с н л к к о п с к о г н а у ч н о г д р у ш т в а , V, к о п љ е , 1929, с т р . 131-135;А к т О с ч ч в а њ а м а н а с т ш р а у Г р ч к ч м о б л а с п и ш а п о з н о р и м с к о г ц а р с т в а у V и VI в е к у , Г л а с н и к к о п с к о г н а у ч н о г д р у ш т в а , 1929-1930, к о п љ е , 1930, с т р , 77-81.

107





IV г л а в а : С в е и ш м е с ш а , с в е ш и с а с у д и

сликарством , иконописањ ем , ф рескописањ ем или преписивањ ем књ и-га. П роналаском ш тампе, код С рба су отворене прве ш тампарије ум анастирим а М илеш еви, Рујну, М ркш иној цркви и другим . К од м ана-стира су одрж авани редовни годиш њ и сабори. Т о су била места гдесе одлучивало о судбини народа, Ц ркве и Д рж аве. Због тога су м ана-стири често пљ ачкани, спаљ ивани и руш ени, м онаси убијани, а м ана-стирски ђаци одвођени у ропство. Један од м анастирских ђака (изм анастира М илеш еве) био је касније велики везир отом анске им пе-рије, познати М ехмед-паш а С околовић, који је заслуж ан ш то је 1557.обновљ ен ж ивот П ећке патријарш ије. С коро да не постоји м анастиркоји су С рби подигли а да није руш ен и касније обнављ ан. П а ипак,„м анастири у С рбији су зам ирали, али никада нису ум ирали” .194

б . Х р а м

Х р а м је освећено богослуж бено м есто за потребе верника. Уврем е кад није било довољ но парохијских храм ова, као ни данас ш тоих нем а, где у близини нема парохијског храм а, верници се за своједуховне потребе обраћају м онасим а у м аиастирим а. Х рам освећујеепископ, а ако је ои спречен, то м ож е изврш ити и свеш теник когаепископ одреди, с тим ш то м у ш аљ е освећени антим инс. А нтим инс јеједан од светих сасуда. У прво врем е хриш ћанства, верници су се

окупљ али у приватним кућам а или на гробовим а мученика, и ту суврш или богослуж ењ а. О туда је уш ло у праксу да се у часну трпезу,која се налази у олтару, постављ а део м ош тију светитељ а.

О д иајстаријих времена Ц рква је прописала како храм треба даизгледа и ш та треба да садрж и. П равославни храм је увек окренутпрем а истоку где се налази о л т а р . Т о је најсветији део храм а у ком есе налазе ч а с н а т р п е з а - престо, проском идија и ђаконик. Н а часномпрестолу се м орају налазити антим инс, С вето Јеванђељ е, крст, даро-хранилица у којој се налазе честице за причеш ће болесника, приборза крш тењ е са светим м иром (м ироносица), чираци са свећам а, кан-дило, звонце и служ ебник. П р о с к о м и д и ја или ж р т в е и и к је м есто накојем свеш тенш с или епископ припрема свете дарове.

Ђ а к о н и к - скевоф илакиои је м есто у храм у где се чува све онош то је потребно за богослуж ењ е: путир, дискос, копљ е, каш ичица,богослуж бене одеж де и др. Н азив ђаконик настао је отуда ш то јеђакон задуж ен да се стара око пом еиутих светих предм ета.

С о л е ја је део храм а испред иконостаса. И зм еђу олтара и солејеналази се и к о н о с т а с , на ком е су иконе постављ ене по тачно утврђе-ном реду.

194 М и л е у с и п ћ ,В о д и ч к р о з м а н а с ш и р е у С р б и ји , с т р . 11.

109




У П равославиој цркви постоји тачио утврђен ред како се сли-кају икоие. Н а С едм ом васељ енском сабору, који је 787. одрж ан збогиконоборства које се појавило у В изантији, утврђеио је и коиоп ош товањ е: сликањ е икона, ф ресака не м ож е бити плод никаквих произ-вољ ности. Н а иконостасу се иалазе троја врата или двери, а ако јехрам м али, најм ањ е двоја. У средини су ц а р с к е д в е р и, кроз које једозвсљ ено да пролазе сам о свеш тена лица, када је то Т ипиком про-писано. Н азив царске двери потиче отуда ш то, када се преносе светидарови са ж ртвеника па часну трпезу, кроз та врата пролази Ц ар славеда постане храна верним а. Зову се још царска, јер су ту православницареви пом азиваии свехим м иром и у одређеио врем е м огли су крозте двери ући у олтар да принесу дар Б огу. У олтар м огу улазити сам освеш теиа лица, м онаси и црквеиослуж итељ и. Л ево и десно су севернеи јуж не двери, које се зову и ђакопсж е или аиђелске, јер кроз њ ихулазе и излазе ђакони који представљ ају апђсле. П о канонском праву,на једној часној трпези се у току дана м ож е служ ити сам о једна светаЛ итургија. Зб ог тога у већим храм овим а посхоји виш е олтара, каош то су: м аиастир Ж ича, дрква светог апостола и јевагф елиста М аркау Б еограду и други храм ови. Тако се у току дана м ож е служ ити виш есветих Л итургија у храм у, али сваки пут на другом олтару, на новомантим инсу и са другим свеш хеником .

Н а солеји се налази округло узвиш ењ е које се зове а м в о н . А м -вон је постављ еи наспрам царских двери, са кога ђакони читају С ветоЈеванђељ е или на богослуж ељ у изговарају јектеније, а свеш тениципроповедају. У неким храм овим а постоје и посебне проповедаонице,као, на прим ер, у С аборном храм у у Београду. Н а солеји се налазе идве певниде са којих се пева у току богослуж ењ а.

Н ајвећи део храма је л а ђ а и р к в е , у којој стоје верници за врем ебогослуж ењ а. Т у се налази сто са целивајућом иконом . П о Т ипику, тусе налази икона храм овие славе и икона празиика који се тих данапразнује у Ц ркви. Н а сам ом западном делу храм а је п р и п р а т а . У

старим храм овим а постојале су две припрате, унутраш њ а и спољ аш њ а.У упутраш љ ој припрати иалази се к р с т и о п и т где је врш ено крш те-њ е. К рстиоии ца је м огла бити и изван храм а, како се сада граде уГрчкој, у облику храм а. ,

в . К а п е л е ,I

К а п е л е су црквице које су често π ο , ο β ο μ изгледу исхе као ихрам ови, сам о су мањ их дим епзија. О ие се ф аде искљ учиво са благо-словом епископа, и по њ сговом благослову у њ им а се м ож е врш итибогослуж ењ е. К апеле су се градиле при епископским дворовим а, па-тријараш ким или царским дворовим а, болницам а, касарнам а, затво-

110



IV г л а в а : С в е ш а м е с ш а , с в е и ш с а с у д и

рим а, м анастирим а, гробљ им а и другде. О не могу бити грађене каозасебни објекти или у сам ом објекту, какав је случај у згради П атри-јарш ије у Б еограду. П атријарш ијска капела је, у ствари, пространхрам у ком е се одрж авају заседањ а С А С а и у ком е се свакодиевнослуж и свеха Л итурш ја. У капелам а се м огу служ ити сва богослуж ењ а,како прописује 5. канон Гангрског сабора. А ли, 6. канон истог сабораанатем иш е оие који подиж у приватне храм ове да не би иш ли у паро-хијски храм . Т акве храм ове канони називају п а р а с и н а Г о г е . У капелам асе, као и у храм овим а, налази све ш то је потребио за врш ењ е бого-служ ењ а.

П осебно треба истаћи да једно освећено м есто за маиастир,храм , капелу или гробљ е, не м ож е никада виш е пром енити својунамену. Због тога се увек водило рачуна о месту на ком е се граде

храм ови. То м есто м ож е бити отето, одузехо, нациоиализовано, итд,али Ц рква никада не см е то м есто отуђити, за ш та канони прописујуизвргнуће. Н аш и м ногобројни храм ови и м анастири су подигиути нам естим а где су некада постојали храмови, па су затим сруш ени. 'Гаквам еста се у иароду зову „и р к в ш и т а ” и посебно се пош тују, без обзирана то ш то иико не пам ти када је ту био храм. Н аж алост, продата јецрква на острву В ису 1964, на О стрву цвећа у Ц рној Гори и на другимм естим а, а да нико каионски за то иије одговарао.

г . З в о н и к

З в о /ш и и су настали у врсм е када је хриш ћанство добило слобо-ду, а звона су иастала у V веку. М есто на којем се налази једно иливиш е звсш а зове се звопик. О д стила храм а зависи и изглед звоника.Звоници м огу бити у склопу храма или одвојеио подигиути. Звона сеосвећују по прописаиом црквеном обреду. Т о м огу изврш ити илисвеш теници или епископи. Т ипиком је прописано када и како се звони.Звона сим волиш у глас Бож ји и Њ егових слугу, који позивају верникена молитву. О д В еликог Ч ствртка до В аскрса звона се не употребљ а-вају већ се клспа. К л е п а л о ш је дрвена даска по којој се удара дрвенимчекићем на одређен начии. У врсм е турског ропства православнинароди су умссто звона клепали преко целе године. И данас се понегдеу м анастирим а ум есто звопа клспа, и то је знак да је врем е бого-служ ењ у и да се трсба припремити, или да је врем е за доручак, ручак,вечеру, спавањ е или устајаљ с. Звон а у С П Ц су у П рвом светском ратустрадала посебно од А устријанаца, који су их скидали са храм ова,одиосили. продавали или претапали у ф абрикам а, правећи од њ ихграиате.1

195 Ф . Г р а н п ћ ,Б и л о и к л е п а л о у е г и и а ш с к и м и ч п л е с и и ш с к и м м а п а с ш и р и м а с ш и р к в е , Б о г о с л о в љ с , г о д , VIII, с в . 4, Б о о г р а д , 1933, с т р . 302-307.

196 Д . П е р п ћ ,У с т р о јс т в о , с т р . 146-147.

111




д . Г р о б љ е

Гробљ е је м есто где се ум рли сахрањ ују. Јевреји су своје ум рлесахрањ ивали у зем љ у. Т ај обичај је Ц рква од њ их преузела. У врем егољ ењ а, хриш ћапи су своје умрле сахраљ ивали у катаком бам а или угробовим а м учеиика. Д а би се на једном м есту основало гробљ е,потребио је одобрењ е од надлеж пих држ авних органа и благословепископа. Гробљ е м ора бити ограђено, уредио одрж авано, чисто, агробови обележ ени крстовим а. Д анаш њ и начин градњ е капела нагробљ им а, које личе на куће и у којим а се налази намеш тај и друго,није хриш ћаиски обичај и нем а везе са Ц рквом . Т о је изум новогврем ена који треба на сваки иачин спречити. У В изантији је скрнав-љ ењ е ф об љ а било најстрож е забрањ ено и схрого се каж њ авало. Н априм ер, онога који „раскопава гробове”, свети В асилије В елики од-лучује од причеш ћа десет година (канон 66). У сам им храм овим а сучесто сахрањ иваии владари, патријарси, епископи и ктитори храма.Н а м ногобројним м есхим а у С П Ц (Д алмација, Ц риа Гора) поред хра-м ова налазе се и гробљ а верника. П оред м анастира се налазе мана-стирска гробљ а у којим а се сахрањ ују м оиаси или м онахињ е тог м а-настира. Н ехриш ћани, сам оубице и разбојиици нису сахрањ иваии уиста гробљ а са вернидим а. С ам оубица се сахрањ ује без црквеногопела. И зузетак м ож е бити сам о ако то благослови надлеж ан епископ.Ц рква забрањ ује спаљ иваљ е ум рлих хриш ћана, јер чин спаљ ивањ а јеодраз неверовањ а и негираљ а васкрсењ а.

2. в е т и с а с у д и

С вети или црквени сасуди197 су оии литургички предм ети којису освећени и који се употребљ авају на светој Л итургији и другимбогослуж ељ им а. Забрањ ена је њ ихова употреба у било које сврхеизузев богослуж бених потреба, и то под претњ ом извргнућа. Н а бо-гослуж ењ им а се употребљ авају следећи свети сасуди: путир, дислсос,звездица, покривачи, рипиде, каш ичица, копљ е, губа (сунђер), анти-м инс, кадионица и др. С ви сасуди им ају и своје сим воличко значењ е.

а . Ч а ш а и л и п у т и р

С ам Х ристос је употребио чаш у иа П оследњ ој Т ајној вечери. УЦ ркви су били у употреби путири од дрвета, стакла, кам ена, а каснијеи од сребра, злата и другог м атеријала. У чаш у се сипа црвено винои м ало воде. О но се на светој Л итургији освећује и претвара у К рв

197 Л , М п р к о в п ћ ,П р а в о с л а в п а л и ш у р г и к а и л и н а у к а о б о г о с л у ж е њ у и р а в о и с т о ч н е р к в е , п р в и о г а и т п д е о , Б е о г р а д , 19652, с т р . 116-121.

112



IV г л а в а : С в е ш а м е с ш а , с в е ш и с а с у д и

Х ристову. П утир представљ а оиу чаш у у којојје Господ И сус Х ристосдао ученицим а С воју бож анску крв на Т ајној вечери и чаш у страдањ аС паситељ евих на крсту.

б . Д и с к о с

Д и с к о с је сасуд, по свом облику сличан тањ ирићу. Н аправљ енје од истог м атеријала као и путир. Н а љ ега се постављ а принесенихлеб од просф ора који се на светој Л итургији освећује у Т ело Г оспод-њ е. Њ егово сим волично значењ е је двојако: представљ а јасле у којеје био полож ен Х ристос кад је рођен, а им а и значењ е одра на којије Њ егово тело полож ено после скидањ а са К рста.

в . З в е з д и ц а

З в е з р и и а се постављ а на дискос да заш тити свете дарове. Н ап-рављ ена је од истог м атеријала као и путир и дискос. Н а врху им акрст. С им волички представлза ону звезду коју су видели источни м у-драци када је Х ристос рођен, а значи и звезду печата на гробу Х рис-товом .

г . П о к р и в а ч и

П о к р и в а ч и су направљ ени од скупоценог платна и им ају крст.П окривачи су обично исте боје као и свеш теничке одеж де за бого-служ ењ е. У ведени су у употребу из практичних разлога - да би сезаш титили свети дарови и да неш то у њ их не упадне. П остоје увектри прекривача: за дискос, путир и трећи (воздух), који покрива дис-кос и путир заједно. П рва два прекривача сим волиш у пелене кодрођењ а Х рнстовог, као и покрове код погреба. В оздух, распросгрт напредлож еним даровим а, указује на погреб С паситељ ев и сим волиш езатварањ е РБеговог гроба.

д . Р и п и д е

Р и п и д е се налазе у олтару код часие трпезе. У употреби су однајстаријих врем ена. П редстављ ају невидлзш зо облетањ е небеских си-ла херувим а и сераф им а око светих дарова.

ђ . К а ш и ч и ц а

К а ш и ч и и а је касније уведсиа у богослуж бену употребу из прак-тичних разлога, да се на причеш ћу, када се верници причеш ћују, не

113




би просуло свехо причеш ће. Н аправљ ена је од скупоценог м атеријалаи на врху им а крст. С им волички представљ а м аш ице (клеш та) и ука-зује на виђењ е пророка И саије (И с 6, 6-7).

е . К о п љ е

К о п љ е је нож ић ош тар са обе страие, који на крају им а крст.Н аправљ ен је од м етала и личи на копљ е, по чем у је и добио назив.У потребљ ава се за припрем ањ е светих дарова. С им волиш е оно копљ екојим су прободеиа ребра Х ристова на К рсту.

ж . Г у б а (с у п ђ е р )

Г у б а је м али сунђер. У потребљ ава се на богослуж ењ у за при-купљ ањ е светих дарова ако се проспу на аитим инс. Н а црквеносло-венском језику гжл зиачи суиђер, па отуда код нас тај назив. С им во-лиш е онај сунђер који је био иатопљ ен одтом и натакнут на трскуиспруж ену Х ристу на крсту да утоли ж еђ (М т 27, 48).

з . А н т и м и н с

А н т и м и н с . је четвороугаоно платно на којем је насликан детаљполагањ а Х ристовог тела у гроб. О коло је текст који говори о том е.У врем е када је хриш ћанство било забрањ ено, хриш ћани су се окул-љ али на гробовим а мученика и, ум есто стола (анти - м енза), постав-љ али су платно. У случају да их нападну незнабош ци или Јевреји, ониби брзо прикупили дарове у то платно и одиели их. К ад је хриш ћан-ство добило слободу, граде се храм ови, у часну трпезу се полаж ум ош ти м ученика, али се и даљ е задрж авају антим инси, у којим а сетакође налазе м ош ти светитељ а. П раво да освети антим инс припада

искљ учиво епископу. А ко је епископ спречен да освети храм , онодређује свеш теника који ће храм осветити и ш аљ е освећени анти-м инс који сим волички представљ а платно у које је било увијено телоХ ристово у гробу. Н а антим инсу је обавезан текст из кога се види гдеје, када и од кога освећен, за који је храм нам ењ ен са потписом оногакоји га је осветио. С тари антим инси су извор драгоцених падатака.Н а дотрајалом и поцепаном антим инсу није дозвољ ено да се служ и,већ се код епископа исти замени новим , а стари се чувају у ризницикод епископа. У току једног дана на антим инсу се м ож е служ ити сам оједна света Л итургија. К ад су у С П Ц велики празници и црквене

свечаности, а храм м али да прим и све вернике, пред храм ом се постависто на који се полож и антим инс и остало ш то је потребно за бого-служ ењ е, па се тако служ и света Л итургија.

114




и . К а д и о н и ц а

К а д и о н и ш је такође у употреби на богослуж ењ у. Т ипиком јепрописан начин и врем е кађељ а. К адионице су у упохреби и по дом о-вим а верника, а не сам о у храм у. К адионица сим волички представљ ачовечанску природу Х ристову, ж еравица бож анску природу, док димкоји се диж е увис значи добар м ирис С ветога Д уха.

У П равославној цркви су на богослуж ењ им а у употреби и другиосвећени предм ети, као ш то су м и р о н о с и т , д а р о х р а и и л и и а , п е т о х - л е б н и и а , с а с у д за г р е ја њ е в о д е , и а ф о р н и к и л а х а н .

3. Б о г о с л у ж б е н е о д е ж д еБогослуж бене одеж де су направљ еие од скупоценог м атерија-

ла.198 Различитих су боја, и свака боја им а сим воличко значењ е. Белаје сим вол радости, чистоте и просвећењ а. Ц рвена представљ а крвХ ристову коју је пролио за наш е спасењ е, као и ону крв коју супролили м ученици и исповедници вере од архиђакона С теф ана доданас. Зелена је сим вол наде на вечно блаж енство, које см о стеклизаслугом Господа И суса Х риста и даром С ветог Д уха. Ц рна и там но-црвена је слика кајањ а и ж алости.

У Ц ркви постоје три степена свеш тенства. С ваки степен им асвоје одеж де, и то: ђ а к о н : стихар, наруквице и орар; с в е ш т е н и к : сти-хар, епитрахиљ , појас, наруквице, ф елон и набедреник; е п и с к о п : сти-хар, епихрахиљ , појас, наруквице, набедрених, сакос и мандију.

а . т и х а р

С т и х а р је сличан дугачкој хаљ ини. О бично се прави од платнабеле боје. То је заједничка одеж да чтеца, појца, ипођакона, ђакона,свеш теиика и епископа.

б . Н а р у к в и ц е

Н а р у к в и ц е им ају сва три степеиа свеш тенства. У ведене су изпрактичних разлога, да стегну стњ хар и тим е ом огуће свеш теиом лицуслободније врш ењ е свстих тајни. Н аруквице зиаче спагу Бож ју којаснаж и оне који врш е свете радњ е, а подсећају на везе којим а су билевезане руке С паситељ а за време страдањ а, када је вођен П илату.

198 Ј 1. М п р к о п п ћ ,н а в . д е л о, с т р , 121-135.

115




в . О р а р

О р а р припада ипођаконим а и ђакоиим а. С им волички значи двакри ла аиђелска, којим а непрестаио лете и служ е Богу, као и спрем -ност ђакона да брзо врш е вољ у Бож ју. П ош то се на орарим а честовезу херувим и са ш ест крила, тада сим волиш у и крст, јер горњ а идоњ а два крила символиш у усправан део крста, а средњ а два раш ире-на, попречии део крста. Б ез орара ђакоп не м ож е учествовати набогослуж ењ у.

г . П о ја с

П о ја с . је уведен из практичних разлога. С њ им се свеш теник иепископ опасују преко стихара и епитрахиљ а, да м огу слободније илакш е да се крећу. С им волички зиачи снагу дату свеш тенику од Х ри-ста, којом савладава пож уде тела, уједио подсећа на убрус којим сеХ ристос опасао када је прао ноге својим ученицим а на Тајној вечери.

д . Е п и т р а х и љ

Е п и т р а х и љ је сличан орару, с тим ш то су му крајеви састављ е-

ни. С веш теник и епископ га обавезио имају. Б ез епитрахиљ а свеш те-ник не м ож е изврш ити ниједну свеш тену радњ у. Епитрахиљ значи игоХ ристов који прим а свеш теник, благодат С ветог Д уха која се изливакао м иро на свеш теника и везе са којим а је Х ристос био везан оковрата када је вођеи од првосвеш теника П илату.

ђ . Н а б е д е р н и к

Н а б е д е р н и к је четвороугаоно платно које епископ или они све-ш теници који су одликовани (протојереји, игумани, архим андрити)носе на десној страни, сличио м ачу. О туда сим волички значи духовним ач, реч Бож ју којом су епископи и свеш теници наоруж ани. Такође,значи победу над см рћу и васкрсењ е Х ристово.

е . Ф е л о н

Ф е л о н је свеш теничка одеж да која се последњ а облачи. О з-начава правду коју је Х ристос донео на свет, као и оиу пурпурнухаљ ину у коју је С паситељ био обучен ради подсм еха у двориш туП илатовом . Д о XIII века и епископи су носили ф елон, који се разли-ковао од свеш теничког по том е ш то је на себи им ао м ного крстовазбог чега се звао п о л и с т а в р и о н .

116




ж . а к о с

С а к о с је сличан ф елопу, а од XVI века га сви епископи упо-

требљ авају на богослуж ењ у. У почетку су га сам о патријарси об-лачили три пута у години: на Б ож ић, В аскрс и Д ухове. С им воличкизначи одеж ду у коју је био обучен Х ристос када су му се ругали.

з . О м о ф о р

О м о ф о р је одеж да коју употребљ авају сам о епископи. П остоједва ом оф ора, велики и м али. Б ез њ ега епископ не см е изврш итиниједну свеш тену радњ у. Н ачиш ен је од вуне, означава изгубљ ену

овцу, коју је Господ наш ао и м етпуо н а своје рам е да је врати у стадоиз којег се изгубила (Л к 15, 4-6). К ада епископ на светој Л итургијим еће ом оф ор, он представљ а Х риста, а без њ ега је слуга Х ристов.

и . М а н д и ја

М с т д и ја је велика одеж да која се користи када се свечано до-чекује епископ у време литија и другим поводим а. Т ада обавезно им авиш е чтецева, који је придрж авају да се не вуче по зем љ и. О значаваблагодат учитељ ске служ бе, снагу и пуноћу епископског позива.

ј. К р с т

К р с т епископ обавезно носи око врата на прсим а. С им воличкизначи печат и исповедањ е вере, ш то излази из срца, као и љ убав којомм ора бити прож ет епископ за крст Х ристов и за распетог С пасите-љ а. П раво да иосе крст у С П Ц им ају протојереји-ставроф ори иархим андрити, о чему одлучује С А С и на предлог епархијског архи-јереја.

к . П а г а н и ја

П а п а Г и ја је насликаиа Богороди ца са м алим Х ристом . Е пи-скопи је обавезно иосе око врата као и крст. З н ак је да епископ усрцу носи Х риста и да се нада у посредовањ е П ресвете Б огороди цекод Х риста. П атри јарх српски, поред епископске паиагије, им а пра~во да носи панагију српских патријараха, коју је К раљ А лександарпоклонио првом пахријарху васпостављ ене П ећке пааријарш ије Д и-м итрију.

117




л . М и т р а

М и т р а . В изаитијски им ператор је носио на глави венац. П адомЦ ариграда 1453. нестало је византијског цара. Д о тог врем ена сам о јепатријарх јерусалим ски носио м итру. У Русији је уведена 1653, завреме патријарха Н икона. П ош то је патријарх цариградски почео даноси м итру, одатле је преш ла у све православие цркве. Д анас је носесви епископи на богослуж ењ им а. О значава трнов венац С пасител>ев,указује на част и славу којом је Б ог О тац одликовао Х риста и знакје оног високог достојанства које је епископ добио од Х риста радиврш ењ а светих богослуж ењ а и причеш ћа верника. Н а врху м итре јекрст.199

љ . Е п и с к о п с к и ж е з а л (ш т а к а )

Е п и с к о п с к и ж е з а л (ш така) је м етални ш тап, на чијем се врхуналази змија са две главе и крст. Зм ија је сим вол м удрости. Х ристосје заповедио апостолим а: „Б удите, дакле, м удри као змије и безазленикао голубови” (М т 10, 15). И м а сим вол А роновог ш тапа који је про-цветао и подсећа иас, на добро чувањ е стада из Јеванђељ а. К ад нијена богослуж ењ у, епископ и игуман им ају дрвени ш тап, који је ук-раш ен, као сим вол власти и пастирства.

С вака свеш теиа одеж да обавезно се освећује од стране свеш те-ника или епископа. К ад се одеж де облаче, изговарају се Т ипикомпрописане м олитве. О деж де се м огу употребити сам о у богослуж бенесврхе. С вака злоупотреба се каж њ ава.

4. Б о г о с л у ж б е н е к њ и г е

Богослуж ењ е у храм у је незам исливо без богослуж бених књ и-

га.200 К њ иге се деле на с в е ш т е н е и и р к в е н е књ иге. У свеш тене спадају:Јеванђељ е, А постол и П салтир, а у црквене све друге богослуж бенекњ иге.

а . в е ш т е н е б о г о с л у ж б е н е к њ и г е

1) С в е т о Ј е в а н ђ е љ е . П од Јеванђељ ем се подразум евају четиријеванђељ а која су написали апостоли М атеј, М арко, Л ука и Јован.Јеванђељ е, као и цело С вето писм о, подељ ено је на главе, а ове на

199 О м и т р о н о с н и м п р о т о ј е р е ји м а , к о ј и п о с т о је у Р у с к о ј ц р к в и , в е ћ је б и л о 200 Л . М и р к о в и ћ ,н а в , д е л о, с т р . 135-164.

118



IV г л а в а ; С в е ш а м е с ш а , с в е ш и с а с у д и

стихове. П ош то се чита на богослуж ењ им а, Н ови завет је подељ ен назачала. К од М атеја им а 28 глава са 116 зачала; код М арка 16 главаса 71 зачалом ; код Л уке 24 главе са 114 зачала; и код Јована 21 главаса 67 зачала. Т ипиком је прописано када се које Јеванђељ е чита набогослуж ењ им а. Распоред читањ а Јеванђељ а преко целе године ш там -пан је на крају књ иге.

П ош то се зачала не читају редом , из практичних разлога при-ређени су је в а н ђ е л и с т а р и . Т у су зачала распоређена редом по целојгодини, због чега је веом а лако пронаћи одговарајуће читањ е. П онег-де су у употреби ч е т в о р о је в а н ђ е љ а , без распореда зачала иза зачалаза целу годииу, ш то отеж ава примену.

П остоји вслнки број рукописних Јсванђељ а. К од нас је најста-рије М ирославл^ево Јеваиђељ е писаио од 1169. до 1197. П исао га је

„греш ни Глигорије Д ијак” за кпеза М ирослава, господара Х ум а (да-наш њ е Х ердеговние). М ирослав је био брат С теф ана Н ем ањ е.201

2) А п о с т о л . У овој књ изи су Д ела светих апостола и све посла-нице апостолске. Н едостаје сам о О ткривењ е Јованово које се не читаиа богослуж ењ им а. Ц ео текст је подељ ен на 335 зачала. Н а крајукњ иге је распоред када се које зачало чита. П ретпостављ а се да јеалександријски ђакон Е вталије поделио Н ови завет на зачала у Vвеку. Њ егова подела, која је убрзо прим љ ена у Ц ркви , и до данас јеу употреби. А ко је текст зачала слож ен по распореду годиш љ ег чита-

њ а, кљ ига се зове л е к и и о н а р .

3) П с а л т и р је трећа свеш тена богослуж бена књ ига. С ачињ авага 150 псалам а цара Д авида. П салтир је подељ ен на 20 катизм и, а онена три славе или три антидора. П салтир се ш там па у две верзије. М а л и п с а л т и р за м онаш ке ћелије и В е л и к и п с а л т и р с п о с љ е д о в а н и је м , којије намењ ен за употребу на богослуж ењ у у храм у. У свим типицим а једато м ного простора употреби псалтира. У току богослуж ењ а ванпоста им а се цео П салтнр прочитати једанпут за седм ицу дана, а утоку В аскрш њ ег поста за седам дана два пута. С вети Јован Златоустикаж е: „Бол^е је да сунце престане од свог тока него да се оставипсалтир”.202

б . Ц р к в е и е б о г о с л у ж б е и е к њ и г е

1) Т и п и к - У с т а в и р к в е н и - о к о и р к в е н о , сва три назива су уравноправној употрсби. П рви записани типик је дело светог С аве

201 Ј 1. М п р к о п п ћ ,М и р о с л а в љ е в о Е в а и ђ е љ е , А Н , п о с о б н а и з д а њ а , к њ . (Χ ν Τ , А р - х е о л о ш к п п н с т и т у т , к н >. 1, Б е о г р а д , 1950, и д р .

202 Ј 1. М н р к о в и ћ ,П р а в о с д а в н а л и т у р г и к а , п р в п о п ш т и д е о , с т р . 141.

119






8) О к т о и х долази од грчке речи οκτώ (осам ) и ηχος (глас), ш тозначи осам гласова. П рва књ ига 1-4 гласа и друга 5-8 гласа чинеслуж бе: вечерњ а, повечерја, јутрењ а и свете Л итургије. У недељ у јем ало повечерје и полуноћпица. О сам гласова захвата осам седм ица,које се зову с т о л У току богослуж бене црквене године највиш е јеш ест столпа.

9) р м о л о г и ја је књ ига у којој су ирм оси каноиа, катавасије изоктоиха, триода и минеја. И м а и других делова богослуж ењ а.

10) С р б љ а к је богослуж беиа књ ига у којој се налазе служ беС рбим а светитељ им а. С вети С ава је цаписао служ бу и ж итије светогС им еона М ироточивог. Б рој светитељ а је врем еном увећаван, а тим еи број служ би које су прикупљ аие, Н ајстарији познати С рбљ ак потичеиз 1714. и налазио се у маиастиру Раковац (Р аковачки С рбљ ак). О пи-сао га је Ј. Ш аф арик, али није сачуваи. П рви сачувани С рбљ ак јеРим нички С рбљ ак из 1761. Д руги пут је ш там пан у М оскви 1765, атрећи пут у Београду у врсм е митрополита М ихаила 1861.203 П оследњ иш тампани С рбљ ак је из 1986.204 и садрж и 47 служ би С рба светитељ а.

11) Ж и т и ја с в е т и х . О д најстаријих врем ена хриш ћани су бе-леж или ж итија апостола, мученика, светихељ а и других. О ве белеш кесу бриж љ ш зо чуваие. У X веку С им еон М етаф раст је сакупио 122ж итија из разних архива и м анастира и распоредио их по м есецим а.К асиије су овнм а додавана нова ж итија. У XVIII веку је м итрополитростовскн Д им итрије (Русија) прикупио ж итија светих у току годинеи распоредио их по даним а. О ва литсратура је била много читана,преписивана и прсш тампавапа. У м анастирим а се у току обеда читаС вето писм о или ж ивот светитсљ а из Ж нтија светих који се слави тогдана. В ладика Н нколај (В елим ировић) је као епископ охридски напи-сао О х р и д с к и п р о л о г са ж итијама за сваки дан у годш ш , и то: ра-суђивањ а, созерцањ а и Н иколајеве беседе. Н ајиовије издањ е је ш там-пано у В ал>еву 1991. А рхмм андрит др Јустни П оповић, бивш и проф е-сор уш гоерзитета, као духовник м анастира Ћ елије код В аљ ева, напи-сао је Ж нтија светих за свакн м есец (јануар-децем бар). Ж итија суобјављ ена у Б сограду од 1972. до 1977. Јустин је користио текстовена српском , руском , црквенословенском и грчком језику.

О д врем ена С ветог С аве богослуж бене књ иге биле су писане насрпском кљ иж евиом јсзику тог врем ена и зову се С р б у љ е . С пропаш ћусрпске држ аве, опиггим сиром аш твом , честим ратовим а, паљ ењ им а ипљ ачкањ им а м аиастира, број ових књ ига се см ањ ивао, а нове нијеим ао ко преписати ии касније ш тампати. Због тога су у XVII и XVIII

203 е р б л љ к Ђ , Б е о г р а д , 1861, а д р ж п 23 с л у ж б е р б а с п е т и г е љ а .204 С р б љ а к , И з д . в с т о г а р х п јс р е јс к о г с п т г о д а П Ц Б с о г р а д , 1986, с г р , 522. О д

у к у п н о 47 с л у ж б п , с е д а м је н а с р п с к о м је з п к у .

121




веку брзо уш ле у употребу ш там пане богослуж бене књ иге на цркве-нословенском језику, које су истиснуле С рбуљ е из употребе. У бивш ојК арловачкој м ихрополији било је оправданих предлога да се С рбуљ е

прикупе, ш там пају и врате у богослуж бепу употребу. Ш тета је ш тосе у овом е није успело.С ада се богослуж бене књ иге преводе на ж иви српски језик,

насупрот црквенословепском језику који је слабо разум љ ив, и полакосе уводе у богослуж бепу употребу. Н ајпре је преведено Јеванђељ е иА постол, који су почелн да се читају иа богослуж ењ им а и обредим а.С ада је у употеби С луж ебник (Б еоград 1986) који је приредила ком и-сија С А С и и ои је званично издањ е. У употреби су и два Т ребника,које су превели др Ем илијаи Ч арпић (К рагујевац, 1983) и др ЈустинП оповић (П ризрсн, 1993), али ниједаи превод иије зваиично признатод С А С и. За сада се богослуж ењ а обављ ају сам о понегде на српскомјезику, а углавном на црквеиословенском .

122



V Г Л А В А

в е т е т а јн е и о б р е д и

У овом поглављ у биће речи о свстим тајнам а, м олитвословљ им аи обредим а. О вде ћемо разм атрати сам о црквено-правну страиу овихчинова. У м алом џепиом календару, који је зваинчио издањ е С А С иС П Ц , пиш е: „С едам свстих тајни: крш тењ е, м иропом азањ е, исповест,причеш ће, брак, свеш тенство и освећељ е уљ а (јелеја)”.205 У Л итурги-ци П равославпе цркве усвојен је број 7 светих тајни, као и у Рим ока-толичкој цркви 2 Ј. П оповић им а другачији приступ: по њ ем у „С веје у Ц ркви света тајна. С вака свеш тенорадљ а је света тајна. И онам ала, и оиа најм аљ а”.207 М и ћем о се држ ати званичног става П раво-славие цркве, а то је да је седам свехих тајни.

С ве свете тајпе потнчу из бож апског права (ш з ά ίν ϊη ιη η ). Ц рквенозаконодавство је ф орм улисало и прописало како се опе врш е. „С вететајне μυστήριον, за с га т е п Ш т , су свете радњ е, у којим а се видљ ивомрадњ ом даје душ и човска који верује невидљ иво благодат Б ож ја, аустановљ еие су опГ оспода зато, да би кроз њ их сваки верни прим иоблагодат Б ож ју” . О д латинске рсчи з а с г а т е п Ш т дош ла је реч сак-рамепт; отуда код рим окатолика с а к р а м е п т и , а код православнихс в е т е т а јп е , ш то је исто.

К од тајне трсба разликовати четири ствари: лице над којим сетајиа врш и, лице које врш и тајпу, м атсрија и средства за врш ењ е тајнеи ф орм а врш ењ а тајне.

1. К р ш т е њ е

К рш тењ е је прва свста тајна у Ц ркви. К о је крш тен, постајечлан Ц Јркве. К рш тсљ е је друго рођењ е, и то не у телесном , већ удуховном смислу. С ам Х ристос о крш тењ у каж е: „А ко се ко не родиводом и Д ухом, не м ож е ући у Ц арство Бож ије” (Јн 3, 5). К рш тењ е

205 К а л е н д а р з а и р е а и у Г ш у 1996 . г о д и н у , п з д а н >с в с т о г а р х п јс р с ј с к о г с п н о д а 'П Ц , Б е о г р а д ,

206 А , г г ц с а ,Р п г и с п И ск а п о п х к о ј’ρ τ α ν α , с т р . 153.

207 Ј . П о п о в п ћ ,Д о Г м а т и к аП р а в о с л а в н е р к в е , к љ . III, Б е о г р а д , 1978, с т р . 563 и 576.

208 Л . М п р к о п п ћ ,П р а в о с л а в н а л и т у р Г и к а и л и н а у к а о б о Г о с л у ж е њ у п р а в о с л а в и с т о ч н е р к в е , д р у г п , п о с о б н п д с о ( в с т е т а јн е и м о л л т п о с л о в љ а ), Б е о г р а д 19833, с г р , 7, Д а љ е : Л , М п р к о в п ћ ,П р а в о с л а в н а л и т у р Г и к а (с в е т е т а јн е ).

123




се мож е обавити над сваким ж ивим бићем које се роди у љ удскомоблику. О д најстаријих врем еиа деца су крш тавана у Ц ркви, о чемупостоје м ногобројиа сведочанства светих отаца. А ко је реч о одраслојособи која ж ели да се крсти, потребно је да претходно упозна право-славну веру. Т аква особа м ора да зиа С им вол вере, Б ож је и црквенезаповести, О ченаш и друге м олитве, као и одговоре на питањ а заврем е крш тењ а. У древној цркви таква лица су се звала к а т и х у м е н и (о г л а ш е н и ), они који се спрем ају за крш тењ е. О дуж ини рока запри прем е одлучивао је епископ и свеш теиик, али је рок био довољ анда оглаш ени упозна хриш ћанство, јер се подвргавао одређеном испи-ту. К рш тењ е м ож е бити изврш ено над одраслим лицем на основуњ егове слободно израж ене вољ е пред епископом или свеш теником ,без обзира на пол, националност и друго. А ко п ак постоји сумњ а и

не зна се да ли је неко крш тен, ф орм ули крш тењ а додају се речи „аконије крш тен”.Х рис-тос је заповедио апостолим а: „И дите, дакле, и научите све

народе крстећи их у име О ца и С ииа и С ветога Д уха” (М т 28, 19).О ву заповест су, преко апостола, прим или епископи и свеш теници,који у норм алиим приликам а једини м огу изврш ити крш хењ е. О довога постоји један изузетак. Н оворођено дете, ком е прети опасностда умре, да не би остало некрш тено, м огла је крстити бабица или билокоје друго лице које је крш тено, изговарајући ф орм улу крш тењ а иполивајући м у главу водом три пута. У хриш ћанским држ авам а бабицеим ају законску обавезу да, у случају болести детета, саме изврш екрш тењ е, ако ту нем а свеш теника. Том приликом , ие траж и се при-суство кум а. А ко дете остане ж иво, крш тењ е се не понављ а, већсвеш теник или епископ сам о прочита све м олихве „Ч ина крш тењ а”и пом азује га освећеним уљ ем . У књ изи рођених и крш тених (у при-м едби), уписује се ко је и када дете крстио, као и датум прочитанихм олитава и м иропом азањ а. А ко би неко био поново крш тен, а за тозна онај ко крш тава, или, ако овај ш то крш тава не крсти онога когасу крстили они који нем ају право да крш тавају, такав нека се извргне,прописује 47. канон С ветих апостола.

У древној Ц ркви катихумени су крш тавани на В аскрс и Д ухове.Д анас се крш тењ е м ож е обавити у било које врем е. У норм алнимпри ликам а најправш ш ије је да крш тењ е буде изврш ено у храм у пресвете Л итургије, да би се новокрш тени причесхио у том храму, јер сепре крш тењ а припрем а за причеш ће постом и молитвом . П равилноје да у храм у постоји крстионида. У случају хитносхи, удаљ еносхи одхрам а, зим е, болести и слично, крш тењ е је дозвољ ено изврш ити и удому, о чему одлучује епископ или свеш теник, који ће обавити тајнукрш тењ а, ш то се уписује у матичну књ игу рођених и крш тених.

Н а крш тењ у је, од почетка у Ц ркви, неопходно присуство к у м а . Т рулски сабор 53. каноном истиче: „Д а је духовно сродство важ нијеод свезе по тијелу”, чим е уздиж е тада већ м ного уваж авано кум ство

124





Д ш и и о П е р и ћ : Ц р к в е н о и р а в о

К ада ж еиа роди дете, оиа 40 дана ие см е ући у храм . С м атра седа је нечиста. П о истеку овог врем ена, ж еиа долази у храм, где ће јојсвеш теник прочитати одређене м олитве, после чега м ож е улазити у

храм .210За крш тељ е је потребно: освећена вода, освећеио ул^е, свеће и

бело платно. В оду и уљ е освећује свеш теник. С веће м орају да будутри, јер се крш тава у им е С вете Т ројице. У паљ ене свеће зиаче „све-тлост душ е и да оиај који се крш тава долази из там е на светлост ипостаје сии светлости”.2 1 О свећеним уљ ем - уљ ем радости пом азујусе: чело, слепоочпице, уш и, прса, руке и ноге. Ф орм ула крш тењ агласи: „К р ш т а в а с е р а б Б о ж ји (р а б а Б о ж ја - име) у и м е О и а - А м и н , и С и н а - А м и н , и С в е т о г а Д у х а - А м и н ”. 12 К рш тељ е се им а обавитипогруж авањ ем а ие обливањ ем или прскањ ем водом . „О нај који секрш тава загњ урује се и сакрива трипут у воду као С паситељ у зем љ у,јер се у три дана сврш ила за нас благодат васкрсењ а, и због вере уС вету Тројицу. П огруж авањ е је слика сахране и см рти Х ристове, авађењ е из воде васкрса Х ристова и прспорода човека за нови ж и-вот.213” П осле крш тењ а новокрш теии сс облачи у белу хаљ ипу, (коднас се прекрива белим платиом ), „која озиачава спирањ е грехова ичистоту душ е и тела с којом се излази из воде крш тељ а, и да хриш -ћаиин после крш тељ а им а да ж иви чистим и светлим ж ивотом ’ . 4

2. М и р о п о м а з а њ е

О дм ах после светог крш тењ а, новокрш тени прим а другу светутајну - м иропом азањ е. О но се врш и иа тај начин ш то свеш теник илиепископ светим м иром пом азује крш тенога, чинећи знак крста нањ еговом челу, очим а, ноздрвам а, устим а, уш им а, прсим а, рукам а иногама, говорећи: „П е ч а т д а р а Д у х а С в е т о г а . А л ш н ”.215 А постоли суполагали руке на крш тене, и на њ их је потом силазио С вети Д ух.

Ш та је свето м иро? У А постолским У становам а постоји све-

дочанство да су крш тени пом азиваии светим м иром . У почетку је тобило у власти апостола и епископа, а од III века и свеш теници послесветог крш тењ а пом азују светим м иром. С вето м иро потиче у Ц рк-ви из врем ена С ветих апостола. П раво да освети м иро им а епископ.

210 М о л и т в а п о р о д и љ и п о с л е 40 д а н а , Т р е б н н к , с т р . 5-9.211 Л . М и р к о в и ћ ,П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а (с в е т е т а јн е ), с т р . 45.212 Т р е б н и к , с т р . 25.

213 Л . М и р к о в н ћ ,н а в . д е л о, (с в е т е т а јн е ), с т р . 49.214 И с т о , с т р . 50.

215 Т р е б н и к , с т р . 27.216 Д а п 8, 15-17; 19, 6; Ј е в р 6, 2.217 Л . М и р к о в и ћ ,н а в . д е л о, с т р . 52.

126



V г л а в а : С в е ш е ш а јн е и о б р е у и

М еђутим , ово право је касније пренето на патријархе аутокеф алнихЦ ркава. П атријарх С П Ц освећује м иро за целу С П Ц .21 А утоном наЦ рква нем а право да освећује свето м иро, већ га добија од оне ауто-кеф алне Ц ркве под чијом се јурисдикцијом налази. П рипрем е за спре-м ањ е светог м ира у С П Ц су у иадлеж иости С А С и, о чем у се доносиодлука на заседањ у С А С а. П отребно је припрем ити уљ е, вино, мно-гобројне траве и цвеће, односно 31 врсту м атерија, прем а чину м иро-варењ а из 1853. П рипрем е за м ироварењ е почињ у треће недељ еВ аскрш њ ег поста (К рстопоклона недељ а), а кувањ е се врш и С траснеседм ице, од В еликог понедељ ка до В елике среде. Н а светојЛ итургијина В елики четвртак, патријарх освећује свето м иро. М ироварењ е севрш и у П атријарш ијској капели у Београду. С уд у коме се оно чувазове се алавастар (в. М к 14, 3 и Л к 7, 37). О свећено свето миро сечува у П атријарш ији; патријарх га раздаје епископим а, а ови свеш тен-ству о чем у се води строга евиденција. С вака проф анација светог м ирасе строго каж њ ава по дрквеиим каноним а.

У П равославној цркви свеш теник или епископ светим м иромпом азује крш тенога, изговарајући напред иаведене речи. К рш тењ е јенепоновиво, а м иропом азањ е се м ож е поновити у извесним случаје-вим а. Т ако, Т рулски сабор у 95. каиону говори о пом азивањ у светимм иром оних који су отпали од Ц ркве па ж еле да се поново врате.П ретходно се 'греба уверити да је дотичио лице одбацило лаж ноучељ е у ком е се до тада налазило, као и да се покајаио истииски враћа

Ц ркви. О но, исто тако, треба да напиш е м олбу о којој одлучује епис-коп. А ко епископ одлучи да га прим а у Ц ркву, он сам врш и тај чинили одреди свеш теника који ће то учинити по обреду који је ш тампану Д ополпитељ ном требиику.220 Ц ареви и краљ еви су пре круггасањ апом азивани светим м иром . Ц ара м ирош е патријарх, а краљ а архие-пископ или патријарх. Е пископ, када освећује нови храм , светим м и-ром пом азује свете м ош ти које се полаж у у часну трпезу, сам у часнутрпезу и зидове храма.

У П равославној цркви право врш ењ а ове свеге тајне припадаепископим а и свеш теницим а. У Рим окатоличкој цркви то право не-

канонски припада сам о бискупим а. Рим окатолици воде две м атичнекњ иге: у једну уписују податке о крш тељ им а, а у другу о кризм и, тј.о м ироп ом азањ у које врш е бискупи.221 У П равославној цркви свеш те-ник или епископ, који је изврш ио крш тељ е и м ироп ом азањ е, уписујепотребне податке у м атичпу књ игу рођених и крш тених. П о каионим а,

218 У с т а в П Ц , ч л . 55. т а ч . 5.219 Л . М и р к о в и ћ ,п а в . д е л о, с т р . 56.220 Ч и н П о м а зи в а њ а м и р о м о н и х ш т о п р и с т у п а ју п р а в о с л а в н о ј в е р и и п р и с

њ у ју с е р к в и в а с е љ г н с к о ј, В е л и к и Т р е б н п к , п р е в е о Ј у с т и н п . П о п о в и ћ ; П р и -

з р е н , 1993, с т р , 408-411, н а ц р к в е к о с л о в е н с к о м , Д о п о л н п т е љ ш ! г р е б и и к , Б е о г - р а д , 1975, с т р . 358-359 .221 А . г ш с а ,Р Н ги с п И с к а п о т к о ^ р г а у а , с т р . 159. п 162.

127




ове две свете тајие врш и парох оне парохије где ж иви пријем ник свететајне. О нај ко је прим ио ове две тајие у П равославној цркви, им аправа на све благодатис дарове, на све друге свете тајне, обреде им олитвословљ а.

3. П р е с т а н а к ч л а н с т в а у Ц р к в и

К рш тењ ем се постаје члап Ц ркве, али сви не остају у Ц ркви докраја. Т о њ ихово члаиство престаје см рћу, отпадниш твом од православне всре и искљ учељ ем из Ц ркве.

С м рћу престаје чланство у овозем аљ ској Ц ркви, али не и у

небеској. И за ум рле члаиове Ц рква се м оли Богу, врш е се пом ениза њ ихов покој, и уписују се у диптихе умрлих. И м а и оних који сам иотпадиу од Ц ркве поставш и јсретици, расколници, атеисти, као ипреласком у другу веру. Ц рква им а право да у сваком од наведенихслучајева покрене црквеносудски поступак, да испита све околностизбог чега је то лице отпало из Ц ркве и да га искљ учи. Д а им а на топраво, сведочи апостол П авле кад заповеда К ориићаиим а о некомњ иховом члану: „И збаците злога изм еђу вас сам их” (1. К ор 5, 13). Уканоним а, за онога ко је искљ учен из Ц ркве, упохребљ ава се реча н а т е м а .

С веш теио лице, због сим оније или задобијањ а полож аја прекодрж авпих власти, губи чин и коначпо се искљ учује из дрквене зајед-нице. За црквеиослуж итељ е, м онахе и всрнике постоје две казне:искљ учењ е из црквеие заједиице на извеспо врем е и коиачно искљ у-чењ е из црквене заједнице. К азне у првој инстанци изриче епархиј-с-ки црквени суд, а у другој их потврђује или пониш тава В Ц С илиС А С и, ш то је регулисаио У ставом С П Ц .

4. Е в х а р и с т и ја - п р и ч е ш ћ е

С вако ко се крсти и м иропом аж е има право и обавезу да сепричеш ћује. Ц ентар хриш ћаиског ж ивота јесте света Л итургија, накојој се вериици причеш ћују Телом и К рвљ у Х ристовом . С ам Х ристосје заповедио апосхолим а, а преко њ их и свим хриш ћаним а, да сесједињ ују са 1Бим преко причеш ћа. „И кад јеђаху, узе И сус хљ еб иблагословивш и преломи га и даваш е ученицим а, и рече: У зм ите, је-дите; ово је тијело м оје. И узе чаш у и заблагодаривш и даде им гово-рећи: П ијте из њ е сви; јер је ово крв м оја Н овога завјета која се

пролијева за многе ради отпуш хаљ а гријехова” (М т 26, 26-28). О ба-

222 У с т а в .П Ц , ч л . 216 д П Ц , ч л . 55.

128



V г л а в а ; С в е ш е ш а јн е и о б р е д и

веза чланова Ц ркве да се причеш ћују засиоваиа је на Х ристовимречим а: „Заиста, заиста вам каж ем: ако не једете тијела С ииа Ч ов-јечи јега и не пијете крви њ егове, нем ате ж ивота у себи. К оји једе м ојетијело и пије м оју крв им а ж ивот вјечни, и ја ћу га васкрснути упоследњ и даи” (Јн 6, 53-54).

С вети дарови се припремају и освећују на светој Л итургији. УП равославној цркви постоји неколико литургија, и то: светог В асилијаВ еликог, светог Јоваиа Златоустог и П ређеосвећених дарова. У Ц рк-ви се од најстаријих врем еиа слрого пазило на то ко, када и какоприпрем а С вето П ричеш ће. П раво да то чиие имају епископи и све-ш теници. С вета Л итургија се служ и у храм у који је освећен, а у ком есе иалази часна трпеза, антим инс, ггросф оре, вино, вода и друго. Л и-тургија светог В асилија В еликог̂ 2 служ и се десет пута у години.

Л итургија свстог Јована Златоустог се највш ие служ и у току године.Разли ка изм еђу ове две литургије је у том е, ш то су м олитве у В аси-лијевој литургији дуж е и ш то се иа њ епим одређеинм деловим а певајудруге богослуж бене песме. Л итургија П ређеосвсћеиих дарова или П ре-ђеосвсћсна литургија, како се другачије пазнва, служ и се у току В ас-крш њ сг поста. О ва литургнја је настала нз практичних разлога им лађа је по врем ену настаика од прве две.

И м а дана у годш ш , у току поста, када се не служ и света Л итур-гија. Д а би се верници м огли и тих даиа причестити, уведено је овобогослуж ењ е. Н анм е, дарови који су у току поста освећени у недељ у,

осташ ћају се за причсш ћс иа овој Литургпјн, јср се на љ ој дарови иеосвећују, од чсга је и добнла назнв Лптургнја пређеосвећених дарова.(дарови који су раније освсћсии).

П рс почетка свсте Л тургијс свсш тсник или сгшскоп припрсмасве игто је потрсбно за спету Л итургнју. Та прппрем а се врши наж ртвепнку у олтару и зовс сс п р о с к о м и д и ја , Онај ко проскомидшдс,приирем а хлсб и вино по утврђспом чппу проскомидпје. Том пргош-ком. свсш тспик ИЈ1И сгшскоп сномппјС Бога, Богородицу, све свсте исве ж иве н умрлс чланове Црквс за којс жели да сс Богу моли. СветаЛитургнја нма вш ис дслова: оглашеннх, всрннх и Канон евхарнстије.Цептралии дсо богослужења је К апоп евхарнстије, у коме се прине-сени дарови претварају у Тсло и К рв Христову.

На свстој Лптургнјн сс ирнчсшћују свсш тсиослуж итсљ и који суслужнлн и верннцн којн су сс спрсм али за прнчсшће. Ако служиепнскоп, причссти се прво ои. затим при чести свсштспсгво и на крајувсрш нсс. А ко, служ и свсш тспик, прво ссоп иричссп!. А ко пак служии ђакоп, спископ илн свсштсннк причесш н њ ега, а затнм всршже. Унашим парохнјскнм храмовнма свсш тспнци утлавпом служс бсз ђако-иа. Т ада, пошто свештспнк причсстн ссбс, причеш ћује и вершисе.Ђ акони немају право ца причешћују, јер и љ их саме ирнчеш ћују све-

223 О д њ ега ν канонском праву пм ам о 92 капона

ј ро




ш теници или епископи. О иај ко не м ож е осветити С вете дарове, нихисебе причестити, тај не м ож е причеш ћивати ни друге.

К ада свеш теник или епископ узим а Т ело Господњ е, изговараове речи: „Ч а с м о и п р е с в е т о Т е л о Г о с п о д а и Б о г а и С п а с а н

с у с а Х р и с т а д а је с е м е н и н е д о с т о јн о м (епископу или свеш тенику,име) н а о т п у ш т е њ е Г р е х о ва м о ји х и н а ж и в о т в е ч н и ". П ре причеш ћаиз Ч аш е ~ П утира говори: „Ч а с н о м и п р е с в е т о м К р в љ у Г о с п о д а Б о г а и С п а с а н а ш е г а с у с а Х р и с т а п р и ч е ш ћ у је м с е ја н е д (епископ или свеш теник, им е) н а о т п у ш т е њ е гр е х о в а м о ји х и н ж и в о т в е ч н и . А м и н , ’224 С ваки онај ко се припрем а за причеш ће, безобзира на то у којем је свеш теном чипу, или је м оиах, или верник,дуж ан је да држ и м олитвено правило: „М о л и т в е п р е с в е т о г п р и - ч е ш ћ а ”, као и „М о л и т в е п о с л е с в е т о г п р и ч е ш ћ а ", које садрж и свакиправославни М олитвеник.

В ерници се у П равославној дркви, сагласно канонској пракси,причеш ћују каш ичицом . О нај ко их причеш ћује изговара речи: „П р и - ч е ш ћ у је с е с л у г а и л и с л у ш к и њ а Б о ж ја (име) ч а с н и м и п р е с в е т и м Т е л о м и К р в љ у Г о с п о д а и Б о Г а и С п а с а н а ш е г а с у с а Х р о т п у ш т е њ е Г р е х о в а и н а ж и в о т в е ч н и .,225 К ада причеш ћују децу доседам година, изговарају речи: „ Ч а с н о м и п р е с в е т о м К р в љ у Г о с м о и Б о Г а и С п а с а н а ш е г а с у с а Х р и с т а п р и ч е ш ћ у је с е м л а д е н (име) з а ж и в о т в е ч н и . ’226 ГТ ричеш ће се врш и искљ учиво у храм у, насветојЛ итургији пре подие. О д овога постоји одступањ е сам о у једномслучају: болесиици који нису у м огућности да дсф у у храм , м огу битипричеш ћени у дом у или у болници.227 У хриш ћанским држ авам а по-стоје свеш теници у болницам а. Њ ихова је дуж иост да у капели, којасе налази у згради болнице, служ е потребна богослуж ењ а за болес-нике и да их причеш ћују. П ричеш ће се, такође, врш и и у војсци, алии при затворим а, јер им а захвореника који су достојни за причеш ће.И за њ их постоје свеш теници.

Д а би свеш теник био у м огућности да причеш ћује болесникатоком целе године, С вети дарови се припремају иа В елики четвр-так.228 А ко би се догодило да С вети дарови буду утрош еии пре идућегВ еликог четвртка, свеш теиик ће иа исти начин припремити новедарове, како је Ћ ш иком прописано. О ви спрем љ ени дарови се чувајуу кивоту на часној трпези, која се другачије зове д а р о х р а и и л и и д, аонај предм ет у ком е се носе дарови за причеш ће, д а р о н о с и и д . УРим окатоличкој цркви, верници се причеш ћују сам о под једним видом,

224 С л у ж е б н и к , И з д . в е т о г а р х и је р е јс к о г с и н о д а р п с к е п р а в о с л а в н е ц р к в е , с р п с к о м је з и к у , Б е о г р а д , 1986, с т р . 115-116.

225 С л у ж е б н и к , с т р . 118.

226 Л , М и р к о в и ћ ,П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а (с в е т е т а јн е ), с т р . 71.

227 П р а в и л о з а х и т н о п р и ч е ш ћ е т е ш к о г б о л е с н и к а , Т р е б н п к , с т р . 147-150.228 Т и п и к (У с т а в р к в е н и ) с а с т а в и о п р о т о ј е р е ј В а с и л н ј е Н и к о л а ј е в и ћ , Б е о г р а д

19714, с т р . 188-189.

130



V г л а в а : С в е ш е ш а јн е и о б р е д и

добијају сам о хлеб, тј. Т ело Господњ е. Н е м ож е се причестити некоко није православие вере, ко није крш тен и м иропом азан, или ко сеније спрем ао за причеш ће м ада је православан. Т акође, не м огу сепричестити јеретици; расколници; оии којим а су свеш тениди или епи·скопи налож или епитим ију за одређеио врем е, удаљ ивш и их од при-чеш ћа; одрасли без исповести и припрем е која се састоји у посту им олитви; они који су искљ учени из црквене заједнице на извесноврем е, док то искљ учењ е траје и они који су заувек искљ учени издрквене заједнице.

5. П о к а ја њ е

Х ристос даје заповест апостолим а пред своје вазнесењ е: „К аош то је отац послао м еие, и ја ш аљ ем вас” (Јн 20, 21). О н их ш аљ е усвет и даје им власт: „К ојим а опростите гријехе, опраш тају им се; икојим а задрж ите, задрж ани су” (Јн 20, 23). К рш тењ ем се чистим о одпрвородног греха и личних грехова. Ч овек је склон гресим а, и за тегрехе Господ је установио покајањ е после крш тењ а. Л ице које прила-зи исповести м ора прићи искрено са кајањ ем.230 П раво да врш е испо-вест и разреш авају грехе им ају епископи и свеш теници. Господ прекоњ их прим а исповест исповедникову. „П окајањ е као хајна је таквасвеш тена радњ а, у којој свеш теник цркве силом С ветога Д уха отпу-

ш та и разреш ава хриш ћаш ш а од грехова, које је он учинио послекрш тењ а, а које грехе каје и исповеда, тако да се хриш ћанин изиовачисти и посвећује исто тако, као да је изиш ао из воде крш тењ а.”231

Д о 391. у Ц ркви је постојала ја в и а и с п о в е с т . У храм у на бого-служ ењ у, пред свето причеш ће свако је јавно говорио своје грехе предсвим а који су били присутни у храм у. Због могућпх ш тетних после-дица по Ц ркву, цариградски патријарх Н ектарије је укинуо јавну испо-вест. О стала је од тада сам о појединачна тајна исповест пред свеш те-ником или епископом . К олико је Ц рква придавала зиачај исповестии покајањ у, видели см о из епитим ијиих ном оканона.232 С ве оно ш тосе исповеди је апсолутна тајна. А ко бн свеш теник злоупотребио ре-чено му на исповести, био би извргнут.

У прва три века хриш ћанство је било гоњ ено. Г оњ ењ а су по-врем ено престајала, да би касније била ж еш ћа. Број оних који нисубили чврсги у вери, или нису м огли издрж ати м учењ а, био је велики;

229 А . г ш с а ,Р гЈ ги с п Г к к а п о п з к о з р г а \ ’ , с т р . 168,

230 О б п ч н о п о с л е к р ш т е њ а и м и р о п о м а з а њ а г о в о р п м о о с в е т о ј т а јн и п о к а ја њ п с п о п е с т и , н о м и с м о п р в о г о в о р и л и о п р п ч е ш ћ у , ј е р м а л а д е ц а п о с л е к р ш т

и м а ју п р а в о н а п р и ч е ш ћ е б е з и с п о в е с т и .231 Ј 1. М п р к о в и ћ ,н а в , д е л о , с т р , 80,232 В п д о т а о в д е с т р , 62.

131






у и м е О и д и С ш ш и С в е т о г а Д у х а . А м и н . ' а37 У П равославној црквиникада није било откупа грехова за новац. С друге стране, управо суиндулгенције у Рим окатоличкој цркви изазвале реф орм ацију М артинаЛ утера 1517. и друге потоњ е покрете и отпоре. У П равославној црквисе траж и искрено кајањ е, као ш то се покајао разбојник на К рсту им олио Х риста: „С јети м е се, Господе, кад дођеш у царству своме. Ирече му И сус: Заиста ти каж ем , данас ћеш бити са м ном у рају” (Л к23, 42-43). Д а разреш и од налож ене епитим ије им а право онај ко јеисту налож ио. И зузетак се чини у случају см ртне опасности лиц а којеје под епитим ијом . С амо у једном случају црквени канони не дозво-љ авају причеш ће ни пред смрт. То се односи на оног епископа којииде на већу епархију, а не остаје до смрти на оној епархији за коју јехиротонисан (канон 1. пом есног сабора у С ардики).23

Законодавство хриш ћанских држ ава ослобађало је духовна лицабило каквог позивањ а у суд и сведочењ а у вези са кривицама њ иховихверника. Т о је био закон који се у потпуности пош товао и прим ењ иваоу православиим зем љ ам а. У С РЈ то не важ и, а нем а ни свеш теника даслуж е у болницама, затворим а, војсци, ш коли, итд.

6. в е ш т е н с т в о

У циљ у проповеди Јеванђељ а до краја света, сам Х ристос јеустаиовио свеш теиство пославш и, у педесети дан од С вога васкрсењ а,Д уха С ветога на апостоле (Д ап 2, 1-4).

В ећ је било речи о свеш тенству,239 а овде доносим о извеснедопуне. „С веш тенство је света тајна, у којој Д ух С вети, кроз м олитвуи полагањ е руку од сгране епископа за врем е свете Л итургије, дајеправилно изабраном е лицу благодат за врш ењ е светих тајни и руко-вођењ а стада Х ристовог у вери и побож ности.”240 О нај ко се рукопо-лаж е претходно м ора прим ити црквенослуж итељ ске чинове (чтеца иипођакона), који се хиротесијом добијају на солеји храм а. Т рикратни

опход око часне трпезе „врш и се у част С вете Тројице, и тим е сеизраж ава, да онај који се рукополаж е посвећује себе за свагда слу-ж ењ у престола Б ож јег”. О н сваки пут целива часну трпезу начетири угла, руку и набедреник епископа који седи у олтару, показу-јући му тим е благодарност и пош товањ е. О нај ко се рукополаж е,клекне на колена пред часном трпезом , наслони на њ у руке и главу,

237 Т р е б н и к , с т р . 41.238 М . П е т р о в и ћ ,Н о м о к а н о н с к и п р о п и с и о п о п у њ а в а њ у у п р а ж њ е н и х е п а р х и ја (

с к о п и ја ) и п р е м е ш т а ју а р х и је р е ја , с т р . 16.

239 В и д е т и о в д е с т р . 78.240 Ј . П о п о в и ћ ,Д о г м а т и к а П р а в о с л а в н е р к в е , с т р , 574.241 Ј 1. М и р к о в и ћ ,П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а (с в е т е т а јн е ), с т р . 115.

133




а епископ крстообразно полож и на њ егову главу своје руке изговара-јући: „ Б о ж а н с к а б л а г о д а т , к о ја у в е к л е ч и ш т о је н е м о ћ н о и н а ђ у је ш т о је о с к у д н о , у н а п р е ђ у је (име) п о б о ж н о г и п о ђ а к о н а у ђ а к о н а

(или ђакоиа у презвитера, или презвитера у епископа). П о м о л и м о се , д а к л е з а њ е г а , д а д о ђ е и а њ е г а б л а г о д а т С в е с в е т о г Д у х а ”.242 К ад муоблаче ђаконске, свеш теиичке или епископске одеж де, епископ окре-нут верницим а са олтара (царских двери) каж е „достојан” , а свеш тен-ство и верници таксф е три пута „достојаи” . За то врем е, онај који серукополаж е облачи одеж ду по одеж ду. А ко би се догодило да некокаж е „иедостојан” , прекида се даљ е чин рукополож ењ а и насхављ асе служ ењ е свете Л итурш је, после чега се покреће црквеносудскипосхупак. Ц рквеии суд им а задатак да цео случај расветли. А ко бикривица била такве теж ин е да је см етњ а за рукополож ењ е, губи се

свеш тени чии и бива се свргиут. А ко се, пак, докаж е да је некозлонам ерно рекао „иедостојан” , тај се искљ учује из црквене заједни-це, а рукополож ени остаје у чину који је рукополож ењ ем добио.

Д а до овога не би долазило, установљ ена је посебна исповестпред рукополож ењ е, коју врш и духовник кога одреди епископ. А ко јекандидат достојан за рукополож ењ е, духовник издаје и с п о в е д н о п и - с м о , које потписује и предаје епископу. Н а светој Л итургији, онај косе рукополаж е у чии епископа или свеш техш ка, чита гласно предверницим а текст свеш теничке заклетве.243 И споведио писм о и заклет-ва, потписана од оног ко је исту дао, чувају се у досијеу ли ца које серукополаж е.

Н а светој Л итургији, новорукополож еном презвитеру епископдаје у руке део А гнеца и каж е: „ П р и м и о в а ј з а л о г , и с а ч у в а ј г а ц е л о и н е о ш т е ћ е н о г д о п о с л е д њ е г т в о г и зд и с .а ја ; у п р о т и в н о м б ч е н у д р у г о м и с т р а ш н о м д о л а с к у в е л и к о г а Г о с м о д а Б о г а и љ а н а ш е Г а с у с а Х р и с т а . 'г44 О ном е који прим и овај „залог” нијепотребна већа заклетва. И м а епископа у С П Ц који су избацили текстзаклетве, см атрајући да је прим ањ е залога довољ но ум есто заклехве,ш то није исправно.

7. Брак

У овом делу говорићем о о браку сам о као о светој тајни и тоукратко, пош то ће на крају књ иге бити речи о брачном праву С П Ц .245

242 И с ш о , с т р . 107-108 (н а ш п р е в о д с а и р к в е н о с л о в е н с к о г ).

243 Ж . М а р и н к о в и ћ ,П а с т и р с к о б о Г о с л о в љ е , Б е о г р а д , 1970, с т р . 31-33. Т е к с т и с п о - в е д н о г п ж с м а и з а к л е т в е .

244 Л . М п р к о в и ћ ,П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а (с в е т е т а јн е ), с т р . 120 (н а ш п р е в о д с а ц р к в е н о с л о в е н с к о г ).

245 В п д е т и о в д е с т р . 257-278.

134



V г л а в а : С в е ш е и ш јн е и о б р е д и

„Б рак је света тајна у којој се од стране свеш тенослуж итељ аблаш сиљ а добровољ на брачиа веза двоје супруга и даје благодатБ ож ја која освећује њ ихов брачни ж ивот ради узајамне пом оћи уњ иховом еванђелском ж ивоту и ради законитог рађањ а и васпитањ адеце.”246 К аноним а и држ авним законодавством је ова област у пот-пуности регулисана. П ре венчањ а м ора се обавити предбрачни испит,затим трикратни огласи и, ако нем а никаквих см етњ и, м ладенци сем огу венчати.

М есто за венчањ е је храм . П о каионим а, венчањ е се м ож е оба-вити сам о пре подие - никако у ноћ. У древној Ц ркви м ладенци су севенчавали пре свете Љ пургије на којој су се причеш ћивали, а за тосу се спрем али постом и м олитвом . У случају нуж де, а по благословунадлеж ног епископа, веичањ е се м ож е обавити и ван храм а (нпр. удому м ладенаца). В енчањ е могу да изврш е епископ или свеш теник.К ада се м ладож ењ и стављ а венац на главу, изговара се: „В е н ч а в а с е р а б Б о ж ји (име) с а р а б о м Б о ж јо м (име) у и м е О и а и С и н а и С в е т о г а Д у х с и А м и н ”, а када се млади стављ а венац на главу, изговара се:„В е п ч а в а с е р а б а Б о ж ја (име) с а р а б о м Б о ж ји м (име) у и м е О и д и С и н а и С в е т о г а Д у х а . А м и п ”. Затим их, оиај ко венчава, благосиљ аари пута, говорећи ф орм улу брака ,, Г о с п о д е , Б о ж е н а ш , с л а в о м и ч а ш ћ у в е н ч а ј ιιχ ",24Ί П ретходно им је стављ ено прстењ е на руке.„П рстен округао као целина је сим вол љ убави и верности, коју ћебрачници чувати до краја света, и од тада ово прстењ е не скидају, даим прстењ е остане као вечиа успом ена њ ихова обећаљ а.”248 О бредвенчањ а другобрачних је другачији од венчањ а првобрачних 249

8. Јелеосвећењ е

„Јелеосвећењ е или свеш тањ е м асла јесте света тајна у којој сехриш ћанину, пом азивањ ем извесних делова тела освећеним јелејем ,невидљ иво даје благодат Бож ја, која исцељ ује душ евне ием оћи ~ гре-хе, а понекад и телесие болести” 250 О ва света тајна потиче из апо-столског врем ена, о чему сведочи апостол Јаков речим а: „Б олује лико м еђу вам а? Н ека дозове презвитере црквене, и нека се моле надњ им , пом азавш и га уљ ем у име Господњ е. И м олитва вјере ће спасти

246 Ј . П о п о в п ћ ,Д о Г м а т и к а П р а в о с л а в н е р к в е , с т р . 575,

247 Т р е б н п к , с т р . 54.248 Л . М и р к о в п ћ , н а в . д е л о , с т р . 134. П о с т о ј е и д р у г а ч и ја р а з м и ш љ а њ а о б р а к у

к о ја и з л а з е п з у с т а Л )е н е ш о м е . В . Ј , М а ј е н д о р ф ,Б р а к у с в е т л о с т и п р а в о с л а в н е т е о л о ш је , Т е о л о ш к н п о г л е д и , г о д , VII, б р , 3, Б е о г р а д , 1974, с г р , 153-208; В . Х а џ и -А р с п ћ ,П р о б л е м б р а к а и п о р о р и ц е , Т е о л о ш к и п о г л е д и , г о д . XVI, б р . 1-2, Б е о г р а д , 1984, с т р . 1-48 и д р .

249 'Г р е б н п к , с т р 62-66.250 Ј . П о л о в и ћ ,Д о Г м а т и к а П р а в о с л а в н е р к в е, с т р . 575.

135




болесника, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учииио, опростићему се” (Јак 5, 14-15).

С вета тајна јелеослзећењ а м ож е се изврш ити иад болесником иу храм у и у дому. Д а би се тајна изврш ила потребно је седам свеш те-ника. Д анас то обично чине три, али у крајњ ој иуж ди и један свеш те-ник. Ч ин јелеосвећењ а састоји се од освећењ а уљ а, чита се седамапостола, седам Јеванђељ а, седам м олитава и исто толико пута себолесник пом азује освећеним уљ ем пом еш аним са вином . У обликусветог крста пом азују се болесниково чело, ноздрве, образи, уста,груди и руке са обе схране, и говори се дугачка м олитва: „ О ч е с в е т и , л е к а р у д у ш а и т е л а ... ’251 П равило је да се болеслгак затим исповедии причести. Редослед је исповест, јелеосвећењ е и причеш ће. А ко пре-ти см ртна опасиост, редослед је исповест, причеш ће и на крају јеле-освећењ е. О во се чини тако да не би болесник умро без причеш ћа.

Т ајна јелеосвећењ а се не даје непокајаним јавним греш ницим а,оним а који су искљ учени из Ц ркве или су под клетвом , који иду у ратили на пут, који су на см рт осуђеии, м алолетној деци, неправославни-ма, отпадницим а и оглаш еним а.252 У П равославној цркви ова светатајна је поновива, док се у рим окатоли ка зове п о с л е д њ а п о м а с т , идаје се само оним а који ум иру.253

О д светих тајни непоновиве су: крш тењ е, м иропом азањ е и све-ш тенство. О стале су поновиве над истим лиц ем и то: покајањ е-испо-вест, причеш ће, брак и јелеосвећењ е.

9. М о л и т в о с л о в љ е

П оред светих тајни, постоје и молихвословљ а. Њ ихов основ јеу Х ристовим речим а: ,,И дозвавш и својих дванаест ученика, даде имвласт над духовим а нечистим да их изгоне, и да исцељ ују од свакеболесхи и немоћи” (М т 10, 1). Х ристос им је, у ствари, дао власт даизгоне демоне и да лече од сваке болести и нем оћи. Ц рква је пропи-сала м ногобројне ч и н о в е м о л и т в о с л о в љ а и о б р е д а који се појављ ујуу ж ивоту хриш ћана. „Е вхологија или м олитвословљ а (εύχολογίαι, а а - с га т е п (а а , μ ο λη τκο γλο β ϊα ) су оиа средства и они богослуж бени чиновиЦ ркве, у којим а и кроз која Ц рква врш и власт благосиљ ањ а и осве-ћењ а, предану јој од њ еног О сниваоца.”254

И зм еђу светих тајни и м олитвословљ а им а много сличности.С вете тајне је установио сам Х ристос и свим а су безусловно потребне.

251 Т р е б н и к , с т р . 71-112, в е т а т а ј н а ј е л е о с в е ћ е њ а .

252 Ј 1. М и р к о в и ћ ,П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а (с в е т е т а ј н е ), с т р , 144.2.53 А . г ш с а ,Р г1ш с т к к а п о п зк о ј’ р г а \’а , с т р . 180-181.2.54 Л . М и р к о в и ћ ,н а в , д е л о, с т р . 149.

136




С ви православни им ају потребу за крш тењ ем , м иропом азањ ем , пока-јањ ем и причеш ћем. О стале три тајие (брак, свеш тенство и јелеос-већењ е) нису обавезне.

М олитвословљ а је установила надлеж на црквена власт и см атраих спасоносним и корисним . У светим тајнама се даје благодат Б ож јакоја оправдава онога над ким се врш и, док м олитвословљ а и обредипом аж у оправдањ е. М олитвословљ е и обред се м ож е врш ити сам о надправославним хриш ћаним а. П остоји један изузетак од овога. У Ц рквипостоје светитељ и, чије свете м ош ти почивају у м анастирим а, од којихсе догађају чудесна исцељ ењ а. Н ад оним а који долазе прочитају сеодређене м олитве код ћивота светитељ а, а Бог им м олитвам а свети-тељ а, по њ иховој вери, дарује исцељ ењ е. Таквих чуда им а (нпр. кодћивота светог В асилија О строш ког, код иконе П ресвете Богородиц еу Ч ајничу и др.). У овом случају, и неправославни долазе у право-славни храм , са искреном м олитвом Богу и С ветитељ у да им пом огне.Т о је њ ихова слобода, да се обрате за пом оћ и П равославној цркви(а од њ ихове вере зависи да ли ће им Б ог м олитву испунити). О нај коприм а молитвословљ е, м ора да га прим а са чистом вером , надом иљ убављ у прем а Богу. О нај ко врш и м олитвословљ е, епископ илисвеш теник, м ора да га врш и побож но, по тачио утврђеном реду ипоретку. У противном , подлеж е строгим каионским м ерам а.

М олитвословљ а и свете тајне м огу врш ити једино епископи исвеш теиици. М еђутим , неколико м олитвословљ а је у искљ учивој на-

длеж ности епископа, и то: освећељ е светог м ира, освећењ е храм а иосвећењ е антим ииса. С ве осгало м ож е врш ити свеш теник. Ц рквени мканоним а и м иогобројним прописим а касиијег врем ена, одређено једа се за сваку свету тајиу, обред или м олитвословљ е, верник им ајавити надлеж ном свеш тенику. Н адлеж ан је онај свеш теник где вер-кик ж иви. П ропис у У ставу С П Ц да парох обавезно ж иви у својојпарохији255 им а своју канонску основу. П арох је пастир. Њ егово јем есто уз благо које му је поверено, а то су душ е љ удске, за које Ц ркваучи да су највеће богатство на земљ и.

М олитвословљ а су тачно прописаиа, као и обреди. С ва се налазе

у богослуж беној књ изи која се зове Т р е б п и к (велики, м али и допол-нитељ ни). М ож да би био м нош исправнији насловМ о л и т в о с л о в , јерсе у њ ем у налазе м олитвословљ а.

Н ису сва м олитвословљ а и обреди обавезни за све вернике уЦ ркви. З а све је о б а в е з н о : м ало освећењ е воде, велико освећењ е водекоје се врш и на К рстовдаи и Богојављ ењ е, м олитве у почетку поста,м олитве пред причеш ће, м олитве после причеш ћа, опело по црквеномобреду на крају ж ивота и др. Н ису о б а в е з н и за све, већ сам о за онекоји то ж еле: обред благосиљ ањ а тем ељ а куће, обред благосиљ ањ анове куће - стаиа, итд.

255 У с т а в П Ц , ч л . 164. т а ч , 1.

137




С вете тајне су непоновљ иве, изузев покајањ а, при чеш ћа, бракаи јелеосвећењ а, под тачно одређеним условим а. М олитвословљ а иобреди се м огу м ного пута врш ити над истим лицем (нпр. колико год

пута ж ена роди дете, свеш теник ће прочитати м олитве породиљ ипрвога дана по рођењ у детета; затим м олитве за знам еновањ е детета,које добија им е осмог дана по рођењ у; м олихве породиљ и после 40дана или ће, пак, сваке годиие у току поста или за крсну славу у домуверника изврш ихи м ало освећењ е воде и др.). Н ека м олитвословљ а иобреди м огу се сам о једанпут изврш ити (опело над усопш им чланомЦ ркве или м оиаш ки постриг).

138



VI Г Л А В А

А утоном на и аутокеф ална Ц рква

1. П ојам аутоном не Ц ркве

И зраз „аугоном м а црква” или сам о „аутоном на”, непознат је уС ветом писму и у канонском праву. П озиато је у историји да суизвесне области или градови у држ ави им али одређену, ш иру или уж уаутоном ију. И у средњ овековној С рбији је била позната градска ауто-ном ија. У њ еном прим орском делу поједини градови су опстајали наш ирим или уж им аутономиим основам а и правим а. К отор је м еђуњ им а им ао најразвијенију аутономију. К ао град средњ овековне С рбије(1186-1370), им ао је сопствени статут и органе који су врш или зако-нодавне, управне и судске послове.256 С друге сгране, очигледан јеутицај држ аве и њ еног унутраш њ ег уређењ а на Ц ркву и њ ену орга-низацију.

А у т о н о м и ја долази од грчке речи αυτονομία (αυτός - сам, иνόμος - закои), и значи сам озаконодавство, сам оуправа, полихичканезависиост, самосталност.257 У грађаиском праву је овом питањ упосвећено м нош простора (нпр. аутоном ија у држ авном уређењ у,аутоном ија вољ е у им овииском праву, аутоном ија вољ е у м еђународ-ном приватиом праву, аутоном иа јединица, аутоном не норм е и др.).2 8У црквеном праву нем а м нош радова који се баве тим питањ ем .

У Ц ркви постоје две врсте аутономије: спољ аш њ а и унутраш њ а.С п о љ а ш њ у а у т о н о м и ју Ц рква м ож е да им а у односу прем а држ ави.259У н у т р а ш њ а а у т о н о м и ја је у сам ој Ц ркви, у њ еном уиутраш њ ем ор-ганизовањ у и функционисањ у. А ко погледам о како ф ункциониш е П ра-

вославна црква, уочићем о да су епархије аутоном не у односу прем аП атријарш ији, као ш то су и м анастири аутоном ни у одређеном дом енуу односу на епархију, а, такође, и пароси у односу на своје епархијскеархијереје. С ваки се управљ а самостално на основу канона у оквирусвоје надлеж ности (епископ, м анастир, парох). С ве оно ш то превази-лази те оквире, излази ваи оквира аутоном ије и захтева да се ниж ецрквене јединице обраћају виш им - парох и игум ан свом епископу, аепискол патријарху, С А С и, В Ц С и С А С а-у. К олики ће бити обим

256 Ρ τ α ν η α е п с гИ о р е с И ја , 2 , с т р . 1574.

257 М . В у ј а к л и ја ,Л е к с и к о н с т р а н и х р е ч и и и з р а з а, Б е о г р а д , 1975, с т р . 93.258 Ρ τ α ν η α е п с 1к 1о р е с И ја , 1, с т р . 77-51.259 . Т р о и ц к и ,р к в е н о п р а в о, I, с т р . 122,

139



Д и м ш о П е р и ћ„· Ц р к в е н о и р а в а

аутоном ије и њ ених права, зависи од онога који аутоном ију даје, ш тоје искљ учиво у њ еговој иадлеж ности.

2. л и ч н о с т ии р а з л и к е и з м е ђ у а у т о н о м н е и а у т о к е ф а л н е Ц р к в е

И зм еђу аутоном ие и аутокеф алне Ц ркве постоје битне слично-сти и разлике.

А утокеф ална Ц рква х и о ш г е рукополаж е све своје епископе инајстаријег епископа, не траж ећи ни од кога, ни претходно ни накнад-но, одобрењ е за тај чин. А утоном на Ц рква то не м ож е учш ш ти безсагласности оне Ц ркве под чијом се јурисдикцијом налази. Њ иховиепископи се ие рукополаж у т о ш г е , него ш г е с 1е 1е §а о т х .

А ухоном на Ц рква м ож е изабрати и хиротонисати епархијскеепископе, али не и свога м итрополита, м ада се и у избор ових епископам ож е ум еш ати аутокеф ална Ц рква и им ати контролу и над тим делом ,ш то се ие чини увек. Ч етврти васељ енски сабор (канон 28) је пропи-сао: „М ихрополити понтијске, азијске и тракијске области, а тако истои епископи иноплем еника у реченим областим а, биће постављ ани одреченог најсветијег пријестола најсветије Ц ариградске цркве; то јест,сваки ће м итрополит речени х области са епархијским епископим апостављ ахи епархијске епископе, као ш то је у бож аственим каноним апрописано, а митрополите речених области, као ш то је казано, по-стављ аће цариградски архиепископ, пош то се по обичају изведе су-гласни избор, и о истом е он буде извјеш теи.” К од избора, потврде ихиротоније м итрополита аутоном не Ц ркве одлучујући ф актор је ау-токеф ална Ц рква. И з тог првог ограничељ а следују и друга огра-ничењ а.

А утокеф ална Ц рква издаје одређени акт којим одређује устрој-ство те аутоном ие области. А утокеф ална Ц рква, од које долази ау-

тоном ија, у канонском праву се зове М а јк а Ц р к в а . Т им актом сеналаж е да аутономни м итрополит о б а в е з н о на свим богослуж ењ им аспом ињ е поглавара М ајке Ц ркве под чијом је зависнош ћу. У ГТраво-славној цркви сваки епископ на богослуж ењ им а спом ињ е свог погла-вара, као ш то су свеш теници и ђакони дуж ни да на богослуж ењ им аспом ињ у свог епископа. За непридрж авањ е овога, 13. канон пом есногЦ ариградског сабора из 861. прописује: „Т акав им а подлећи свргнућуи лиш ити се сваке свеш теничке части.” Н еспом ињ ањ е на богослу-ж ењ им а надлеж иог епископа дозвољ ено је у једном једином случају,тј. кад он јавно почие проповедати јеретичко учењ е које је на било

ком сабору Ц ркве осуђено или нову јерес. Д акле, јерес епископа јеразлог да се м ож е прекинути опш тењ е у м олитви са својим епископоми пре саборске одлуке. О ни, који прекину опш тењ е, су „заслуж ни

140



VI г л а в а : А у ш о н о м н а и а у ш о к е ф а л н а Ц р к в а

части, која православним а пристоји, пош то они нису осудили еписко-пе, него псевдоепископе и псевдоучитељ е, нити су расколом наруш илијединство Ц ркве, неш напротив похитали су да ослободе Ц ркву одраскола и разди јељ ељ а”, прописује 15. канон истог сабора. Треба битивеом а опрезан и обазрив у вези са питањ ем ш та је јерес и где онапочињ е.

С вето м иро им а право да освети сам о епископ, прописује 6.канон картагииски. В ременом је овај канон стављ ен ваи снаге, такош хо свето м иро м огу освећивати сам о поглавари аутокеф алних пра-вославних цркава 260 А утоном на Ц рква нем а право да сам а припрем аи освећује свето м иро већ га добија од М ајке Ц ркве. О бавезу узим ањ асветог м ира од М ајке Ц ркве им ала је С П Ц у XIX веку, за ш та сем орао плаћати одређепи износ новца. 61

А утоном на Ц рква је саставии део аутокеф алне Ц ркве, која им асвој адм инистративни апарат, за чије су издрж авањ е потребна од-ређена м атеријална средсгва. Због тога аутоном на Ц рква обавезногодиш њ е уплаћује одређени износ у цеитралпу касу, као и сваки путпри избору свог м итрополита. Т ако је С П Ц у ХГХ веку м орала Ц ари-градској патријарш ији да плати 300 аустријских дуката за избор ми-трополита.26

Т аксф е, и у судству постоје одређена ограничењ а. О сновно на-чело канон ског права гласи: П раво да суди им а онај ком е припадаправо да рукополож и одређену особу. У том е изузетака нем а.26 Т ако,сваком епископу или, пак, патријарху аутокеф алм е Д ркве суди се упрвој и последљ ој инстанци у љ еговој Ц ркви. К од судских одлукааухоном не Ц ркве у другој и последљ ој инстанци, увек суди С абораутокеф алне Ц ркве, В Ц С или С А С и, ш то зависи од тога у чију над-леж ност долази предм ет. Босанско-херцеговачки С рби су се избориликод В асељ епске патријарш ије за аутоном ију 1905. Ч ланом 224. У р е д б е и р к в е н о -п р о с в је т п е у п р а в е с р п с к и х п р а в о с л а в н ш е п а р х и ја (м и т л и ја ) у Б о с н и и Х е р и е г о в и и и прописано је: „П раво касације пресудаВ еликог црквсног суда припада по закону свагда св. С иноду васељ ен-ске цариградске иатријарш ије, који је врховни суд свију светагх ми-

трополија, које су дрквено потчињ ене патријарш еском пријестољ уцаригр адском . ’ ’264А утоном на Ц рква, као пиједан епископ било које аутокеф алне

Ц ркве, нема право да опш ти са било којом аутокеф алном Ц рквом

260 О с в е т о м м и р у , в п д е т и о в д е с т р . 126.261 Т р о п ц к и ,р к в е н о п р а в о , I, с т р . 125.

262 с т о , ст р . 126,263 М . П с т р о в п ћ ,С т у д е н ч ч к и т и п и к и с а м о с т а л н о с т С р п с к е ц р к в е , с г р . 79.

264 У р о д б у је п р о п л с а о ш г о д Ц а р п г р а д с к е п а т р п ја р ш и је 10. ју н а 1905. У р е д б у је п о т а р д и о Ф р а н ц Ј о с п ф у И ш л у 31. ју л а /13. а в г у с т а 1905, В п д е т и : Г л а с н и к з а к о н а п н а р е д а б а з а Б о с н у и Х е р ц е г о в ш г у о д 19, а в г у с т а (1. с е п г е м б р а ) 1905, к о м а д XVII; Д П е р и ћ ,У с т р о јс т в о , с т р 115 -117

141




непосредио, већ то м о р а да чиии преко надлеж ног С инода и П атри-јарха. П оред ових ограничељ а, М ајка Ц рква мож е увести и другаограиичењ а у раду аутоиом не Ц ркве.

3. П о с т а н а к а у т о н о м н е Ц р к в е - п и т а њ е т М а к е д о н с к е п р а в о с л а в н е ц р к в е

П остоји м огућлост да врем еном једна аутокеф ална Ц рква по-стаие аутоном на, и обратно, да аутоном на Ц рква постане аутокеф ал-на. Т аквих прим ера има м ного. С ве м итрополије су у почетку ф ак-тички деловале као аутоном не, јер се у њ иховом саставу налазиловиш е епархија. В рем еном је одређен број хих м итрополија потчињ а-ван једној м итрополији, која ће из м итрополитанског система прера-сти у патријарш ију. М итрополије су, ипак, сачувале свој аутоном анполож ај. К артагииски пом есни сабор иигде нем а терм ин аутоном наЦ рква, али им а м ного одредаба управо о м итрополитанској Ц ркви ио делокругу њ еног рада. 5 С рпска црква у С рбији је од 1831. до 1878.била аутоиом на. А утоиом не су биле такође и Б осаиско-херцеговачкем итрополије, од 1880. до васпостављ ањ а П ећке патријарш ије 1920, иК арловачка м итрополија, до васпостављ ањ а П ећке патријарш ије.Ц рква у Ц риој Гори је од 1766. до васпостављ ањ а П ећке патријарш ијеим ала специф ичан статус. О на је била скоро аутоном на, бољ е рећи,ж ивела је у црногорским брдим а са свеш тенством из народа по кано-ним а П равославне цркве.

П раво да подари аутоном ију припада В асељ енском сабору. К а-сније су то право почеле да врш е аутокеф алне цркве, али сам о иискљ учиво у надлеж ности своје јурисдикције. Д а би неко стекао ау-тоном ију, потребно је да епископ, свеш тенство и вериици то траж еод М ајке Ц ркве, а од њ е зависи да ли ће дати аутоном ију и у комобим у ће то да учини.

П ећка патријарш ија је васпостављ ена на дан С абора С рпскихП росветитељ а и У читељ а 12. септем бра (30. августа) 1920. Т ом осомкоји је издала Ц ариградска патријарш ија 1922, дат је канонски отпустза све епархије које су се налазиле у Јуж ној С рбији, па су присаједи-њ ене С П Ц на канонски ваљ ан начин. А рондацијом епархија, коју јеизврш ио С А С а, по У ставу С Ш Д из 1931. (чл. 12), на простору Јуж неС рбије постоје хри епархије: Злетовско-струм ичка са седиш тем у Ш типу,

265 К а н о н и к а р т а г и и с к о г с а б о р а : 55, 65, 77, 85, 90, 91, 95, 98, 106, 117, 127. и д р .266 В и д и р а с п р а в у : а в а , е п и с к о п ш у м а д и јс к и ,Д а л и је К а р л о в а ч к а м и т р о п о л и ја

б и л а а у т о к е ф а л н а ?, Г л а с н и к п р а в а , к н >. 2, П р а в н и ф а к у л т е т у К р а г у је в ц у , 1993 с т р . 7-14.

267 Љ . Д . Ј а к ш и ћ ,М и т р о п о л и ја ц р н о г о р с к а н и к а џ а н и је б и л а а у т о к е ф а л н а Б е о - г р а д -Ц е т и њ е , 1991.

142



VI Г л а ва : А у ш о н о м н а и а у ш о к е ф а л н а Ц р к в а

О хридско-битољ ска са седиш тем у Б итољ у и С копљ анска са седиш тему С копљ у, с тим ш то је скопљ ански епархијски архијереј им ао по свомполож ају титулу митрополита. М итрополит је им ао право части, алине и власти.26 У Битољ у је између два светска рата постојала С рпскаправославна богословија. П рем да је У став С П Ц из 1947. претрпеокрупие изм ене, ш то се тиче епархија у Јуж пој С рбији, оне су осталенепром ењ ене по обим у и са истим правиим полож ајем у границам аС рпске цркве.

Б угари су 1941. године са тих епархија протерали скопљ анскогм итрополита Јосиф а и епископа злетовско-струм ичког В икентија (ка-снијег патријарха С П Ц ) и све свеш тенике који се нису осећали Б уга-рим а (Епархија охридско-битољ ска била је упраж њ ена). Н а упраж њ е-пе парохије Бугари су поставили своје свеш тенике. С друге сгране,

циљ К ом иитерне је био разбијањ е духовног јединства С П Ц и цепањ есрпског народа, ш то је К П Ј упорно и спроводила. К ом унисти су почет-ком 1945. основали п и ц и ја т и в п и о д б о р з а о г р а п и з а ц и ју п р а в о с л а в п и р к в е у М а к е д о н и ји, који веом а активно ради и који већ 1945. достав-љ а С А С и С П Ц резолуцију којом траж и оргаиизовањ е сам осталнеМ акедонске цркве. С инод је, под председниш твом м итрополита скоп-љ анског Јосиф а, одбио тај предлог. И ницијативни одбор се позиваона то да су они наследници О хридске архиепископије и да су М аке-донци посебан народ, односно да је О хридска архиепископија аутоке-ф ална м акедонска црква. У ствари, О хридска архиепископија никада

није била словенска, већ увек грчка, са грчким епископим а, свеш тен-ством и грчким богослуж беним језиком . О иа је укииута 1767, одм ахпосле укидањ а П ећке патријарш ије 1766. У з то, М акедонија је и деоГ рчке држ аве, због чега Грци с правом оспоравају најјуж нијој репуб-лиди бивш е СФ Р.Т њ ен назив.

П атријарх др Гаврило (Д ож ић), по повратку из ропства, ниједозволио цепањ е С П Ц . Д елегацији која је дош ла из М акедоније, сазахтевом за одвајањ е и за стварањ е нове - М акедонске цркве, патри-јарх Гаврило је одговорио: „Д ок сам ја ж ив, Ц рква С ветога С аве нећебити подељ ена. М и ћем о радије наш е главе изгубити, него ш го ћем оваш ој незаконитој пресији изаћи у сусрет. М и се не плаш им о наш егасгава, који ж елим о до краја да спроведемо, као ш то се нисмо плаш илини у часу кад је био Х итлер наш ем народу ставио нож под грло.”270О но ш то патријарх Гаврило није дозволио, чак ни по деиу да ум ре,ом огућили су њ егови недорасли наследници.

С вети архијерејски сабор С П Ц је дао најш иру м огућу аутоно-м ију епархијам а у Јуж ној С рбији, какву једна Ц рква сам о пож елети

268 В и д е т п о в д е с т р . 88,

269 Г л а с ш к П Ц , б р . 10, Б е о г р а д , 1945, с т р , 92-94,О д л у к а н а р е зо л у ц и ју И н и ц и · ја т и в н о г о д б о р а у С к о п љ у з а о р г а н и з а ц и ју с а м о с т а л н е М а к е д о н с к е р к в270 М е м о а р и П а т р и ја р х а С р п с к о Г Г а в р и л а , I, П а р и з , 1974, с т р , 17.

143




м ож е. А ли, то није било довољ но, па је на сабору у О хриду од 4. до6. октобра 19.58. изабран Д оситеј (С тојковић), викарни епископ пат-ријарха Герм ана, за архиепископа охридског и скопског и м итрополи-

та македонског. Т ог треиутка је С П Ц м о р а л а одлучиије реаговати ис т а в и т и в и к а р н о г е п и с к о п а Д о с и т е ја п о д с у д . Т о С абор СТТТТ нијеучииио. У з то, патријарх Герм ан је 19. јула 1959. хиротонисао К ли-м ента за епископа битољ ског, чим е је направио непоправиву греш -КУ 271

С м рћу патријарха Гаврила, нестало је у С П Ц одлучности ш тоје држ ава знала да искористи и да С П Ц доведе пред сврш ен чин. Д аствари теку таквим током пом огли су: влада Ф Н РЈ, онемогућивш иепископу В икентију и м итрополиту Јосиф у да се са свеш тенством

врате на своја м еста у којим а су се затекли 1941; верске републичкеком исије на челу са С авезном верском ком исијом , које су целу ствардрж але у својим рукам а, о чему постоје м ногобројни докум енти;С веш тепичко удруж ењ е С Ф РЈ укупним својим радом; поједини про-ф есори Богословског ф акултета С П Ц својим саветим а и, на крају,С А С а С П Ц који је крајњ е неодлучно реаговао. С рпска црква је м ногопропустила. Њ ена кривица је у том е ш то је дозволила м еш ањ е држ авеу њ ена чисто канонска питањ а и ш то је на одговорна м еста доводилаљ уде који су били недорасли полож ају и звањ у у којем су се налазили,као и врем епу у којем су ж ивели. И з записника С А С а и С А С и лакоје видљ ив очигледан притисак свих држ авних органа на С П Ц . Ц ркваније смела попустити под хим притисцим а, јер, по речим а В алтазараБогиш ића: „Ш то се грбаво роди врем е ие м ож е исправити” . Т аквоузм ицањ е С П Ц отворило је простор рим ском папи да сваке године надан светих К ирила и М етодија (24/11. м аја) прим а скопску црквенуделегацију, и тим е ш ири видике и апетите према И стоку, ш то му јеС вети С ава затворио п очетком .XIII века.

М итрополит скопски се у виш е наврата обраћао свим аутоке-ф ални м црквам а да га признају. А рхиепископ Јаков м у је 28. м арта

198.3. одговорио у им е Грчке православие архиепископије С еверне иЈуж не А м ерике следећим речим а: ,,С а аспекта канонског и позитив-ног права никада иије ии требало да дсф е до пучисгичког сам опро-глаш ењ а В аш е цркве за аутокеф алпу... С копска архиепископија тако-зване 'М акедонске Ц ркве’ је део П ећке С рпске патријарш ије уследном оканонског уступањ а од В асељ енске патријарш ије Ц ариградске”,

27.1 Ж . т е ф а н о в и ћ ,С р п с к а р к в а п о д к о м у н и з м о м, Ц р к в е н и р а с к о л п , Ч и к а г о ,1988, с т р . 20. В и д и и Ђ . п и је п ч е в и ћ ,П и т а њ е М а к е д о н с к е п р а в о с л а в н е ц р к в у Ј у г о с л а в и ји , Б и б л н о т е к а в е ч а н и к к њ . 27, М ш г х е н , 1959; и с т и ,М а к е д о н с к о

ц р к в е н о п и т а њ е , М и н х е н , 1969; И л и ја К . М а р к у ,М а к е д о н с к а р к в а , с а м о т в о - р е в и н а к о п љ а , У л о г а П а п е и У н н је (п р е в е о с г р ч к о г е п и с к о п р а ш к о п 1Ш А р т е м и ј е ), П р и з р е н , 1994.

272 А Ј , 144.

144




предлаж ући му у духу канона: „П рем а том е, једини исправан поступакса В аш е стране - а кам о среће да В ас Б ог просвети да га учините -јесте да се вратите освеш таном црквеиом поретку, једином правил-ном , законитом , канонском - то јест, поретку из године 1920-1922.”273

П ош хо је проф есор канонског и црквеног права на Богословс-ком ф акултету С П Ц у Београду др Б лагота Гардаш евић у једном одсвојих р е ф е р а т а под насловом О к а н о н и ч н о с т и о д л у к е к о јо м с е М а - к е д о н с к а п р а в о с л а в н а и р к в а п р о г л а с и л а за а у т о к е ф а л н у , канонскирасветлио ово питањ е, предлож ио је С А С а-у С П Ц да учини следеће:

„1. М итрополи та и епископе који су канонски изабрани сгавитипод суд, а осталим а који су до епископског чина дош ли и поредизвесних каионских сметњ и не признати чин (А пост. 34; IV вас. саб.18; А нтиох. 9; К артаг. 11, 53, 69 и 98; П рво-другог 13, 14 и 15; В асил.В еликог 1, итд.)

2. О гласити их расколни ци м а (А пост. 31; 'Грул. 34; IV вас. саб.18; VII вас. саб. 1; П рво-други 15).

3. П оставити адм ин истраторе за три епархије у М акедонији,пош то се показало да С вети синод М акедонске православне црквеније дорастао да води сам оуправу тога дела Ц ркве.

4. П озвати и н арод да са расколницим а прекине сваку м олитвенувезу (Л аод. 33; А пост. 10 и 11).

О свем у овом е обавестити поглаваре свих аутокеф алних право-славних цркава.”

Закљ учујући реф ерат, Б . Г ардаш евић пиш е: „О во би, дакле, биопоступак на основу канонских норм и. М еђутим , то не значи да С ветиархијерејски сабор С рпске православне цркве, приликом реш авањ аовог питањ а, не м ож е бити сгрож и или блаж и, кад се им ају у видуоколности и опш ти интерес Ц ркве и дух црквене икон ом ије.” 4

Д а ли ће С П Ц у овом врем ену, поред толико греш ака, успетида реш и овај раскол н а прави канонски начин, остаје да се види. О дтога највиш е ш тете им а цела П равославна црква.

К ако смо видели, питањ е аутоиом ије Ц ркве није једноставно, им ож е код оиих који им ају м егалом анске апетите изазвати теш ке по-следице по П равослављ е, ком е м иого ш тош та у данаш њ ем свету нијенаклоњ ено.

273 в е т о с а в љ е , В и д о в д а н с к и б р о ј , 1984, с л р , 36, и Д . П е р и ћ ,У с ш р о јс ш в о , с т р . 4 46 -4 47 , п р и л о г VIII.

274 А р х и в А и , Ф а с ц и к л е :М а к е д о н с к а ц р к в а -р а с к о л, р е ф е р а тО к а н о н и ч н о с т и о д л у к е к о јо м с е м а к е д о н с к а п р а в о с л а в н а и ,р к в а п р о г л а с и л а з а а у т о к е ф а П о р е д о в о г р е ф е р а т а , п о с т о ји јо ш н е к о л и к о , и т о :М а к е д о н с к о ц р к в е н о п и т а њ е , Д а л и м а к е д о н с к а п р а в о с л а в н а ц р к в а и м а у с л о в е з а а у т о к е ф а л и ју ? и Д а л и ј е М а к е д о н с к а п р а в о с л а в н а ц р к в а н а с л е д н и ц а О х р и д с к е а р х и е п и с к о п и је ?

145







Д и л и и о П е р и ћ : Ц р к в е н о и р а в о

С м о р е д н и ф а к ш о р и а у ш о к е ф а л и је .У вези са питањ ем стицањ а аутокеф алности изречена су и по-

греш на, неканонска м иш љ ењ а, по којим а вољ аЦ р к в е М а т е р е - е с с 1е - 5ΐα ·β τη α ΐτΐχ , м ож е бити зам ењ ена другим ф акторим а. Т о су:

(1) В о љ а д р ж а в н е в л а с т и . Б ило је прим ера да се држ ава ненад-леж но ум еш ала у рад Ц ркве. Т ако је јерм енски краљ П ап донеоодлуку о аутокеф алности цркве у Јерм енији 374; бугарски царевиП етар и А сен су 1185. дали аутокеф алност Бугарим а и сл. С вакиовакав поступак држ аве доводио је до иепотребних нереда, трвењ а ираскола. И пак, важ но је истаћи да је у таквим случајевим а последњ уреч увек им ала М ајка Ц рква. П рим ери цезаропапизм а забележ ени сукао појаве које само доносе ш тету.

(2) В о љ а Ц а р и г р а д с к е и р к в е . Д о XX века ником није падало напам ет да се ненадлеж ио м еш а у гуђу јурисдикдију, све док се нијепојавио цариградски патријарх М елентије М етаксакис, који 1922. твр-ди да је цела д и ја с п о р а под јурисдикцијом цариградског патријарха.О во своје „право” он је грчевито браиио не обазирући се на ш тетукоја отуда долази целој П равославиој цркви. С . Т роицки је основаноизрекао критику: „Т о је сам о м опиф икација папистичких теори ја укорист цариградске хегем оније.” О ва м егалом анска теж њ а Ц ариг-рада ианела је, изм еђу два светска рата, ш тете православљ у у М ађар-ској, А лбанији и Ч еш кој.279 Д ок се цариградски патријарх ненадлеж ном еш ао и насилнички понаш ао, С рби и Румуни су протестовали због

оваквих поступака код Ц ариградске патријарш ије. П лод „слож нограда” П равославне С рпске цркве и иеиасихих апетита цариградскогпатријарха је тај, да сада скоро и нема православних М ађара, А лба-наца и Ч еха. Ц ариградски патријарх је овим чином показао да м у ниједо П равослављ а, већ до ш то веће власти, које у Т урскојионако одавнонем а. И м ајући ово на уму, С. Троицки пиш е: „С адаш њ а цариградскацрква нем а никакве сличности са цариградском црквом В изантијскогцарства. В ећ је давно цариградска црква због историјских приликаизгубила своје старо значењ е и свој схари сјај, а због тога већ давнои свака спољ на мисија у њ ој не постоји.”28 Д анас цариградски пат-

ријарх у им е и у служ би Н овог светског поретка поново ож ивљ аваово питањ е. Н енадлеж ио се ум еш ао у православни поредак Е стоније,која је под јурисдикцијом Руске цркве, због чега је ова прекинулаканонско опш хењ е са цариградским патријархом. У м еђуврем еиу суодноси м еђу њ им а изглађени, али су остали непотребни ож иљ ци.

(3) В о љ а о с т а л и х и р к а в а о с и м М а јк е Ц р к в е . П ош то се увиделода Ц ариградска патријарш ија не м ож е дати неш то на ш та нем а право,неки су потраж или то реш ењ е у вољ и осталих аутокеф алних дркава.

278 Г л а с ш к П П , б р ' 23, Б е о г р а д , 1932, с т р . 362.

279 Д . П е р и ћ ,У с т р о јс т в о , с т р . 343-355.280 . Т р о и ц к и ,а р и г р а д с к а и р к в а к а о ф а к т о р а у т о к е ф а л и је, А р х и в з а п р а в н е и

д р у ш т в е н е н а у к е , к њ . XV, б р . 1, Б е о г р а д , 1933, с т р . 13.

148




А ли, ни то није успевало, изузев ако није реч о В асељ енском сабору.Н и све остале аутокеф алне цркве, ако би се „слож иле” да нека Ц рквабуде аутокеф ална, не м огу произвести правно дејство без М ајке Ц рк-ве.

6. У с л о в и а у т о к е ф а л и је

У слови аухокеф алије тичу се средине која теж и ка аутокеф али-ји. С . Т роицки их дели на 1 ри дела: верници-народ, свеш тенство идрж авна власт.

В е р н и т - н а р о д . У Д елим а апостолским говори се о том е да суапостоли и те како пазили на вољ у светих-верни ка. А посхоли пред-лаж у избор ђакона: „И ријеч ова би угодна свем у народу” (Д ап 6, 5и друга м еста), а затим је изабрано седам ђакона. Т акође су и самисабори узим али у обзир вољ у иарода. А ко после см рти епископа,народ „није хтео виш е свога епископа им ати, него је заж елио при-друж ити се к дијецези другога ког епископа - ово м у се не м оразапри јечити”, прописује 99. канон К артагинског сабора. К од оснивањ аепархија, ако је неки народ подједиако удаљ ен од два епископа „некаприпадне оном е кога изабере народ” (канои 118. истог сабора). К а-нони иду и даљ е: ако би неки епископ постао јеретик, па се вратиЦ ркви и народ га одбаци, тј. не прим и, у том случају „н ека се руко-полож и други” (2. канон Т еоф ила А лександријског и 88. канон К ар-тагинског сабора). Редовно се у пракси води рачуна о вољ и народа,ш то се и наглаш ава у акту о давањ у аутокеф алије.

П оред вољ е народа, од зиачаја је и став с в е ш т е н с т в а тог наро-да. А ко би се догодило да народ без сагласности свеш тенства или пакобратно, свеш тенство без народа, затраж и аутокеф алију, то би биознак незрелог стањ а у тој средш ш које обично служ и као отеж авајућаоколност да се аутокеф алија не добије. У норм алним приликам а вер-ници и свеш тенство се заједнички обраћају м олбом за аутокеф алију,

ш то је знак сагласја тог дела Ц ркве.П оред верника и свеш тенства, јављ а се и д р ж а в а . То смо видели

на прим еру С П Ц у њ еиој историји. П раво на покретањ е питањ а задобијањ е аутокеф алије м ож е се признати сам о владару православневере. О н, у споразум у са свеш теиством и народом , покреће ово питањ еи даје м у одговарајућу теж ину. А ко је владар неправославан, не м ож ему се дати право да траж и аутокеф алију.

П остоје разм им оилаж ењ а око б р о ја е п и с к о п а , односно коликотреба да их им а да би Ц рква затраж ила аутокеф алност. И звесниканонолози су м иш љ ењ а да су три, четири или пет епископа довољ низа ж ивот те цркве. Т о је у опречности са 12. каноном К артагинскогсабора, који за оног епископа који је оптуж еи, а да не би дуго остао

149




под опхуж бом , прописује: „да се миоги сакуп е”, а ако то није м огуће,прописује минимум: „Н ека га суде дванаест епископа, презвитера пакш ест епископа и њ егов епископ, а ђакона три.” С ходно овој одлуци

сабора, потребно је тринаест епископа, дванаест који суде и један ком есе суди. Т о није увек пош товано. У таквом случају, ако дође до суђењ аепископу, потребио је да из друге аутокеф алие Ц ркве учесгвује оно-лико епископа колико је потребно да их укупно буде - дванаест. С амтај чин говори о непотпуној аутокеф алији.

С п о љ а ш њ и у с л о в и а у т о к е ф а л и је . О ви услови немају карактернеопходности, већ се јављ ају сам о као м отиви за м огућност добијањ ааутокеф алије.

П о л и т и ч к а с а м о с т а л н о с т д р ж а в е . Д рж ава настоји да на њ енојтериторији нема иикаквог страног м еш ањ а у њ ен рад, па ни у ц р к Б е н и . Због тога се често догађа да, по стицањ у независности, држ ава настојида и њ еиа Ц рква буде сам остална. У з то, аутоиом на Ц рква им а м ате-ријалне обавезе прем а оној цркви под чијом се јурисдикдијом налази.Д обијањ ем аутокеф алности, ове обавезе нестају.

Е т н о с - н а р о д . А постол П авле, говорећи о једнакости свих,пиш е: „Н ем а Јелина ни Јудејца, обрезањ а ни необрезањ а, варваринани С кита, роба ни слободњ ака, иего је све у свем у Х ристос” (К ол 3,11). П од јурисдикцијом Ц а р и г р а д с к е цркве били су: Грци, Руси, Б угарии А рапи; под А л е к с а н д р и јс к о м црквом м иоги аф рички народи; подА н т и о х и јс к о м

црквом били су Грци, С иријци, Јерм еии, Грузини и др.П од С р п с к о м црквом били су: С рби, Грци, Бугари, А лбанци и Ч еси.У то врем е није било раскола и нереда. В рем еном су м ноги од овихнарода (Руси, С рби, Бугари, Г рузијци и др.) добили аутокеф алност,не због нације, већ због испуњ ењ а диза других услова које је М ајкаЦ рква ценила, међу којим а је био и овај - подједнако гледањ е нам огућност да се сваки народ покрсти. Јер, Х ристос заповеда: „И дите,дакле, и научите све народе...” (М т 28,19). Д акле, не сам о једаи народ,него све иароде света. К ада говори о спасељ у свих апостол П авлепиш е: „С вим а сам био све” (1. К ор 9, 22). Бугари су на основу нације

траж или аутокеф алност од Ц ариградске патријарш ије, која је одбилатраж ењ е и на сабору у Ц ариграду 16. септем бра 1872. осудила е т н о - ф и л е т и з а м - нациоиалне разлике и следствене сукобе у Х ристовојЦ ркви. Због тога је дош ло до раскола. С . Т роицки пиш е: „О суда'ф илетизм а’ на Ц ариградском сабору 1872. нем а никаквог ауторитетане сам о због ф орм алних недостатака сам ог сабора него и по сам ојсвојој суш хиии. Т а осуда толико је рђаво ф орм улисаиа да није јасно,ш то наим е она осуђује.”282

Т е р и т о р и ја л н а у д а љ е н о с М . У даљ еност је могла им ати свога оп-равдањ а у врем е када су комуникације биле лош е, превозна средства

281 В . о о в о м е п о з н а т и с т а в . Т р о п ц к о г ,р к в е н о п р а в о, I, с т р . 117-119.282 И с т о , ст р . 117.

150




спора, итд. З бог тога је С ироперсијска црква са престоницом у С е-левкији (К тезиф ону) данаш њ и Багдад, била аутокеф ална. К ип арскацрква се налазила на острву на којем су путовањ а особито зим и биласкоро нем огућа, ш то јој је пом огло да сачува своју независност. Д анас,у врем е модерних ком уникација, овај разлог нико не би озбиљ ноузим ао у обзир.

О д колике је важ ности питањ е аутоном ије и аутокеф алије, видисе и по том е ш то П равославна црква припрем а будући „С вети иВ елики С абор И сточне Ц ркве” , на ком е ће прве две тачке дневногреда бити: аутоном ија цркве и аутокеф алија цркве. Биће то осм ивасељ енски сабор, а седм и је одрж ан пре много векова, 787. године.

151



VII ГЛ А В А

Ц рквена им овина и ктж торско п р а в о

1. П о ја м ц р к в е н е и м о в и н е

Ц рква, као и свака друга устаиова, им а потребу за постојањ емодређеног апарата за њ еио ф ункционисањ е. Т ај апарат је већи или

м ањ и, у зависности од уиутраш њ ег уређењ а Ц ркве. Д а би он м огаода ф ункциоииш е, потребна су одређена м атеријална средства. П равоЦ ркве да поседује им овину, им а основа у грађанском и бож аискомправу. Д а би Ц рква м огла одговорити својим задацим а: врш ењ а бого-служ ењ а, пом оћ сиром аш ним а, болесним а, уиутраш њ а и спољ аш њ ам исија и друго, потребни су љ уди чије издрж авањ е изискује средства.

А постоли су им али кесу у којој се налазио новац за који сукуповали храну, пом агали сиром аш не, итд, о чем у постоје сведочан-ства и у С ветом писм у: „У Јуде бјеш е кеса” (Јн 13, 29). И даљ е, иститај Јуда протестује ш то М арија „трош и литру правога нардова ску-

поцјенога м ира”, пом азујући ноге Х ристове (Јн 12, 3), па каж е: „За-ш то се ово м иро не продаде за триста динара и не даде сиром асим а?”(Јн 12, 5). Т о је њ ему био сам о изговор. Јеванђелист Јован Богословобјаш њ ава м отиве њ еговог поступка следећим речим а: „А ово не речеш хо му бјеш е стало до сиром аха, него ш то бјеш е лопов, и им аш е кесу,и узим аш е ш то се м еташ е у љ у” (Јн 12, 6). П о м иш љ ењ у блаж еногА вгустина, „тајје ковчеж ић (кеса) био почетак црквеие им овине”.283

У Д елим а апостолским пиш е да на сам ом почетку, када је хриш -ћанство почињ ало да се ш ири, „ниједан не говораш е за им ањ е своједа је њ егово, него им све бјеш е заједничко” (Д ап 4, 32). И лустративно

је сведочанство апостола Л уке, који пиш е: „Јер нико м еђу њ им а небјеш е у оскудици, пош то сви који им адијаху њ иве или куће, продавахуи донош аху новце од проданога, и полагаху пред ноге апостолим а; идаваш е се сваком е прем а потреби коју је им ао. А Јосија, прозвани одапостола В арнава, ш то зиачи: сии утјехе, Л евит, родом са К ип ра, им аоје њ иву, и продавш и је, донесе новце и полож и пред ноге апостоли м а”(Д ап 4, 34-37). Т о су хриш ћаии чш ш ли добровољ ио. У тој првојхриш ћаиској опш тини било је и оиих који су са резервом све топрихватали. А нанија и С апф ира су продали своје им ањ е, али обоје успоразум у однеш е само једаи део новца да предају апостолим а, због

чега су пом рли (Д ап5,

1-10).283 . Т р о и ц к и ,р к в е н о п р а в о , II, с т р . 84.

152







VII г л а в а : Ц р к в е н а и м о в и н а и к ш и ш о р с к о и р а в о

и њ иховим м ајкам а; им овину клирика који нису им али православнихнаследника; им овипу ђаконисе и њ еног саблаж њ ивца, ако је она на-руш ила завет девичаиства.296

С друге стране, ко је ступао у м онаш тво, м орао је претходно дарасполаж е личном им овином по сопственој вољ и. А ко то није учинио,а постао је м онах, им овина је припадала манастиру. А ко би м онах истекао одређену им овину, оиа се см атрала својином м анастира у којемж иви. П остоји велики број царских закона који подробно регулиш упитањ е им овипе монаха.

Ц ар К онстантии је конституцијом из 313. ослободио црквепуим овииу редовних пореза и изједначио је са им овииом царског дом а.В рем еном , како се увећавала црквена им овина, држ авна благајна јеим ала ш тету, тако да се и на црквену им овипу почео наплаћиватиредовни порез у корист држ аве, али је она била ослобођена ванреднихпореза, терета ( е х (г а о г А т а п а е с о Н а о п е х ), и ниж их служ би (т и п е г а ха гс с1а )У Л Ц ареви су, такокође, одређену црквепу им овину и им овинум анастира ослобађали како од редовних, тако и од ванредних пореза.О ве олакш иц е нису биле увек исте. О не су понекад прош ириване,понекад см ањ иване. Н . М илаш је закљ учио: „О лакш ице ове за црквенуим овину важ иле су уопш те, док су држ авне ф ииансије добро стојале;није ли тога бивало, тада су исте олакш ице бивале скраћене.”298

У раио В изантијско врем е донета су два закоиа (370. и 379),

којнм а је ограиичаваио право Ц ркве на стицањ е им овине. О ви законинису остали дуго на снази. Н а Западу су у XIII веку донети и тзв.а м о р т и з а и и о п и з а к о н и . Н аим е, јавило се гледиш те да је оно ш то јеЦ рква стекла неотуђиво по принципу руке м ртваца (т а п ш т о г (и а ). Д ругим речим а, као ш то рука м ртвог човека чврсго држ и оно ш то јестегла и не испуш та га, тако је и оно ш то постане им овина Ц рквем ртво за промет. Д а би се спречило гом илањ е огром них зем љ иш нихпоседа који су били ослобођени свих пореза, ам ортизациони закоиису ограничавали површ ииу зем љ иш та које је м огло бити у власниш твуЦ ркве. У виш е зем аљ а света ови закони су и данас на сиази. У

средњ овековној С рбији м анастири су им али велика им ањ а, чији јеправни полож ај био исти као и у В изантији.299У врем е док су простори на којим а се налазила С П Ц били под

турском влаш ћу, Турци су од цркава и м анастира одузим али све оиош то им је било потребно. У К рал>евиии С рбнји је црквена им овинабила под надзором м ш ш сгра просвете и црквених дела. П осле П рвогсветског рата, аграрна реф орм а је оставила пустош на црквеној им о-

296 . Т р о п ц к п ,р к в е н о п р а в о , II, с т р . 88.

297 Н . М п л а ш ,Г р ч к о -р и м с к о з а к о н о д а в с т в о, с т р . 47.298 И с т о , с т р , 48.299 Р . П о п о в п ћ ,р к в е н а и м о в ш ш у Н е м а љ и ћ к о ј С р б и ји, Б е о г р а д , 1991.

155




вини. С ви м анастири С П Ц су проглаш ени „великим поседим а”, збогчега су дош ли под удар аграрне реф орм е.

С тањ е црквене им овине је после заврш етка Д ругог светскограта погорш аио. А грарна реф орм а је одузела Ц ркви око 70.000 хек-тара зем љ е и ш уме. Н ационализоване су дрквене установе (ш там па-рија, завод за осигурањ е црквених добара). П ензиони и други ф ондовису валутном реф орм ом уииш тени, а национализовано је 1.180 цркве-них зграда. С рпска православна црква је тим е доведена на ивицуопсташ са. Захваљ ујући свеш тенству и м онаш хву, које је било задовољ -но најм иним алнијим , С П Ц је опстала до даиас. П онеком м анастиру јеостављ ено виш е од 10 хектара зем љ е. У главном је то била земљ а којаје удаљ еиа или лош ијег квалитета, од чега је било виш е ш тете негокорисхи. К ада се неко уииш ти у м атеријалиом погледу, м али су из-гледи да мож е опстахи. С рпска православна црква ии данас није спрем наза централизацију црквених добара и за реф орм у њ еног уређењ а, атим е ни за побољ ш ањ е свог м атеријалиог полож аја.

2. У п р а в љ а њ е ц р к в е н о м и м о в и н о м

П раво стицањ а им овине им але су епископије, м анастири, цркве,заводи, ш коле, болнице и дом ови за сирочад, који су се налазили под

црквеном управом . У прво врем е, када су скоро при свим црквенимопш тинам а постојали епископи, они су водили контролу над дрквеномим овином којом су и располагали. К ада је Ц рква добила статус прав-ног лица и кад је почела да стиче непокретну им овииу која се брзоувећавала, а епископа иије виш е било при свим црквама, показала сепотреба да контролу над црквеном им овином врш е одређена лица.

У IV веку постојали су градски екдици {ά β /е т о г е з с т (а .(а т ),ш са задахком да бране град и грађане од неправде коју би им случајноучинили царски чиновници и они који су им били иотчињ ени. Екдицису им али право ж албе провинцијалном стареш ини, преф екту прето-рије или п ак сам ом цару. П о узору на ове екдике, установљ ени суά β/е т о г е х е с с 1е п а г и т , који су водили бригу и старањ е о црквенимпословим а. Бирали су их верници и клир, а потврђивао епископ узкога су непрестано били. Њ иховим заузим ањ ем црквена им овина сејош виш е ум нож авала и користила сам о у намењ ене сврхе. Д а би рад

300 У р е р б а о у с т р о јс т в у м и н и с т а р с т в а з а а г р а р н у р е ф о р м у К р а љ е е и н е д о - н е т а ј е 12. ф е б р у а р а 1920. В .А Г р а р н а р е ф о р м а и м а н а с т и р и, Г л а с н и к П П , б р . 11, Б е о г р а д , 1922, с т р , 174-175. О б и љ е м а т е р и ја л а о о в о м е н а л а з и с е у М П з а 1918. и д р . У п . Д . П е р и ћ ,У с т р о јс т в о , с т р . 370-372. и {/г е Љ е ,п а ге сН /е ί г а х р т ,

/.а ^г е ћ , 1920.301 Р , Г р ђ и ћ ,С р п с к а р к в а н а и с т о р и ј с к о ј п р е к р е т н и ц и , Б е о г р а д , 1969, с т р . 16-17.302 В . М , П е т р о в и ћ ,О З а к о н о п р а в и л у и л и Н о м о к а н о н у С в е т о Г а С а в е , М ' Т ’Н И -

Ц И , с г р . 67-72.

156



VII г л а в а : Ц р к в е н а и м о в и н а и к ш и ш о р с к о и р а в о

епископа био ш то успеш нији и да би био ослобођен од свих подозрењ аи сумњ и, поред екдика, установљ еии су и е к о н о м и , али их нису при-хватили сви епископи, због чега IV васељ енски сабор (канон 26) од-ређује: „П ош то у неким црквам а, као ш то см о дочули, епископирукују црквеним добрим а без економ а, установљ ује се, да свака црква,која им а епископа, м ора им ати из свога кли ра и економ а, који ћецрквеним добрим а управљ ати прем а упутствим а свога епископа, тако,да црквена управа не буде без свједока, и да се од тога не расипљ удобра њ езина, и свеш тенству се не проузрокује укор; а који тога нечини, нека подлегне бож анским правилим а.”

Д рж авно законодавство је донело виш е закона који се тичуеконом а. П ри свакој епархији обавезно је постојањ е економ а који себрине о свеколикој црквеној им овини. Е коном је м огао бити постав-љ ен сам о по споразум у изм еђу Ц ркве и држ аве, а то је био редовнонајспособнији клири к те епархије. О н је м орао знахи и црквене идрж авне законе који се тичу им овине, и м орао је пош товати и једнеи друге. С ве ш то се тидало Ц ркве, клира, сиромаш них, храм ова,м анастира, било је под њ еш вом контролом . Е коном је им ао великаовлаш ћењ а, али и одговорности. У редно је м орао подносихи све ра-чуне епископу на преглед и одобрењ е. У случају ш хехе по црквенуим овину, ш хеху је м орао из своје им овине надокнадити. Т ек у XI иXII веку држ ава је почела да врш и конхролу рада економ а. П ослесм рхи епископа, економ под надзором клира и даљ>е управљ а цркве-ном им овином , ш хо је м огло храјахи хри м есеца, јер се у том рокуупраж њ ена епархија м орала попунихи сагласно 25. канону IV васељ ен-ског сабора. П оред епархијске им овине, посхојали су доброхворнизаводи, црквени заводи и м анасхири, који су хакође им али право насхицањ е им овине. С ве оно ш хо је речено за им овину епархије и њ еногеконом а у похпуносги важ и и код нас.

3. О туђењ е црквене им овнне

О д најсхаријих врем ена схрого се водило рачуна о хом е ш ха јецрквено, а ш ха припада клиру. Т о се није см ело м еш ати. К анон 40.апосхолски прописује: „Н ека су хачно познахе схвари епископове итачно познахе Господњ е...” Д акле, није см ео бихи ош хећен епископ,а ни Ц рква. Рим ско право познаје ге а з а с г а е е ( 1о с а г е &о з а , тј. освећенесхвари и м есха која се не м огу охуђивати.303 Т о је хриш ћанска Ц ркваприхватила, а дареви својим законим а похврдили. И зузехак је ипакпосхојао - кад је Ц рква од отуђењ а им ала корисх. А ко пак Ц рквапрехрпи ш хеху, онај који је хо дозволио губи своје м есхо и на основусудске пресуде подлеж е казни, с хим да ш хеху надокнади.304 Д о оху-

303 Н . М и л а ш ,Г р ч к о -р и м с к о з а к о н о д а в с и т о, с т р . 75.304 И с т о .

15 7




ђењ а је м огло доћи кад треба пом оћи сиром асим а, посебно у врем еглади, кад треба ослободити ратие заробљ енике, кад је држ ава уопасности од непријатељ а и потребна јој је пом оћ или кад се докаж еоправдан узрок за отуђењ е Џ ш 1а с а и а а ). Д а би отуђењ е било признато.потребно је да о том е црквени суд одлучи, а држ ава да да одобрењ е.К од отуђењ а се м ора водити рачуна да се им етак не преда у рукејеретицим а, расколницим а, итд. С тога се настојало се да се добропрода првенствено некој цркви или м анастиру (право прече купови-не). А ко су у питањ у предм ети од м етала, а нису иш ли у руке Ц рквиили м анастиру, они су м орали бити претопљ ени, да изгубе својранијиоблик.306

К асније је као разлог за отуђељ е, ако нем а других средстава,прихваћена и потреба да се набаве неопходни богослуж бени предм ети;

потреба да се сагради нови храм или поправи стари; и, на крају,враћањ е дуга. Д анас С П Ц , ако црквена опш тина или м анастир донесуодлуку о отуђењ у им овине, ту одлуку ш аљ е Е У О , који је са својимм иш љ ењ ем доетављ а П У О , ако сума не прелази 200.000 динара .П реко ове суме, одлуку доноси П С .

4. И з д р ж а в а њ е с в е ш т е н с т в а

У разним врем еним а био је различих извор прихода за издр-ж авањ е клира.

К ад Х ристос, ш аљ е апосхоле на проповед, заповеда им: „Н еносихе злаха ни сребра ни м једи у појасим а својим , ни хорбе на пух,ни двије хаљ ине ни обуће ни ш хапа; јер је посленик досхојан својехране” (М т 10, 9-10), а апостол П авле, када пиш е К оринћаним а,подсећа их на схарозавехна реш ењ а где су левихи служ или ж ртвеникуи са ж ртвени ком делили. Значи, од хога су ж ивели. „Т ако и Господзаповједи да они који јеванђељ е проповиједају од јеванђељ а ж иве. Аја од хога ниш ха не користих” (1. К ор 9, 14 - 15). А посхол П авле јеправио ш ахоре и од хога се издрж авао (Д ап 18, 3; 20, 34 и 1. К ор 4,

12; 2. С ол 3, 8 - 9).К ад се им а на уму да клирицим а није дозвољ ено да се бавевојничким и свеховним пословим а или хрговином , већ да су дуж ни дацелог себе схаве у служ бу Ц ркви, а м ирски свеш хеници су уз хо ипородични, Ц рква је м орала да води рачуна и о њ иховом издрж авањ у.

О пш ха је норма: „К о олхару служ и од олхара хреба и да ж иви” .М ногобројни су канони и држ авни закони који ово регулш пу. А посгол-

305 И с ш о , с т р . 73.306 И с т о, с т р . 76.307 У с т а в П Ц , ч л , 153 т а ч , 7.

308 И с т о , ч л . 101 т а ч . 10.

309 И с т о , ч л . 90 т а ч . 11.

158



VII г л а в а : Ц р к в е н а и м о в и н а и к ш и ш о р с к о и р а в

ски 4. канон прописује: „П рвине сваког другог плода нека се ш аљ удом у епископа и презвитера, али не к олтару. П о себи се пак зна, даће епископ и презвитери то подијелити и ђаконим а и осталим клири-ци м а.” О д тог приноса један део је употребљ аван за богослуж бенепотребе, други за издрж авањ е клира, а трећи за пом оћ сиром аш ним а.

К асније је уведена новчана награда клиру, давањ е одређеногим ањ а на кориш ћењ е, бир и епитрахиљ ски приходи. О д ових начинанајједноставнији је, где им а средстава, м есечна плата свеш тенству(Г рчка) и награда свеш тенику за изврш ене свеш тенорадњ е (тзв. епи-трахиљ ски приходи). Н ајнепопуларнији и за свеш хеника иајтеж и, биоје бир. Н аим е, парох је дуж ан да ж иви у својој парохији, ш то јеиначе канонска норм а, и због тога је стаиовао у црквеном стану. К адби му, по м а ком основу, престала служ ба, напуш тао је црквени стан.

М онаси и монахињ е, м еђутим , ж иве у м анастиру који им обезбеђујеоно ш то им је потребно. Е пископа издрж ава њ егова епархија, а П ат-ријарха П У О . С ве оне који раде у Ц ркви, издрж ава тело у којем раде.

5. К т и т о р с к о п р а в о

К т и т о р с к о , о с н о в а т е љ с к о или п а т р о н а т с к о п р а в о долази одгрчке речи κτητω ρ, од κτάομαι - држ ати у власти, стећи. К ада јехриш ћанство добило слободу и м огућност да неом етано гради храм о-ве, м анастире и друге објекте, поједини м атеријално им ућнији хриш -ћани су од својих средстава подизали све оне грађевинске објекте којису били потребии Ц ркви за њ ен рад. Т о су увек чинили у споразум уса надлеж ним епископом . У з то, обезбеђивали су и извор за издрж ава-њ е тог објекта. Е пископ је им ао право и да не одобри да неко постанектитор, ако је јеретик, расколник, нехриш ћанског ж ивота, непокајанигреш ник или ако није био у м огућности да м атеријално обезбеди свеоно ш то се од ктитора траж и. К титори су били владари, великаш и,м онаси, м онахињ е, сви клирици и сваки православни верник без об-зира на пол. П оред ф изичких лица, ктитори су могли бити цркве, села,ф ондови и др.

К титор је м огао саградити м анастир, храм , ш колу и др. К титор-ско право се стицало на два начина: оригинерно и деривативио.

О р и Г и н е р н о стицањ е ктиторског права је п о д и з а њ е објекта иобезбеђивањ е средстава за њ егово нздрж авањ е. Т о право се стичео б н а в љ а њ е м , оправком или прош иривањ ем зграда. У том случају,такав ктитор је „втори ктитор” - други ктитор, или „нови ктитор”.С вети С ава је био други ктитор м анастира В атопеда. К титорско правосе м ож е стећи и путем привилегије, тј. кад Ц рква дарује ктиторскоправо одређеиом поједиицу због њ егових заслуга.

310 И с ч и о , ч л . 164 т а ч . 1.

159




Д е р и в а т и в н и начин стицањ а овог права настаје поклоном , наслед-ством , зам еном ш га одрж ајем . О геф ан Н ем ањ ап о к л а њ а своје ктитор-ско право супрузи А ни над м анастиром С вете Богороди це у Т оплици;

С хеф ан Н ем ањ а јен а с л е д с т в о м , предао ово право сину С теф ану ГГр-вовенчаном над Х иландаром , з а м е н о м једног ктиторског права једногобјекта за други; К раљ М илутин је, ради подизањ а своје задуж бинем анастира С ветог С теф ана, одузео Б ањ ску од С вете Богородиц е Гра-дичаиске, а у зам ену дао другу цркву са зем љ ом ; цар Д уш аи, оснива-јући м анасхир С ветог А рханђела крај П ризрена, зам енио је црквуС ветог С паса, чији су ктитори били М лађен В идојевић и њ егова м ајка,- црквом у О хриду. К хиторско право се у В изантији м огло стећи ио д р ж а је м који је м орао бити дуж и од 40 година.

К титор је им ао већа права од другог (второг ктитора), као и одоног који је ово право стекао наследством . Д уж ност ктитора је да сестара о унапређењ у им овине, да се она користи у предвиђене сврхе,да је заступа код суда и др. О н им а право да напиш е т и п и к , у с т а в или у с М а в е и , који м ора бити у потпуној сагласности са канон им а идрж авним законим а. К титор им а право да типик допуни или да на-пиш е нови. Њ егови наследници немају то право. У з типик м ора по-стојати и пописла књ ига - х р и с о в у љ а . О на се м огла м ењ ати, као итипик, али сам о са дозволом епископа и цара. С адрж ала је све онош то ктитор дарује манастиру, због чега се зове и п о п и с ш к њ и г а . К титор је им ао право да епископу предлож и игум ана за манастир илисвеш теника за храм који је подигао. Е пископ није м орао да уваж ипредлог ако нису испуњ ени канонски услови. К титор није им ао правона уж ивањ е им овином коју је поклонио. И зузетак је постојао сам окад би ктитор без своје кривице осиром аш ио. У том случају, им ао јеправо на издрж авањ е. К титор је им ао право и на почасно м есто ухрам у, право да се њ егово им е спом ињ е на богослуж ењ им а, право дау храму буде сахрањ ен, право да буде насликан у храм у као ктитор идр. К титор, м еђутим , не м ож е ни ш та предузети без благослова над-леж ног епископа.

Е пископ им а право да врш и контролу над ктихоровим радом надва начина: лично или преко својих изасланика који м у подносе из-веш тај. К титорско право престаје см рћу, поклоном од стране сам огктитора или одузим ањ ем овог права од стране епископа. Т о се догађакад ктитор не врш и своју дуж ност правилно, кад је не врш и уопш те,кад постане јеретик, расколник, или кад је искљ учен из Ц ркве. П о-стоји виш е канона и грађанских закона који говоре о ктиторскомправу.

160



VIII Г Л А В А

Ц р к в а и д р ж а в а

1. Ц рквено учењ е о Ц р к в и и д р ж а в и

О нај ко добро познаје Н ови завет, у ком е су апостоли Х ристовиизнели Њ егово учељ е, лако уочава да О снивач Ц Јркве нигде не говорио држ ави и о њ еном уређењ у. Т о не значи да је Х ристос игнорисаодрж аву. Н апротив. Ф арисеји и иродовци (М т 22, 15-16) знали су да јепитањ е држ аве веом а осетљ иво. К од Рим љ ана тог врем ена, они којису радили против држ аве строш су каж њ авани, па су ф арисеји см а-трали да ће Х риста по овом питањ у ухватити у речи, да би га „предалиначелству и власти нам јесниковој” (Л к 20, 20). Због тога су му дола-зили као уходе, претварајући се да су праведни (Л к 20, 20), и питајући:„Д а ли нам је допуш тено давати данак ћесару или не? А он, разум -јевш и препреденост њ ихову, рече им: Ш то ме куш ате? П окаж ите м идинар; чији је на њ ем у лик и натпис? А они одговарајући рекош е:Ћ есарев. А он им рече: П одајте, дакле ћесарево ћесару, а Б ож ијеБ огу” (Л к 20, 22-25). Јеванђелист Л ука даљ е пиш е: ,,И не м огош е гаухватити у ријечи пред народом ; и задививш и се одговору њ еговомум укош е”(Л к 20, 26). И сто тако, на суду П илат Х ристу постављ апитањ е: „О дакле си ти? А И сус м у не даде одш вора. П илат му тадрече: Зар м ени не одш вараш ? Н е знаш ли да им ам власт да те распнеми власт им ам да те пустим ? И сус одговори: Н е би им ао власги никаквенада м ном кад ти не би било дано одгозго; зато онај који м е предадетеби им а већи гријех” (Ји 19, 9-11) Х ристос не оспорава П илату правода му суди. В ласт коју П илат врш и „дана му је одозго” , то јест одБ ога. Н а основу тога ои врш и судијску власт, а како ће да пресуди,за то ће одговарати О ном е који му је дао то право, тј. Б огу, пред кимће за свој рад полож ити рачуи. „О нај који м е предаде теби им а већигријех, већи због тога ш то Га је неосновано, противправно оптуж иои предао да М у се суди.”

А посголи су одлично знали и проповедали учењ е Х ристово,због чега су гоњ ени. ,,И дозвавш и их заповиједиш е им да нкш та неш воре нити уче о И м ену И сусову. А П етар и Јован одговарајући имрекош е: С удите, је ли право пред Б огом да слуш ам о вас виш е негоБ ога? Јер ми не м ож ем о да не говорим о о оном е ш то видјесм о ичусмо. А оии запријетивш и им отпустиш е их, не налазећи ниш та како

311 Н ови завјет, М т 22, 15-22; М к 12, 13-17; Л к 20, 20-26

161




би их мучили” (Д ап 4, 18-21). П ријетњ а није била довољ на да апо-столи не наставе проповед о васкрслом Х ристу. „Т ада отиде војводас м ом цим а и доведе их не на силу; јер се бојаху народа, да их не побије

кам ењ ем ” (Д ап 5, 26). Бојвода с м ом цим а доводи апостоле пред С и-недрион. У потребљ ена је реч сила, „н е на силу”. В ласт им а право дау одређеним тренуцим а и силу употреби, али то она не чини. Збо гчега? С ам а власт процењ ује вољ у народа, јер, власт постоји радинарода, а не обратно. Зато је речено: „јер се бојаху народа да их непобије кам ењ ем ”. Н арод је тај који м ож е бити праведнији судија и одсам ог суда, наравно не увек, јер народ м ож е бити и заведен. А заведенје био када су Х ристу судили. Н арод викаш е: „Д а се разапне!” (М т27 , 23). И није им било довољ но сам о то, већ народ сав рече: „К рвњ егова на нас, и на дјецу наш у” (М т 27, 25). „А кад их доведош е,

поставиш е их пред С ииедрион, и запита их првосвеш теник говорећи:Н исмо ли вам пријетњ ом запријетили да не учите о И м ену овом ? Ави сте ето напунили Јерусалим ваш им учењ ем , и хоћете да баците нанас, крв овога Ч овјека. А П етар и апостоли одговарајући рекош е им:Б огу се треба покоравати виш е него љ удим а” (Д ап 5, 27-28).

А постол П авле у посланици Рим љ аним а говори о покоравањ увласти закона: „С вака душ а да се покорава властим а које владају, јернем а власти да није од Б ога, а власти ш то постоје од Б ога су уста-новљ ене. Зато ко се противи власти противи се уредби Бож ијој, а којисе противе, прим иће осуду на себе. Јер старјеш ине нису страх за добрадјела него за зла. Х оћеш ли пак да се не бојиш власти? Ч ини доброи им аћеш похвалу од њ е. Јер је слуга Бож ији теби за добро. А ко лизло чиниш , бој се, јер не носи м ача узалуд, јер је Б ож ији слуга,осветник, да излије гњ ев на онога који зло чини. Зато је потребнопокоравати се не сам о због гњ ева, него и због савјести. Јер због тогаи порезе плаћате, јер су служ беници Б ож ји који се тим е постојанобаве. П одајте, дакле, свакоме ш то сте дуж пи: ком е порезу - порезу,ком е царину - царину, ком е страх - страх, ком е част - част. Н е будитеником е ниш та дуж ни осим да љ убите један другога; јер који љ убкдругога испунио је закон ” (Рм 13, 1-8). С ам апостол П авле, када јебио лиш ен слободе као рим ски грађанин, искористио је право да мусуди ћесар. „А П авле рече: Ја стојим на суду ћесареву, гдје и требада м и се суди... Ћ есара призивам” (Д ап 25,10-11). Затим је спроведену Рим , где је, у врем е Н ерона 67. или 68, посечен м ачем као рим скиграђанин.

Н и канонско право није остало по страни када је реч о свеш тен-ству, Ц ркви и држ ави. У каноним а С ветих апостола заповеђено је:„Е пископ, или презвитер, или ђакон нека не узимл>е на себе свјетов-них послова; иначе нека се свргне” (6. канон). Д а би овај канон био

конкретнији, апостоли подсећају на њ ега и наређују: „Р екли смо, да312 П . М а л и ц к и ,И с ш о р и ја Х р и ш ћ а н с к е р к в е , с х р . 37.

162



VIII г л а в а : Ц р к в а и д р ж а в а

епископ или презвитер не треба да се даје иа јавие управе, него да себави сам о црквеиим потребам а. Н ека се дакле склони, или да тога нечини, или нека буде свргнут, јер по заповиједи Г осподњ ој: нико нем ож е два господара служ ити” (81. каион, в. М т 6, 24). С веш тенствусва три степена забрањ епо је врш ењ е оиих послова који се тичу јавнеуправе, држ авних послова, као и војничке служ бе. „Е пископ, илипрезвитер, или ђакон, који се бави војничким пословим а, и хоће дазадрж и и једно и друго, то јест, и рим ско поглаварсхво и свеш теничкуслуж бу, нека буде свргнут. Јер, ш то је царево цару, а ш то је Бож јеБ огу” (83. канон С вехих апостола, в. М т 22, 21). И касније је Ц рквадоносила каноне који говоре о том е. С едм и васељ енски сабор по-тврђује наведсне каноне и свој 10. капон, који се односи на оне кли-рике који су се одали несвеш теиичким пословим а, заврш авају речим а:„Бол^е му је, да иде да учи дјсцу и своје дом аће, и да им чита светекњ иге, јер зато је свеш тенство и добио.”

Н авели смо сам о ова четири канона, а им а их још м ного којиговоре о свеш теничкој служ би. И з излож еног, јасно је да свеш тенствоим а најглавнију бригу - проповед Јеванђељ а, спасењ е душ а љ удских,а да држ ави треба прспустити љ ен део посла. А ко се, пак, догоди давласт прекорачује своју надлеж ност, а таквих прим ера је било и увекће их и бити, важ и принцип који су апостоли поставили: „Б огу сеареба покоравати виш е него љ удим а” (Д ап 5, 29). А ко се Ц рква,односно свеш теиство, бави својим светим послом, тада им а огром ну

снагу, којом у одређеним м ом ентим а мож е утицати на сваку одлукудрж авс. А ко се, пак, клнр нађе на туђем послу, а свој посао врш инајампички, тада Ц рква неће представлзати већу снагу, ш то ће држ авазлоупотребити и настојати да л>уде, ш то је м огуће виш е, отуђи одЦ ркве.

2. О днос Ц ркве ид р ж а в еу В изантији

Н а питањ е ш та је држ ава, дато је м иого одговора, какав је иодговор да је држ ава, иа прим ер, „организација с м оиополом ф изичкепринудс која служ и владајућој класи за одрж авањ е љ еие скопом ске иполитичке власти”.313 Д акле, држ ава је оргаиизација, која им а својапарат, располаж е свим срсдсгвнм а, м сђу којим а су и прииуда, и м ож есилом да спроводи одлуке својих оргаиа. С ваки онај ко ж ш ш у држ авидуж ан јс да поиггује њ еи У став н закопс. Ч ланство, пак, у Ц ркви ,почнва искљ учиво па с л о б о д и . Бити чланом Ц ркве, јесте слободнавољ а њ епих чланова. П озиати бугарски каиополог, С. Ц анков, истичеда су два главпа прииципа ГГравославие цркве: „право и духовна сло-

313 Р га \>п а е п а о р е х ја, 1, сгр 306.

163




бода”.314 За разлику од држ аве, у Ц ркви не постоји ф изичка нитибило каква друга принуда.

Јован О гојановић истиче слож еност односа Ц ркве и држ аве наследећи начин: „О д првих дана Ц рква је им ала да одреди свој односпрем а држ ави. И сам Х ристос им ао је да га реш и у извесном см ислу.Ц рква је гоњ ена од стране Рим ске И м перије као новина која ш тетиинтересим а И м перије од првога дана не сам о као нови религиозникулт, то није било главио, него као нова ин терпретација ж ивота којисе сукобљ ује са принципим а И м перије у пихањ у суверенитета И м пе-рије, јер је култ И м ператору био сим вол лојалности И м перији. Ц ркваје хтела да унесе једиу нову идеју, један нов принцип, - принципаутоном не личности, која је за себе траж ила право слободе у реш ава-њ у интим них, духовних питањ а ж ивота.”316

М иланским едиктом 313, „проклам ована је слобода не сам охриш ћанске, него уопш те и свих других религија” 317 У дал>ем ж ивотуИ м перије овај принцип равноправности свих религија није се м огаоодрж ати. Ч . М ихровић то образлаж е на следећи начин: „У даљ емслзојем законодавству К онстантин В елики није очувао проклам ованипринцип слободе вероисповести. Н ије га очувао зато, ш то се појам ослободи избора религије није никако м огао изм ирити с укорењ енимгледиш тем и старом рим ском традицијом о једном једином држ авномкулту као основи држ авног ж ивота. П а као год ш то су м ногобож ачки

цареви раније ту основу налазили у м ногобож ачкој религији, тако сусада хриш ћански цареви рим ски то зиачењ е пренели на хриш ћанскурелигију. Ц рква пак од своје стране није се ни у колико том е проти-вила, него напротив изаш ла је у сусрет. И тако је хриш ћанска религијаускоро објавл>ена за држ авну религију (323. године), а Ц рква је билапризната за институт јавног права. Н а тем ељ у слободе вероисповестиникла је дакле држ авна црква.”318

Рим ски им ператор је иосио титулу Ρ ο η ϋ /е х т а х т и з , врховни п рв освеш теник. У Рим окатоличкој цркви од V века то ће постати служ бе-ни назив за папе. Ц ар Грацијан (око 375-376) је одрекао да носи овутитулу, „одбивш и да обуче одговарајућу одеж ду. Г. О строгорски см а-тра да се ова хихула задрж ала до 379. године”.

314 . Ц а н к о в т .,П р а в о ш о и р к в а ш а, Г о д и ш н и к н а с о ф и ј с к и ј У н и в е р с и т е т , Б о г о - с л о в с к и ф а к у л т е т , г о д . I (1923-1924), с т р . 97.

315 Д . П е р и ћ ,О д н о с р к в е и Д р ж а в е к о д С р б а у XIX и XX в е к у , к р а т а к и с г о р и јс к ж п р е г л е д , Б о г о с л о в љ е г о д . XXXV (Ђ ), с в . 1-2 , Б е о г р а д , 1992, с т р . 49.

316 Ј . т о ја н о в и ћ ,П р о б л е м р к в е и Д р ж а в е , Х р и ш ћ а н с к и ж и в о т , г о д I, б р . 4, р е м с к и К а р л о в ц и , 1922, с т р . 195.

317 Ч . М и х р о в и ћ ,р к в е н о п р а в о , с т р . 185.318 И с т о .319 М . П е т р о в и ћ ,П о л о ж а ј и п р а в а в и з а н т и јс к о г ц а р а у р к в и , Б е о г р а д , 1986, с т р .

4.

164




Говорили см о о односу византијских царева прем а Ц ркви уврем е одрж авањ а васељ енских сабора. Ц ареви су у споразум у са Ц рк-вом сазивали саборе, сносили м атеријалне трош кове око њ иховогодрж авањ а, учествовали су на исхим а, потврђивали њ ихове одлуке ипроглаш авали их за опш теобавезне за целу И м перију. У тим случаје-вим а, „цар се појављ ује као пом оћник и заш титник Ц ркве” .320 К оли коће права им ати цар да се м еш а у рад Ц ркве, то зависи највиш е од њ есам е. „К ад је цар постао заш титни к Ц ркве, пош тујући право духовногвођства Ц рква се није устручавала да му уступа привилегије да у њ ојразвија акцију у пктањ у поретка.” М . П етровић о том е даљ е зак-љ учује: „Значи, право иа акцију у Ц ркви цар не црпи из царске власти,нити то право одгозго прим а, иего баш из сам е Ц ркве, која уступаили дозвољ ава или га подстиче да пом оћу световне власти, коју јеодозго прим ио, служ и пспребам а Ц ркве, у границама које му онадозвољ ава. О пш те уверењ е представљ ао је ф еном ен, колико код све-товни х владара толико и код црквених м уж ева В изантије, па цар уЦ ркви испољ ава своју власх не х и о ш г е , већ ш г е ιΐβ ίβ ξ α ίίο η ίχ . 21

У м еђусобном односу Ц ркве и држ аве постоје два крајњ е не-природна стањ а. Т о су и е з а р о п а п и з а м , кад је владар врховна власт иу Ц ркви и у држ ави, и п а п о ц е за р и з а м , у ком е духовни поглавар им аи духовну и грађанску-држ авну власт. О ба ова стањ а су неприроднаи нигде и никад у историји нису ни Ц ркви ни држ ави дои ела напретка,него сам о ш тете. Н ајнорм алнији је средњ и став, по ком е постоје две

власти: држ авна и црквена. С тога је цар Јустинијаи II (527-565) у уводуVI новеле 535. ф орм улисао теорију с и м ф о и и је . Т еорија сим ф оније јепотом опш тепри хваћена у В изаитији.

О теорији сим ф опије М . П етровић закљ учује: „Њ еии араговисе касније лако уочавају готово у целом законодавству В изантије. УЕ панагоги, на прим ер, тј. закону који је обнародован после 879. годи-не, дакле за време цара В асилија I (867-886), детаљ но се иабрајајудуж ности цара као носиоца световие власти прем а држ ави и Ц ркви(тит. II), а затим задаци патријарха као носиоца духовие власти (тит.III)”.

Т еорнју снм ф оније С вети С ава је унео у Законоправило. У нај-старијем сачуваном препису Закон оправила из 1262. (И ловички пре-пис), а у преводу М . П етровића, оиа гласи: „Н ајвећи дарови Б ож јим еђу љ удим а, датк човекољ убл3ем одозго, јесу: свеш теиство и цесар-ство; прво да служ и оном е ш то је бож анско, а друго, да управљ а и дасе стара о оном е ш то је љ удско. А оба, исходећи из једног и истогначела, украш авају љ удски ж ивот; јер царевим а не м ож е бити ниш татако важ но као част свеш теника који се и за њ их сам е увек м оле

320 с п Г о, стр. б.321 с т о , стр. 8.322 М , П етроипћ,О З а к о н о п р а в и л у и л и Н о м о к а н о н у С в е т о Г а С а в е , сгр, 76,

165



Д а м ш о П е р и ћ : Ц р к в е н о и р а в о

Богу. Јер, ако су први у свем у непорочни и ако пред Б огом буду им алисм елост, а други правилно и како доликује почиу украш авати п редатеим градове и оне који су под њ им а, постаће некакав пријатан склад

све ш то љ удском ж ивоту дарује добро. А то ће бити, верујем о, ако сесачува надзирањ е свеш тених правила која су апостоли - праведнохваљ ени и слављ ени, и очевици Б ож је Речи (Л огоса) - предали, асвети оци очували и казивали.”323

Ц рква се у својој историји поиекад и сукобљ авала са Д рж авом .О тим сукобим а Ј. С тојановић пиш е: „С укоби изм еђу Ц ркве и Д рж авекада су се деш авали, нису били сукоби изм еђу два разиа тела, негоизм еђу две разие врсте власти које нису увек успевале да се погодеизм еђу себе.”324 Б ило је веом а великих уплитањ а у рад Ц ркве одстране држ аве. Ц ар К онстанције је 355. сазвао сабор у М илану, где сеокупило 30-40 источних и западних епископа. К онстанци је је опуно-м оћио У рсакија и В аленха да руководе радом сабора. П редседавао јеепископ м илаиски, но В алент м у није дозволио да се потпиш е текст„Н икејског сим вола вере” . П рекинут је рад сабора, који се наставиоу царевом двору. Ц ар се одлучио да лично присуствује, али тајно, изазавесе. П ош то рад сабора није текао по царевској вољ и, К онстанцијесе разбеснео, и заш ао иза завесе и изјавио: „Ја, лично оптуж ујем А та-насија. В и због м ене м орате веровати В аленту.”325 П ош то су епископибили доследни свом схаву, по ком е је неканонски оптуж ивати А тана-сија В еликог у одсутности, м олили су за накнадпу проверу. ГневниК онсганције је ударао пљ ош тим ице по столу сечивом свога м ача иузвикивао: „За вас је м оја вољ а канон”.326 О д оваквог рада сабора,на којем цар нам еће своју сам овољ у, епископи су м огли очекиватисам о прогонство, које их је и сиаш ло.327 О ваквих уплитањ а држ аве урад Ц ркве било је и касније, све до новијег врем ена.

У време када је у В изантији постојала добра сарадњ а изм еђуЦ ркве и држ аве, патријарха и цара, није било нереда и И м перија јенапредовала. У В изантији је важ ио принцип: „Д обро стањ е Ц ркве јеснага И м перије”. М еђутим , постојао је и неизбеж ан утицај држ аве наЦ ркву у погледу њ еног уређењ а. Д олазило је до појачаног паралелиз-м а изм еђу устројства држ аве и устројства Ц ркве. В изантијски извориово откриће потврђују паралелизм ом : „И м перахору је подударан П а-тријарх, С иноду - С енат.”328 Ц рква и држ ава су, међутим , упућенеједна на другу. „Њ ихов м еђусобии однос представљ ају обично у виду

323 М . П е т р о в и ћ ,н а в . д е л о, с т р . 79 и Д . П е р и ћ ,р к в а и Д р ж а в а (и с т о р и јс к и п р и к а з ), у з б о р н и к у Ч о в е к и Ц р к в а у в р т л о г у к р и з е . Ш т а н а м н у д и П р а в о д а н а с ?, Г р а д и н а , Н и ш , 1993, с т р . 100. и 108.

324 Ј . т о ја н о в и ћ ,П р о б л е м р к в е и Д р ж а в е , с т р . 196.325 В . К а р т а ш о в ,В а с е л е н с к и с а б о р и , I, с т р . 99.326 И с т о .327 И с т о , с т р . 100.

328 А . Ш м е м а н ,И с т о р и ч е с к и и п у т П р а в о с л а в и н , Н м о ш р к , 1954, с т р . 226.

166



VIII Г л а в а : Ц р к в а и д р ж а в а

два круга, који се међусобио секу, те тако разликују три засебнеобласти: област чисто црквену, чисто држ авну и заједничку.”329

С обзиром на то да канони нису регулисали сва пи тањ а која сетичу ж ивота Ц ркве, појавиле су се црквеноправне празнине. О не супопуњ ене тако ш то је дарска власт доносила одређене ном осе - за-коне. У случају несагласности изм еђу канона и закона, предност јеим ао капон. О вакав однос постојао је у В изантији до њ еног краја1453, кад је Ц ариград освојио султан М ехм ед II.

3. О днос Ц ркве и држ аве ус р е д њ о в е к о в н о ј р б и ји

Н ачело сим ф оније је из В изантије преузео С вети С ава и унеога у Н ом оканон. „С вети С ава је прилш сом одабирањ а и превођењ агрчких законских спом еника водио бригу да не уноси у српски Н о м о - к а н о п пш сакве правне списе или одредбе које би м огле да се злоупо-■гребе од представника држ авних или црквсних власти, без обзира ш тозем љ ом влада лоза којој и сам припада”, исгиче М . П етровић.331Т еорија о сим ф оиији јс одговарала српској средњ овековној држ ави.И нтересантна је историја С рпске цркве и народа у овом периоду, јерје толико испреплетана да је скоро нсмогуће говорити изоловано одогађајнм а који се односе иа Ц ркву а да нису у вези са држ авом , иобрахно.

С теф ан Н ем ањ а јс „створио раш кн држ авни сабор из елем енатасловепских зборова, црквених синода и зстских држ авних сабора”.332Н а једном од таквих сабора оп се повлачн 1196, када је „узвео напрссто свога средљ ега сина С теф ана ... С абору је остало једино^правода својом акламацијом покаж е прнстанак па владареву вол^у” .3ј3 С ве-ти С ава сазива сабор у м анастиру Ж нчи, који је одрж ан на С пасовдан1221. Н а том сабору јс изговорсна позната С авина бессда о правој

вери.334 Н а народпом сабору, опст у Ж ичи, С всти С авасе повлачи кархиепископско м есто предаје свом најбол^ем учепш су, Ареенију I .335

329 К . Ђ урпћ, Ц р к в а и Д р ж а в а и о в о д о м п и ш а њ а о о д в а ја њ у Ц р к в с и Д р ж Б соград , 1923, стр. 10,

330 Д , П орпћ,Ц р к в а и Д р ж а в а , стр. 101.331 М П етр о ви ћ ,О З а к о н о п р а в и л у и л ч Н о м о к а н о н у С в е т о г а С а в е , стр, 80.332 Н Р адојчпћ , С р п с к и р р ж а в н и с а б о р и у с р е д њ е м в с к у , С К Л , посебна пздаљ а, кн>

С Х Х Х , друш тпснп и и сторпски сппси, кн>, 54, Б еоград, 1940, сгр 305.333 с т о , стр 307

334 Е пп скои А танаспје (Јсвтпћ ), Б е с е д а С в с т о г п С п а с о п р а в о ј в е р и, С пом енпцаС вотп С ава, Б ооград , .1995, стр. 9—18..335 Р Г рујпћ, П р а в о с л п в н а С р п с к аЦ р к в а , стр 20.

167



Д и м ш о П е р и ћ ,- Ц р к в е н о п р а в о

С абори ће и убудуће бити м еста на којим а ће се доносити нај-важ није одлуке и збивати неш то ш то је од свеиародног значаја. Н асабору 1346. крунисан је О геф ан Д уш ан за цара, њ егова ж ена Јелена

за дарицу, а син У рош за краљ а. 3 Д уш анов Закони к је такође про-глаш ен на држ авним саборим а одрж аиим 1349. и 1354. Закони к употпуности ш тити сва канон ска права С рпске цркве. У з то, сви важ ни-ји догађаји у ж ивоту српског народа везаии су за неки сабор, ш то јепосебно истакао Н . Радојчић у свом раду С р п с к и д р ж а в н и с а б о р и у с р е д њ е м в е к у . Р. Грујић пиш е: „Д о данас је одрж ано 49 познатих намсабора, од којих су 19 им али задатак да изаберу м итрополита; а свиостали бавили су се реш авањ ем разних народно-црквених, па и чистонародиих политичких питањ а.”3

Н а саборим а је учествовао владар, затим архиепископ до 1346,а после те године патријарх, епископи, свеш тенство и властела. К о-лики је био број учесника на саборим а, односно какав је био њ иховсастав, остало је скоро непроучено.

С редњ овековне повељ е су одличан показатељ да у С рбији нијебило ни цезаропапизм а, ни папоцезаризм а. „Ц рква и држ ава се уза-јамно пом аж у на начин да представници духовних и световних властине прекорачују своје границе: оне се не м еш ају већ се подрж авају усм ислу обостране користи која народу доноси м атеријални и духовнинапредак.” И ако је В изантија служ ила за узор С рбији, код нас нијебило озбиљ иијих неспоразум а изм еђу Ц ркве и држ аве у овом периоду,како је то чесхо било у В изантији. Р. Г рујић је овако описао овајпериод: „С рпска црква и држ ава беху од тада увек у најлепш ој инајтеш њ ој вези, радећи удруж еним силам а на иародној просвети инапретку.”339

4. р п с к а ц р к в аи д р ж а в а у XIX и XX в е к у д о 1918. г о д и н е

П орта је 3. августа 1830. издала хатиш ериф , којим је С рбијапосхала аутоном на кнеж евина под турском влаш ћу. А утоном на С р-бија као држ ава послуж ила је као јак ослонац да српски књ аз, последуж их преговора са Ц ариградском патријарш ијом , издејствује ауто-ном ну С рпску цркву. К њ аз М илош О бреновић није био наклоњ енидеји да са било ким е дели власт, па ни са Ц рквом . Н астојао је да усвојим рукам а држ и све конце, у чем у је углавном успевао. К олико је

336 Н . Р а д о ј ч и ћ ,н а в , д е л о , с т р , 425.

337 Р . Г р у ји ћ ,П р а в о с л а в н а С р п с к а р к в а , с т р . 124.338 М . П е т р о в и ћ ,О З а к о н о п р а в и л у и л и Н о м о к а н о н у С в е т о г а С а в е , с т р . 98.339 Р . Г р у ји ћ ,н а в , д е л о , с т р . 20.

168




утицаја им ао на рад С рпске дркве, зависило је од снаге самог м итро-полита.

П рви м итрополит аутоном не Ц ркве био је М елентије, који је заепископа хиротонисан 18. августа 1831. у Ц ариграду, а умро је већјануара 1832. Њ егов иаследник П авле Јовановић, који је раније биосекретар кљ аза М илош а, пре него ш то је пристао да постане м итро-полит, поставио је одређепе услове: „траж ио је да грађанске властине м огу попове судити н каж њ аватн, као ш то јс дотле било, но сам оархијереји. К ривице свеш теиичке достављ аћс се само архијерејим акоји ће од своје страпе прско протојсрсја водити надзор над свеш тен-ством и греш еће поправљ ати и каж њ авати. К њ аз усвоји све ш то јеизабрапи м итрополнт у поглсду управљ аљ а црквом и њ еног уређењ аизнео и образлож ио...”340 О д овога ће м ало ш та касније кљ аз кспу-Ш 1Т И .

У врем е м итрополита П етра, 21. м аја 1836. донето је Н а ч е р т а - н и је о д у х о в н о ј в л а с т и . У брзо је П етар са епископим а припремио,1839, П ројекат новог Закон а о Ц ркви под називом У с т р о је п и је д у х о в - и и х в л а с т ш К њ а ж е в с т в а С е р б с к о г , које ће држ авиа власт прихватитии обнародовати тек 23. августа 1847. П о У с т р о је п ч ју, у М итрополијиС рбије устројеиа су следећа тела: конзисторије епархијалне, конзис-торија апелаторијална и сабор архијереја. С тим у вези, С . С пасовићистиче: „П осебаи значај овога закона састоји се у том е ш то је не сам оразграиичио духовну од световпе власти, већ је присуство држ авне

власти свео на иајм ањ у м еру” .341 М итрополит П етар је настојао: „1.да се С рпска црква учинн ш то иезависиијом од држ авне власти; 2. дасе спроведе организација С рпске цркве у духу канона П равославнеЦ ркве и Закои а о духовним властим а и, 3. да црквеној власти повереоне сф ере ж ивота српског народа које јој као бож анској устаиови ињ еној м исији припадају” .342

В ласт у С рбији је, после пада У ставобраиител^а 1858, преузеокнсз М илош . И стс године доиет је П о л и и и јс к и з а к о п . М итрополитП етар код П опечитељ ства просвеш тенија узнм а у заш титу свеш теи-ство, позивајући сс на У с т р о је н а је из 1847. и иа канонски поредак у

Ц ркви, по ком с свеш теш ш лицим а суди Д уховни суд. П ош то јс бионем оћан да било ш та пром еии, м итрополит је поднео оставку 13.јануара 1859. годнне.

У врем е м итрополита П етра донет јс на С ретењ с 1835, У ставК њ аж свства С ерби је.343 У став је после две недел>е суспепдоваи због

340 А . И л п ћ ,П е .ш а р Ј о в а н о в и ћ , м и ш р о и о л и т б е о г р а р с к и , њ е г о в ж и в о ш и р а џ 1859 Г о д и н е , Б соград , 1911, сгр. 14.

341 п а с о в п ћ ,Р а з в и ш а к ж и в о т п , сг р . 235-236.

342 с т о, стр. 216-217.

343 У с т а в а ч в л а д е К н е ж е в и н е С р б и је , К р п љ е в и н е С р б и је , К р п љ е в и н е С Х С љ е в и н е Ј у г о с л а в и је (1835-1931), Б еоград, 1988. Д ал.с, У с т а в и и В л а џ е ·. К о дУ става пз 1835. глава IX говорп о Ц рк ви (чл 92-98).

169




става Русије и Турске. О д иестанка С рпске држ аве ово је први писаниУ став који регулиш е статус С рпске цркве у С рбији. Т ри године ка-сније, 10. децем бра 1838, султан је донео У с т а в з а П р о в и н ш ју С е р -

б и ј у . Н еколико њ егових чланова одиосе се на С рпску цркву. Ч ланом60, „духовенсхво сам о бит’ ће изјато од данка”, тј. сам о свеш тенствоје ослобођено плаћањ а пореза.

М итрополит П етар је био заним љ ива личност. „У разговоручесто би м итрополит рекао, како и сам у реч политика страш но м рзи.П ош тен човек (рекао би) не м ож е да једно м исли, а друго да говори,а реч политика, м еии се чигш да значи угурсузлук и неискреност. Агде је правда и пош тењ е? Заш хо не би радили све оно ш то је правои пош тено. П а ето, нека то буде права и пош тена политика свију.”344

М итрополита С рбије П етра Јовановића је аустријски цар пое-тавио за епископа горњ окарловачког, пош то га је претходно и забраоС инод К арловачке м итрополије. М есто м итрополита С рбије осталоје упраж њ ено, па је 2.5. јула 1859. за м итрополиха изабран епископш абачки М ихаило. У врем е митрополита М ихаила, без м иого учеш ћаЦ ркве, донет је 30. септем бра 1862. З а к о н о и р к в е н и м в л а с ж и м а С тупањ ем на снагу овог закона, престало је да важ и У с т р о је н и је Д у х о в н е в л а с т и К њ а ж е в с т в а С е р б с к о г од 23. августа 1847. З а к о н јеостао иа сиази до 1890. Д рж ава је овим законом обезбедила великиуплив у рад свих црквеиих тела. М ииистар просвете и црквени х делаим ао је ш ирока овлаш ћењ а. Љ . Д . Јакш ић о том е запаж а: „У главномзакон је био иекористан за свеш тенство” .345

Н ови У с т а в з а К њ а л с е в с т в о С е р б и ју донет је на Д ухове 1869.У чл. 31. пиш е: „В ладајућа вера у С рбији је источно-правоелавна. Аслободна је и свака друга призната вера, и стоји под заш титом закон ау изврш ењ у својих обреда... Забрањ ује се свака радњ а која би м оглабити убитачна за православиу веру (прозелитизам )” Ч ланови 119-124.регулиш у полож ај С рпске Ц ркве у С ербији.

Берлииским м иром од 1/13. јула 1878. С рбији је призната неза-

висност. М итрополит М ихаило и влада су издејствовали од Ц ариград-ске патријарш ије Т о м о с о а у т о к е ф а л и о с т и С р п с к е и р к в е , који јеиздат 20. октобра 1879.346 С ад, кад је С рбија независна, а С рпска дрквааутокеф ална, уместо да се заједнички ради на снаж ењ у Ц ркве и др-ж аве, долази до ош трог сукоба. М итрополит М ихаило је веом а акти-ван на свим пољ им а. У свом раду се ослањ а на Русију, у којој се иш коловао. С рбија се окреће у спољ ној политици прем а А устрији. П утза уклањ ањ е м итрополита М ихаила се припрем а.

344 А . И л и ћ ,П е ш а р Ј о в а н о в и ћ , с т р . 377.345 Ј Б . Д . Ј а к ш и ћ ,Р а з в и т а к о с н о в н о г ц р к в е н о Г з а к о н а у Ш у м а д и ји у п р в о ј п о л

XIX в е к а (1804-1847), Б е о г р а д , 1947, с т р . 26.346 В и д е т и о в д е с т р . 224.

170




З а к о н о т а к с а м а , који је К раљ потписао 3. априла 1881, безсагласности и знањ а С абора С рпске цркве и митрополита М ихаила,био је врх леденог брега.3 7

Закон о таксам а ће послуж ити као повод за уклањ ањ е м итро-полита М ихаила. М еђутим , постојао је и једаи м ного дубљ и и јачиразлог. М троп ол и т М ихаило је одбио да разведе брак краљ а М иланаи краљ ице Н аталије, јер нису постојали канонски разлози за то. М и-хаило је зиао ш та га чека, али није пристао иа неш то ш то нема основау каноним а П равославне цркве. М итрополит М ихаило и сабор сустали на становиш те да је посреди сим онија, за ш та канони прехесвргнућем . О бјаш њ ењ е С абора није помогло, па је краљ М илан 18.октобра 1881. потписао указ којим се м итрополит М ихаило разреш аваадм инистрације А рхиепископије београдске и М итрополије С рбије.349

И сти дан другим указом је одредио да епископ неготински М ојсеј„заступа архијереја београдског и м итрополита српског у адм ш ш егра-цији А рхиепископије београдске и М итрополије српске”.3

П ош то је на некаионски начин уклонила м итрополита М ихаила,влада припрема терен за избор новог м итрополита, који ће бити поњ еиој м ери. У том циљ у је 31. децем бра 1882. донетЗ а к о н о и зм е н а м а и д о п у и а м а З а к о н а о и р к в е н и м в л а с т и м а п р а в о с л а в н е в е р е од 30.септем бра 1862.351 О вим изменам а и допунам а влада је обезбеди лаапсолутан утицај на сва црквена тела. И зборни сабор за избор м ит-

рополн та је у рукама владе. Ђ . С лијепчевић је о овом И зборномсабору писао: „У овом телу всћину су чинили световњ аци (9:7) и онису, прем а овлаш ћењ им а која им је давао држ авни закои, м огли биратиза м ш роп олита кога су хтели”. 52

347 З б о р н и к з а к о н а а н а р с р а б а у К н е ж е в и н и С р б и ји и з д а т и х о д 18 а в г у с т а 18 д о 26 ју н а 1881. го д . књ . 36 (XXXVI), Б еоград, 1881. С по ран је био З а к о н о т а к с а м а (сгр 561-589, IV део): „Т арп ф а такса код своћени ка, кон зпсторп ја иархп јереја. 61. у сваком бр ачн ом спор у код еп архп јског ду ховн ог суда 20 дпн;62. прп апо латп н а прссуду еп архп јског п рво стсп он ог суда 10 дин; 63. притраж ењ у странац а да м огу ступпти у бр ак 20 дин; 64. за разреш ен>е од огласаза венчан>е, којо но п лаћ а пун дан ак не пл аћа нп какпу таксу, којп п лаћ а пундан ак 20 дпн ; 65. за дозвол у б рака п о архп јерсјском бл агосло ву 100 дп н; 66 запзвод пз п ро токо ла ц рквонп х, о рсф ен>у, венчањ у п см ртп 50 пара; 67. засш ф елпју при руко по лож сњ у у чпн свсш тотш ка 20 дпн; 68. за протојереја 50дпн; 69. за м он аппш чин 100 дпн; 70. за јером он аха 150 дин; 71. за син ђела 160дпн ; 72. за п ротоси нђ сла 200 дин; 73. за и гум ана 300 днн; 74, за архи м андр ита400 дпн; 75. за архп јерејскп чпн 2000 дпн. и 76, за м п троп ол п та 4000 дн н .”

348 Љ . Д . Јакш п ћ ,Р а з о и т а к о с н о в н п? и р к о с и о Г з а к о п а у Ш у м а р ч ји у п р в о ј п о л о в и н и XIX в е к а , слр 27 и Д . П ер и ћ , О р н о с Ц р к в е и Д р ж л а с , стр. 56

349 Е пп скоп М ојсеј, Ц р к в г и оп и т ш њ еу С р б и ји , Б е о г р аι, 1 о ј 5 , с т р .27.350 с т о .

351 И с т о , стр. 47-49.352 Ђ . С лпјепчевпћ, М ч х а а л о а р х и е л ш с к о п б е о г р а р с к и и м и т р о п о л и т . С р б и је , М и н - хсн, 1980, стр 280.

171



Д и м ш о П е р и ћ ,- Ц р к в е н о , и р а в о

Н иједан епископ није пристао да учествује у раду И зборногсабора, који се састао 20. м арта 1883. И збор је, како се и очекивалоод стране држ аве, био једногласан. За м итрополита је изабран архи-

м андрит Т еодосије М раовић, који је и председавао И зборном сабору.Х иротонија је, по налогу Б еча, изврш ена у С рем ским К арловцим а 27.м арта 1883. О вим је јасно показано да иза уклањ ањ а м итрополи таМ ихаила стоји бечка политика. К анонски епископи М ојсеј, Јероними В иктор одбили су да учествују у раду И зборног сабора. О ни суодбили и да хиротониш у Теодосија, јер нису ж елели да остану насвојим епархијама због нередовног стањ а у С рпској цркви. Зб ог тогасу сва тројица разреш ени управе епархија. Ђ . О ш јепчевић је био управу кад пиш е за ове епископе да су били „неком пактни духовно, саслабом кураж и да се одупру и са слабом интелигенцијом да схвате учему је суш тина проблем а, па су послуж или као згодно оруж је урукам а владе против м итрополита”.353 Е пископ неготински М ојсеј,када је схватио о чему се ради, изјавио је: „Ја као грађаиин дубокопош тујем држ авне законе, али као архијереј не могу врш ити наређењ азем аљ ска, која противурече сталним и вечним одредбам а С вете Ц рк-ве.”354

Н а м есто разреш ених епископа убрзо су изабрани и постављ енидруги. И з реда ове неканонске јерархије је и епископ Д им итрије, којиће бити и м итрополит С рбије (1905-1920) и патријарх васпостављ енеП ећке патријарш ије (1920-1930). Н асилни м уклањ ањ ем м итрополитаМ ихаила и тројице епископа у Ц ркви је погаж ено канонско право. Тоје добро знао цариградски патријарх и сви првојерарси аутокеф алнихцркава, али нису ниш та предузели против тог неканонског чина, негоје „за 12000 дуката , које је српска влада дала цариградском патријархуЈоаким у IV, овај признао М раовића за м итрополита С рбије”. К а-сније су то у ч и н и л и С вети синод Грчке цркве у А тини и карловачкипатријарх. Н иш та није пом огао протест м итрополита М ихаила, каони незадовољ ство руског С ветог синода.357 У време м итрополи та Т е-одосија, 22. децем бра 1888. је донет нови У с т а в К р а љ е в и н е С р б и је

који ниш та озбиљ није није пром енио полож ај С рпске цркве у др-ж ави.358 Н еканонско стањ е у Ц ркви трајало је од тренухка уклањ ањ ам итрополи та М ихаила 18. октобра 1881, све до њ еговог повратка 28.м аја 1889. С лободно се м ож е рећи да је ово врем е неповратно изгуб-л>ено на ш тету Ц ркве и држ аве, а добитник је био Б еч.

353 И с т о , с т р . 227.354 П р а в о с у ђ е , 1937 - VI г о д и н а , б р . 5-6, с т р . 328.

355 Ђ . л и је п ч е в и ћ ,н а в . д е л о , с т р . 299.

356 И с т о , с т р . 311.

357 И с т о .3.58 Н а р п с к у ц р к з зу с е о д н о с е с л е д е ћ и ч л а н о в и У с т а в а : 3 ,1 8, .19, 41-42,190-193; в .

Д . П е р и ћ ,р к в а и Д р ж а в а , с т р . 56 -57.

172




К раљ М илан је абдицирао 22. ф ебруара 1889. и за намесника јем алолетном сииу поставио иамесниш тво. Н ам есниш тво је указом од27. м аја 1889. разреш ило м итрополита С рбије Т еодосија и епископеД им итрија и Н икаиора. С утрадан, 28. маја 1889, нам есниш тво доносиУ к а з којим се м итрополит М ихаило враћа на своје место са којег јенеканонски и насилно уклоњ ен. М ихаилу је по повратку на челоС рпске цркве, прва брига била да се донесе нов закон о црквенимвластим а. Н епупу годш гу дана после њ еговог повратка, 27. апри ла1890, донет је З а к о н о и р к в е и и м в л а с т и м а и с т о ч н о -п р а в о с л а в н е и в е у К р а љ е в и н и С р б и ји. Закон је остао на спази до стварањ а К раљ е-вине С Х С и виш е пута је м ењ ан и допуљ аван.3 9 И по овом закоиувласг је им ала уплива на рад Ц ркве, али м ањ е него раиије. М итропо-лнт М ихаило покреће ииицијативу да се на В рачару подигне храмС ветом С ави. У том циљ у је основано Д руш тво за подизаљ е храм а

С ветог С аве на В рачару. П рспседник Главие скупш тине овог друш твабио је м итрополит М ихаило. 0М итрополит М ихаило је био најугледнија личност С рпске цркве

у целом XIX веку. Њ егов свеукупан рад сведочи о том е. О љ еговомпозиавањ у канонског поретка у Ц ркви сведоче одлуке које је А рхи-јерејски С абор донео под њ еговим председниш твом , од којих су м ногеи данас на снази.361 У видом у овај Зборпик за период 1851-1881. и1889-1898, види се да м итрополит М ихаило као поглавар С рпске цркведалеко надм аш ује м итрополи та Т еодосија (27. мај 1883 -2 7 . м ај 1889).М ихаило је управљ ао Ц рквом у С рбији у врем е владе четворице

О бреновића: М илош а, М ихаила, М илана и А лександра. Н а основуњ иховог понаш ањ а прем а С рпској цркви, Ђ . С лијепчевић је закљ учио:„О бреновићи су били аутократи и настојали су да се њ иховој властипотчињ ава и Ц рква, коју је унуараш њ е-политички развој у С рбијистављ ао пред иове проблем е и задатке”. У з то, додаје: „У развојнојперспективи Ц рква је виш е трпљ еиа, него ш то је респектована; њ енутицај је лом љ ен свуда тамо где је то било м огуће спровести”.362М итрополит М нхаило је ум ро 5. ф сбруара 1898. и сахрањ ен је убеоградској С абориој цркви.

359 З а к о п о ц р к в е н и м в л а с т и м а и с т ш ч и о -п р а в о с л а в н е ц р к в е у К р а љ е в и п и од 27. аттрпла 1890 м ељ ан је п доп уљ апан: п зм снс п доп уне од 26. апрп ла 1895,којпм со узпм ају на знањ е п од обрењ е п рп врсм сил закон п и нарсђен>а издатаза пром е када С куп ш тпн а нијс бпл а сази вана од 9. м аја 1894. до 10. м арта 1895;Зак он о п зм снам а п допун ам а од 29. јула 1898; пзм ене и доп ун е чл. 228 од 1.јануара 1899. п пзм спс п допун е од 29 јануара 1900. И сти је ш там пан и уЗ б о р н и к у п р а в и л а , у р е р а б а и и а р с д а б а А р х и је р с јс к о Г С а б о р а П р а в о с л а о с к е Ц р к в е у К р а љ е в и н и С р б и ји о д 1839-1900. Г о д и н е , Б еоград , .1900, стр. 245 -309

360 А рхпв С рбпје, М П с-Ц 1905. Б р. кутпје, Б-3275. Т у се налази м атсријалД р у ш т в а з а п о д и з а њ е х р а м а С в е т о г С а в е нз врсм еиа 1895-1898, заппсипц п, прапш таицп,препи ска п др. у всзи са храм ом на В рачару.

361 В пдстп: З б о р п и к п р а в и л а , у р е д а б а и н а р с д а б а А р х и је р е јс к о Г С а б о р а П р а в о

н е С р п с к е Ц р к а е у К р а љ е в ш ш С р б ч ји , стр 5-207.362 Ђ . С лпјспчевпћ, М и х а и л о а р х и е п и с к о п б е о г р а д с к и и м и т р о п о л и т С р б и је , стр.

40-41.

173




И зборни сабор од 15. ф ебруара 1898. је за м итрополита С рбијеизабрао епископа ниш ког И нокентија (П авловића). За њ егово врем еје 1896. у Београду основана деветоразредна богословија, која је по-чела са радом 1900. У њ егово врем е је два пута донош ен У став С рбије,и то: 6. априла 1901. и 2. јуна 1903. С рпска црква је остала у истомстатусу као и раније, с једном разликом : чл. 70. овог устава уводи уС е н а т м итрополита С рбије и епископа ииш ког. Д ок је он био м итро-полит, дош ло је до изм ирењ а канонских архијереја И нокентија, С авеи М еленхија са некаионским епископим а из врем ена м итрополитаТ еодосија: Д им итријем и Н иканором . И нокентије је, круниш ући кра-љ а П етра К арађорђевића 1904, успео да поврати древни обичај кру-нисањ а и м иропом азањ а К раљ а. У њ егово врем е није било сукоба садрж авом - било је углавном како је држ ава хтела. У м ро је 19. м аја1905. и сахрањ ен је у београдској С аборној цркви.

За избор новог м итрополита сазван је И зборни сабор за 14.ав1уст 1905, који се, под председниш твом Д им итрија епископа ш а-бачког, састао у великој двораии С рпске м итрополије у Београду.Закон је прописивао да се, тзв. квалиф икованом већином , за митро-полита изабере онај кандидат, који добије две трећине гласова одукупиог броја присутних чланова И збориог сабора. П рисутних је билочетрдесет пет чланова, а за избор м итрополита је било п отребнотридесет гласова. П ош то се то није догодило, И зборни сабор се наистом м есту и под истим председником поново састао 18. августа 1905.О вог пута, у узаврелој атм осф ери, епископ ш абачки Д им итрије иза-бран је за м итрополита С рбије. С утрадаи је краљ потписао У каз оњ еговом постављ ењ у за м итрополита српског. У врем е м итрополи-та Д им итрија је дош ло до скандала у Н ародпој скупш тини. Н ароднипосланик, свеш теник М ихаило М иииК , износи м нош греш ака које јепочинио у раду епископ ниш ки Н иканор, који је био члан С ената.М инић је ово назвао „безакоњ им а владике Н иканора” и изнео их у11 тачака. М инистар просвете и црквених послова је све изнето предН ародном скупш тином потврдио као тачно.364 А рхијерејски С аборније м огао ниш та пром енити, већ је пензиоиисао епископа ниш когН иканора, а краљ је саборску одлуку У казом потврдио.365 Н икаквеканонске м ере нису дал>е предузим ане. Е пископ тим очки М елентије,у немогућности да реш и м атеријално питањ е свеш теника у својојепархији, траж и да буде разреш ен управе епархије због „болести” ида буде пензионисан.

363 А р х и в р б п је , М П с -Ц 1905. Б р . к у т и је , Б -3275. Г л а с н н к П Ц , г . VI, с в . VIII, Б е о г р а д , 1905, с т р , 56.5. и Д . П е р и ћ ,У с т р о јс т в о , с т р . 26.

364 Х р и ш ћ а н с к и в е с н п к , XXVI, с в . 4, Б е о г р а д , 1909, с т р . 366-375.365 Г л а с н и к П Ц , г. XII, б р . 6, Б е о г р а д , 1911, с т р . 99-100.366 Г л а с н и к П Ц , г. XII, б р . 12, Б е о г р а д , 1911, с т р . 206. и 209. и а в а , е п и с к о п

ш у м а д и јс к и ,С р п с к и је р а р с и о д д е в е т о Г д о д в а д е с е т о г в е к а, Б е о г р а д -П о д г о р и - ц а -К р а г у ј е в а ц ,1996, с т р . 312.

174



VIII г л а в а : Ц р к в а ιι д р ж а в а

У врем е м ш роп оли та Д им итрија одиграли су се крупни до-гађаји: балкаиски ратови и I светски рат. М итрополит полази са В ла-дом и војском преко А лбанске голготе. П ећки м итрополит др ГаврилоД ож ић није хтео да иде са м итрополитом Д им итријем , већ остаје сасвојим иародом у П ећи. Л иш ен слободе, провео је I светски рат уропству у М ађарској. Н а К рф у је радила коиф ерепција од 15/2. јуна1917. до 20/7. јула 1917, на којој су учествовали влада К раљ евинеЈугославије и Југословенски одбор. К онф сренц ија је усвојила принци-пе уиутраш њ ег уређењ а будуће заједничке држ аве. П ринцнпи су ф ор-м улисаии у тринаест тачака. 'За наш рад посебно су важ не 5, 6. и 7.тачка, због чега их у цслш ш доносим о:

„тач. 5. С ва три пародиа им еиа: С рби, Х рвати и С ловенци пот-пуио су равиоправии иа цслојтсриторнји К ралзсвине, и свако их м ож еслободпо употребл>авати у свим прилш сам а јавног ж ивота и код свихвласти; тач. б. О бе азбуке - ћирилица и латш ш ца, такође су потпуноравноправие, и свако ће их м оћи слободно употребљ авати на читавојтериторији К раљ свине. С ве држ аве и сам оуправне власти дуж не су иу праву употрсбљ аватн и јсдну и другу азбуку, саображ авајући се утом е ж с ј м г грађана; тач. 7. С ве призиате вероисповести врш иће сеслободио и јавно. П равославиа, рим окатоличка и м ухам еданска веро-исповест, које су по броју слсдбеиика иајјаче у наш ем народу, бићеједнаке и равиоправие прем а држ ави. Н а основу ових прииципа зако-иодавац ће се старати да чува и одрж ава коиф есионални м ир, којиодговара духу и прош лости целокупног наш сг народа.”367

Д рж авпа вера у К раљ свини С рбнји и К рал>евш ш Ц рној Горибила је православиа вера, с тим ш то су у овим краљ евинама свепризнате вере уж ивале сва права као и држ авна вера. К рф ска коиф е-ренц ија је ово пром енила. „У својеи јс принцип верског паритета.Равноправност вера нс значи да су вере држ авпе (држ авних вера нећебити), а не зиачи ни то да је држ ава аконф есноиална. О дносе м еђуцрквам а регулисаће држ ава својом сувереном влаш ћу, полазећи одначела да су за њ у, држ аву, све вере једнаке и равноправне.”368 П аш ићје на самом почетку конф ерснци је предлож но да у Д екларацију уђеначело о равиоправности вера,3б? ш то је и прихваћено. С . П ротић јетраж ио да у Д екларацију уђе одредба по којој „верски прозелитизамм а које вере није допуш тен”. О вај предлог није прихваћен већ је уД екларацију у чл. 7. упето: „Закон одавац ће се старати да се чува иодрж ава конф есионалии м ир, који одговара духу и прош лости цело-купн ог наш ег иарода.”370 Т ако је православна вера, а са њ ом и С рпскацрква, на предлог Н иколе П аш ића, ж ртвована у им е начела равно-

367 ϋ . Јапкоујс, Јидобкзуепбко рН апје ί К гГбка <Јск1агасуа 1917. ^осИ пс, В ео§гас1, 1967, стр.197.

368с т о ,

стр. 277.369 с т о , стр, 273.370 П Јапкстс - Μ . Μ № ονίά , О каупоргаупа1б!оп ја Ји ^о зкујје, В соегас!, 1989, стр. 483.

175



Д и л и и о П е р и ћ : Ц р к в е н о и р а в о

правности вера. У исти кош су стављ ене све три вероисповести, безобзира на то колико је ко био заслуж ан у чувањ у народности истварањ у држ аве. М итрополит С рбије Д им итрије (П авловић) се тада

налазио на К рф у. Н исм о м огли да утврдим о какав је став он тадазаузео по овом изузетпо важ иом питањ у, нити да ли је уопш те кон-султован; или је пак цела ова конф еренц ија прош ла, а да нико нијени констатовао да постоји м итрополит Д им итрије као поглавар Ц рквеу К раљ евини С рбији.

5. р п с к епом есне ц р к в е(1766-1920)

Н асилним разарањ ем организације П ећке патријарш ије и њ енимпотчињ авањ ем под јурисдикцију Ц ариградске патријарш ије 1766, на-стао је за српски народ и њ егову Ц ркву потпуно нов период, којикарактериш е духовна разједињ еност и сиалаж ењ е у потпупо новимусловим а. О вде ће бити укратко речи о пом есним црквам а у врем епуод 1766. до васпостављ ањ а П ећке патријарш ије 1920. У ствари, гово-рићемо о правном полож ају Ц ркве, њ еном раду и устројству, да бисм одобили јасну слику о стањ у пом есних цркава када је створена К раљ е-вина С Х С .

а . П о м е с н а р п с к а ц р к в а у р б и ј и (Б е о г р а д с к а м и т р о п о л и ја )

- п р е г л е д , о р г а н и з а ц и ја и у с т р о ј с т в о

О д 1878. Ц рква у С рбији је а у т о к е ф а л н а и позната као Б е о - г р а д с к а м и т р о п о л и ја . М итрополита С рбије је бирао И збории сабор.Н ајвиш а духовна власт био је С в е т и а р х и је р е јс к и с а б о р , који су са-чињ авали сви епархијски архијереји у С рбији под председниш твом

архиепископа београдског и м итрополита С рбије. С еднице су се др-ж але једном годиш њ е под председниш твом м итрополита. О не сабор-ске одлуке које су се тицале чисто духовних ствари биле су изврш не,а одлуке које су биле ван духовних предм ета зависиле су од потврдекраљ а. С абор бира епархијског архијереја, а постављ а га краљ указом .С абор је им ао право и да пензиониш е епископа, ш то је краљ , такође,указом потврђивао. К ао једини разлог за пензију, држ ава је призна-вала болест.

П остојао је и В е л и к и д у х о в н и с у д , чије је седиш те било у Б ео-граду. С вети архијерејски сабор је бирао председника из редова епар-хијских архијереја. Ч ланове из сваке епархије сачињ авали су по једанокруж ни прота или архим андрит. С екретар суда је био реф ерент за

176






б . П о м е с н а р п с к а ц р к в а у В о јв о д и и и , л а в о н и ј и Х р в а т с к о ј (К а р л о в а ч к а м и т р о п о л и ја )- п р е г л е д , о р г а н и з а ц и ја и у с т р о јс т в о

П останак м анастира у Банату, Бачкој и на Ф руш којгори народ-но предањ е везује за доба С ветог С аве. К ад је патријарх А рсеније IIIЧ арнојевић 1690. дош ао у крајеве преко С аве и Д унава, „затекао јеовај део свога патри јархата потпуно органи зован са епархијама: бач-ком, будимском , тем иш варско-липовском, јенопољ ско-арадском, врш ач-ком и м арчаиском . У циљ у борбе против унијата основао је јошнеколико епархија: великоварадску ијегарску, барањ ску, карловачко-сењ ску и костајии чко-зринопољ ску”. 2 П атенти и привилегије, које

је аустријски цар давао С рбим а, углавном су биле неиспуњ ене. П уних11 година патријарх А рсеније није им ао схално седиш хе у У гарској,док м у цар 1701. није налож ио да м ора становати у С ентандреји.П атријарх је ж елео да се врати у П ећ на свој трон, ш то је билонеоствариво. Због тога покреће питањ е полож аја Ц ркве у А устро-У гарској у односу на П ећку патријарш ију. Јерусалим ски патријархД оситеј Н отар саветује А рсеиија да остане под јурисдикцијом П ећкепатријарш ије.

П осле А рсенијеве см рти (1706), први црквенонародни сабор,одрж ан у м аиастиру К руш едолу јаиуара 1708, донео је одлуку да сеС рпска црква у А устрији зове К р у ш е д о л с к а м и т р о п о л и ја и да остајепод јурисдикцијом П ећке патријарш ије. Н а II црквенонародном сабо-ру, који је такође одрж ан у К руш едолу, за м итрополита је изабранС оф роније П одгоричанин (1710-1711). Рим окатоличка пропаганда јеспречила да новоизабрани м итрополит полож и заклетву верности пећ-ком патријарху. М еђутим , пећки патријарх К алиник I м удро је дос-кочио А устрији тако ш то је 18. м арта 1710. послао потврдну грам атуза избор н овог м итрополи та, на којој је требало упи сати сам о им еизабраног м итрополита. О вај акт пећког патријарха био је акт

давањ а аутоном ије К руш едолској м итрополији, а ни како аутоке-ф алности. „П роблем ом аутокеф алности К руш едолске, односно К а-рловачке м итрополије бавили су се м ноги наш и канонисти и исто-ричари и о том е питањ у постоји пет различитих м иш љ ењ а. И справноје м иш љ ењ е које је заступао проф . Радослав М . Г рујић да је К ру-ш едолско-К арловачка митрополија основана од надлеж них власти,али не као аутокеф ална већ као аутоном на црквена област у саставуП ећке патријарш ије, па су је као такву см ахрали и источни, цариград-ски и јерусалим ски патријарси.”373

372 а в а , е п и с к о п ш у м а д и јс к и ,Д а л и је к а р л о в а ч к а м и ш р о и о л и ја б и л а а у ш о к е ф н а ?, с т р . 9.

373 И с т о , с т р . 13.

178




С рпска црква је н а овим просторим а им ала дуготрајну и теш куали успеш ну борбу са унијатим а. Н а челу К арловачке м итрополијесу се до 1848. налазили м итрополити. С рби су им али велике проблем еса У гарим а, који су се бунили п ротив давањ а аутоном ије С рбим а, збогчега је 1848. дош ло до оруж аиих борби изм еђу С рба и М ађара. А ус-трија је уш ла у оруж ани сукоб са М ађарим а. С рби су, на скупш тиниу С рем ским К арловцим а 1/13. м аја 1848. прогласили С рпско В ојвод-ство, м итрополита Јосиф а Рајачића (м итрополит 1842-1848 и патри-јарх 1848-1861) за патријарха српског, а пуковника О гулинске реги-м енте С тевана Ш упљ икца за српског војводу. Ц ар Ф рањ о Јосиф I(1848-1916) потврдио је Р ајачића за патријарха, а Ш упљ икца за војво-ду 3/15. децем бра 1848. П отоњ и патријарси су били: Јосиф (Рајачић)1848-1861; С ам уило (М аш иревић) 1864-1870; П рокопије (И вачковић)1874-1879; Герм ан (А нђелић) 1882-1888; Георгије (Б ранковић) 1890-1907; и Л укијан (Б огдановић) 1908-1913.

Ц р к в е н о -н а р о д н и с а б о р (дал>е: Ц Н С ) био је највиш а црквеиоау-тоном на власт. С абор је 1749. одредио да број члаиова овог тела буде75, од којих 25 свеш теника, 25 оф иц ира К рајиш ника и 25 грађана изпровипција. О д 1871. посланици се бнрају по избориим срезовим а уепархијама, ш то је коначно утврђено С аборским устројством 1875, стим ш то се после укидањ а К рајине уместо 25 оф иц ира бирало 25световљ ака без обзира на сталеж . О ни су бирали патријархе и доно-сили су одлуке које се тичу ж ивота Ц ркве и народа. Н а седницам а је

увек био присутан представник угарске владе. С аборске одлуке сузависиле од потврде угарског краљ а. О д сабора до сабора постојао јеС а б о р с к и о д б о р, кога је бирао сам Ц Н С и у који су улазили: м итро-полит-патријарх као председиик, једаи епископ, два протојереја и трим ирјанина (као чланови), а један епископ и један м ирјаиин (као зам е-ници). П отпредседпик је био м ирјанин и бирао га је С аборски О дбор.О во тело врш ило је народно-црквену, аутоиом ну, управну, надзорнуи контролну власт у К арловачкој м итрополији и било је изврш но телоЦ Н С . О вај О дбор је посебну паж љ у посвећивао К арловачкој бого-словији и српским народним ш колам а. О дбор је о свом раду подносио

извеш тај С абору, кога је и сазнвао, пош то би претходно прибавиоодобрењ е угарске владе.

С в е т и А р х и је р е јс к и С и н о д (д а љ е : С А С и) био је врховна, управ-на, законодавна и судска власт у свим чисто верским и духовнимпословим а. Ч ланови овог тела су били м итрополит-патријарх и свиепископи. П о С инодалном услројству од 1911, чланови С А С и, пореднаведених, били су и архидијецезални викар и по јсдио свеш тено лицеиз сваке епархије, који се им енују на предлог епископа. Глас председ-ника био је п р е с у ђ у ју ћ и , епископа о д л у ч у ју ћ и , а свеш тенства с а в е т у -

374 Д . К а ш п ћ ,О и ш о р м а р ч а н с к о ј у н и ји , Л е п а в и н с к о -с е в е р ш с к а е и о р х и ја , Б е о г р а д ,1986.

179






и ш колску управу и припрем ала је предлоге за С абор о устројствуцрквених и ш колских тела епархије. К онтролу њ иховог рада врш илису С аборски одбор и Ц Н С .

К о н з и с т о р и ју м је духовпо-управно и црквено-судско тело. Ч ла-нови су председник - епископ, један свеш теном онах, два свеш теналица м ирског реда, два члана световног реда, бележ иик, ф искал иписарско особљ е. С еднице су одрж авапе сваких четрнаест дана, аодлуке су донош ене већином гласова. П рохив одлука конзисторијум апостојало је право ж албе М Ц С .

А д м и н и с т р а т и в п и о д б о р постоји у свакој епархији. И м ао јеобавезу да управл^а епархијским и закладним добрим а, да надзиреруковођењ е црквено-опш тинских и м анастирских им ањ а и да судиспорове до којих у тим случајевим а дође. П редседник је био епископ.Број чланова-м ирјана је био двоструко већи од броја свеш тених лица.

Ш к о л с к и . о д б о р врш и управу и иадзор над вероисповедним ш ко-лам а у епархији, постављ а учитељ е на предлог опш тина и суди им закривице. П редседник је епископ. О дбор им а петнаесг чланова, дваучитељ а, два свеш теника, једног ш колског реф ерента и још десетчланова. О ии који су били незадоволлга одлукам а овог тела, м огли сутраж ити заш титу од С рпског православног народно-ш колског савета.

Е пархије су биле подел,ене на п р о т о п р е з в и т е р а т е , на челукојих су се налазили окруж ни протопрезвитери. О ни су им али по-м оћнике-капелане. О круж ни протопрезвитер је врш ио надзор над ра-дом црквеш гх опш тииа и свеш тенства. Б ирала га је Ц рквена скупш ти-на протопрезвитерата, коју су сачиљ авали сви пароси, као и по једанверник из сваке парохије тог протопрезвитерата.

Ц р к в е н а о п ш т ш ш , као адм ш ш стративна јединица је основана1868. С ви пунолстни чланови једне Ц рквене опш типе бирали су С к у п - и ш ш н у од 30 до 120 чланова, а ова је бирала Ц р к в е н и о д б о р од осамдо двадесст чстири члаиа. Број чланова је зависио од величине Ц рк-вене опш тиие. Ч ланови С куш птние и Ц рквеног одбора им али су оба-

везу да се брииу о својој Ц ркви и ш коли. Ц рквени одбор је за својрад одговарао С купш тш ш , а ова К оизисторијум у.Ц рквене опш типе су подсљ ене нап а р о х и је , а парохије па ш ест

разреда. П оггуњ авале су се стсчајем. О длуку о том е кога прим нти засталног пароха, доносила је Ц рквена опш тииа прско своје С куш итине,а потврђивала је конзисторија.

М а н а с т ш р а је у К арловачкој М итрополији бпло двадесет и се-дам . Б ио јс обичај и да се одрж ава Збор м анастирских настојатељ а,на ком е су претресаиа ш ггањ а од опш тег значаја за м анастире и

заузим апи одрсђсни ставови. П остојало је и прпдворио м онаш тво, укоје су улазили они који су им али заврш ен ф акултст или академију.И з њ ихових рсдова јс С А С п бирао еппскопе.

181




Ц р к в е н о -н а р о д ш д о б р а и ф о н д о в е сачињ авају: м итрополијска,епископска, м анастирска и црквено-опш тинска добра. Зем љ иш ни по-сед је им ао 130.000 јутара. П ри С аборском одбору постојао је и О дсек

за народно-црквена добра, у чију су надлеж ност спадали сви пословисрпско-народиих црквених ф ондова.У С ремским К арловцим а је 1875/76. отвореиа богословија, која

је непрестано радила. О ва богослови јаЈе била узор другим богосло-вијам а у помесним српским Ц рквам а.

в . П о м е с н а р п с к а ц р к в а у Ц р и о ј Г о р и (Ц е т и њ с к а м и т р о п о л и ј а )

- п р е г л е д , о р г а н и з а ц и ја и у с т р о ј с т в о

Зетска епархија је прва епархија под јурисдикцијом С П Ц у Ц р-нојГори и Боки К оторској. Њ еио седиш те је, још од врем ена С ветогС аве, на П ревлаци код К отора. Н асилним укидањ ем П ећке патри-јарш ије 1766, и ова епархија је дош ла под јурисдикцију Ц ариградскепатријарш ије. О ва епархија је им ала специф ичан географ ски п олож ај,а уз то и велики отпор народа прем а Т урцим а, тако да Ц ариградскапатријарш ија није никада ии покуш ала да доведе свог епископа. Збогтога је епископ ових простора хиротонисан у С рем ским К арловци м а(П етар I П етровић Њ егош , познатији као свети П етар Ц етињ ски) или,пак, у Русији (ГГетар II П етровић Њ егош , владика Раде). Епископи уЦ рној Гори су силом прилика били прим ораии да буду и духовни исветовии господари. С м рћу П етра II П етровића Њ егош а 19. октобра1851, долази до новог стањ а у Ц рној Гори. Д анило (1851-1860) нијехтео да се зам онаш и и настави традицију П етровића, те он издејствуједа Н ародна скупш тина 21. м арта 1852. прогласи Ц рну Г ору кнеж еви-ном . У чл. 3 С енатског акта стоји: „В ладику или м итрополита, којиће им ати ограничену власт у црквеним пословим а, бираће и постав-љ ати влада из чланова славне породице Њ егош а, или других најод-личнијих породица црногорских. 8 И з братства П етровића је било

пет епископа: Д анило, С ава, В асилије, П етар I и П етар II. О во раздва-јањ е држ авие од црквеие власти није довело до потреса у Ц рној Гори,јер Ц ркви није било стало до власти, због чега је њ ен ж ивот настав-љ ен норм алним током . П осле см рти П етра II, епископи су били: Н и-канор (И вановић) 1858-1860, И ларион (Рогановић) 1860-1882, В иса-рион (Љ убиш а) 1882-1884 и М итроф ан (Бан) 1885-1920.

П осле успеш но заврш еног рата 1876-1878, Ц рна Г ора је про-ш ирена. Због тога је основана Раш ко-захум ска епархија са седиш тему м анастиру О строгу. Е пархија цетињ ска постала је м итрополија. За-

377 Д . П е р и ћ ,У с ш р о јс ш в о, с т р . 49 -77.378 П . П о п о в и ћ ,Н и к а н о р И в а н о в и ћ -Њ е г у ш , Г о д и ш њ а к ф и л о з о ф с к о г ф а к у п т е т а у

Н о в о м а д у , к њ . IV, Н о в и а д , 1959, с т р , 61.

182





Д ш с ш о П е р и ћ ,- Ц р к в е н о п р а в о

П ротопрезвитерат је био подељ ен на п а р о х и је , на којим а су сеналазш ш п а р о с и . ГГароси су пред конзисторијом полагали парохијскииспит. Д о полож еног испита били су на парохији као капелани или

као адм инистратори парохије. П осле полож еног испита, конзисторијаих је постављ ала за сталие стареш ин е парохије. С а парохије су м оглибити разреш ени или по м олби или по пресуди конзисторије збогдоказане кривице. Ц рквеном им овииом су управљ али црквеноопш тин-ски одбори преко гутора. П редседник овог тела је увек био свеш те-ник. С веш тенство је од 1900. прим ало плаху коју је издејствовао м и-трополит М итроф ан по У редбиС и с .т е м а т с к а п л а т а с в е ш т е н ш џ ш у Ц р н о ј Г о р и . О вим је укинут бир и одређен прирез у три категорије.П рирез је убирала држ ава уз држ авни порез и предавала га М итро-полији. М итрополит је сјајно реш ио питањ е старог и изнем оглог све-

ш теиства. О д књ аза је 8. априла 1901. издејствовао да потврди П е н ,- з и о н и ф о н д с в е ш т е н с М в а . П ензије су прим али стари и изнем оглисвеш теници, њ ихове удовице и деда ум рлих свеш теника.

О д 1869. постоји и Богословско-учитељ ска ш кола. Н а крају го-дине, годиш њ им испитим а је присуствовао књ аз Н икола, који је томприликом узим ао најбољ е ученике у држ авну служ бу. О ни који сузаврш или ову ш колу прво су били учитељ и, а затим свеш теници. О ваш кола је већ 1902. подм ирила потребе Ц рне Г оре за учитељ им а,свеш теницим а и ниж им држ авним чиновницима. Н адзорник свих ш ко-ла у Ц рној Гори био је ректор богословије. П равославна вера је биладрж авна вера, док су рим окатолиц и и м ухам еданци уж ивали сва правакао и православни.

г . П о м е с и а р п с к а ц р к в а у Б о с н ж и Х е р ц е г о в и н- п р е г л е д , о р г а н и з а ц и ја и у с т р о јс т в о

У врем е С ветог С аве Б осна и Х ерцеговина су биле под јурис-дикцијом С рпске цркве. П адом Босне 1463. и Х ерцеговине 1482. подтурску управу, Ц рква у овим крајевим а прелази под управу О хридске

архиепископије и остаје у њ еном саставу све до 1557, кад поновопрелази под јурисдикцију П ећке патријарш ије. У врем е Н ем ањ ића, наовим просторим а су подигнути м анастири: Л овница, П апраћа, Тавна,О зрен, Тврдош , Ж итом ислић, С вета Т ројица П љ еваљ ска и други, а уXV веку: Рм ањ , М ош таница, Гом ионица и др. О д 1766. С рпска црквана овим просхорим а долази под јурисдикцију Ц ариградске патријар-ш ије. С рби епископи су уклоњ ени, а на њ ихова м еста долазе Грциф анариоти, који се ж але да никада нигде нису били у стањ у да уведубогослуж ењ е на грчком језику због великог отпора народа и свеш тен-

381 О т о м е в .П е д е с е т Г о д и н а н а п р е с т о л у , у п о г л а в љ у Р и м о к а т о л и ч к а ц р к в а (с т р . 113-115) и п о г л а в љ у М у х а м е д а н с к а в ј е р о и с п о в и је с т (с т р . 115-116); Д . П е р и У с т р о јс т в о , с т р . 78-97.

184








Е п а р х и јс к и у п р а в н и и п р о с в је т н и с а в је т (даљ е: Е У П С ) је глав-ни управни и надзорни, и, евентуално, уставотворни орган за спо-љ аш њ е црквене и црквено-ш колске послове (чл. 162. У редбе). П ред-седник је м итрополи т, а члапови: један настојатељ м анастира, двана-ест свеш теника, двадесет четири свеховна члаиа и два учитељ а средњ их или основиих ш кола. С едпице се одрж авају редовно једанпутгодиш њ е. П остоји У ж и с а в е т од девет чланова, а седнице се одрж ава-ју једном м есечно. У ж и савет је надлеж ан да прегледа црквено-ш кол-ске рачуие, да управљ а ф ондовим а у епархији и закладам а, да по-тврђује избор учитељ а, да им суди за преступе, да бира епархијскогш колског реф ереита, да одлучује о ж албам а против одлука црквено-ш колских одбора и др.

В е л и к и и р к в е и и с у д (дал е̂: В Ц С ) је највиш а судска власт у

епархијам а босаиско-херцеговачким . О н реш ава по ж албам а које суулож еие на одлуке епархијских црквених судова. Н езадовољ ни одлу-ком овог суда, им ају право ж албе С иноду Ц ариградске патријарш ије.Ч ланови овог тела су сва четири м итрополита. П редседни чко м естозаузим ају м итрополити на по две године. И з сваке епархије је бирани по један свеш хеник и проф есор каноиског права у богословији, акоје он свеш теник. С уд је им ао и адвоката који је у исто врем е био ијавни туж илац у дисциш ш нским и кривичним предм етим а, и бранилацу брачним париицама.

Е п а р х и јс к и и р к в е м и с у д (даљ е: Е Ц С ) је у епархији главни управ-

ни и надзорни орган за унутраш њ е, чисто црквене и духовне послове.П редседш ис је м тро п оли т. Ч ланови су ш ест редовиих и ш ест почас-них свеш теиих лица. Д а би се седница м огла одрж ати, потребно јеприсуство седам чланова. Е пархијски црквени суд суди свеш тенству,учитељ им а и верницим а у првој инстаици. Н езадовољ ни одлуком Е Ц С ,им али су право ж албе В Ц С .

О к р у ж н и п р о т о п р е з в и т е р а т јс скуп виш с црквених опш тина(иарохија) под духовиом когаролом окруж ног протопрезвитера, којије нм ао обавезу да пази и надгледа свеш тенство, вернике и све црквенеустановс које се налазе на простору протопрсзвитерата. У праж њ еном есто протопрсзвитсра м орало се попунити у року од ш ест м есеци.О раду је поднош ен извеш тај м итрополиту, Е Ц С -у и Е У П С -у.

С р п с к а п р а в о с л а в н а и р к в е н о -ш к о л с к а о п ш т и н а јс обухваталаједио и јш виш е м сста. Њ е п је задатак да заједничким м атернјалоим и

м оралш ш средствим а издрж ава своју цркву и ш колу, свеш тенство иучителзе. О ве опгапш е су нм але С к у п ш т и н у коју, у завиш ости одвелнчпие опш тине, сачиљ ава 30 до 50 скупш типара. С купш тина јебирала Ц р к в е н и о д б о р и Ц р к в е и о -ш к о л с к и о д б о р, од којих се једанбрш туо о цркви а други о ш коли. О ба одбора су за свој рад одговорнаСк} ш тш ш , а скупш типа Е У П С -у.

П а р о х и ја је била најм ањ а црквена јсдиница на којој сс налазиопарох. П арох јс м орао бнти члан З а је д н и ч к о г с в е ш т е н о -у д о в и ч к о г




ф о н д а , иначе заједничког за све м итрополије. У Б иХ је било 11 ма-настира, који су за свој рад непосредно били одговорни епископу.П осебна брига била је посвећена црквеним , ш колским и м анастир-

ским ф ондовим а, закладам а и добрим а, који су по својој организацијии ф ункционалносги били исти као и у К арловачкој м итрополији. Усвим телим а (изузев судова где није било верника) верници су сачињ а-вали већину, и док су били слож ни, рад црквених тела је био узоран.391

д . П о м е с и а р п с к а ц р к в а у Д а л м а ц и ји ж Б о к и К о т о р с к о ј - п р е г л е д , о р г а н и з а ц и ја и у с т р о јс т

А постол П авле је проповедао хриш ћанство у овим крајевим а, о

чем у су постојала сведочанства која су се чувала у м анастиру К рки.Д осељ авањ ем С ловена на ове просторе, настанили су се и С рби, којисе од 1219. налазе под јурисдикцијом српског архиепископа, а каснијепећког патријарха. П ећки патријарх М ојсеј Рајовић (1712-1724) иш аоје лично у Д алм ацију.393 К ад је 1699. и 1718. сва Д алм ација дош ла подвласт М лечића, пећки патријарх је изгубио јурисдикцију над овим кра-јевим а, јер су преш ли под управу грчког архиепископа са седиш тем уМ лецим а. Н а овим просгорим а С рби су одавио имали своје м анастире:К рупу 1317, К рку 1350. и Д раговић 1395. ГТрва регуларна богословија уС рпској цркви отвореиа је 1615/16. у манастиру К рки, а често је пре-м епггана у Задар и Ш ибеник. Б огословија је 1964. обновљ ена у м анас-тиру К рки и радила је до 1995, кад је прем еш тена у С рбињ е (Босна).

У врем е Н аполеонових освајањ а ових предела, 1808. је основанадалм атинско-истријска епархија. 1Бен епископ је био В енедикт К ра-љ евић (1810-1828), који је тајно преш ао на унију и довео унијатекесвеш теиике с циљ ем да обнове рад богословије у Ш ибенику. С рби суорганизовали отпор. И з заседе су убили једног унијатског свеш теника,док су друга двојица побегла, а спрем али су заседу и сам ом В енедикту,због чега су протосинђел К ирило Ц вјетковић и још двадесет С рба

осуђени на по 20 година робије. К ирило је затвор одлеж ао до краја,док је В енедикт побегао у И талију. 94О д В енедиктових наследника м ного су радили и задуж или тај

народ др С теф ан К неж евић (1853-1890) и др Н икодим М илаш (1890-1911). С рпска црква на овим просторим а налазила се од 1828. до 1873.у саставу К арловачке м итрополије. А устро-У гарској није било повољ и да С рпска црква у тој држ ави буде јединствена, да не би био

391 В и ш е о т о м е в . Д . П е р и ћ ,У с т р о јс т в о , ст р . 110-127.

392 Н . М и л а ш ,П р а в о с л а в н а Д а л м а ц и ја, Н о в и а д , 1901, с т р . 1-7.393 Р . Г р у ји ћ ,П р а в о с л а в н а С р п с к а р к в а , с т р , 161,394 Д , Р у в а р а ц ,А в т о б и о Г р а ф и ја п р о т о с и н ђ е л а К и р и л а в је т к о в и ћ а и њ

с т р а р а њ е з а П р а в о с л а в љ е , Б е о г р а д , 1898, и з д . К А .

188






пословаљ е. О ни су одговорни С авету, а овај, пак, конзисторији. М а-настири су били под надзором епископа.395

ђ . П о м е с и а р п с к а ц р к в а у т а р о ј р б и ји и М а к е д о и и ји - п р е г л е д , о р г а и и з а ц и ја и у с т р о ј с т в

П ростори у С тарој С рбији и М акедонији, који после 1766. долазепод власт цариградског патријарха, тек ће да осете сву теж ину ф ана-риотских епископа, бугарске егзархије и арнаутске сам овољ е. С рбису се изборили да за епископа Раш ко-призренске м итрополије будехиротонисан Д ионисије П етровић (1896-1900). Њ егов наследник Н и-ћиф ор П ерић (1901-1916), ум ро је у иитернацији у Б угарској. М итро-полија скопска добила је првог епископа С рбина С евастијана Д ебељ -ковића на К рстовдан 1904, али ои није могао да добије берат одсултана (ум ро је у Ц ариграду 23. јануара 1905. и сахрањ ен по својојж ељ и у С копљ у). Њ еговог иаследника В ићеитија К рџи ћа (1905-1915),спалили су Бугари у К ачаничкој клисури 1915. В арнава Росић је 10.априла 1910. године хиротонисан за епископа велеш ко-дебарског.

П осле заврш еног српско-бугарског рата 1913, сви ови просторису уш ли у састав К раљ евиие С рбије. Е пископу В арнави је поверенауправа епархија битољ ске, охридске и дела струм ичке. Бугари су,каои ш иптари, увек према овим просторим аим али претензије, тако да сесрпски народ и свеш тенство налазило у незавидпом полож ају.

П ри свакој епархији постојао је Д у х о в н и с ,у д који су чинили:председнш с - протопрезвитер, два редовиа члана, два почасна члана,секретар и писар, сви у свеш теном чииу. Н езадовољ ии одлуком овогсуда им али су право ж албе С А С и Ц ариградске патријарш ије.

П р о т о п р е з в и т е р а т је покривао простор једног политичког ок-руга. Н а њ еговом челу је протопрезвитер који је врш ио контролу надрадом и а м е с н и ш т а в а са нам есницим а. Н ам еслш ш тва се, даљ е, деле нап а р о х и је са паросим а. П ротопрезвитере, намеснике и парохе постав-љ ао је епископ. У овим епархијам а је било 54 м уш ка манастира и

један ж енски. М аиастири су били под контролом епископа.397

6. р п с к а ц р к в а у К р а љ е в и н и Ј у г о с л а в и јж

У једиој држ ави су се, стварањ ем К раљ евине С Х С 1. децембра1918, наш ле пом есне црквене области С П Ц са различитим уређењ ем ,м еђу којим а је једино М итрополија С рбије била аутокеф ална. У ста-

395 О п ш и р н и је о т о м е в , Д . П е р и ћ ,У с ш р о јс ш в о, с т р . 128-139.

396 М . П о п о в и ћ ,И с т о р и јс к а у л о г а С р п с к е ц р к в е у ч у в а њ у н а р о д н о с т и и с т в д р ж а в е, Б е о г р а д , 1933, с т р . .132.

397 О п ш и р и и ј е о т о м е в . Д , П е р и ћ ,У с т р о јс т в о , с т р . 98 -109 .

190




вом К раљ евиие С Х С , који је доиет на В идовдан 1921, усвојени супринципи К рф ске декларације по питаљ у равноправиосхи вера. Ч лан12. У става К раљ евине С Х С гласи: ,Д ) У јем чава се слобода вере исавести. У својене вероисповести равноправне су пред законом и м огусвој верозакон јавно исповедати. 2) У ж ивањ е грађаиских и поли-тичких права независно је од исповсдаљ а вере. 3) У свајају се оне вере,које су у м а ком делу К рал^евипе већ добиле законско признањ е.Д руге вере могу бити призиате сам о законом . У својене и признатевере сам остално уређују своје унуграш њ е верске послове и управљ ајусвојим закладам а и ф ондовим а у границама закона. 4) Н ико ниједуж ан да своје верско осведочен>е јавио исповеда. Н ико ш тје дуж анда суделује у всрозаконим актим а, свсчаиостим а, обредим а и веж бам а,осим код држ авних празни ка и свсчаиости и уколико то одредн законза особе које су подлож не очииској, тугорској и војној власти. 5)У својене и признате вере могу одрж авати везе са својим врховнимвјерским поглаварим а и ван граница држ аве, уколико то 1 раж е духов-ни прописи појединих вероисповести. Н ачин, како ће се те везе одрж а-вати, регулисаће се закопом . 6) У коли ко су у држ авном буџету пред-виђени за верозаконске сврхе издаци, им ају се делити м еђу појединеусвојене и признате всроисповести сразм ерно броју њ ихових вернихи стварно доказаној потреби, и 7) В ерски представници не смеју упо-требљ авати своју духовну власт преко верских богом ољ а или преконаписа верског карактера или иначе при врш ењ у своје званичне дуж -ности, у партијскс сврхе” . О вај чл. 12 је преузет у У став К раљ евине

Југославије од 3. септем бра 1931. с тим ш то је додат још једаи ставкоји гласи: „И сто тако ником није допуш тено да у богом ољ ам а илиприликом верских скупова и м аниф естација уопш те врш и м а каквуполихичку агитацију” .398

У току ратова 1912-1918, С П Ц је изгубила 1.056 свеш тених ли-ца.399 О дм ах по заврш етку рата, сви зем љ иш ни поседи С П Ц дош лису под удар аграрие рсф орм е 1920. М ногн зем љ иш ни поседи, који субили одузети од Ц ркве, нису били пренсти на нове корисиике. Збогтога је С П Ц годинам а плаћала порезе, па је ради отплате дуговаподизала зајам из С рпских иародних ф ондова и код држ авне Х ипоте-карне банке, тако да се, сам о по овом основу, дуг увећао на двам илиона дипара.400 Д а би се ово питањ е реш ило, највиш е се заузим аом итрополит црногорско-прим орски др Гаврило (Д ож ић). О н пиш ем нош тво м олби, ж алби, протеста, које ш аљ е свима од којих зависиреш ењ е овог питањ а. М итрополит Гаврило Д ож ић покреће питањ едуга и на заседањ им а С А С а 1925,1926. и 1927, о чем у се дуго расправ-

398 У с г а в н и В л а д е ,У с т а в К р а љ е в и н е С Х С о д 28. ј у н а 1921, ч л . 12; у п . Ј 1. К о с г и ћ , К о м е н т а р У с т а в а К р а љ е в и н е Ј у г о с л а в и је о д 3. с е п т е м б р а 1931, (ју г о с л о в е н с к о у с т а в н о п р а в о ), Б е о г р а д , 1934, ч л . 11, с т р . 34.

399 М . П о п о в и ћ ,И с т о р и јс к а у л о г а С р п с к е р к в е у ч у в а њ у н а р о д п о с т и и с т в а р а њ

р р ж а в е , ст р . 107.400 А р х и в П У О ,И з в е ш т а ј В У С -а о д п о с т а н к а м у д о п р е с т а н к а ; Д . П е р и ћ ,У с -

т р о јс С п в о , с т р . .381.

191






О великим проблем им а које је им ала С П Ц у врем е донош ењ аЗакона о С П Ц и У става С П Ц , биће посебно речи.

ГГрвог патријарха васпостављ ене П ећке п атријарш ије изабрао

је И зборн и сабор 12. новем бра (30. октобра) 1920. За пахријарха јеизабран дотадаш њ и м итрополит С рбије Д им итрије. И збор је изврш енна основу У р е д б е о и з б о р у п р в о г С р п с к о г П а т р и ја р х а у с п о с т а в љ П а т р и ја р ш и је од 27. октобра 1920. 05 У редбу, коју је предлож ио С А -С а, влада је преправила. За врем е ж ивота патријарха Д им итрија, С А -С а никада није расправљ ао о питаљ у избора патријарха. П ош то јепатријарх изабран по У редби из 1920, како у наслову гласи ,,о изборупрвог”, она је по тој логици после тога била неупотребива, а новеуредбе није било. Т о је В лада добро знала и чекала је погодан м ом е-нат да донесе Закон о избору патријарха С рпске цркве. П атријархД им итрије умире 24. м арта (6. априла) 1930. У ово врем е члановиС инода су: м итрополи т Гаврило и епископи тем иш варски и велико-кикиндски Георгије, битољ ски Јосиф и захум ско-раш ки Јован. С инодје редовно обавеш тавао владу о болести патријарха Д им итрија и пре-дузео сву м едицинску негу и пом оћ. И стог дана када је П атријархум ро, К раљ је „у тајиости и иза леђа А рхијерејског С ин ода” потписаоЗакон о избору патријарха С П Ц . С утрадаи ш там па обавеш тава осм рти патријарха Д им итрија и о донош ељ у овог закона. К раљ и владасу инсистирали да се нови патријарх м ора изабрати на основу овог

закона, одредивш и да то буде 12. априла 1930. Н еугодн а ситуација сем орала реш ити. П атријарх м ртав леж и и још није сахрањ ен, нов Законје доиет, а И збори и сабор сазван. У ово време ће се срести „капларсрбијански” и „поп црн огорски” . Н аим е, П етар Ж ивковић је заузим аонајзначајиије полож аје у К раљ евини: био је председник М инистарскогсавета, м инистар унуграш љ их послова, чувар држ авног печата и ар-м ијски ђенарал. С ам о је краљ им ао виш е власги од њ ега. С инод подпредседииш твом м итрополита Гаврила еиергично траж и да се Законпром ени. К раљ и влада су против. С инод сазива ванредно заседањ еС А С а без договора са краљ ем . У једном коитакту са В ладом , П етар

Ж ивковић дем онстрира силу држ авних власти. П ош то речи и канонинису пом огли, Гаврило је употребио своју десницу.406 М итрополит севратио у П атријарш ију, а влада је осхала при свом ставу. О во је првипут у историји С П Ц да један њ ен п оглавар брани свим средствим ауглед и образ С П Ц .

Н ајскром није, у обичном гробу код м анастира Раковице, сахра-њ ен је патријарх Д им ш ри је 10. априла 1930. О дм ах после сахране јеодрж ана прва седница ванредног сазива С А С а на којој м итрополи тГаврило реф ериш е о раду С ииода, подноси оставку на чланство у

405 Д . П е р и ћ ,У с ш р о јс ш в о, с г р . 202-20.3.406 Д . П е р и ћ , р к в а и Д р ж а в а , с т р . 104.

193






зом за патријарха поставио м итрополи та с к о ш б з и с к о г В ариаву.410 Н о-вом патријарху је пош ло за руком да убеди три члана С ииода даповуку оставке, изузев м итрополита Гаврила. П а!ријарх В арнава јетада им ао 50 година и огром но искуство. И збором В арнаве влади језа тренутак лакиуло, јер је см атрала да је он љ ен човек и да ће саС П Ц и даљ е поступати по старом , као у врем е патрнјарха Д им итрија.

И питањ е вероиауке је било крајљ е лош е реш ено, јер је свезависило од добре вољ е власти до 1933, када је донет З а к о н о в е р с к о ј н а с т а в и у н а р о д ш ш , г р а ђ а н а а ш , с р е д њ и м и у ч и т е љ с к и м ш к о

О сетљ иво питањ е које регулиш е М еђународно приватно право,јесте корсспоиденцнја, достављ ањ е и писмеии кон такт са лицим а иустаиовам а у иностранству.

С вн контакти којс је С П Ц им ала са било ким у ииостранству,обављ али су се прско М инистарстпа иностраинх послова. А ко је акттребало превести на српски или са српског језика, то је чињ ено у томм ш гастарству. Т ако је било у К раљ свш ш С рбији.

И ста пракса је иаставлзсна и послс заврш етка I светског рата,али сам о прем а С П Ц . Т ачио је да су све вероисповести, а мсђу њ им аи православна, односно С П Ц , биле ослобођене иских м атеријалнихобавеза. „С луж беиа преписка и ам аиетиа пош та свих црквепих властии устаиова ослобађа сс плаћаљ а пош тарине и телеграф ске таксе” ,прописује чл. 13 Закон а о С П Ц . У ставом С П Ц из 1931. у чл. 35 је

прописано: „С вих јавиих даж бииа ослобађају се зграде нам ељ еие служ биБ ож јој, црквеним надлсш твнм а, црквеноиросвстним и добротворпимустановам а, заводи за црквсис потребс, архијсрејски, м анастарски ипарохијски дом ови, православпи културноисторијски спом еиици (м а-настириш та, црквш лта, итд.), православиа гроблза, и двориш та свихпобројаних установа. У поглсду ослобођељ а од пош таиских таксаваж е одредбе Закона о пош ти, телеграф у и тслсф оиу”. П раво на овош то је унсто у Закон о С П Ц из 1929. и У став С П Ц из 1931. већ субиле оствариле свс друге признате веронсповести у К раљ евнни Југо-славији. Бенеф иција у поглсду м атеријалних трош кова је, ипак, ису-

виш е м ала у односу на оно ш то је С П Ц изгубила, а то је - с л о б о д а у р а д у . У архиву С А С и постоји обил3е докум сната на којим а се видедатум и када је акт стигао у М ш ш старство, а када је достављ ен С П Ц .П онекад је каш љ сњ е било н до годипу дана. Т о јс нанело великеш тете С П Ц у днјаспори. Рим окатолици, м услим апи и други су слобод-но н несм етано контактиралн са ким год су ж слсли. И конкордат из1935. прсдвиђа исконтролисаи коитакт Рим окатоли чкс цркве из К ра-љ евине Југославије са В атикаиом .411 Т акво стаљ е је остало до крајаII светског рата.

410 А Б р . з а п 14 о д 12. а п р п л а (30, м а р т а ) 1930. п Г л а с н п к П Ц , г о д , XI, б р , 8, Б с о г р а д , 1930, с т р . 105.

411 Д . П с р п ћ ,У с т р о јс т в о, с т р , 374-375.

195






православне вероисповести престапе, о чему ће се издати званичносаопш тењ е С А С а”.414 М еђутим , ова одлука није спроведена.

О д свеш тених лица, посланици Н ародне скупш хине били су:

архим андрит м анастира К алснића Н иканор Р уж ичић и свеш теници дрВ ојислав Јаљ ић и М арко Руж ичић. Н иканор Руж ичић и В ојиславЈањ ић су гласали против коикордата а М арко Руж ичић за конкордат,због чега га је Е Ц С епархије ш абачке развргиуо и искљ учио из Ц рк-вене заједнице 18. септем бра (1. октобра) 1937. В елики црквени судје 18/5. октобра 1937. потврдио пресуду у делу развргавањ а, а по-ниш тио онај дсо прссуде којим се искљ учује из црквеие заједнице.Ч ии м у никада није враћеи.

С рпска црква јс ставл>ена ваи закона. П олицнјска цензура јеуведеиа свуда. М ногн црквепи листови су пуии белих страница. П о-

негде су остали сам о иаслови, и ииш та виш е. С всш тенство је кривичногоњ ено, каж љ авапо је новчано и затвором .415 М иогобројиа црквенаиздањ а књ ига су одузим ана и спал>иваиа. Д ош ло је до прекида свихконтаката изм сђу С П Ц и К ралзевине Југославијс. И за С П Ц је биосамо њ еи всран народ, иза владе је стајао м оћни В атикан. Ц рква безпатријарха, била је обезглавл^еиа. У ставом С П Ц (чл. 57. тач. 2) про-писано је: „За врем е док је упраж љ си патријараш ки престо не м огусе доносити црквсиозаконски прописи, уредбе и начелне одлуке.”С абор је заузео став за који је им ао оправдањ е у У ставу, а свимепископим а је забрањ еи било какав кон такт са држ авиим властим а

по питањ у конкордата без зиаљ а С А С н и С А С а док је у заседањ у.А рхијсреји с у се придрж авали тога. Н орм алан ж ивот у држ ави јепрекинут, због чега држ ава прва покуш ава да норм ализује стањ е и даизабере патријарха. С П Ц јс мудро поегупила. О д владе је заххевалаписмсие гараиције да конкордат неће бити озакољ еи, да ће у свакомбудућем регулисањ у полож аја Рим окатоличкс цркве у пуној м ериреспектовати и прим сњ ивати држ авш ш У ставом загарантовано на-чело равноправности свих законом призиатнх вероисповести и да ћеради сатисф акције уклоиити свс држ авне ф уикциопере који сносеодговорност за ово стањ е. В лада није била у м огућности да пром енистав С А С а, због чсга даје гаранције у пнсм еној ф орм и. К раљ евскинамеспици су 9. ф сбруара 1938. потписали одлуку о опш тој ам нестији,која се одиоси на све оие који су прогоњ ени и каж љ аванн због кон-кордата.

В атикан је у току конкордатске борбе ћутао, али је радио прекорим окатоличких м ш ш стара у влади К раљ евиие Југославнје, од којихсе највиш е истицао словеначки свсш тсник А нтон К орош ец. Београд-ски иуиције П елегрш ш добија чин кардинала. В атикан улаж е протесг

414 А р х п п А п ,З ш ш с п и к III с е р п и ц е в п н р е р н о г з а с е д ш ш С А С а, А Б р . з а п . III о д 19 ју л а (1. а п г у с г а ) 1937,

415 А р х п п А п ,З а п и с н и к в а н р е д н о Г з а с е д а и ,а С А С а , А Б р з а п . 31 о д 20. ја п у а р а (2, ф с б р у а р а ) 1938.

197






Н ови патријарх је на прво м есто поставио реш авањ е м атеријал-ног полож аја С П Ц . У том пиљ у је упутио М ем орандум председникувладе Д рагиш и Ц ветковићу. 20 У м ем орапдум у се докум енховано из-носи теж ак м атеријалии полож а С П Ц који је створен кривицом држ аве.С рпска православна црква је тада била у деф ициту од 82.284.947,32динара. В лада је раиије реш ила м атеријални полож ај свих другихвероисповести у К раљ евини Југославији. П рво је реш ено питањ е И с-лам ске верске заједнице 13. м арта 1931. Затим , евангелистичко-хриш ћанским црквам а и реф орм ованој хриш ћанској цркви 30. м арта1931,422 итд. М ож да то влада ми сада ие би реш ила, без обзира на датаписм ена обећањ а, да на челу Ц ркве иије био патријарх Гаврило. О нје предузим ао све да до сукоба не дође. А ли, кад би уш ао у сукоб,иш ао је до краја, без обзира на последице. Т о је влади било јасно,због чега 7. јуна 1939. доноси У редбу о сталнојдрж авној пом оћи С П Ц ,с тим да исплата почне у буџетској 1940/41. години. У брзо је почеорат, тако да од ове уредбе није било користи. У периоду изм еђудва светска рата Г лавиа кош рола, која је постојала при М инистарствуф инансија, испитивала је м атеријално пословаљ е С П Ц на њ еи захтевили по сопственој иницијативи. Т ом приликом , није било већих не-споразум а, изузев ш то су поједини архијереји траж или да се ово укине,ш то С А С а није прихватио.

О во је био сам о летим ичан преглед полож аја С П Ц у К раљ евиниЈугославији. И з њ ега се ипак јасно види ствараи полож ај С П Ц . Д ругевероисповести нису им але оволико проблем а. С рпсж а православнацрква је изгубила превиш е у време патријарха Д им итрија (1920-1930),који је иш ао линијом нсзам ерањ а и трпљ ељ а ради м ира у кући (К ра-љ евиии), ш то су други знали да искористе на ш тету С П Ц .

П атријарха В арнаву је лепо приказао Д . П антић: „У м јесто при-ж ељ киваие реж нм ске м арионете појавио се сам освојни представиикправославне елите, патријарх В арнава, чији је циљ био да обновиС П Ц у духу светосавке идеје као душ у друш тва, а по узору на Ц рквуС ветог С аве.5,424

П атријарх Гаврило је у тренутку избора био иајспособиији затај полож ај, али још није добно право м есто у историограф ији С П Ц .

С рпска православиа дрква је у виш е наврата траж ила да седоиесе н т е р к о н ф е с и о п а л п и з а к о н који би регулисао правни полож ај

420 А р х и в А и ,М е м о р а п д у м у п у ћ е н в л а д п К р а л >е м ш е Ј у х о с л а в и је , П а т р и ја р ш и ја П Ц , Б р . 1318/з а п . 331 о д 14/1. ф е б р у а р а 1939. н а 25 с т р а н и ц а .

421 У р е д б а о д 13. м а р т а 1931. о с т а л н о ј д р ж а о н о ј п о м о ћ и и с л а м с к о ј в е р с к о ј з а је р н и ц и К р а љ е в и н е Ј у г о с л а в и је , л у ж б е н е н о в и н е б р . 64 - XIX о д 19. м а р т а 1931.

422 У р е д б а о д 30. м а р т а 1931. о с т а л н о ј Г о д и ш њ о ј п о м о ћ и е в е н Г е л и с т и ч к о -х р и ћ а н с к и м и р к а е а м а и р е ф о р м о в а н о ј х р и ш ћ а н с к о ј ц р к в и К р а љ е в и н е Ј у Г о с л

л у ж б е н е н о в и н е , б р . 134 - Х Ш 1 о д 17. ју н а 1931.

423 В п д е т н :Д , П е р п ћ ,У с т р о јс т в о , с т р . 271-272. и 378-380,424 ϋ . Р а п И с ,З г р з к а р г а У о з !п т а с г к \’ и К г а !је \ч п1 Ји §о .ч 1а ч у1 1921-1941 .·>р о х е к т т

о ћ а г о т η α ρ τ α ν η ΐ ρ ο ΐο ζ αу , р о Ш гс к и и 1о §и ι т е Л х п је п к е о Ј п о х е , 8(г„ 93-94.

199










бити, али је за њ у важ но да сви њ еии чланови испуњ авају своју верскуж ртвену дуж ност и да сви њ ени синови и кћери учествују у данаш њ имтеш коћам а и бригам а Ц ркве. Ц рква је увек ж ивела од дарова својихчланова.”432 П ристизали су прилози који су олакш али м атеријалниполож ај Ц ркве, али се убрзо ум еш ало М ш ш старство унутраш њ ихпослова Н Р С рбије 16. октобра 1946, забранивш и ову акцију. П рилозису се м огли прикугоБати сам о у храм у, црквеној канцеларији и пор-ти.433 Због велике репресије која је врш ена над оним а који су одла-зили у храм ове на богослуж ењ а, храм ови су у м ногим м естим а билипразни. О ии који су се огреш или о пропис, каж њ авани су новчано.Због сиром аш тва, свеш тенство није било у м огућности да плати казне,због чега су м ноги свеш теници одлазили у затвор. Д а би се прикуп-љ али при лози ваи храм а за њ ихову оправку, градњ у иових и слично,

било је потребно прибавити одобрењ е од М инистарства унутраш њ ихпослова, а оно је одобрењ а веома ретко издавало. То правило је иданас на снази.

П редседни ш тво М ииистарског савета Д Ф Ј је 21. октобра 1945.донело У р е д б у о о с п и в а њ у Д р ж а в н е к о м и с и је з а в е р с к а п и т а њ а . О вомуредбом основане су републичке ком исије и Д рж авна ком исија.434Републичке ком исије су за свој рад одговарале Д рж авној комисији, аова С И В -у. К ом исије су им але ш ирока овлаш ћењ а и преко њ их јебудио праћен рад свих верских заједм ица. Н ајвиш е паж њ е посвећеноје С П Ц .

У Ц рној Гори је крајем 1944, при П редсједниш тву Ц А С Н О -а,основана В је р с к а к о м и с и ја , која 31. јаиуара 1945, „у духу народнихпотреба” постављ а и прем еш та свеш тенике у Ц рној Гори.435 П остав-љ али су своје љ уде без обзира на годиие стаж а и егручност, а проте-ривали све оне који су били истииски одани С П Ц . У Ц риој Гори сунајпре са црквених печата и ш там биљ а скииули патријарш ијски грб,а ум есто њ ега ставили крст и петокраку, или сам о петокраку. Т о сукасније учииили Богословски ф акултет С П Ц и неке друге црквенеустанове.

З а к о н о з а б р а н и и з а з и е а њ а н а ц и о п а л н е , р а с н е и в е р с к е м р

и р а з д о р а од 21. октобра 1945. био је тако ш ироко постављ ен да сескоро све м огло под њ ега подвести. П о њ ем у су м иоги суђеии иосуђени.

О с н о в н и з а к о н о б р а к у доиет је 9. априла 1946. П о овом закопуобавезан је грађаиски брак, а верски, сам о ако то венчани ж еле. Б рак

432 Г л а с п и к П Ц , б р . 3, Б о о г р а д , 1. м а р т а (16. ф е б р .) 1946, с т р . 34. П У О б р . 542 о д 26. ј а н у а р а 1946.У п у т с т в о з а с к у п љ а њ е д о б р о в о љ н и х п р и л о г а з а п о т р е б е С П .

433 Г л а с н п к П Ц , б р . 10, 11 и 12, Б е о г р а д 1. д е ц е м б р а (18. н о в .) 1946, с т р . 212,

434 л у ж б е н и л п с т Д Ф Ј б р . 62 о д 21, о к г о б р а 1945,435 Д . П е р п ћ ,С т р а д а њ а С П у к о м у н и с т и ч к о ј р к о ј Г о р и, Х р ш л ћ а ц с к а м и с а о ,

б р . 4 -6 , Б е о г р а д , 1994, с т р . 52-53,

203




склопљ ен по верским прописим а до 9. м аја 1946. см атрао се пуно-важ иим . С вим оним браковим а који буду разведеии пред црквенимсудом до тог датум а, призната је ваљ аиост пресуде. У случају да

верски представник изврш и венчањ е пре склопљ еног грађаиског бра-ка, казни ће се принудним радом без лиш ењ а слободе или новчано до20.000 динара, стајало је у Закопу. П осле ступаљ а у ж ивот овог закона,број венчаиих у цркви се нагло смањ ио. Било је области где неколикодеценија није било веичаљ а у цркви (Л ика, К ордун, Бани ја, Ц рна Гораи др.).

И стог дана је донет и Д р ж а в н и з а к о н о м а т и ч н и м к њ и г а Њ им е је прописаио да се одмах им а закљ учити всф ењ е свих црквенихм атичних књ ига, које ће оверити држ авии м атичари. С веш теници субили дуж ни давати изводе из црквеиих м атиц а на захтев странке. Ч лан50 Закона је прописао: „С веш теници који се огреш е о прописе којиваж е за чувањ е матичних књ ига и одбију издавањ е извода из њ их илине ставе држ авном м атичару на њ егов захтев књ иге на располож ељ е,казни ће се лиш ењ ем слободе до ш ест м есеци или новчано до 5.000динара. За суђељ е по овим делим а надлеж ии су срески судови.” Билоје прим ера да м атичар траж и извод из црквене м атице иоћу, а свеш те-ник одбије да у то врем е изда извод, за ш та је новчано каж њ аван.М ного је свеш теника који нису били у м огућиости да плате новчануказну, због чега су одлазили у затворе. Н ико није см ео бити крш тен,венчан или опојан без писм еног одобрењ а држ авиих м атичара. Законио браку и о м атичиим књ игам а донети су без било какве консултацијеод стране држ аве са С П Ц или са било којом другом верском заједни-цом.

Д рж ава је 1949. насилним путем одузела од верских заједницасве м ахичне књ иге, наводно „ради преписивањ а”. О не ни до данаснису преписане нити су враћеие власницим а! И з тих м атица држ авним атичари и данас издају изводе. У м атици рођсних и крш тених упи-сивао се датум рођењ а по старом и по новом календару (нпр. 14.новем бар по новом календару је 1. новем бар по старом календару).Т акође се и код датум а крш тењ а уписивао стари и нови датум . Т ектад су настале велике злоупотребе. Д еца су крш таваиа касније, негдепосле четрдесет дана од рођењ а, а негде на рођендан. Д ете које јекрш тено на рођендан, било је старо годину дана. Б ило је држ авнихм атичара који су датум крш тењ а уписивали за датум рођењ а, итд.М ноге црквене м атице су у току рата униш тене. ГТош то су м ногихрамови били сруш ени у току рата, а свеш теника је било м ало, поселим а су крш таваиа деца на захтев родитељ а, за ш та се м орало им атиодобрењ е М инистарства унутраш њ их послова. М огло се крстити нај-

436 У п у т с т в а П р е т с е д ш и и т в а С в . А р х . С и н о р а п о в о д о м п р о г л а ш е њ а З а к о н а о б р а к у и д р ж а в н и м м а т и ч н и м к њ и г а м а , П р е д с е д н и ш т в о А и и н . б р . 1006 о д .10/2. а п р и л а 1946, Г л а с н и к П Ц , б р . 5, Б е о г р а д , 1. м а ја (18. а п р и л а ) 1946, с т р . 71-75.

204



VIII г л а в а : Ц р к в а ιι д р ж а в а

виш е двоје деце у истој кући, а деце за крш тењ е је каткад било идесеторо, због чега су свеш теиици им али велике проблем е. Н а при-м ер: свеш теник траж и одобрењ е да крсти двоје деце, а појави се виш еод двоје. А ко их крсти, прети му опасност да то неко пријави власти-м а, а ако их остави некрш теие, по црквеним каноним а је то великипреступ који се каж њ ава свргнућем . Због тога су свеш тениди, несвојом вољ ом , долазили у сукоб са законом који је био веом а крут.

У васкрш љ ој посланици С А С и, у вези са полож ајем Ц ркве,пиш е: „С траш ни вихор се слегао оставивш и за собом пустош ... дока-зује се да вера није потребна, и да је ш тавиш е, ш тетна.” Н а крајупиш е: „У овај светли дан васкрсењ а Х ристова очекујем о ново васкр-сењ е сахрањ ене вере у срцим а љ удским .”437

А грарном реф орм ом је им овина С П Ц потпуно униш тена. М ак-

сим ум зем љ иш та који су цркве и м анастири м огли им ати у поседу биоје 10 хектара. Н и ово није свуда пош товаио. И ш ло се на свеснопаралисањ е рада верских заједница.438 С рпској православној цркви јетада одузето око 70.000 хектара зем љ иш та и 1.180 црквеиих зграда.Ратиа ш тета С П Ц процењ еиа је у изиосу од 2.432.618.334,00 динара, стим ш то је накнадно пријављ ено још 879.019.175,00 динара. Н икада ниод кога није иаплаћена 439 Због свог изузетно теш ког полож аја удруш тву, многи свеш теници су поред парохије били принуђени да сезапосле у задругама, ф абрикам а и другачије, а један велики број њ ихје иапустио свеш теиичку служ бу и преш ао у грађанску, због чега је

ж ивот и рад Ц ркве био паралисан. М итрополит Јосиф наређује све-ш тенству оба реда (свеш тенству и свеш теном онаш тву), да се у рокудва м ессца врате на своју служ бу или ће „повући последице својенепослуш иости” .440 О д овог наређсњ а није било неке веће користи.

М итрополит Јосиф и С А С и су миого пута одбијали да, у одсу-ству патријарха, воде разговоре са држ авиим властим а по питањ урегулисањ а полож аја Ц ркве у држ ави. Због тога влада Ф Н РЈ одлучуједа се ом огући повратак патријарха Гаврила у зем љ у. И з концептаједног писма, које је м итрополит Јосиф послао патријарху Гаврилу,види се сва теж ина полож аја С П Ц у новим условим а. Јосиф пиш е:

„Н ије добро ако се вратиш , а још јс горе ако се не вратиш .”441П атријарх Гаврило се вратио у Бсоград 14. новсм бра 1946. Е пископи,свеш тенство и верници су га са одуш евлзељ ем дочскали. П осле пет ипо година поиово је у Београду. Д ва дана касније „С вети А рхије-

437 Г л а с н и к П Ц , б р . 4, Б о о г р а д , 1. а п р п л а (19, м а р т а ) 1946, с г р , 49-52.П о с л а н и ц а з а В а с к р с 1946.

438 И з в е ш т а ј П У О о д о с а д а њ е м р а д у у в е з ч с а и з в о ђ е њ е м а г р а р н е р е ф о р м е, Г л а с - н п к П Ц , б р , 6, Б о о г р а д , 1. ју н а (19, м а ја ) 1946, с т р . 85-89.

439 Р . Г р ђ п ћ ,С р п с к а р к в а н а и с т о р и ј с к о ј п р е к р е т п и ц и , с г р . 15.

440 Г л а с н п к П Ц , б р „ 6, Б с о г р а д , 1. ју н а (19. м а ја ) 1946, с т р . 92.441 А р х п п А п ,Д о с и је П а т р и ја р х а Г а в р а л а (Д о ж и ћ п ).442 Г л а с н п к П Ц б р . 10, 11 и 12, Б с о г р а д , 1. д с ц с м б р а (18. н о в .) 1946, с т р . 210-211.

205




рејски С абор С П Ц одрж ао је своје вапредпо заседањ е од 16. до 23.новем бра 1946, под председииш твом Њ егове С ветости ГГатријархаф п ског Гаврила. У раду С абора узели су учеш ћа сва г. г. А рхијереји

сем Њ еговог П реосвеш тенства епископа ииш ког г. Јована, који леж иболестан после теш ке операци је” 443 Био је ово најтеж и С абор уГавриловом ж ивоту, на којем се суочио са суровом стварнош ћу. Т ра-ж ен је пут и начин за ж ивот и опстанак Ц ркве у иовим условим а.П атријарх је у јаиуару 1947. посетио власти Ф Н РЈ, м еђу којим а и Ј.Б . Т ита, и сви су му посету узвратили. П рипрем лзси је М ем орандум ,у којем је изието обиљ е неправди и незакотш тих поступака премаС П Ц , и предат је П редседнику владе Ф Н РЈ.444

Редовно заседањ е С А С а је одрж ано од 24. априла до 21. м аја1947. И зврш ене су крупне изм ене у У ставу С П Ц и Б П . О сноване

су две иове епархије, срем ска и будш ш ванскополим ска, а изабрано јеи ш ест нових епископа. Епископ банатски др Д ам аскин (Грданички)изабран је за м итрополи та загребачког, а викарни епископ А рсенијеза м ихрополита црногорско-прим орског. Д рж ави се није допао радС абора, посебио избор епископа без њ еног одобрењ а. И сам Ј. Б . Т итош аљ е секретара свог кабинета геиерал-лајтианта Љ убодрага Ђ урићакод патријарха Гаврила да протестује против оваквог начина радаС П Ц , да заххева да се повуче одлука о попуни загребачке м итропо-лије. П атријарх Г аврило га је истерао из зграде П атријарш ије. О во јеозлоједило Ј. Бро за и он ш аљ е А лександра Ранковића у П атријар-

ш ију. Ранковић није изгледа зиао с ким им а посла, па је ударио ш акомо сто пред патријархом Гаврилом , који га је као и ЈБубодрага истераоиз двора П атријарш ије.446

С друге сгране, иа м итрополита Д ам аскина су врш ени великипритисци да не иде у Загреб, ш то је ои и одбио. Био је м ихрополитзагребачки до см рти 1969. Д рж ави је било јасио да се са патријархомГ аврилом не м ож е лако, због чега се прем а С П Ц примењ ују страш нипритисци. У С арајеву се суди епископу хвостаиском В арнави (Н ас-тићу). Н а десет годииа затвора је осуђеи 1. м арта 1948. У м ро је подврло чудним околностим а у манастиру Б еочииу 12. новем бра 1964, где

је и сахрањ еи. Зб ог „болести” иикада виш е иије м огао отићи наепархију. К ада су се 3. ф ебруара 1950. састали председник Д рж авнеком исије за верска питањ а М илоје Д илпарић и патријарх Гаврило,Д илпарић м у се обратио речим а: „К ако се, иначе, осјећа В аш а С ве-тост?”, на ш та је добио одговор: „П а м ож ете зам ислити, кад степочели да нам прогоиите епископе.”447 Д а би онемогућили м итропо-лита Јосиф а да буде изабран за патријарха, власти га прогоне и став-

443 И с т о , с т р . 258.

444 Г л а с н и к П Ц , б р . 5, Б е о г р а д , 1947, с т р . 153.

445 Д . П е р и ћ ,У с т р о јс т в о , ст р . 431-438.

446 Д . П е р и ћ ,П р и л о г и с т о р и ји с т р а д а њ а С П п о д к о м у н и с т и м а 1941-1991, Б о - г о с л о в љ е , Χ Χ Χ ν /Χ Π Χ , с в . 1-2, Б е о г р а д , 1991, с т р . 24-25,

447 А Ј , 144, 3-64.

206






У врем е патријарха В икентија, м итрополит црн огорско-прим ор-ски А рсеније (Брадваревић) лиш ен је слободе 6. јула 1954. О птуж ницаје подигаута 15. јула. Главни претрес, је одрж ан 27. и 28. јула, а 29.

јула 1954. м у је изречена казиа на једанаест и по година строгогзатвора. П роф . П равног ф акултета у Београду др Т ом а Ж ивановић,дао је 9. августа 1954. своје м иш љ ељ е о овој пресуди. П о њ ему „нем аоснова за кривично гоњ ењ е, већ би било основано прим енити дисци-плински поступак ум есто судског против оптуж еног”. В рховни суд јепресуду окруж ног суда са Ц етињ а (К .бр. 54/54) см ањ ио на пет и погодина строгог затвора. М иш љ ењ е проф . Ж ивановића није уваж е-но.451 У времену од краја октобра 1944. до почетка децем бра 1948,убијена су 22 свеш теиа лица С рпске цркве без суда и пресуде.452 УБосни и Х ерцеговини је од 1945. до 19.53. кривично гоњ ено и осуђеио46 свеш тених лица, м еђу којим а је и епископ В арнава 453 О суђен је ивелики број рим окатоличких свеш теника на казне затвора.

П осле см рти патријарха Гаврила, до данас,, С П Ц није наш лаваљ ан начин да сам у себе заш тити. В ласт, чак, унапред зна сваки њ енпотез, уредно прати рад свих тела у Ц ркви, а посебно С А С а и С А С и.За редовно заседањ е С А С а у мају 1955. властрасполаж е списком свих34 предм ета о којим а ће се расправљ ати. Т акође, и за редовнозаседањ е, април-м ај 195 9 455 а по свем у судећи и до данас, она успеваунапред да прибави дневни ред С А С а. Д рж ава је чинила све да разбијеС П Ц . Д о раскола у Ц ркви иикада не би ни дош ло да држ ава то нијехтела. О иа то у интерним и строго поверљ ивим м атеријалим а није никрила.456 П лаи је био да се створе следеће „аутокеф алне цркве” уЈугославији: црногорска, м акедонска, босаиска, војвођанска и србијан-ска. С рећом , ово није осхварено. Б огословскд ф акултет је избачен изсастава Б еоградског универзитета. В ерон аука је већ 1946. и 1947.избачена из ш коле.457 Ц рквеие литије су насилно забрањ ене. Д о об-нове прве литије у С рбији дош ло је на други дан В аскрса 1990. уРитопеку код Београда, да би тек 1992. литије биле обновљ ене у већемделу С рбије.

П осле 1944, Д рж ава је покуш ала да се понаш а исто прем а свимверским заједницам а. Рим окатоличка црква се м ного брж е снаш ла од

451 в е т и г о р а , г. I, б р . б , В и д о в д а н , 1992, с т р . 47-48.Д о с ш о ја н н а с љ е д н и к С в е ш о г П е т р а е т и њ с к о г .

452 А Ј , 144, 1-13.453 А Ј , 144, 50-409.454 А Ј , 144, 14-213.

455 А Ј , 144, 32-324.456 А Ј , 144, 14-216.

457 Д . П е р и ћ ,П р и л о Г п р о у ч а в а њ у в е р о н а у к е у п е р и о д у о д 1945. д о 1992. Г о д Г л а с н и к П Ц , б р . 4, Б е о г р а д , 1993, с т р . 67-71.

458 Д . П е р и ћ ,р к в е н е л и т и је у п е р и о д у о д 1945 д о 1992. го д и н е , Г л а с ш к П Ц , б р . 12, Б е о г р а д , 1992, с т р . 2 17-21 9.

208




С П Ц . О на је најстрож е водила рачуна о том е ко м ож е постати учениксјем ениш та (богословије), иш ла је на квалитет кадрова, а не на кван-титет. У з то, иза њ е је увек стајао В атикан и м оћан Запад, који их јем атеријално пом агао. И сламска верска заједница се сналазила уз по-м оћ ислам ских зем аљ а, а реж им у Југославији им је створио веш тачкунацију. У ово врем е најповлаш ћеније су секте, које готово искљ учивораде на просторим а где ж иви православни српски народ.

Заним љ иво је да С П Ц и Рим окатоличка црква никада нисуразговарале о том е како да се заш тите у Југославији, да заједнонаступе, да се изборе за бољ и полож ај у држ ави.

У наш е врем е у Републици С рпској и бивш ој РС К рајини зва-нично је држ ана веронаука по ш колам а, на несрећу без књ ига, про-грам а и стручних кадрова, од чега ће мож да бити виш е ш тете него

користи. С купш тииа Републике С рбије донела је недавно Закон оповратку им овине верским заједницам а, који председник РепубликеС лободан М илош евић није потписао. Т о је први закон, изгласан уС купш тини, а да га председник није потписао. С рпска православнацрква није правила посебно питањ е око тога, иако остаје нејаснопитањ е: заш то?

Н асупрот наш им изворним сазнањ им а, инспектор бош словијаС П Ц , Бранко Ц исарж , у уџбеникуЦ р к в е н о п р а в о за богословије,написао је: „Т ако је С рпска православна црква у новом поретку до-била своје м есто, које јој припада по њ еним историјским заслугам а ипо њ еној јеваиф елској мисији. О на није ни забрањ ена, како су топојединци приж ељ кивали, нити је од држ аве одбачена, како су другипогреш но зам иш љ али - него је од држ аве одвојена... У првојјугосло-венској држ ави она је, као и остале вероисповести, уж ивала статуспризиате Ц ркве, била је третирана као јавна корпорација и им ала даосети политички и правни надзор и уплитањ е држ аве у њ ене уну-араш њ е ствари.

С ходно уставним начелим а о одвајањ у Ц ркве од држ аве и ослободи вероисповедањ а, С рпска православна црква, као и све осгалеверске заједнице, сам остално развија свој ж ивот и акцију, у духу Β ε ροκε толораш џф коју је ом огућила социјалистичка држ ава. Д аклг,постоје сви услови који Д ркви ом огућавају да врш и свг оно ш то јојјг Х ристос у ам ангт оставио, а ако би она хтела да изађг из тогаоквира и да испољ ава политичкг тгндгнцијг - органи власти јој чинесам о драгоцгну услугу, јер Ј8 враћају на чисто црквгни τερεπ и наиспуњ авањ е оних задатака којг јој је Х ристос поставио. Д рж авнипрописи у С Ф РЈ, због тога, ни најм ањ г ιιε спутавају Ц ркву у врш гњ уњ енг бож анске мисије на згм љ и, нити од њ г чш ш послуш ног роба. Адрж ава са својг странг Η ε сам о ш то јс не ом ета у врш ењ у њ езинем исијг, нити од Ц рквг траж и да с е м еш а у њ гнг унуграш њ г пословг,κείΌ јој остављ а да сам а ргш ава свг пословг својг унуараш њ г управе.И пргм да принцип потпуног одвајањ а Ц ркве од држ аве не нам гћг

209




држ ави никакве обавезе у погледу м атеријалне пом оћи Ц ркви, држ аваипак у виду обилне м атеријалне пом оћи пруж а Ц ркви м огућност дасвоју задаћу успеш но изводи.”459 Н ајозбиљ нији одговор на пихањ е

због чега је С П Ц данас у оваквој позицији треба потраж ити управоу цитираном одељ ку. Н еш то слично нисм о проиаш ли код других ве-роисповести на овим просторим а.

459 Б . Ц и с а р ж ,р к в е н о п р а в о , I, У џ б е н и к з а р п с к е п р а в о с л а в н е б о г о с л о в и је Б е о г р а д , 1970, с т р . 199. О в а к њ и г а је ш т а м п а н а с б л а г о с л о в о м Њ е г о в е в е т

п а т р и ја р х а с р п с к о г Г е р м а н а , у и з д а њ у в е т о г а р х и је р е јс к о г с и н о д а П ц е н з е н т : п р о т о је р е ј д р Б л а г о т а Г а р д а ш е в и ћ , в а н р е д и и п р о ф е с о р Б о г о с ф а к у л т е т а П Ц у Б е о г р а д у , к о ји је г о д и н а м а п р е д а в а о К а н о н с к о и ц р п р а в о с а ц р к в е н о м а д м и н и с т р а ц п јо м (1946-1991).

210



IX Г Л А В А

р п с к а п р а в о с л а в н ацрква

1. А р х и е п и с к о п и ј а

О длазак Растка Н ем ањ ића на С вету Гору био је за српски народод изузетног значаја. Растко се зам онаш ио 1191, кад је и добио им еС ава. И м е је добио по познатом подвиж иику, светом С ави О евећеном ,који је ж ивео у V и VI веку. М анастир П антелејм он, у којем се С авазам онаш ио, био је руски. У брзо је м онах С ава преш ао у манастирВ атопед. Н еколико годииа каспије, њ егов отац С теф ан Н ем ањ а сази-ва сабор у Расу (1196), на којем управу држ аве предаје средњ ем синуС теф ану, чија је супруга Евдокија била Гркињ а царског рода. Затимсе зам онаш ио, добио им е С им еои и обитавао у м анастиру С туденици,а њ егова супруга А на, у м онаш тву А иастасија, обитавала је у м ана-стиру који се налазио у К урш ум лији. И дуће, 1197. године, монах С и-м еон је отиш ао к сину С ави у С вету Гору.

С ава је већ тада им ао јасан циљ . С рбим а је био потребан м ана-стир у којем ће бити дом аћини и своји на свом е. К арејски сабор сеслож ио са предлогом м онаха С аве и С им еона да и С рби добију наС ветој Гори м есто где ће подићи свој м анастир. Ради тога је м онахС ава отиш ао у Ц ариград, где га је прим ио цар А лексије III А иђео(1195-1203). Н а С ветој Гори је постојао м аиастир у руш евииама, званиХ иландар, који је припадао м анастиру В атопеду. Ц ар А лексије, тастС авииог брата С теф ана П рвовенчаног (ж упан 1196-1217; краљ 1217— 1228), издао м у је хрисовуљ у по којој Х илаидар постаје власниш твоС рба. У з С теф анову обим ну пом оћ, подигиут је Х иландар, у којидолазе српски м онаси са С авом и С им соном , где се С им еон недугопотом упокојио (1199/1200).

С ава је за Х иландар написао познати Х иландарски типик. Н апрвој годиш њ ици смрти, 13. ф ебруара, С им еон је проглаш ен за све-титељ а. Ж итије и служ бу написао м у је С ава. С ава је подигао посницуу К ареји, за коју је (1199) саставио „К арејски типик” . У чии јсрођако-на и јером онаха рукополож ен је исте године кад се упокојио С им еон.С олуиски м итрополит К остадије М есопотам ит произвео га је 1204. узвањ е архим андрита.460 К рсташ и су те године заузели Ц ариград и

460 Н с к и м е ш а ју х п р о т о1т ју -р у к о п о л о ж е н >е у ч п н ђ а к о и а , п р с з п п т е р а и е п п с к о п а с а п р о п з в о ђ с њ е м у ч п н а р х п м а н д р и т а . („... о н и у ч п н п ш е јс р о м о н а х а а в у , р у к о п о л о ж с њ с м , - а р х п м а н д р п т о м "), ш т о н п ј е п с т о . В п д п , Д . К а л е з п ћ ,С в е т и С а в а м и с и о н а р , п о м е н п ц а в с т и а п а , Б с о г р а д , 1995, с г р , 30.

211




основали Л атииско царство. А лексије К ом иии је исте годиие основаоТ рапезунтско царство, а Т еодор I Л аскарис (1204-1222) Н икејско цар-ство. У то врем е архим андрит С ава већ им а јасан циљ - стварањ е

аутокеф алне С рпске цркве, која се дотле налазила под јурисдикцијомО хридске архиепископије. П ош то је постао архим андрит, у С гуде-нички типик је унео одредбе о архим аидриту - игуману.

С а С тудеиичким типиком и м ош тим а светог С им еона Н ем ањ е,архим андрит С ава је 1206, из Х иландара, стигао у м анастир С тудеиицу,где је у својству архим аидрита постао игум ан студеиички. У С тудени-ци је остао до 1217, и за то врем е је у С рбији „створио све предусловеза постојањ е и званично признавањ е самосталие С рпске цркве”.461Ради тога се архим андрит С ава вратио на С вету Гору, одакле јенаставио пут у Н икеју. Т амо је од патрнјарха М анојла I С арантин аХ аритопулоса (1215-1222) и цара Т еодора I Л аскариса (1204-1222),издејствовао сам осталност, тј. аутокеф алност С рпске цркве са раигомархиепископије.

У науци је било опш теприхваћено м иш љ ењ е да је 1219. архи-м андрит С ава хиротоиисан у чин епископа, кад је постао архиепископ,а по неким а 1220. М еђутим М . П етровић је дош ао до података изкојих се види да је С ава хиротоиисан у чин епископа 1210, а да јекасније постао архиепископ 4 2 Н ећем о се упуш тати у слож еност овогпитањ а. С м атрам о да је С рпска црква постала аутокеф ална 1219, аС вети С ава њ ен први архиепископ исте године. В елика је вероватноћада се С ава и пре посвећељ а у архиепископа поиаш ао епископски, несам о архим андритски, чим е је повређивао јурисдикцију О хридске ар-хиепископије. А рхиепископ С ава је сигурио м иого рапије предузео свеш то је било потребно да се за С рпску цркву припреми Н о м о к а н о н - З а к о н о п ф а в и л о . О д хиландарских м онаха, њ ем у није било теш ко даодабере најподобније и најспособиије за епископе. Д оласком у С рбију,архиепископ С ава је основао архиепископско седиш те у манастируЖ ичи, са јурисдикцијом над десетак епархија од којих је седам билоу Раш кој (Рас, Т оплица, М оравица, Д абар, Будим љ е, Х восно, П ризен),а по једна у Зети (иа П ревлаци код К отора) и Захум љ у (код С тонана П ељ еш цу).463 У купан број епископија није коначно утврђен и кре-ће се изм еђу девет и дванаест. М . Јанкови ћ см атра да је „С рпскаархиепископија 1220. годиие, заједно са Л ипљ анском , била организо-вана у десет епископија на челу са А рхиепископијом . Н аим е, бројалаје једанаесг епископија, ако се ту урачуна и Ж ичка, као посебнаепископија” 464 С едиш та свих епископа налазила су се у манастирим а.

461 М . П е т р о в и ћ ,С ш у д е н и ч к и ш и и и к и с а м о с ш а л н о с ш С р п с к е р к в е , с т р . 45.

462 М . П е т р о в и ћ ,П р е р а с т а њ е С т у д е н и ч к е а р х и м а н д р и је у Ж и ч к у а р х и е п и в е т и К н е з Л а з а р , г о д . III, б р . 2 и 3 (10 и 11), П р и з р е н , 1995, с т р . 41-48.

463 Р . Г р у ј и ћ ,П р а в о с л а в н а С р п с к а р к в а , с т р . 19.

464 М . Ј а н к о в и ћ ,Е п ш с к о п и је и м и т р о п о л и ј е С р п с к е ц р к в е у с р е д њ е м в е к у , Б е о г р а д , 1985, с т р . 30.

272



I X Г л а в а : С р и с к а и р а в о с л а в н а и р к в а

Е пархије су биле подељ ене на протопопијате, а ови на парохије -нурије. С ваки епископ је добио прим ерак Н ом оканона.

О хридски архиепископ Д им итрије Х ом атијан је 1221. послаописм о архиепископу С ави, у којем га назива „м онахом ”, траж ећиобјаш њ ењ е због чега је заобиш ао О хрид и отиш ао у Н икеју радихиротоније. „Д ва су, углавном , разлога ш то је Х ом атијаи толико увре-ђен оснивањ ем сам осталне С рпске цркве: изгубио је јурисдикцију натом делу Ц ркве, а са њ ом и приходе који нису били незнатни , јер сувероватно убирани, сагласно 27. новели А лексија I К ом ни на из 1086.године, у новцу и натури.”465 Д им итрије је улож ио протест и кодни кејског патријарха. Н ем а података да је архиепископ српски одго-ворио Д им итрију. О том е М . П етровић закљ учује: „Н ајпре ће бити даје остављ ено нека Х ом атијану одговара сам развој догађаја.”466 О д-

луку о сам осталности Ц ркве у С рбији донео је „С инод Ц ариградскецркве и, прем а ондаш њ им схватањ им а о васељ енској улози патријар-ха, та одлука је ваљ ана и пуноваж на” .467 О протесту Х ом атијановомсам о је сабор представиика свих аутокеф алних православних Ц ркавам огао да донесе одлуку. Д о тога, м еђутим , пије дош ло. Н апротив,„пупо канонско-догм атско опш тењ е аутокеф алних црква, па и О хрид-ске убрзо, са С рпском архиепископијом , најбољ е сведочи о опш те-признатој канонској ваљ аности њ ене аутокеф алности” .468

С вети С ава је био ненадм аш аи на свим пољ им а и све ш то јечигш о, требало је да буде у корист српском роду. „О д византијског

цара је преузео игум аиски ш тап да стално буде у Х иландару; одцариградског патријарха (тада у Н икеји, јер су Ц ариград запоселиЛ атини) стекао је право на хиротонију и црквену сам оуправу у С рбији;од папе је стекао право на крунисањ е српских владара, које од тадаредовно круниш у искљ учиво поглавари С рпске цркве” 469 С вети С аваје поред низа веом а великих потеза, пред крај ж ивота повукао јошједан. Н а народиом сабору у Ж ичи 1233. , предаде архиепископском есто свом најбољ >ем ученику А рсенију I” . Т о је било пре него ш тоће краљ а Радослава (1224-1234) наследити м лађи брат, краљ В ладис-лав (1234-1243). „Разлози њ еговог повлачењ а су виш еструки. С вети

С ава је ж елео да добије достојног наследника. Д руго, да се њ еговнаследник још за ж ивота С авиног оспособи за сам осталаи рад управомм ладе аутокеф алне Ц ркве. Т реће, на два путовањ а изван С рбије, С аваје радио ма уздизањ у угледа С рпске Ц ркве и Д рж аве иа м еђународномплаиу и, четврто, по наш ем м иш љ ељ у веом а битном разлогу, својим

465 М . П е т р о в и ћ ,С т у д е н и н к и т и п и к , с т р . 65.

466 И с т о , с т р . 73.

467 И с т о , с т р . 75.

468 И с т о , с т р . 80.

469 М . П е т р о в п ћ ,С а м о с т а л н о с тЦ р к в ен Д р ж а в еп о з а к о н н м аС в е т о ГС а в е , п о - м е н п ц а в е т и а в а , Б е о г р а д , 1995, с т р . 87.

470 Р . Г р у ји ћ ,Л р а в о с л а в н а С р п с к а Ц р к в а , с т р . 20,

213





I X г л а в а : С р п с к а и р а в о с л а в н а и р к в а

црквено п р о к л е т с т в о -а н а т е м у на Д уш ана, патријарха Јоаникија исав српски сабор тобож е стога, ш то су сам овласно прогласили П а-тријарш ијом С рпску А рхиепископију”, 75 ш то К алист и учини 1352.П атријарси Јоаникије, њ егов наследиик С ава IV (1354-1357) и царД уш ан овом чину нису придавали никакву важ ност. Н асупрот њ им а,„прости народ и ниж е свеш тенство, а нарочито српски светогорскикалуђери почеш е клонити, осећали су то проклетство као велш штерет”.476

Ц ар Д уш аи је, иа иесрећу, отрован 1355. „У С рпској царевш ганаступиш е миоге трзавиц е, које почеш е разривати држ аву и спремахипропаст српској држ ави и црквеној сам осталности. - С ва та зла народје тум ачио као директне последице проклетства.”477 Д рж ава се рас-падала, а Т урци су надирали. Због свега тога, „као блаш честив го-

сподин кнез Л азар, не подносећи да гледа ове раздоре, саветује се сасвојим сабором , епископим а и властелом , и са оиим светим м уж евим акоји ж иве у С ветој Гори, те изаберу неког угледног старца по им енуИ саија и њ еговог сапосника и љ убомудреног м уж а, попа Н икодим а,па их часио пош аљ у у Ц арски град, тј. у Ц ариград” 478 Ц ариградскипатријарх Ф илотеј (1354-1355. и 1364-1376), цар Јоваи V П алеолог(1341-1391) и С инод, донели су одлуку о скидањ у анатеме са дваф п ска цара (Д уш ана и У рош а) и два патријарха (Јоаникија и С авеIV), као и о призиаљ у П ећке пахријарш ије. С ве грчке епархије сувраћеие Ц ариградској патријарш ији, уз једну погодбу: ,,да С рби, ако

опет ојачају, не збацују виш е грчке епископе са њ ихових м еста”.479Д ва представни ка Ц ариградске патријарш ије прочитали су опрош тају м анастиру С ветих А рханђела у П ризрсиу, где је цар Д уш ан биосахрањ ен. Т им е је успостављ еио канопско-догм атско опш тењ е С рпскеи Ц ариградске цркве, али горак укус м инулог раздора и крутог др-ж ањ а Ц ариградске патријарш ије није био довољ ан да С рбе и В изан-типце повеж е јачом споном за борбу против стално надирућих Т урака.

3. О б н а в љ а њ е П е ћ к е п а г р и ја р ш и је

Т урци су покорили Б угарску 1393, Ц ариград 1453, а са падомС м едерева 1459, нестало је и С рпске држ аве. С рпска црква се наш ла

475 И с т о , с т р . 29.476 И с т о .477 И с т о .478 М . П е т р о в и ћ ,О З а к о н о п р а в и л у и л и Н о м о к а н о н у С в е т о Г а С а в е , с т р . 86.479 Р . Г р у ј п ћ ,П р а в о с л а в н а С р п с к а р к в п , с т р . 30; О д р с ђ е н п је и д е т а љ н и је п о д а т к е

о т о м е в . М П е т р о в п ћ ,П о в е љ а - п и с м о д е с п о т а Ј о в а п а У г љ е ш е и з 1368. Г о р и н е о и з м и р е њ у С р п с к е и а р и Г р а д с к е к р к в е у с в е т л о с т и н о м о к а н о н с к и х п р о И с т о р п јс к и ч а с о п и с , к љ .Χ Χ ν-Χ Χ νί,Б е о г р а д , 1978-1979, с т р . 29-51; у п . и с т и : С т у д е н и ч к и т и п и к и с а м о с т а л ч о с т С р п с к е и р к в е, с г р . 83-119.

215








целог српског народа.”487 Т о је било тада, и никада виш е. С лободносе м ож е рећи: да није било обиове П ећке патријарш ије 1557, С рпскацрква би се, извесно је, изгубила под грчким утицајем . О вако, ж ивохС рпске цркве је добио нови снаж ан подстицај, који јој је пом огао даопстане и до данас. В аљ а истаћи још и то да је „М ехм ед 1574. успеода и за охридског архиепископа посхави С рбина, такође свога рођака,и тим е бар за неко време одузм е грчка превласт у тој старој словен-ској архиепископији”.488

4. Н а с и л н о р а з а р а њ е о р г а н и з а ц и је П е ћ к е п а т р и ја р ш и је

Једна од кобиих година у историји С рпске цркве и њ еиог народајесте 1766. Н аим е, султан М устаф а III је те године, 11. септем бра,издао берат којим укида П ећку патријарш ију. У кидаи>е П ећке патри-јарш ије је веом а слож ено црквенокаиопско питањ е, Јер, ако је П ећкапатријарш ија 1766. укинута, она је после I светског рата обновљ еиа.А ко је пак те године иасилио разореиа њ еиа организација, она 1920.није обновљ епа, већ је васпостављ ена. Разм отрим о ш та о том е говореисторијски догађаји. 89

О биављ ањ е П сћке патријарш ије 1557. било је од непроцењ ивогзначаја. О важ ности обнављ ањ а П ећке патријарш ије Д . К аш ић пиш е:„С рпски патријарси су успели да организују С рпску дркву, тако да јеона успела да поврати поверењ е у нациопалне снаге и да први путјасно пробуди иаду на збацивањ е ропског јарм а.”490 М еђутим , С рпскипатријарси иису увек добро процењ ивали ситуацију. Ч есто су се пре-виш е уздали у А устрију од које су редовно остављ ани на цедилу,препуш тани на м илост и пем илост Т урцим а. П атријарх Јован (1592-1614), у чије врем е су спалзсие м ош ти С ветог С аве, а епископ врш ачкиТ еодор ж ив одеран -ум ро је насилном см рћу у Ц ариграду 14. октобра1614. ГТатријарси А рсеније III Ч арпојевић (1674-1690) и А рсенијеIV (Јовановић-Ш акабенда) (1725-1748), за чије врем е су биле две ве-лике сеобе С рба у А устрију, били су ж ртве А устрије. П оследњ и пећкипатријарх В асилије (Јовановић-Бркић) (1763—1772) побегао је прекоА устрије у Русију. Њ егово бекство ће скупо кош тати С рпску цркву.

Ц ариградслси патријарх С амуило I (1763-1768), у споразум у са тур-ским властим а, наметнуо је за пећког патријарха К алиника II (1765-

487 В . Ћ о р о в и ћ ,И с т о р и ја С р б а , с т р . 418.488 Р . Г р у ј и ћ ,П р а в о с л а в н а С р п с к а р к в а, с т р . 86.

489 В п д е т и : Д . П е р и ћ ,У с т р о јс т в о , с т р . 14.490 Д . К а ш п ћ ,С р п с к а р к в а п о д Т у р ц и м а , п о м е н и ц а П Ц (1219-1969), Б е о г р а д , 1969, с т р . 149.

491 р к в а , К а л е н д а р з а 1996, с т р . 22.

218



IX г л а в а : С р и с к а и р а в о с л а в н а ц р к в а

1766), који је био Грк. О н је дош ао са задатком да обави последњ ипосао око уииш тењ а С рпске дркве. У то врем е су Грци и Ц ариградскапатријарш ија испољ или своје право лице прем а С рбим а и њ иховојпатријарш ијн. К од Г рка се појавно п окрет п е о је л и п и з а м , за који Ђ .С лијепчевић пиш е: „А то је, у ствари, било једно ново национално икултурно завојевањ е са разним нијансама и етапам а. П оследице тогабиле су националии и културни сукоби изм еђу Грка и негрчких при-падиика православие цркве, насељ еиих у Турској. Ц ариградска патри-јарш ија се била потпуно ставила у служ бу грчких националних идеалаили бољ е, продуж ила је оно ш то је там о и раније рађено. С ам о уовом е периоду, због нових м огућпости и погоднијих услова, м ногоактивније. Ф аиариоти су и ту водили главну реч.”4 2

С рпска несрсћа била је у том е ш то сад пије бнло М ехм ед-паш е

С околовића, ни неког м удрог српског патријарха који би им ао М ака-ријеве способиости. И зиграии од А устрнје и М летака, а заборављ ениод Руса, С рби су платили високу цеиу. М ож да је могао бар м ало даих заш тити, али није, цариградски патријарх С ам уило I Х анцерис(1763-1768), родом из Ф анара, за кога Ђ . С лијепчевић каж е да је био„иајобразованији и највећи патријарх цариградски XVIII века”.493

У з пом оћ пећког патријарха К алш ш ка и Г рка који су билиепископи по српским зем лзам а, С ам уилу ш гје било теш ко да до крајаспроведе план о С рпској цркви. М . М ирковић тврди: „И злази да јеЦ ариградска патријарш ија психолош ким средствнм а и убацивањ емсвојих личности на катедре П ећке патријарш ије озбиљ ио п рипрем алатерен за униш тењ е сам осталне С рпске цркве. И з виш е разлога она јето и м огла: прво, благодарећи политнчком ком пром итовањ у неколи-цине пећких патријараха, нарочито А рсспија III, крајем XVII, и А рсе-нија IV у првој половш ш XVIII вска; друго, зато ш го су и сеобе овадва патријарха у У гарској стварио изазвале оргаиизациоие порем ећајеи слабљ ељ е С рпскс цркве у 'Гурској; трсће, заго ш то она сам а нијебила политички ком пром итована, и четврто (најбитиије), зато ш то јеП орта и онако м орала одлучити како да се обезбеди на једном одсвојнх најосетлзивијих гш дручја које су љ ени средљ оевропски сусединападали уз све отворенију пом оћ П ећке патријарш ије. Д акле, све онош то је В аселзеиска црква чииила за униш тељ е С рпске цркве, налазилосе на линији иптереса турске држ аве.”494

П атријарх К алиник II је поднсо написану оставку на патрија-раш ки престо. О ставку је предао патријарху С ам уилу „како би сепоставило на љ друго лице достојио и подобно” . Е пископ С ава пиш еда је ту оставку потписало још пет К алш ш кових суф рагана (еписко-

492 Ђ . п п је п ч с в п ћ ,У к и д а п >еП е ћ к еП а ш р и ја р ш и је 1766, Б о г о с л о в љ е , Г о д . XIII, с в . 3 -4 , Б е о г р а д , 1938, с т р . 253.

493 И с т о , с т р . 254.494 М . М п р к о в п ћ ,П р а в и ч п о л о ж а ј, с т р . 165.

219







Д Ш 1Ш О П е р и ћ : Ц р к в е н о и р а в о

него проста протузакоиита узурпација, изведена услијед м алопохвал-них побуда. 0 В ероватно је К алииик дош ао у П ећ са упутством дазада см ртоносни ударац С рпској цркви. И з изнетог се јасно види даније реч о канонском начину нестанка С рпске цркве, већ о насилноми неканонском разарањ у организације П ећке патријарш ије.511 С улта-новим бератом 1766. разбијено је каноиско јединство С рпске цркве иотпочео је период пом есних цркава бивш е П ећке патријарш ије, којиће трајати до 1920, када је П ећка патријарш ија васпостављ ена.512

5. А у т о н о м н а ц р к в а у р б и ји

П очетком XIX века у С рбији су постојале Б еоградска и У ж ичкаепархија, на којим а су епископи били Грци. У врем е К арађорђа П ет-ровића, С купш тииа 1809. закљ учи „да се на место Г рка Л еонтија зам итрополита београдског постави војвода соколски и архим андритм анастира Раче М елентије С теф ановић” .513 Д а би се ово спровело,био је потребан пристанак Ц ариградске патријарш ије. Зб ог рата саТ урцим а није дош ло до преговора са П атријарш ијом по овој одлуциС купш тине. К асније је М илош О бреновић траж ио од Ц ариграда даза београдског м итрополита хиротоииш е С рбииа, архим андрита м а-настира С гуденице, М елентија Н икш ића. И заиста, цариградски па-тријарх га хиротониш е, али не за митрополита, већ за епископа уж ич-кош абачко г 1815. И дуће, 1816. године, епископ М еленхије погине, јер„К нез М илош нареди да га потајно убију” .514 П ош то није успео дадобије м итрополита С рбина у Београду, М илош у је пош ло за рукомда 1816. донесе У р е д б у з а с в е ш т е н с т в о , којом су прописани приходиепископа и свеш теника. У том е су му помогли уж ички епископ М е-лентије (кога је дао убити) и, у им е Београдске м итрополије која јебила упраж њ ена, заступник те м итрополије, архим андрит М елентијеП авловић. М илош је иш ао још дал>е. С купш тина 1822. установи сталнугодиш њ у плату епископа и одређену висину таксе за епископске све-ш тенорадњ е (рукополож ењ е, освећењ е антим инса, цркве и др.), с тимда се обавезе прем а Ц ариградској патријарш ији исплаћују из држ авнекасе.515

510 Н . М и л а ш ,К а н о н и ч к о н а ч е л о П р а в о с л а в н е ц р к в е п р и р а з р е ђ е њ у ц р к в л а с т и , К п и т а њ у о је р а р х и ч к о м п о л о ж а ју С а р а је в с к е м и т р о п о л и је , З а д а р , 1884, с т р , 13.

511 Д . П е р и ћ ,У с т р о јс т в о , с т р . 1 4-1 5.

512 О т о м е в . Ђ . В у к и ч е в и ћ ,Д а л и с е С р п с к а П е ћ к а п а т р и ја р ш и ја Г о д . 176 к а н о н и ч к и у к и н у л а и к о н а ч н о у га с и л а ? и к о јо ј је р к в е н о п р а в н и н а с И с т о р и ч к о -к а н о и и ч к а р а с п р а в а , Н о в и а д , 1904. А у т о р ј е д о к а з а о д а ј е н н и м п у т е м у г у ш е н а П е ћ к а п а т р и ја р ш и ј а .

513 Р . Г р у ји ћ ,П р а в о с л а в н а С р п с к а р к в а , с т р . 147.

514 И с т о .51 5 И с т о , с т р . 148.

222



IX г л а в а : С р и с к а и р а в о с л а в н а и р к в а

И дуће, 1823. године, М илош је са Ц ариградском патријарш ијомзапочео нове преговоре о аутоиом ији Ц ркве у С рбији, ш то је па-аријарш ија одбила. Т акво стањ е је арајало до 3. августа 1830, кад јеП орта издала Х атиш ериф , по којем је С рбија аутоном на К неж евинапод турском влаш ћу. У чл. I и XIV овог, за С рбију важ ног докум ента,реч је о слободи богослуж ењ а и о избору националне јерархије.516

О вакав правни полож ај С рбије послуж ио је М илош у као јак ичврст аргум ент за обнављ ањ е преш вора са Ц ариградском патријар-ш ијом , од које успева да издејствује аутоном ију С рпске цркве. „П ат-ријарх цариградски К онстаитин 23. октобра 1830. једним писмом јечестихао киезу М илош у успех који је С рбија постигла за свој поли-тички и црквени развитак и ш ал е̂ м у поруку, да К нез у договору санародом , изабере погодне личности српске народности и пош аљ е их

у Ц ариград на посвећењ е.”517 М илош у договору са црквеним и на-родмим представницим а подели уж ичку епархију на две, и то: уж ичку,са седиш тем у Ч ачку и ш абачку, са седиш тем у Ш апцу. Ц ариградскипатријарх је 18. октобра 1831. хиротонисао у Ц ариграду архим андритавраћевш ничког М елентија за м итрополнта целе С рбије, а сутрадан,19. августа, м итрополит М елентије је са још два епископа хиротонисаоархим андрита м анасгара С ретењ а Н ићи ф ора М аксим овића за епи-скопа уж ичког.518

П атријарх цариградски К онстантин и С ш год су с е п т е м б р а 1831. написали и потписали а к т о а у т о н о м и ји Ц р к в е у С р б и ји . Т им е се, сједне стране, потврђује избор српског м итрополита, али м у се, с другестране, нам ећу обавезе: за сваки избор новог михрополита наплаћује300 дуката, а на им е две епархије С рбија им а да уплаћује Ц ариградскојпатријарш ији 3000 грош а годиш њ е. Затим , српски м нтрополит им аобавезу да из Ц ариграда узим а свето м иро, пом ињ ањ е цариградскогпатријарха на бош служ ењ у и др.519 М еђутим , „новопосвећени м итро-полит М елентије и епископ Н ићиф ор, нису могли поиети хај толикож ељ ени акт у С рбију, услед дугова које је С рбија им ала да исплати”520Ц ариградској патријарш ији. П о доласку у Београд, м итрополит М е-леитије, епископ Н ићиф ор и београдски м итрополит А нтим , који је

био Грк, хиротониш у архим андрита Герасим а Ђ орђевића за епископа.У брзо су исплаћени дугови Ц ариградској патријарш ији, а затим је1832. стигао акт о аутоном ији Ц ркве у С рбији. М итрополит М елентијеје мирно преузео управу Београдске митрополије од дотадаш њ ег ми-трополита А нтим а. П ош то је разреш си дуж ности, А нтим се враћа усвоје родно м есто А дрос у С редозем ном м ору.521 У врем е аутоном но-

516 С . п а с о в п ћ ,Р а з в и т а к ж и в о т а , с т р . 168.

517 И с т о , с т р . 170.518 И с т о , ст р . 172.

519 Р Г р у јп ћ ,П р а в о с л а в н а С р п с к а р к в а, с т р . 149520 , п а с о в п ћ ,п а в . д е л о , с т р , 172-173,521 И с т о, с т р 173.

223




сти цркве у С рбији м итрополити су били: М елентије (1831-183.3),П етар (1833-1859) и М ихаило (1859-1878).

6. А у т о к е ф а л н а ц р к в а у р б и ји

Берлинским м иром од 1/13. јула 1878. укииут је прохекторат надС рбијом , која је постала независна, добивш и следеће округе: ниш ки,пиротски, врањ ски и топлички. Н езависиош ћу држ аве, стекли су сеуслови да Ц рква у С рбији п остапе аутокеф ална. О д 1831, кад је добилааутоном ију, С рпска црква је доказала да у сваком погледу испуњ авасве услове да буде потпуно самостална. У то врсм е, м итрополит уС рбији је М ихаило. О ко добијањ а аутокеф алности главну улогу сасрпске страие им али су м итрополит М ихаило, Јован Ристић и Ф илипХ ристић. 2 П реговори нису иш лн лако, јер Ц ариградска патријаш ија„постављ а разне прим едбе и одуговлачи” . 23 П осле заврш еиих прего-вора, патријарх Јоаким III и С инод потписали су том ос којим се С рп-ској цркви даје а у т о к е ф а л п о с т 20. о к т о б р а 1879. Т ако је после 103годиие од насилиог укидаљ а П сћке патријарш ије, С рпска црква поно-во постала аутокеф алиа, али не и у рангу патријарш ије иа којем сеналазила од 1346. до 1766. У том осу пиш е: „С вету Ц ркву у С рбијипроглаш авам о за сам осталиу и независпу, и такова да се им а признатиод свију православиих Ц ркава у васељ ени.”524

Ф илип Х ристић, послаиик С рбије у Ц ариграду, ш аљ е 26. окто-бра 1879. у Б еоград м ш ш стру иностраиих дела следеће докум енте:„акт о призиањ у са писмом П атријарховим за К иеза, другим једнимписм ом за Њ егово В исокопреосвеш тенство Господина М итрополитаи, најзад, трећим једпим писмом , којим Њ егова С ветост ш аљ е својблагослов целом иаш см народу” .525

Б ез обзира на аутокеф алију, цариградски патријарх је задрж аоправо да С рпска црква м ора и далл да узим а свсто м иро од њ ега. О воје први пут у П равославној цркви да једна аутокеф ална Ц рква узим асвето м иро од М ајке Ц ркве. В ероватно се радило о наплати за то.Т ом осом су обухваћене и све епархије које су уш ле у састав независнеС рбије. О вај акт црквеие самосталиости м иого је значио за Ц ркву идрж аву. С рпска црква је са оваквим црквеноправним полож ајем до-·чекала васпостављ ањ е П ећке патријарш ије 1920. године.

522 Ђ . л п је п ч е в и ћ ,М и х а и л о , а р х и е п и с к о п б е о г р а р с к и , с т р . 95.

523 И с т о , с т р . 96.524 Н е з а в н с н о с т С П п р о г л а ш е н а 1879. Г о д и н е , Б е о г р а д , 1880. Т о м о с б р . 4163 о д

20. о к т о б р а 1879. г о д н и е о б ја в љ е н ј е н а г р ч к о м у н а в е д е н о м д е л у н а с т р . 2 а у п р е в о д у н а с р п с к н н а с т р , 28-32. Т о м о с с у п о т п п с а л п п а т р и ја р х Ј о а к и д е в е т м и т р о п о л и т а с т а л н и х ч л а н о в а А и Ц а р п г р а д с к е п а т р и ја р ш н

525 И с т о , с т р . 34.

224



IX г л а в а : С р п с к а и р а в о с л а в н а и р к в а

7. В а с п о с т а в љ а њ е П е ћ к е п а т р и ја р ш и је

Заврш етком балканских ратова 1912-1913, С рбија је поново за-добила своју Јуж иу С рбију. С ад је поново царски град С копљ е усрпским рукам а. В лада С рбије и м итрополит Д им итрије почели супреговоре са Ц ариградском патријарш ијом , да би се области које сууш ле у састав К раљ евине С рбије канонским путем припојиле М итро-полији С рбије. П реговори су били при крају, али почетак I светскограта их је прекинуо.526 П осле заврш етка рата, босаискохерцеговачким итрополити се обраћају м олбом архиепископу београдском и м итро-политу С рбије Д им итрију и влади К раљ евиие С рбије, да њ ихове чети-ри м итрополије буду прим љ ене у састав аутокеф алне С рпске цркве.

У м олби се истиче да је то ж ељ а целокупног свеш теиства и народа.У једно, м оле да се од Ц ариградске патријарш ије издејствује канонскиотпуст за ове м итрополије. 2 М итрополит Д им итрије изјављ ује даприм а све четири м итрополије у састав аутокеф алне Ц ркве у С рбији,и да заједно са В ладом К раљ евине С Х С иастављ а прекинуте прего-воре са Ц ариградском патријарш ијом , с тим ш то се ранијем захтевудодаје и питањ е ове четири м итрополије из Босне и Х ерцеговине.

Е пархије Задарска и К оторска обраћају се С иноду К арловачкем итрополије да их прим и у духовну заједницу. П ош то су ове епархијебиле у саставу Буковинске м ш роп олије, предлож ено им је да прибавеканоиски отпуст од Буковинске м итрополије која виш е није ни по-стојала. У С рем ским К арловцим а је 18/31. децем бра 1918. одрж анаП рва конф еренц ија српских православних епископа под председниш -твом м итрополита С рбије Д им итрија, који је исту и сазвао. Н а тојконф еренцији, која је трајала једаи дан, доиета је следећа одлука:„К онстатује се једподуш иа вољ а законитих представника српских пра-вославних црквених области за уједињ ењ ем и на осиову тога изричесе потреба, да се одм ах приступи изврш ељ у тога црквенога уједињ ењ ауспостављ ањ ем С рпске П атријарш ије, пош то се са поуздањ ем очекује,

да ће и С рпска црква у Ц рној Гори пристати на уједињ ењ е, која збогкраткоће врем ена и теш ких пром етних прилика није м огла бити за-ступљ ена на овом збору епископа.” А рхијереји овлаш ћују м итропо-ли та С рбије Д им итрија (П авловића) и издају му пуном оћје „да саставипредсгавку за Ц ариградску патријарш ију у предм ету уједиљ ењ а С рпскецркве и успостављ аљ а С рпске патријарш ије и да у име целе С рпскецркве уопш те учини све потребно у предмету извођењ а горњ е одлуке,као и да умоли кр. владу за диплом атско посредоваљ с у тој ствари, укоју сврху му се издаје пуиом оћ од егране свих присутних еписко-

526 В п д е т п : Д . П с р и ћ ,У с ш р о јс ш в о, с г р , 155.527 А р х и в А п ,З а п ш с н и ц и С р е д ш и њ е г а р х и је р е јс к о Г с а б о р а , А Б р . з а п 284/173

о д 8. с е п т е м б р а 1920, Д а љ е :З а п . С р е д . а р х , с а б о р а .

225








траж ити рестаурацију старе С рпске патријарш ије које се она никадпа ни после укидањ а њ ена није одрекла”.5 1

Због неодлож иих потреба, у С рем ским К арловцим а је одрж анаТ рећа конф еренција од 20. новем бра (3. децем бра) до 2/15. децем бра19 1 9.542 К оиф еренција је потврдила став С редиш њ ег сабора, с тим ш тосе додаје: „А осим тога, успостава старе С рпске П атријарш ије сасвим а њ езиним правим а и повластицама одговара и осећајим а и пре-дањ им а С рпске цркве и иарода који је ту патријарш ију већ једаредбио обновио 1557, покрај тога ха би успостава осигурала С рпскојцркви заслуж ени и већ досад уваж ени ранг м еђу осталим аутокеф ал-ним Ц рквам а. И ш то је м ного лакш е заступати обнову него новоуређењ е П атријарш ије прем а каноним а који старе традиције и стареобичаје веом а уваж авају.”543

М итрополит С рбије Д им итрије није учествовао у раду ове кон-ф еренције, иако је уредно позван. Н а овој конф ереицији је архијере-јим а из К раљ евине С рбије, после дуж е и ош тре дискусије, ,,ставл>еноу дуж иост да према свом е нахођењ у потраж е од м итрополита Д им и-трија образлож ењ е њ егова недоласка и неучествовањ а на овојТ рећојконф ереицији”.544 М еђухим , постојао је договор да регент А лексан-дар постане краљ , а м итрополит цетињ ски патријарх српски, пош тоје Ц рн а Гора остала без краљ а. Т о је Д им итрије знао. У з то, био јеи увређен, јер није био члан чак ни П риврем еног одбора, а ни С ре-

диш њ ег архијерејског сабора. П осао око уједињ ењ а текао је преспоро,а м итрополит М итроф ан Б ан подноси писм еиу оставку на м есто пред-седиика С редиш њ ег архијерејског сабора због болести која је узим алам аха. Н а њ егово м есто С абор бира м итрополита Д им итрија. 45 М ит-рополит М итроф ан Б ан је присуствовао на још две седнице (XIII иXIV), потом је отиш ао на Ц етињ е, где је и умро 17/30. септем бра 1920.

546године.П ром еном председника С редиш њ ег сабора, ож ивео је и рад око

коначног реш ењ а васпостављ ањ а П ећке патријарш ије. Ц ариградскипатријарх Герм ан V, у чије врем е су започети преговори, поднео јеоставку. П реговори су настављ ени са сталпим С инодом Ц ариградскепатријарш ије и успеш но су заврш еии 18. м арта 1920. С утрадан је

541 А р х ж в А и ,З а п . С р е д . а р х . с а б о р а , А Б р . з а п . 2/68-1919 о д 4/17. с е п т е м б р а 1919. „А л е л о м н а ц е л у Ц р к в у ", м и с л и с е н а с в е а у т о к е ф а л н е п р а в о с л Ц р к в е .

542 Н а о в о ј к о н ф е р е н ц и ји о д р ж а н о ј е 11 с е д ш ц а с а 54 з а п и с н н ч к а б р о ј а .

543 А р х н в А и ,З а п и с н и к Т р е ћ е к о н ф е р е н ц и је , I с е д н и ц е , з а п . б р . 1 о д 20. н о в е м - б р а (3. д е ц е м б р а ) 1919.

544 З а п . Т р е ћ е к о н ф е р е н ц и је , III с е д н и ц а , з а п . б р . 3 о д 22. н о в е м б р а (5. д е ц е м б р а )

1919.545 А р х и в А и ,З а п и с н и ц и С р е д . а р х . с а б о р а , XII с е д н и ц е , А Б р . з а п . 91/144 о д

29. а п р и л а (12. м а ј а ) 1920.546 Г л а с н и к У П Ц , б р . 7, 1920, с т р . 98-99.

228



IX г л а в а : С р и с к а и р а в о с л а в н а ц р к в а

С инод Ц ариградске патријарш ије донео одлуку бр. 2056: „да се свеепархије тих покрајина, које су се наш ле у новој држ ави С Х С , осло-·боде од дотадаш њ е њ езиие власти и да се присаједине А втокеф алнојуједињ еној православпој Ц ркви К раљ евства С рба, Х рвата и С ловена-ца”.547 О длуку су потписали, у им е патријарха: м итрополи т Брусе,десет сталиих чланова С ииода и секретар С инода, с тим да се им азам енити канонским патријарш ијским и сииодским Т ом осом у рокуод три м есеца од избора новог Ц ариградског патријарха.548

П рестолонаследник А лексаидар, у име крал^а П етра I, издао јеуказ 17. јуна 1920, у којем стоји: „Реш или см о и проглаш ујемо: У је-дињ ењ е свих православних црквеиих области у К раљ евству С рба,Х рвата и С ловеиаца... у једну А втоксф алну уједш вену српску право-славну Ц ркву К раљ евства С рба, Х рвата и С ловенаца.”5 9 С редиш њ и

архијерејски сабор је припремио м атсријал за нову конф еренцију.Н ацрт закона о проглаш ељ у уепоставе С рпске православне патри-јарш ије (дневии ред од XV тачака) достављ ен је м инистру вера, сапредлогом да се нова, четврта по реду, коиф ереиц ија одрж и у Беог-раду 27. августа (9. септем бра) 1920. М ииистар вера је прош ириодневни ред са XV на XIX тачака, изврш ивш и изм еиу дневног реда.Н ајваж није изм еие у тексгу јесу: тачка V, која гласи: „С вечано прог-лаш ењ е С рпске П атријарш ије уједињ ене автокеф алне С П Ц у К раљ е-вини С Х С ”; тачка VI, такође нова, која гласи: „П роглаш ењ е конф е-ренције свих архијереја С П Ц за С вети А рхијерејски С абор уједињ ене

С П Ц у К раљ евини С Х С ”. С редиш њ и сабор је прихватио изм ене којеје учииио м инистар вера, доставивш и позив свим архијерејим а са днев-ним редом за Ч етврту коиф еренцију која ће почети са радом 27.августа (9. септем бра) 1920. У овом записиику се налази у преписуакт министра вера са диевпим редом од XIX тачака (В . Б р. 7403/7559- 1920 од 13. августа 1920).

Ч етврта конф еренција архијереја, уједињ еиих српскрх право-славних црквених области: А рхиепископије београдске и М итрополи-је С рбије; А рхиепископије цетињ ске и М итрополије Ц рне Горе, Брдаи П рим орја и А рхиепископије К арловачке и М итрополије српске,претворена је у С абор српских православиих архијереја К раљ евинеС Х С , који је почео рад 27. авгусга (9. септем бра) 1920. К онф еренцијису присуствовали сви архијереји, изузев м итрополита М итроф ана Б а-на, који је леж ао болестан на Ц етињ у. С редиш њ и сабор је ранијеприпрем ио Н ацрт одлуке о успостави П атријарш ије. За редиговањ е

547 Р . В е с е л и н с л ш ћ ,У је д и и >е њ е п о к р а ји н с к и х р к п в а и в а с п о с ш а в љ а њ е С р и с к е п т р и ја р ш и је , п о м е н п ц а П Ц 1920-1970, Б о о г р а д , 1971, с г р , 18.

548 Г л а с н и к П П , б р . 7, 1920, с т р . 99-100.

549 П р е п и с у к а з а ч у в а с е у М П А , б р . 179. 1920. О б ја в л >е н је у Г л а с н п к у У П Ц , б р .

7, 1920, ст р , 1.550 А р х и в А и ,З а п . С р е д . а р х . с а б о р а , А б р . з а п . 219/140 о д 16/29. ј у л а 1920,551 И с т о, А Б р , З а п , 243/157 о д 13/26, ј у л а 1920,

229




нацрта одређени су: м итрополит Д им итрије, м итрополит И ларион,епископ тем иш варски Георгије, епископ ж ички Н иколај и, И ларион,викар м итрополије К арловачке.552

П ош то је Редакциоин одбор завриш о својрад, С А С а је сутраданреш ио: „О длуку о успостављ аљ у С рпске патријарш ије донети у С рем -ским К арловцпм а изм сђу бденија и С всте Л итургије на дан 30. августа(12. септем бра) 1920. године”.553 П рограм за овај свечани чин при-прем ио је М инистар вера у споразум у са С редиш ш им сабором .554

Н а даи С абора српских светителза, 12. с .е п т е м б р а /30. а в г у с т а 1920, С А С а К раљ еви ие С Х Сје д и о д у и ш о п р о г л а ш а в а п о д и з а њ е У њ е н е А в т о к е ф а л н е С П Ц п а с т у п а њ и п о л о ж а ј П а т р и ја р и С ве-чано проглаш ењ е изврш ено је у патријарш ијској дворани, која је за

ту прилику била свечано урсђепа. О вом чину присуствовали су архи-јереји, регеит А лександар, чланови владе, представници свих војиих,грађапских, црквсних и других власти. С аборску одлуку о успостав-љ ањ у П атријарш ије прочитао је м итрополнт тузлански И лариои .556Затим је у име крал,а П етра I регепт А лсксаидар прочитао прокла-м ацију о обиавл^ањ у С рпскс патријарш ијс.557 С псчаност је заврш енаблагодарељ ем у катсдралној П атријарш нји карловачкој. И стог данаје у М итрополихској цркви на Ц етиљ у, умссто болесног м нтрополитаМ итроф ана Бана, протојереј И ван К алуђсровић обиародовао васпо-стављ ањ е С рпске патријарш ије.558

К рајем повем бра 1921, за цариградског патријарха је изабранМ елентије IV, који је 19. ф ебруара 1922. издао Том ос и канонскописм о којим П атријарх и С инод признају узднзаљ е аутокеф алие пра-вославне С рпске цркве К рал^евства С Х С иа степен достојанства па-тријарш ијс. Т ом ос и каиоиско писмо донео је у Б еоград м итрополитам асијски Г ерман и други секретар С ннода Ц ариградске патријарш ијејерођакон Гермаи. С вету архијерејску лнтургију су у недељ у 2. априла1922. служ илн у београдској С абориој цркви патријарх Д им итрије,м итрополит Герм аи и м итрополит скопски В арнава, на којој је м ит-

рополит Герм ан прочитао Т ом ос и каноиско писм о и предао их па-тријарху Д им ш рију.

552 А р х и в А и ,З а п и а ш ц и С А С а , I с е д н и д а , о д 27. а в г у с т а (9. с е п т е м б р а ) 1920. З а п п с н и к ј е б е з б р о ја .

553 И с т о , З а п и с н и к II с е д н и ц е , т а к о ђ е б е з б р о ја , о д 28. а в г у с т а (10. с е п т е м б р а ) 1920.554 П р о Г р а мс в е ч а п о с т и, Г л а с н п к П П , б р . 5, .1920, с т р . 70-73.555 А р х п п А п ,З а п и с н ш ш С А С а , о д 30. а в г у с т а (12. с е п т о м б р а ) 1920, т а к о ђ е б е з

б р о ј а .556 О в у о д л у к у в : п о м е ш ц а П Ц 1920-1970, Б с о г р а д , 1971, с т р . 26-28.

557 У п с т о ј п о м е н и ц и ,с т р , 29. (т е к с т п р о к л а м а ц п јо ), в . и Г л а с н и к П П , б р . 51920, с т р , 65-67.

558 Г л а а ш к П П , б р . 6, 1920, с т р . 84-85.559 О б а д о к у м о н т а в . у п о м е н п ц и П Ц , 1920-1970, с т р . 30-34,

230



I X г л а в а : С р и с к а и р а в о с л а в н а ц р к в а

Д анас је С П Ц аутокеф ална са рангом патријарш ије. Њ ен раз-војни пут је био пут успона, падова, всликих ж ртава и великих прег-нућа. С ви догађаји о којим а см о писали, им али су крупног значаја иза држ аву. С рпска православиа црква и држ ава су одувек биле упућенеједна на другу, иако њ ихова сарадљ а иијс увск била харм онична.

8. Г л а в н и а к т и о р п с к о ј п р а в о с л а в н о ј ц р к в и

а . З а к о н о р п с к о ј п р а в о с л а в и о ј ц р к в и (З а к о п о П Ц )

Годипе 1922. С А С а је израдио Н а и р т у р е д б е о у с т р о јс т в у п р а - в о с л а в н е с р п с к е и р к в е и е а в т о п о м и је . С рпски архијерејски сииод језатраж ио од др С лободана Јовановића, проф есора П равног ф акултетау Београду и Д им итрија Рош а, пснзиоисра нз Бсограда, да поднесусвоје миш љ ењ е о Н ацрту урсдбе која јс приређена. О ви су изнелим иш љ ењ е и преплож или да се прво израдн један спсцијалан држ авнизакон о СП ТД.56 П рсдлог је прихватио м ш ш стар всра, као и С А С а.П рви Н ацрт закона о С П Ц израднли су др Гаврило Д ож ић, митропо-лит цриогорско-прнм орски, и др Георгијс Л стић, епископ тем иш вар-ски. Н ацрт су поднелн С А С а-у, који га је после дуж ег разм атрањ а иусвојио. П осле овога су се ум еш али представиици босанско-херце-говачког свеш тенства и народа, бивш е К арловачке м игрополије, им ноги други, траж ећи од С А С и, С А С а, М ш ш старског савета, краљ аи др. да у изради Закон а и У става о С П Ц учсствују свеш тенство ииарод преко својих представника.562

П атријарх Д им итрије се није иајбољ е спаш ао у тим околности-м а. О и се са архијсрејим а иеоправдапо плаш ио да ће вериици узетим ного власти у Ц ркви. В лада је ово добро процснила, па је рад окодонош сњ а Закона о С П Ц иш ао прсспоро. О д 1922. до донош ењ а

Закона о С П Ц састављ ено јс десет предлога Закоп а о С П Ц , од којихсу м иоги стизали и прсд Н ародну скупш тину, али иису усвајани. Б илоје м пого кои таката изм сђу С П Ц и држ авс у вези са овим питањ ем .

560 Ј . Ј о р с м п ћ ,П р е д л о г З а к о н а о С П Ц и ι ι,β ϊο β η в р е д н о с ш , р е м с к н К а р л о в ц и , 1925, с т р . 9.

561 А р х п в А и ,З ш и с н и ц и С А С а , А Б р . з а п 179/155 о д 14/27, н о в с м б р а 1922.562 , Љ у б п б р а т п ћ ,Н п ц р т У с т а в а и с п м о у п р а в н о у р е ђ е њ е С р п с к е п р а в о с л а в н

ц р к в е , а р а јс п о 1925, г д о јо о б ја в л >с н д с о м а т е р п ја л а о б о р б п н а р о д а и с в е ш т е н - с т в а д а у ч с с г в у јс у з а к о и о д а в н о м р а д у П Ц , ш т о јо у г л а в н о м о д б п ј а н о . В п д е п А Ј , 63 - М п н п с т а р с г п о л р а в д с , В е р с к оодсл»с1Бе, ф а с ц п к л а 13. У »п м а је с а д р ж а н о м и о ш т в о п р о т с с т а п з Б о с н е п Х с р ц е г о п п н е п б п в ш с К а р л о в а м п г р о п о л п јс , к о јп с с о д н о с и н а д о п о ш о н з З а к о н а о П Ц , У с т а в а П Ц и д к а о п п р с д л о г е к а к о д а с е с в с т о р с ш п .

231





IX г л а в а ; С р и с к а и р а в о с л а в п а и р к в а

О д 1925. до донош ељ а Закоиа о С П Ц , питаљ е црквеиог У ставаје мировало. Т ек кад је доист Закон о С П Ц , м огло се приступитиизради У става, јер јс чл. 24 овог закона прописнвао: „Ц рквеии У ставо целокупиом уређељ у С рпске православне Ц ркве и свију црквенихсамоуправних власти доиеће С вети архијерејски сабор, и предлож итиМ инистру правде, који ће га, пош то га усвоји, поднети К раљ у наозакоњ ењ е.”

П атријарха Д им итрија је иа трону пећког пачрлјарха наследиом итрополиг скопски В арнава (Росић), који је наступио м иого одлучни-је и ош трије од свог претходиика. Њ егов први задатак је био да сеш то пре и деф ш ш тивио уреди унутраш њ а оргаиизација С П Ц . За тоје био потрсбаи У став. П од руководством патрнјарха В арнаве, С А С аје израдпо Н ацрт устава, који је С А С а 1930. усвојио и по делегацији,

коју је предводио епископ ниш ки Д оситеј, прсдао м ш ш стру правде16/3. новем бра 1930. М ш ш стар је обећао да ћс „најдаљ е у року од тридана доставити своје прим сдбе на У став” . Н сколико дана каснијепатријарх В ариава је обавсстио С А С а да је 20/7. истог м есеца пред-вече, разговарао крагко с м ш ш стром правдс, који је обсћао да нећечинити веће и зиатније прим сдбе иа израђсни У став, и да ће својеприм сдбс доставити у ш то краћсм року С А С а-у. П атријархово са-опш тсњ е С абор узим а на знањ е.567

О сам дапа каспије С А С а је прим ио прим сдбе на У став којих јебило 18, и то веом а круш ш х. Т ри дана је С А С а расправљ ао о прим ед-

бама, и ко зна колико би ово трајало да патријарх В арнава иијекатсгори чки прекииуо дал3у дискусију рсчнм а: „С вс оно ш то се неслаж е са каноним а С абор нс м ож е прнхватити.” С абор је овај П ат-ријархов став прихватио, усвојивш и пет прим сдби, о чем у је обавестиом ш ш стра правдс. С вак јс остао при свом ставу. С вети архијерејскисабор је допео одлуку којом даје инструкцијс за рад С А С и по питањ уУ става, с тнм да „архнјсрсјим а нијс допуш тсио да се у питањ им аЦ рквсиог У става упуш гају појсдииачпо у посрсдован,а и прсш вараљ ам им о зпап>а и одобрсљ а П атријарха н С встог А рхијсрсјског С ино-

568да .Т ако сс ово рсдовпо зассдаљ е С А С а заврш ило, иако јс иа дпев-

ном рсду нм ало сам о јсдну тачку - црквспи У став. С поразум са В ла-дом иијс постигнут. П атрнјарх и С А С и су до следећсг заседаЈБа С А С а,које јс почсло у ссптсм бру 1931, вш ис ггута покуш али код м ш ш страправде, владс и самог крал3а да реш с питаизс црквсног У става, алирезултата није бпло. У м сђуврсмсну јс см спли м ш ш стар правде дрМ илан С рш кнћ, а на љ егово мссто јс поставллн др Д рагутнн К ојић.С абору 1ш сада пијс успсло да рсш и ово гш тапзе. Заврш авајући својрад, С А С а јс усвојио саош птстће у којсм, изм сђу осталог, схоји: „А ли

567 Д . П о р п ћ ,З а к о п о р а а с ш а о С П, с т р 36-37,568 И с т о , с г р 39^40.

233








ска и барањ ска у Д аљ у; Раш ко-призрснска у П ризрепу; С копска уС копљ у; С лавонска у П акрацу; С редњ озападноам еричка у Л ибертви-лу; С редњ оевропска у Х им елстиру; С рсм ска у С рем ским К арловцим а;С рпски православни викаријат скадарски у С кадру; Т ем иш варска уТ ем иш вару; Т им очка у Зајечару; Ц рногорско-прим орска на Ц етињ у;Ш абачко-ваљ >евска у Ш апцу и Ш ум аднјска у К рагујевцу.

А рхијереји епархија Д абро-босанске, Загребачко-љ убљ анске, Н о-вограчаничке, С копске, С редљ озападноам сричке и Ц рногорско-при-м орска им ају по свом полож ају титулу М итрополита, са правом частиали не и власти ваи своје епархије. С ве одлуке које се тичу епархија(назив, оснивањ е, укидаљ е и ароидирањ е) су у надлеж ности С А С акоји то чини споразум но са П С .

Ц рква подм ирује своје м атеријалне потребе: приходим а од црк-вене им овине свих врста, као и од хартија од вредиости; црквенимтаксам а; разрезивањ ем на црквене опш тиие и м анастире; добровољ -ним прилозим а и завеш тањ им а; приходима од црквеиих завода и уста-нова.

Т ела и органи у С П Ц деле се на црквено-јерархијска и црквено-сам оуправиа. У и р к в е и о -је р а р х и јс к а спадају: патријарх, С А С а, С А С и,В Ц С , епархијски архијереј; викарии архијсрсј; Е Ц С ; архијерејски на-м есник; парох, настојатељ м анастира и манастирско братсхво. Ц р к в е - н о -с а м о у п р а в н а т е л а су: ГГС, Е С , Ц рквепо-огш ггински савет и Ц ркве-

но-опш тински управни одбор.

1. П а т р и ја р х

П атријархе С П Ц бирао је И зборни сабор: 1920, 1930, 1938, 1950и 1958. П осле избора епископа ж ичког Германа за патријарха, С А С аје донео одлуку по којојпатријарха бира С А С а. Т ако је С А С а изабраосадаш њ ег патријарха децем бра 1990. Н ајдаљ е у року три м есеца када

је упраж њ ен патријараш ки трои, С А С и сазива С А С а и одређује датумизбора патријарха. С едници м ора бити присутно најм ањ е две трећинечланова С А С а, м еђу којим а су епархијски архијереји и викарни епи-скопи. П редседава најстарији архијереј по хирохонији, а најм лађи чланС А С а је секретар. О дсутни архијереји м огу овластити у писм енојф орм и некога од присутних да у љ ихово им е гласа, с тим да једанархијереј м ож е им ати свој глас и још један. Б ирају се три кандидата;они који добију највиш е гласова, улазе у уж и круг. К ада се добију трикандидата, њ ихова им ена се напиш у на папир, ставе у коверат, послечега се улази у П атријарш ијску капелу. Запечаћеии коверти се по-

ставе на часну трпезу. Н а Богослуж ењ у началствује архијереј који јепредседавао И збориом сабору. Један свеш теиом онах који се припрем апостом и м олитвом , узим а једаи ковсрат, предаје га председавајућем

236






уредбе и начелне одлуке. П атријарх сва акта потписује м астиломзелеие боје. П од њ еговом контролом су: К абинет Њ егове светости,секретар С А С и, директор П У О , управгаж П атријарш ије, и друге кан-

целарије, које за свој рад одговарају директно патријарху.

2. в е т и а р х и је р е јс к и с а б о р ( А а )

С вети архијерсјски сабор је иајвиш е јерархијско прадставни-ш тво. О н је црквенозаксш одавна власт у пословим а вере, богослу-ж ењ а, црквеног поретка (дисциплине) и унутраш љ ег уређењ а Ц ркве,као и врховна судска власт у кругу своје падлеж ности. П редседник је

патријарх, а чланови сви епархијски и викарпи епископи. С вети архи-јерејски синод сазива редовно заседаљ е С А С а једанпут годиш њ е из-м еђу В аскрса и Д ухова. В анредно заседаљ е м ож е сазвати С А С и и кадполовина архијереја то затраж и у писмеиој ф орм и и кад одреди о чем уће се расправљ ати. У том случају, С А С и обавезио сазива С А С а. А које присутиа иадполовична већина, ово тело м ож е доносити пуноваж неодлуке. К ад се бира патријарх и епископи потребно је две трећин еприсутиих. А ко је патријарх спречеи, председничко м есто заузим анајстарији м итрополит, а ако пема м итрополи та, најстарији епископ.О длуке доиете у патријарховом одсуству достављ ају м у се иа увид и

сагласност. У случају несагласности, предм ет се враћа назад на понов-но расправљ аљ е и коначпу одлуку С абору под председииш твом пат-ријарха. О длуке се доносе већином гласова присутних. П ри једнакојподели гласова одлучује председавајући. П ословпиком о раду овогтела одређени су следећи одбори: О дбор за дневни ред, О дбор запреглед извеш таја С А С и, Законодавии одбор, А дм инислративно-ф и-нансијски одбор и М исијски одбор. С ваки одбор им а председника иреф еренха. Записиик С А С а води најм лађи епископ. С ви присутнипотписују записник после читањ а на следећој седници, на последњ ојседници заседањ а потписује се последљ и записиик. Записнике, архиву

и друге акте и докум еите чува С А С и.573С вети архијерејски сабор м ож е, ради стручног м иш љ ењ а, насвоје седнице позвати свеш тена и световпа лица која нису члановиовог тела, под условом да су православне вере. С ваки епархијскиархијереј је дуж ан да за редовно заседањ е припрем и извеш тај о свомраду од прош логодиш њ ег саборског заседањ а. И звеш таји се чувају уархиву С А С и.

К од црквених тела не постоји класична подела на законодавну,изврш ну и судску власт. С вети архијерејски сабор је у С П Ц највиш азаконодавна и судска власт. О н доноси и м ењ а У став С П Ц ; тум ачи

573 П о с л о в н и к С в е ш о г а р х и је р е јс к о г с а б о р а и з р а д и о је с а м А а 1923. Г л а с н и к П Ц , б р . 9, 1923, с т р . 130-131 и Д . П е р п ћ ,У с т р о јс т в о , с т р . 207.

238



X г л а в а : У р е ђ е г в е С р и с к е и р а в о с л а в н е и р к в е

православно црквеио учењ е; уређује унутраш њ у и спољ аш њ у мисијуЦ ркве; прописује насхаш ш плаи и програм веронауке и стара се оверско-м оралном васпитаљ у м ладих и вериика; оснива богословске им онаш ке ш коле; уређује сва обредиа питањ а прем а опш тим црквенимпрописим а; оснива заводе за израду црквеног ж ивописа и свих цркве-них утвари, богослуж бепих књ ига; канонизује светитељ е и прописујеслуж бу за њ ихово празновањ е; прописујс каноискоцрквене прописекоји се одиосе иа све чланове С П Ц и по потреби тум ачи их; прописујецрквеиосудски поступак за рад црквеш гх судова; доиоси Б рачна пра-вила; правила за ж ш зот м онаха и мопахиљ а; оснива у споразум у са П Сустанове за сирочад, нсзбринуту децу, васпнтнс и добротворне уста-нове; настоји да однос Ц рквс и држ авс и м сђуверски односи будуправш ш и и без ш тете по С П Ц ; бнра епархијске и викарне епископе,ректоре богословија и управнике м онаш ких ш кола; постављ а главногсекретара С А С и; води надзор над радом С А С и; бира чланове С А С и;прописује правила С ииодалног ф оида и одобрава њ егове буџете изаврш ие рачуне; прописује свој пословник и друго.

К ао с у д с к о тело у првој инстапци С А С а суди: несугласице из-м еђу архијереја и С А С и; изм еђу архијерсја и патријарха и канонскекривице патријарха, а у другој и последњ ој инстаици све предм ете окојим а је С А С и у прсој ипстанци судио. У з то, ублаж ава казне из-речене од В Ц С по м олби осуђеиог и на образлож ен предлог над-леж ног епископа, пре љ иховог изврш ењ а, и то: на дож ивотиу забрану

свеш тенодејства, на лиш ељ е свсш теинчког чипа и на лиш ењ е свеш те-ничког чина са искљ учењ ем из црквспе заједнице.

3. в е т и а р х и је р е јс к и с и н о д ( А и )

С вети архијсрејски синод је највиш а изврш на (управна и иадзор-на) и судска власт у свом делокругу. О во тсло сачињ авају патријархкао председник и четири спископа, које бмра С А С а. М андат им је двегодине, а сваке године долазе по два нова члаиа. О бавезио се бирајуи два члана зам еиика који долазе на м ссто оног члана који је спреченда обављ а своју дуж ност. П осле патријараш ког полож аја, у адмш гас-тративном погледу, кљ учпо м есто је м есто секретара С А С и. А ко јесекретар спреман, добар организатор, добро инф орм исан, и ако наврем е реагује на све оно ш то се догађа у Ц ркви и у држ ави, одликујесе црквенош ћу и страхом Бож јим , тад је пола посла заврш ено. У веккад је С А С и им ао јак састав који је знао ш та хоће, С П Ц је нм алаогром ног успеха у свом раду. С екретар С А С и води записнике седница.О длуке се доиосе једногласно или всћииом гласова, а у случају поделегласова, одлучује председавајући. У врем е кад је патријарх приврем е-но илн на дуж е врсм е спречеи да врш и своју дуж ност, Ц рквом управљ а

239









X г л а а а : У р е ђ е п ,е С р и с к е и р а в о с л а в п е и р к в е

неко ко је изабран одбије да прихвати избор за епископа. Т о се у XXвеку догодило два пута: изм еђу два свехска рата захвалио се архим аи-дрит др Јустин П оповић, и пре десетак година један студенички јеро-монах.

Д аном усхоличењ а епархијски архнјсрсј ступа у сва права идуж ности. О н као непосредни поглавар и представпик своје епархије,уз сарадњ у свеш тенства и иарода, управљ а и свсстрано руководи це-локупиим , унутраш њ им и спољ аш њ им , верским и црквсним ж ивотому епархији. С ва црквена надлеш тва и оргапи у епархији потчињ еии суепархијском архијереју, који сам постављ а свога зам еника који газамењ ује у границама датог му овлаш ћељ а. И сти је случај и са викар-ним епископом , с том разликом ш то ш сга поставл^а С А С а. Епархиј-ског и викарног епископа издрж ава епархија. П рем а каионским п р описим а, епископ им а сву власт у својнм рукам а.

П р а в о у ч е њ а . Е пархијски архијереј учи и просвећује свеш тен-ство и народ у епархијн речим а, дслим а и пастирским посланицама;чува, брагш и одрж ава у иароду православиу всру, сузбијајући свакурадњ у која је прохивпа православном учсљ у и ш тстна по интересеС П Ц ; организује са свсш теисхвом и всрпицпм а религиозно-добро-хворне, духовио-просвсхнс, родол,убш зе и корисне усхаиове за напре-дак вере и м орала у народу; посхавл^а проповедиике и иеповеднике засвеш хенсхво; посхављ а и разреш ава епархијске служ бенике о чемуизвеш тава С А С и; посхавл^а вероучихсл,е у епархији.

П р а в о с в е ш т е п о с л у ж е /ш . Е пархијскн архијереј началсхвује насвим богослуж ењ им а у епархији; бриие се о урсдном н хачиом врш ељ убогослуж ењ а, и свих црквсних обреда и свехнх тајни; иасхоји да хра-м ови и м аиасхнри буду снабдсвсни са свим ш хо им је похребно забогослуж сњ с; освећујс анхимипсе и храм овс; рукополаж е у својој епархији оие који су достојнн ђакоиског н прсзвитсрског чина; свеш хено-служ ихељ и га помињ у на богослуж сњ им а, а он пом ињ е пахријарха;производи у црквепослуж итсл>ске чнповс достојна лица (чхсц, појац,ип ођакон); м онаш и досхојна лнца и друго.

П р а в о у п р а в љ а н м . А рхијерсјски спископ даје благослов за град-њ у храм ова, м анасхира, капсла и отвараљ е нових гробаљ а; насхоји дасе храм ови и други објскхи граде у искл>учиво православном схилу;предлаж е С А С н лица за одликовањ е досхојансхвом архим андриха,схавроф ора, О рдсном С встог С аве; одликује у својој епархији све-ш тспсхво и верпике по својој оцени; посхавлза свог зам сника и архи-јерејске нам еснике и исхс разреш ава о чем у обавсш тава С А С и; убрачним пихапзим а даје одређсна разреш спЈа прсма Брачннм прави-лим а; посхављ а и разрсш ава ђаконе и свсш хснике о чсм у обавеш хаваП У О ; води надзор над радом свих тсла у епархији, врш и коихролу

рада м анасхира, свсш тсисхва и ђакопа, лично нли прско својих иза-слаиика; подиоси С А С а извсш хај о свом раду; прсдседник је Е Ц С , Е Си Е У О .

243












године. П рвилии к о полагањ у испита за сталног парохијског свеш те-ника С А С а је прописао 1933. године.577

П риврем еног парохијског свеш теника епископ м ож е увек пре-м естити „по потреби служ бе”, а сталног по њ еговојм олби, пристанкуи по пресуди ЕЦ С . М есто сталног пароха попуњ ава се стечајем , пош тосе претходно распиш е стечај. Том приликом епископ доноси одлукукога постављ а за сталног пароха. П арох је у својој парохији оно ш тоје код Рим љ ана био р а (е г ја т Ш а з . А ко је он на завидиој висини, ж ивотњ егове парохије - основне једииице у Ц ркви - добро ће напредовати.Њ егова проповед и свака поука им ају јачи еф екат ако су ж ивотомпосведочеии. П арох им а обавезу да уредно служ и сва света богос-луж ењ а, да за потребе верника (али сам о из своје парохије) врш и свесвете тајне и м олитвословљ а, да се брине о религиозно-м оралномваспитањ у својих парохијана, а нарочито ом ладине. Њ егов храм , кан-целарија и дом треба да служ е за прим ер и да сваког м ом ента будуотворени за верске и друге потребе. О н им а да сузбија сва неправо-славна и јеретичка учењ а и да уредио води адм инистрацију. Њ еговипарохијани га ословљ авају са „О че”, не због њ егових година, већ збогтога ш то је он њ ихов духовни отац. Јанић и Јанош евић пиш у: „П арохје делегат епископов, који га и постављ а и на кога преноси један деосвоје духовне власти. П арох је, како каж е Н . М илаш , главни ослонсталног устројства епархијског, а исто и правилног развића дрквеног

ж ивота.”578П ароси у С П Ц (изузев једног дела епархија у В ојводини) немајуплату већ ж иве од чинодејстава, која врш е за потребе својих парохи-јана.

9. Ђ а к о н

С ве услове који се траж е за рукополож ењ е у чин презвитерам орају да испуњ авају и ђакони. П о У ставу С П Ц , ђаконе м ож е им атисвака парохија, али их им ају обавезио епископи и храм ови у којим аим а виш е свеш теника. Ђ акон пом аж е свеш тенику у свим оним по-словим а које он по свом чину м ож е да врш и. У главном су ђаконислуж беници у С П Ц , а сваки служ и у одређеном храм у. Н иједну све-ш тену радњ у ђакон не мож е обавити без свеш теника. Године прове-дене у ђаконској служ би признају се као и године проведене у през-витерској служ би. Ђ акони, поред принадлеж носхи од Ц ркве, им ајуприходе и од учествовањ а у својству другог свеш тенослуж итељ а навенчањ им а, крш тењ им а и другим обредим а.

577 Г л а с н п к П П , б р . 25-26, 1933, с т р . 379-381; и Д . П е р и ћ ,У с ш р о јс ш в о , с т р . 249.

578 В . Ј а н и ћ и М . Ј а н о ш е в и ћ ,З а к о н о С ,П , с т р . 174.

248






архијереји, а потврђује С А С а. Д есет световних лица им енује патријархна предлог С А С и и П У О на заједничкој седници ова два тела.

М аидат члановим а П С траје ш ест година. С авет се састаје свакедруге годиие у врем е редовног заседањ а С А С а, а ванредно у дваслучаја: кад патријарх са С А С и и П У О донесу одлуку о том е и кадто писм еним путем предлож и председиику натполовичиа већина чла-нова П С , означивш и предм ете о којим а ће се реш авати. О во тело радипо П ословнику које је само прописало. Њ егов председник је патријархили њ егов закоиити зам еник. П атријарш ијског савет бира потпред-седника између световљ ака и четири секретара, и то два свеш тена идва световна лица. О н пуноваж ио реш ава ако је на седници присутнанахполовична већина свих чланова. О длуке се доносе већином гласо-ва. А ко се гласови подједнако поделе, одлучује глас председавајућег.А ко би била донета одлука која се по оцени С А С и противи црквенимправилим а или ако одлука није у сагласиости са мачелим а ГГравослав-не цркве, патријарх такву одлуку задрж ава од изврш ењ а и враћапредм ет П С на поновно реш авањ е. А ко П С остане при ранијој одлу-ци, патријарх ће, по оцени С А С и, доставити предм ет С А С а, који јевластан да пониш ти такву одлуку П С ако нађе да је противна прави-лим а и начелим а П равославие цркве. О во тело доноси и уредбе којесе хичу м атеријалио-ф ш гаисијског рада у Ц ркви. П атријарш ијски са-вет им а одборе: О дбор за извеш тај и заврш ии рачуи, А дм инистратив-но-правии одбор, Ф инансијски одбор, О дбор за пословник и В ериф и-кациони одбор. П о заврш етку рада, подноси се И звеш тај о раду.Редовни сазиви првог П С били су: 1934, 1936,1938. и 1940, а није билованредних сазива. П осле Д ругог светског рата било је неколико сази-ва.

Д елокруг П атријарш ијског савета је двојак: сам осталан и у еа-радњ и са С А С а.

П атријарш ијски савет с а м о с т а л н о : установљ ава полож аје чи-новника и осталих служ беника за спољ ну црквену управу; доносиуредбе о њ иховим служ беним односим а, као и о њ иховим активним ипензијским принадлеж ностим а; прописује дисциплинска правила заслуж бенике спољ аш њ е црквене управе; стара се о материјалним сред-ствим а за покриће свих потреба С П Ц по одредбам а У става С П Ц ,доноси одлуке о разрезу на црквене опш тине и м анастире; доносипословник за својрад; одобрава уредбе, правилнике и пословнике којепропиш у надлеж па тела и органи; прегледа и одобрава заврш не ра-чуне за опш те потребе С П Ц које му подиоси ГГУ О .

П атријарш ијски савет у с п о р а з у м у с а С А С а (пош то претходноприбави сагласност С А С а), доноси: уредбе о активним и пензијским

принадлеж ностам а парохијском свеш тенству, насгавиичком особљ у бо-гословских, монаппсих и других ш кола, особљ у црквених судова, епар-хијским и викарним архијерејим а и патријарху; уредбе о пензионом

250





Д ш г ш о П е р и ћ : Ц р к в е н о и р а в о

потраж ивањ а која им а С П Ц , а за која се докаж е да се не могу на-платити о расходовањ у ствари епархије, м анастира и црквених опш ти-на, као и код потраж ивањ а до 5.000 дш гара и код расходовањ а до

10.000 дииара; одобрава одлуке узим аљ а или давањ а под закуп им ањ акад се ради о износу преко 20.000 дин; реш ава по ж албам а, коначнои у последњ ем степену оним предм етим а које Е С и Е У О реш авају упрвом , односно у другом степену.

П атријарш ијски управии одбор као и а д з о р н а власт контролиш есамоуправне црквеие органе у њ иховом раду и ради тога, по потреби,ш аљ е своје изаслаиике; управљ а ф ондовим а, задуж бинам а и добрим а,која су нам ењ ена опш хим потребам а Ц ркве и врш и конхролу и надзорнад њ им а; стара се да цркве, м аиастири и све друге установе у С П Цим ају законске доказе о својиии својих добара; управљ а у споразум у

са С А С и просветпим и доброхворним заводим а за целу Ц ркву који сеиздрж авају на терет предрачуна расхода и прихода за опш те потребеЦ ркве.

П атријарш ијски управни одбор као у п р а в н а власт за опш те по-требе С П Ц предлаж е буџет и припрем а заврш ни рачун за П С ; одоб-рава буџете, заврш не рачуне и епархијске разрезе од м анастира ицрквених опш тина; одобрава оснивањ е ф ондова, прим ањ е задуж бинаи њ ихових правила; припрем а потребие изеш таје о м атеријалном по-словањ у за П С ; бира чиновнике и служ беиике за рад у овом телу којепатријарх постављ а и разреш ава својим декретом ; настоји да се осни-вају ф ондови и задуж бипе иа корист С П Ц ; припрем а пословник засебе и Е С које одобрава П С . И зм еђу два светска рата П У О је им аоф инансијски, уредбодавни, правни и изврш ии одбор.580

13. Епархијски савет (Е С )О но ш то је П С у С П Ц као целиии, то је Е пархијски савет у

епархији. Е пархијски савет је представииш тво у пословим а епархијске

црквене сам оуправе. П редседник је епархијски архијереј, који пред-лаж е С А С и једиог представника м анастира и по једно свеш тено лицеиз сваког намесниш тва. Такође, Е С предлаж е из сваког нам есниш твапо једног вериика кога потврђује П У О . О н, у споразум у са Е Ц С иЕ У О , им енује пет верника који улазе у њ егов састав. Н а исти начинбирају се и зам еиици за сваког члана Е С . С едиице се редовно одрж ава-ју једанпут годиш љ е, а по потреби и виш е пута. З а рад је потребноприсуство већине чланова. О длуке се доносе већином гласова присут-них чланова. Глас председавајућег је одлучујући. П отпредседн ика би-ра Е С и он није у свеш теном чину. Записник потписује председник,

580 А рхи в П У О , з в е ш и ш ј о р а д у П У О о д 1934. д о к р а ја 1939. г о д и н е ; Д . П ер и ћ ,У с т р о јс т в о, стр. 299-300.

252





Д и м ш о П е р и ћ„■ Ц р к в е н о и р а в о

Е пархијски управни одбор као и з в р и т а власт: саопш тава и извр-ш ава све одлуке Е С и П У О ; настоји да се воде инвентари свих телау епархији; настоји да се располаж е уредиим исправам а о својини, дасе зграде заш тите и осигурају од ш техе, пож ара, крађе и другог.

Е пархијски управни одбор као н а д з о р н а власт контролиш е радцрквених опш тина и м анастира у њ иховом м атеријалиом пословањ уи одобрава њ ихове предлоге буџета и заврш иих рачуиа.

Е пархијски управни одбор као у п р а в н а власт: стара се за обез-беђивањ е средстава за потребе епархије; управљ а и располаж е свимдобрим а у епархији; састављ а предлог буџета и заврш ни рачун заепархију које достављ а Е С , а овај са својим м иш љ ењ ем на коначноодобрењ е П У О ; доноси одлуку о отуђењ у, задуж ељ у и закупу им ањ ау епархији до 5.000 динара, а преко тог предлог достављ а Е С , П У Оили П С , у зависности од надлеж ности; одобрава градњ у храм ова идругих објеката у епархији на црквеном или м анастирском зем љ иш ту.И сто тако, за потребе епархије ангаж ује стручиог правника, којиепархију заступа у границам а датих му овлаш ћењ а.582

15. Ц рквеноопш тински управни одбор(Ц О У О )

У ставом С П Ц 1931. у једној Ц рквеној опш тини п остојали суИ рквеноопш таиски збор и Ц рквеноопиггински савет. Ц р к в е н о о п ш т и н - с к и з б о р су сачињ авали сви пунолетии чланови једне Ц О који суим али право гласа. О ни су бирали чланове Ц р к в е н о о п ш т и н с к о г с а - в е т а , који је сачињ авало 24 до 60 чланова и 12 до 30 заменика. Њ иховброј је зависио од броја верника у тој Ц О . Збор је доносио одлуку оприрезу до 10% за потребе Ц О који се наплаћивао уз држ авни порез.И забране чланове С авета потврђивао је Е У О . И збор је врш ен наоснову листа које су м огли предлож ити Ц О У О или било који паро-хијанин који је им ао право гласа. П редседавао је председник С авета,О дбора или, ако ових није било, најстарији свеш теник. К ад Е У Опотврди изабране чланове Ц рквенооп ш тинског савета, они су се сас-тајали и бирали председника, потпредседника, секретара и члановеЦ рквеноопш тинског управног одбора, који су им за својрад полагалирачун. О днос Ц О У О прем а С авету био је исти као ш то је однос Е У Опрем а Е С или П У О прем а П С . У Ц О У О је улазило ш ест до дванаестчланова, у зависности од величине Ц О . Ч лан овог тела увек је биосвеш теник. П ром еном прж авног уређељ а, С А С а је 1947. укинуо Ц рк-веноопш тински збор.

582 с ш о , стр. 305-306.583 А р хи в С А С и ,З а п и с н и ц ч р е д о в н о г з а с е д а њ а С А С а , А С Б р. 4б/зап. 144 од 6/19.

м аја 1947. г; в. и У с т а в С П Ц , Б еоград, 1947.

254







Брачно правор п с к еправославне цркве

XI ГЛ А В А

1. Ц рквени и хгравославни брак

У овом делу биће речи о православном браку онако како о њ ем у

учи П равославна црква и како прописује црквено законодавство С ри-ске православне цркве.Б рак је био у надлеж ности признатих вероисповести изм еђу два

светска рата. Н а конгресим а правника, који су одрж ани 1927. у Љ уб-љ ани, 1929. у С арајеву и 1934. у Загребу, већина правника се залагалаза увођењ е обавезног грађанског брака.587

С ергије Т рои цки се у почетку залагао за ф а к у л т а т и в н и брак,тј. да сам и супруж ници бирају црквени или грађански брак. П рем ањ еговом м иш љ ењ у овај брак је у интересу Ц ркве, пош то слободанизбор црквеног брака виш е везује вернике за Ц ркву неголи њ еговонам етањ е.588 М . Б артош је, пак, био м иш л>ењ а да „С П Ц нем а правода регулиш е својим законим а питаљ а брака”. П ри том се питањ ебрака није односило само на СГ1Ц , него и на све признате вероиспо-вести. Н асупрот Б артош у, Д . А раиђеловић је био за црквеии брак, акад је реч о оиим а који не припадају ниједној верској заједници,сматрао је да њ им а треба ом огућити да склопе брак пред управномвлаш ћу. А ранђеловић је био против м еш овитих бракова.

С тавови оних правника који су били за грађански брак наш лису своје м есто и у предоснови Г рађанског закон ика из 1934 (чл. 130),а пред сам Д руги светски рат и у П ројекту закона о грађанском бракупо нуж ди, у ком е је такав брак и предвиђен.591

П рем а У ставу Ф Н РЈ од 31. јануара 1946 (чл. 26), брак прелазиу надлеж ност држ аве. О сиовни Закон о браку од 9. априла 1946.признаје бракове склопљ епе у Ц ркви до 9. м аја 1946, с тим ш то

587 V. В а!пс, Р о г о Л с п ор г а у о и 5Р Е Ј , В ео^гас!, 1982, сгр. 71.588 С . Т роицки , р к в е н и и л и Г р а ђ а н с к и б р а к , Б еоград , 1926.589 М , Б а р го ш ,Б р а ч н а п р а в и л а п о је д и н и х р к а в а , А рхив за правне и друш твене

наук е, књ . XXVIII (Χ ΙΛ 0, бр. 1, Б еоград, 1934, стр. 50-60.

590 Д . А ранђеловпћ,Ф о р м а з а с к л а п а њ е б р а к а, А рхив за правне и друш гвене науке,кљ . Χ Χ ΙΧ /Χ υνί, бр. 4, Б еоград, 1934, сгр. 320-325,591 V. В ак|с, Ρ ο Γ ο ά ϊά η οр г а т, стр. 7.

257



Д и м ш о П е р и ћ .· Ц р к в е н о и р а в о

остављ а м огућност да се венчају у цркви сви који то ж еле, али послесклопљ еног грађанског брака. Т ако је и сада.

М и се нећем о упуш тати у разлике изм еђу држ авиог и дрквеногзаконодавства у С РЈ, пош то се питањ е брака и породице изучава уП ородичном праву на П равном ф акултету.592

П о учењ у Ц ркве, брак је установио Б ог у рају кад је створиоА дама и Е ву (В иди 1. М ојс, 2). С ам Господ И сус Х ристос је биоприсутан на свадби у К аии Галилејској (Јн, 2, 1-11). А постол П авлеупоређује брак са Х ристом и Ц рквом (Е ф 5, 20-33). Х риш ћанство јеприхвахило брак као установу која је постојала, и дала му је м ногоузвиш енији см исао. О том е сведоче м ноги канони. И свети оци, кадговоре о браку, истичу да се ради о установи која је светињ а. В изан-тијски им ператори су доносили м ногобројие закон е којим а је регули-сано пи тањ е брака. М иоги од љ их су уш ли у Н ом оканон у XIV на-слова, односно грана. У Закоиоправилу С ветога С аве им а м ного про-писа о браку, као и у Законику С теф аиа Д уш ана. К од нас је послеД ругог светског рата дош ло до лајицизирањ а брака, ш то је им алонегативне последице по држ аву и Ц ркву.

2. У слови, врем е и м есто склапањ ацрквеног брака

П равославни брак је света тајна којом се два лица разнога пола,на начин прописан Ц рквом , везују дож ивотном духовиом и телесномвезом ради потпуне ж ивотне заједиице и рађањ а и васпитањ а деце(чл. 1 Б П ).

И з овога произилазе хри брачна услова: први, да су два лицаразнога пола; други, да постоји слободна вољ а оних који ж еле да ступеу брак, трећи, коју дају пред свеш теником у присуству сведока (кум о-ва) и родитељ а. У П равославној цркви м орају бити присухна оба лица.

Н ико не м ож е заступахи друго лице у тренутку венчањ а у храм у.П оред слободно изјављ ене вољ е, лица м орају да испуњ авају и другеуслове (пунолетство, душ евно здрављ е и др.). Т рећи услов је да вен-чањ е буде обављ ено у оном облику који је прописан Ц рквени м Т ипи-ком.

В енчањ е се не м ож е изврш ити у ове дане: средом и петком свакеседм ице, од почетка Бож ићног поста до Јовањ дана 20/7. јануара; одпочетка сиропусне до Т ом ине неделве; за врем е петровског и госпо-

592 П одробно о тим разликам а, в. Б . Ц исарж ,р к в е н о п р а в о ,

I I (Брачно право ицрквеносудски поступак С П Ц ), Београд, 1973; V. В акш ,Р о г о с И с п о р га \>о и 5Р М Ј , В еоотад, 1982; М . М ладеновић ,П о р о д и ч н о п р а в о у С Р Ј у го с л а е и ји , Београд,19953; Д . П ерић ,З а к о н о д а в с т в о С П , стр. 48-61. и др.

258



Χ Ί гл а в а : Б р а ч н о и р а в о

јинског поста; на даи У сековаљ а главе светог Јоваиа К рститељ а и наК рсховдан (чл. 65). Н а м олбу м ладеиаца коју парох достављ а на ре-ш аваљ е, надлеж ни епархијски архијереј м ож е у изузетним случајевим адати благослов да се веичањ е изврш и и у дане кад је то по Б Пзабрањ ено.

М есто за венчањ е по црквеном обреду је храм , и то пре подне.В ан храм а је дозвољ ено венчањ е тек пош то се претходно прибавиодобрењ е од епископа. З а време рата, поплаве, заразе, као и у случајуопш те или см ртие опасности, веичаљ е се м ож е изврш ити и ван храм а,у друге дане, и у друго врем е дана, а прописапи црквени обред свестина ф орм улу венчањ а: „Господе Б ож е наш , славом и чаш ћу веичај их!”Т о је допуш тено и у случајевим а кад се за то није претаодно м оглоприбавити разреш ељ е од епископа. С ваки такав случај парох је дуж ан

пријавити надлеж ном епископу, ради оправдањ а (чл. 66). В рем е завенчањ е је пре подне, јер се пре подие служ и света Л итургија на којојсу се м ладенци у раној Ц ркви причеш ћивали, припрем ивш и се постоми молитвом.

3. П редбрачни испит

П редбрачни испит је устаповљ ен да би се изврш иле одређенеприпреме за венчањ е. О ни који ж еле да се венчају у цркви, м орају сејавити надлеж ном пароху. А ко су младеици из различитих парохија,за предбрачни испит је иадлеж ан парох вереиице. За венчањ е, пак,надлеж аи је парох вереника. А ко су м ладенци из различитих парохија,вереников парох издаје му извод из књ иге рођених и крш тених иписмену изјаву да је љ егов парохијанин иеож ељ ен и да м ож е изврш итипредбрачни испит. И спиту присуствују, поред свеш теника, вереници,два сведока и њ ихови родитељ и. П редбрачни испит се м ож е изврш итиу храм у или у дому код једнога од вереника, и то пред славскомиконом.

С веш теник је дуж ан да претходпо провери њ ихово знањ е извероучењ а, знањ е м олитава, схватањ е брака и ж ивота, да ли слободнож еле да ступе у брак, да ли не постоје какве сметњ е или забране, итд.А ко је свс у реду, свеш теннк ће прочитати ч и п о м прописане м олитвеи дати будућим супруж ницим а одређе1гу поуку. Записиик о предбрач-ном испиту потписују вереници, њ ихови родитељ и, сведоци и свеш те-ник. А ко постоји каква см етњ а, свеш теиик је дуж ан да их упозори нато и, ако је потребно, затраж иће одређено разреш ељ е од епископа.Е пископ то чш ш тек пош то вереници иапиш у молбу која се њ ем удостављ а, преко надлеж ног свеш теника с њ еговим предлогом .

О обављ еном предбрачном исш ггу парох веренице обавеш тавапароха верениковог, и у акту наводи када ће обавити три оглаш ењ а

259





X I г л а в а .■ Б р а ч н о п р а в о

линији закљ учно, представљ а неуклоњ иву личну см етњ у. У оним кра-јевим а где је црквени ж ивот био интензивпији, а Ц рква им ала виш еутицаја, није допуш тен брак код крвног сродства у побочној линијидо десетог степена, а понегде је тек код осмог степена дозвољ ен брак.

Д в о р о д н о с р о д с т в о к а о б р а ч н а с м е т њ а . О во сродство настајекао последица брачне везе изм еђу два рода. Рачуиањ е на степене уовом сродству потиче из XI века од визаитијског правника Е встатијаП атриција. О гепен двородног сродства рачуна се за једног брачногдруга и крвне сроднике другога и по степену крвног сродства овогасродиика са другим брачиим другом . За крвие сроднике једнога икрвие сроднике другог брачног друга, сродство се рачуна по збирустепеиа њ иховог крвног сродства према брачним друговим а. П о Б П ,двородно сродетво до трећег степена закљ учно, као и сродство изм еђу

два брата и две сестре, представљ а пеуклољ иву брачну см етњ у. И овосродство се израчунава на исти начин као и крвно сродство.Д у х о в н о с р о д с т в о и с р о д с т в о п о у с в о је њ у . О кумсхву и духов-

ном ф одству већ см о говорили. В идели см о да је прем а 53. каноиу'Грулског сабора духовио сродство важ није од свезе по телу, тј. одкрвног сродства. О но је изузетно пош товано у свим православиимП рквам а. Д уховно ф одство се у брачном праву обележ ава знацим а| I или 8, а степеии се, као и у крвном ф одству, рачунају по броју

рођењ а. П ош то се кум оваљ е изједначује са рођењ ем , кум и њ еговокум че су у првом степепу духовног ф одства. С тепени ф одства себроје само у правим нисходним липијам а, тј. од кум а и кум чета ињ ихових ф одника по крви. У усходнојлииији узим ају се у обзир сам окум четови родитељ и. Д руги степен духовног ф одства је иеуклоњ ивасм етњ а за склапаљ е брака. Д апаш њ е држ авно закоиодавство у С РЈне позиаје духовно ф одство.

С а духовиим ф одством је изједначеио ф одство по у с в о је њ у илиу с и н о в љ е њ у , и обележ ава се, као и духовно ф одство, на исти начинзнацим а | | или 8. О снов усвојењ а налазим о већ у С ветом писму кадаје Х ристос рекао П ресветој Богородици: „Ж ено, ето ти сина!” (Јн 19,

26. П оред њ е је стајао апостол Јован). О браћајући се љ ем у (Јовану),Х ристос м у рече: „Е во ти м ајке! И од онога часа узе је ученик к себи ”(Јн 19, 27). Д а би црквсно усвојењ е било изврш еио, осим црквеногобреда, м орају бити испуњ ени и сви услови које прописују држ авнизакони за грађанско усвојењ е. К од црквеног усвојељ а се м ора водитирачун а да усвојењ ем не настане поремећај родбииских односа, који бидоводио у питањ е склопл.енн брак.

Н а основу одлуке С А С а, ни каквог усвојењ а не м ож е бихи сам оу крвном сродству у правој лш ш ји, без обзира на степен ф одства, ау побочној линији до трећсг степена закљ учио. О д четвртог до седм огстепена крвиога ф одства у побочној лш ш ји, усвојењ е м ож е бити попретходиом разреш ењ у надлеж ног епархијског архијереја у оним слу-

261




чајевим а у којим а поочим стоји н а виш ем степеиу крвног сродства одпосинка.5 3

Д руги степен сродства по усвојењ у је, такође, неуклоњ ива см ет-њ а за склапањ е црквеног брака. Ц рквено усвојељ е престаје кад ганадлеж ии архијереј пониш ти по прописим а који важ е за унутраш њ уцрквену управу. П рестанком усвојењ а, престаје и сродство по усвоје-њ у.

П о с т о је ћ и б р а к к а о б р а ч /ш с м е т њ а . У колико свеш тено лице(презвитер или епископ) благослови нови брак, а зна да је једно одлица које веичава у браку који није разведеи и да пресуда није посталаправоснаж иа, подлеж е казии губитка свеш теног чина - свргнућу. Н а-длеж ни свеш теиик је дуж ан да на предбрачном испиту све савесноиспита.

Р а н и ја ч е т и р и б р а к а је д н о г л и ш к а о б р а ч н а с м е т њ а . Ц рква јебрак поставила у ред светих тајни. А постол П авле препоручује оним акоји м огу да се уздрж авају да буду као и он безбрачни: „А неож ењ е-ним и удовицам а велим : добро им је ако остану као и ја ш то сам . А коне м огу да се уздрж авају, иека се ж епе и удају; јер је бољ е ж енити сеи удавати се неголи упаљ ивати се” (I К ор 7, 8-9). С вехи оци, кадаговоре о другом браку, см атрају га м оралио ииж им од првог. Д руго-брачне и трећебрачне, каиони одлучују од светог причеш ћа. П рве надве године, а друге на пет година (2. канон Н икиф ора И споведника).

Н а Ц ариградском сабору који је одрж ан 920. у време патријархаН иколе I (895-906. и 91.1-925), издата је наредба у вези са трећимбраком : ,,1) К ом е је 40 година и им а деце, том е се забрањ ује ступањ еу трећи брак; 2) ком е је 40 годииа а нем а деце, и хоће да се по трећипут ж ени, такав да буде лиш ен светог причеш ћа пет година; 3) ком еје 30 годииа а нем а деце, том е се м ож е дозволити трећи брак, алим ора и он да издрж и односну епитим ију; 4) ком е је 30 година а им адеце из ранијих бракова, па ипак хоће да ступи ν трећи брак, такавда буде лиш ен светог при чеш ћа четири године.”

И сте године када је донета наведена одлука Ц рква је издала

С п и с с је д и њ е њ а (Τόμος της ένώ σεω ς). П овод је био четврти брак цараЛ ава VI М удрог (886-912), који је тим е изазвао ж есток сукоб изм еђуЦ ркве и држ аве. О вај спис је назваи С п и с с је д и њ е њ а , јер је дош ло допом ирењ а изм еђу Ц ркве и држ аве, тако ш то је том одлуком четвртибрак см атран крајњ ом границом за хриш ћаггана. О петом браку нем ани говора.

Р а з л и к а в е р е к а о б р а ч н а с м е т њ а . Д ва лица различите вере нем огу склопити црквени брак. П рви закон који је забрањ ивао бракизмеђу хриш ћана и Јевреја, донео је 339. цар К онстанције. Њ им е је

593 Б . Ц и с арж ,Ц р к в е н о и р а в о . I I, стр. 86, позива се на одлуку С А С а, А С Б р. 39/зап94 из 1934. године.

594 с т о , стр. 89.

262






б . У к л о њ и в е б р а ч п е с м е т њ е

У уклоњ иве брачие см етњ е за склапањ е црквеног брака спадају:Н е н а в р ш е н а о с а л ш а е с т а г о д ш ш з а м у ш к о , а ш е с н а е с т

с к о . Рекли смо да је држ авни закои одредио 18 пуних година за пуно-летство. А ко би надлеж ни грађаиски суд дао одобрењ е да м лађивереници м огу ступити у брак, та се одлука са м олбом м ладенацадостављ а преко пароха надлеж ном епархијском архијереју, који м ож едати благослов за црквени брак, ако су испуљ ени сви други условикоје прописују БП .

К р в н о с р о д с т в о у п о б о ч н о ј л и н и ји о д п е т о г д о с е д м о г з а к љ у ч н о . У петом степену крвн ог сродства у побочној линији су ујакса сестричииом од првобратучеда, стриц са синовицом од првобра-хучеда, тетка са братанцем (синовцем) од првобратучеда, итд. О вајстепен ће разреш ити С А С и сам о у изузетним случајевим а, ако тозаххева нем иновиа потреба позакоњ ењ а и васгш таљ а већ ванбрачнорођене деце, ако ово иеће произвести саблазан у породици, м есту икрају, итд. Н исм о наиш ли на писани траг да је С А С и им ао овакавслучај од ступањ а Б П на сиагу 1934. године.

У ш есгом степену су другобратучеда, а у седм ом стриц са сино-вицом од другобратучеди, тетка и сестрић од другобратучеди, итд.Ш ести и седм и степен разреш ава епархијски архијереј, водећи рачуна

да то не доведе до саблазни у породици, м есту и крају. И ови случајевису веом а ретки, јер је у народу свест о крвном сродству као см етњ аза склапањ е брака јача него у Б П .

Д в о р о д н о с р о д с т в о о д ч е т в р т о г д о ш е с т о г с т е п е н а з а к Т рећи степен овога сродства је неуклоњ ива брачна см етњ а, четвртистепен разреш ава С А С и, а пети и ш ести степен епархијски архијереј.ГТо Б П брак је првобитно био забрањ ен и у четвртом степену, и токао неуклоњ ива см етњ а, а то су бракови изм сђу два брата и двесестре. О длуком С А С а, то м ож е разреш ити С А С и. Н аим е, „Н а обра-злож ен предлог епархијског архијереја м ож е, у изузетним случајеви-

м а, С вети архијерејски сииод разреш ити IV степен двородног сродствагде су у питањ у брат и сестра с једне и брах и сестра с друге стране”.596Т р о р о д н о с р о д с т в о д о т р е ћ е г с т е п е н а з а к љ у ч н о . Закљ учењ ем

два брака срођавају се три породице и настаје тзв. трородно сродствоили друга својтба. Трородно сродство постоји изм еђу брачног лица идвородних сродника другог брачног лица (изм еђу м оје ж ене и м огаочуха, м ога зета-м уж а м оје сестре и м оје ж ене, итд.) или изм еђукрвних сродника једног брачног лица и двородних сродника другогбрачног лиц а (м ога оца и м оје ш урњ аје, м оје м ајке и м ога ш урака идр.). П рви степен овога сродства разреш ава С А С и, а други и трећи

епархијски архијереј.

596 А С Б р. 20/зал. 15 из 1948; Д , П ерић,З а к о н о д а в с ш в о С П Ц , стр. 200.

264



X I г л а в а : Б р а ч н о и р а в о

Д у х о в н о с р о д с т в о и с р о д с т в о п о у с в о је њ у о д т р е ћ е г д о с е с т е п е н а з а к љ у ч н о . О ва сродства у трећем степену разреш ава С А -С и.597 Ч етврти, пети, ш ести и седм и разреш ава епархијски архијереј.

Н ш и т а в а п б р а к д о к н и је п р е с т а о и л и н и је с у д с к и п о н и ш Н иш таван је онај брак код којег постоји каква брачна см етњ а, доклегод та см етњ а не би била уклоњ еиа и брак тим е оснаж ен, наравно,где је то по Б П м огуће. Н а одговорност по Б П за склапањ е ниш тавногбрака узим ају се младенци, кум ови, љ ихови родитељ и и свеш теник.П ониш тењ е овог брака м огу траж ити по служ беиој дуж ности: цркве-носудски туж илац и невино брачно лице, тј. лице које у часу склапањ абрака није зиало да том е браку недостаје какав брачни услов или дапостоји каква брачна см етњ а, а на захтев трећег лица, кад постојиоправдан интерес у погледу важ ности некога брака (чл. 39 Б П ).

П о Б П (чл. 49) ниш тавност брака престаје ако се брак оснаж иједном од следећих каснијих чињ еница: ако постојећи брак престане,а оба брачиа друга су невш га; ако престане разлика вере прелазомнехриш ћанског лица у православну веру; ако лице искљ учено из црк-вене заједнице буде поново прим љ еио у заједпицу; ако свеш тено илим онаш ко лице постане свстовно по одлуци иадлеж не црквене власти;ако брачно лице, које је у часу венчањ а било душ евно ненорм ално,постане душ евно норм ално и при пуној свести изјави слободиу вољ уда се брак оснаж и; ако брачно лице које је било принуђеио (отм ицом ,страхом или насиљ ем ) или обм ануто преваром или заведено заблудом ,изјави своју слободиу вољ у за склапањ е брака буде ослобођеио одпринуде, обм ане или заблуде, те тада потпуно слободно изјави својувољ у да се брак оснаж и; ако лице, осуђено на казну лиш ењ а слободеу трајањ у од најм ањ е три године буде пом иловањ ем потпуно осло-бођено од казне или му казна буде см ањ еиа на рок м ањ и од тригодине; ако невиио лице, по сазнаљ у брачних сметљ и из чл 27 Б П ,сем случаја неспособности за врш ењ е брачне дуж иости (чл. 27 тач.5), продуж и полно опш тсљ е са кривим брачиим другом.

Р а п и ја т р и б р а к а и с т о г а л и и а . Ч етврти брак се м ож е дозволитиако два ранија брака нису разведсна због кривице тог лица. А ко јепрви и други брак разведен љ еговом кривицом , оно не м ож е ступатиу 'хрећи црквени брак. Б рачиа правила (чл. 113. тачка 2 из 1933.)прописују: „Л ице, чија два брака су била разведена због љ егове кри-вице, не мож е виш е ступити у нови брак”. С А С а је ублаж ио овај члан,тако да он сада гласи: „Л ице, чија су два брака била разведена збогњ егове кривице, м ож е сгупити у новн брак с дозволом иадлеж иог

597 У свим случајевим а гдс је потребно разрсш сљ е С А С и, всренпцп ппш у м олбу,коју про дају надл еж н ом иаро ху, а овај је са својпм п редл огом до сгављ а архи је-рејском нам сснп ку, н ам сспп к н адлеж н ом епархпјском архпјсреју, којн је сасвојпм м пш љ ењ ем до ставл5а С А С и Т о јс једш ш прави пут да м олба, уиућенаС А С п, сгпгне до љ сга и да буде разм атрана. П овратно, акт пде од С А С иепнскопу, нам есипку, надлеж ном пароху којп обавсш тава всренп ке о одлудиС А С п .

265




епархијског архијереја уз услов да издрж и епитим ију, коју ће м у истиодредити.”598

Р а з л и к а в е р о и с п о в е с т и спада у уклоњ иве брачне см етњ е (чл.25. Б П ). Р азлика вероисповести чини брачиу см етњ у ако једно брачнолице припада верској заједпици чије је крш тењ е при знато као пуно-важ но у П равославној цркви, али та заједиица иије у саставу П раво-славне цркве. О длуку доноси епархијски архијереј. Л ице које ж ели дапостане члан клира, никада не м ож е да добије такво одобрењ е.

П р е љ у б а и з м е ђ у л и и д к о ја ж е л е с т у п и т и у б р а к . П рељ уба чинибрачну см етњ у само ако је доказана пресудом црквеног или држ авногсуда (чл. 26 тач. 1). П рељ убник или прељ убиица после издрж ам еепитим ије и уверењ а о љ иховом м оралном владањ у издатог од над-леж ног пароха, након истека године дана од кад је пресуда посталаправоснаж на, м ож е се м олбом обратити епархијском архијереју заблагослов за црквени брак.

З а је д н и ч к о р а ђ е њ в о г л а в и б р а ч н о м д р у г у је д н о г а о д л ж е л е с т у п и т и у б р а к . У изузетним случајевим а ова см етњ а м ож е битиразреш ена одлуком епархијског архијереја, иа исти начин као и кодпрељ убе изм еђу два лица која ж еле ступити у брак. М иш љ ењ а см о даби ова брачна см етњ а м орала бити неуклоњ ива.

С т а р о с т п р е к о 70 г о д и н а з а м у ш к о и 60 з а ж е н с к о , к р а з л и к а у г о д и н а м а м е ђ у с у п р у ж н и ц и м а п р е к о 15 г о д и н а . О ве брачне

см етњ е није било у Б П 1933. Њ у је у ова правила унео С А С и (С ин.бр. 2410/зап. 586 из 1937). Разреш ењ е даје надлеж ни епархијски архи-јереј, пош то му се упути м олба преко пароха. Ретко се јављ ају м уш -карци старији од 70 година и ж ене преко 60 годииа са м олбом да имсе одобри склапањ е црквеиог брака. Ч еш ћа је појава да велика раз-ли ка у годинам а буде разлог за разреш ењ е црквеног брака.

в . Б р а ч н е с м е т њ е з б о г и е д о с т а т к а п у н о в а ж н о и з ја в е в о љ е

О ве брачие см етњ е су уклоњ иве. С ам о ћемо их навести, неупуш тајући се у њ ихово објаш њ ењ е. П рем а пропису чл. 27 Б П , укло-њ иве брачне см етњ е због недостатка пуноваж не изјаве слободне вољ еза ступањ е у брак су следеће: ненорм ално душ евно стањ е; принуда(отмица, страх, насиљ е); превара или заблуда о истоветности лица;превара или заблуда о трудноћи невесте; превара или заблуда о спо-собности брачног лица за врш ењ е брачне дуж ности; превара илизаблуда о том е да је једно брачно лице пре брака изврш ило злочин-ство или да није издрж ало досуђену казну ли ш ењ а слободе од најм ањ е

три године.

598 (А Б р . 4/з а п . 18 и з 1951) Д . П е р и ћ ,З а к о н о д а в с ш в о С П , с т р . 239.

266




А ко невино брачно лице, по сазпањ у свих ових см етњ и, збогнедостатка пуноваж пе изјаве вољ е, изузев случаја неспособности заврш ењ е брачне дуж ности, продуж и полно опш тељ е са својим кривимбрачним другом , ииш тавиост брака сам а по себи престаје и такав браксе сам ом том чињ еницом осиаж ава.

г . Б р а ч и е с м е т љ е з б о г п е д о с т а т к а о б л и к а

О ве брачне см етљ е су неуклоњ иве и сваки брак са овим см ет-њ ам а је по Б П ниш таван. Т о су следећи случајеви: а) С клапањ е бракабез учеш ћа Ц ркве. В енчаљ е изврш еио без учеш ћа цркве подразум еваили склапањ е брака пред грађанском влаш ћу (тзв. грађански брак)или врш ењ е црквеног обреда венчањ а од стране лица које није у чииуепископа или презвитера. б) С клапањ е брака без изјаве, при венчањ у,слободне вољ е м ладенаца да ступе у брак. И зјава слободне вољ ем ладенаца да ступе у брак, да би важ ила, м ора бити одређеиа и безикаквих услова. в) С клапањ е брака са изјавом м ладенаца да ж елеступити у брак, но без икаквог брачног црквеног обреда. Ц рква свакосклапањ е брака без црквеног обреда, који је Т ипиком прописан иналази се у Т ребнику, см атра неуклоњ ивом брачном см етњ ом збогнедостатка облика, а сваки такав брак ниш таван.

5. Б р а ч н е з а б р а н е

Брачне забране су небитни недостаци у брачиим условим а. Б раккоји је склопљ ен а постоји забрана, ваљ аи је, али није дозвољ ен. Н ацрквеиу одговорност се позивају: м ладенци, свеш теиик, кум ови и њ и-хови родитељ и. Б рачне забране се могу уклоиити или разреш ити.Б рачна правила деле ове забране у три групе.

а . Л и ч н а б р а ч и а з а б р а и а

Л ична брачна забрапа позната као у д о в и ч к а и р п и п а или у Д у-ш ановом Закоиику као п л а ч е в п о је в р е м ја . Ж ени је после м уж евљ евесм рти забрањ ивано да ступи у брак годину дана од њ еш ве см рти.Б рачна правила су ж ени чији је брак престао, који је разведен илипониш тен, 1933. забраљ ивала да ступи у нови брак пре истека рокаод десет м есеци по престаику, пониш тењ у или разводу раии јег брака(Б П из 1933. чл. 37 тач. I).5"

599 О в о је А и с т а в п о в а и с н а г е , и н , б р . 1006 и з 1946..и А а , А Б р . 12/з а п .37 п з 1961; Д . П с р и ћ ,З а к о н о д а в с т в о С П , с т р . 208.

267




б . З а б р а н е з б о г н е д о с т а т к а п р и с т а и к а

Л ица која нису пунолетна не м огу без одобрењ а својих родитељ аступити у брак. О во одобрсљ е, благослов родихељ а, траж ио се и запунолетне. П рем удри С ирах је у С таром завету писао: „Б лагословочев утврђује дом ове деце, мајчипа клетва их искорењ ује до тем ељ а”(С ирах 3, 9). С вети архијерејски синод је 1946. укинуо ову брачпузабрану.

С врш еним богословим а је, без претходиог одобрењ а надлеж ногепархијског архијереја, забраљ еио ступаљ е у брак. О ва забрана сеодноси не сам о на сврш сие богословс, нсго и на ученике богословије,студенте богословског ф акултета, академ ије и друге богословске ш ко-

ле. Т у забрану је 1936. прописао С А С а. О иај ко потпада под овузабрану, м ора од свеш теника из чије је парохије девојка добити уве-рењ е о њ еном м оралиом владањ у и њ еи извод из књ иге рођених икрш тених, те их доставити епархијском архијереју, који ће, проце-нивш и, одлучити да ли ће том подносиоцу м олбе одобрити да ступиу брак. Ц иљ ове одлуке С А С а био је да будућа свеш теничка супругабуде слободна од сваког прекора и подозрењ а.

Л ице чији је брак разведен због разлога који за собом повлачиприврем ено искљ учиваљ е из црквене заједнице, ие м ож е ступити унови брак док искљ учењ е траје.

С траии држ ављ анин, да би се веичао у С рпској цркви, без об-зира иа то ш то је православие вере, м ора претходио прибавити бла-гослов надлеж пог архијереја. Т акође су и војна лица м орала од над-леж ни х војних власти прибавити одобрељ е, и тек тада их је свеш теникм огао венчати. С вети архијерсјски сабор је забрану која се тиче војнихлица укинуо 1961. године.

в . З а б р а и е з б о г и е д о с т а т к а о б л и к а

У забране због недостатка облика спадају:З а б р а н а в е н н а њ а б е з п р а в и л н о т в р ш е н о г п р е д б р а ч н о

и о г л а ш е њ а . Ц иљ предбрачног испита је да свеш теиик утврди да ливереници им ају слободиу вољ у за ступањ е у брак и да ли испуњ авајусве услове које прописују Б П . Ц иљ оглаш ењ а је да се сазна не стојили на путу за склапањ е брака каква см етњ а. Н адлеж ни епископ м ож е,на м олбу вереника, да их разреш и од три оглаш авањ а, али их никоне м ож е разреш ити од предбрачног испита. Због тога свеш теник м о р а изврш ити предбрачни испит.

з в р ш е н п р е д б р а ч н и и с п и т м о р а л п о о б а в е з у је в е р е н и к п а њ е у б р а к у н а јд у ж е м р о к у о д ш е с т м е с е ц и . И спит обавезује нам еђусобиу верн ост од дана испита, те чини брачну забрану за склапа-њ е брака са трећим лидем . А ко се после ш ест м есеци вереници не

268




венчају, обавеза и даљ е остаје на снази неограничеио време. О нај кож ели да ступи у брак са трећим лицем м ора издејствовати пони ш тењ еовог испита. Т о је у надлеж ности архијерејског нам есника. П о спора-зуму оба или на захтев једног испитаног лица, предбрачни испит м ож есе поииш тити у следећим случајевим а: као и свака неуклоњ ива брачнасм етњ а и забрана ко ја би се показала после испита; кад је послеиспита показана нарочита наклоност испитаиог лица прем а некомтрећем лицу; због трудиоће испитаног лица с трећим , блудног илиразвратиог владањ а, пијаиства, заразне болести другог испитаног лицаили њ еговог неоправдапог одлагањ а венчаљ а за врем е дуж е од ш есгм есеци. А ко испитано лице одустапе од брака без оправданог разлога,казниће се за црквсну кривицу.

Е п и с к о п и л и с в е ш т е н и к м о р а б л а г о с л о в и т и б р а к н а н а ч и н је т о п р о п и с а н о Ц р к в е ш ш Т и п и к о м ,

а обред веичањ а се налази уТ ребнику. А ко се епископ гош свеш теиик, који је венчавао, тога нијепридрж авао, крив је за забрањ ен брак.

З а б р а н а в е н ч а њ а у в р е м е к о је з а б р а њ у је Ц р к в а , н а м е с т у н и је о д р е ђ е н о з а в е н ч а њ е и л и је в е н ч а њ е о б а в и о н е н а д л е ж а н с в н и к . Ц рква је прописала које је то забраљ еио врем е (пост). М есто завепчањ е је храм . Разреш ељ е се м ож е прибавити од надлеж пог архи-јереја. А ко су младеици из различитих парохија, за венчањ е је над-леж ан парох оне парохије у којој ж иви вереник. Брачн а правила (чл.56) су прописала да склапаљ е брака, бсз писм еног овлаш ћењ а над-

леж ног пароха, ие м ож е изврш нта други свеш теннк, иити се веичањ ем ож е обавити у другом храм у, всћ сам о у парохијском храм у надлеж непарохије.

6. У к л а њ а њ е б р а ч н и х с м е т њ и и з а б р а н а

М огућност да се лица разреш е брачне см етњ е и забране била јепепозната у В изантији до краја X вска. Ц ариградски патријарх С иси-није (996-999) је донео одлуку за поједине случајеве, који неће изаз-вати саблазаи м еђу всрннцим а, да се такви бракови уиапрсд не доз-вољ авају, ио ако већ постоје, да се не поииш тавају. О ни који су, пак,такав брак склопили подлеж у казпи.600 К асније је у црквеном правуредовпо постојала могућност да се диспснзацнјом или конвалидацијомотклони брачна см етљ а или забрана. Д и с п е н з а и и ја (с а р еп за о ) се м ораувек траж ити пре венчањ а. Брачна правила у С П Ц предвиђају дис-пеизацију у виш е случајева и, у тачио предвиђеиим случајевим а, могује изврш ити С А С и и спархијски архијерсј. А ко одлучује С А С и, м олбаиде преко надлеж ног епархијског архијереја који обавезно даје своје

ми ш љ ењ е.К о н в а л и д а и и ја (со гп >а с!а Н о )

је оснаж ељ е или озакоњ ењ е600 Б . Ц и с а р ж ,р к о е п о и р а в о , II, с т р . 111.

269




једног постојећег ниш тавног или недозвољ еног брака. К онвалидацијубрака врш и иста она црквена власт која по Б П им а право да диспен-зира одређени случај.

7. П р а в а и д у ж н о с т и с у п р у ж н и к а

О ба брачна друга обавезна су подједиако на међусобиу љ убав,верност и пом оћ, на м еђусобно праш хаљ е и заједоичко поднош ењ есвих тегоба насталих у браку. Б рачпи друг не м ож е своме брачномдругу ускратити врш ељ е брачне дуж ности осим за време болести,трудноће и по м сђусобној сагласности, за врем е поста и м олитве.

М уж је глава породице и им а право и дуж ност да управљ абрачном заједиицом , као и да се стара о издрж авањ у породице.

Ж ена је дуж па заједнички ж ивсти с м уж ем онде где он то иза-бере, уколико то не би било противно закоиу и м оралним обзирим а.О на је дуж иа пом агати м уж а у вођењ у куће и дом аћих послова и,нарочито, посветити се рађањ у, неговањ у и васпитањ у деце.601

С упруж иици не м огу један другога кривити због неплодности,нити м огу један од другога захтевати иерађањ е деце.

С упруж иици се могу по споразум у одвојити на извесно време у

следећим случајевим а: ако је због болести брачнога лица потребноњ егово лечељ е, одвојено од брачног друга; ако се ради о искуш е-ниш тву пре полагаљ а м оиаш ког завета једиога брачног друга; ако је,услед какве виш е силе (елем ентариих догађаја или рата) или уследпотпуне м атеријалие пропасти брачгш х другова, настала потпуна не-м огућиост да брачни другови продуж е брачпу заједницу на извесноврем е.

8. Д у ж н о с т и и п р а в а п р е м а д е ц иС ве оно ш то прописује држ авно законодавство о односу роди-

тељ а прем а деци, њ иховим правим а и дуж ностим а, то важ и и за црк-вено брачно право. П оред дуж ности које родитељ им а прописују др-ж авни закоии у погледу деце, чл. 74 Б П прописује и ове дуж ностиродитељ а: крстити своју децу у православној вери у току једногам есеца дана по рођењ у, односно, чим престаиу озбиљ ни разлози којису то спречавали; васпитавати децу од м алена у духу православне вереи м орала; старати се да деца од м алеиа врш е све верске дуж ности

601 Ч л . 69 т а ч . 3 с т а в љ е н је в а н с н а г е (О ш . б р . 1006 и з 1946. и А б р . 12/з а п . 37 и з 1961); Д . П е р н ћ ,З а к о н о д а в с т в о С П, с т р . 223.

270



X I г л а в а .· Б р а ч н о и р а в о

чланова С П Ц које одговарају њ иховом узрасту; старати се да се децазаш тите и сачувају од свих рђавих утицаја и прилика, који би м оглинаудити њ иховој православној вери и м оралу; давати деци свакомприликом добар прим ер побож ног и пош теног хриш ћанског ж ивота,чувањ а хриш ћанских верских светињ а, православних обреда и обичајаи п ош товањ а православних црквених прописа и власти. С ве ове дуж -ности родитељ и им ају и прем а ванбрачној деци.

9. П р е с т а н а к б р а к а

П рем а Б П , брак је „дож ивотна духовиа и телесна веза” (чл. 1).

Х ристос, када говори о браку и њ еговој трајности, каж е: „Ш то је Б огсаставио човјек да не растављ а” (М т 19, 6). Брачн а веза би по правилум орала да буде дож ивотна. М еђутим , долази до тога да брак на виш еначина м ож е престати.

Д ве су групе разлога, по Б П , код престанка брака: престанакбрака без пресуде и престанак брака по пресуди.

а . П р е с т а н а к б р а к а б е з х г р е с у д е

С м р ћ у је д п о г а о д б р а ч н и х д р у г о в а престаје брачна веза. П ре-ж ивели брачни друг м ож е сгупити у нови брак, уколико том е не стојина путу брачиа см етљ а или забрана. С роднички односи из брака непрестају см рћу брачних друш ва. П рестанак брака см рћу установљ ујесе уписом у м атичну књ игу ум рлих. У пис у књ игу ум рлих врш и онајсвеш теник у чијој је парохији ум рли ж ивео, без обзира на то где јеум рли сахрањ ен. А постол П авле пиш е К оринћаним а: „Ж ена је при-везаиа законом за вријсм е док јој ж иви муж ; ако ли јој м уж ум ре,слободна је за кога хоћс да се уда, сам о у Господу” (I К ор 7, 39; сравниса Рм 7, 2-3). О вим „сам о у Господу” , апостол м исли да онај ко ступау нови брак као хриш ћаш ш , за ж ивотпог сапутника изабраће хриш -ћанку.

Б р а к п р е с т а је а к о н а д л е ж н а д р ж а в н а в л а с т , п о с в о ји м п р с и м а , п р о г л а с и б р а ч н о л и ц е м р т в и м . К ао дан см рти и црквена властузим а онај дан који убележ и надлеж на држ авна власт. С родничкиодноси не престају, као ни код смрти. У довац (удовица) м ож е ступитиу нови брак.

П рва два разлога престаика брака су истоветпа у црквеном играђанском праву, али у црквеном праву постоје још два разлога за

престанак брака које даиаш њ е држ авно законодавство не познаје. УВ изам тији су ови разлози постојалн и били су исти као ш то су то данасу Б П у С П Ц . Б рак престаје ако једно брачно лице са при станком

271




свога брачног друга, а по својој слободној вољ и, полож и м онаш кизавет. О стављ ени брачни друг м ож е ступити у нови брак, ако немабрачне см етњ е или забраие. П рестаиак брака полагањ ем м онаш когзавета установљ ава се одлуком епархијског архијереја. З а врем е докискуш ениш тво траје, пре полагањ а м онаш ког завета, брачни друговиж иве у строгој одвојености, но сам брак постоји до часа полагањ ам онаш ког завета. Д окле год м онаш ки завет није полож ен, супруж ни-ци се могу предомислити и наставити ж ивот у брачној заједници. Учасу полагањ а м онаш ког завета брачног лица, м ора постојати писм е-ни пристанак њ еговог брачног друга на то. Завет без хога не важ и(чл. 83 Б П ).

Ц ар Јустииијан у својој 22. Н овели , у гл. 5, прописује да брак

м ож е престати и полагањ ем м онаш ког завета једнога од брачнихдругова. Б ило је у историји при м ера да оба супруж ника полож е мо-наш ки завет (С теф ан Н ем ањ а и њ егова супруга А на 1196). У случајуако м уж постане м онах, а то је м огао постати сам о са пристанкомсвоје супруге који је м орао бити у писменој ф орм и, супруга се м оглаудати.

П р е с т а н а к б р а к а р у к о п о л о ж е њ е м у ч и н е п и с к о п а . Н еколикоапостола било је ож ењ ено, м еђу њ им а и апостол П етар. Х ристос јеизлечио П етрову таш ту од грознице (М т 8, 14-15; М р 1, 30-31; Л к 4,38-39). А постол П авле пиш е: „Е пископ треба да је без м ане, једнеж ене м уж ” (1. Тм 3, 2). М ного касније уведено је да епископи м орајубити безбрачни.602 Д а епископ буде безбрачан није догм ат у Ц рквивећ је ствар црквене дисциплине која је прописана на васељ енскимсаборим а. С ам васељ енски сабор, ако нађе за сходно, мож е поновоувести у праксу да епископи буду у браку. За сада су епископи без-брачни и сваки који треба да буде хиротонисан у чин епископа м орасе претходно зам онаш ити. В идели см о да онај ко ж ели да се зам о-наш и, м ора им ати писм ени пристанак свога брачног друга. П ослењ еговог полагањ а м онаш ког завета, брачни друг м ож е ступити удруги брак. М еђутим , ако је неко у браку, а од надлеж ног тела јеизабран за епископа, и сам пристане да буде хиротонисан, њ еговбрачни друг - супруга м ора дати својпристанак на то, и сам а се потомзам онаш ити у манастиру друге епархије. Д акле, њ ен м уж не м ож ебити епископ оне епархије у којој се налази м анастир у којем је онам онахињ а. П рестанак брака рукополож ењ ем у чин епископа установ-љ ава се реш ењ ем С А С и. О вакав став налазим о у одлуци цара И сакаII А нђела (1185-1195), који је одлуку донео у договору са источнимпатријарсим а цариградским , антиохијским и александријским . Д анаш -њ е држ авно законодавсггво то не познаје. Ц рква је ову одлуку донелазбог узвиш ености свеш теничке служ бе.

602 Н , М и л а ш ,Б е зб р а ч н о с ш е и и с к о и а , А р х и в з а п р а в н е и д р у ш т в е н е н а у к е , к њ . I (Χ Υ Ι Η ), б р . 1, Б е о г р а д , 1920, с т р . 39-51.

272



X ГГ л а в а : Б р а ч н о и р а в о

б . П р е с т а н а к б р а к а п о п р е с у д и (р а з в о д )

У С ветом писм у Н овог завета постоји сам о један разлог заразвод брака, а то је п р е љ у б а . „К о отпусти ж ену своју осим за пре-љ убу, и ож ени се другом , чш га прељ убу” (М т 19, 9). М еђутим , каснијеје број узрока за развод брака увећан под утицајем држ авног законо-давсхва.

10. Б р а к о р а з в о д н иузроцж прем а Б П

У бракоразводне узроке прем а Б П спадају:

П р е љ у б а . В идели см о да је у Н овом завету једини разлог заразвод брака била прељ уба. У вређени брачни друг м огао је траж итиразвод брака, а м огао је брачном другу и опростити прељ убу, наста-вивш и да ж иви с њ им и даљ е у браку. М еђутим , свеш тено лице нем ож е опростити прељ убу својој ж ени, него је дуж но одвојити се одњ е чим сазна за њ еиу прељ убу и см еста покренути спор о разводубрака. А ко то не учини, казниће се за црквену кривицу (Б П чл. 91тач. 5). Т о је у складу са 8. каноном Н еокесаријског сабора.

Р а ђ е њ е о г л а в и б р а ч н о м д р у г у . Ц ар Т еодосије М лађи (408-450)

је једним законом од 440. одредио да рађењ е о глави брачном другум ож е бити разлог за развод. Ц ар Јустш гајан такође у 117. Н овели,говори о том е. К асније је овај бракоразводни узрок унет у канонскезборнике П равославне цркве и сада се налази у Б П православнихдркава. Б рак се разводи кривицом брачног лица које свесно, с непри-јатељ ском нам ером , доведе у озбиљ ну опасност ж ивот или телеснусигурност свога брачног друга, без обзира на то да ли је покуш ајлицеизврш ило лично или посредством трећег лица. У зим а се да постојирађењ е о глави: ако брачно лице, затајивш и своју заразу теш комполном болеш ћу или обм анувш и свога брачног друга о природи те

болести, врш и полно опш тењ е са својим брачним друш м ; ако једанбрачни друг употребљ ава прохив другога подм укла средства, за којазна да м огу озбиљ но ш кодити здравл^у њ еговог брачног друга; акоједан брачни друг свесно и хотим ичио пропусги отклон ити од свогабрачног друга озбиљ пу опасност за ж ивот или здрављ е, за коју зна дапрети њ еговом брачиом другу са треће страие, а он је м ож е отклои итибез веће опасности по себе (чл. 93. Б П ).

Х о т ш ш ч а н п о б а ч а ј. Д еца су дар Бож ји љ удима. О д најстаријихврем ена Ц рква је сгрого каж њ авала оне који су врш или абортусе илису пом агали другим а да их врш е. К анони 2. и 8. светог В асилијаВ еликог, канон 21. А нкирског сабора, 91. канон Т рулског сабора и други,побачај сматрају као убиство. Б рачна правила прописују (чл. 94) да се

273




брак разводи кривицом ж ене која хотим ице побаци свој плод илихотим ице и трајно спречава своје оплођењ е. П обачај није хотим ичанкад се изврш и на осиову одлуке лекарске ком исије, у сврху очувањ а

ж ивота м атере.З л о б н о н а п у ш т а њ е б р а ч н о г д р у г а . Б рак се разводи кривицом

брачног лица које свога брачног друга злобно напусти и ж иви од њ егаодвојено и неће, ни на позив црквене власти, да се врати и успоставибрачну заједницу.

У зим а се да је напуш тањ е брачиог друга изврш ено злобно: аком уж силом охера ж ену од себе и не стара се за њ еио издрж авањ е; акож ена остави свога м уж а без њ еговог пристанка те му се виш е не вратина продуж ењ е брачног ж ивота ни на њ егов изрични позив преконадлеж ног пароха; ако су брачиа лица ж ивела одвојено (због болестиједног брачног друга, искуш ениш тва, виш е силе) и после престанкаових разлога, једно брачио лице неће да се врати у брачпу заједницуни на изрични позив свога брачног друга преко надлеж ног пароха;ако брачно лице буде осуђсно на казпу лиш ењ а слободе од најм ањ еседам година.

Н еће се узети да постоји злобно напуш тањ е брачног друга: акобрачни другови ж иве одвојено по доказаном споразум у или се, изпознатих околности, м ора закљ учити да су се споразум но одвојили;ако је једно брачно лице нечовечиим злостављ ањ ем или сталнимкињ ењ ем натерало свога брачиог друга да га из невољ е напусхи; аком уж и ж ена ж иве одвојено и проводе раскалаш ан или саблаж њ ивж ивот или ако држ е у кући лице другога пола, под околностим а којејасно указују на прељ убни однос са тим лицем .

Н е с т а н а к б р а ч н о г д р у г а . А ко један брачни друг напусги брачнузаједницу и несгане, а годину дана се о њ ему ниш ха не сазна, брачнидруг м ож е траж ити развод брака.

Т е л е с н а и д у и л е в и а б о л е с т . К анони не познају овај разлог заразвод брака. О н је м ного касније призиат од цара ЈТава VI (886-912),који је, као разлог за развод брака, прописао да м уж м ора сноситисвоју ж ену три године а ж ена свога муж а пет година. Т ек после овогврем ена м ож е се, због лудила свог брачног друга траж ити разводбрака. П о Б П (чл. 103), брак се м ож е развести због неизлечивоглудила које је настало код једиог брачног лица за врем е брака, акото лудш хо потпуно онем огућује сваку духовну и телесну везу са полу-делим и доводи у ж ивотну опасност њ еговог брачног друга. Разводбрака због телесне или душ евне болести м ож е се дозволити сам о наоснову лекарског м иш љ ењ а прибављ еног у бракоразводној парници.

М о р а л н а п о к в а р е н о с т . Б рак се м ож е развести због м оралнепокварености брачног лица која потпуно онемогућује ж ивотну зајед-ницу достојну тајне брака. У зим а се да таква м орална поквареностпостоји ако брачно лице: изврш и противприродно полн о дело; акосталио не врш и брачну дуж ност из потпуне обести, а у року од нај-м ањ е једне године; ако је осуђено н а злочинство или преступ изврш ен

274




после склапањ а брака, скопчан са трајним губитком часних права; аконам ерно и стално злостављ а или кињ и свога брачиог друга или убраку иначе показује такво стањ е које у свим приликам а ж ивотнузаједницу чини потпуно неиздрж љ ивом , и све то сам о онда ако сетакво владањ е продуж и за врем е од најм ањ е једне године. П ресуда оразводу брака у случају м оралне покварености м ож е се донети сам оједногласним закљ учком судског већа.

О т п а д н и ш т в о о д п р а в о с л а в п е в е р е . Б рак се разводи кривицомбрачног лица које отпадие од православие вере или прим и другу веруили вероисповест, или буде коначно искљ учено из црквене заједниде.

Б рачна правила С П Ц не познају споразум ни развод брака.

11. П оследице развода бракаРазводом брак престаје. Разведени брачни другови м огу ступити

у нови брак, уколико том е ие стоје на путу сметњ е, забране или казнеизречене у пресуди о разводу брака. С роднички односи из бракапрестају разводом сам о м еђу брачним друш вим а, али не престајуизм еђу осталих сродиика из овога брака (крвно, двородно и трородносродство).

ГГресуда о разводу брака повлачи за собом ове последице: кодизврш ене прељ убе, прељ убно лице се осуђује редовно на црквенуказну; код рађењ а о глави брачном другу, криво лице се осуђујередовно на црквеЈгу казну; код хотим ичног побачаја, осуђује се ж еназбог чијег је побачаја брак разведен, и то редовно на црквеиу казну;код злобног напуш тањ а брачног друга, осуђује се лице које је брачногдруга злобно напустило, такође, редовно на црквену казну; код не-станка брачног друга, лице које је знајући за боравиш те свога другато затајило и обм апуло Ц рквени суд траж ећи развод брака због не-станка, казниће се за црквеиу кривицу ако после развода брака наоснову нестанка брачног друга ступи у нови брак са трећим лицем ;код развода брака због телесне или душ евне болести, болесно лицене м ож е сгупити у нови брак без добијеног разреш ењ а надлеж ногепархијског архијереја, издатог на основу лекарског уверењ а да јетакво лице оздравило; код развода брака због м оралне покварености,казниће се кривац и за црквеиу кривицу.

Л ице, чији је брак разведен из разлога који повлачи за собомприврем ено искљ учењ е из црквене заједнице, не м ож е ступити у бракдок та казна траје. Л ице чија су два брака разведена њ еш вом криви-цом , м ож е ступити у нови брак с дозволом надлеж ног епархијскогархијереја уз услов да издрж и епитим ију, коју ће м у епархијски архи-

јереј одредити. Разведени брачни другови м огу поново сгупити једнос другам у брак, сам о по опш тим прописим а за склапањ е брака (пред-брачни испит и др.).

275




Рим окатоличка црква не признаје развод. К од њ е постоји ра-става од стола и постељ >е, дож ивотна и приврем ена.

12. М е ш о в и т м б р а к

Б рак изм еђу православиог лица и лица друге вероисповестим ож е се склопити под овим условим а:

Л ице друге вероисповести м ора пре ступањ а у брак потписатиписм ену изјаву пред надлеж ним парохом православног лица, у прису-ству два сведока, да неће свога будућег брачног друга православневере одвраћати од православног исповедањ а вере, нити п окуш аватида га м а којим начином наведе да пређе у другу веру и да неће см етатиправославном лицу у врш ењ у њ егових верских дуж носги и чувањ управославних црквених обреда и обичаја.

Л ице друге вероисповести м ора се пред надлеж ним парохом идва сведока, писменом изјавом , нарочито обавезати да ће своју децуиз тога брака крш тавати и васпитавати у православној вери.

П равославно лице које ж ели ступити у брак с лиц ем другевероисповести, им а пред надлеж пим парохом свечано обећати да ћестално, лепим начином , настојати да свога будућег друга приволиправославној вери.

Б рак православног лица са лицем друге вероисповести м ора сесклопити у православном храм у, од православиог свеш теника и поправославном обреду. И зјаве потписују лица која дају изјаву, сведоции свеш теник.

Л ица која ж еле ступити у м еш овити брак, пош то дају похребнеизјаве, пиш у молбу, коју надлеж ни парох са својим м иш љ ењ ем дос-тављ а надлеж ном епархијском архијереју. Епархијски архијереј од-лучује да ли ће дати благослов за брак. Т ек пош то добије благослов,парох м ож е изврш ити предбрачни испит и друго. Н адлеж ни парох им аобавезу да прати ж ивот супруж ника у м еш овитом браку, односно да

ли се држ е дахих обавеза. А ко прим ети њ ихово пренебрегавањ е датихобавеза, предузим а м ере да се спречи њ ихово изигравањ е, а, по пот-реби, покреће против кривог лица и поступак за црквену кривицу.

Д еца из м еш овитог брака, м акар брак био склопљ ен и од вер-ских представника друге вероисповести, м орају се крстити у право-славној вери ако је један од родитељ а православне вере. П ротивануговор родитељ а о крш тењ у деце нем а никакве важ ности за П раво-славну цркву. А ко једно брачно лице из м еш овитог брака припадаправославној вери, за реш авањ е питањ а о ваљ аности, пониш тењ у илиразводу тога брака искљ учиво је надлеж ан Е Ц С . О длуке православне

црквене власти м еродавне су за оба брачна лица из меш овитог брака.

603 А . г ш с а ,Р г х г и с т к к а п о п л к о ј · р г а у а К а 1о с к е с г к у е , с т р . 218-221.

276



X I г л а в а : Б р а ч н о п р а в о

13. В а н б р а ч н и о д н о с (к о н к у б и н а т )

В анбрачни однос је заједиички ж ивот и трајна полна заједницадва лица различи тог пола која нису везана тајном црквеног брака.Ц рквена власт дуж иа је старати се да се православна лица, која ж ивеванбрачно, венчају, и, ако не м огу склопити ваљ ан брак, да се одвоје.Л ица православне вере која ж иве у ванбрачном односу, казниће се зацрквепу кривицу, а деца из тога одиоса см атраће се незаконитом ,уколико не би била позакоњ ена по држ авним закоиим а. Н адлеж нипарох стараће се да се дете из ванбрачиог односа православних родите-љ а, одиосно православне м атере, крсти и васпитава у православној вери.

14. Ц р к в е н о с у д с к и п о с т у п а к з а р а з в о д б р а к а

В идели см о да у С П Ц постоји виш е разлога због којих бракм ож е бити разведен. П оступак за развод брака пред Ц рквеним судомје следећи. О иај ко покреће питањ е развода брака пред Ц рквенимсудом м ора претходио свој брак развести пред грађанским судом ηим ати правоснаж ну пресуду тог суда. О во је на снази од 9. м аја 1946‘.У з пресуду, подноси се извод из м атичне књ иге венчаиих издат одпароха и туж ба за развод брака која се достављ а Епархијском цркве-ном суду преко надлеж пог пароха. П арох издаје потврду да је лицекоје покреће туж бу за развод брака настањ ено у њ еговој парохији ипотврду прилаж е уз туж бу коју достављ а Ц рквеном суду. П отврда сеиздаје због тога да суд им а основа да расправљ а о разводу брака каонадлеж ан суд. П окрепут поступак код одређеног црквеног суда нем ож е се пренети у рад друш м црквеном суду. П арох је, по У ставуС П Ц (чл. 176, тач. 12) дуж ан да м ири завађене супруж нике, о чем у сеобавеш тава Ц рквени суд.

К ад Ц рквени суд прим и цео предмст, настоји да позове обабрачиа друга и да покуш а м ирењ е без обзнра на пресуду грађанскогсуда. А ко је непознато пребивалиш те једног лица, суд преко служ бе-ног листа С П Ц позива то лице да се јави у року од 30 дана. А ко селице не јави, суд по служ бепој дуж ности предмет уступа браниоцубрака, који заслупа одсутно лице и са тим се предм ет окончава. О д-лука Ц рквеног суда досгављ а се преко надлеж пог пароха разведенимлицим а или сам о једиом лицу, ако је непознато пребивалиш те другоглица. Н езадовољ на сграна одлуком Е Ц С им а право ж албе В Ц С у рокуод 15 дана од пријем а пресуде. К ад пресуда постане правоснаж на, Е Ц Снаређује пароху у чијој се надлеж ности налазе црквеие м атице у којеје веичањ е уписано, да у м атичној књ изи венчаш кх, у „П рим едби”,убележ и следећи текст: „И зврш ном пресудом Ц рквеног суда А рхие-пископије београдско-карловачке у Београду под бр... /зап. бр... од 13.

277




априла 1996. године брак ових супруж пика је разведен за црквено-правно подручје.” У з то, уноси се и податак: „Т екст уписао парох Н .Н . ср.” П арох је о обављ еиом упису дуж ан да, у року од осам дана,

обавести Е Ц С .А двокати нем ају право ли чног учеш ћа у раду црквених судова

у току поступка. М еђутим , они у им е странака м огу покренути од-ређено питањ е пред Ц рквеиим судом , прим ати поднеске које суд ш аљ еи поднети ж албу на одлуку Е Ц С - и ниш та виш е.605

604 В и д е т и : Ч . М и т р о в и ћ ,С у д за б р а ч н е с п о р о в е у С р б и ји (о д о с л о б о ђ е њ а д о и з д а њ а Г р а ђ а н с к о г з а к о н и к а ), Б е о г р а д , 19292; у п . Б . Ц и с а р ж ,р к в е н о п р а в о ,II, д е о , р к в е н о с у д с к и п о с т у п а к , с т р . 193-258. Т о је је д и н и р а д у П Ц у в е з и с а о в и м п и т а њ е м п о с л е II с в е т с к о г р а т а .

605 П р и л и к о м и з р а д е о в о г д е л а б р а ч н о г п р а в а к о р и с т ш ш с м о с е с л е д е ћ о м т у р о м : в е т о п и с м о Н о в о г з а в ј е т а Г о с п о д а н а ш е г а И с у с а Х р и с т а , Б е о г р а и з д а њ е А и ;Б р а ч и а п р а в и л а С П1933; Б р а ч н а п р а в и л а С П , II д о п у њ е н о и и с п р а в љ е н о и з д а њ е А и , Б е о г р а д , 1973; Д . П е р и ћ ,З а к о н о д а в с т в о С П , с т р . 196-248; У с т а в С П ; Б . Ц и с а р ж ,р к в е н о п р а в о , II, (Б р а ч н о п р а в о и ц р к в е н о с у д с к и п о с т у п а к П Ц ), Б е о г р а д , 1973; Ч . М и т р о в и ћ ,С у д з а б р а ч н е

с п о р о в е у С р б и ји (о д о с л о б о ђ е њ а д о и з д а њ а Г р а ђ а н с к о г з а к о н и к а ), Б е о г р 1929; V. В а к |с ,Р о го с Н с п о р г а т и 5Р К .Ј , В е о ц г а с !, 1982; М . М л а д е н о в и ћ ,П о р о д и ч н о п р а в о у С Р Ј у г о с л а в и ји , Б е о г р а д , 1995.

278



Л и т е р а т у р а

А настасијевић Д рагутин: В и з а ч ш и ја и В и з а н ш и н и и , Е нциклопедијскиречник, Београд, 1994.

А итон В ладимирович К арташ ов:В а с е л е н с к и с а б о р и, I—II, Б еоград,1995.

А ранђеловић Д рагољ уб: Ф о р м а за с к л а п а њ е б р а к а , А рхив за правнеи друш твене иауке, књ . XXIX (Χ Ι,νΐ), бр. 4, Београд, 1934.

А ртем ије (Радосављ евић): П р е д а н >е и Ц р к в а, Т еолош ки погледи, ш д.IV, бр. 2, Београд, 1971.В аМ с 8. УоЈ151ау:Р о го с с п о ρ τ α ν ο и 8Р К Ј , Всо§гас1, 1982.Бартош М илан:Б р а ч н а п р а в и л а п о је д ш ш х Ц р к а в а, А рхив за правне

и друш твене науке, књ . XXVIII (XIV), бр. 1, Београд, 1934.Б и б л и јс к и р е ч и и к , приредио Радом ир Р акић, Београд, 1994 .Бердниковт> И . С : К р а т к ш к у р с љ и е р к о в н а г о п р а в а п р а в о с л а в н о

и е р к в и, К а з а н Б ,19032.БердниковТЈ И . С : К р а т к ш к у р с Ђ ц е р к о в и а г о п р а в а п р а в о с л а в н о

и е р к в и , К азанБ, 19132.БобчевЂ С. С тефант>:Ч е р к о е н о п р а в о , С Ђ к р а т е и Ђ к у р с п , изт > л е к ц и и т к п о ч е р к о в н о п р а в о ч е т е н и н а к з р и д и ч е с к и л ф а к у л т е т С оф ин, 1927.

Б о с а н с к о -х е р и е Г о в а ч к и з б о р н и к , књ . 7, Н ови С ад, 1903.В асилије, епископ ж ички: У л о г а С р п с к е п р а в о с л а в н е и р к в е у Б а њ а -

л у ч к о м в е л е и з д а јн и ч к о м п р о и е с у , К раљ ево, 19702.В. С. Д:Д а л ' с у б и л и С р б и и л и Г р ц и о н и х 8 м и т р о п о л и т а ш т

1766. г. м о л и ш е з а у к и н у ћ е П е ћ к е с р п с к е п а т р и ја р ш и је?, Н ови

С ад, 1886.В асићЂ И п гагк У с т а в Ђ о с т е п е ш ш а с р о д с т в а изг> К о р м ч г е с п и с ш с а п р а в ш м ш а у о б ш ш е о за к о н о м т ? б р а к у , Београд, 1870.

В ладислав А лексаидрович Ц б ш и и: Ц е р к о в н о е п р а в о , К урс лекции,М осква, 1994.

В ујаклија М илаи: Л е к с и к о н с т р а п и х р е ч и и и з р а з а , Београд, 1975.В укичевић Ђ ура: Д а л и с е с р п с к а п е ћ с к а п а т р и ја р и ш ја г о д . 1766.

к а н о н и ч к и у к и н у л а и к о п а ч н о у г а с ш х а ? и к о јо ј је ц р к в е н о -п р н и н а с л е д и и к ?, историчко-каноничка расправа, Н ови С ад, 1904.

В еселнновић Ј1. Рајко: У је д и г о е /в е п о к р а ји н с к и х и р к а в а и в а с п о с т а в - љ а њ е С р п с к е п а т р и ја р ш и је , С помсиица С П Ц 1920-1970, Б ео-град, 1971.

279



Д и м ш о П е р и 1и Ц р к в е и о и р а в о

Г ардаш евић Благота: Х р и ш ћ а н с к о п р а в о а з и л а у В и з а н т и ји (у с а м и л о с т и в о м и н т е р в е н ц и јо м ), докторска дисертација у руко-пису одбрањ ена на Богословском ф акултету С П Ц у Београду,Београд, 1946.

Г ардаш евић Благота: П а т р и ја р ш и јс к и и ш р с к и д в о р к а о м е с т о а IΊ ο Д у ш а п о в о м з а к о н и к у , Гласиик С П Ц , бр. 5, Београд, 1947.

Гардаш евић Благота: П и с а ц н а јс т а р и је г у џ б е н и к а и р к в е н о г п р а в а т ш ш је и л ч Е в г е н и је Ј о в а н о в и ћ ?), Зборник православног Бого-словског ф акултета за 1952, III, Београд, 1954.

Гардаш евић Благота: О р г а п и з а ц и о н о у с т р о јс т в о и з а к о н о д а в с п р а в о с л а в н е и р к в е и з м е ђ у д в а с в е т с к а р а т а , С поменица С П Ц1920-1970, Београд, 1971.

О Љ оп В . Ес1уагс1:О р а Љ п је ΐ р го р а М К т х к о § ο α η ίν α , Веоо;гас1, 1996.Гранић Ф иларет: П р а в п и п о л о ж а ј и о р г ш ш з а ц и ја Г р ч к а х м а н а

п о Ј у с т и н и ја н о в у п р а в у , Богословљ е, год. III, св. 3. и 4, Б еоград,1929.

Гранић Ф иларет: П р и в а т н о п р а в н и п о л о ж а ј м о н а х а у Г р ч к и м о т и м а п о з п о р и м с к е м п е р и је у V и VI в е к у , Гласник С копскогнаучног друш тва, V, С копљ е, 1929.

Г ранић Ф иларет: А к т о с н и в а њ а м а н а с т и р а у г р ч к и м о б л а с т и м н о р и м с к о г ц а р с т в а у V и VI в е к у , Гласник С копског научног

друш тва, VII—VIII, С копљ е, 1929-1930.Гранић Ф иларет: Н о в е л а р н о з а к о н о д а в с т в о и д р а Л а в а VI у с т в м а н а с т и р а и м о н а х а , Годиш љ ак С копског ф илозоф ског ф акул-тета, I, С копљ е, 1930.

Г ранић Ф иларет: Б и л о и к л е п а л о у е г и п а т с к и м и п а л е с т и н с к и н а с т и р и м а с т а р е и р к в е , Богословљ е, год. VIII, св. 4, Београд,1933.

Г ранић Ф иларет: Ц р к в е н о п р а в н е о д р е д б е Х и л а н д а р с к о Г т и п и С а в е , С К А , П осебиа издањ а књ . С Х Г/, Д руш твени и историјски

списи, књ . 47. С ветосавски зборник, књ . 1, Расправе, Београд,1936.Грђић Ристо: С р п с .к а и р к в а н а и с т о р и јс к о ј п р е к р е т н и ц и , Београд,

1969.Грујић М . Рад.(ослав), П р а в о с л а в н а С р п с к а Ц р к в а , Београд, 1920.Д аниловЂ А . Е :Ц е р к о в н о е п р а в о, Л екцш читаинш вт> 1891-92 акад.

году. В оенно-горидическал а к а д е м Б Ш ,С . П етербургв, 1892.Д емидовт> Д :Х а р а к т е р Ђ и з н а ч е ш е т о л к о в а н т н а к а н о н и ч е с к

д е к с Ђ Г р е ч е с к о и ц е р к в и ~ А р и с т и н а , 3ο ιια ρ υ ι и В а л в с а л ш и а , М о-

сква, 1888.Д урковић-Јакш ић Љ убомир:Р а з в и т а к о с н о в н о г и р к в е н о г з а к о н а

Ш у м а д и ји у п р в о ј п о л о в и н и X IX в е к а (1804-1847), Београд, 1947.

280






К аш ић Д уш ан:С р и с к а и р к в а и о д Т у р ц и м а , С пом еница, С П Ц 1219— 1969, Београд, 1969.

К аш ић Д уш ан:О т п о р м а р ч а н с к о ј у н и ји . Л е п а в и н с к о -с е в е р и н с к х и ј а , Београд, 1986.

К остић М . Л аза:К о м е н т а р У с т а в а К р а љ е в и н е Ј у г о с л а в и је о д 3 т е м б р а 1931 (Југословенско уставно питањ е), Београд, 1934.

К остренчић М арко:Д у ш а н о в З а к о н и к к а о о д р а з с т в а р н о с т и с в р е м е н а , изд. С А Н У , Зборник у част ш есте схогодиш њ ице За-коника цара Д уш аиа, књ . I, Београд, 1951.

К ош утић Будим ир - Д раган М итровић:А у т в н о м н о п р а в о с посебнимосвртом на колективне преговоре, право на ш трајк и 1оск-ои1 уупоредном и наш ем праву, Б еоград, 1996.

К умануди К осха - Јосип Ц ветић: О к о н к о р д а т у . Г о в о р и , стенограф -ске белеш ке Н ародне С купш тине, С рем ски К арловци, 1937.К ибеј КаЛо: С е г к у е п о р га \>о к а Њ Ш к е ϊη ρ Γ α ν ο α Ια ν π β се гк \>е , 1јић1јапа, 1923.К ш еј Иас1о:Ζ ξ ο ά ο ν ΐη α с ег!а >е п е§а р г а у а , 1јиђ1јапа, 1924.Љ убибратић С аво: Н а ц р т У с т а в а и с а м о у п р а в н о у р е ђ е њ е С р

п р а в о с л а в н е и р к в е , С арајево, 1925.М алицки П : с т о р и ја х р и ш ћ ш н с к е и р к в е , први део, прва три века, са

упутством за прилож ену црквено-историску карту, Београд,1933.

М арку К . И лија:М а к е д о н с к а и р к в а с а м о т в о р е в и н а С к о п љ а , П а п е и У н и је , ГТризрен, 1994.М е м о а р и П а т р и ја р х а С р п с к о Г Г а в р и л а , I, П ариз 1974.М косЦ т М П аб:ΙΙρ Ιίν Н т ја т Њ а п а ^г с к о -Н т з к о ζ α /ω η ο ά α ν χ ίν σ , 8р1је1,

1879.М илаш Н икодим :Д о с т о ја н с т в а у п р а в о с л а в н о ј и р к в и , по црквено-

правним изворим а до XIV вјека, П анчево, 1879.М илаш Н икодим:С о Л е х с а п о п и т е с с 1е м а е А /п с а п а е , Задар, 1881.М илаш Н икодим:З б о р н и к п р а в и л а с в е т и х а п о с т о л а , в а с и о н с к

п о м је с н и х с а б о р а и с в е т и х о т а ц а , к о ја с у п р и м љ е н а п р а н о м и р к в о м , Задар, 1884.

М илаш Н икодим :К а н о н и ч к о н а ч е л о п р а в о с л а в н е и р к в е п р и р ђ е њ у и р к в е н и х о б л а с т и , К п и т а њ у о је р а р х и ч к о м п о С а р а је в с к е м и т р о п о л и је , Задар, 1884.

М илаш Н икодим:З б о р н и к п р а в и л а с .в е т и х а п о с т о л а , в а с и о н с к и б о р а и п о м је с н и х с а б о р а и с в е т и х о т а и д , к о ја с у п р и п р а в о с л а в н о м и р к в о м , Н ови С ад, 18862.

М илаш Н икодим:П р а в и л а ( Κ Α Ν Ο Ν Ε Σ )П р а в о с л а в ж и р к в е с т у м а -

ч е њ и м а , књ . I—II, Н ови С ад, 1895-1896.М илаш Н икодим:П р а в о с л а в н а Д а л м а и и ја , И сторијски преглед, Н овиС ад, 1901.

282



Л и ш е р а ш у р а

М илаш Н икодим:П р а в о с л а в н о и р к в е н о п р а в о . П о опћим црквено-правним изворим а и посебним законским наредбам а које важ еу појединим автокеф алним црквама, М остар, 19022._ _ >у

М илаш Н икодим:Р у к о и о л о ж е њ е к а о с м е ш њ а б р а к у

, М остар, 1907 .М илаш Н икодим:Г р ч к о -Р и м с к о з а к о н о д а в с т в о о и р к в е н о ј и м о в и н Б еоград, 1908.

М илаш Н икодим:Ц р к в е н о к а з н е н о п р а в о . П о опћим црквено-правнимизворим а и посебиим законским наредбам а које важ е у право-славним автокеф ални м црквам а, М остар, 1911.

М илаш Н икодим:Б е з б р а ч н о с т е п и с к о п а , А рхив за правне и друш тве-не науке, књ . I (XVIII), бр. 1, Б еоград, 1920.

М илаш Н пкодим:О с м и в а с е љ е н с к и с а б о р , Х риш ћански ж ивот, год.IV, бр. 3, С рем ски К арловци, 1925.

М илеуснић С лободан:В о д и ч к р о з м а н а с т и р е у С р б и ји , Београд, 1995.М ирковић Л азар:М и р о с л а в љ е в о Е в а н ђ е љ е , С А Н , посебна издањ а, књ .

Ο υνί, А рхеолош ки институт, књ . 1, Београд, 1950.М ирковић Л азар: П р а в о с л а в ш л и т у р г и к а и л и н а у к а о б о Г о с л у ж е њ

п р а в о с л а в н е и с т о ч н е Ц р к в е , први опш ти део, Б еоград, 19652.М ирковић Л азар: П р а в о с л а в н а л и т у р ш к а и л и н а у к а о б о г о с л у ж е њ

п р а в о с л а в н е и с т о ч н е Ц р к в е , други, посебни део (дневна богослу-ж ењ а, св. литургије и седм ична богослуж ењ а), Б еоград, 19662.

М ирковић Л азар:П р а в о с л а в н а л и т у р г и к а и л и н а у к а о б о г о с л у ж е њ п р а в о с л а в н е и с т о ч п е Ц р к в е , дпугн, посебии део (свете тајне им олитвословљ а), Београд, 1983 .

М ирковић М ирко:П р а в н и п о л о ж а ј и к а р а к т е р С р п с к е и р к в е п о д т у р с к о м в л а ш ћ у (1459-1766), Б еоград, 1965.

М итрополит М ихаило:П р а в о с л а в н а С р б с к а и р к в а у к њ а ж е с т в у С е р б и ј и , Б еоград, 1984.

М ладеновић М арко:П о р о д и ч н о п р а в о у С Р Ј у г о с л а в и ји , Београд,19953.

М итровић Ч едом иљ :В л а д и ч а н с т в о и м о н а ш к и ч и н , И з црквеног ибрачног права - расправе и чланци, Београд, 1909.

М итровић Ч едом иљ :Д а л и је з а је д н и ч к и к у м с м е т њ а б р а к у ?, И зцрквеног и брачног права - расправе и чланци, Б еоград, 1909.

М итровић Ч едом иљ :Ц р к в е и о п р а в о , кратак преглед, Београд, 1921 .М итровић Чедом иљ :О з а к о н о д а в т ш . г р а т ш а м а и з м е ђ у Ц р к в е и д р

ж а в е , Б е о г р а д , 19282.М итровић Ч едом иљ :С у д з а б р а ч н е с п о р о в е у С р б и ји (од ослобођењ а

до издањ а Грађанског Законика), Београд, 1929 .

М ихаило (м итрополит):П р а в о с л а в и а С р б с к а Ц р к в а у к гт л с е с т в у С е р

б и ј и , Б еоград, 1874.Μ ιιζίηίό 1уап: К а (о с к а с г к \’ и К г а 1је \ч т Ј и §о з 1а л ч Ј 1, δρίϊί, 1978.

283






докторска дисертација у рукопису одбрањ ена 1991. на Богослов-ском ф акултету С П Ц у Београду.

П ерић Д имш о:П р и л о г и с т о р и ји с т р а д а њ а С р п с к е и р к в е п о д к о м н и с т и м а (1941-1991),

Б огословљ е, XXXV(Ш Х ),

св. 1-2, Б ео-град, 1991.П ерић Д имш о:Ц р к в е н е л и т и је у п е р и о д у о д 1945. д о 1992. г о д и н е ,

Гласник СГПД, год. БХ Х 1П , бр. 12, Б еоград, 1992.П ерић Д имш о:О д н о с Ц р к в е и Д р ж а в е к о д С р б а у 19. и 20. в е к у .

К ратак историјски преглед, Богословљ е, XXXV (Б), св. 1-2, Б ео-град, 1992.

П ерић Д имш о:П р и л о г п р а у ч а в а њ у п и т а њ а в е р о н а у к е у п е р и о д у 1945. д о 1992. го д и н е , Гласник С П Ц , Год. Ιχ χ ΐν , бр. 4, Б еоград,1993.

П ерић Д имш о:Ц р к в а и Д р ж а в а (историјски приказ), Зборник, Ч овеки Ц рква у вртлогу кризе, ш та нам нуди П равослављ е данас?,Н иш , 1993.

П ерић Д имш о:С т р а д а њ а С П Ц у к о м у н и с т и ч к о ј Ц р н о ј Г о р и , Х риш -ћанска м исао, бр. 4-6, Београд, 1994.

П ерић Д имш о:З а к о н о д а в с т в о С П Ц о д с т в а р а њ а Ј у Г о с л а в и је д о н в и је Г в р е м е н а П рилог проучавањ у одиоса Ц ркве и Д рж аве, Т о-ронто, 1995.

П оповић М . А танасије: з в о р и и р к в е н о Г п р а в а , Б еоград, 1895.П оповић М . А танасије: М о р а л н и з а к о н . књ . I, П риродни м орални

закои, Београд, 1938.П оповић Јустин: Д о Г м а т и к а П р а в о с л а в н е Ц р к в е , књ . III, Београд,

1978.П оповић И . М ихаило: с т о р и јс к а у л о г а С р п с к е и р к в е у ч у в а њ у н а -

р о д н о с т и и с т в а р а њ у д р ж а в е, Б еоград, 1933.П оповић Радом ир:Ц р к в е н а и м о в и н а у Н е м а њ и ћ к о ј С р б и ји , Београд,

1991.

Р г а у п а е п с Ш о р е с и ја , кпј. 1-2, В ео^гас!, 1989.КасНс Кас1гш1а: У е го гп р г о у у е ге . Ό γζауа ί уепке 2ајсс1ш се и 5гћ1Ј1 1945-1953, Веоегаа, 1995.

РАт\А Н Μ . Κ Ω Ν : Π Ο ΙΝ 1Κ Ο Ν Δ ΙΚ Α ΙΟ Ν Τ Η Σ Ο ΡΘ Ο ΔΟ Ξ Ο Υ Α Ν Α ΤΟΛ ΙΚ Η ΣΕΚ Κ Λ Η ΣΙΑ Σ, Θ ΕΣΣΑ Λ Ο Ν ΙΚ Η , 1907.

Радојчић Н икола: С р п с к и д р ж а в н и с а б о р и у с р е д њ е м в е к у , С К А , П о-себна издањ а књ . С Х Х Х , Д руш твени и историски списи, књ . 54,Б еоград, 1940.

Радојчић Н икола: Д у ш а н о в З а к о п и к 1349-1354, Н ови С ад, 1950.ΡΟ Δ Ο Π Ο ΥΛ ΟΥ Π Α Ν ΤΕΛ Ε Η Μ Ο Ν Ο Σ: Μ ΑΘ Η Μ Α ΤΑ Κ Α Ν Ο Ν ΙΚΟ Υ Δ ΙΚ Α

Ο Υ , Θ ΕΣΣΑ Λ Ο Ν ΙΚ Η , 1993.

285




Руварац Д им итрије: А в ш о б и о г р а ф и ја и р о ш о с и н ђ е л а К и р и л а Ц к о в и ћ а и њ е г о в о с т р а д а њ е з а П р а в о с л а в љ е , Београд, 1898.

Руж ичић Н ик.(аиор):П о м о к а и о н С р п с к е и р к в е , књ . I, Т еорија кано-ничкога права, Београд, 1882.

С ава, епископ ш умадијски: Д а л и је К а р л о в а ч к а м и т р о п о л и ја б и а у т о к е ф а л н а ?, Гласник права, књ . 2, П равни ф акултет у К ра-гујевцу, 1993.

С ава, епископ ш умадијски: С р п с к и је р а р с и о д д е в е т о г д о д в а д е с е т в е к а , Београд, 1996.

С лијепчевић Ђ око: У к и д а њ е П е ћ к е П а т р и ја р ш и је 1766, Богословљ е,год. XIII, св. 3-4, Б еоград, 1938.

С лијепчевић Ђ око: П и т а њ е М а к е д о и с к е п р а в о с л а в н е и р к в е у с л а в и ј и , Библиотека С вечаник, књ . 27, М иихен, 1959.

С лијепчевић Ђ око: с т о р и ја С р п с к е п р а в о с л а в ж ц р к в е , књ . II, М ин-хен, 1966.

С лијепчевић Ђ око: М а к е д о и с к о и р к в е п о п и т а њ е , М инхен, 1969.С лијепчевић Ђ око: М и х а и л о , А р х и е п и с к о п б е о г р а д с к и и м и т р о

С р б и је , М инхен, 1980.С оловјев А лександар: П о ве л >е и д р а У р о ш а у Х и л а н д а р с к о м а р х

Богословљ е, год. II, св. 4, Б еоград, 1927.С оловјев А лексапдар: З а к о н и к и д р а С т е ф а н а Д у и ш г ш 1349. и 135

г о д и н е , Београд, 1980.С пасовић С таним ир:Р а з в и т а к ж и в о т а и у с т р о јс т в а и р к в е у С р б

у 19. в е к у , докторска дисертација у рукопису одбрањ ена на Бо-гословском ф акултету С П Ц у Београду, Београд, 1982.

С танојевић О брад: Р и м с к о п р а в о , Београд, 19936.О танојевић С таиоје: с т о р и ја с р п с к о г а н а р о д а, Београд, 1980.С т о п е д е с е т Г о д и н а П р а в н о г ф а к у л т е т а у Б е о г р а д у 1841-199 Бео-

град, 1991.О гојановић Јован: П р о б л е м Ц р к в е и Д р ж а в е , Х риш ћаиски ж ивот, год.

I, бр. 4, С рем ски К арловци, 1922.О гојановић-М агараш евић--Ш ипка:П о м о ћ н а к њ и г а з а п р а к т и ч н у у п

т р е б у п о с .т у п к а з а с .у д о в е у С р п , П р а в о с л . Ц р к в и у с М о р а з в о д у б р а к а , Тузла, 1935.

С танковић У рош :П р а в н о р а з в и ја њ е с р п с к е п р а в о с л а в н е м и т р о п С р е м с к о -К а р л о в а ч к е , књ . I, Београд, 1936.

С теф ановић Ж иваи:С р п с к а Ц р к в а п о д к о м у н и з м о м , Ц рквени раско-ли, Ч икаго, 1988.

С уворовг Н :К у р с љ ц е р к о в /ш Г о п р а в а , том I—II, Н рославлг, 1889-1890.

С уворовЂ Н :У ч е б н и к Ђ ц е р к о в н а г о п р а в а , М осква, 19083.С ум рак Л овћена,Д о к у м е н т и и п р и л о з и о с у д б и н и Њ е г о ш е в е к

н а Л о в ћ е н у 1845-1971, Београд, 1989.

286




ΤΡΩ ΙΑ Ν Ο Υ Ν . ΣΠ Υ ΡΟ Υ : Π Α ΡΑ ΔΟ ΣΕΙΣ ΕΚ Κ Λ Η ΣΙΑ ΣΤΙΚ Ο Υ ΔΙΚ Α ΙΟ Υ ,Α Θ Η Ν Α - ΚΟ Μ Ο ΤΗ Ν Η , 1984.

Т роицки С ергије: Ц р к в е н и и л и г р а ђ а н с к и б р а к , Београд, 1926.

Т роицки С ергије: М е с т о и р к в е н о г п р а в а н а П р а в н о м ф а к у л т е т у Гласник С П П , бр. 17, Београд, 1933.Т роицки С ергије: Ц а р и г р а д с к а а р к в а к а о ф а к т о р а у т о к е ф а л и је , А р-

хив за правне и друш твене науке, књ . XV, бр. 1, Београд, 1937.Т роиц ки С ергије: Ц р к в е н о п р а в о , I—III, скрипте, Б еоград, 1937-1938.Т роицкии С ергеи: С в . М е ф о д и п к а к с л а в л н с к и п з а к о н о д а т е л г>, Б ого-

словские трудћг, II, М осква, 1961.Ф лоровски Георгије: Ц р к в а : њ е н а п р и р о д а и з н а ч а ј , С аборност - К а-

'голичност Ιψ κΒ β, Зборник чланака православних теолога, књ .

I, Београд, 1986.Ц анковт. С : П р а в о т о и Ц р к в а т а , Г одиш ник на соф ијскиј У ниверси-

тет, Б ош стовски ф акултет, Год. I (1923-1924).Ц Р К В А, К алендар С рпске православие патријарш ије за преступну

1996. годипу.С гш са Α ηίε: Р Н г и с т к к а п о т к о § р г а г а к а (о с к е сгк \>е , 1945.Ц исарж А . Бранко:Ц р к в е н о п р а в о , О пш ти део и организаци ја дркве,

књ . I, уџбеник за српске православне богословије, Београд, 1970.Ц исарж А . Бранко:Ц р к в е н о п р а в о , Брачно право и црквеносудски

поступак С рпске православне цркве, књ . II, уџбеник за српскеправославне богословије, Београд, 1973.Ш м ем ан А лександар: с т о р и ч е с к и п п у т П р а в о с л а в и л , Н ћклорк,

1954.

287



И зворж

А .Т.П : У ч е њ е д в а н а е с ш о р и ц е а и о с ш о л а (Д и д а х и ), превод са старо-грчког, Т еолош ки погледи, год. XIX, бр. 3-4, Б еоград, 1987.

Б р а ч н и п р а в и л н и к С р п с к е п р а в о с л а в т и р к в е с а п о с т у п к о м у С р п с к о ј п р а в о с л а в п о ј ιφ κ β ιι, Београд, 1934.

Б р а ч н а п р а в и л а С р п с к е п р а в о с л а в н е и р к в е , изд. С ветог архијерејскогсинода С П Ц , Б еоград, 19732.

В е л и к и т и п и к (у с т а в и р к в е н и ), саставио протојереј В асилије Н ико-лајевић, Б еоград, 19844.

В е л и к и т р е б н и к , превео са грчког и ц рквенословенеког др Јустин С п.П оповић, П ризрен, 1993.

Д о п о л н и т е л н м п т р е б н и к Ђ , Б еоград, 1975.З а к о н о п р а в и л о и л и Н о м о к а н о н С в е т о г а С а в е , И ловички препис, ф о-

тотипија, 1262. П риредио и прилоге написао др М иодраг М .П етровић, Горњ и М илановац, 1991.

З б о р н и к з а к о н а и н а р е д а б а у К н е ж е в и н и С р б и ји и з д а т и х о с т а 1880. д о 26. ју н а 1881. Г о д ., кн>. 36 (XXXVI), Б еоград, 1881.З б о р н и к п р а в и л а , у р е д а б а и н а р е д а б а А р х и је р е јс к о г С а б о р

с л а в н е С р п с к е и р к в е у К р а љ е в и н и С р б и ји (о д 1839-1900 Г о Београд, 1900.

Зигели Θ : З а к о н н и к Ђ С т е ф а н а Д у ш а н а , I В Б ш ускљ ,С анктпетербургв,1872.

з в е ш т а ј о р а д у П У О о д 1934. д о к р а ја 1939. г о д и н е , Београд, 1940.Јанић В ојислав и Јанош евић М . М иленко:З а к о н о С П Ц и У с т а в С П Ц

с а С п р о в е д б е н о м н а р е д б о м С в . а р х и је р е јс к о г с и н о д а и ч е њ и м а , Београд, 1932.

К а р е јс к и т и п и к С в е т о г а С а в е , изд. С А Н У , Н ародна библиотека С р-бије и М атица српска, ф ототип ска издањ а 8, Београд, 1990. П ри-редио академ ик Д им итрије Богдановић.

К о р м ч а & к н и г а ,ч п с т ђп е р в а Аи ч а с т в т о р а &, М осква, 1787.К р и в и ч н а п р а в и л а С р п с к е п р а в о с л а в н е и р к в е , Београд, 1961.Н арбеков В асш ие: Н о м о к а н о т > к о н с т а н т и н о п о л Ђ с к а г о п а т р г

Ф о т шс ђ т о л к о в а т е м т ? В а л Ђ с а м о гш, I—II, К азанБ, 1899.

Н е з а в и с н о с т С р п с к е п р а в о с л а в н е и р к в е п р о г л а ш е н а 1879. Г о д Бео-град, 1880.

288



з в о р и

Н о в и у с ш а в и , З б и р к а у с ш а в а д о н е ш и х и о с л е II с в е ш с к о г р а и л а А рхивза правне и друш твене науке, Б еоград, 1948.

О п ш т е о д р е д б е о у п р а в и и р к в е н и х и н а р о д н и х п о с л о в а п р а в о с

х р и ш ћ а н а п о д а н и к а Њ . Ц . в е л и ч а н с т в а с у л т а н а п о д у п р В а с е љ е н с к о г п р е с т о л а 1888., превео архим андрит Н ићиф ор П е-рић, Београд, 1900.

П р а в и л ас в л т к и с Ђ п п о с т о л ђ сг>т о л к о в а н г л м и , М осква, 1876.П р а в и л а с в л т г ?1хп> в с е л е н с к и х Ђ с о б о р о в Ђђ т о л к о в а ш л м и , М осква,

1877.П р а в и л ас в л т к и с Ђ п о м % с т н ш х ђ с о б о р о е г Ђ с ђ т о л к о в а ш п м и , ВБгаускЂ

первћш М осква, 1880, В БтускБ второи, М осква, 1881.П р а в и л а с в л т г?и сЂ о т е и ,Ђс ђ т о л к о в а т л л ш , М осква, 1884.

П о с т у п а к з а с у д о в е у С р п с к о ј п р а в о с л а в н о ј и р к в и , Б еоград, 1933.С в е т о п и с м о С т а р о Г а з а в је т а , превео Ђ ура Д аничић, С авет библиј-

ских друш тава, Њ ујорк-Л ондон, 1950.С в е т о п и с м о . Н о в и з а в је т Господа наш ег И суса Х риста, П ревод ко-

м исије С ветог архијерејског синода С П Ц , Београд, 19902.Σ ύνταγμα τω ν θείω ν και ιερώ ν κανόνω ν, I—VI, ’Α θήνησιν 1852-1859.С л у ж е б н и к , П ревод ком исије С ветог архијерејског синода С П Ц , Б ео-

град, 1986.С ерблАК тв, Београд, 1861.С р б љ а к , И зд. С ветог архијерејског синода С П Ц , Београд, 1986.Т Ш Ж О № б,слестБ оуставЂ , М осква, 1896.Т и п и к (у с т а в ц р к в е н и ), саставио протојереј В асилије Н иколајевић,

Београд, 19714.Т р г б н и к Ђ , М осква, 1880.Т р е б н и к, превео са грчког и црквенословенског др Е м илијан М . Ч ар-

нић, К рагујевац, 1983.У р е д б а Ц р к в е н о -п р о с в је т н е у п р а в е с р п с к и х п р а в о с л а в н и х е п

(м и т р о п о л и ја ) у Б о с н и и Х е р ц е Г о в и н и , С арајево, 1905.У с т а в К р а љ е в и н е С Х С од 28. јуна 1921. ш дине, Београд, 1921.У с т а в К р а љ е в и н е Ј у Г о с л а в и је од 3. септем бра 1931, Београд, 1931.У с т а в С П Ц 1931, Београд, 1931.У с т а в С П Ц 1947, Б еоград, 1947.У с т а в С П Ц 1957, Београд, 1957.У с т а в Φ Η Ρ 1 од 31. јануара 1946, Београд, 1946.У с т а в и и В л а д е К н е ж е в и н е С р б и је , К р а љ е в и н е С р б и је , К р а љ

С Х С и К р а љ е в и н е Ј у Г о с л а в и је (1833-1931), Б еоград, 1988.

289



И м е н и к>

А вгустин, блаж ени 92, 152А врелије, епископ картагински 38А гапије, епископ 38А гапије, монах 65А дам 258А дријан, цар римски 43

А дријан, папа рим ски 41А етије, архиђакон 85А лександар, краљ Југославије 117,192, 228-229, 232А лександар О бреновић, краљ С рбије173А лександар С евер, цар рим ски 153А лександра 125А лексеј II, патријарх руски 15

А лексије А ристин, ком ентатор кано-на 48, 49, 50, 53, 66, 71А лекс.ије I К ом ш ш , цар византијски48, 49, 100, 213А лексије М ихаилович, цар руски 72А лм а 125А мвросије, епископ мипански 62, 92А м ф илохије, епископ ш сонијски 28, 39А на, (А настасија), мајка С ветога С а-ве 211, 272

А налект, папа римски 76А нанија 152А настасије, епископ рим ски 75А настасијевић Д рагутин 279А натолије, патријарх цариградски 85А ндрија, апостол 83А ндронш с, цар византијски 67, 154А нтим, м итрополит београдски 223А нтон В ладимирович К арташ ов 42,62, 279А моније, м онах 92А нтоније, пећки патријарх 217А нтоније В елики 91

А нтонин К апустин, руски научник 55А ранђеловић Д рагољ уб 257, 263, 279А рије, аријанство 34, 36А рменопул К онстантин, ном оф илакси судија у С олуну 45А рон, брат М ојсијев 118

А рсеније I С ремац, архиепископ срп-ски 86, 167, 213А рсеније Брадваревић, м итрополитцрногорскоприм орски 206, 207А рсеније III Ч арнојевић, патријархпећки 178, 218, 219, 221А рсеније IV Јовановић, патријархпећки 218, 219, 221А рсеније, монах 64-65А ртемије, епископ раш копризренски29, 279А схолије, епископ солунски 62А танасије, епископ захумслсохерцего-вачки 42, 167, 281А танасије В елики, епископ алексан-дријски 28, 38, 166А танасије А тонски 69А танасије К ом нин И псиландис, вели-ки скевоф илакс цариградске цркве 70

Бакић В ојислав 257-258, 279Бакотић Лујо 28Бартош М илан 257, 279Бенедикт нурсијски 92Бердников И . С . 279Бобчев С тефан 279Богиш ић В алтазар 144Богдановић Д им итрије 69, 288Богородица, 35, 117, 129, 261Булгаков С ергије 16

В алент 166В алеријан, цар рим ски 153

290



м е н и к

В алсам он Т еодор, ком ентатор канона30, 42, 45, 48, 51-53, 58, 66, 71В арнава, апостол 20В арнава Н астић, викарни епископхвостански 206В арнава Росић, патријарх српски 190,194-196, 233В артолом еј, апосгол 83В асилије, епископ ж ички 186, 279В асш ш је I М акедонац, византијскицар 45, 100, 165В асилије В елш си 23, 29, 39-40, 58-59,91-92, 106, 112, 129, 132, 273

В асилије Јовановић-Бркић, патријархпећки 218В асилије Н иколајевић, протојереј 130В асилије О строш ки, м итрополит хер-цеговачки 137В асилије П етровић, епископ 182В асић И гњ ат 73, 279В енедикт К раљ евић, епископ далма-тински 188В еселиновић Рајко 229, 279

В икентије В ујић, епископ банатски 72В икеитије П роданов, патријарх срп-ски 143, 207В иктор, епископ 172В иктор, епископ римски 76В исарион Љ убш па, епископ 182В ићентије К рџић, мш рополит скоп-сжи 190В ладим ир Репта, ш ггрополит буко-вински 227В ладиспав, краљ српски 213В ластар М атија 18, 64, 66, 154В ујаклија М илан 139, 279В укичевић Ђ ура 222, 279

Гаврило Д ож ић, патријарх српски143-144, 175, 183, 191, 193-196, 198,205-207, 231, 241Гардаш евић Благота 100, 210, 232, 280

Генадије, патријарх цариградски 41Георгије, епископ тем иш варски и ки-киндски 193-194, 230-231

Георгије Бранковић, патријарх карло-вачки 179Герасим, патријарх пећки 217Герасим Ђ орђевић, епископ ш абачки223Герасим П етрановић, епископ 189Герман, јерођакон у Ц ариграду 230Герман, м итрополит амасијски 230Герман, патријарх српски 140, 206-207, 210, 236-237Герм ан V, патријарх цариградски 228Герман А нђелић, патријарх карло-вачки 179

Гибон Д. Едвард 19, 280Глигорије Д ијак 119Глухић Ш еф кија 200Горазд П авлик, епископ 200Гранић Ф иларет 68, 107, 111, 280Грацијан, цар римски 164Гргур IX, папа римски 76Грђпћ Ристо 205, 280Григорије, архиепископ неокесариј-

ски 40, 54Григорије, епископ нисијски 39-40Григорије Богослов 28, 40-41Грујић Радослав 167-168, 178, 185,188, 212-216, 220-223, 280

Д амаскин Грданички, м итрополит за-гребачки 206Д ом н, архиепископ антиохијсчси 41Д анило П етровић, епископ 182

Д анилов А . Е. 280Д аничић Ђ уро 28, 289Д авид, цар јеврејски 119Д емидов Д. 49, 51, 53, 280Д илпарић М илоје 206Д им итрије, м итрополит ростовски 121Д им итрије П авловић, ш прополит Ср··бије, патријарх српски 117, 172-176,192-193, 195, 225, 228, 230-231, 237

Д им итрије Х ом атијан, архиепископохридски 43, 219Д иоклецијан, цар римски 153

291




Д ионисије, епископ александријски40, 54Д ионисије, епископ америчко-канад-

ски 90, 207Д ионисије, игум ан студенички 79Д ионисије М али 56, 75Д ионисије П етровић, епископ раш ко-призренски 190Д оситеј, еписж оп ниш ки 196Д оситеј, м итрополит загребачки 198,200

Д оситеј (С тојковић), викарни епи-

скоп 144Д оситеј Н отар, патријарх јерусалим -ски 178Д урковић-Јакш ић Љ убом ир 142, 170-171, 183, 208-281Д ух С вети 17, 35, 83-84, 115Д учић Н ићиф ор 73, 281Д уш ан, цар српски 74 -75, 92, 100, 108,168, 214-215, 258

Ђ урић К оста 167, 281Ђ урић Љ убодраг, генерал-лајтнант206Ђ уричић М илан, протојереј 90

Егберт, епископ јоркш ки 64Е ва 258Евдокија, ж ена краљ а С теф ана П рво-венчаног 211Евгеније Л етица, м итрополит дабро-босански 232Евсевије, епископ никодимијски 37Евстатије, епископ у П амф ш гаји 35-36Е встатије, патриције ром ејски 47, 261Евталије, ђакон 119Евтихије, архимандрит у Ц ариграду 36

Ж ивановић Т ом а 13, 281Ж ивковић П етар, ђенерал 192-193

2лсћапе С. Е. а Пп§еп4а1 44-45, 47Зигељ Томо 75, 288

И гњ атије, патријарх цариградски 39И ларион, викарни епископ К арло-вачке м итрополије 230

И ларион, митрополит мегленски 221И ларион, м итрополит тузлански 230И ларион Рогановић, епископ 182И лија К ритски 43И лић А лекса 169-170, 280И нокентије (епископ ниш ки, м тропо-лит С рбије) 174И ринеј, епископ лионски 22И риисјЋ ирић, епископ бачки 194

И саија 215И саија, пророк 27, 114И сак II А нђео, цар византијски 272И сидор, епископ севиљ ски 76И сидор, м онах 92И сус в. Х ристосИ ва едесж и 36

Јанић (Јањ ић) В ојислав (В оја) 197,227, 246, 248, 256, 281, 288

Јанковић Д рагослав 175, 281Јанковић М арија 212, 281Јанош евић М иленко 246, 248, 256, 288Јарослав, кнез руски 67Јевсевије, епископ кесаријски 55Јелена, ж ена цара Д уш ана 168Јелена Ш убић 108Јерем ић Јован, протојереј227, 281Јероним, епископ 172

Јоаким III, патријарх цариградски 224Јоаким IV, патријарх цариградски172, 186Јоаникије, архиепископ и патријархпећки 214-215Јокановић А лекса 89, 281Ј. Б. Тито 206-207Јосиф , епископ рјазански 72Јосиф , патријарх руски 72Јосиф Рајачић, патријарх карловачки179Јосиф Ц вијовић, м итрополит скопски193, 198, 200-201, 205, 241

292



м е н и к

Јован, епископ захумско-раш ки 193Јован, патријарх пећки 218Јован II К омнин, цар византијски 48-49Јован V П алеолог, цар византијски215Јован А лф ејев, апостол 83Јован Богослов, апостол 19, 27, 29,119, 261Јован Д ам аскин 37Јован Златоуст 62, 80, 119, 129Јован 'Зонара, ком ентатор канона 48-53, 58, 66, 71, 79

Јован К антакузин, цар византијски 214Јован К рститељ 259Јован П остник, патријарх цариград-ски 63, 66Јован С ветислав, бугарски деснот 72Јован С холастик, патријарх цариград-ски 39, 59, 61Јован У гљ еш а 219Јовановић С лободан, проф есор 231Јуда И скариотски, издајнш с 83, 152Јуда Јаковљ ев, апостол 27, 83Јустинијан, цар византијски 23, 34, 36,43-45, 80, 99, 154, 165, 272-273

К азиш ф III, краљ пољ сж и 75К азим ировић Радован 24, 105, 281К алезић Д им ш рије 211, 281К алш пж II, патријарх пећки 218-220,222К алист, патријарх цариградски 214-215К алуђеровић И ван, протојереј 230К арађорђе П етровић 222К араџић В ук 289К арло IV В елики, краљ чеш ки 75К аш ић Д уш ан 179, 218, 282К ирило, архиепископ александријски41К лим ент алексапдријски 55К лим еит, епископ рим ски 57К ојић Д рагутин, м ш ш стар правде 233

К онстанције, цар византијски 166, 262К онстантии, патријарх цариградски223К онстантин I В елики, цар византиј-ски 34, 43, 99, 154-155К онстантин IV П огонат, цар византиј-ски 36К онстантин VI, цар византијски 37К онстантин XI Д рагаш П алеолог,цар византијски 45К онстантин К авасила, архиепископ 43К онстантин К опроним 44К онстантин П орф ирогенит, цар ви-зантијски 154К орош ец А нтон 197К остадије М есопотамит, митрополитсолунски 69, 211К остић Л аза 191, 282К остреичић М арко 75, 282К ош утић Будимир 21, 282К русо Робипсон 32К ујунџић К оста 186К умануди К оста 196, 282К уш еј Радо, проф есор 282

Л ав IV, цар византијски 37Л ав VI М удри, цар византијски 262,274Л азар, кнез 215Л еонтије, митрополит амасијски 51-52Л еонтије, патријарх царитрадски 51Л ерински В икентије 33Л ука, апостол и јеванђелист 20, 119Л укијан Богдановић, патријарх карло-вачки 179

Љ убибратић С аво 231, 282Љ удевнт I, краљ угарски 75

М ајендорф Јован 135М акарије Е пш атски 91М акарије С околовић, патријархпећки 2.17, 219М акедоније, архиепископ цариград-ски 34

293




М аксенције, цар рим ски 153М аксим Ц иник, епископ цариградски79

М аксим ијан, цар римски 153М алицки П . 132, 282М анојло I К омнин, цар византијски48, 51М ануило М алакс 65М арија в. БогородицаМ аринковић Ж иван 134М арзш јан, цар византијски 36М арко, апостол 119

М арко, патријарх александријски 42М арковић В асилије 95М арку К. И лија 144, 282М артин Л утер 133М арца, архиепископ париски 56М атеј, апостол 84, 119М елентије, епископ тим очки 103, 174М елентије, м итрополит С рбије 169,224М елентије IV, патријарх цариградски230М елентије М етаксакис, патријарх ца-риградски 148М елентије Н икш ић, епископ уж ичко-ш абачки 222М елентије С тефановић, архимандритм анастира Раче 222М елхид, епископ рим ски 76М ехмед II, султан 167

М ехмед-паш а С околовић 109, 217, 219М илан О бреновић, краљ С рбије 173М илеуснић С лободан 95, 108-109М илош О бреновић, књ аз С рбије 168,173, 222-223М илош евић С лободан 209М илутин, краљ српски 160М ирковић Л азар 85, 112, 115, 118-119,123, 126-127, 130-136, 283М ирковић М ирко 175, 185, 217, 219-220, 281, 283М ирослав, брат С теф ана Н ем ањ е 119М ш ровић Д раган, проф есор 21, 282

М итровић Ч едом иљ , проф есор 14-18,53, 125, 164, 283М итроф ан Бан, м ш рополит цетињ -

ски 182, 228-230М ихаило, м итрополит С рбије 91, 121,170-171, 173, 207, 224М ихаило, патријарх антиохијски 217М ихаило IV А вторијан, патријарх ца-риградски 70М ихаило М ш ш ћ, свеш теник 174М ихаило О бреновић, краљ С рбије 173М ладеновић М арко 258, 283М ојсеј, егш скоп неготински 171-172,

281М ојсеј Рајовић, пећки патријарх 188М ојсије, старозаветни јеврејски про-рок 25, 44М устаф а III, султан 218М уж инић И ван 198, 283

Н арбеков В асилије 30, 288Н аталија, краљ ица 171Н ектарије, егш скоп цариградски 38,131Н ем ањ а, в. О геф ан Н ем ањ аН еоф ит, епископ лесновски 216Н еоф ит VIII, патријарх цариградски65Н ерон, цар рим ски 162Н есторије 35Н иканор, ђакон 85Н иканор, епископ ниш ки 173-174Н иканор И вановић, епископ 182Н иканор Руж ичић, епископ ниш ки84, 197, 286Н икиф ор, хартоф илакс 43Н икиф ор II, патријарх јерусалим ски48Н икита, хартоф илакс 43Н икодим, монах 65Н икодим, поп 215Н ш содим М илаш , епископ далматин-

ско-истријски 14—15, 24, 28, 30, 32, 34,38, 42-43, 56, 62-63, 67, 87, 89, 91-93,97-98, 106, 153-155, 157-159, 188-189,222, 248, 272, 282-283

294



м е н и к

Н икола, ђакон 85Н икола, краљ Ц рне Горе 183Н ш сола I, патријарх цариградски 262

Н иколај В елимировић, епископ 121,194, 198Н иколајевић В асилије 130, 289Н икон, патријарх руски 72, 97, 118Н ићиф ор И споведш пс 63, 66Н ићиф ор П ерић, епископ 185, 190, 289Н оваковић С тојан 64, 74, 186

О сија, пророк 26О строш рски Георгије 164

П авле, апостол 19-20, 27, 30-31, 78,96, 99, 128, 188, 271-272П авле, м итрополит см едеревски 216— 217П авле, патријарх српски 207П авле Тивејски 91П авлов С. А . 284П антелеим онос Родопулу, м итрополит 285

П антић Д раган 199, 232, 284П арм ен, ђакон 85П ахомије В елики 91-92П ахомије, епископ кратовски 216П аш ић Н икола 175П елегрш ш , београдски нуиције 197П ерић Д им ш о 19, 80, 103, 105, 111,141, 148, 164, 167, 172, 174, 182, 184,188, 190, 192-195, 199-200, 206, 214,222, 224, 227, 232-234, 238, 248, 252-

253, 256, 258, 264, 266-267, 270, 284-285П ерић Ж ивојин, проф есор 232П етар, апостол 27, 83, 94, 258, 262, 272П етар, архиепископ александријски40, 54П етар, хартоф илакс 43П етар, митрополит дабробосански194, 198, 200П етар I, краљ С рбије и Југославије103, 174, 229

П етар I П етровић Њ егош 182П етар II П етровић Њ егош 80, 182,192

П етар Јовановић, мш рополит С рбије169-170, 224П етровић Д анило, кнез 182П етровић М иодраг 61, 62, 65-66, 68-71, 73, 133, 141, 164-165, 167, 212-213,215, 242, 284-285П лакет, епископ антиохијски 38П латон, епископ бањ алучки 200П оитије П илат 35, 115-116, 161П оповић А танасије 31, 285П оповић Јустин 42, 95, 121-123, 243,285, 288П оповић М ихаило, протојереј 190-

191, 285П оповић Радомир 155, 285П отли М ., проф есор универзитета уА тини 42, 66П рокопије И вачковић, патријарх кар-ловачки 179П ротић М илисав 235П ротић С тојан 175П рохор, архиепископ охридски 216П рохор, ђакон 85Ш јвцовг В . Г. 88, 284

Радић Радмила 206, 285Радојчић Н ш сола 75, 167, 285Радослав, краљ српски 213Рали Г. А ., председш ж врховног судау А тини 24, 42, 66, 106, 285Ранковић А лександар 206Рош у Д нм итрије 231-232

Ристић Јован 224Руварац Д им итрије 188, 286Рувим, монах 108Руж ичић М арко,свеш тсЈш к 197

С ава, архиепископ С рпски 15, 68-71,86, 92, 95, 108, 121, 159-160, 167, 184,211-214, 218С ава, епископ ш умадијски 142, 174,178, 219, 286

С ава, митрополит цркогорски 220С ава IV, патријарх пећки 215С ава О свећени 92

295




С ава П етровић, епископ ирногорски.182С аватије, патријарх пећки 217С амуило I Х анцерис, патријарх цари-градски 218-220С амуило М аш иревић, патријарх кар-ловачки 179С апф ира 152С евастијан Д ебељ ковић, м итрополитскопски 190С ергије, патријарх цариградски 59С илвестар, папа рим ски 76С им еон, патријарх бугарски 214С им еон М етаф раст 121С им еон М ироточиви в. О теф ан Н ем а-њ аС им о А ндрејевић-И гуманов 177Сирицнгје, епископ римски 74С исиније, патријарх цариградски 269С лијепчевић Ђ око, историчар 144,171-173, 219, 221, 224, 286С оловјев А лександар 74-75, 286

С оф роније П одгоричанин, митропо-лит карловачки 178С пасовић С таш ш ир 169, 222-223, 286С пахо М ехмед 200С рш кић М илан, министар правде 194,232С танковић У рош 286О ганојевић О брад 286С танојевић С таноје 186, 286

С теф ан, ђакон 85, 115О гефан, епископ салонски 56С теф ан Е ф ески 48С теф ан К неж евић, епископ 188С теф ан М ркоњ ић (М илутиновић),епископ херцеговачки 221О геф ан Н емањ а 68, 93, 108, 160, 167,211, 272С теф ан П рвовенчани, краљ српски71, 93, 211

С тефановић Д имитрије 28С теф ановић Ж иван 144, 286С тојановић Јован 164, 166, 286

С тојановић - М агараш евић - Ш ипка105, 286О гојковић А танасије 28С уворов Н . 47, 64, 76, 87, 286

Тарасије, патријарх цариградски 41, 61Теодор, епископ врш ачки 218Теодор, епископ у П амф илији 36Теодор кентерберијски 64Теодор мопсуетски 36Теодор С тудит 92Теодорит кирски 35

Теодорит, монах 65Теодосије I, цар византијски 34Теодосије II М лађи, цар византијски35, 43, 62-63, 273Теодосије М раовић, м итрополит Ср-бије 172-173Теоф ан, епископ зворнички 216Теоф ил, архиепископ александријски41, 76Тертулијан, епископ картагински 29-30Тимон, ђакон 85Тимотеј, епископ 20, 27, 78, 96Тим отије, архиепископ александриј-ски 41Тома, апосгол 83Троицки С ергаје 15, 21, 33, 42, 47, 50,57, 67, 79-80, 94, 97, 139, 141, 148-150,152-153, 155, 257-258, 287Тројану С пиру 287

Ћ ирило, јерусалим ски патријарх 217Ћ ирило и М етодије (С вета Б раћа)28, 61, 67Ћ оровић В ладимир 214, 217, 284

У рош , цар (нејаки) 74, .168, 214-215У рсакије 166

Ф илип, ђакон 85Ф илотеј, патријарх цариградски 215Ф илотејВ ријеније, м итрополит нико-мидијски 55

296



м е н и к

Ф лоровски Георгије 16, 287Ф отије, патријарх цариградски 39Ф рањ о Јосиф 141, 179, 186, 189

Х итлер 143Х ристић Ф илип 224Х ристос 16—19, 24, 27, 31-32, 66, 83,95-96, 98, 112-115, 118, 123-124, 258,261, 271Х ристоф ор, патријарх антиохијски 51

Ц анков С теф ан 16, 163-164, 287Ц ахарије 44-45Ц ветић К оста 195, 282

Ц вјетковић К ирило, протосинђел 188Ц исарж Бранко 15, 97, 106, 146, 209-210, 269, 287Ц рница А нте 31, 77, 92, 97, 123, 127,131, 276, 287Ц м пин В. А , 15, 97, 99, 279

Ч арнић Емилијан, проф есор 28, 122,289

Ш аф арик Јосиф 122Ш меман А лександар 166, 287Ш убић М ладен 108Ш упљ икац С теван, војвода 179

297



П ојм овш к

А гнец 134аграрна реф орм а 155-156, 191, 202,205административни одбор 181адвокат 105, 180-181, 187, 251азил 100

алавастар 127А лбанија 202А лександрија 54, 88, 216А лександр|ф ки патријарх 89, 272алкохол 98А лф авитна синтагма М атије В ласта-ра 64А лхам бра 235амвон 110

амнестија 197ам ортизациони закони 155аналав 93анатем а в. искљ учењ е из Ц рквеанатемизам 36А нкирски сабор 37, 58антидор 119антиминс 109, 111, 114, 129, 222, 243А нтисш тја 18, 38, 51, 54, 59, 78, 87-88,216А нтиохијска патријарш ија 51А нтиохијски патријарх 51, 272А нтиохијски сабор 38, 79, 89апостазија 100апостол 16-17, 19, 55, 83-84, 86, 118,121-122, 126, 161, 261А постолски устави 57А постолско прејемство 19, 79А рад 217А рије, аријанци 34А рондација епархије 236А рхиђакон 85, 115

А рхиепископ 88, .188, 216, 225, 235албански 88амерички 88атински 88јапански 88кипарски 88критсж и 88пећки 88ф ински 88чеш ки 88

А рхиепископија 88, 171, 211, 212, 213,279архијерејски заменик 244архијерејски намеснш с 236, 243, 246,269

архијерејски чииовник 91, 120архијерејско нам есниш тво 246А рхим андрит 36, 69-70, 80, 86, 116— 117, 172, 176, 183, 185, 197, 212, 222-223, 240, 243атеизам 101, 125, 128А тинска С интагм а 14, 42-43, 48, 66-67А тон в. С вета ГораА тонски типик 92

А устралијско-новозеландска епархија235А устрија, аустријски цар .170, 178,185, 218-219А устро-У гарска 178, 185-186, 188, 260аутокефална Ц рква, аутокеф алност14, 18, 22, 33, 70, 85, 88, 90, 125, 146-151, 176, 178, 183, 190, 212-213, 224,230, 237аутоном на Ц рква, аутоном ност 14, 69-70, 139-145, 178, 222-224

бабида 124балкански рат 225

298



П о јм о в н и к

Банат 178Банатска епархија 235Банија 204

Бањ алука 235Бањ алучка епархија 235Бањ алучкобихаћка епархија 186Бачка 178Б ачка епархија 235бденије 230безбрачност 81, 94, 263Београд, београдска С аборна црква13, 15, 21-22, 55, 64, 110-111, 121, 173,196, 235Београдска епархија 222Београдска м итрополија 176Београдско-карловачка архиепископи-ја 235, 237берат 216-217, 220, 222Берлински мир 170, 185, 224Бесарабија 45беседе 103Б еч 74, 172

Библија в. С вето писмобиблиотека 55, 244бир 159бискуп 127бискупска коиф еренција 198Битољ 235Бихаћко-петровачка епархија 235благодат 123блуд 81

Бог 16, 63, 101, 107, 110, 129, 271Богородични празници 120богословија 81, 96, 182, 185, 200, 239,245, 247, 249, 268богослуж бене књ иге 97, 240богослуж ењ е 240, 249Богочовек 17Бож ић 117Бож ићш ! пост 258

Бококоторско-дубровачка епархија189болест 22.8, 230, 244

болница 130, 133Босанска епархија 185Боота 214

брак 93, 123, 134-135, 257бракоразводни узроци 273Браничевска епархија 235брат 264братство м анастира 249Брачна правила С П Ц 260-278брачне сметњ е 259-267брачне забране 259, 267-269брачни друг 92, 263

брачно право 134, 260Британско-скандинавска епархија 235Будим 217Будимљ е 212Будим ска епархија 235Бугари, бугарска Ц рква, бугарски пат-ријарх, Бугарска 22, 47, 67, 89, 202,214, 217Буковинска митрополија 189, 225, 227Букуреш т 227буџет 254, 256

В аљ ево 121ванбрачна деца 202, 264В асељ енски сабор 17, 19, 29, 32-34,57, 92, 96, 235, 240, 263В асилике 44-45, 52В аскрс 34, 111-112, 115, 117, 120, 124,208, 214, 238васкрсењ е 126, 133, 205В аскрш њ и пост 120, 127, 129васпостављ ањ е П ећке патријарш ије117, 142, 147, 172, 176, 193, 218, 222,224-225, 228-229, 237В атикан 98, 196-197, 209В атопед, манастир 159, 211В елики

везир 217духовни суд 176-177

требгаж в. требш жцрквени суд 187, 197, 236, 240-242Ч етвртак 111

299




венчањ е 95, 204, 248, 259вереиик 259вереница 259вероисповест 195, 197, 199, 202, 209-210, 240, 246, 257, 266, 275-276веронаука 22, 195, .198, 208-209, 239,255верска заједница 202, 204, 205, 207-209, 232, 257, 263верска ком исија 202вечерњ е 120-121В изаитија 47, 76, 82, 99, 107, 112, 118,155, 160, 165-168, 263, 269, 271византијско законодавство 92, 95В изаитипци 69, 215викарни епископ 87, 206, 236-238, 243вино 112, 129В ис, острво 111В ластарева С интагм а 66, 154В лаш ка 45вода 112, .126, 129воденички камен 95воздух 113В ојводина 102, 248војна лица 93, 268војска 130, 133врачањ е 132, 135, 258В рачар 173, 196, 214В рањ е 235В рањ ска епархија 235В рш ац 235вуна 117В У П С 186

Гангрски сабор 37, 111Глава Ц ркве 19, 146глосатори 48глум ац, глум ица 82Голгота А лбанска 175Гомионица, манастир 184Гора код П ризрена 221Горњ окарловачка епархија 235Господњ и празници 120

Госпојииски пост 258Градски закон у 40 глава 45грађапски брак 201, 203, 257, 267Грађански Законик (предоснова 1934.годиие) 257Грађански зборници закона о Ц ркви60грађански суд 246, 260, 264, 277граната 111ιρ6 235Грци 16, 65, 106, 120, 216, 219-221Грузијски патријарх 89

хроб 109, 112, 114, 192, 193гробљ е 110, 195, 243Грчка 14, 22, 48, 108, 110, 132Грчка црква 22, 66, 125губитак монаш тва 95

Д абар 212Д абро-босанска епархија 88, 235-236Д алмација, Д алматииска епархија 98,112, 188, 235Д аљ 236дароносица 130дарохранилица 109, 115, 130Д екалог 24декларација 175Бесгећип ОгаИ аш 76дете, деца 94, 124, 270-271(ЈеГепкогсб есскбјагит 156ЈеГепзогеб ανίί,βίιιπι156Д идаскалија 55-56Д идахи в. У чењ е 12 апостолаД игесте 30, 44-^5, 60дијаспора 148Д ионисијево-А дријанова збирка 75диптих 128дискос 109, 112-113диспензација 269-270дисциплинске казне 102-103догм ат 23, 33, 96, 272догматика 23ϋοηαΐίο Соп51ап(Ш 72

300




Д ополнитељ ни требник в. требникД раговић, манастир 188Д руги васељ енски сабор 34-35Д руги светски рат 15, 195, 200, 255,257другобратучеда 264другобрачни 50Д руш тво за подизањ е храма С ветогаС аве на В рачару 173Д убровник 74Д ухови (празник) 108, 117, 124, 238Д уховна академија 81, 92, 96, 242, 247,268

духовни суд 169, 190духовник 93-94, 132, 134, 183, 249духовно сродство 124, 261, 265Д уш анов Законик 74-75, 95, 258, 263,267душ евне болести 81, 274двери царске, северне и јуж не 110двогуби манастир 94, 103двородно ф одство 261, 275

ђакон 30-31, 55, 65, 85, 95, 97, 104,110, 115-116, 120, 129-130, 134, 159,243, 263ђаконик 109ђакониса 80, 154

еваш -елистичко-хриш ћанске цркве 199Еванђељ е в. Јеванђељ еЕвергетидски м анастир у Ц арш раду68

Евергетидски типш с 68евхолигион 120Е ф ес 87Е пш ат 91екдш с 156-157еклесијарх 249Е клога 44Ес1о§а а<1 ргосМ гоп ш и(а<а 44економ 48, 157, 249ех саШ еска 29Ексавнвлос 45

Епанагага 44-45, 165Ерападо^а аис<а 44епархија 87, 235Епархијски архијереј, епископ, влади-ка 30-31, 242-244Епархијски црквени суд 187, 236, 244-246Епархијски савет 236, 252-253Епархијски управни одбор 236, 253-254Епископска конф еренција 275епископски суд 99ер15(о1ае сапош сае 59ер15(о1ае ЈесгеШ ез 59епитим ија 62, 104, 131-133, 244, 262,266, 275Епитим ијни ном оканони 57, 62-63, 131епитрахиљ 115-116, 132еш прахиљ ски приходи 159етнарх в. м илетбаш а 217Е У П С 186-187Еџворт 235

ж алба 244, 252ж езал 118ж ена 94, 262, 270ж енидба 247Ж итомислић, манастир 184Ж ича, манастир 107, 110, 167, 212, 235Ж ичка епархија 212, 235ж ртва 158ж ртвеш пс 109, 158ж упан 211

Заф ебачко-љ убљ анска епархија, За-ф еб 21-22, 88, 235-236, 257забрана свеш тенодејсгва 244завет 49, 92, 263заврш ни рачун 239, 252-254, 256Задар, Задарска епархија 55, 225задуж бина 251Зајечар 236Закинт 65заклетва 134, 178, 245

301




Законо браку 201, 203, 257о верској настави 195

о матичним књ игам а 203о правном полож ају верскихзаједница 207о С П Ц (1929) 193, 195, 200, 231-232,256о таксам а (18. X 1881) 171о ирхсвеш ш властим а, 30. IX 1862. 170о црквеним властим а источно-пра-вославне цркве у К раљ евини С рбијииз 1890. године 177

Законик 65Законодавна комисија 200-201Законодавно-просвјетни одбор 186Законоправило С ветога С аве 24, 4.5,58, 60, 70-73, 125, 165, 212, 258Западиа црква в. рим окатоличка црк-ва 37, 56-57, 76, 87Западноам еричка епархија 235Западноевропска епархија 235

затвор 130, 133, 203-204, 206, 208, 216Захумљ е 212Захум скохерцеговачка епархија 235зачало 27Зборник

Д ионисија М алог 56закона и наредаба у К неж евш шС рбији 171М ихаила А талиата 45

правила, уредаба и наредаба А рхи-јерејског С абора П равославне С рп-ске Ц ркве у К раљ евини С рбији од1839-1900. године 173у 25 глава 44, 60у 87 глава 44, 60, 61у три дела 60-61

Звона 111Звоник 111Зворничка епархија 185

Зворничкотузланска епархија 235зет 264Зета 212, 214

Злетовско-струм ичка епархија 142,235

игуман 86, 93-94, 116, 118, 212, 217,240, 249игум анија 94идиоритмички (сам ачки) 91избор епископа 176избор патријарха 193, 235И зборни сабор 171-173, 176, 186, 193-194, 198, 236-237И звод из књ иге рођених и крш тених124-125, 127, 204, 259-260, 268

И зводи из новела Јустинијанових у87 глава 60извргауће в. свргнуће 89, 101, 111-112, 131, 197изобразитељ на 120икона 109-110, 132, 259иконостас 109-110индулгенција 133Ιηδϋίυϋοηεδ 45, 60

И нтерконф есионални закон 199-200ипођакон 65, 84, 86, 104, 115-116, 120,133И рм ологија 121ирм оси 121И скљ учењ е из Ц ркве 90, 101, 104,128, 131, 160, 215-216, 239, 260, 263искуш еник 93искуш еница 93исж уш ениш тво 93, 272ислам в. мухамеданствоислам ска верска заједница 199исповедник 64, 101исповедно писмо 134исповест 63-64, 101, 123, 131-133исповест јавна 131И сточноамеричка епархија 235

Јадранско м оре 217Јаковитска црква 79јаничар 217јевакф елистар 119

302




Јеванђељ е 19, 28, 90, 96, 118-119, 133,158, 163Јевреји 114, 262јектеније 110јелеосвећењ е 123, 135-136јерес 34-37, 90, 94, 96, 101јеретш с 96, 101, 128, 131, 149, 158-160,248Јерм енска црква 79јерођакон 211, 230јером онах 211Јерусалим 19, 55, 89, 162, 216Јерусалим ски патријарх 89, 178Јовањ дан 258Југославија 102, 196јудејско право 24јурисдикција 107-108, 2121X15 ά ίν ϊη ιιπ ι 123πΐ5 есс1е51а511сш п 18ϊιΐ8 в ас ги т 171ί ι ΐ5 с а п о т с и т 18Ш б1а с аиб а 158јутрењ е 121

кадионица 112калуђер в. монахкалуђерица в. монахињ акамилавка 86, 93К ана Галилејска 258К анадска епархија 235кандило 109

канон 17-19, 27, 34-42, 47-53, 166,193, 205, 228, 233, 242, 247К анон евхаристије 129канонарх 249канониста 53канонолог 16, 149, 163канонска, канонски, канонско

књ ига 27-28кривица (преступ) 91

посланица 39, 54С интагм а у XIV наслова 59, 61С интагм а у 50 наслова 59-61

С интагм а у 60 наслова 59отпуст 225-227Зборници 57-60

писмо 230право 13, 15, 18, 21-22, 78, 89, 162, 210капела 110, 192, 236, 243капелан 181, 184кардинал 197К ареја 68К арејски типик 24, 68-69, 211К арловац 235К арловачка м итрополија 92, 102, 105,122, 170, 178, 181, 185, 188, 225-227,230-231К арловачки патријарх 178, 227К артагански сабор 38-39, 59, 241катаком ба 112катихизис 96катихум ени (оглаш ени) 124каш ичица 113К ијево 120киновитски (заједнички) 91клепало 111клир 84, 97књ аз - кнез 169-170К њ ига постриж ника 93К одекс канона А ф риканске цркве 38,58-59Сос)ех 58 77соЈех Ш П 5 сап о ш с!77С оЈех οοηκίίίυΐίοηιιιη 43

С оЈех ТћеоЈозЈапиз 43со11е£1а 1ептопш1 153со11е£1а бш егапа 153соЦ езш т Ш с11и т 17, 46, 153конвалидација 269-270конзисторија, конзисторија епархијал-на -- епархијска, конзисторија апелаторијална, конзисторијум 169, 171, 180-181, 189

кош сордат 98, 195-198конкубинат 27 7 К онстантинопољ в. Ц арш рад

303




соп5ие(ис!о 30

соп5ие1ис1о сопђ га 1е§еш . 3 0

с оп зи е ћ к к ) р гас( и г к ^ е т 3 0

соп5ие(и (1о ве сипсћип 1е§ет 30

конф есионални мир 175копљ е 114К оптска црква 79К ордун 204К оринт 87корм илар 66согриб ш пб ιιΙπιΐ5ςιιο 72

согрив1и п

8 с ап о ш с

1 5 7 , 7 6

согриз сћпзИ апогит 57К отор (К оторска епархија) 212, 225К рагујевац 13, 122, 236К раљ евина Југославија 99, 102-103,175, 190-191, 195, 198-200К раљ евина С Х С 176, 190-191, 225,229-230К раљ евина С рбија 98, 103, 155, 186,195, 225, 228К раљ евина Ц рна Гора 175крвно сродс.тво 260, 275кризм а 127К рка, манастир 108, 188К рм чија 14, 34-37, 44, 49, 58, 60, 65,72-73, 97крст 93, 107, 112-114, 133, 203, 235крсташ и 211крстионица 110-111, 124К рстовдан 190, 259крунисањ е 214К рупа, манастир 108, 188К руш едол, манастир 178К руш едолска митрополија 178К рф ска декларација 191крш тењ е 55, 78, 95, 109, 123-126, 131,204, 248ктитор 108, 112, 159-160

ктиторско право 159-160кукуљ 93кум 94, 104, 124-125, 258, 261, 265

лаици 78Л ајпциг 55Л аодикијски сабор 38, 58Л атински језик 55, 75, 123Л атинско царство 212лахан 115Л евити, Л евијево ппеме 81, 158лекдионар 119Л ибертивил 236Л ика 204Л ипљ ансжа епархија 212

литија 196, 208литија К рвава 195Л итургија 111-112, 114, 120, 124, 128-129, 230, 237, 259литургика 13, 23Л ицеју К рагујевцу 13лш пењ е свеш теничког чина 104Л овница, манастир 184Л овћен 192

1оси5 Γε1ί§ΐθ8ΐΐ8 153Љ убљ ана 21, 257

М ајка Ц рква 140-142, 147-150, 183,224м акедонска православна црква, рас-кол 142-145малосхим ник 93М анасија, манастир 107

манастир 92-94, 107-108, 177, 205, 212,217, 243, 249манастир ж енски 93, 103, 107-108манастир м уш ки 93, 107, 108мандија 115, 117манггија 93м атичар 204, 260м ач 116медреса 22међучасови 120М елетијев раскол 34метаније 63м етропола 87

304




м еш овити брак 257, 276М илано 63М илански едикт 313. године 17, 54,57, 154, 164м илетбаш а в. етнарх 217М илеш ева, м анастир 109, 214, 217, 235М илеш евска епархија 235мш гостињ а 63М илтон 235ш ш еј (опш ти, празнични) 120-121министар

вера 103, 177, 229-231правде 194, 232-234просвете 232просвете и црквеиих дела 155, 174,176, 183ф ииансија 199, 232

М инистарски савет 203, 231министарство

иностраних послова 195унутраш њ их послова 202-204

м ирјани, м ирска лица 78

мирно писмо 237миро 109, 116, 126-127, 223-224, 237мироносица 109, 115м иропом азањ е 123, 126-128, 174М ирослављ ево јеванђељ е 68мисија Ц ркве 17, 23, 96мисионар, м исионарство 96м итра 86М итровдан 232

митрополија 87, 227М ш рополија С рбије 225м итрополит 50, 87, 88, 236м итрополитански систем 76, 87-88М итрополитско-црквегш савет - апе-латоријум (М Ц С ) 180-181младенци 135, 259, 265, 267М летачка Републш са, М леци 188, 219М ојсијево законодавство 81М олдавија 45молитва 91, 124, 132, 236, 259, 270м олитвеш ж 130

молитвословљ е 96, 136-138, 248м онах 33, 64-65, 85, 91-95, 103-104,125, 159, 212, 240, 249, 251, 260монахињ а 65, 95, 103, 125, 159, 249монаш ка одећа 94м онаш ка правила 91-92монаш ка ш кола 96, 239, 250м онаш ки ж ивот 92-93, 95, 107м онаш ки завет 94, 263, 272м онаш ки редови 92м онотелити 36, 59м оноф изити 36м орал 31-32, 240, 242, 271М орално богословљ е 23М осква 15, 74, 121М остар 14, 24, 235М ош таница, манастир 184мопгги 109, 114, 218М ркш ина црква 109муслим ани 22, 195мухам еданска вероисповест 175, 184,221

мухамеданци 200, 216м учегаж 114-115, 121

набедреш ж 115-116, 133надзиратељ ство 183намесш пптво 177, 190напрсни крст 86наруквице 115настојатељ манастира 249

наф орш ж 115Н ачертаније о духовној власти 169недељ а 120-121Н едељ а свих светих 120незнабош ци 114неизгладљ ив карактер (сћагас!ег 1п«1е1е-ћШ з) 89неканонске књ иге 27неканонски 171, 242немачки језик 227Н ем ци 200неож ењ ен 262

305




неојелш ш зам 219Н еокесаријски сабор 37, 58неуклоњ иве сметњ е 260-263

нехриш ћани 112, 260, 263Н икеја 34, 37Н икеоцариградсж и символ вере 35Н ш п, Н иш ка епархија 235ном и 46, 167ном оканон 57, 60-62Н ом оканон С ветога С аве в. Законо-правило С ветога СавеН ом оканон у XIV наслова, односно

грана 18, 28, 39, 41, 44, 52, 67, 70-71,80Н ом оканон у 50 наслова 44ном оф илакс 48, 65новела 52, 57, 99Ν ονοΐϋο οοηκίίΐυΐίοηεκ 44Н овеле после Јустинијана 45Н ови завет 19, 23-24, 26-27, 119, 161,273Н ови С ад 235Н овограчаничка епархија за А мерш суи К анаду 235Н овограчаничка митрополија 88, 235-236

обичај 30-31, 53-54, 228, 271обнављ ањ е П ећке патријарш ије 215-218обнародовати (објавити) 230овца 117овчарско-кабларски манастири 108оглаш ени 129одеж де богослуж бене 145, 244ож ењ ен 94О зрен, м анастир 184О ктобарска револуција 202октоих 121олтар 84, 109-110, 113, 129, 133-134,158-159

ом оф ор 117опело 104опом ена 244

О пољ е код П рш рена 221орар 115-116О рден С ветога С аве 243

орф анотроф 48О сечкопољ ска и барањ ска епархија235-236оставка 228О слрво цвећа 111О строг, м анастир 182, 200О том анска им перија 217, 220отров 196, 207, 215О хрид 143, 213, 217

О хридска архиепископија 143, 184,212-214, 216-218О хридскобитољ ска епархија 143, 235оцат 114

П акрац 236панагија 237панакамилавка 93, 236папа 52, 88, 164папоцезаризам 165, 168парасинагога 111П ариз 235парох, стални и приврем ени 247-248парохија 177, 187, 189, 236, 247-248П асха в. В асж рспатенти и привилегије 178патријарх 50, 88, 107-108, 194, 214-215, 236-238патријарш игјски грб 203П атријарш ијски савет (П С ) 236, 249-251, 253П атријарш ијски управни одбор(П У О ) 236, 251-252ра1птотиш есскбјае 153пенитенцијални зборници 64пензија 90, 102, 176, 184, 244-245, 250пензиони ф онд 102, 184пергамен 68

П ети васељ еиски сабор 36петокрака 203петохлебница 115

306




П етровац 235П етровски пост 258П ећка епархија 183П ећка патријарш ија 108, 117, 176,178, 184, 215-220, 224-225, 227-228, 235П ећки патријарх 88, 218иеш кеш 216П идалион 65-66, 125побачај (абортус) 273повељ а 24, 73-74, 168повечерје 120-121П ож аревац 235појац 84, 120, 243појас 115-116покајничка кош уљ а 62П олимљ е 108полиставрион 116П олицијски закон 169полуноћница 120-121П ољ ска 75пом есни сабори 17, 235, 240П онтијски зборш ж 58роп!Ј£ех тахш ш з 164П опечитељ ство просвеш тенија 169породично право 260П орта 168, 219, 223послаш ж 195, 197, 224пословш ж 250послуш ност 94пост 55, 63, 91, 120, 124, 236, 258-259,269-270

постојећи брак 262постриг 93-94постриг расоф ора 93поступак за црквене судове С П Ц 13,90, 101, 105-106потреба служ бе 248П равославна вера 81П ракса, зборш ж 47практични испит 247предбрачни испит 259, 262, 268, 275предбрачни огласи 260-261, 268П ређеосвећени дарови 129

П ревлака, код К отора 212презвитер 84президијална одлука 251, 253прељ уба 81, 266, 273престолонаследник 229преступи

верника 100-101м онаха 103свеш тенства 101-103

приврем ена забрана свеш тенодејства104П риврем ени одбор 226, 228приврем ено поверенство 256придворно монаш тво 92, 181П ризрен 122, 212, 214-215, 221, 236П ризренска митроиолија 220рптик т!ег рагез 20припрата 110причеш ће 55, 95, 100, 114, 124, 132,259, 262прозелитизам 170, 175проповед 248

проскомидија 109просф ора 113, 129протекдгас 48протекторат 224протестанти 79, 220протојереј 15, 85, 90, 116, 120, 169, 230протојереј ш ггроносни 85-86протојереј-ставроф ор 85, 117протопрезвитер 85, 177, 181, 190

протопрезвитерат 177, 181, 183-184,187, 190, 246протосинђел 86проф есор канонског права 187П рохирон 44-45Ргосћш ш аис(ш п 45ГГрви васељ енски сабор 34, 56, 81П рви светски рат 15, 111, 155, 195, 202првобратучеда 264П салтир 69П сеудоисидорове декреталије 7, 76пуиом оћ 225

307




пустињ а 91путир 112-113

разарањ е организације П ећке патри-јарш ије 218-222развод 273разлика вере 262разреш на м олитва 132рај20Раковачки С рбљ ак 121Раковица, манастир 193Рас 212раскол 101, 207, 208расколник 125, 128, 131, 158-160распупггеница 82Раш ка 212, 214Раш ко-захум ска епархија 182Раш копризренска епархија 236раш чињ ењ е в. свргнути 91редакциони одбор 230регент 228, 230регулација парохије 247реис-ул-улема 200ректор богословије 184, 239, 249религија 17Република С рпска 209Републш са С рпска К рајина 209ге5 άϊνΐηϊΗ1Π5 153гс5 есс1е51 а51 јсае 153хез васгае 153, 157реф орм а 227реф орм ација 133реф орм ована хриш ћанска црква 199ризница 114Рим 37, 54, 74, 75, 82, 88, 162Рим нички С рбљ ак 121Рим окатоличка црква 29, 35-36, 50,52, 76-77, 79, 89, 123, 127, 130, 136,164, 175, 178, 184-185, 195, 197, 208-209, 220, 276

Рим ско право 23, 157Рим ско царство, Рим ска им перија 17рипиде 113

Ритопек 208роб, ропство 82, 93, 100, 209, 221родитељ и 268Рујански м анастир 109рука (м ртва рука) 155рукополож ењ е, в. хиротош ја 20, 78-83, 98, 211рукополож ењ е на прескок, рег ваћит82, 89Рум унска црква 22Румунски патријарх 89Руси 63, 85, 219

Русија 15, 47, 99, 118, 121, 170, 218Руска православна црква 15, 20, 86,125руски језик 121

сабориост 16, 19, 32, 35сакос 115, 117сакраменти (м сгатепћип) 123С ам оково 217самоубица 112санзсција 48-49С арајево 235, 275С ардикијски сабор 38, 59, 133С вета Гора 65, 69, 108, 215С вети А рхијерејски С абор (С А С а)35, 193, 229, 238-239С вети А рхијерејски С инод (С А С и)179-180, 189, 193, 239-240С вети оци 17, 39-42

С вето писмо 17, 23, 25, 27, 29, 33, 35,54, 56, 85, 118, 235, 240, 261С вето предањ е 17, 28-29, 33, 55-56,235С ветогорски протат 69свећа 126свеш теничко удруж ењ е 207свепггеном онах 94-95, 98, 260свеш тенослуж итељ 84, 248свргнути в. извргнуће 28, 36, 83, 89-91, 134, 163, 205, 217, 239, 244, 262-263С едми васељ енски сабор 33, 37, 41,111

308




сенат 52, 166, 174С ентандреја 235С еоба С рба 218

сестра 264сестрић 264сесгричина 264С аборски одбор 179, 182СИВ 203С им вол вере 16, 35, 124, 146сим онија 41, 74, 83, 90, 101, 104, 128сим ф онија 57, 66, 165, 167С ин Бож ији 17-18, 35

Синај70синђел 86С инедрион 162синовац 264С инодикон 58С инопсис 48-49, 58

канона А рсенија м онаха 65канона С тефана Е ф еског 58С им еона м агистра и логотета 58

8у п о р 515 ћ а з Ш с о г ш п448упор515 пш ог 44-458у п о р 515 т ш о г 44 синтагм а 59С ирија, сиријски језик 55сиром аш тво 94С ироперсијска црква 151сиропусна недељ а 258С ирохалдејска црква 79С кадар 236

скевоф илакс 70скинија 81С копљ е, С копска епархија 88, 143,214, 217, 225, 236С лавонија 178, 217С лавонска епархија 236слободна оцена суда 102-103С ловенци 175, 229служ ебник 109, 120, 122С м едерево 215смрт 81, 133, 244, 271содом ија 81

солеја 109,133С олун 24, 45, 62, 87спаљ ивањ е умрлих 112

С пис сједињ ењ а 262С проведбена наредба 234С рбија 47, 94, 155, 168-169, 224-225С рбин, С рби 85, 125, 175, 215-216,219-221, 229, 242С рбљ ак 121С рбуљ е 121-122С редиш њ и архијерејски сабор 226-230С редоземно м оре 223С редњ езападноамеричка епархија 88,236С редњ оевропска епархија 236С рем ска епархија 236С ремски К арловци 172, 182, 196, 225,228, 230, 236С ретењ е 169ф одство по усвојењ у 261ф пски језик 121-122, 195, 227, 235С рпски православни викаријат скадар-

ски 236С рпскословенски зборници 67С С С Р 17, 202ставропигијални манастир 107-108стареш ина храм а 247, 255С тари завет 23-26, 81С тарокатоличка прква 79стечај248стихар 115

столп 121г о н 212

страноприм ац 249стриц 217, 264С гуденица, м анастир 69-70, 86, 95,107, 211-212С туденички тигаж 24, 69-70, 212С уботица 21-22султан 170, 185, 216-217, 220, 222супруж ници 263схим а (мала и велика) 93, 263схолија 49

309




Тавна, м анастир 184тазбина 241, 244Т ајна вечера 112-113, 116тајне (свете) 96, 123, 243, 248Т ем иш вар 236Т емиш варска епархија 236тестамент 244Т им очка епархија 236Типик 23, 27, 68-70, 92, 96, 98, 101,111, 115, 118-119, 130, 160, 211, 258,267, 269Типик С ветог С аве О свећеног 92

Типик Теодора С тудита 92Том ина недељ а 258Том ос о аутокефалности 170, 224,227, 229-230Т ом ос о аутоном ији 223Топлица 212Трапезунтско царство 212Т ребник 63-64, 120, 122, 127, 267, 269трећи брак 262, 265Т рећи васељ енски сабор 36Т риод (посни, цветни) 120-121Трново 214Тројица пљ еваљ ска, манастир 184трородно сродство 264'Грулски сабор 37, 261Т узла 235Т урска 170, 219Т урци 155, 215тутор 184, 189, 255туча 98Т врдош , манастир 184

убиство 132, 222, 273У гарска 219У гарски краљ 179удовац 271удовица 82, 262, 271удовичка ирнина 267У ж ичка епархија 222-223ујак 264уклоњ иве см етњ е 264-266

укор 244уљ е 126У редба

за свеш тенство 1816. г. 222о сталнојдрж авнојпом оћи 199о устројству С редиш њ ег архијереј-ског сабора 226црквено-просвјетне управе ... 186

усиновљ ењ е (усвојењ е) 261-262, 265У став

за К њ аж евство С ербију 1869. г. .170за П ровинцију С ербију 1838. г. 170

К њ аж евства С ербије 1835. г. 169К раљ евине Југоелавије 1931. г. 191К раљ евине С Х С 1921. г. 191П равославних конзисторија 183С ветог синода у К њ аж евини Ц рнојГори 183С П Ц 1931, 1947. и 1957. г. 23, 35, 81,86-88, 193, 195, 231-234, 256Ф Н РЈ 1946. г. 22, 202

У ставобранитељ 169усголичењ е 242-243У стројеније духовних власти К њ аж ев-ства С ербског 1847. г. 169-170У чењ е 12 апостола 55

ф акултативни брак 257ф акултет

богословски 15, 22, 81, 92, 96, 203,208, 241-242, 247, 249, 268

правни 13-15, 21-22, 231, 241ф анар 219ф анариоти 184, 219, 221ф изички недостаци 81ф илетизам 150ф инансијски одбор 186Ф Н РЈ 201-202, 205-207ф орм а врш ењ а свете тајне 123Ф отијев ном оканон 49, 61, 66

Ф раначка држ ава 75-76Ф руш ка Гора 109ф руш когорски манастири 109

310




Х алкидон, Х алкидонски сабор 36, 56харач 216Х атиш ериф 168, 223Х восно 212херувим 116Х ерцеговачка м итрополија 185Х иландар, м анастир 68, 74, 95, 108,160, 211, 235Х иландарски тигапс 24, 68-70Х им елстир 236хиротесија 84, 133хиротонија 38, 79, 83, 94, 133, 172, 182-183, 212-213, 216, 222-223, 226, 236-237

хороепископ 87храм 83, 91, 107, 109-112, 248, 255хрисовуљ а 160Х риш ћани 16-17, 78, 262, 271Х рш пћанство 16-17, 87, 96, 131Х рвати 175, 229Х рватска 178

цар 34-37, 51, 213

Ц ариград 16, 37, 48-49, 51, 55, 68, 88-89, 118, 186, 211, 215, 224Ц ариградска патријарш ија 108, 176,184-185, 187, 214, 218-219, 222, 225Ц ариградски патријарх 36, 89, 185,218, 227-229, 272Ц ариградски сабори 31, 38-39, 59, 262Ц вети 214цезаропапизам 165, 168целибат 56

централистички 227цензура 197цесарска закладница 189Ц етињ е 228-229, 236Ц етињ ска м итрополија 182, 229Ц О У О 236, 253Ц рква 16-17Ц рквена огаптгага 181, 246-247, 251-252, 254Ц рквена скуш птина 181прквене заповести 124црквене м атице 102, 125, 204, 260, 277

црквени брак 201, 257, 262Ц рквени одбор 187Ц рквени суд 134

Ц рквено право 13-15, 21-22, 93, 209-210, 269Ц рквено-ш колски одбор 187црквенојерархијска тела С П Ц 236црквеноканонско питањ е 218Ц рквенонародни сабор 178-179, 181,227црквеноош птински збор 254црквеноопш тински савет 236, 254-255црквеноотптински управни одбор 236црквеносам оуправна тела С П Ц 236црквенословенски језик 121-122црквеиослуж итељ 97, 103, 133црквеносудски поступак 90, 134црквеносудски туж илац 245, 265црквиш те 111, 195Ц рна Гора 111-112, 182-184, 192, 203-204, 225Ц рнош рскоприм орска епархија 88,

192, 236часна трпеза 110, 114, 129, 133Ч ачак 223чаш а Господњ а 51Ч ерновиц? 227четврти брак 262Ч етврти васељ енски сабор 36, 56чтец 84, 104, 115, 117, 120, 133, 243

Ж абац 223, 236Ш абачка епархија 197, 223, 236ш еријатско право 32Ш ести васељ енскл сабор 36Ш ибенш с 235ш колски одбор 181Ш тип 235Ш токхолм 235Ш умадија 170-171Ш ум адијска епархлја 236ш урак 264ш урњ аја 264

311



С краћенж це

А Ј А рхив ЈугославијеА нкир. К анони анкирског пом есног сабораА нтиох. К анони антиохијског пом есног сабораА пост. К анони свехих апостолаА рхив С А С и А рхив С ветог архијерејског синодаА С Б р. С вети архијерејски сабор бројА т. С инт. А тинска С интагм аБ П Б рачна правила С рпске православне црквеВ ас. С абор В асел>енски саборВ У ГГС В елики У правни и П росвјетни С авјет у С арајевуВ Ц С В елики црквени судГангр. К анони гангрског пом есиог сабораГ ласник У С П Ц Гласиик уједињ ене С рпске православне црквеГласник С П П Гласник С рпске православне патријарш ијеГласник С П Ц Гласник С рпске православне цркве

Д ап Д јела светих апостолаД Ф Ј Д ем ократска Ф едеративна ЈугославијаЕ С Е пархијски саветЕ У О Е пархијски управни одборЕ У П С Е пархијски упавни и просвјетни савјетЕ ф . П осланиц а светог апостола П авла Е ф есцим аЕ Ц С Е пархијски црквени судИ с К њ ига пророка И саије

Јаковљ . С аборна посланица светог апосгола ЈаковаЈевр. · П ослани ца светог апостола П авла Јеврејим аЈн С вето Јеваиђељ е по Јовану3. Јн Т рећа саборна посланица светог апостола

Јована БогословаК артаг. К анони К артагинског пом есног сабораК раљ евина С Х С К раљ евина С рба, Х рвата и С ловенаца1. К ор П рва посланица светог апостола

П авла К оринћаиина

2. К ор Д руга посланица светог апостола П авлаК оринћанина

К П Ј К ом унистичка партија Југославије

312







Б елеш ка о писцу

С веш теник др Д им ш о П ерић, доцент заЦ р к в е н о п р а в о на П рав-ном ф акултету у Београду, рођен је у Д оњ им Рајинцим а (М итровићи)опш тина К алесија код Т узле 1954. године. О сновиу ш колу је заврш иоу К алесији, а петоразредну богословију „С вета Т ри Јерарха” у м ана-стиру К рки код К ни иа 1969-1974. године.

Рукополож ен је у чин ђакона 27. м арта 1976. године у В рш цу, асутрадан у чин свеш теника од блаж енопочивш ег епископа банатског

В исариона, такође у В рш цу. Д уж ности парохијског свеш теника врш иоје у Ж итиш ту (епархија Б анатска), К овиљ у, К арану и Ш љ ивовици(епархија Ж ичка), Заклопачи, Ритопеку и В инчи, где се и сада налази(архиепископија Б еоградскокарловачка).

К ао парохијски свеш теник диплом ирао је на Богословском ф а-култету С рпске православие цркве у Београду 1980. године. Д ипло-м ирао је и на П равном ф акултету у Београду 1987. године. Н а Б ого-словском ф акултету у Београду 1. јула 1991. ш дине полож ио је усм енидео докторског испита и одбранио докторску дисертацију под насло-вом У с т р о јс т в о , о р г а н и з а ш ја и р а д н а з а к о н о д а в с т в у С р п с к е п р с л а в н е ц р к в е у п р в о ј п о л о в и н и X X в е к а (1901-1950).

Ч етири академ ске године (1991-1995) на Богословском ф акул-тету у Београду, предавао је као хоиорарни наставни к К анонско ицрквено право са црквеном адм инистр ацијом . У то врем е, заједно садр М иодрагом М . П етровићем , научним саветииком И сторијског ин-ститута С А Н У у Београду, саставио је програм за предм ет Ц р к в е н о п р а в о на П равном ф акултету у Београду и К рагујевцу, по ком е је инаписао овај уџбеник.

Д р Д им ш о П ерић је писац преко тридесетак члаиака, расправаи студија, као ш то су: О д н о с Ц р к в е и д р ж а в е к о д С р б а у 19. и 20. в е к у;Ц р к в а и д р ж а в а \ П р и л о Г п р о у ч а в а њ у п и т а њ а в е р о н а у к е о д 191992. г о д и н е \ В о јн и с в е ш т е н и и и ; С и л а з а к м и т р о п о л и т а М и х а и т р о н а п о г л а в а р а С р п с к е и р к в е ; С р п с к а п р а в о с л а в н а и р к в а и з а п о с л е 1945. г о д и н е ; З а к о д о н а в с т в о С р п с к е п р а в о с л а в н е и р к в е о д с р а њ а К р а љ е в и н е Ј у г о с л а в и је д о п о в и је г в р е м е н а , П р и л о г п р о у ч п и т а њ а о д н о с а Ц р к в е и д р ж а в е , м онограф ија (Т оронто, 1995) и др.

Д им ш о П ерић од почетка летњ ег сем естра академ ске 1996-1997.године предаје на П равном ф акултету у Б еограду Ц р к в е н о п р а в о , поблагослову Њ сгове С ветости П атријарха српског Господина П авла и

С ветог архијерејског синода С рпске православне цркве.



Documents

Dimso Peric,Crkveno Pravo