6
Српска Црква се може показати као наследник апостолске Цркве Далмације Највећи српски ауторитет за рану историју Словена и Срба, др Ђорђе Јанковић, шеф је Катедре за средњевековну археологију Филозофског факултета у Београду и професор на Духовној академији у Србињу. Један је од само четири активна доктора археологије у СРЈ специјализованих за средњи век - дакле за прошлост самих Срба и Словена - док се осталих тридесетак доктора бави антиком и праисторијом. Др Јанковић је последњих десетак година истраживао локалитете на теренима Косова, Метохије, Книнске Крајине, Црне Горе и Републике Српске. Сад руководи пројектима истраживања манастира и цркава од IV до XV века у околини Требиња, Боки Которској, Подрињу и Босанској крајини. Ставови др Јанковића о раној прошлости Словена и Срба изазивају велику напетост у неким историчарским и археолошким круговима јер је отворио могућност за тражење порекла Словена у југословенском Подунављу, тиме што је становништво Бачке и Баната у III и IV веку одредио као блиске Словенима, а не Сарматима, као што неки и данас тумаче. То се поклапа са мишљењем руских лингвиста - нарочито Олега Николајевича Трубачова - који су до ових претпоставки дошли сопственим методама. Др. Јанковић је први издвојио и особине Срба у раном средњем веку, што је опширно аргументовао 1998. у монографији Српске громиле. Недавно je "Република" писала о могућој аутохтоности Словена у југословенском Подунављу. Да ли то може бити тачно? Да је колевка Словена у Подунављу, казују не само руска предања, већ предања и друге врсте сећања на Дунав код свих Словена. На пример, у Конавлима постоји село Дунавка, а у Албанији, западно од Охрида, река Дунавац. Мислим да је словенско предање тачно, али још није археолошки проучено и доказано. Наша археологија би могла да да одлучујући допринос том питању, уколико би истражили епоху од IV столећа пре Христа до I столећа после Христа у Посавини и Подунављу. Тиме би покренули истраживања у Словачкој и Моравској, па би се брзо нашао одговор. У последње време појавила се нова филолошка теорија (из Немачке) о словенској постојбини северно од Паноније, и одговарајућа археолошка тумачења (из Русије). Мислим да су таква гледишта омогућена потпуним одсуством одговарајућих археолошких истраживања у Подунављу. Срби се у антрополошком смислу разликују од других Словена, јер припадамо динарском типу, аутохтoном на Балкану већ миленијумима. Да ли археологија има и друге потврде за ту различитост?

Djordje Jankovic- Srpska Crkva

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Đorđe Janković

Citation preview

  • , , . - - . , , , . IV XV , , . , III IV , , . - - . . , 1998. . je "" . ? , , . , , , , . , . , IV I . , . ( ) , ( ). . , , o . ?

  • , , . , , . IV-VI . . , , , . , IV . ? , o, . ; VII-X , . , . . , , . , , . . , ? , . , . - , . . , , , , VI-VII XX . , . , . IX-XI ( ), . , , . XIX "" ,

  • . "" ? . - o , . . , . , II , ( ), . "" , , . , , "" , . , , , , , , , , , . -, , , . . ?, - , , , - , , , , . , , . , - , , " ", " " " ". , . " ", " " () . , , , , , . - . , ,

  • . . (), . IV ? , . - , IV - , . , . , , , . . , ? . IX-X XI . , - , , . , , . " " - X , ; XII-XV , , . , . VII-IX XII-XV . X , 924. . , . ... a . , , . 1986, ,

  • , XIX . , , 1317. , , , XIV-XV , XII-XIII , XV , . , , . , , , . , , , , "" , ! , , , . , . ; , , . , ? . IV , a VI , , . ? ? , , . , , ( ), VII , VII . " ", , . , , ,

  • . , , .

    je "" . ? , , o . ? ? , , . . , ? XIX "" , . "" ? . ? (), . IV ? . , ? , . ... , ? ? ?