Djubriva sa aminokiselinama –

vrste i delovanja

Mirjana Zdravković

Biljana Sikirić

Institut za zemljište

Glycine

26,1%

Glutamic acid

10,8%

Alanine

10,3%Proline

10,3%

Aspartic acid

7,2%

Serine

7,1%

Histidine

0,4%

Methionine

0,9%

Leucine

4,9%

Hydroxyproline

3,5%

Phenylalanine

3,3%

Tyrosine

3,2%

Arginine

2,8%

Valine

2,4%Lysine

2,5%

Isoleucine

2,1%Threonine

2,2%

Amino kiseline

Uloga aminokiselina u biljnim tkivima je

važna i višeznačajna.Ulazeći u sastav biljnih

proteina, aminokiseline imaju direktan uticaj

na brojne enzimatske procese u biljnoj ćeliji.

PROTEINS

Amino kiseline

Biljke , za razliku od životinja, nemaju

potrebu da kroz ishranu uzimaju gotove

aminokiseline jer imaju sposobnost da ih

sintetizuju, u svojim tkivima, iz prostih

elemenata prisutnih u zemljištu .

ENZYMES

Amino kiseline

Da bi se iz osnovnih elemenata prisutnih

u zemljištu izgradile aminokiseline u biljnim

tkivima ,biljke moraju da ulože veliku količinu

energije.

Amino kiseline

Biljke ne rastu uvek u optimalnim

uslovima. Često su , u toku vegetacione

sezone, izložene brojnim nepovoljnim

delovanjima, koja mogu izazvati stres

Amino kiseline

Pod stresom se podrazimeva svaka

promena uslova koja značajno utiče na

biohemijske i fiziološke procese u samoj

biljci(suša, mraz,grad,herbicidi). To može

dovesti do smanjenja produktivnosti i prinosa,

a ponekad može izazvati i uginuće biljke.

Odgovor biljke na stres

Rast•Zaustavljanje germinacije•Smanjenje porasta•Prevremeno starenje•Smanjenje produktivnosti

Fiziologoja•Smanjenje uzimanja vode•Promena stepena transpiracije•Redukcija fotosinteze•Promene u disanju•Smanjenje asimilacije azota•Povećanje toksičnog delovanja NH4

Molekularna biologija•Smanjenje sinteze proteina•Redukcija enzimatske aktivnosti•Disorganizacija membranskog sistema•Promene u genima

Amino kiseline

Brojnim istraživanjima, kroz vegetacione

oglede, utvrdjeno je da sredstva za ishranu

bilja, u koja su ugradjene slobodne

aminokiseline,mogu značajano da ublaže štetni

efekat na biljku, izazvan stresnim uslovima.

L-α-aminokiseline

L-α-aminokis.

Na asimetričnom ugljenikovom atomu amino grupa grupa može biti locirana u dvapoložaja u prostoru. Ta dva oblika su izome i mogu biti Levi( L) ili Desni (D).

D-α-aminokis.

L-α-aminokiseline

Jedine amonokiseline koje su biološki aktivne u biljkama

α ugljenik

Sredstva za ishranu bilja sa aminokiselinama

L-alpha- Slobodne Amino Kiseline

pomažu biljkama da prevazidju stresnu

situaciju.Stres bez amino

kiselina

Stres+ amino

kiseline

Stome Zatvorene Otvorene

Stepen

fotosinteze

Smanjen Povećan

Pojava fitotoksičnosti kod šećerne trske posle primene herbicida

Efekat delovanja mešavine herbicida i aminokiselina na šećernu trsku

RUBIGAN – Activna materija Fenarimol(Pirimidinski fungicid)

Aminokiseline kao nosači Fungicida

Proizvod Doze (ml/100l) % Površina kolonizirana gljivama

Fenarimol 50 37.5

Fenarimol + AK 50+300 6.5

Fenarimol 35 42.5

Fenarimol + AK 35+300 15

Vrste djubriva sa aminokiselinama

Djubriva koja sadrže samo aminokiseline

Ova vrsta djubriva sadrži aminokiseline

biljnog ili životinjskog porekla dobijene

enzimatskom hidrolizom proteina.Prema našem

Pravilniku treba da sadrže najmanje6%

slobodnih aminokiselina a m. masa mora biti

niža od 10.000daltona ako su aminokiseline

životinjskog porekla.

Djubriva u koja je ugradjena aminokiselina

To su djubriva koja koja pored aminokiselina sadrže i makro ili mikro elemente, sekundarne elemente,fitohormone, polisaharide i sl .Našim Pravilnikom predvidjeno je da takva

djubriva sadrže minimum 6% slobodnih aminokiselina a da sadržaj N+P+K bude najmanje 10%.

Ovaj tip djubriva na tržistu je široko rasprostranjen. Zajednička im je karakteristika da prisutne aminokiseline doprinose bržem usvajanju ostalih hranljivih elemenata od strane biljaka, a narocito u stresnim uslovima.

Aminokiseline kao nosači za hranljive makro i mikro elemente

Zašto koristiti aminokiseline kao nosač

1. Njihovi su molekuli mali i neutralni2. Lako ulaze u biljna tkiva3. Ne zahtevaju dodetnu energiju za

penatraciju4. Ne utiču na aktivnost hlorofila5. Kompleksiraju se sa mikroelementima

Amino kiseline imaju mogućnost kompleksiranja sa mikroelementima Fe , Zn , Mn , Ca, B, Mo, pa tako ovi mikronutrijenti lakše ulaze i asimiliraju se u biljnim tkivima. Isto tako aminokiseline obezbedjuju lakši promet makroelemenata iz djubriva.

Djubrivo sa ugradjenom aminokiselinom

Sadržaj:

Slobodne aminokiseli ………………….10% w/w

Ukupna org. materija…………………..18% w/w

Ukupni azot(N)………………………… 3% w/w

Ukupni fosfor (P2O5)………………… 1% w/w

Ukupni kalijum (K2O)…………………….1% w/w

Primena djubriva

Doze za žitarice

FOLIARNO……………………..200 – 300 ml./ 100 lt.

Preko zemljišta…………………………...5 L. / ha