Dobrica Ćosić (1921- )

Život i dela

Dobrica CĆosić, savremeni pisac, u prvom redu romansijer koji će obeležiti posleratni period(drugu polovinu dvadesetog veka), prvo se javlja romanom Daleko je sunce(1951), sa temom iz revolucije u kojoj je učestvovao kao politički komesar. Iako je završio samo poljoprivrednu školu, zahvaljujući književnom talentu, ratnom iskustvu I izuzetnom poznavanju kako kolektivne psihologije svoga naroda tako I pojedinačnih ćudi pojedinaca sa kojima se susretao, uspeva da napiše roman koji se razlikovao od svih dotadašnjih romana o revoluciji. U njemu se javljaju borci, romantični po herojstvu I neustrašivosti, predani slobodi I borbi, ali su prisutni I borci ideolozi(politički komesari) koji, sem ideje za koju se bore, drugo kao da ništa ne zapažaju. Ali među njima ima I onih koji, pored potpune odanosti ideji(komunističkoj), pored osnovnog cilja da se treba boriti do pobede, vide I nešto više: narod koji neprijatelj satire, pali sela, strelja, veša. To su pojedinci koji počinju da sumnjaju u izvršenje postavljenih ideala po cenu tolikih žrtava, pitajući se kome je potrebna sloboda ako je toliko žrtava izgubljeno I ako će ko zna još koliko stradati, i treba li mrtvima sloboda. Naravno, to je u tim dramatičnim istorijskim danima donosilo I druge drame: nesporazume I sukobe među ljudima istih opredeljenja (partizani), zatim dramu u samim ljudima I deobe, velike deobe u samom narodu – na branioce (partizane) I izdajnike (četnike), čime se istorijska drama srpskoga naroda još više uvećava. Temu revolucije, sumnje, dileme I deobe koje su nagoveštene u romanu Daleko je sunce on će preneti u veliki roman Deobe(1961), ispisujući jednu vrstu našeg Tihog Dona, po veličini nacionalnih deoba I masovnih međusobnih ubijanja.

Posle rata, vrlo angažovan, kao čovek političar, mnogo radi na svom sociološkom, filozofskom I svestranom humanističkom uzdizanju. Pokreće radna pitanja, razmatra nove teme koje su obeležile novo društvo I nastavlja sa novim pisanjem. Suočen sa dogmom vladajuće elite koja ravnopravnost(ekonomsku, ljudsku I versku) pretvara u masku, laž I obmanu, ustaje u obranu prava svoga naroda, ukazuje na egzodus Srba na Kosovu, koji je počeo još šezdesetih godina; ukazuje na favorizaciju svega što je šiptarsko I na satiranje srpskog I istorijskog, na cepanje srpskog jedinstvenog prostora I minimiziranje njegovih svetlih tekovina, zbog čega biva politički anatemisan I iskljucen iz javnog života. Ali pre nego što će se to desiti, on je već napisao još jedan roman koji će postati temelj modernog srpskog posleratnog romana, napisao je roman Koreni(1954), sa kojim su došla I velika priznanja.

Kada je došlo do sukoba između njega I postojećih vlasti, povučen u sebe I svoju tišinu, Ćosić započinje sa stvaranjem romana koji će činiti niz od višetomnih dela. Zametak I početna ideja svih tih dela u romanu Koreni, čiji se potomci javljaju I u velikoj prozi Deobe. Istorijski prostor između Korena, koji govore o korenima(pojavi) srpskog građanskog društva s kraja 19. I pocetkom 20. veka, I Deoba, Dobrica Ćosić popuniće velikom prozom Vreme smrti(četiri knjige), objavljenom u periodu od 1972. do 1975. godine, čime je genealoška veza između Korena I Deoba uspostavljena. Junaci iz Korena, članovi porodice koji nose taj roman, naći će svoje mesto I u romanu Vreme smrti, čiji je predmet pripovedanja Prvi svetski rat, borba, stradanje I tragedija srpskog naroda. Zatim su došla nova dela da popune meuprostor između Prvog I Drugog svetskog rata, vreme komunističkog pokreta Kominterne I međusobnih čistki pod nazivom Vreme zla: Vernik(1984), Grešnik(1985) I Otpadnik(1986) u kojima članovi porodičnog stabla iz Korena I ovde bivaju aktivni. Na kraju, kao kruna svega, dolazi delo Vreme vlasti(1995) da obeleži sva politička ustrojstva, političke igre I žrtve u posleratnom periodu. Sve ove romane, Koreni, Vreme smrti, Vreme zla, Deobe, Vreme vlasti-vezuje sled hronoloških događaja, ali su svi oni povezani I porodičnim stablima, pojedincima, njihovim potomcima, čije sudbine dosežu do naših, posleratnih dana, otkrivajući nam se kao utemeljitelji porodica, kao ljudi velikih ideja, zabluda, poraza I stradanja. Iz ovog konteksta izdvajaju se dela Daleko je sunce I parabola o čoveku I đavolu Bajka(1966), zatim filozofske meditacije Moć I strepnja(1971), Stvarno I moguće(1982). Stvaralački gigantizam Dobrice Ćosića je neprevaziđen, ne samo po broju dela I njihovom obimu, nego I po vremenskom opsegu I ulančavanju ljudskih sudbina, prolazeći put pisca od poetskog realizma, sa nizom modernih pripovedačkih postupaka, pa sve do poslednjih proznih ostvarenja u kojima je komponenta filozofskih I političkih promišljanja u prvom planu u odnosu na neodoljivo poetsko, tako prisustno u prethodnim delima. U tome treba, verovatno, videti potrebu pisca da promisli I ukaže na neke korene pogubne politike, kao I na neke antropološke(ljudske) probleme tako određujuće I bitne za srpski narod I njegovu sudbinu. U pitanju nije samo prošlost I njena raskošna poetizacija, nego I filozofska vizija, onespokojavajuća vizija srpskog naroda, koja se tič*;e I njegove budućnosti.

"Koreni"-u fabuli romana uspešno prepliću dve drame: porodična drama seljačkog radikalskog prvaka Aćima Katića i bračna drama njegovog sina Đorđa.Ugledni bogati političar ima dva sina Vukašina i Đorđa.Vukašin je školovan u Parizu na Sorboni, ži u Beogradu, oženjen ćerkom fabrikanta, stidi se seljačkog porekla i priklonio se uticajnoj ženinoj familiji.Gradi karijeru kao vladin činovnik i na suprotnoj političkoj strani od svog oca.Oca veoma boli što se on priklonio njegovom političkom neprijatelju i otac nikad ne dolazi u Beograd i ne poznaje svoje unuke Ivana i Milenu.Đorđu kao mlađem namenjeno je da ostane na selu i uveća imanje koje će jednog dana i brat da nesledi i on je pomalo ljubomoran na brata.Đorđe je ljubomoran i na svoju suprugu Simku, lepu i jedru ženu sa kojom nakon 15 godina braka nema dece. Za neplodnost braka je kriv Đorđe i pisac se naročito zadržava na slikama intimnih bračnih odnosa između Simke i Đorđa.On je bezmučno utučen, napija se do besvesti, preti da će je oterati ako mu ne rodi sina naslednika, zazire od svakog muškarca u dvorištu, sve dok nespretna Simka iz tajnog odnosa sa slugom Tomom Dačićem ne zatrudni i rodi sina naslednika Katićevoj lozi.Najtragičniji lik je Đorđe bogataš i očajnik koji godinama putuje, spava pod kolima i svestan je svoje krivice za neplodnost.Snažno je prikazano psihološko mučenje kada želi da otera Simku i njen strah šta će biti s njom ako se vrati u sirotinju.Tragičan je lik gospodara Aćima Katića pojma bogatstva, seljački radikalski vođa, ugledan, apsolutan gospodar u Prerovu i okolini i nepreza ni od zločina.Simka je uzeta iz siromašne kuće samo zato što je trebala da svojom rasnom lepotom i vitalnošću ojača lozu Katića.Krajnja beda u očevoj kući naterala je da se uda za bogatog nemoćnika i da živi u paklu od braka mučena materinskom čežnjom za porodom.