Vis

ua

l n

ota

tio

n b

y J

oh

n M

ali

no

ski, 2

009.

Psihologija obrazovanja I vebe VI

Beograd, 16. novembar 2010.

FMK, Departman za psihologiju

KRITIKO MILJENJE

ta je kritiko miljenje?

Vii oblik miljenja, miljenje vieg reda (eng. High order thinking)

Karakteristike viih oblika miljenja:

1.Apstraktnost (loginost osloboenost od konkretnih sadraja, Pijae FO miljenje)

2.(Ne nuna) algoritminost (heuristiko - put do reenja nije uvek unapred potpuno utvren...preice, intuicija eksperata)

3.Kompleksnost (viestruki putevi, kriterijumi, reenja...)

4.Osvedenost i voljnost (miljenje i pradenje toka vlastitog miljenja - u isto vreme ...)

5.Disciplinovanost (zasnovanost na logikim pravilima...)

Odreenje kritikog miljenja

Koliko autora, toliko definicija!?

IPAK, i pored semantiko-terminolokog arenila postoji sadrinska koherentnost (take slaganja)

Sve definicije nastoje da odgovore na slededa pitanja:

Definiude karakteristike kritikog miljenja (po emu se ono razlikuje od drugih oblika miljenja) postoje istovremeno i u sadejstvu

Konstitutivni elementi kritikog miljenja (opte pretpostavke i posebne sposobnosti i vetine)

Podruja primene (obrada informacija, reavanje problema, donoenje odluka, konstrukcija znanja...)

Struktura sposobnosti i vetina KM-a

uoavanje i razumevanje relacija izvoenje i zasnivanje sudova dokazivanje i opovrgavanje razlikovanje prirode saznajnih kategorija

vrednovanje, procenjivanje (evaluativnost) osetljivost na kontekst osvedenost (metakognitivnost)

KONSTRUKCIJA ZNANJA

Kritika recepcija i kritika produkcija

OPTE PRETPOSTAVKE

(vetine logikog rasuivanja)

DISTINKTIVNE

(definiue) ODLIKE

MANIFESTACIJE

(posebne vetine i sposobnosti)

Tri sutinske, definiude odlike

KM-a: 1. Stalno preispitivanje, procenjivanje i vrednovanje

(evaluativnost) svojih i tuih misaonih procesa (pamdenje, panja, zakljuivanje...) i produkata (tvrdnje, uverenja, stavovi, zakljuci, argumenti, hipoteze, problemi, pitanja...) prema jasno ekspliciranim (logiki zasnovanim i za kontekst relevantnim) kriterijumima

2. Osetljivost na kontekst (kulturni, socijalni, individualni, domen-specifini) (za ta/koga, pod kojim uslovima, u kom vremenskom okviru...)

3. Metakognitivnost (osvedenost, svest o sopstvenim kognitivnim procesima i produktima, kognicija o kogniciji): metakognitivna iskustva (kognitivne emocije) i strategije

Opte pretpostavke KM-a:

Vetine logikog rasuivanja (miljenje logiki korektno i dosledno, sudovi utemeljeni i obrazloeni, zakljuci pravilno izvedeni...)

uoavanje i razumevanje relacija:

bitno-nebitno; opte-posebno; eksplicitno-implicitno; zavisno-nezavisno; cilj-sredstvo; teza-antiteza; uzrok-posledica; slino-razliito; prosto-sloeno; deo-celina; smisleno-besmisleno...

izvoenje i zasnivanje sudova (zakljuivanje):

deduktivno i induktivno (generalizacija i analogija) ! Preterana generalizacija i preterano analoko zakljuivanje su opasni

Opte pretpostavke KM-a:

argumentovanje: dokazivanje i opovrgavanje odreenog stava (od izuzetnog znaaja za KM)

Dokazati neki stav znai utvrditi njegovu istinitost.

Svaki dokaz je sastavljen od dve vrste iskaza:

1. teze (stav koji se tvrdi) i 2. razloga (stavovi iji je cilj da podre tezu)

razlikovanje prirode saznajnih kategorija (injenica od interpretacija, tvrdnji od implikacija, teza od ilustracija i objanjenja, teza od argumenata, argumenata od kontraargumenata, dokaza od zakljuaka...)

Manifestacije KM-a:

KRITIKA RECEPCIJA (selekcija i evaluacija):

1. Selekcija i organizovanje informacija

o Recepcija usmerena ciljem strategije efikasnog itanja i sluanja (selektivno itanje, kljuna pitanja...)

o Strategije organizovanja informacija (razvrstavanje, pravljenje hijerarhije, umreavanje informacija u smislenu celinu, pr. digitalna sredstva)

o itanje informacija u razliitim simbolikim modalitetima (tekstualnim i vizuelnim): tabele, grafikoni, dijagrami, mape i njihovo prevoenje u verbalni oblik

Manifestacije KM-a:

2. Evaluacija (procenjivanje, vrednovanje): o Razumevanje znaenja i smisla

o Uoavanje i uporeivanje razliitih pozicija (perspektiva...)

o Prepoznavanje i uvaavanje uloge konteksta

o Analiza argumenata i kontraargumenata

o Otkrivanje nedoslednosti, nekoherentnosti i protivrenosti

o Prepoznavanje tehnika manipulacije i propagande

o Uoavanje i formulisanje problema

o Problematizacija znanja (otvaranje kognitivnog konflikta)

o Razumevanje odnosa izmeu razliitih vrsta znanja

Manifestacije KM-a:

KRITIKA PRODUKCIJA: o Planiranje izlaganja i strukturiranje sadraja

o Produkcija prema zadatom cilju/kriterijumu uz uvaavanje uloge konteksta

o Produkcija sadraja u razliitim simbolikim modalitetima

o Argumentovanje odreene pozicije

o Iskazivanje linog stava prema odreenoj temi/ideji/problemu

o Reavanje problema i donoenje odluka

o Izgradnja kognitivnih asimilacionih shema (pojmova, sistema pojmova, kriterijuma)

Kritiko miljenje...

KONTROLA (poetnih pretpostavki, misaonih alata, tehnika, strategija miljenja...) +

NEPREDVIDIVOST (samog procesa i rezultata miljenja... rizik, avantura...)

Kritiko miljenje?

Miljenje, ali, ta jo?

Socijalno-emocionalno-motivaciona dimenzija (kognitivne vetine i sposob. + nekognitivni aspekt: kritiki stav)

Nekognitivni inioci: 1. Radoznalost (nespecifina)

2. Istrajnost, upornost

3. Inventivnost

4. Spremnost (hrabrost) da se javno i glasno kae svoj stav

5. Tolerisanje razliitih miljenja

6. Otvorenost uma

7. Spremnost za saradnju

ZADATAK 1: Kukavije jaje Kritika recepcija: otkrivanje nedoslednosti, nekoherentnosti i protivrenosti

Zadatak:

Pronalaenje delova teksta koji su idejno nekoherentni

Uputstvo za rad:

Dobili ste tekst koji je preraen odlomak iz uvene knjige arlsa Darvina Postanak vrsta. U ovom tekstu Darvin brani ideju da prirodni mehanizmi uvek deluju u

interesu jedinke i u interesu opstanka vrste. Meutim, odlomak je preraen tako to su ubaene neke reenice koje nisu Darvinove i koje nisu u skladu sa njegovim shvatanjem.

Va zadatak je da pronaete reenice koje su podmetnute, koje su kukavije jaje u ovom tekstu i da ih podvuete.

ZADATAK 1: Kukavije jaje Prilog 1. Preraen odlomak iz knjige arlsa Darvina Postanak vrsta.

Prirodno odabiranje nee nikad proizvesti kod nekog bia grau koja bi mu bila vie tetna nego korisna, jer prirodno odabiranje radi samo pomou koristi i za korist svakog bia. U toku procesa prirodnog odabiranja formiraju se neki organi koji vie slue interesima neprijatelja nego interesima svog nosioca. Na primer, vrlo iva boja perja neke ptice lako odaje svog vlasnika i poveava rizik da on postane plen neke otrooke grabljivice. Mnoga iva bia ukraena su takvim beskorisnim i opasnim ukrasima. Ni jedan organ, kao to je primetio Pali (Paley), ne postaje radi toga da bi stvarao bol ili priinjavao tetu svome imaocu. Kad bi se pravino odmerilo dobro i zlo, koje priinjava svaki deo tela, onda bi se nalo da je svaki deo u celini koristan. Mi nosimo u sebi sve organe naih predaka i, u krajnjoj liniji, imamo prilian viak organa, a taj viak u velikoj meri optereuje organizam, posebno krvotok i organe za sekreciju. Jer, kao to kae Hajder, neravnomerno odumiranje suvinih organa i paralelno zadravanje i starih i novih formi, svojstveno je svim razvijenim organizmima.

ZADATAK 1: Kukavije jaje Prilog 1. Preraen odlomak iz knjige arlsa Darvina Postanak vrsta.

Prirodno odabiranje nee nikad proizvesti kod nekog bia grau koja bi mu bila vie tetna nego korisna, jer prirodno odabiranje radi samo pomou koristi i za korist svakog bia. U toku procesa prirodnog odabiranja formiraju se neki organi koji vie slue interesima neprijatelja nego interesima svog nosioca. Na primer, vrlo iva boja perja neke ptice lako odaje svog vlasnika i poveava rizik da on postane plen neke otrooke grabljivice. Mnoga iva bia ukraena su takvim beskorisnim i opasnim ukrasima. Ni jedan organ, kao to je primetio Pali (Paley), ne postaje radi toga da bi stvarao bol ili priinjavao tetu svome imaocu. Kad bi se pravino odmerilo dobro i zlo, koje priinjava svaki deo tela, onda bi se nalo da je svaki deo u celini koristan. Mi nosimo u sebi sve organe naih predaka i, u krajnjoj liniji, imamo prilian viak organa, a taj viak u velikoj meri optereuje organizam, posebno krvotok i organe za sekreciju. Jer, kao to kae Hajder, neravnomerno odumiranje suvinih organa i paralelno zadravanje i starih i novih formi, svojstveno je svim razvijenim organizmima.

ZADATAK 2. Determinante stvaralatva: ta ini genija?

Dobili ste psiho-biografije tri poznata stvaraoca: arlsa Darvina, Majkla Faradeja i Dona Stjuarta Mila (preuzete su iz engleske knjige "Genije i um", objavljene 1988.) Prilog 1

U njima su opisane osobine linosti ova tri poznata stvaraoca kao i njihov razvojni put u oblastima kojima su se bavili.

Va zadatak je da paljivo proitate biografije i na osnovu njih:

1. utvrdite (izlistate) faktore koji utiu na pojavu stvaralatva... (Prilog 2)

2. za svaki faktor oznaite da li je on potvren (+), opovrgnut (-) ili se o njemu nita ne govori u svakoj od biografija (0) (Prilog 2)

3. na osnovu raspoloivih injenica odgovorite na pitanje ta ini genija.

*Prilozi su u fajlu sa zadacima

Kritiko miljenje i savremeno obrazovanje

KM: jedan od imperativa savremenog obrazovanja

Razlozi: 1. opte karakteristike ivota i rada u savremenom drutvu

2. moderno (konstruktivistiko) shvatanje prirode i ciljeva obrazovanja

NE ZABORAVITE!!!

21

Sloboda izbora u odnosu na veliki broj informacija pozitivna je za one koji su bogati

(ovde mislim na intelektualno bogate, na one

koji su sposobni za kritiku selekciju), ali ne i za siromane. Tako se kreemo ka novoj diferencijaciji klasa koja nije zasnovana na

novcu, nego na sposobnosti kritikog razmiljanja i selekcije informacija.

Umberto Eko (2001):

Razgovor o kraju vremena,

Narodna knjiga, Beograd

LITERATURA:

Antid-Jankovid, S. i dr. (2007). Kultura kritikog miljenja: teorijsko zasnivanje i implikacije za nastavu, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Centar za primenjenu psihologiju, Beograd

Peid, J. (2008). Kritiko miljenje: od logike do emancipatorne racionalnosti, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu