Doktorske studije Specijalističke akademske studije - Uvod u naučni rad -

Doktorske studijeDoktorske studijeSpecijalističke akademske studijeSpecijalističke akademske studije

- Uvod u naučni rad -- Uvod u naučni rad -

KOHORTNE STUDIJEKOHORTNE STUDIJE

Prof. dr Ljiljana Marković-Prof. dr Ljiljana Marković-DenićDenić

EPIDEMIOLOŠKE EPIDEMIOLOŠKE STUDIJESTUDIJE

OPSERVACIONEOPSERVACIONE - - DeskriptivneDeskriptivne

- Ekološke- Ekološke

- Analitičke:- Analitičke:

kohortnekohortne

anamnestičkeanamnestičke (studije slu (studije slučajeva i čajeva i kontrola)kontrola)

- Studije preseka- Studije preseka INTERVENTNEINTERVENTNE - - EksperimentalneEksperimentalne

Cilj časaCilj časa

Nakon časa studenti bi trebalo da mogu Nakon časa studenti bi trebalo da mogu da:da:

1. Formulišu hipotezu1. Formulišu hipotezu

2. Definišu populaciju 2. Definišu populaciju

3. Definišu ekspoziciju3. Definišu ekspoziciju

4. Odrede tip kohortne studije 4. Odrede tip kohortne studije

5. Znaju kako se izračunavaju stope i rizici5. Znaju kako se izračunavaju stope i rizici

6. Tumače rezultate studije6. Tumače rezultate studije

KOHORTNE STUDIJEKOHORTNE STUDIJEKohorta:Kohorta: grupa ljudi sa grupa ljudi sa zzajedničkim iskustvomajedničkim iskustvom

KOHORTNE STUDIJEKOHORTNE STUDIJE Kohorta:Kohorta: grupa ljudi sa grupa ljudi sa zzajedničkim iskustvomajedničkim iskustvom mesto boravkamesto boravka godina rođenjagodina rođenja ista profesija ista profesija godina upisa na fakultetgodina upisa na fakultet

drugom zajedničkom karakteristikomdrugom zajedničkom karakteristikom učešće u lovuučešće u lovu na zajedničkom ručkuna zajedničkom ručku boravak u zdravstvenoj ustanoviboravak u zdravstvenoj ustanovi učesće na istoj omladinskoj akcijiučesće na istoj omladinskoj akciji

KOHORTA: KOHORTA: ““ststuudenti denti doktorskih i doktorskih i specijalistispecijalističkih akademskih čkih akademskih studija-studija-2012/2013” 2012/2013”

FAZE IZVOĐENJA FAZE IZVOĐENJA KOHORTNE STUDIJEKOHORTNE STUDIJE

Izbor kohorteIzbor kohorte Obezbeđenje podataka o izloženostiObezbeđenje podataka o izloženosti Podela na izložene i neizložene Podela na izložene i neizložene

agensuagensu Praćenje učestalosti oboljevanjaPraćenje učestalosti oboljevanja Utvrđivanje proporcije oUtvrđivanje proporcije obbolelih među olelih među

izloženim i neizloženim osobamaizloženim i neizloženim osobama

IZBOR GRUPA ISPITANIKAIZBOR GRUPA ISPITANIKA

Zavisi od naučnih saznanja, učestalosti Zavisi od naučnih saznanja, učestalosti ekspozicije, prirode istraživanjaekspozicije, prirode istraživanja

Određene profesije (Doll&Hill: lekari)Određene profesije (Doll&Hill: lekari) Posebno eksponirana grupa (Hirošima)Posebno eksponirana grupa (Hirošima) Zdravstveni osiguraniciZdravstveni osiguranici DobrovoljciDobrovoljci *Eliminišu se već obolele osobe *Eliminišu se već obolele osobe

Analitički metod-utemeljivačiAnalitički metod-utemeljivači

Sir Richard DollOktobar 1912 – Juli 2005.

Richard Doll Building, Oxford

Clinical Trial Service Unit, Cancer Epidemiology Unit National Perinatal Epidemiology Unit

Sir Leonard Erskine Hill 1897 – 1991.

1937.

Analitičke studije

Grimes & Schulz, 2002

DIZAJN KOHORTNE STUDIJE:

uzrok posledica

(ekspozicija) (oboljenje -poremećaj zdravlja)

Tipovi kohortnih studijaTipovi kohortnih studija

Prospektivne (tekuća, Prospektivne (tekuća, longitudinalna, studija praćenja)longitudinalna, studija praćenja)

Retrospektivne (istorijske)Retrospektivne (istorijske)

vreme

IZLOŽENOST Početak studijePojavabolesti

PROSPEKTIVNE KOHORTNE PROSPEKTIVNE KOHORTNE STUDIJESTUDIJE

vreme

IZLOŽENOSTPočetak studijePojava bolesti

EPIET (http://ecdc.europa.eu/en/epiet)

Populacija

Osobe bez oboljenja

Izloženi

Oboleli

Neizloženi

Neoboleli

Oboleli

Neoboleli

PROSPEKTIVNA KOHORTNA STUDIJA

smer istraživanja

smer istraživanja

RETROSPEKTIVNA (ISTORIJSKA) KOHORTNA STUDIJA

vreme

vreme

Prospektivna kohortna Prospektivna kohortna studijastudija

http://sph.bu.edu

3/8 x 100= 37,5%

1/8 x 100= 12,5%

Nurses heart study, Nurses heart study, 1976 1976 -- 1989, 1989, broj učesnica: broj učesnica: 238,000238,000 ((Ca, KVB i Ca, KVB i dijabetes)dijabetes)

RETROSPEKTIVNE KOHORTNE STUDIJERETROSPEKTIVNE KOHORTNE STUDIJE

IZLOŽENOST

vreme

Pojavabolesti Početak studije

)EPIET (http://ecdc.europa.eu/en/epiet)

Populacija

Osobe bez oboljenja

Izloženi

Oboleli

Neizloženi

Neoboleli

Oboleli

Neoboleli


smer istraživanja

smer istraživanja


vreme

vreme

Retrospektivna kohortna Retrospektivna kohortna studijastudija

Kombinacija prospektivne i Kombinacija prospektivne i retrospektivne kohortne studijeretrospektivne kohortne studije

(ambidirectional)(ambidirectional)

KOHORTAKOHORTA

MODEL KOHORTNE STUDIJE

Izloženost-ekspozicija(pušenje)

Oboleli(Ca pluća)

Nisu oboleli

Svega

Da (Eskponirani)Ne (Neeksponirani)

ac

bd

a+bc+d

a+c b+dUkupno

IZRAČUNAVANJEIZRAČUNAVANJE ((Incidencija, mortalitetIncidencija, mortalitet)) Interno poređenje:Interno poređenje:

- stopa incidenc- stopa incidenciije u grupi je u grupi eksponiranih/neeksponiraniheksponiranih/neeksponiranih

- - osobe-vreme izloženosti u imeniocuosobe-vreme izloženosti u imeniocu Eksterno poređenje:Eksterno poređenje:

- Kontrolna kohorta - Kontrolna kohorta - grupa za poređenje - grupa za poređenje kada je kohorta formirana na osnovu kada je kohorta formirana na osnovu posebne izloženosti agensuposebne izloženosti agensu

- Poređenje sa podacima opšte populacije- Poređenje sa podacima opšte populacije


IzloIzložženostenost(Pušenje)(Pušenje)

OboleliOboleli(Ca (Ca pluća)pluća)

Nisu Nisu obolelobolelii

SvegaSvega

DaDa (Eskponirani) (Eskponirani)NeNe (Neeksponirani)(Neeksponirani)

UkupnoUkupno

aacc

a+ca+c

bbdd

b+db+d

a+ba+bc+dc+d

a+b+c+a+b+c+dd

Stopa incidencije među eksponiranim: a/a+b

Stopa incidenicje među neeksponiranim: c/c+d



OboleliOboleli(rak (rak pluća)pluća)


SvegaSvega

DaDa (Eskponirani) (Eskponirani)NeNe (Neeksponirani)(Neeksponirani)

UkupnoUkupno

aacc

a+ca+c

bbdd

b+db+d

a+ba+bc+dc+d

a+b+c+a+b+c+ddRR=Ince/Incne= a/(a+b)

c/(c+d)Relativni rizik(relative risk ili risk ratio)

Konzumacija sladoleda i obolevanje od gastroenteritisa

Jeli sladoled

Bolesni Bez bolesti

Svega

dane

a (43)c (3)

b (11)d (18)

a+bc+d46 29 75

Izloženost Oboleli Nisu oboleli Svega


A 43C 3

B 11D 18

a+b 54c+d 21

ANALIZA I INTERPRETACIJA ANALIZA I INTERPRETACIJA REZUZLTATAREZUZLTATA

RELATIVNI RIZIK (RR): odnos rizika među izloženim ineizloženim osobama tj. odnos stopa incidencije izloženih i neizloženih

a/ (a+b) 43/54 79,6RR= = x100 = = 5,6 c/ (c+d) 3/21 14,3





SvegaSvega

DaDa (Eskponirani) (Eskponirani)NeNe (Neeksponirani)(Neeksponirani)UkupnoUkupno

a (43)a (43)c (3)c (3)a+ca+c

b (11)b (11)d (8)d (8)b+db+d

a+ba+b (54) (54)c+dc+d (21) (21)a+b+c+a+b+c+

dd

AR=Ince - Incne Atributivni rizik(izražava verovatnoću pojave bolesti koja je direktno posledica izloženosti)(izražava verovatnoću pojave bolesti koja je direktno posledica izloženosti) 79,6 14,3 65,379,6 14,3 65,3AR= ------- AR= ------- – --------- = --------- --------- = --------- 100 100 100100 100 100

TumačenjeTumačenje: 65,3 od 79,6/100 obolelih od raka pluća među pušačima može se pripisati pušenju: 65,3 od 79,6/100 obolelih od raka pluća među pušačima može se pripisati pušenju

MODEL KOHORTNE STUDIJEIzloIzložženostenost(Pušenje)(Pušenje)



SvegaSvega

DaDa (Eskponirani) (Eskponirani)NeNe (Neeksponirani)(Neeksponirani)UkupnoUkupno

a (43)a (43)c (3)c (3)a+ca+c

b (11)b (11)d (8)d (8)b+db+d

a+ba+b (54) (54)c+dc+d (21) (21)a+b+c+a+b+c+

dd

AR=Ince - Incne Atributivni rizik

Atributivna frakcija izloženih: (proporcija obolevanja/umiranja u grupi izloženih koja bi se izbegla kada bi izloženost prestala) Ince - Incne

/Ince

(76,9-14,3)/76,9x100= 84,9%

Atributivna frakcija populacije: proporcija obolevanja/umiranja u celoj populaciji koja bi se izbegla kada

bi izloženost prestala) Ince - Incne /Incp

(izražava verovatnoću pojave bolesti koja je direktno posledica izloženosti)(izražava verovatnoću pojave bolesti koja je direktno posledica izloženosti)76,9-14,3= 65,376,9-14,3= 65,3

(%)

PREDNOSTI KOHORTNIH PREDNOSTI KOHORTNIH STUDIJASTUDIJA Merenje ishoda: incidencija među izloženim i neizloženim

Veličina faktora rizika može direktno da se kvantifikuje

Izračunavanje: relativnog rizika, atributivnog rizika

Moguće je otkriti retke ekspozicije (azbestoza-Ca pluća)

Vremenska veza između izloženosti i bolesti lako se dokazuje (u prospektivnim kohortnim

Mogu da se koriste kada randomizacija nije moguća

Mala pristrasnost izbora (selection bias) i informaciona pristrasnost (information bias), problem sećanja (recall bias)recall bias)

Moguće je izračunati vezu neke izloženosti sa više bolesti (pušenje- Ca pluća, ca laringsa, bronhitis)

NEDOSTACI KOHORTNIH NEDOSTACI KOHORTNIH STUDIJASTUDIJA

Dugo traju, skupe Broj ispitanika: veliki Nisu pogodne za izučavanje retkih

bolesti Nisu pogodne za izučavanje bolesti

sa dugim latentnim periodom Neočekivane promene u sredini

mogu izmeniti povezanost izloženosti i bolesti

Problemi: neodgovori, migracije ispitanika, izgubljeni iz praćenja

Primer kohortne studijePrimer kohortne studije- Pušenje i rak pluća -- Pušenje i rak pluća -

Zamislite da se živite sredinom predesetih Zamislite da se živite sredinom predesetih godina prošlog vek, kada se vrlo malo godina prošlog vek, kada se vrlo malo znalo o povezanosti pušenja i raka pluća.znalo o povezanosti pušenja i raka pluća.

- Prevalencija pušenja je oko 80% kod Prevalencija pušenja je oko 80% kod muškaraca uzrasta 45-50 g.muškaraca uzrasta 45-50 g.

- Incidencija raka pluća je u porastuIncidencija raka pluća je u porastuŽelite da vidite da li ima povezanosti između Želite da vidite da li ima povezanosti između

pušenja i raka pluća.pušenja i raka pluća.

Šta ćete najpre uraditi? Šta ćete najpre uraditi?

Doll i Hill su izveli studiju slučajeva i kontrola Doll i Hill su izveli studiju slučajeva i kontrola ((case-controlcase-control). Oni su poredili pušačke navike ). Oni su poredili pušačke navike kod osoba obolelih od raka pluća i pripadnika kod osoba obolelih od raka pluća i pripadnika kontrolne grupe. Kako je to bio novi tip studija, kontrolne grupe. Kako je to bio novi tip studija, bilo je mnogo primedbi. bilo je mnogo primedbi.

Kliničari su smatrali da nema realnog porasta Kliničari su smatrali da nema realnog porasta broja obolelih od raka pluća, već da se radi samo broja obolelih od raka pluća, već da se radi samo o boljoj dijagnostici ovog oboljenja. o boljoj dijagnostici ovog oboljenja.

- Vi ste sa još dva kliničara odlučili da pratite neku - Vi ste sa još dva kliničara odlučili da pratite neku grupu ljudi 20 narednih godina da bi ustanovili grupu ljudi 20 narednih godina da bi ustanovili da li postoji povezanost pušenja i raka pluća.da li postoji povezanost pušenja i raka pluća.

Koji tip studije nameravate da izvedete?Koji tip studije nameravate da izvedete?

OdgovorOdgovor

Prospektivnu kohortnu studijuProspektivnu kohortnu studiju

Koje od navedenih karakteristika su Koje od navedenih karakteristika su prednosti ovog tipa studije?prednosti ovog tipa studije?

a) Mogućnost da pokaže da ekspozicija a) Mogućnost da pokaže da ekspozicija predhodi ishodu (oboljenju)predhodi ishodu (oboljenju)

b) Može da da rezultate u vrlo kratkom b) Može da da rezultate u vrlo kratkom vremenskom perioduvremenskom periodu

c) Idealna za istraživanje retkih oboljenjac) Idealna za istraživanje retkih oboljenjad) Omogućava prevazilaženje problema d) Omogućava prevazilaženje problema

sećanja (recall bias)sećanja (recall bias)e) Mnogo jeftinija od drugih tipova studijae) Mnogo jeftinija od drugih tipova studija

Koje od navedenih karakteristika su Koje od navedenih karakteristika su prednosti ovog tipa studije?prednosti ovog tipa studije?

a) Mogućnost da pokaže da ekspozicija a) Mogućnost da pokaže da ekspozicija predhodi ishodu (oboljenju)predhodi ishodu (oboljenju)

b) Može da da rezultate u vrlo kratkom b) Može da da rezultate u vrlo kratkom vremenskom perioduvremenskom periodu

c) Idealna za istraživanje retkih oboljenjac) Idealna za istraživanje retkih oboljenjad) Omogućava prevazilaženje problema d) Omogućava prevazilaženje problema

sećanja (recall bias)sećanja (recall bias)e) Mnogo jeftinija od drugih tipova studijae) Mnogo jeftinija od drugih tipova studija

Koji su nedostaci ?Koji su nedostaci ?

a) Teškoće u kontinuiranom radu stučnjaka a) Teškoće u kontinuiranom radu stučnjaka koji vode studijukoji vode studiju

b) Moguće je neke pacijente izgubiti u b) Moguće je neke pacijente izgubiti u praćenjupraćenju

c) Visoka cena studija sa mnogo učesnika u c) Visoka cena studija sa mnogo učesnika u dugom periodudugom periodu

e) Teškoće u radu ukoliko je potrebna duga e) Teškoće u radu ukoliko je potrebna duga ekspozicija da bi do oboljenja došloekspozicija da bi do oboljenja došlo

f) Nemogućnost da se prati više oboljenjaf) Nemogućnost da se prati više oboljenja

Koji su nedostaci ?Koji su nedostaci ?

a) Teškoće u kontinuiranom radu stučnjaka a) Teškoće u kontinuiranom radu stučnjaka koji vode studijukoji vode studiju

b) Moguće je neke pacijente izgubiti u b) Moguće je neke pacijente izgubiti u praćenjupraćenju

c) Visoka cena studija sa mnogo učesnika u c) Visoka cena studija sa mnogo učesnika u dugom periodudugom periodu

e) Teškoće u radu ukoliko je potrebna duga e) Teškoće u radu ukoliko je potrebna duga ekspozicija da bi do oboljenja došloekspozicija da bi do oboljenja došlo

f) Nemogućnost da se prati više oboljenjaf) Nemogućnost da se prati više oboljenja

Odlučili ste se da u studiju Odlučili ste se da u studiju uključite sve lekare registorvane u uključite sve lekare registorvane u

SLDSLD

Šta je pozitivni aspekt izbora ovakve Šta je pozitivni aspekt izbora ovakve populacije?populacije?

Odlučili ste se da u studiju uključite sve Odlučili ste se da u studiju uključite sve lekare registorvane u SLDlekare registorvane u SLD

Šta je pozitivni aspekt izbora ovakve Šta je pozitivni aspekt izbora ovakve populacije?populacije?

a) Dobro definisana populacija, lako ju a) Dobro definisana populacija, lako ju je pratitije pratiti

b) Rezultati se lako generalizuju na b) Rezultati se lako generalizuju na druge populacijedruge populacije

c) Lekari su motivisani da učestvuju u c) Lekari su motivisani da učestvuju u studijistudiji

Pošto je definisana populacija, potrebno je Pošto je definisana populacija, potrebno je definisati kriterijume za uključivanje definisati kriterijume za uključivanje pojedinaca u studiju i definisati ekspoziciju.pojedinaca u studiju i definisati ekspoziciju.

Lekari su u upitniku morali da odgovore da li Lekari su u upitniku morali da odgovore da li su su

1)1) sadašnji pušači 2) bivši pušači ili 3) nepušačisadašnji pušači 2) bivši pušači ili 3) nepušači

Pušači i bivši pušači su odgovarali na pitanja o Pušači i bivši pušači su odgovarali na pitanja o broju popušenih cigareta, načinu pušenja, broju popušenih cigareta, načinu pušenja, uzrastu kada su počeli da puše i ukoliko su uzrastu kada su počeli da puše i ukoliko su bivši pušači koliko je vremena proteklo od bivši pušači koliko je vremena proteklo od kako su prestali da puše.kako su prestali da puše.

Koja je grupa eksponiranih a koja Koja je grupa eksponiranih a koja neeksponiranih osoba?neeksponiranih osoba?

Popunjeni upitnik je vratilo 78% Popunjeni upitnik je vratilo 78% lekaralekara..

Kako će se to odraziti na rezultate Kako će se to odraziti na rezultate studije?studije?

a) Javiće se greške u zaključivanju u odnosu a) Javiće se greške u zaključivanju u odnosu na ekspoziciju i oboljenje zbog velikog na ekspoziciju i oboljenje zbog velikog procenta onih koji nisu odgovoriliprocenta onih koji nisu odgovorili

b) Neće se javiti greška u zaključivanju b) Neće se javiti greška u zaključivanju ukoliko je ista proporcija eksponiranih koji ukoliko je ista proporcija eksponiranih koji su oboleli među onima koji su odgovorili i su oboleli među onima koji su odgovorili i koji nisu odgovorili na upitnikkoji nisu odgovorili na upitnik

c) Neće moći da se donese nikakav c) Neće moći da se donese nikakav zaključakzaključak

Deset godina je prošlo. Vi ste Deset godina je prošlo. Vi ste napredovali u karijeri, ali ste stalno napredovali u karijeri, ali ste stalno u kontaktu sa kolegama koji još rade u kontaktu sa kolegama koji još rade u studiji. Sada je potrebno da nekako u studiji. Sada je potrebno da nekako sumirate rezultate.sumirate rezultate.

Na koji ćete način to uraditi?Na koji ćete način to uraditi? Šta sve možete da izračunate?Šta sve možete da izračunate?


Izloženost(Pušenje)

Oboleli(rak pluća)

Nisu oboleli

Svega


Ukupno

ac

a+c

bd

b+d

a+bc+d

a+b+c+d

RR=Ince/Incne=a/(a+b)

AR=Ince - Incne c/(c+d)

Izloženost(Pušenje)

Oboleli(rak pluća)

Nisu oboleli Svega


Ukupno

(a)133(c)3

a+c

(b)2367(d)2497

b+d

(a+b)2500(c+d)2500

a+b+c+d

RR= Inc pušača/Inc nepušača=AR= Inc pušača - Inc nepušača=

Broj popušenih cigareta u toku dana

Oboleli od raka pluća

Zdravi Ukupno

1-14 22 789 811

15-24 54 789 843

25+ 57 789 846

nijedna 3 2497 2500

Ukupno 136 4864 5000

RR= AR=

Kakav zaključak možete da izvedete?Kakav zaključak možete da izvedete?

Age adjusted lung cancer incidence rates per 1,000 males per year for Connecticut (source: White, 1990)

Period 1935-39 1940-44 1945-49 1950-54

Rate: 9.7 13.0 20.6 31.1

Zajednička večera Zajednička večera ((CDC, CDC,

20002000))::

Prisustvovalo 80 osoba, anketirano 75Prisustvovalo 80 osoba, anketirano 7546 obolelo od gastroenteritisa, 29 nije 46 obolelo od gastroenteritisa, 29 nije

oboleloobolelo43 obolelih jelo sladoled43 obolelih jelo sladoled11 jelo sladoled, ali nije obolelo11 jelo sladoled, ali nije obolelo *I iz sladoleda i iz nosa osobe koja ga je *I iz sladoleda i iz nosa osobe koja ga je

pripremala izolovan identičanpripremala izolovan identičan Staphylococcus aureusStaphylococcus aureus

Populacija

Osobe bez oboljenja

Izloženi

Oboleli

Neizloženi

Neoboleli

Oboleli

Neoboleli


smer istraživanja

smer istraživanja


vreme

vreme

Izloženost Oboleli Nisu oboleli

Svega


ac

bd

a+bc+d

Ukupno a+c b+d

Konzumacija sladoleda i obolevanje od gastroenteritisa

Jeli sladoled

Oboleli Nisu oboleli

Svega

DaNeUkupno

a (43)c (3) (46)

b (11)D (18) (29)

a+b (54)c+d (21) (75)

Izloženost Oboleli Nisu oboleli Svega


A 43C 3

B 11D 18

a+b 54c+d 21


RELATIVNI RIZIK (RR): odnos rizika među izloženim ineizloženim osobama tj. odnos stopa incidencije izloženih i neizloženih

a/ (a+b) 43/54 79,6RR= = x100 = = 5,6 c/ (c+d) 3/21 14,3

ATRIBUTIVNI RATRIBUTIVNI RIZIK: IZIK: razlika u razlika u učestalosti oboljenja između izloženih učestalosti oboljenja između izloženih i neizloženihi neizloženih

izražava verovatnoću pojave bolesti izražava verovatnoću pojave bolesti koja je direktno posledica izloženosti koja je direktno posledica izloženosti

AR= 79,6-14,3=55,3AR= 79,6-14,3=55,3

KONTROLNA KOHORTAKONTROLNA KOHORTA

Oktobra 1996.g: 35 novorođenčadi umrlo Oktobra 1996.g: 35 novorođenčadi umrlo zbog sepse u jednoj bolnici u Braziluzbog sepse u jednoj bolnici u Brazilu

KohortaKohorta:: novorođenčad primljena 1, novorođenčad primljena 1, 5,5, 15,15, 25 oktobra: 25 oktobra: 6666

obolelo od sepse: 6obolelo od sepse: 6 Kontrolna kohoKontrolna kohortarta: novorođenčad : novorođenčad

primljena primljena

1,1, 5,5, 15,15, 25 juna: 25 juna: 5555

obolelo od sepse: 0 obolelo od sepse: 0

Opšta populacijaOpšta populacija (MMWR 1997, 46:29-32(MMWR 1997, 46:29-32))

Mesto boravka: 300 stanovnika Mesto boravka: 300 stanovnika jednog sela u Nemačkojjednog sela u Nemačkoj

Od 239 prisutnih, 200 je Od 239 prisutnih, 200 je anketirano i urađena analiza anketirano i urađena analiza antitela na antitela na Coxiella burnetiiCoxiella burnetii

49 osoba obolelo od Q groznice49 osoba obolelo od Q groznice


GRANICE POVERENJAGRANICE POVERENJA 95%CI – raspon za koji se sa 95% sigurnošću može 95%CI – raspon za koji se sa 95% sigurnošću može

tvrditi da se u njegovom okviru nalazi stvarna tvrditi da se u njegovom okviru nalazi stvarna vrednost RRvrednost RR

CI=CI=lnlnRRRR++αα[[((1/a)+(1/b)+(1/c)+(1/d))1/a)+(1/b)+(1/c)+(1/d))]]1/21/2

GRANICE POVERENJAGRANICE POVERENJA: C: CII= = ln ln 5,6+1,96 5,6+1,96 (1/43+1/11+1/3+1/18)1/2 (1/43+1/11+1/3+1/18)1/2

gornja granica poverenja: gornja granica poverenja: ln 3,602= ln 3,602= 36,736,7 donja granica poverenja:donja granica poverenja: ln -0,165 = ln -0,165 = 0,80,8

Ostvareni cOstvareni cilj časailj časa

1.Formulišu hipotezu1.Formulišu hipotezu

2. Definišu populaciju 2. Definišu populaciju

3.Definišu ekspoziciju3.Definišu ekspoziciju

4.Odrede tip kohortne studije 4.Odrede tip kohortne studije

5.Znaju kako se izračunavaju stope i 5.Znaju kako se izračunavaju stope i rizicirizici

6.Tumače rezultate studije6.Tumače rezultate studije

Documents

Doktorske studije Specijalističke akademske studije - Uvod u naučni rad -