Embed Size (px)
Citation preview
DOM NARODNE SKUP[TINE REPUBLIKESRBIJE
UMETNI^KE VREDNOSTI
Zdawe Doma Narodne skup{tine Republike Srbijepodignuto je u blizini mesta gde je 30. novembra1830. godine odr`ana Velika narodna skup{tina,na kojoj je pro~itan hati{erif turskog sultana opravima Srba i kwazu Milo{u potvr|eno pravonaslednog kneza.
Izgradwa skup{tinskog zdawa, prema projektuarhitekte Jovana Ilki}a iz 1901. godine, po~elaje 1907. godine, kada je kraq Petar I Kara|or|evi}polo`io kamen temeqac budu}eg Doma narodnogpredstavni{tva. Zgrada je zavr{ena 1936. godine,a prvo zasedawe u novom zdawu odr`ano je 20.oktobra iste godine. Tada je to bila Narodnaskup{tina Kraqevine Jugoslavije. Septembra1939. godine skup{tina je raspu{tena, a za vremeDrugog svetskog rata u woj je bila sme{tena oku-paciona civilna uprava za Srbiju.
Od zavr{etka rata, nekoliko narednih decenija uovoj gradi je bilo sedi{te jugoslovenskeSkup{tine kao najvi{eg zakonodavnog tela zajed-ni~ke dr`ave Srba, Crnogoraca, Hrvata,Slovenaca i Makedonaca, kao i narodnosti kojesu u woj `ivele.
U ovoj zgradi je 1945. odr`ano Tre}e zasedaweAVNOJ-a, nakon ~ega je formirana PrivremenaNarodna skup{tina Demokratske FederativneJugoslavije. Ona je prerasla u Ustavotvornu
skup{tinu, koja je 29. novembra iste godine pro-glasila Republiku - Federativnu NarodnuRepubliku Jugoslaviju.
Narodna skup{tina FNRJ, kao najvi{i organvlasti, u januaru 1946. godine usvojila je noviUstav, koji je afirmisao principe skup{tinskevladavine.
Ustavom iz 1963. godine progla{ena jeSocijalisti~ka Federativna RepublikaJugoslavija, u kojoj je Savezna skup{tina postalavrhovno zakonodavno telo. Ustav iz 1974. godinepromenio je skup{tinsku strukturu. Tada jeformirana Skup{tina SFRJ, kao najvi{e zakono-davno telo, u kojoj su bile neposredno pred-stavqene republike i autonomne pokrajine.
Nakon raspada SFR Jugoslavije, devedesetih godi-na pro{log veka, ovo zdawe postaje sedi{teSavezne skup{tine, progla{ewem SavezneRepublike Jugoslavije, koju su ~inile dve feder-alne jedinice – Republika Srbija i RepublikaCrna Gora.
Odnosi izme|u dve republike preure|eni suBeogradskim sporazumom u martu 2002. godine, ana osnovu Ustavne poveqe dr`avne zajedniceSrbija i Crna Gora, u martu 2003. godine, konsti-tuisana je Skup{tina Srbije i Crne Gore.
Srbija je ponovo postala samostalna dr`ava 5.juna 2006. godine. Tako je ~itav vek od po~etkaizgradwe, skup{tinsko zdawe na Trgu NikolePa{i}a dobilo svoju prvobitnu namenu – postaloje Dom Narodne skup{tine Republike Srbije.
Dopuweno izdawe
1
Zgrada Doma Narodne skup{tine, prvobitno Doma naro-dnog predstavni{tva, po~ela je da se gradi 1907. godine,kao reprezentativno zdawe za potrebe Kraqevine Srbije.
Projekat za izgradwu Doma narodnog predstavni{tvapoveren je arhitekti Konstantinu A. Jovanovi}u, koji je`iveo i radio u Be~u. Reprezentativno skup{tinskozdawe je, po Jovanovi}evoj zamisli, bilo projektovano uduhu akademske arhitekture monumentalnih javnihgra|evina. Na`alost, sredstva za ovakav projekat srpskadr`ava nije imala.
Godine 1901. promewen je Ustav iSkup{tina je postala dvodoma.Projekat je trebalo iz osnovepromeniti ili prilagoditi.Smatralo se da je celishodnijaizrada novog projekta i zbog togaje avgusta 1901. godine raspisankonkurs za Dom narodnog pred-stavni{ta. Na konkursu je pobedioarhitekta Jovan Ilki}.
Ni ovaj konkurs nije pro{ao bezkritika javnosti, koja je smatralada prvonagra|eni projekat imaprevi{e sli~nosti saJovanovi}evim da bi se mogao sma-trati autorskim ostvarewem, ali ipremalo sopstvene arhitektonsketradicije. Zahtevalo se raspisi-vawe novog konkursa koji bi kaoosnovnu propoziciju imao obavezuprojektovawa skup{tinskog zdawau nacionalnom stilu.
Arhitektura
2
Projekat fasade
Istorijski izgled
3
Glavna fasada
Glavni ulaz
I pored toga {to je 1903. godine ponovo do{lo dopromene Ustava i Skup{tina postala jednodoma i{to je u me|uvremenu promewena dinastija navlasti, nastavqen je rad na projektu dvodomeSkup{tine.
Kamen temeqac za novi Dom narodnog pred-stavni{tva polo`io je kraq Petar I, 27. avgusta1907. godine, u prisustvu najuglednijih zvanica.
Nedostatak sredstava, a zatim balkanski ratovi iPrvi svetski rat, uslovili su da je do stvarawanove dr`ave, Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca, skup{tinsko zdawe bilo izgra|eno donivoa prvog sprata.
Formirawem nove znatno ve}e dr`ave, predvi|eneskup{tinske sale za sednice vi{e nisu bile dovo-qne i zbog toga je bila neophodna wihova rekon-strukcija. Godine 1920., uz odluku o nastavku rado-va na izgradwi Skup{tine, doneta je odluka da seprojekat poveri arhitekti Pavlu Ilki}u, sinu isaradniku Jovana Ilki}a koji je umro uzarobqeni{tvu 1917. godine.
Na osnovu obnovqenih projekata, zgradaSkup{tine zidana je sve do 1926. godine,kada su radovi obustavqeni. Slede}a faza uizgradwi zgrade parlamenta zapo~ela jeposle smrti kraqa Aleksandra 1934. godine.
Nosilac svih poslova postalo jeArhitektonsko odeqewe Ministarstvagra|evine, a glavni projektant arhitektaNikola Krasnov, ruski emigrant, blizakdvoru i u to vreme autor nekih odnajzna~ajnijih zdawa prestonice.
Zgrada Skup{tine bila je zavr{ena iosve}ena 18. oktobra 1936. godine, skoro tridecenije po polagawu kamena temeqca.
4
Skup{tinska zgrada predstavqa monumentalnuakademsku gra|evinu. Centralni deo gra|evinekojim dominira portik nadvi{en je kupolom, a levoi desno prote`u se bo~na krila koja se zavr{avajurizalitima sa trougaonim timpanonima.
Suteren je rusti~no obra|en u ripawskom zelenomkamenu, a visoko prizemqe i sprat, koji suo`ivqeni samo nizom prozora i pilastrima,zavr{avaju se krovnim vencem nad kojimse nalazi balustrada. Sve fasade suoblo`ene ve{ta~kim kamenom.
Definitivno uobli~avawe fasada nikada nijedovr{eno, jer predvi|ene skulpture nad bo~nimkrilima, skulpturalna plastika u centralnom ibo~nim timpanonima i kruna nad kupolom nikadanisu postavqene. Jedini primerci dekorativneplastike na fasadama su medaqoni u nivou prozoraprvog sprata u bo~nim rizalitama, rad vajara\or|a Jovanovi}a i skulpturalna dekoracija nadportalima iz Bulevara kraqa Aleksandra iKosovske ulice, ~iji je autor,verovatno, Petar Palavi~ini.
Monumentalno stepeni{te vodi u vestibil -ulazni hol. Vestibil je duga~kim hodnikom odvo-jen od centralnog hola, stepeni{ta i male ivelike sale za sednice. Paralelno sa wim prote`ese hodnik uz koji se nalaze kabineti.
Iz prizemqa ka prostorijama na spratu vode dvasimetri~no postavqena stepeni{ta od belog mer-mera. Na spratu su prostorije za poslani~keklubove, novinare i administraciju, ali iizuzetno reprezentativne prostorije biblioteke idiplomatskog salona.
Projekat enterijera u celini, kao i svih detaqa,uradio je arhitekta Nikola Krasnov.
Po zna~aju, po uspe{nosti pro`imawa arhitek-ture, skulptura i zanatskih radova, po bogatstvuprimewenih materijala izdvaja se vestibil.Reprezentativni mermerni pod, polihromna
Hodnik u prizemqu
Velika plenarna sala
5
obrada zidova {tuko dekoracijom, mermernistubovi, lo|e prvog sprata, bogata dekoracija tam-bura kupole i zenitalno osvetqewe ~ine rasko{anokvir za ~etiri stoje}e mermerne skulpturevladara u ni{ama.
Centralni hol je obra|en jednostavno i dosto-janstveno, umno`avawem elemenata portala sa jon-skim stubovima u dowoj zoni i lo|ama u gorwoj,povezanim pilastrima sa korintskim kapitelima.Kasetirana tavanica, u ~ijem centru se nalazestaklene prizme, dekorativno je obra|ena.Sastavni deo enterijera ~ine skulpture u ni{amai rezbareni name{taj.
Posebno je zna~ajna velika plenarna sala koja imaprizemqe i galeriju. Zidovi sale su delimi~nopokriveni drvenom oplatom, a delimi~no mermerom.Sala je osvetqena prirodnim svetlom koje dolazi krozstaklenu polukru`nu tavanicu.
Reprezentativni kabineti koji su okrenuti Kosovskojulici i Bulevaru kraqa Aleksandra, razlikuju se odostalih kabineta na~inom obrade zidova i podova.Zidovi imaju hrastovu, odnosno orahovu lamperiju, apodovi intarzirane parkete. Za wih je posebno projek-tovan i name{taj.
Specifi~nostsala u prizemqu,koje se nalazelevo i desno odcentralnog hola,jesu prislowenimasivni stubovisa korintskimkapitelima,dekoracijatavanica u{tuko malteru iposebnoobra|enarezbarena vrata.
Enterijerbiblioteke je do detaqa promi{qen, aname{taj oblikovan u nacionalnom duhu.
Rasko{ni diplomatski salon, u narodu poz-nat kao salon Kneza Pavla, sa zidovimapokrivenim svilenim tapetama, minucioznoobra|enom tavanicom i centralnom rozetom,belom drvenom lamperijom i drvorezbarenimvratima, dobio je i odgovaraju}i name{taj.
Zbog zna~aja svoje funkcije, vezanosti zaistorijske doga|aje i arhitektonskih i umet-ni~kih vrednosti, zgrada Skup{tine je 1984.godine progla{ena za spomenik kulture.
Kupola nad vestibilom
Mala plenarna sala
Hol Sala u prizemqu
Enterijer
6
Biblioteka
Uporedo sa zavr{etkom radova na arhitektonskimelementima eksterijera i enterijera, arhitektaNikola Krasnov je pristupio izradi idejnog pro-jekta za opremawe unutra{weg prostoraSkup{tine. Projekat su ~inili nacrti zaname{taj, rasvetna tela, tepihe i draperije,
iscrpan tekstualni opis, kao i tlocrti ta~nograsporeda name{taja. Svaka prostorija, nezavisnood svog zna~aja i funkcije, precizno je defin-isana ovim projektom, tako da je danas mogu}a au-tenti~na rekonstrukcija svih prostora u okviruskup{tinskog zdawa.
U opremawu entarijera posebna pa`wa jeposve}ena prostorijama koje zauzimajunajzna~ajnije mesto u Skup{tini. To su: velika imala plenarna sala, veliki hol, zajedno sa ~etiriodborske sale koje ga okru`uju, biblioteka,predsedni~ki i potpredsedni~ki kabineti, diplo-matski salon i sale poslani~kih klubova.
7
Diplomatski salon
U zgradi Skup{tine nalaze se dve grupename{taja. Prvu grupu ~ini name{taj koji jesredinom ~etvrte decenije dvadesetog veka izra|enpo nacrtima Nikole Krasnova i koji sa ostalimelementima enterijera ~ini jedinstvenu stilskucelinu. Drugu grupu ~ini name{taj, koji je tokomdruge polovine dvadesetog veka postepenozamewivao originalni i koji i danas ~ini osnovuenterijerske opreme skup{tinskih prostorija.Originalni name{taj fragmentarno je rasut pocelom zdawu.
Na osnovu sa~uvanog mobilijara, izgra|enog uperiodu od 1935. do 1938. godine, mo`e sezakqu~iti da je izuzetna pa`wa poklawanakvalitetu upotrebqenih materijala. Name{taj je
izra|en od prvoklasne slavonske hrastovine iorahovine najvi{eg kvaliteta, a presvu~en jepa`qivo odabranom ko`om, crvene, zelene, plavei braon boje. Stolarske i tapetarske radioveizveli su najboqi me|uratni majstori.
Hol
8
Deoenterijera
Diplomatski salon
Name{taj prati va`nost i reprezentativnostobjekta. U zavisnosti od zna~aja prostora za kojije projektovan, mewa se obim upotrebqenihdekorativnih elementata, ali kvalitet obradeostaje ujedna~en. Glavna dekorativna tehnikakori{}ena u ukra{avawu ovog name{taja jeduborez. Za ukra{avawe su uzeti i kombinovanielementi istorijskih stilova, od renesanse, prekobaroka i rokokoa do ampira, a u konstrukcijipojedinih predmeta primetan je i uticaj,tada vladaju}eg, art dekoa.
Centralni hol, diplomatski saloni biblioteka su jedini prostori skup{tinskogzdawa koji su u celini sa~uvali originalniraspored name{taja po projektu NikoleKrasnova. U velikoj i maloj plenarnoj salisa~uvane su originalne poslani~ke klupe istolovi. Mobilijar za kabinet predsednikaSkup{tine i prate}e slu`be ~ini jednu odnajlep{ih stilskih celina koja u velikoj meripodse}a na originalnu postavku.
Name{taj iz druge polovine 20. veka je stilskiraznolik. Uo~qiva je `eqa da se pratimonumentalnost i reprezentativnostme|uratnog name{taja. Iz ovog perioda pose-bno se isti~u dva konferencijska stola izodborskih sala, koja u svemu prate izvorni duhKrasnovqenih projekata, savr{eno se uklapajuu enterijere ovih prostora, preuzimaju}i dobroukomponovane dekorativne elementedovratnika i {tuko dekoracije.
Arhitekta Nikola Krasnov je u projektovawumobilijara za ovo zdawe pokazao svo svojeznawe i iskustvo, pru`iv{i naru~iocimaenterijer dostojan zna~ajaove dr`avne institucije.
Svetle}a tela, kao i ostali elementi enteri-jera, ~iji je autor Nikola Krasnov, posebno suprojektovani za ovo reprezentativno zdawe.
Deo enterijera Deo enterijera
9
KabinetpredsednikaSkup{tine
Kabinet predsednika Skup{tine
Raspore|ena na svim nivoima, u zavisnosti odnamene prostora, vi{e su ili mawe rasko{na.Dekorativnim izgledom, stilski prate celovi-ti ambijent enterijera. Postavqene 1936.godine, uz nekoliko izuzetaka, do danas jesa~uvano preko 600 komada originalnih sve-tiqki, koje se mogu razvrstati u ~etiri grupe:lustere, plafowere, vandarme (aplike) i kande-labre. Sve su izra|ene od bronze ili mesinga saodgovaraju}im staklenim delovima.
Najreprezentativniji me|u svetle}im telimajeste luster koji se nalazi u diplomatskomsalonu, a pripada grupi polijeleja odpozla}ene bronze sa 36 sve}a.U dva predsedni~ka kabineta nalazise isti tip rasko{nog lustera, koji ukazuje nazna~aj ovih prostorija. Svojim savr{enimproporcijama isti~u se kandelabri uvestibilu, doprinose}i op{tem utiskureprezentativnosti skup{tinskog zdawa.
Slikarstvo
10
Mirko Ra~ki, Slovenac, Srpkiwa, Hrvatica i Crnogorac, 1937.
Na zidovima Skup{tine nalazi se dvadeset fresakakoje su, tokom 1937. godine, uradili proverenimajstori dekorativnog slikarstva i ugledniumetnici sposobni da se uhvate u ko{tac savelikim formatima, odabrani na konkursuraspisanom prethodne godine. Zadu`eni za brigu ogradwi novog zdawa savetovali su da dela tematskibudu primerena nameni i stilski usagla{ena saarhitekturom i renesansnim uzorima, a ne da seve`u za vizantijsko nasle|e,kubizam ili ekspresionizam.
Veliku alegoriju rada, po dimenzijamanajmonumentalniju, naslikao je u maloj sali M.Menegelo Rodi}, ~uven po ukra{avawu splitskihhramova i enterijera javnih zgrada. Na dvanaestpandantifa iste prostorije, M. Ra~ki je, veomakarikiraju}i likove, izveo po {est `enskih imu{kih portreta u no{wama naroda tada{weJugoslavije. Ovaj zna~ajan predstavnik secesije isimbolizma u hrvatskom slikarstvu, poznat je pociklusu od pet velikih kompozicija iz `ivotaKraqevi}a Marka (1910). Tri od wih ~uva
Vladimir Filakovac, U brdima, 1937.
11
Narodni muzej u Beogradu, zajedno sa skicomOslobo|ewe, dobijenom na poklon od Savezneskup{tine (1959), koju je T. Kraq, potvr|en kodoslikavawa crkava u slovena~kom primorju iokolini Trsta, trebalo da prenese na ~eoni zidskup{tinske velike sale, kao najveli~anstvenijuglorifikaciju borbe za slobodu koja je dovela doujediwewa Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ne{to mawih dimenzija, a likovno bli`e zahte-vima vremena, jesu freske na zidovima kafe- klubau prizemqu. Obala i U brdima odra`avaju najboqeodlike poetike V. Filakovca, cewenog hrvatskogumetnika i profesora na akademijama u Beogradui Zagrebu, a i Gosposvetsko poqeR. Slapernika, ~ije istorijske scene krase javnezgrade u Qubqani. U restoranu sprat ni`e, isti,
Rajko Slapernik, Arlekin, 1937.
Mate Menegalo Rodi}, Velika alegorija rada, 1937.
12
dobro znan slovena~ki slikar je, u duhuaktuelnih tendencija poetskog realizmai modernih shvatawa, naslikaoArlekine i Gozbu, a mawe poznat P.Petrovi~ Suha~ev, jedan iz plejade zabo-ravqenih ruskih emigranata u Srbiji,Ribare i Obed, pomalo anahrono, ilus-trativno i, kao {to su ~lanoviKomiteta za gradwu preporu~ivali, uzprihvatawe iskustava Luke Siworelija.
[tafelajnih slika, kao i ne{to malocrte`a i grafika, ima samo u mawe dos-tupnim prostorijama, jer su oninajreprezentativniji (kabineti i sale zasastanke), opto~eni lamperijom idrugim ukrasnim detaqima. Jezgro ovogsegmenta skup{tinske zbirke, koja danasima devedeset {est predmeta,
za~eto je portretimapredsednika Narodneskup{tine. Prvi jeporu~en sredinom tre}edecenije od I. Ti{ova,ostalih sedam izme|u1935. i 1939. godine odve} posustalog, ali poakademsko realisti~kojve{tini ~uvenog U.Predi}a. Sude}i pogodinama nastanka, tadasu mogla da budu inabavqena delaS. Aralice,D. Gli{i}a,
Igwat Job, Primorski motiv, 1921.
Sava [umanovi}, Predeo iz [ida, 1938.
13
P. Dobrovi}a, I. Joba, M. Petrova,Z. Petrovi}, V. Pomori{ca, K.Hakmana i S. [umanovi}a, slikaraiz mati~nih tokova srpske ijugoslovenskeumetnosti, ali nije iskqu~eno da sui ona prispela tek posleDrugog svetskog rata.
Pedesetih i {ezdesetih godina podskup{tinskim krovom sme{teni su ido danas su ostali radovi korifejasvih krajeva tada{we zajedni~kedr`ave: \. Andrejevi} Kuna, D.Anti}, J. Bijeli}a,J. Bifela, S. Bogojevi}a,L. Vujaklije, V. Dimitrijevi}a,B. Ili}a, V. Jordana, D. Kondovskog,
Petar Lubarda, Predeo iz Crne Gore, 1949-1950.
Ivan Radovi}, Motiv iz Vojvodine, 1950-ih
14
Ismet Mujezinovi}, Ustanak husinskih rudara, oko 1957.
Lazar Li~enoski, Dolap, 1957.
M. Kowovi}a, M. Kuja~i}a, M.Kurnik, L. Li~enoskog, P. Lubarde,P. Mazeva, M. B. Kiara, P.Milosavqevi}a, M. Milunovi}a,P. Om~ikusa, S. Pejovi}a,O. Petlevskog, \. Popovi}a,M. B. Proti}a, I. Radovi}a,F. Filipovi}a, S. Hod`i}a,I. [eremeta, F. [imunovi}ai S. [ohaja.
Zbirka je obuhvatala sto pedeset{est dela od kojih je, 5. oktobra2000. godine, {ezdeset ukradeno iliu po`aru uni{teno, me|u wima iona vrlo dragocena dela na{ih doa-jena: S. Aralice, B. Dogana,P. Dobrovi}a, M. Ke~i}a, M.Kowovi}a, P. Lubarde,M. Makaneca,P. Milosavqevi}a,M. Milunovi}a, Z. Petrovi},
15
Milo Milunovi}, Veliki sto, 1958.
Me{ko - Bogdan Kiar, [tit I, 1964.
Pe|a Milosavqevi}, Dubrovnik, 1959.
\. Popovi}a, Z. Price, M. B. Proti}a, V.Sve~waka, B. Stevanovi}a, I. Tabakovi}a,M. Todorovi}a, V. Filakovca,M. ^elebonovi}a, B. [otre, M.[u{tari}a i dr. Iako je gubitak nenadok-nadiv, Ministarstvo kulture Srbije, ubrzopotom, Skup{tini poklonilo tridesetdevet slika, tri skulpure i jednu tapiseri-ju. Re~ je o delima savremenih autora:B. Damjanovskog, V. Duwi}a, @. \aka,Q. Jankovi}a, A. Lukovi}a, B. Miqu{a, B. Mihailovi}a, P. Om~ikusa, Q. Popovi}a, R. Reqi}a, M. Skovran, V. Stani}a, M. Stankovi}a od Ma~ve, T. Stevanovi}a, Z. Stojanovi}, U.To{kovi}a, M. Tucovi}a, A. Cvetkovi}a idrugih. Tako je kolekcija nastavila da serazvija, a zahvaquju}i svojim umetni~kimvrednostima, nezaobilazna je za sagle-davawe stvarala~kih dometa u Srbiji izemqama nekada{we Jugoslavije.
Vajarstvo
16
Dragutin Filipovi}, Car Du{an, 1937.
Dragomir Aramba{i}, Odbrana,1925.
Prema projektu za zgradu Doma narodnogpredstavni{tva i tokom ure|ewa wenogenterijera, bilo je predvi|eno da skulpturebudu zna~ajan element dekoracije, objedi-wavaju}i u sebi umetni~ke vrednosti savizuelnom manifestacijom nacionalnog,duhovnog i politi~kog identiteta. Ve}dvadesetih godina minulog stole}a, pozamisli arhitekte Ilki}a, vajarska ost-varewa, koja bi svojim simboli~nim karak-terom upu}ivala na funkciju same institu-cije i zna~aj onoga {to oli~ava, trebalo jeda budu postavqena na frontovima iznadoba ulaza i du` gorwe ivice bo~nih krilazgrade. Do realizacije nije do{lo, ali jeodlu~eno da se odabrani gipsani modeli,
nastali 1925. i 1926. godine, postave uunutra{wost zgrade. Sa~uvano je devetradova: Odbrana i Rudar D. Aramba{i}a,Nauka P. Palavi~inija, Saobra}aj L.Dolinara, Zanatstvo I. Kerdi}a, Trgovina@. Luki}a, Politi~ar I. Zajeca, GradinarI. Napotnika i Gra|evinar verovatnoD. Hotka. Raznorodne po idejama, ove skulp-ture u velikoj meri odra`avaju glavnestvarala~ke tokove u vajarstvu tog perioda.
17
France Gor{e, Poqoprivreda, 1937. Petar Palavi~ini, Zanatstvo, 1937.
Vawa Radau{, Kraq Tomislav, 1937..
Radovi koji su posle zavr{etka zgrade, krajemtridesetih godina, postavqeni u ni{amapredvi|enim za wih u unutra{wosti zdawa,~ine znatno ujedna~eniju celinu. U vestibilu,odmah na ulasku, ~etiri monumentalne figureisklesane u prilepskom mermerom, ~vrstih,stabilnih oblika i blago stilizovanih,svedenih povr{ina, predstavqaju li~nosti
koje simbolizuju istorijski razvoj sva trikonstitutivna naroda i rodona~elnikakraqevske dinastije. To su Car Du{anD. Filipovi}a, Kraq Tomislav V. Radau{a,
Knez Koceq T. Kosa i Kara|or|eF. Kr{ini}a. Skulpture u centralnom holu,
po idejnom programu, ozna~avaju privrednedelatnosti, a izra`ene su `enskim figurama
18
Frano Kr{ini}, Kara|or|e, 1938.
Tine Kos, Knez Koceq, 1937.
prikazanim sa atributima koji odre|uju poje-dine grane privrede. Figure Zanatstvo iPomorstvo, rad P. Palavi~inija iPoqoprivreda i Industrija F. Gor{ea,izvedene su u mermeru. Wima su srodna dva
ostvarewa F. Kr{ini}a odlivena u bronzi,personifikacije Pravde i Prosvete.Pomenuta dela izvedena su po modelima kojisu dobili prve nagrade na konkursu na kome suu~estvovali gotovo svi poznatijijugoslovenski vajari tog perioda.
Za razliku od wih, dve dinami~ne kompozicijesa nazivom Igrali se kowi vrani, koje su
postavqene ispred zgrade 1938. goduine,direktno su naru~ene od T. Rosandi}a, koji jesvojim stvarala~kim i pedago{kim radomostavio dubok trag u srpskoj i jugoslovenskojskulpturi.
Portreti, koji svedo~e o li~nostima, ali i orazdobqima koja su one obele`ile svojimdelovawem, imaju va`no mesto u likovnom ipoliti~kom procesu uobli~avawa umetni~kogprograma zdawa Skup{tine. Prvo je u zbirkudospeo portret kraqa Petra I kada je, 1920.,ovo delo R. Valdeca odliveno u vi{e primera-ka za sve va`nije dr`avne ustanove. U okviruure|ewa enterijera, 1937. od R. Stijovi}a, T.Rosandi}a i S. Stojanovi}a naru~ene su bistekraqa Aleksandra, Nikole Pa{i}a i StjepanaRadi}a, a zatim je I. Despi} uradila portretkraqa Petra II. Tokom posleratnog perioda,
19
Rudolf Valdec, Kraq Petar I, 1904. Toma Rosandi}, Nikola Pa{i}, 1937.
Risto Stijovi}, Kraq Aleksandar, 1937.
Toma Rosandi}, Igrali se kowi vrani, 1937-1938.
Antun Augustin~i}, Josip Broz Tito, 1947.
po~ev od 1947. godine, nastale su biste predsed-nika Josipa Broza Tita, dela A. Augustin~i}a iB. Kalina, kao i predsednika Savezne skup{tineMo{e Pijade, dr Ivana Ribara, MilentijaPopovi}a i Edvarda Kardeqa, ostvarewa A.Augustin~i}a,B. Kalina, N. Jankovi}a i Z. Kalina.
Vajarska ostvarewa u zgradi Skup{tine dela sunajzna~ajnijih autora sa prostora nekada{weJugoslavije. Po umetni~kimvrednostima, ona predstavqaju vrhunske dometejugoslovenske skulpture, posebno one iz periodaizme|u dva svetska rata, a po idejnoj zamisli ~ineskladnu i promi{qenu celinu, koja odra`avaistorijski, duhovnii materijalni razvoj dr`ave.
Izdava~:
Slu`ba Narodne skup{tine Republike Srbije
Stru~ni saradnici:
Vera Pavlovi} – Lon~arski (arhitektura)
Marija Buji} i Ivanka Zori} (enterijer)
Vera Gruji} (vajarstvo) i
Qubica Miqkovi} (slikarstvo)
[tampawe ove publikacije omogu}ila jeMisija OEBS-a u Srbiji
Beograd, 2006. godine
