Zvoncica

~ 1 ~ Foxy

Zvoncica

Dona Greenman

Brodovi u noći

~ 2 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

I

April je bio na izmaku. Još nije bila sezona, ali se činilo da to niko ne

primećuje. Bilo je kasno uveče i niko nije mario. Bar je vrveo od ljudi. Žurka je bila u toku.

Muzika je odzvanjala. Masa gostiju se ljuljala na podijumu za igranje, sa spektakularnim prizorom Atlanskog okeana u pozadini.

Sa balkona koji je okruživao prizemlje, jedna koktel salveta se kovitlala nadole preko glava razdragane mase. Lepršala je, lagano se krećući nadesno i ploveći vazdušnom strujom, dok nije kliznula preko stola Vande Rodejl i prizemljila se na pod, kraj nje.

Vanda je posmatrala spuštanje salvete i automatski podigla pogled, očekujući i piće koje leti za njom. Tamo se jedna čaša lagano klatila među dugim, tankim prstima čoveka koji je, nagnuvši se ležerno preko ograde, posmatrao... nju!

Njegov pogled srete njen, kao da je baš to celo veče čekao. Sada, kada se to dogodilo, bilo joj je teško da odvoji pogled.

Njegovo lice joj se činilo poznato, iako je znala da ga nikad nije srela. Imao je tamnu kosu i kožu potamnelu od sunca. Imao je i brkove, što mu je davalo dozu nestašluka.

Sviđalo joj se njegovo telo. Delovalo je jako i zdravo, što je ona, kao neko ko se bavi istraživanjem oblika i forme, mogla zapaziti. Ali, bilo je u njegovom držanju i nečega što je ukazivalo da se njegova snaga nalazi više u intelektu nego u mišićima.

Vanda je, budući primorana na to, veliki deo svog života provela razvijajući svoju intuiciju u vezi sa ljudima. Imala je oko da prodre kroz sve odbrambene mehanizme do suštine osobe koja se krije unutra. Ali, kod ovog čoveka je to bilo nepotrebno. On ništa nije krio.

Sudeći po veselom društvu u kome se nalazio, izgledalo je da nema problema sa sklapanjem prijateljstava. Nešto su slavili. Bio je okružen ljudima i, očigledno, u centru njihove pažnje. Tu i tamo, domahnuo bi nekome u znak pozdrava, dok je njegov pogled i dalje ostajao prikovan za Vandu.

- Ti ne slaviš - mucao je Harli Bokner na uvo svog brata dok se, rame uz rame, naginjao preko ograde pored njega.

- Naravno da slavim - reče Korbit. Upravo su bili potpisali ugovor sa novim sponzorom za trke koje su trebale da se održe sledeće godine. Bio

~ 3 ~ Foxy

Zvoncica

je to, zaista, veliki povod za slavlje, ali, Korbitov pogled se nije odvajao od žene koja je sedela dole.

- Ja slavim u tišini. Osećam se pijan, a jedva da sam i pipnuo ovo - rekao je, pokazujući čašu u svojoj ruci.

Prebacivši lenjo ruku preko Korbitovog ramena, njegov brat je pratio njegov pogled.

- Koja je? Ona smeđa? Korbit potvrdno klimnu. Posmatrao ju je već neko vreme. Otkad je

stigla, njenom pogledu nije promaklo ništa što se u baru dešavalo, uključujući i njegov trik sa salvetom. Činilo se da je svesna svega što se oko nje dešava, ali da ne uživa. Nije bila deo svega ovoga. Zašto? Bože, kako je samo lepa!

- Hmmm, lepo! - komentarisao je. - Ali, njena prijateljica izgleda poput prave napasti. Moraću te ostaviti da se sam snađeš u ovom slučaju, žao mi je.

Korbit klimnu potvrdno, prosto da bi ućutkao Harlija. Po krvi, bili su braća. Profesionalno, bili su partneri. Zavisili su jedan od drugog u mnogim stvarima, ali, osvajanje žena nije bila jedna od njih.

Želeo je da bude sam, da svi odu... osim žene koja je sedela dole, u parteru. I sve što je želeo od nje, bilo je da mu dopusti da je gleda. Nikada nije video nekog kao što je ona.

Ona ni nije imala drugog izbora, no da se pokori njegovoj odluci. Već to je bilo čudno, jer obično nije podnosila ničija naređenja. Ali, njegov pogled je više ličio na nežno, uporno dozivanje sa „molim” na kraju, koje se nije moglo odbiti.

Kada joj se, najzad, nasmešio, čitav restoran je zasijao novom svetlošću i radošću. Smešio se široko, dok su mu se na obrazima stvarale duboke jamice. Oči su mu sijale uzbuđenjem, koje joj je oduzimalo dah. Sala poče da se okreće oko nje, odnoseći sa sobom svu njenu trezvenost i ozbiljnost.

On mahnu rukom u njenom pravcu, kao da pokušava nešto da joj kaže.

Vanda pogleda oko sebe. Niko nije primećivao čoveka na balkonu. Da bi bila sigurna da se obraće baš njoj, ona stavi ruku na grudi i pogleda ga upitno.

On klimnu glavom, ponavljajući pređašnju kretnju. Ona se namršti, ne razumevajući poruku. Kada on dodirnu dno svoje čaše, ona se seti salvete koja joj je privukla pažnju ranije te večeri. Njegov pogled je imitirao putanju salvete, da bi se na kraju zaustavio kraj njene stolice. Prateći

~ 4 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

njegov pogled, ona ugleda salvetu, podiže je i ponovo pogleda u njega. Šarm je izbijao iz njegovog osmeha, kao da ga je njen postupak zadovoljio.

Vanda se i dalje mrštila. Nije, valjda, očekivao da mu vrati salvetu? Ona je prevrnu, ne bi li otkrila bilo šta što bi na njoj bilo neobično. Na pozadini je, razgovetnim, energičnim rukopisom, bilo napisano: „Veoma ste lepi”.

Ona pogleda gore začuđeno. Smešio se dobronamerno. Njoj se ponovo učini da ga poznaje, ali je u isto vreme znala da se vara.

Dok joj se vraćalo samopouzdanje, ona ga ponovo pogleda. Iako pun razumevanja za njenu nelagodnost, njegov pogled nije odavao saosećanje.

Tek kada su je uzbuđena osećanja naterala da pocrveni, Vandi se cela situacija učini smešnom. Kakva sam samo budala, pomislila je. On je, verovatno, najveći zavodnik severne hemisfere. Pretpostavljala je da šalje leteće poruke na sve strane, udvarajući se posle svakoj ženi koja se pokaže dovoljno glupa da je podigne. Okrenula je glavu i usredsredila pažnju na svoje društvo za to veče.

Ameli baš i nije bila neko društvo. Bila je izgubljena u svom svetu i, što je još gore, zaljubljena!

Ove večeri Ameli, u stanju krajnjeg ushićenja, potpuno hipnotisana, posmatrala svaki pokret čoveka koji je u orkestru svirao bubnjeve. Kad bi samo on znao, pomisli Vanda, skrećući pogled sa Amelinog pegavog lica na čoveka za bubnjevima.

Vanda je postajala pomalo nervozna. Dva dana je već negovala drugaricu bolesnu od ljubavi. Nije na to bila spremna. Bio joj je potreban odmor, pošteno ga je zaslužila. Kako sam se uplela u sve ovo, upitala se. A opet, kako je mogla odbiti Ameli i ne krenuti sa njom na ovo putovanje?

Devet godina ranije Vanda se uselila u stan, vrata do vrata sa stanom u kome su stanovale Ameli i njena majka. Nije prošlo mnogo a Ameli je već utabala stazu kroz dvorište do Vandinih vrata, osećajući se u njenom stanu kao u svom. Vanda je posmatrala kako ona izrasta u lepu, otvorenu mladu ženu kojoj je san bio da se uda za bogatog i uzbudljivog čoveka.

Ali, u Vandinim mislima Ameli će zauvek ostati devojčica koja ju je iskreno, ne predomišljajući se, primila u svoje srce sa neobičnom ljubaznošću i poštovanjem. Bez mnogo pitanja, prihvatila ju je onakvu kakva jeste. To je razlog zbog kojeg Vanda nijednu njenu molbu nije smatrala suviše zahtevnom.

Ameli je bila suviše nezavisna da bi u trenutnoj situaciji tražila podršku. Nije joj to bilo potrebno. Ona je jednostavno, pustila Vandu da pođe sa njom jer je znala da ona voli da igra a sama je, negde na marginama svesti, ovu zaglušujuću muziku povezivala sa igranjem.

~ 5 ~ Foxy

Zvoncica

Sa Vandine tačke gledišta, sve je bilo malo komplikovanije. Jedno je bilo igrati sa muškarcem na javnom mestu a sasvim drugo igrati sam u sobi, pojačavajući muziku sa stereo uređaja do maksimuma. Nikada ne bi igrala sama pred ljudima.

Vanda se nije osećala spremnom, ni emocionalno, ni ikako drugačije, za kontakte sa strancima. Nije bila u svom elementu u društvu nepoznatih ljudi i zato je izbegavala lične kontakte sa njima kad god je to bilo moguće. Ipak, volela je ljude na svoj način.

Ispružila je ruke i položila dlanove na metalnu šipku koja je odvajala stolove od podijuma za igru. Osećala je vibracije muzike kako se pojačavaju kroz metal. Brzi ritam probudio je u njoj želju za igrom. Da ne bi pogledala ka čoveku na balkonu ona skrenu svoj pogled u suprotnom pravcu.

Preko skakutave gomile igrača ugledala je mir okeana. Svetlost punog meseca odbijala se od vode, igrajući neku sporu, senzualnu igru. Nijedan izum čovekove najsmelije mašte nije mogao da se meri s tim prizorom.

Odjednom, jedna ruka spustila se na njeno rame. Bio je to miran, nežan dodir ali se ona, ipak, trgnula. Okrenula se polako, premeštajući pogled sa ruke na lice.

Muškarac sa balkona, visok, izgledao još bolje izbliza, stajao je kraj nje. Njoj zastade dah. Srce joj se stisnulo u grudima, tonuvši sve dublje.

Sretala je mnoge ljude tokom svoje karijere i često su ta poznanstva prerastala u prijateljstva. Bilo je nekoliko novih poznanika sa kojima je želela da ostvari prisniji kontakt ali je to predstavljalo preveliki rizik, suviše bola, i radije je odustajala. Jedan od njih bio je i muškarac koji je stajao pred njom. Širok osmeh, dobrodušan pogled u njegovim očima, mišićavo telo, sve je to bilo veliko iskušenje ali...

- Dobro veče - reče on glasno u pokušaju da nadglasa muziku. Vanda podiže ruku u znak dobrodošlice. Smešeći se nesigurno,

pogledala je Ameli koja nije primetila njegov dolazak. - Jeste li za jednu igru? - upitao je. Brkovi su otežavali čitanje sa usana

ali pokazivao je prema podijumu za igru sa upitnim izrazom lica što je pomoglo Vandi da shvati njegovo pitanje. Da li zbog načina na koji ju je gledao ili uznemirenosti njenog tela, tek, nije odmah prihvatila ponudu.

Znala je da rizikuje. Mogla je zamisliti izraz neverice kad otkrije istinu o njoj. Šok. Oprez. Viđala je to i ranije. Ispod osećanja koja su se vrtoglavo kovitlala na površini krila se stidljivost i potisnuta ljutnja zbog nerazumevanja, dovučena u njene misli iz najranijeg detinjstva.

- Igrate li? - ponavljao je, misleći da se zbunila.

~ 6 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Nasmešila se. Dodirnula je Ameli po ruci i pokazala joj rukom da odlazi da igra sa strancem. Pogledom preko ramena Ameli je odmerila muškarca kroz stisnute kapke pre nego što je klimnula u znak odobravanja.

Muškarac se obradovao kao da je upravo izvukao neku veliku nagradu. Njegovi prsti se sklopiše oko Vandinog zglavka pre nego što se okrenuo i počeo probijati kroz masu ljudi na podijumu.

Vanda se osećala čudno, kao da polazi na dugo putovanje. Spakovana, spremna za polazak, još uvek nesigurna da li je ostavila iza sebe sve u redu, pitajući se da li će sve ispasti prema njenim očekivanjima. A tada, još uvek puna pitanja i sumnji, vezuje pojas i čeka da avion uzleti.

Upravo kada su stupili na podijum muzika je prestala da svira. Ostali igrači su se polako zaustavili i krenuli da se razilaze. U momentu, Vandu poče da obuzima panika. Hoće li muškarac iskoristiti priliku da joj se obrati? Gledala je u njegov potiljak iščekujući da se okrene i kaže nešto.

Napredovali su uz bujicu ljudi koji su se razilazili, propuštajući puni poštovanja muškarca ispred nje. Po njihovim osmesima punim uzbuđenja Vanda je zaključila da on nije običan gost ovog restorana, ali nije imala vremena za dalje razmišljanje pošto se on, došavši do centra podijuma, okrenuo ka njoj. Nasmešio se toplo. Još uvek držeći je za ruku obuhvatio je pogledom celu njenu figuru. Srce joj je ubrzano tuklo u grudima. Očigledno je bio zadovoljan onim što vidi. Pogledi su im se ponovo sreli.

- Ne mogu da verujem da nisam morao da se borim sa nekim za ovu igru - rekao je posmatrajući je pomno.

Nije razumela ali se svejedno nasmešila. Teško je podnosila njegov pogled. I pre su ljudi zurili u nju ali nikad na način na koji je on to činio. Kao da sakuplja informacije. Nije smatrala sebe za nešto izuzetno lepo za gledanje. Upravo u trenutku kad je htela nešto da kaže, muzika je ponovo zasvirala.

Pod nogama je osetila kako je pod počeo da vibrira u ritmu. Bacila je pogled na ostale igrače. Pesma je bila u sporijem ritmu...

Muškarac je obgrlio Vandu. Ona je položila ruke na njegove grudi i tako zagrljeni oni zaploviše laganim ritmom. Vandina osećanja su bila u previranju. Nekoliko puta je pogledala nagore pitajući se da li su se ikada pre sreli. Nemoguće. Sigurno bi zapamtila čoveka koji joj ovako oduzima dah!

Korbit Bokner nije bio opušten kao što je izgledao. Stotine žena spuštale su svoje glave pune mekih kovrdža na njegove grudi i priljubljivale svoja tela uz njegovo u toku igre ali zbog nijedne se nije osećao ovako nespretno, kao da ima dve leve noge. One nisu imale velike, svetle oči, gusto oivičene tamnim trepavicama i pogled koji je izgledao

~ 7 ~ Foxy

Zvoncica

kao da kroz neke daleke prostore i vreme putuje da bi se sreo sa njegovim. Nijedna nije imala pune, sočne usne, uvek spremne na poljupce, ni kožu glatku i mirišljavu poput bebe. Činilo mu se da po prvi put pleše sa ovako lepom ženom.

Vanda je volela da igra. Osećala je muziku celim bićem, svim njegovim ćelijama. Ona ju je ispunjavala i Vanda joj se potpuno prepuštala.

Učinilo joj se da je on nešto rekao. Zaključila je to po izrazu iščekivanja na njegovom licu. Upitno ga je pogledala. Muzika je treštala i zato on ponovi svoje reči razgovetnije. Ponovo se namrštila. Nije ga mogla čuti, a sa usana mu nije mogla čitati zbog brkova koji su bacali senku na njih. Nagnuo se prema njoj i još jednom ponovio svoje reči. Bezuspešno. Mora da je imao nešto važno da joj kaže pošto ju je uhvatio za ruku i privukao sasvim blizu.

Njegov dah i strujanja vazduha dok je ponavljao svoje reči zagolicali su njen vrat i ona se nasmeja, mahinalno se odmičući od njega. Korbit se nasmejao, odmahnuo glavom i odustao od ideje da joj bilo šta kaže dok muzika svira.

Pogledao je i nasmešio se. Svetlost je zračila iz njegovih očiju. Dopadala joj se izražajnost njegovog lica, činila je govor skoro nepotrebnim. Osetila je toplotu kako se razhva po njenom telu shvativši ponovo da je on smatra lepom.

- Jeste li odavde? Ili ste samo na odmoru? - pitao je. Namrštila se. On pokaza na pod. - Živite li ovde? Khmnula je glavom potvrdno i ponovo proklela njegove brkove. Nije

razumela pitanje ali činilo se da ga je njen potvrdan odgovor zadovoljio. Igrali su, komunicirajući osmesima i očima. Bilo je neke prisnosti

među njima, kao da su se već dugo poznavali. Tela su im skladno prianjala jedno uz drugo, kao da su bila samo polovine jedne iste celine.

Vanda nije znala veruje li u ljubav na prvi pogled ali je osećala da će ovaj čovek izmeniti deo nje zauvek. On je izneo na površinu jedan deo nje koji je bio duboko sakriven. Uzdahnula je razočarano kad je muzika prestala.

Muškarac je nije odmah pustio. Nežno, ali ipak odlučno, vratio je njenu glavu na svoje rame i nastavio da igra.

Kada je uspostavio kontrolu nad njenim telom i bio siguran da ona neće pobeći, Korbit ju je odvojio od sebe i pogledao. Uživao je.

Vanda se unervozila. Stalno je tražio nešto duboko u njenim očima. Nije izgledao razočaran, jedino radoznao.

- Ko si ti? - upitao je. ~ 8 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Vanda je mogla jedino da se nasmeje, suviše opčinjena da bi razmišljala.

- Misteriozna žena, hm? Sama od sebe, njena ruka se polako podigla i njeni prsti dodirnuše

njegov obraz spuštajući se prema bradi. Videla je kako on teško guta i shvatila da se oseća isto kao ona.

- Ja sam Korbit - rekao je. U tom trenutku muzika je ponovo zapulsirala kroz dvoranu. - Korbit Bokner - vikao je u blizini njenog uveta. Vanda je dodirnula svoje uvo, pokazujući da ne čuje. Korbit je

zatvorio oči bespomoćno i naslonio svoje čelo na njeno kao da pokušava da komunicira sa njom samo mislima. Kada je podigao glavu i počeo da gleda po sali spazio je stakleni zid koji je gledao na okean. Uhvatio je za ruku i poveo do njega.

Usled toplote prostorije i hladnoće kasnog aprila napolju, staklo je bio zamagljeno. Ispružio je ruku i napisao svoje ime. Nasmešila se. Sviđalo joj se. Pristajalo mu je. Jednim prstom ona napisa svoje ime ispod njegovog. Pogledala ga je i spazila kako se ono oblikuje na njegovim usnama. Klimnuo je, zadovoljan. Zatim ga je još jednom izgovorio, kružeći pogledom po njenom licu.

Vandu je hipnotisao njegov pogled. Bila je paralisana na momenat, ne osećajući, ne razmišljajući. Da su se nalazili bilo gde u svemira ne bi se bojala. Imala je poverenja u njega.

Nije znala kada su se njegove ruke sklopile oko nje, niti kada je počela da se nada da će je poljubili. Odjednom, bila je u njegovom zagrljaju sa željom da se to dogodi. U njegovim očima videla je bujicu strasti dok joj se polako približavao. Ona oseti blagu nesvesticu.

Njegove usne bile su meke i nežne ispočetka, istražujući eksperimentišući. Priljubila se uz njega, želeći više. On je čvrsto zagrli i produbi svoj poljubac.

Vandi se činilo da vreme stoji i da oko nje nema ničeg osim Korbita i ogromne žudnje celog njenog bića. Razdvojih su se, ostajući spojeni vezom dubljom od reči. Oboje su izgledali zadovoljni. Znali su da su doživeli nešto suviše snažno da bi ga mogli objasniti rečima. Zato nisu ni pokušavali.

Korbit nije mogao da se načudi svojoj sreći. Bih su sami. Muzika je prestala. Gosti su se razišli.

Ispružio je ruku i dotaknuo duge kovrdže na svom ramenu. Palcem je pomilovao po obrazu. Ona je pratila svaki njegov pokret. Pažnja joj je bila usmerena samo na njega i on je želeo da tako i ostane.

~ 9 ~ Foxy

Zvoncica

Vanda je disala teško i brzo. Kroz kožu su joj prolazili žmarci. Bila je uzbuđena i tiha. Trgnula se na iznenadni dodir koji nije bio njegov.

- Žao mi je što moram da vas prekinem - izvinjavala se Ameli, gledajući ih naizmenično, tužna što ih ometa - ali, restoran se zatvara.

Oni preleteše očima po sali pre nego što su im se pogledi ponovo sreli. Nasmešili su se tužno, puni nespokojstva. Nisu želeli da se rastanu a opet, sve drago bilo je nemoguće.

- Hvala za igra - progovorila je Vanda najzad, - bilo je predivno. - Sačekaj - uhvatio je za ruku. - Moraš li odmah da ideš? Mislim... ja

sam vlasnik ovog restorana, možemo još ostati. Ili, možemo otići negde i još malo razgovarati.

- Razgovarati? - upita ona dubokim glasom. - O čemu? Korbit se trgnuo. Zar ona nije osetila što i on? - Pa, samo... razgovarati - objašnjavao je. - Ne znam čak ni tvoje

prezime. Evo, sada će, pomislila je Vanda. Taj momenat koji ju je uvek plašio. Momenat u kome se odlučuje da li će biti prihvaćena ili, ipak,

odbačena. Gledala ga je kolebajući se između poverenja koje je prema njemu osetila i bola doživljenog već mnogo puta. Ko je on, ustalom, pomisli.

Verovatno se više nikada nećemo sresli. Mogu li bar jednom bili pošteđena „tog” pogleda?

Instinktivno, odlučila je da zaštiti sebe. Okrenula se polako i krenula da se udaljava.

- Hej, stani! - povikao je Korbit. - Šta nije u redu? - Sve je u redu - reče Ameli, spremna da zaštiti Vandu. - Rekla vam je

da je igra bila predivna. Korbit je napola primećivao Ameli ali je ton njenog glasa upozori da

ne navaljuje više. Posmatrao je Vandu kako odlučnim koracima grabi napred.

- Želim ponovo da te vidim - rekao je kad se ona zaustavila kraj svog stola da uzme tašnu, ni ne pogledavši ga.

- Preziva se Rodejl. Vanda Rodejl - objašnjavala je Ameli osetivši na trenutak sažaljenje prema njemu.

- Vanda! Da li me čuješ? Želim da te vidim ponovo! Sa tašnom u rukama Vanda je grabila prema izlazu. U čemu je

pogrešio? Njegov glas odzvanjao je kroz prazan lokal. Zovnuo je još jednom, ali nje više nije bilo. Ljut, u strahu da je više neće videti, požurio je za njom prema izlazu.

~ 10 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Šta je to s njom? Zar je gluva? Kada je stigao do ivice podijuma, stravična realnost poče da prodire u

njegovu svest. Polako, drhteći, okrenuo se prema Ameli. Ona se smešila, puna razumevanja.

- Da, upravo tako, ona i jeste gluva - reče.

~ 11 ~ Foxy

Zvoncica

II

- Zar si zaboravila da obavestiš sve ove ljude da danas ja idem u grad?

- upitala je Vanda Ameli u šali, pokušavajući da održi koncentraciju u izuzetno gustom saobraćaju.

- Dokle ćeš razmišljali o onom čoveku? Prošlo je već dve nedelje! - pokazivala je Ameli znakove prstima. - Bih ste dva broda koja su se sudarila u mraku. Dogodilo se i sad je gotovo! Osvesti se i zaboravi ga već jednom.

- Uopšte ne razmišljam o njemu - odgovorila je Vanda zlovoljno - jer nema o čemu da se razmišlja. Zakasniću na sastanak!

Odmahnula je rukama ljutito kad su kola ispred njenih skliznula na prvi slobodni parking koji vidi ovog jutra.

- Pošto si već loše raspoložena, mogu li reći da je Liland zvao - dodala je Ameli, kao usput.

- Šta je hteo? - Isto što i uvek. Hteo je da zna kada ćeš mu pokazati ostatak radova

koje si spremila za Kejtlin Larsen. - Rekla sam mu da ću ih doneti kad budem spremna. Još uvek nisam.

Zašto me ne ostavi na miru? - Zato što je tvoj agent i plaćaš ga upravo zato da te ne ostavi na miru.

Uostalom, izložba u galeriji Larsen... nije makar šta, znaš! Iznervirana, Vanda je zaustavila kola u krajnjoj desnoj traci, ispred

kancelarije Gila Grejsija i okrenula se prema Ameli. - Parkiraj ti ova glupa kola. Ako u ovom momentu ne krenem,

sastanak će se završiti pre nego što budem stigla. Otvorila je vrata i zgrabila svoju tašnu i fasciklu. - Ponekad poželim da me svi ostave na miru! - zastade. - I

ako sam loše raspoložena, to je zato što mi stalno spominješ tog čoveka, brodove, sudare i... Da nisi tako uporna već bih ga odavno zaboravila!

Zalupila je vrata od kola, požurila uz stepenice i kroz debela staklena vrata ušla u zgradu. Mrzela je kašnjenje! Naročito kada su u pitanju novi klijenti. Pritisnula je dugme lifta i počela nestrpljivo da kucka po njemu.

Nije mogla da podnese podsećanje na to veče. Pobeći kao kukavica! Žalila je što nikada neće imati prilike da se iskupi. Ameli joj je rekla da je Korbit bio uznemiren i tužan kad je otišla. Uzdahnula je. Šta je, tu je!

~ 12 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Ameli je bila u pravu. Misli o njemu mučile su je već dve nedelje. Ljutito lupnu po dugmetu.

Slavnim fotografima nije se uzimalo za zlo ako kasne. Kašnjenje se smatralo eksentričnošću pre nego nepristojnošću. Ali, još uvek nepoznati fotografi morali su da nađu dobar razlog za svoja, i najmanja zakašnjenja. A nepoznati, i uz to još i gluvi fotografi morali su da izbegavaju svaki nesporazum, čak i tada kada bi im bila ponuđena izložba u slavnoj galeriji Larsen.

Vanda se uvek trudila da se pred novim klijentom prikaže u najboljem svetlu. Kao čovek imala je telesnu manu - bila je gluva. Ali, kao fotograf bila je bez mane. Nekim klijentima je njen ljudski hendikep bio važniji od profesionalnih kvalileta. Ali, to je bio njihov, a ne njen problem. Naučila je da živi s tim.

Nosila je svoju omiljenu plavu svilenu bluzu i crnu suknju dobrog kroja. Znala je da joj to odlično stoji i ukoliko bude smirila nervozu i podrhtavanje ruku, dobiće posao. Mora ga dobiti. Kakav je to, uostalom, posao? Fotografisati nekog vozača auto trka! Ništa lakše, mislila je, posmatrajući osvetljene brojeve iznad liftova. Nijedan se još nije spuštao.

Pažnju joj privuče kretanje kod glavnog ulaza. Mislila je da je to Ameli i okrenula se da joj se požali na sporost hftova. Reči su joj zapele u grlu. Čovek iz restorana... sa balkona... Korbit, upravo je ulazio u predvorje.

Zastao je kad je ugledao. U misli mu se odjednom, sasvim jasno, vratio svaki detalj. Noć, muzika, igra, osećanja, dodir, poljubac... Jedva je čekao da je vidi ali nije bio spreman da se to dogodi već u samom predvorju.

Proveo je jadne dve nedelje u nastojanju da je pronađe. Znao je samo njeno ime i profesiju. Pretražio je sve imenike pre nego što mu je palo na pamet da obiđe sve fotografske ateljee raspitujući se za nju. Bezuspešno. Obeshrabren, vratio se kući, svome poslu. Nadao se da će uspomene vremenom izbledeti. Ali, dan za danom, nije mogao misliti na druge stvari, sve dok se nije desilo čudo i dok tokom poslovnog razgovora sa svojim starim prijateljem Gilom Grejsijem nije učinio poslednji, očajnički pokušaj i upitao ga da li je ikada čuo za nju. Bilo je lako nagovoriti Gila da mu ugovori sastanak.

Oklevajući za trenutak, krenuo je polako prema njoj. Nisu odvajali pogled jedno od drugog. Sanjali su isti san te noći. Ali, to je bio samo san. Bih su to neki drugi ljudi. Samo fantazija... Bilo ih je sramota. Činilo se da je jedino što mogu da urade da krenu ispočetka, pretvarajući se da su samo stranci koji su se jednom nakratko sreli.

Vanda se blago nasmešila u znak raspoznavanja. On joj je uzvratio jednim mekim „zdravo” koje je pročitala sa njegovih usana.

- Zdravo - uzvratila je izmičući se njegovom pogledu. ~ 13 ~ Foxy

Zvoncica

Odakle se samo stvorio? Da li je to zaista on? - Zdravo - ponovio je Korbit osećajući se glupo. Zbunjeni, oni se okrenuše liftovima koji su se polako spuštali. Korbit

nije mogao a da je ne pogleda još jednom. Posle njihovog prvog susreta odmah je otišao u biblioteku i potražio neke knjige o gluvoći. Osećao se kao idiot. Kako nije primetio da ne čuje? Posle nekoliko pročitanih knjiga pripisao je to muzici i činjenici da niko ne izgleda gluv. Bilo je lako pogrešiti. Kasnije je shvatio i zašto je onako reagovala. Bio je to preveliki rizik za nju. Bilo je teško premostiti ponor između tišine i zvuka.

Pogledao je Vandu ponovo sa nekom težinom u grudima. Gluva ili ne, ona je još uvek bila najlepša žena koju je u svom životu video. Nikada pre u svom životu nije više želeo da zna neki strani jezik kao što je sada čeznuo da zna njen jezik znakova.

Zvono iznad jednog od liftova upozorilo ih je da se jedan spustio na prizemlje. Korbit se okrenuo i ušao ali Vanda je i dalje stajala i posmatrala brojeve iznad drugog lifta.

Korbit je skupio obrve. Zar ona ne želi gore? Ili ne želi sa njim u lift? Možda je ljuta? Želeo još nešto da joj kaže ali...

Iznenada je shvatio da ona nije čula dolazak lifta. Procenjivao je situaciju. Da li će se uvrediti ako joj nekako privuče pažnju? Ili je to nešto najprirodnije što bi trebalo učiniti kada znamo da osoba kraj nas ne čuje? Zbunio se.

Odlučivši naglo, pritisnuo je dugme za deseti sprat, išunjao se iz lifta i sačekao da se vrata ponovo zatvore. Tada je ponovo pritisnuo dugme za poziv. U tom momentu, bilo je to jedino prihvatljivo rešenje. Kada se Vanda okrenula ka njemu, lift je već bio otišao.

- Spori liftovi - rekao je kao da se izvinjava. Bezazleno je klimnula glavom i nasmešila u znak odobravanja. Korbit je preturao po glavi pokušavajući da nastavi razgovor.

- Lepo vreme, hm? - osećao se najgluplje na svetu. - Molim? Znao je da bi trebalo da joj govori direktno u lice, što je moguće

normalnije. Sporije, možda, da bi mogla da mu čita sa usana. Ponovio je svoje reči pokazujući na ulazna vrata kroz koja se probijala sunčeva svetlost.

- Pravo majsko vreme - složila se ona. Tri cele reči. Fantastične su, pomisli Korbit. Govorila je dubokim, grlenim glasom. Bilo ju je lako razumeti. Samo je trebalo pažljivo slušati. Glas joj je veoma seksi, pomisli on.

~ 14 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Kada su, najzad, ušli u lift koji su oboje mogli videti pokušao je da nastavi razgovor. Želeo je da je sluša.

- Došli ste poslom? - rekao je predstavljajući ovaj susret kao puku slučajnost.

Za Vandu, brkovi su sakrili sve sem “poslom”. Pokušala je da pogodi pitanje.

- Ja sam fotograf - odgovorila je. - Živite ovde, znači? - zaključio je. Šta u vezi “ovde”, pitala se. Pretpostavljala je da bi trebalo da

odgovori sa “da”. Tako je i učinila. - Odlično! I ja sam odavde... - preznojavao se ne znajući kako da

nastavi. - Možda... možda bismo mogli ponekad izaći na večeru. Uh! Koliko je samo reči izgovorio. I najveštiji čilač sa usana ne bi

mogao uhvatiti svaku. I još ti brkovi! Odlično... odavde... ponekad... Nije mogla uhvatiti smisao ali nije htela da razgovor prestane.

- Ne možete biti sigurni - reče s osmehom - svet je zaista mali, ljudi se sreću u najčudnijim okolnostima.

Okrenula se ka vratima, uznemirena. Zurila je u njih ukočeno. Pogrešno je odgovorila. Znala je to po izrazu na njegovom licu. Pokvarila je šansu da se iskupi za ono veče. Zašto ljudi jednostavno ne izmenjuju misli a ne reči? Zašto je sve tako komplikovano?

Iznenadilo je kada se on okrenuo ka njoj i stavio ruku na svoje grudi. Progovorio je naglašavajući svaku reč.

- Večerajte sa mnom! Zurila je u njega dok su se vrata od lifta već polako otvarala. Sav bes

ju je napustio. Pokušavala je da smiri brze otkucaje svoga srca. A mislila je da ga više nikada neće videti!

Blagi naklon bio je sve što je uspela da pokaže. Njegov osmeh, rupice na obrazima, sjaj u očima učinili su da oseti slabost u nogama dok je brzo izlazila iz lifta.

- Žao mi je što... što sam otišla onako ono veče. Bilo je to zaista nepristojno. Ja sam samo...

- U redu je - odmahnuo je glavom. - Razumem. Zaista. Zbunjena, ne znajući šta da izabere između posla i ovog neočekivanog

susreta, pokazala je u pravcu Gilove kancelarije. - Kakva slučajnost - izgledao je prijatno iznenađen. - Radite sa Gilom? - Da, dosta poslova obavljam za njega.

~ 15 ~ Foxy

Zvoncica

Gilova sekretarica nasmešila se blagonaklono na Vandu pre nego što se sa profesionalnim osmehom okrenula prema Korbitu.

- Dobro jutro, gospodine Bokner. Drago mi je da vas vidim ponovo. - Hvala. Da li je Gil dobar prema vama? Posmatrao je kako crveni.

Nekoliko puta se našalio da će je ukrasti od Gila. - Da, naravno. Možete odmah ući. Gospodin Grejsi vas očekuje. I ti

možeš ući - prijateljski se nasmešila Vandi. Gil se ponašao izvanredno. Čini se da ima još bolji plan, primetio je

Korbit iznenađeno. Propustio je Vandu posmatrajući je. - Zdravo, Gile - pozdravila ga je. - Vanda! Tu si... ah, vidim da si se već srela sa Korbitom - reče Gil

ljubeći je u obraz. - Korbite, drago mi je što te vidim. Izmenili su nekoliko reči pre nego Gil sede za svoj sto. Počeo je da

govori koristeći se pritom i jezikom gluvonemih. Korbit je primetio da mu to ne predstavlja poteškoću i oseti zavist što Gil tako lako komunicira sa njom. Njih dvojica bili su prijatelji već godinama. Kako to da nikada nisu u razgovoru spomenuli ovu njegovu veštinu?

- Da li ste se zvanično upoznali? Ne? Vanda Rodejl, dozvoli da ti predstavim Korbita Boknera.

Oni se stidljivo nasmešiše jedno na drugo. Klimnula su učtivo glavama prepuštajući Gilu dalje vođstvo.

- Vanda, veoma mi je drago što si mogla doći na ovaj sastanak. Pala mi je na pamet ova ideja... mislim da će ispasti odhčno...

Promeškoljio se uzbuđeno u svojoj stolici. - Korbit želi da napravi detaljnu promotivnu brošuru o svom timu i

kolima koja će se takmičiti ove i sledeće godine. To je fantastična prilika za tebe... Šta nije u redu?

Vanda je bila zbunjena. - Mislila sam da ti... da vi posedujete onaj restoran na plaži -

izgovorila je polako, shvatajući postepeno da je on osoba koju treba da fotografiše.

- Da, ali posedujem i jedan trkački auto - odgovorio je ne znajući kakve veze ima njegova brošura sa njenim prisustvom ovde, ali ako Gil misli isto što i on...

- Korbitov tim pobediće na kupu Brendon sledeće godine - hvalio se Gil. - Velika trka, velika imena i ogroman publicitet. I Vanda, mislim da si upravo ti osoba koja nam je potrebna da napravi glavne snimke za ovu kampanju!

~ 16 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Gile!? - progovorio je Korbit, ne verujući svojim ušima. - Planiraš da Vanda napravi snimke za brošuru?

- Naravno. Nije što je moja ideja, ali mislim da je genijalna, ali... - pogledao ih oboje. - Zašto? Ima li problema?

Do đavola, ima, pomisli Korbit. Nijednom za vreme razgovora o njoj Gil nije spomenuo ideju da je profesionalno angažuje.

- Nisam tako planirao i ako on misli... - Pa... mislio sam da porazgovaramo o snimcima na terenu -

pokušavao je da bude što taktičniji. - Želeli bismo da snimamo i u Darmutu. Moj brat, Harli, postigao je zaista dobre razultate na prošlim trkama i mislim da je ovo dobra prilika da pokažemo dostignuća svog tima.

- Snimci na terenu nisu problem, zar ne, Vanda? - prekinuo ga je Gil. - Snimci staza, boksova i slično?

- Da, nema problema. Videla je da Korbit ima problema sa prihvatanjem ideje da žena uzme

učešća u fotografisanju pretežno muškog sporta. Nema problema!? Korbit ju je gledao kao da je poludela. Osećao je

ludu zaljubljenost ali je, ipak, bio poslovan čovek. Želeo je upečatljive slike, napravljene na samoj stazi a ne umetničke

doživljaje i ako ona misli... Bila je gluva, a trkačka staza bila je dovoljno opasna čak i za ljude sa normalnim sluhom. Ona jednostavno nije svesna opasnosti.

- Ne znam, Gile... - rekao je izbegavajući njen pogled. - Misliš li da je to mudro? Mislim, zbog Vande?

Vanda nije razumela njegove reči jer je okretao svoje lice od nje dok je govorio. Videla je da još uvek sumnja, ali je počela da oseća da to što je žensko ne predstavlja osnovni problem. Okrenula se Gilu.

- Korbit se pita da li je najmudrije izabrati te za ovaj posao - protumačio joj je.

- Zašto? - okrenula se prema Korbitu u borbenom stavu. - Zato što sam žensko?

Molim te, reci da je zato, preklinjala je u sebi. - Da, to je jedan od razloga. Pogledala je u Gila. Želela je da joj

bude sasvim jasno sve što Korbit govori. Teško mu je čitala sa usana a za nagađanje više nije bilo vremena.

- Koji je drugi razlog? - pitala je uporno iako je znala pravi odgovor. Bila je sve više ljuta.

~ 17 ~ Foxy

Zvoncica

Korbit je napeto razmišljao. Ako joj kaže istinu, više nikakve šanse neće imali za bliskiji konlakt. Ali, želeo je da bude sasvim iskren prema njoj, bez obzira na njihov odnos.

- Trkačke staze su opasne i pod idealnim uslovima, Vanda - rekao je. - To je grub sport. Mislim da bi to što ne čuješ bio problem. Veliki problem.

- Zašto je potrebno da čujem da bih fotografisala trkačke automobile? - Vanda, zaista. Ne želim da te uvrediin, ali opasno je. Bilo bi to kao

kad bi zavezanih očiju stajala na ivici provalije. Gil je prestao da tumači i prasnuo u neobuzdani smeh. - Šta? - zbunio se Korbit. Osećao se neprijatno. Gil se, najzad, smirio. - Sećaš li se onih folografija Brejdija Ratgera koje su ti se toliko

dopale? Vanda ih je snimila! Korbit je osećao kako mu krv nestaje sa lica. Sećao se fotografija

svetski poznatog planinara koje su ga prikazivale kako visi na strmoj steni, visoko iznad dubokog klanca. Sudeći po njegovom izrazu lica i graškama znoja na čelu, fotografija nije mogla biti snimljena drugačije nego iz najveće blizine. Poželeo je da vrisne zamišljajući Vandu iznad klanca, zaštićenu samo tankim užetom. Zašto joj je Gil to dozvolio?

- Ti si napravila te fotografije? - pitao je pokušavajući da kontroliše svoj glas. - Popela si se uz tu planinu i napravila ih?

- Da - odgovorila je Vanda uživajući u izrazu neverice i užasa na njegovom licu.

- I ti si joj to dozvolio? - pogledao je na Gila dok mu je brada podrhtavala. Gil bespomoćno slegnu ramenima.

- Nisam je tada poznavao. Zbog njih sam je i upoznao... preko moje sestre. Išle su zajedno u školu.

- Gospodin Ratger je bio veoma zadovoljan mojim radom, gospodine Bokner! - rekla je Vanda ne obraćajući pažnju na Gila.

Korbit je poželeo da skoči i da je protrese da bi je urazumio. - Nikad nisam sumnjao u tvoj talenat, Vanda! - rekao je. - On nikad

nije dolazio u pitanje. U tom trenutku, vrata kancelarije polako su se otvorila i Ameli uđe

unutra, sklanjajući sa lica nestašne uvojke kose. - Izvinite što kasnim - reče zatvarajući vrata. - Morala sam da se

parkiram daleko odavde. Ameli nije marila za uobičajene kodekse lepog ponašanja, ali bila je

uvek spremna da pomogne Vandi kao prijatelj i kao asistent na poslu. Korbit je klimnuo glavom i kiselo se nasmešio.

~ 18 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Sećas se gospodina Boknera, Ameli? - prva se snašla Vanda. - Slučaj je hteo da on bude nas novi klijent. Ali, čini mi se da on misli da ja nisam u stanju da se izborim sa tim poslom?

Ameli zavrte glavom, puna razumevanja dok se okretala da uzme stolicu mrmljajući sebi u bradu.

- Dakle - nastavila je Vanda - pošto ni moj talenat, ni moj pol nisu u pitanju, tada je činjenica da sam gluva vaša najveća primedba, zar ne, gospodine Bokner?

Pokušavala je da zvuči mirno. - Da li bi vam pomogla činjenica da je Ameli ne samo moja prijateljica

već i veoma dobar tumač? - To nije važno. Ja... - U redu, gospodine Bokner! - ponovo ga je prekinula. Bila je

povređena, ljuta. Očajno je želela taj posao. - Reći ću vam šta ćemo da uradimo. Napraviću nekoliko snimaka gde

god zaželite, besplatno! Ako vam se slike ne dopadnu možete... Šta, mislila je brzo. Šta je bilo najgore što joj može učiniti osim da je

potpuno odbaci? - Možete uzeti moj najomiljeniji fotoaparat! Iako su Korbitove misli bile u haosu do tog momenta, ne bi ni za šta

na svetu propustio ovaj temperamentni izliv osećanja. Da nisam već zaljubljen, sad bih se sigurno zaljubio, pomislio je. Shvatio je da su njegovi strahovi neopravdani i da će Vanda odbiti svaku pomoć koju joj ponudi.

Bila je neodoljiva. Nije mogao da je odbije. Vanda je posmatrala njegovo ozbiljno lice i osećala odbijanje kako joj

poput noža para utrobu. Kada je najzad progovorio, sa strahom se priljubila uz naslon stolice. Posmatrala je njegove brkove kako se pomeraju.

Pogledala je u Gila i Ameli očekujući pomoć. - Što se tiče tvog predloga, prihvatam ga i budi uverena da ću ti uzeti

fotoaparat ako mi se slike na budu svidele. Zato se potrudi da budu dobre! - rekao je Korbit.

- Ali, pod jednim uslovom. - Kojim? - gledala ga je sumnjičavo. - Da me zoveš Korbit! - Pristajem na vas uslov, gospodine Bokner - rekla je posle nekoliko

trenutaka.

~ 19 ~ Foxy

Zvoncica

- Kada napravim slike, zvaću vas Korbit. Dok se lagano udaljavao od nje Korbit se osećao poraženo. Žalio je što je svojom glupošću upropastio priliku da izgradi bliskiji odnos sa njom. Gledao je kako privlačnost koju je prema njemu osećala bledi i vene pred njegovim očima. Da sam bar držao jezik za zubima, pomisli.

Ostatak vremena je proveo prekorevajući sebe dok su Gil i Vanda razgovarali o Gilovoj sestri koja je, takođe, bila gluva što je nateralo Gila da nauči jezik gluvo-nemih. Osećao se zapostavljen.

A Vanda? Razmišljala je, razočarana, kako on nije vitez na belom konju kako je to mislila one večeri. Provela je dve nedelje sanjareći o njemu, o načinu na koji je ušao u njen život, rušeći sve pred sobom, noseći je u svet lepote i mira. Bolelo je saznanje da je on samo jedan od mnogih staromodnih budala koje hendikepiranost poistovećuju sa nefunkcionalnošću. Skoro da je osetila olakšanje kada je ustao i polako izašao.

~ 20 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

III

Teškog srca je Korbit tog dana izašao iz Gilove kancelarije. Tek kad je

došao do glavnog ulaza počeo je ponovo da razmišlja racionalno. Imao je jednu šansu sa Vandom, upropastio je, ali to ne znači da je sve gotovo, zar ne?

Korbit je znao šta je poraz. Upoznao ga je nekoliko godina ranije i još uvek mu su dešavalo da se u pola noći probudi sav u znoju. Pre toga, mislio je da ima sve. Novac, moć, prestiž, sve što je želeo, ali...

Osetio je miris poraza sa Vandom. Ali, bio je u njoj nešto što mu je bilo odavno potrebno. Ako sada samo lako ode, ne izborivši se za nju, postaće to još jedan poraz koji će ga mučiti do kraja njegovog života. Brzo se vratio do liftova. Neće joj to dopustiti! Požurio je nazad u Gilovu kancelariju.

- Da li je Vanda već otišla? - upitao je sekretaricu odmah sa vrata. - Mora da ste se negde mimoišli, gospodine Boknere. Ona je... Nije sačekao da završi. Okrenuo se i potrčao nazad. Liftovi su previše

spori, zaključio je, i utrčao u prostor sa stepenicama. Štrčao je dole i izleteo iz zgrade. Vande nije bilo na vidiku.

Tada ugleda preko puta Amelinu čupavu glavu, punu plavih, nestašnih kovrdža. Srce mu je zaigralo kad je video Vandu kraj nje. Potrčao je preko ulice, ni sam još ne znajući šta će reći.

- Vanda! - viknuo je na par koraka od njih. - Vanda! Naravno, ona ga nije čula ali se zato Ameli polako okrenula, stala i

zatim upozorila Vandu na njegovo prisustvo. Na njenom licu pojavio se izraz bola kad ga je ugledala. Povredio ju je. Naljutio. Ipak je duboko u sebi osetila neku toplinu. Nije htela to da mu pokaže. Posegla je za ponosom i instinktom održanja i jednostavno nastavila da hoda.

Korbit prođe kraj Ameli. Najzad je mogao da dohvati Vandu rukom i zaustavi je.

- Vanda, molim te. - Jedva je dolazio do vazduha. - Moram da govorim s tobom. Potrebno mi je... do đavola!

Zatvorio je oči pokušavajući da se smiri. Ne sme pogrešiti sada, ovo je suviše važno. Pogledao je u njene oči i znao da je vredna borbe. Okrenuo se ka Ameli, progutavši sve što je još ostalo od njegovog ega.

- Potrebna mi je tvoja pomoć. Moram biti siguran da će me razumeti. Ameli se nasmešila. Bila je za ljubav i bila spremna da pomogne.

~ 21 ~ Foxy

Zvoncica

- Izvoli. Stojim ti na usluzi - rekla je oduševljeno. Korbit je nežno položio svoje ruke na Vandina ramena. Osetila je kako

drhti. Njegov pogled bio je pun straha ali i nade. - Vanda, žao mi je! - progovorio je naglo. - Sve sam upropastio.

Napravio sam pravi haos a to je bilo poslednje što sam želeo. Napravio je pauzu da bi dao vremena Ameli da prevede. - Ona stvar sa Brejdijem Ratgerom? Do đavola, ne bih mario da moj

najgori neprijatelj visi nad onim ponorom, iako bih mislio da je poludeo. I dalje mislim da je Brejdi otkačen. Ali pomisao na tebe... tebe, tamo gore, prestrašila me je! Pomislio sam šta bi bilo da ti se tada desilo nešto. Nikada ne bih imao šansu da te upoznam! Brinem za tebe! Ne zato što si gluva, već zato što si smrtna. Jesi, zar ne?

Vanda blago klimnu glavom. - Dobro. - Smešio se. - Pokušaj da shvatiš onda da je moja jedina briga

u vezi mog posla, kada si ti u pitanju, tvoj život. Suviše je opasno. Čak i svojoj majci dopuštam da gleda trke samo na televiziji!

Vanda odmahnu glavom. - Šta? - upitao je? - Da li žene koje čuju idu na trke? - Da. - Da li neke od njih silaze do boksova i fotografišu ih? Znao je na šta cilja i požele da je slaže.. - Reci mi istinu. - Pomno ga je posmatrala. - Da. - Onda ću i ja učiniti tako. - Ali, sa tobom je drugačije! Nećeš moći da čuješ kola i... Vanda se okrenula i nastavila da hoda. Dopadao joj se ali je bilo

očigledno da je ne sluša. - Vanda, čekaj! Budi razumna. Osećam se odgovornim za tebe. Ako ti

se bilo šta desi, ja... - zastao je, shvatajući da govori sam sa sobom. Ona je veoma spretno prekinula svaki razgovor.

Dotrčao je do nje, uhvatio je za ruku i okrenuo. - Bori se pošteno! - rekao je. - Ako žene koje čuju mogu da idu na trke, i ja to mogu. - Bila je mirna. Gledao je u nju kao da je vidi po prvi put. Želeo je da se zaštiti ali bilo

je očigledno da mu ona to neće dopuslili. - Vanda, ja sam u potpunom mraku. Znam da je neznanje bedan

izgovor ali je jedini koji imam. Ne znam kako da razgovaram sa tobom,

~ 22 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

niti šta da kažem. Ali, želim da naučim. Želim da te upoznam. - Njegove oči su je preklinjale. - Nauči me. Nauči me kako da kažem: žao mi je.

Vanda je jasno osetila da on nije navikao na izvinjavanje. Izbegavao je situacije koje bi se tako završavale. Znala je da nije imao nameru da je povredi ni uvredi. Reagovao bi onako da zaštiti svaku ženu, gluvu ili ne.

Nije bilo teško doneli odluku. Biće njegov učitelj. Nadala se da će vremenom postati i nešto više. Za sada, prvo što mora da nauči je to da nema dovoljno pamuka na svetu koji bi zaštitio gluvu osobu, jer čim zatvori oči ona gubi vezu sa okolinom. Ali, i gluva osoba se mora boriti u životu. Sve ostalo je ravno smrti.

Ona polako podiže mali prst desne ruke. Položila ga je na grudi, zatim stisnula šaku u pesnicu i napravila kružni pokret u predelu srca.

- Ovako se kaže: žao mi je. A ovo - nastavljala je da pokazuje, stavljajući kažiprst i srednji prst na slepoočnicu a zatim na dlan leve ruke - je moje ime.

Na licu mu se pojavio širok, šarmantan osmeh. Izgledao je kao one večeri. Možda ipak nije kao drugi, pomisli Vanda.

- Vanda, žao mi je. - Ponavljao je njene pokrete a zatim dodao još jedan, kao da jede. - Izaći ćeš sa mnom na večeru?

- Ovo su znaci za obroke - pokazivala je strpljivo. - A ovo - ona oštro skupi palac i dva sledeća prsta - znak za „ne”.

- Ne? Zašto ne? - Imam druge planove - slagala je. Korbit je sagnuo glavu i

promrmljao nešto. Vanda ga uhvati za ruku, zaustavivši ga i pogleda u Ameli. On odmahnu glavom.

- Ništa nisi propustila. Razmišljam kada bismo se mogli ponovo videti. - Smešio se. - Takmičimo se u Dindamu ovog vikenda... - Zastao je. Gledao je pažljivo pre nego što je nastavio.

- Ali, između dve sledeće trke imamo dve slobodne nedelje, i mogli bismo...

- Šta? - Vanda se namrštila. - Pa, mogao bih doći jedan dan posle ovog vikenda i povesti te do

naših radionica. Pravimo kola kakva ne možeš ni da zamisliš! - objašnjavao je. - A mogli bismo da obiđemo i jednu manju trkačku stazu da bi stekla utisak o onome što te očekuje u toku posla. Kako ti ovo zvuči?

- Zvuči dobro. Samo, ne moraš dolaziti po mene. Mogu i sama doći! - Dobro, dobro - podigao je ruke kao da se brani. - Mislio sam samo,

pošto već idem... verovatno ću prespavali tamo. Mogli smo poći zajedno... uštedeti benzin...To je sve.

~ 23 ~ Foxy

Zvoncica

- Prespavati tamo? - Pa - pažljivo je birao reči - treba dva dana voziti. A moram i puno

toga obići. Moja porodica poseduje veliku kuću u blizini radionica. Ima dovoljno mesta. A povešćeš i... - pogledao je u Ameli, pokušavajući da se seti njenog imena - Ameli!

- Da. Čudno je kako smo se zbližili a nismo se još ni upoznali. - Pružila mu je ruku. - Ja sam Ameli Amerson.

- Tako se zoveš? - Izgledao je iznenađeno. - Da, ali ako hoćeš da mi budeš prijatelj i ako želiš da nastavim da ti

tumačim i prevodim, zovi me samo Ameli! - Pošteno - složio se brzo, videvši da joj to mnogo znači, pre nego što

se ponovo okrenuo prema Vandi. - Dakle, šta si odlučila? Mogu doći po vas u utorak i vratiti vas u sredu, ili četvrtak ako želiš da ostaneš duže.

- Dobro - rekla je Vanda. Činilo joj se da se guši od sreće. - Da li to znači da mi poklanjaš svoje poverenje u vezi sa poslom?

- Da. - Da li je to zato što osećaš sažaljenje? - Ne. Znam da ću poludeti od brige gledajući te na stazi, ali znam isto

tako da ćeš napraviti odlične snimke, a to je... jedna od stvari koje želim da dobijem od tebe. - Gledao je.

Njegov odgovor je zadovoljio i zaintrigirao. - Znam šta još želiš od mene - rekla je, gledajući ga provokativno kroz

svoje guste trepavice. Korbit požele da su sami. Iskušavala ga je. On radoznalo podiže svoje

obrve. - Kladim se da znaš. Dakle, pošto nam je to oboma jasno, bilo bi bolje

da mi kažeš šta je to što želim od tebe. Vanda je sačekala da mašta uzavri u njemu. Prošlo je nekoliko

trenutaka pre nego što je ponovo progovorila. - Želiš moj omiljeni fotoaparat. Zurio je u nju za momenat ne shvatajući. Zatim primeti u njenim

očima smeh. Korbit je posmatrao u novom svetlu. Koliko je samo ličnosti bilo u

njoj sakriveno! Ova prelepa, zgodna žena, usana slatkih kao med, sanjivog pogleda koja ga je opčinila one noći krila je u sebi hiljade tajni o kojima nije znao ništa. Imala je svoje snove, svoje ideje. Svoje misli i veštine koje mu još nije otkrila. Vanda je bila žena koju je čekao celog života.

- Ako ste se vas dvoje dogovorili - prekinula je Ameli tišinu - volela bih da mi nešto više kažeš o svom bratu, Korbite.

~ 24 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

On se isto takmiči? Da li je oženjen? Reci mi da li...

~ 25 ~ Foxy

Zvoncica

IV

- Ti si lud - rekao je Harli, žureći za Korbitom. Pratio ga je kroz gužvu

na aerodromu. Glava ga je strahovito bolela. Čeznuo je za jednim pićem i toplim telom kraj svog. Bio bi to njegov jedini lek.

- Potpuno si poludeo, znaš li? - Da - odgovorio je Korbit, ne usporavajući korak. - Nadam se da je ta devojka vredna sveg ovog truda. Harli nije stigao ni da se istušira posle trke. Ostavio je na proslavi

mnoštvo lepih devojaka i žudio da je što pre vrati. - Jeste, vredna je - odgovorio je Korbit. - Još uvek ne shvatam zašto je jedan dan toliko važan! Korbit je kupovao kartu, potpuno ga ignorišući. Harli se zabavljao

gledajući ga kako nestrpljivo lupka po pultu. Za poslednja dva dana morao je dobro da se potrudi svaki put kad je želeo Korbitovu pažnju. Bio je prisutan samo fizički dok su mu misli lutale ko zna gde.

Korbit uze svoju kartu od službenika i krenu prema terminalima. Razmišljao je da li uopšte da raspravlja s bratom o Vandi.

- Ova je drugačija, Harli. Jedino na šta mislim je da budem sa njom. Harli odmahnu glavom. Korbit nije bio raspoložen za šalu. Nije

trebalo biti veliki stručnjak pa da se vidi da je do ušiju zaljubljen. - Ona nije kao ostale. Drugačija je - ponavljao je Korbit. - Naravno! I ne zna da praviš kola za trke vredna milion dolara, ni da

poseduješ polovinu novca investiranog u trgovinu automobilima u ovom kraju, ni da sediš u upravnim odborima tri banke i jedne privatne škole, zar ne?

- Ne, verovatno ne zna. - Hm... i misliš da joj to neće predstavljati problem? - Do đavola! Otkud ja znam? Nisam o tome razmišljao. - Trebalo je. I... uspori malo. Ovo je nova staza za tebe. - Prošao sam je milion puta u svojim mislima - odmahnuo je Korbit

glavom - i siguran sam da ću pobediti. - Bio si i tada siguran, u Klermontu. Korbitovo lice se ukoči, u bolu.

Uspomene su još uvek bile suviše žive.

~ 26 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

*

- Ti si luda - rekla je Ameli, gurkajući nogom Vandu koja je ležala ispod kola. - Znaš to, zar ne?

- Samo momenat - odgovorila je Vanda, iznervirana njenim nestrpljenjem. - Ima ovde jedan deo koji nije u knjizi. Možda je povezan sa... ovim ovde. Šta ti misliš?

- Otkud ja znam! - Moraću da sačekam tatu da se vrati. Pitaću njega - smejala se Vanda.

- Dopašće mu se ovo. Najzad će dobiti sina koga je uvek želeo. Izašla je ispod kola, sva umrljana. Sklonila je kosu sa lica, ostavivši na

njemu crni trag od ulja. - Kad bih bar imala više vremena. Neću stići da naučim sve pre

utorka. Korbit će mislili da sam glupa. - Misliće da si žena, to je sve - usprotivila se Ameli. - Muškarce nervira

kad žene znaju previše o kolima. Ona bi trebalo da budu njihove misteriozne mašine o kojima pričaju u šiframa i zagonetkama kad su zajedno, zbunjujući žene koje se zateknu u blizini. Ali, promeni šifre, i ta knjiga koju držiš u ruci pretvoriće se u - kuvar!

Pogledala je niz ulicu, namrštena. - Kad smo već kod kuvanja, šta li je sa mojom majkom? Trebalo je već

da se vrati. U odnosu sa svojom majkom Ameli je oduvek zadržavala ulogu

roditelja, brinući o njoj kao o detetu. - Šta tvoja majka spašava danas - upitala je Vanda. - Groblje za kućne ljubimce. - Šta? - Vlasti žele da izgrade put preko starog groblja za kućne ljubimce.

Zato će se moja majka sa još nekolicinom ljudi okupiti pred spomenikom psu pod imenom Rik i čekati da... - pogledala je preko Vandinog ramena kola koja su se zaustavljala pred kućom. - Oho! Vidi ko dolazi kao odgovor na moje pitanje!

Beli sportski automobil zaustavio se blizu Vande i Korbit polako izađe iz njih, smešeći se široko. Kad je ugledao Vandu on se namršti. Izgledala je pomalo kao neko od njegovih mehaničara.

- Šta je ovo? Problemi sa kolima? Dok je posmatrala kako joj se polako približava Vanda je imala utisak da nešto sa njegovim izgledom

~ 27 ~ Foxy

Zvoncica

nije u redu. Stajala je skoncentrisana na njegov izgled, dok se on pozdravljao sa Ameli.

- Iznenađena si što me vidiš? - upitao je. - Brkovi! Obrijao si ih! - uzviknula je Vanda odjednom. - Pa, šta misliš? - Iščekivao je njenu ocenu. - Sviđa mi se. - Zaista, izgledao je mnogo lepše nego pre. Ali, još više

joj se dopadao što je to učinio zbog nje. - Pogledaj ovo - rekao je počevši da obrazuje znake rukama. - Kako...

si... - pokazao je a zatim se ponosno nasmešio. - Vrlo dobro - odgovorila je, duboko dirnuta njegovim trudom. - Znam i ovaj - reče Korbit pokazujući znak za hranu - ali još uvek ne

znam kako se kaže: sva si uprljana! Ona se kratko nasmeja, prelazeći rukom preko obraza i ostavljajući

još više prljavštine na njemu. - Šta si to radila? - Uzeo je njene ruke u svoje i okrenuo dlanove tako

da je mogla videti na šta aludira. - Pokušavala sam da naučim ponešto o kolima - odgovorila je. - Zašto? - Zato da ne bi mislio da sam glupa. Klimnuo je glavom dok je

pokušavao da sakrije osmeh. Sve to ga je veoma zabavljalo. - Moram da upoznam materiju koju treba da fotografišem. A čini mi

se da ne znam mnogo o automobilskim motorima ni auto trkama. - Nema veze - umirio je. - Nauči me tvom jeziku i ja ću ti pokazati sve

što treba da znaš. - Važi - odgovori Vanda, uzimajući ga za ruku i drmajući je kao da se

rukuje. Zatim se nasmejaše i stiskom ruke dogovoriše da udu unutra. - Izvinite - zaustavila ih je Ameli. Osećala se kao peti točak ali je, ipak,

htela da pomogne. - Možete li sami? Ili želite da vam pomognem? Gledajući se u tišini, bez reči su odlučili da bi, bez obzira šta će se

dogodili među njima, trebalo da budu sami. - Hvala ti, Ameli. Pravi si prijatelj, ali nije potrebno - odgovorila je

Vanda. Znala je da je Ameli srećna zbog nje. - Vanda, umalo da zaboravim da ti kažem... Liland je zvao ponovo.

Opet u vezi radova za galeriju Larsen... Zašto me ne ostavi na miru, pomisli Vanda. Znala je da, ako sad

propusti ovakvu priliku, nikad je više neće shvatiti ozbiljno, ali... - Reci mu da još nisam odlučila - odgovorila je.

~ 28 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

*

Vandina kuća nalazila se u blizini jedne od najprometnijih ulica u mestu. Korbitu nije bilo teško da je pronađe, s obzirom na reklamu koja je ispred nje stajala a na kojoj je pisalo: fotografski atelje „Rodejl”. Ali, i pored toga, nije se mnogo razlikovala od ostalih kuća u ulici.

Nije razmišljao o svim uređajima koji su omogućavali gluvoj osobi da živi sama u kući. Dok je Vanda prala ruke, još jednom je poželeo da zna mnogo više o njoj i svetu u kome živi.

- Jesi li za kafu? - Stajala je na vratima kuhinje i posmatrala ga kako proučava kolekciju fotografija koje su visile na zidu njenog ateljea.

- Da. Hvala - pokazao je. Bili su to znaci koje je znao najbolje. - Uskoro ćeš biti pravi profesionalac - pohvalila ga je. U svojim

maštanjima najviše je čeznuo da što brže nauči kako da kaže: želiš li da me poljubiš? Da, hvala, glasio bi odgovor. Ih: misliš li da je pravo vreme da otkriješ moje telo? Da, hvala, podrazumevao se odgovor.

- Ko je Liland? - izletelo je iz njega. Umirao je da to sazna. - Moj agent. - A, tako. - Želeo je da pita i da li je njihov odnos samo poslovan ali

nije hteo da požuruje situaciju. Vanda se nasmešila i krenula nazad u kuhinju. Pratio je. - Pokazuj mi dok govoriš - rekao je, posmatrajući je kako sipa vodu za

kafu. - U knjizi piše da moram što više vežbati ili ću ubrzo sve zaboraviti. - To je tačno - složila se, shvatajući da su lekcije počele i da će on

imati mnogo pitanja. - I ja ponekad zakažem kad razgovaram sa svojim prijateljima koji ne čuju zato što ne vežbam.

Korbit je posmatrao kako priprema kafu. Nikad je se neću nagledati, pomislio je. Imala je pokrete graciozne i meke poput balerine. Sad razumem ljude koji uživaju gledajući balet.

- Zašto si došao? - Otkad je stigao, bila je nestrpljiva da to sazna. - Zar si se predomislio u vezi sa utorkom?

- Ne. Samo sam želeo da te vidim - pokazao je. Ona oseti kako se toplina razliva njenim telom dok je njegov pogled

prelazio preko njenog lica da bi se zaustavio na njenim usnama. - Ovo je znak za: želim - pokazala je da bi prikrila zbunjenost - i... ne

želim, takođe, ako usput odmahneš glavom. Još uvek gledajući je, kao izgladneli čovek pred stolom na kome stoji

carska trpeza, polako je podigao ruku. ~ 29 ~ Foxy

Zvoncica

- Želim te - pokazao je tiho. Zaista brzo uči, pomislila je Vanda dok ga je posmatrala kako joj se

približava za jedan korak. Činilo joj se da će joj srce iskočiti iz grudi koliko je brzo udaralo.

Stajala je, prikovana za pod, nesposobna da misli ili se pokrene, prepuštena njegovoj milosti. Osetila je kako duboko u njoj neka nova životna energija počinje da teče njenim venama, menjajući nju i njen život zauvek.

Pomilovao je po obrazu i ona utonu u njegov zagrljaj pun topline i strasti. Njegove usne dotaknuše njene, nežno, svežinom jutarnje rose. Pila je sa njih žudno. Obasuo je njeno lice poljupcima, pre nego što se vratio na usne da bi se nahranio strašću i žudnjom koje je krila u sebi.

Duboko je uzdahnula kada se odvojio od nje. Otkopčao je košulju i polako je izvukao iz pantalona. Ispod nje, Vanda ugleda preplanulu, glatku kožu, prekrivenu maljama. Njegove snažne grudi ukazivale su na snagu koja se u njemu krila ali je to nije ni najmanje uplašilo.

Korbit ispruži ruke prema njoj. Zatim zastade na trenulak, pre nego što je uhvatio ivicu njene bluze. Ona ga je gledala tražeći u njegovim očima potvrdu da se on oseća kao i ona. Ali jedino čega je bila svesna bilo je njeno ubrzano disanje.

Privukavši je bliže sebi, polako joj je skinuo bluzu. Bleda koža blesnu pred njegovim očima. Upijala je svaki njegov dodir. Začuđeno je posmatrao kako joj se ženice šire i koža postaje rumena od uzbuđenja. Njegovo telo žudelo je da upozna njeno ali u mislima... ne, više u srcu, borio se da se obuzda. Želeo je da je zaista upozna. Njeno telo, misli, dušu. Znao je da je za to potrebno vreme. Želeo je da nauči da je poljubi ili dodirne da bi joj priuštio najviše zadovoljstva. Želeo je da je čuje kako uzdiše u ekstazi. Najviše od svega, želeo je da čuje svoje ime kako klizi sa njenih usana, dok ga privlači bliže k sebi želeći još. On spusti svoje usne na njene, oduzimajući joj dah.

Vanda sklopi oči, predajući mu se sasvim. Drhtala je. Bila je vruća i osećala se veoma slabom. Zagrlila ga je oko vrata, privlačeći ga bliže. Želela je da postane deo njega.

Odjednom, Korbit se sagnuo i sakrio svoje lice u toplo udubljenje njenog vrata. Vanda oseti kako se smeje. Odmaknuvši se, ugledala je na njegovom licu pobedonosni osmeh. Ona uzdrhta uzbuđeno.

Zagrljeni, krenuli su prema stepenicama koje su vodile do sprata na kome se nalazila njena spavaća soba. Kad su stigli do prve stepenice on se nasloni na zid. Skliznu niz njega, povlačeći i nju sa sobom. Nasmejali su se, ležeći na stepenicama. Korbit je bio srećniji nego ikad u svom životu. Želeo ju je više od vazduha koji udiše.

~ 30 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Vanda je posmatrala izraz čežnje na njegovom licu. Znala je da oseća isto što i ona. Nije razmišljala da li je ovo što rade dobro ili loše, mudro ili ne. Osećala je samo svoje telo koje je žudelo za njegovim. Polako ustajući, ona ga uhvati za ruku i ne okrećući se da ga pogleda, povede ga u svoju sobu.

Puštajući ga da je gleda, stala je kraj svog kreveta i drhtavim, nespretnim prstima otkopčala pantalone i pustila ih da skliznu na pod. Njegov pogled bio je pun ljubavi. Nežno ju je obuhvatio u svoj zagrljaj i spustio svoje usne na njene, odnoseći je svojim poljupcem u magični svet dodira i strasti.

Ležali su jedno pored drugog, odmarajući se. Korbit je bio suviše srećan, suviše zadovoljan da bi razmišljao. Napolju se čuo cvrkut ptica. Spuštalo se toplo, lenjo majsko veče. Lampa je bacala blagu, toplu svetlost po sobi. Bio je to svet koji je pripadao samo njima. Život je predivan, pomislio je Korbit i zadovoljno uzdannuo.

- Rekao si nešto? - upitala je Vanda. Ležala je na njegovim grudima i osetila vibracije koje je proizveo

njegov uzdah. Izvukao je ruku ispod njene glave i rukama joj obuhvatio lice.

- Rekao sam da si prelepa - prošaputao je nežno. Zbunjeno je spustila pogled i slegla ramenima. - Možda ne izgledam loše ali nisam lepa. U svakom slučaju... nikom ne

bi zastao dah pri pogledu na mene - ponovila je frazu koju je pročitala u nekom časopisu.

- Ti, ipak, ne možeš čuti sve one glave koje se okreću za tobom na ulici - odgovorio je.

Po njegovim očima videla je da je zadirkuje. Nasmešena, naslonila se ponovo na njegove grudi, osećajući otkucaje njegovog srca na svom obrazu.

Korbit je zatvorio oči, razmišljajući o njenom životu. Bilo je nekoliko stvari u kojima nisu mogh zajedno uživati. On oseti sažaljenje i blago stisnu njena ramena.

- Kako je to biti gluv? - upitao je. - Veoma tiho - rekla je. Bio je to uobičajeni odgovor koji je završavao

svaki razgovor ali videla je da on želi da sazna više. - Nije to ništa strašno. I ne nervira me više od mnogih drugih stvari u životu, zaista.

- Da li si se rodila gluva? - Ne - rekla je kao da se priseća. - Preležala sam boginje kad sam

imala šest godina. Imala sam veoma visoku temperaturu.

~ 31 ~ Foxy

Zvoncica

- To znači da si išla u školu za gluvu decu, zar ne? - rekao je pokušavajući da zamisli kakvo je bilo njeno detinjstvo.

- Ne. Moja majka se trudila da prikaže kako je sve u najboljem redu, kao i pre - sećala se.

Nikada nije rekla svojoj majci kako je bilo teško ići u tu školu. Dugo o tome nije mogla sa njom razgovarati. Bila je odvojena od ostale dece. A deca su često okrutna. Zato je, a i da bi udovoljila svojim roditeljima, što brže naučila da čita sa usana. Ali, svakako, nije mogla da čita sa više njih u isto vreme. Prava noćna mora bilo je sedeti okružena mladima koji razgovaraju i truditi se da bude u toku. Bilo je jako teško pratiti grupnu konverzaciju. Tada je otkrila da i adolescenti mogu biti isto tako okrutni.

Raslaje usamljena, uvek se osećajući pomalo čudno. Ipak, doživela je mnoge lepe trenutke, uglavnom zahvaljujući svom ocu. On nije osećao krivicu zbog Vandinog hendikepa, kao njena majka. Kada su bih sami pisao bi joj svoja razmišljanja. Nije je kritikovao, niti ispravljao. I uvek bi joj veselo namignuo iza majčinih leda dok bi je ova grdila za nešto što jeste ili nije uradila.

Njena baka je, takođe, bila puna razumevanja. I ona je, najzad, bila ta koja je otvorila nova vrata u Vandinom tihom svetu.

- Znači, baka ti je kupila prvi fotoaparat - tražio je Korbit smisao između redova. - Baš sam to hteo da te pitam.

- Bio je to specijalan dan za mene - odgovorila je. - Moji roditelji su otišh u grad poslom. Tata je bio otpušten sa posla i tražio je novi. Morali smo da se selimo. Bilo je teško.

Vanda se sećala straha koji je osećala pri pomisli da mora da upozna nove ljude, pohađa novu školu, izgradi novi svet.

- Uglavnom - nastavila je - baka i ja smo bile same. Bio je moj rođendan. Napravile smo malo slavlje i ona mi je tada dala taj fotoaparat. Jako sam je volela.

- A jezik gluvonemih? Kada si to naučila? - Kada sam imala petnaest godina. Bilo je to nedugo pošto smo se

preselili ovamo i tada je, zapravo, počelo moje obrazovanje. Pronašla sam biblioteku i pročitala mnoštvo knjiga o gluvima. Shvatila sam da nas ima na milione i da postoji i fakultet za gluve. Ali, tada su počeli problemi sa mojom majkom...

- Kakvi problemi? - Pa, ona je uvek pokušavala da me zaštiti od svega. Učila me je kako

da se ponašam kako niko ne bi primetio da sam gluva, da me ne bi povredilo. Kada sam otkrila da nisam jedina gluva osoba, krenula sam u

~ 32 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

srednju školu za gluve i od tada smo moj otac, baka i ja bih u stalnom sukobu sa njom. Jesi li gladan?

Klimnuo je glavom. Vanda prebaci preko sebe kratki kućni ogrtač i krenu u kuhinju. Korbit je polako krenuo za njom. Posmatrala je kako otvara frižider i zaviruje u njega. Nagnula se da bi izvadila sve što je bilo potrebno za sendviče. Korbit kroz rastvoreni ogrtač ugleda bledu kožu njenih grudi i uzbuđeno uzdahnu.

- Posle srednje škole odlučila sam da studiram fotografiju - nastavila je. - Ali, ni na fakultetu me nije ostavljala na miru. Stalno me je proveravala. Smatrala je da čak i posle studija ne mogu učiniti ništa drugo nego se vratiti kući. Ali, ni to nije bilo tako lako kako sam se nadala.

- Zašto? - Pokazivao joj je da stavi majoneza na njegov sendvič. - Zato što sam pokušavala da uspem u svetu ljudi koji čuju. Bilo bi

mnogo lakše da sam ostala u svetu gluvih. Oni razumeju jedni druge. Bilo je teško nositi se sa ljudima koji čuju jer oni ne mogu ili ne žele da odvoje vreme da bi te razumeli.

Trgnuvši se, Korbit pokuša da se seti da li je ikada bio u takvoj situaciji. Ali, ako sam se i ponašao tako, bilo je to iz čistog neznanja, tešio se.

- Pogledaj - pokazala je kroz prozor prema kolima koja su stajala pred kućom. - Podsećaju me da bi mi pametnije bilo da se malo pozabavim njima nego što se ovde igram sa tobom!

- Ima vremena za to. Uostalom, šta bi više volela: da ležiš prljava pod tim kolima ili da se igraš sa mnom? - Polako je zavlačio svoju ruku ispod njenog ogrtača.

Zaista, bila je to topla, lenja majska noć. Kroz razgovor upoznavali su se sve bolje. On joj je pričao o svom ocu i odrastanju u jednom selu u Virdžiniji. Njegov otac je, takođe, bio zaljubljenik u automobilske motore i trke i Korbit se sećao kako je uvek bio zagnjuren ispod haube motora, do kolena zatrpan rezervnim delovima. Ali, dok se njegov otac takmičio iz uživanja, Korbit se takmičio da bi pobedio. Do svoje osamnaeste godine postigao je već značajne rezultate ali uvek vozeći sporska kola.

Korbitov veliki uspon počeo je kad je upoznao Dvejna Lotrana, koji je posedovao tri automobila modifikovana za auto trke. U narednih šest godina Dvejn, Korbit i Harli su bili redovni na svim trkama. Korbit je uvek bio među pobednicima. Imena Lotran i Bokner postala su nerazdvojiva kako na stazi, tako i van nje. Razdvajali su se jedino kada su bile u pitanju žene. Tada je svako išao sam...

- Da li su te trke ikada plašile? - pitala je Vanda. - Ne takmičim se više - rekao je spuštajući noge sa kreveta.

~ 33 ~ Foxy

Zvoncica

- Zašto? - Posmatrala je kako odlazi do prozora. Gledao je u mrak napolju. Vanda oseti kako je postao napet.

- Neko je morao da preuzme posao - odgovorio je. - Harli nije bio zainteresovan. Radije je vozio kola i jurio devojke.

- Da li ti nedostaju trke? Odmahnuo je glavom ali nije delovao iskreno.

- Praviti pobednički tim isto je tako uzbudljivo. - Pričaj mi o tvom poslu. - Pa... - nije znao odakle da počne. - Posedujem nekoliko radnji sa

automobilima, lanac restorana brze ishrane... onaj restoran na plaži i još neke ojekte. Posao mi je, uglavnom, da jurim okolo i brinem da sve bude u najboljem redu.

- Znači... bogat si? - Uvek imam šta da jedem, ako to misliš - rekao je pružajući ruku ka

suprotnoj strani kreveta na kojoj je Vanda sedela. - Ali, sa desertima sam uvek pažljiv. Brinem se o svom zdravlju. Mada, u poslednje vreme, organizam mi stalno traži... - gledao je nešto slatko.

- Moć volje, to ti je potrebno - rekla je milujući ga po grudima. On duboko uzdahnu i nasmeši se s puno šarma. Razvezao je pojas koji je držao njen ogrtač i blago ga rastvorio. Spustio je dlanove na njene grudi i nežno je gurnuo na jastuk.

- Pokazaću ti ja moć volje... - prošaputao je dok su se njegove usne spuštale na njene.

~ 34 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

V

- Zar ne moraš danas na posao? Bio je ponedeljak. Jutro. Oboje su se čudih kako je vreme brzo prošlo.

Proveli su poslednja dva dana potpuno odvojeni od sveta. - Ne može se to baš nazvati poslom - odgovorio je Korbit - Uostalom,

ja sam gazda i nemam određeno radno vreme. - Ja imam - odgovorila je Vanda. - I, ako uskoro ne ustanemo, Ameli će

nas zateći u krevetu. - Videće moja kola pred kućom i sačekati da odem! - Misliš? - Znala je Ameli bolje od njega i uvek bila spremna na

iznenađenje. - Naravno - odgovorio je sigurno. - Jeste da joj je frizura potpuno

šašava ali ipak zna kad nije poželjna. Priljubio je svoje telo uz njeno. Podigao joj je ruke iznad glave i držeći

ih, počeo da klizi usnama po njenom vratu... - Hej! Nadam se da ste pristojno obučeni tamo gore, jer se već

penjem! Vanda požele da se nasmeje brzini kojom se Korbit odvojio od nje,

prebacio na drugi kraj kreveta i umotao u pokrivač pre nego što se Ameli pojavila.

- Nisam bila sigurna da li da dođem - gledala ih je naizmenično a zatim se obratila Vandi. - Ali... pola osam je. U deset počinje snimanje u parku.

- Znam, znam. Već žurim - odgovorila je Vanda ustajući. - Šta se dešava u parku u deset? - pitao je Korbit. - Snimamo neku decu za dečju robnu kuću. - A decu ne možeš ostaviti da čekaju - dodala je Ameli - jer tada

postaju zaista nemoguća! Sačekala je nekoliko trenutaka a zatim joj se lice razvuče u vragolast

osmeh. - Taj tvoj brat... - gledala je u Korbita - da li i on drži časove iz

popularne mehanike na isti način?

* ~ 35 ~ Foxy

Zvoncica

Pošto se nisu ništa dogovorili u vezi sa sledećim susretom, Korbit se

još istog popodneva vratio do Vandinog stana. Zatekao ju je kako, zajedno sa Ameli, aranžira dečju odeću na dva velika stola u ateljeu.

- Mislio sam - objašnjavao je, osećajući se pomalo neprijatno - da bih mogao da te povedem negde na večeru kada odlučiš da napraviš pauzu. Bilo bi dobro da ti objasnim ponešto o trkama pre utorka. Da li ti, uopšte, praviš pauzu? - spetljao se.

- Drago mi je što te vidim - rekla je Vanda. Popela se na merdevine sa fotoaparatom u rukama. - Nadala sam se da ćeš se vratiti i spasiti me od ovog.

To je bilo sve što je želeo da čuje. On se umiri. - Mrzim ovaj deo posla - rekla je silazeći i ostavljajući aparat na sto. -

Stalno isto! Zanimljivo je samo prvih par puta. - Znači, tako se rade slike za katalog - razgledao je Korbit po

stolovima. - Zašto ne radiš nešto drugo ako ti se ovo ne sviđa? Portrete, na

primer? - Zato što volim da jedem a neko mora da plaća i stanarinu - pogledala

je u Ameli. - Trebalo bi da radim i više jer svog asistenta ne plaćam koliko zaista vredi.

- Dovoljno je - promrmlja Ameli, spuštajući pogled. Po prvi put, Korbit je pažljivo pogleda.

- Da li ti je rekla da ja plaćam dovoljno? - pitala je Vanda uhvativši njen pogled. Korbit klimnu. - Moraš stalno

misliti na nju, jer neprestano nešto izmišlja. - Uh, nerviraš me više od moje majke - reče Ameli. - Znaš da volim da

radim s tobom. Ne želim na tamo neki fakultet gde će me smlaviti pre nego napunim tridesetu. I uostalom, mrzim da popunjavam one formulare za upis. - Naglo se okrenuvši prema njima ona uzviknu. - Zašto već jednom ne odete na tu večeru i prestanete da me zadirkujete!

Korbit je posmatrao Ameli sa novim interesovanjem i polako je počinjala da mu se sviđa. Shvatio je da je ona rasla u zaista neobičnoj atmosferi i zbog toga mu se još više dopadala.

- Zašto ne pođeš s nama? - Predlog je došao iznenada. Ona odmahnu rukom. - Molim te, ne znam dovoljno znakova da bih mogao Vandi da objasnim sve detalje. A moraš i jesti, zar ne?

Vanda se, takođe, nasmeja ohrabrujuće, iako je na svoje iznenađenje shvatila da bi radije da bude nasamo sa Korbitom. Ceo dan je mislila samo

~ 36 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

na njega. One noći kada ga je prvi put ugledala, njeno srce je prepoznalo čoveka koga je čekala celog života. Ljubaznog, tolerantnog, hrabrog, punog dobrote i strasti. I nasuprot njemu, koji nije bio sebičan i pohlepan, ona ga je želela samo za sebe. Želela je njegovu nepodeljenu pažnju. Iskra ljubomore probudi se u njoj ali joj je razum govorio da Ameli nije nikakva pretnja.

Oni krenuše u tihi restoran koji se nalazio u blizini. Bilo je to jednostavno mesto, sa jednostavnom hranom, prijateljskom atmosferom. Tu se mogla voditi sasvim jednostavna konverzacija.

Jednostavna? Možda za Korbita. Ali za Vandu i Ameli, njegova objašnjenja u vezi sa trkama, limom i automobilima bila su više nego komplikovana. No, neke stvari su im, ipak, postale jasne. Cilj trke je zaobići sve rivale na stazi. To, uglavnom, uspeva vozaču koji ima najbolja kola. Međutim, ništa se unapred ne može predvideti jer se u toku trke mogu desiti mnoge nezgode. Govorio im je o delovima automobila, naima kako se ona pripremaju za trke, o tipovima trkačkih staza, njihovim dužinama, broju krugova i mnogim drugim detaljima. Nekoliko puta njih dve su se sapatnički pogledale. Sve je to bilo suviše zamršeno.

Vanda se zaista trudila da shvati šta joj govori, ali što je više gledala u njega i u Ameline užurbane pokrete rukama sve je manje razumela.

- Molim te - žaječala je Ameli najzad. - Ne mogu više. Ruke me već bole - rekla je trljajući ih.

- Izvini, čini mi se da sam hteo malo previše. - Nije važno - odgovorila je - znam da ima puno toga ali, da li bismo

mogli da završimo neki drugi put? - Bez obzira na njegov odgovor znala je da mu više neće dopustiti da je ovako zaposli.

Neko vreme su još razgovarali o svakodnevnim temama. Tada Korbit plati račun i isprati devojke do kola. Pred Vandinom kućom njih dvoje poželeše Ameli laku noć, i šutkajući kamenčiće sa staze koja je vodila prema kući, dođoše do zadnjeg trema. Bio je osvetljen. Šalili su se i smejali. Uživali su u prohladnoj prolećnoj noći. Najzad, sedoše na stepenice.

- Znaš, sve ono što sam ispričao za večerom ima malo veze sa samim trkama - rekao je Korbit iznenada.

- Sačekaj - govorila je dovlačeći baštensku stolicu i postavljajući je nasuprot njemu. - Sedi na svetio da mogu da te vidim.

- Oprosti. Nisam razmišljao. Ona se nasmešila. - Nije lako lako biti u društvu gluve osobe, zar ne? - Naviknuću se na to. - Gledao je sa očiglednim uživanjem i Vanda

oseti kako joj disanje ubrzava od uzbuđenja.

~ 37 ~ Foxy

Zvoncica

- Šta si hteo da kažeš? - Rekao sam da je, u stvari, sama trka ono što sve uzbuđuje. - U

njegovim očima zasja entuzijazam. - Sve ostalo je manje važno. I pre su se ljudi takmičili samo da bi pobedili, da bi bili najbolji. Novac je bio manje važan.

- Ništa se, u suštini, nije promenilo do danas - nostalgično je nastavio. - Ulaže se veći novac. Vozila su bolja, sigurnija. Ali još uvek je najvažnije znati šta misli vozač u kolima ispred tebe. ispitivati svoje mogućnosti. Prevazići čak i svoju maštu...

- Dati srcu krila - reče Vanda, više za sebe. Korbit je upitno pogledao. - Tako se to zove. To oseća Brejdi Ratger dok se penje do najvišeg vrha, to osećam ja kad u ruci držim fotoaparat, neku duboku želju koja izvire ravno iz srca bez obzira na uspeh. To mi je rekla moja baka. Volela bih kada bi je upoznao jednog dana, sigurno bi ti se dopala.

- Mora da mnogo ličiš na nju. - Trudim se. Sećam se kako bi me uhvatila za ramena i prodrmala

govoreći: Vanda, ti si samo gluva. Možeš leteti ako to stvarno želiš ali moraš dati svom srcu krila. Moraš izboriti svoje bitke jer ih niko neće izboriti umesto tebe. Nikad nemoj kriti šta ti je u srcu, bez obzira šta kažu drugi. Ako ne daš svom srcu krila - nikad nećeš poleteli!

Njene reči odzvanjale su u njegovim mislima, zabadajući se u njegovo srce poput miliona sitnih mačeva. U njegovo bolno srce puno krivice, tajni i strahova. U njegovo srce sa posečenim krilima. On je obgrli, sakrivajući lice u njenu kosu. Ostao je tako dugo, ne želeći da ona vidi bol na njegovom licu. Šta ako joj poveri svoju tajnu a ona oseti sažaljenje prema njemu? Šta ako se razočara u njega? Imao je potrebu da to podeli sa nekim ko zna za poraz, ko je kukavica kao on. Ali, ona je bila borac, bila je hrabra. Želeo je da ima njenu snagu. Odlučio je da ćuti. Nije želeo da je izgubi.

- Šta je bilo posle borbe koju ste vodili sa tvojom majkom? - Majka je odustala od borbe. Ali, znala sam da joj je to slomilo srce.

To, što moj otac više nije bio na njenoj strani. Nisu više bili jedno - rekla je tužno.

- To bi se svakako dogodilo, Vanda. Ti si rođena da letiš! Bilo joj je drago što tako misli o njoj. Možda će jednog dana otkriti da

ju je precenio. Možda sasvim uskoro... Za sada je bila zadovoljna što je ovako.

- A ima li tvoje srce krila, Korbite Boknere? - Nežno mu je rukom obuhvatila vrat.

- Sa tobom u mom zagrljaju, čini mi se da zaista lebdim.

~ 38 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Ma, ozbiljno - bila je uporna - ima li nešto što želiš više od svega na svetu a što još nemaš?

- Ima - rekao je veoma ozbiljno. - Šta je to? - Ti.

~ 39 ~ Foxy

Zvoncica

VI

Od svega što je život mogao da mu ponudi Harli Bokner je najviše

voleo trke i žene. I jedne i druge bile su rizične i opasne - i nezamenljive. - Dobro, hoćeš li se ti držati programa - vikao je na svog brata. -

Ostavio si me da se sam snalazim sa svim tim sponzorima! Zaboravio si na sve svoje obaveze zbog te žene! A meni govoriš da žene i biznis ne treba mešati!?

Korbit je znao da je njegov brat u pravu, ali nije želeo da se svađa jer su bili potpuno različiti. Nasuprot svom ozbiljnom, poslovnom bratu Harli je živeo svaki dan kao da mu je poslednji.

Kada je Korbit prestao da vozi trke, svi zalitevi sponzora o budućem imidžu tima pali su na njega. Međutim, njegova priroda slabo se slagala sa idejama postarijih ljudi koji su ulagali novac i želeli da im se on dobro isplati. Posle mnogih diskusija, Korbit i Harli su se dogovorili da prvi bude onaj koji će preuzeti na sebe sav posao dok će drugi paziti i razvijati samo svoje trkačke kvalitete.

I zaista, preko noći Harli se pretvorio u san svih sponzora. Bio je mlad, dobro je izgledao, u javnosti nije pio, uvek je pazio na svoje reči, a na stazi je bio sve bolji iz trke u trku. Malo je bilo takvih kao on.

- I sad nas izvuci u utorak - rekao je brzo. - Ja ne idem bez tebe na taj sastanak!

- Utorak!? - Korbit je panično prevrtao svoj stoni kalendar. - Moraš da ideš, Harli. Imam druge planove za utorak!

- E, pa da znaš, imam i ja! Idem na farmu. - Zašto? - upitao je Korbit već pomalo nemiran. - Zato što želim da je sretnem. - Koga nju? - Kako koga? Tu ženu zbog koje već danima lebdiš u oblacima. - Zar baš moraš? - Korbite, ja sam tvoj brat. - Znam, znam. - Korbit je pokušavao da nađe reči kojima bi Harliju

rekao istinu o Vandi. Mora da postoji neki put da mu to bezbolno saopštim, mislio je, ali koji?

- Ona je gluva - rekao je naglo, bez suvišnih reči. - Dobro - složio se Ameli mirno. - I veoma je neobična.

~ 40 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Dobro. - I... ja je volim, i ne želim da mi to upropastiš! - Dobro.

*

Utorak je osvanuo sunčan, tako da je dvočasovna vožnja do farme bila veoma prijatna. Predeli kroz koje su prolazili bili su bujni zelenilom, a visoka dnevna temperatura podsećala je pre na rani avgust nego na proleće.

Dan je počeo dosta dobro. Korbit i Harli su došli veoma rano jer je Vanda želela jako dnevno svetio za svoje fotografije a i njih dvojica su imali dosta stvari o kojima je trebalo da se pobrinu. Bilo je očigledno da su svi pomalo nervozni. Vanda se plašila susreta sa Korbitovim bratom i majkom. Smatrala je to krupnim korakom u njihovom odnosu, naročito zato što Vanda neće biti u stanju da je čuje. Korbita su mučili isti strahovi. Ameli, kao žena koja tačno zna šta želi u životu, bila je nervozna što dva dana mora da provede sa pustolovom kakav je bio Harli koji je, opet, sve prihvatao zdravo za gotovo.

- Zdravo. Kako si? - pozdravio je Harli Vandu jezikom gluvonemih. Nasmešio se šarmantno.

Korbit je bio zapanjen trenutnom simpatijom koja se stvorila među njima. Harli nije mnogo komplikovao kada su ljudi bili u pitanju. Prihvatao ih je onakvim kakvi jesu smatrajući za gubljenje vremena svaki pokušaj da ih menja.

- Zdravo - odgovorila mu je Vanda. - Drago mi je što mogu da te upoznam. Korbit mi je mnogo pričao o tebi.

- Onda već znaš da sam super tip - nasmejao se. Kad je Vanda potvrdila, on nastavi. - Iznenađen sam. Obično priča laži o meni i svim ženama koje upozna savetuje da me se klone.

- Rekao je i meni - nasmešila se Korbitu, koga je očigledno pogađalo Harlijevo spontano flertovanje - ali ja volim da sama formiram svoje mišljenje o ljudima.

- A ovo je Ameli - upao je Korbit da bi skrenuo bratovu pažnju sa Vande. Harli pogleda u Ameli i namršti se iznenađeno.

- Sad se sećam... - pogledao je ponovo Vandu, zatim Korbita. - Ono veče... ona je sedela dole. - Pogledao je u Ameli. - Sećam se tvoje kose.

~ 41 ~ Foxy

Zvoncica

- Zašto sada ne pokažeš devojkama kakav si džentlmen i ne natovariš lepo sve stvari u auto? - Korbit je pokazivao na dva kofera i opremu za fotografisanje.

Harli je nemarno slegnuo ramenima. - Dobro. - Sačekajte sa formiranjem mišljenja o našoj porodici - okrenuo se

Korbit prema devojkama. - Harlija smatramo samo nesrećnim slučajem. Crnom ovcom, ako tako više volite.

- Kladim se da je tako - odvratila je Ameli, posmatrajući Harlija kako otvara prtljažnik.

- Ružno je to što si rekao - uzvratila je Vanda. - Meni se on baš dopada.

- I ti njemu - odvratio je Korbit, srećan što se upoznavanje završilo bez incidenta. - Samo mu nemoj dopustiti da ti se previše približi. - Zagrlio ju je s ljubavlju.

Ameli je posmatrala Harlija kako pokušava da ih impresionira svojom snagom noseći što više tereta u isto vreme. Delom ju je to zabavljalo, ali je jednim okom motrila na Vandine aparate. Oni su joj, ipak, plaćali stanarinu! Nije znala zašto je njegovo izigravanje mačo-tipa toliko iritira.

Odlučno je odmarširala do njega i strgla mu Vandin aparat sa ramena a zatim pružila ruku prema koferu.

- Čekaj malo! - uzviknuo je iznenađeno. Instinkt mu je govorio da njen postupak nije bio usmeren toliko na stvari koliko na njega i nije shvatao čime joj se zamerio. - Ako si baš toliko nestrpljiva da pomogneš, uzmi ovaj hladnjak.

Šokirana njegovom grubom ponudom, ona zgrabi hladnjak i žurno se udalji prema Korbitovim kolima. Harli krenu za njom.

- Kakvi su sve ovo aparati? - upitao je Korbita. - Vandina oprema za fotografisanje i razvijanje filmova. - Vanda je fotograf? - Ona je gluva, nije slepa! - odvratila je Ameli besno osetivši blagi

sarkazam u njegovom tonu. - I odličan je fotograf! Harli je zurio u nju krajnje začuđen. Nije mogao da pronađe razlog što

se ovako ponaša prema njemu. Imala je najplavlje oči koje je ikada video, čija je boja postajala još intenzivnija kad se ljutila. A i voleo je žene sa pegicama na licu.

- Ko je ona? - upitao je Korbita približivši mu se. - Ameli Amerson. Vandina prijateljica, čuvar i asistent. Budi dobar

prema njoj! - Pomno je posmatrao bratovo lice.

~ 42 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Harli je bio zbunjen. U toku vožnje više puta se setio bratovog saveta iako mu je Ameli upućivala ljute poglede svaki put kad bi otvorio usta. U njenim očima bilo je pretnje i opasnosti kojima nije mogao da odoli. Bilo bi to kao odustati od najuzbudljivije trke svog života.

Posle dva sata vožnje oni ugledaše belu ogradu koja je okruživala farmu. Na poštaniskom sandučetu pored kapije pisalo je: Bokner. Vanda je odmah shvatila da se predstava koju je ona imala u glavi ne slaže sa stvarnošću. Velika, bela kuća okružena tremom sa sve četiri strane nije baš ličila na običnu farmu. Bilo je očigledno da odavno nije videla teška vremena.

- Koliko radnji sa kolima ti u stvari, imaš? - Vanda je bila ne malo iznenađena.

Korbit se smejao. Bio je ponosan na lepotu i mir kojim je odisao dom u kome je odrastao. Objasnio joj je da ovde dolaze kada žele da se sakriju i odmore od svega. I kada žele da se najedu jabuka. Iza kuće bio je veliki voćnjak.

- Da - potvrdio je Harli. - Kad smo bili mali jabuke su bile sve što smo jeli. Jabuke na hiljadu načina!

Nastavljao je da se šali dok se izvlačio iz kola. - Ah, a evo i jabuke mog života! Korbitova majka stajala je na tremu. Obojica je bučno zagrliše i obasuše poljupcima. - Potrebno ti je šišanje - reče ona Harliju. - Ali, mama, devojke vole moju kosu. Vole da provlače prste kroz nju -

smejao se on. Gospođa Bokner se takođe smejala a zatim se okrenula Vandi. Korbit

ju je prethodno obavestio telefonom o njenom hendikepu i veštini čitanja sa usana.

- Ti si Vanda - rekla je pre nego što ju je srdačno zagrlila. - Znala sam da će mi Korbit dovesti ovako lepu devojku.

Tim rečima potpuno je zbunila Vandu i pomalo se postidela. Ali, iako se osećala čudno bila je i zadovoljna. Ona se okrete prema Ameli i predstavi je.

- Korbit mi je pričao i o tebi, dušo - reče gospođa Bokner. - Da li ti je to pravo ime?

- Da...jeste, gospođo - brzo je odgovorila Ameli. - Mama ti je dala to ime? - ubaci se Harli sumnjičavo. Ameli ga je samo prostrelila pogledom, ne odgovorivši mu. Posle ovako toplog pozdravljanja gospođa Bokner se okrenula prema

svojim sinovima. Objasnila im je gde će smestiti prtljag dok joj devojke

~ 43 ~ Foxy

Zvoncica

budu pomagale oko spremanja večere. Zatim im je naredila da donesu iz podruma jabuke za kolače.

Vanda se zabavljala dok je gledala kako gunđaju zbog majčinih zahteva ali ipak, namigivajući joj i smejući se, odlaze. Sviđala joj se atmosfera ljubavi koju je osetila u Korbitovom domu. U njoj su Korbit i Harli naučili da pravilno vrednuju ljude i da ih vole bez rezerve. Osećala se prihvaćenom i voljenom u potpunosti upravo takvom kakva jeste. Želela je da im tu ljubav nekako uzvrati i da se uklopi u njihovo društvo.

Pošto je uvidela da su joj sinovi postali veoma nestrpljivi, gospođa Bokner je, najzad, dozvolila da povedu Vandu i Ameli do radionice koje su se nalazile iza kuće.

Ali, kao i kuća pre toga, i radionice su bile sasvim neobične i u neskladu sa onim što je Vanda zamišljala. Videlo se na prvi pogled da je u njih bilo uloženo mnogo novca. Bile su daleko od prljave, priručne garaže izgrađene u zadnjem dvorištu.

Prvo što je Vanda osetila kad je ušla unutra bila je velika buka. Zaključila je to po vibracijama kojima su podrhtavala vrata kada ih je otvorila.

Prostor je bio ogroman. Devedeset automobila koje je ugledala bilo je u raznim fazama popravke. Radnici su žurno poslovali oko njih. Bilo je tu i mnoštvo kompjuterizovanih mašina. Alat je ležao svuda okolo. Radionice su delovale veoma moderno.

U prvih mah, zbog velike buke, niko nije primetio da je Vanda gluva. Shvatili su to tek kada je Ameli počela da koristi znake rukama da bi joj objasnila kako se ko od radnika zove. Reagovali su na različite načine ali je Vanda na sve to već bila navikla. I sada je, kao mnogo puta u životu, poželela da se uklopi među te ljude i postane deo njih.

Ameli, naprotiv, nije imala nikakvih problema. Pričala je sa mehaničarima i postavljala mnoga pitanja. Njen pravi problem bio je Harli. Pratio ju je u stopu, motreći na svaki njen korak. Svaki put kad bi pružila ruku da dodirne nešto što ju je interesovalo osetila bi njegove prste kako joj sklanjaju kosu sa uha i zatim bi začula njegov šapat: ti ne želiš to da dodirneš, zar ne? Ne želiš da stvaraš nered.

Vanda je posmatrala Korbita kako, uz Amelinu pomoć, pokušava da joj objasni neke komplikovane operacije. Bilo bi mnogo lakše da nisam gluva, pomislila je. Tada svi ovi ljudi ne bi zurili u njega i pitali se zašto je unajmio gluvog fotografa pored tolikih drugih. To ju je malo rastužilo.

Posle nekog vremena Korbit joj predstavi jednog krupnog, starijeg čoveka. Bio je to Dejvid Brigel, glavni šef. Korbit ga veoma voleo, primetila je Vanda dok joj je Ameli objašnjavala njegovo ime.

~ 44 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Ah, ti si gluva! - uzviknuo je. - Sačekaj samo sekund! Da razmislim... aha! Drago... mi... je što te vidim - pokazao je, dok je njegov osmeh postajao još širi.

- Drago mi je što sam vas upoznala - odgovorila je Vanda na ivici da zaplače. Poželela je da ga zagrli.

- A, ti i govoriš. Dobro. To još više olakšava stvari. Imam nećaku koja je gluva, ali ona ne govori. Ti bar možeš da vrištiš kada ti je svega dosta a i ne moraš da prestaneš da razgovaraš kada ti se ruke umore.

Vanda se nasmejala njegovom zaključku. Bio je potpuno u pravu. Ostatak vremena provela je slikajući tu i tamo stvari koje su joj se

činile zanimljivima. Bilo je stvari koje nisu bile za slikanje, osetila je to po pogledima mehaničara, ali ih je Korbit umirio da on ima krajnju reč kada je u pitanju izbor foto-granja koje će ući u brošuru.

Dejvid im se, zajedno sa konstruktorom automobila Vilijamom Oldenom, pridružio za ručkom. Korbit je bio jako srećan zbog toga što se Vanda osećala prijatno medu svim tim ljudima. Dovoljno prijatno i opušteno da bi ih zamolila da ne pričaju svi u isto vreme ako žele da ih ona razume. Zamolila je Ameli da joj tumači sve što joj kažu da ne bi bilo nesporazuma.

Niko nije imao ništa proliv. - Idem u Klermont danas posle podne - iznenada je rekao Harli.

Delovao je nemarno ali je pažljivo posmatrao Korbita. - Nećeš sa mnom? Vanda je bila svesna napetosti koja se stvorila između njih dvojice.

Nije mogla odgonetnuti izraz na Korbitovom licu. - Ne. Imam još posla ovde - odmahnuo je glavom a zatim pogledao

Vandu. - Harli ide da isproba nova kola na stazi u Klermontu. Želiš li da pođeš s njim?

- Da, volela bih. Mogu li sutra da snimim još nekoliko fotografija u radionicama? Mislim, ako bude nekoga u njima?

- Mehaničari rade sedam dana u nedelji - nasmejao se Dejvid. I to dvadeset četiri časa u danu. Inače ne rade ovde!

- A ti, srce? - upitao je Harli Ameli iskoristivši situaciju. - Da li bi volela da me vidiš u akciji?

- Ne. - odbrusila je Ameli i okrenula se prema Vandi. - Neće ti trebati moja pomoć?

- Ne. Ali da li si sigurna da ne želiš s nama? Biće zabavno. - Radije bih kod zubara da mi izvadi zub - mrmljala je Ameli.

~ 45 ~ Foxy

Zvoncica

- Jao! Prestani - jauknuo je Harli stavljajući ruku na svoje srce. - Moj ego ovo ne može da izdrži. Mama, Ameli je zlobna prema meni - šalio se.

- Sigurna sam da ona ima svoje razloge - rekla je gospoda Bokner tapšući Ameli po ramenu i terajući je da pocrveni.

~ 46 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

VII

Kasnije tog popodneva Vanda se sa Harlijem i još nekoliko

mehaničara odvezla do Klermonta, gde su Boknerovi zakupili trkačku stazu za to popodne. Vandu je impresionirala veličina staze. Bila je mnogo veća nego što je to mogla ocenili gledajući trke na televiziji. Možda je to bilo zato što se njeno gledanje svodilo na nekoliko sekundi pre nego što bi promenila program.

Harli je vozio modifikovani najnoviji model „pontijaka” ostavljajući za sobom rep crnih izduvnih gasova. Njegova brzina povećavala se drastično sa svakim novim krugom, ostavljajući Vandu skoro bez daha. Tlo je drhtalo pod njenim nogama.

Posmatrajući Harlija kako poput munje promiče kraj nje shvatila je da se on igra sa svojim životom, izazivajući smrt sa svakim novim krugom, ali nikada ne prelazeći granicu. Vanda mu pozavidi na živcima koji su za to bili potrebni.

- Pa, kako ti se čini? - upitao je kada se, najzad, zaustavio. - Fantastično je. Zastrašujuće ali predivno. A ti si načisto lud - dodala

je, znajući da će on to shvatiti kao komphment. - Ipak ne - rekao je ozbiljno. - Veoma sam pažljiv. Trke pri ovim

brzinama još uvek su bezopasnije nego tvoja vožnja na autoputu. Mi se ovde ne ubijamo, Vanda. Samo se trkamo.

- Možeš li startovati auto ponovo? Želela bih da ih osetim. Bez ijednog pitanja on startova moćnu mašinu. Vanda oprezno spusti

dlanove na haubu. Vibracije su potresale njena ramena. Ona se nasmeši Harliju. Pitala se kako to izgleda kontrolisati ovako snažan motor, osetiti njegovu moć u rukama, upravljati njime... ugrizla se za usnu kad se misao počela formirati u njenoj glavi.

Harli kao da joj je čitao misli. Stajali su zureći jedno u drugo nekoliko beskonačnih sekundi pre nego što joj je on uputio svoj očaravajući osmeh i klimnuo glavom. Odmakao se od vozila i izdao naređenja koja ona nije mogla.

- Nemaš licencu za ovo ali progledaću ti kroz prste - smešio se. - Bićeš sama na stazi, koncentriši se samo na nju. Ne povećavaj brzinu pre nego se osetiš udobno pri prethodnoj. Ne pritiskaj kočnicu ako to nije potrebno. Koči motorom - govorio joj je razgovetno da bi bio siguran da ga je razumela. - Na krivinama usporavaj. Da li je ovo jasno?

~ 47 ~ Foxy

Zvoncica

Klimnula je dok je oblačila kombinezon. Harli joj stavi kacigu sa radio prijemnikom unutra. Zatim je potapša po ramenu da bi ponovo privukao njenu pažnju.

- Uključiću ovaj radio u slučaju da želiš nešto da nam kažeš u toku vožnje, dobro?

Osetila je slabost u kolenima. Polako se uvukla u kabinu vozila. Motor je još uvek radio kao da je čekao na nju.

Nagnuvši se kroz prozor auta, Harli joj je u nekoliko reči objasnio funkciju instrumenata koji su se nalazili na kontrolnoj tabli. Vezao joj je sigurnosni pojas a zatim joj dao par kožnih rukavica. Zatim se povukao kucnuvši joj dva puta po kacigi. Vanda ga pogleda a on joj pokaza palac okrenut nagore kao znak da je sve u redu. Isto učini i Dejvid.

*

Bilo je već veče kada je Korbit stajao na tremu očekujući da ugleda kombi kojim je Vanda sa ostalima otišla u Klermont. Ali, prvo je čuo trube a zatim i kombi koji se žurno približavao.

- Hej, Korbite - Harli je izleteo napolje istog sekunda kako se kombi zaustavio - trebalo je da je vidiš! Bila je kao vetar, kao munja. Fantastično!

Odjednom su svi govorili u glas. - Trebalo je da je vidiš! - I ti si trebala poći, srce - okrenuo se Harli ka Ameli koja je izlazila iz

kuće. - Pružio bih ti vrhunsko uzbuđenje! Ona iskrivi svoje lice u grimasu. Korbit je posmatrao Vandu kako izlazi iz kombija. Lice joj je bilo

crveno od uzbuđenja, oči su joj svetlucale. Bila je nestvarno lepa. Sve ono što su momci govorili tek je kroz maglu dopiralo do njega.

- Znači, sve njene slabe tačke su otklonjene? - Kratko ih je pogledao pre nego što mu se pogled vratio na nju.

- Slabe tačke? - Harli je izvirivao iza Vandinih leđa sav ozaren. - Ova devojka ovde nema nijedne slabe tačke, brale!

- Korbite! - Vanda je trčala prema njemu. - Bilo je fantastično. U prvi mah sam mislila da ću umreti od straha a onda je postalo tako uzbudljivo da sam klizila po stazi kao po puteru...

Nije stigla da završi. Kad je stigla do Korbita, više nije mogla da prepozna njegovo lice. Na njemu se ocrtavala beskrajnu agonija. Gledao je u Harlija.

~ 48 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

U nekoliko koraka našao se kraj njega i prikovao ga svojim rukama za stranicu kombija. Grubo ga je tresao. Strah koji se ocrtavao na Harlijevom licu upiaši Vandu.

- Korbite, nemoj - uzviknula je ali je on u svom besu nije čuo. Nekoliko dugih trenutaka držao je lako Harlija a zatim se, kao da je odjednom došao k sebi, brzo udaljio u pravcu radionica ostavljajući sve oko sebe zanemele i začuđene.

Večera je prolekla napeto. Harli je bio ćutljiv. Nije znao kako da priđe Korbitu. Čak je i Ameli prestala da postavlja pitanja.

Vanda se osećala najjadnije. Bilo joj je žao Harlija. Bila je to, uostalom, njena a ne njegova ideja. Bila je ljuta na Korbita. Nije imao pravo da joj govori šta sme a šta ne sme da radi. Mislila je da su se to jasno sporazumeli pre nego što je prihvatio da ona obavi ceo projekat. Moraće da ga podseti na pravila njihovog odnosa pre nego što krenu dalje. Ali, prvo mora da ga pomiri sa bratom. Osećala se krivom za njihov sukob.

Ali, Korbit joj nije davao priliku da razgovara sa njim i da mu sve objasni. Posle dvadeset minuta od svađe vratio se u kuću i zatvorio u svoju sobu. Nije se pojavio ni na večeri. Videvši to, Vanda je otišla do njegove sobe i tiho pokucala. Zatim je probala da otvori vrata ali je otkrila da su zaključana. Vratila se dole. Korbit se pojavio posle nekoliko trenutaka. Naizgled je bio miran ali se videlo da s mnogo napora održava tu sliku o sebi.

Korbit bi se u sebi stresao svaki put kad bi pomislio na popodnevnu scenu. Znao je da Harli ne bi bio u stanju da odbije Vandin zahtev kao što ni on sam nije bio. Nije Harli kriv što mu je brat kukavica, pomislio je gorko, ali neću da još jednom bude svedok moje slabosti.

A Vanda? Ona je bila hrabra. Nije baš mudro bilo šesti u taj auto ali ona je bar imala hrabrosti, mislio je. Kako mogu od nje tražiti da voli čoveka koji ne može da se suoči sa sopstvenim strahovima? Čim je završio večeru, tiho se povukao.

- Žao mi je, gospođo Bokner - progovorila je Vanda kad je on izašao. - Nisam želela da se ovo dogodi. - Nije stvar u tebi - rekao je Harli. - Nisi ti učinila ništa loše. - Oklevao

je malo, pogledao u svoju majku a zatim, kao da je nešto odlučio ustao. - Dođi, Vanda. Trebalo bi da saznaš nešto o ovome.

Poveo ju je u jednu od stražnjih soba. Gospođa Bokner i Ameli su krenule za njima. Soba u koju je doveo bila je pretrpana trofejima, nagradama i fotografijama koje su visile po zidovima.

- Korbit ovu sobu zove kancelarija, ali meni više liči na sobu za mučenje - rekao je Harli.

~ 49 ~ Foxy

Zvoncica

Vandu su njegove reči zbunile. Nije u njima nalazila nikakav smisao. Počela je da istražuje po sobi i razgleda slike ne bi li otkrila razlog Korbitovog bola. Bilo je tu slika koje su prikazivala Korbita, Harlija, obojicu sa ocem. Vanda primeti da su obojica nasledila dosta od njega u izgledu, držanju tela i izrazu lica. Idući dalje niz zid došla je do fotografija na kojima su njih dvojica bih u društvu jednog mladog čoveka. Bio je nešto stariji od njih, niži, imao je ozbiljne oči i širok osmeh.

- Ko je ovaj čovek? - upitala je Harlija. - To je Dvejn Lotran. - Ah, da, vaš partner. Volela bih i njega da upoznam. - Vanda - odgovorio joj je Harli posle nekoliko sekundi tišine - nećeš

moći da ga upoznaš. On je mrtav. - Oh, oprosti. Nisam znala. Mislila sam... - Osetila je bol u njegovom

glasu. - Znam. Korbit ga često spominje. Time održava svoj bol živim. - Kakav bol? Ne razumem. - Korbit je ubio Dvejna pre pet godina. - Šta? - Vanda je automatski potražila Amelinu pomoć, ne verujući

svojim očima. - Bio je to incident za vreme trke. Korbit je naleteo na njega kolima.

Moglo se to svakom desiti. I meni. Ali... Korbit kaže da je video Dvejnovo lice pre nego što ga je udario.

Vanda nije znala šta da kaže. Htela je da saoseća sa Korbitom ali nije mogla. Sve joj se činilo suviše nerealno. Želela je da zamisli agoniju koja je usledila u Korbitovom životu ali bilo je to suviše užasno da bi razumela.

- I Dvejnova i Korbitova kola bila su potpuno uništena. Ja sam bio uz Korbita dok su sekli kola da bi ga izvadili napolje.

Dvejn je umro odmah, na stazi. Ali Korbit... on je umirao svaki dan otada. - Nasmešio se. - Sve dok se ti nisi pojavila, Vanda. Ti si ono što mu treba. Možda će uz tebe preboleti prošlost.

- Ne znam - odgovorila je. - Ne mogu sve to ni da zamislim. - Mesecima posle toga - nastavio je Harli - budio se usred noći

vrišteći, u hladnom znoju. - Zamislio se, pogleda uperenog negde u daljinu. - Nedostaje mi Dvejn, ali Korbit mi nedostaje mnogo više. Bio je vraški dobar trkač. Morao bih dobro da se oznojim da bih ga stigao na stazi a on se čak ne bi ni mnogo trudio. Imao je trke u krvi i uvek pobeđivao.

Dok je Harli ovo govorio Ameli ga je gledala sa novim zanimanjem. Prvi put ga je gledala u sasvim drugačijem svetlu. Ne kao pustolova i

~ 50 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

šarmera, ne kao zavodnika već kao ozbiljnog čoveka na koga se devojka može osloniti, u koga može biti sigurna. Tog momenta odlučila je da ga ne ispušta iz ruku.

- Znači, zato je Korbit prestao da vozi, a ne zbog obima posla? - Posao mu je dobro došao da zaokupi misli nečim drugim. Ali, i

kompanija se zaista veoma proširila od tada. Iako se više ne takmiči na stazi Korbit ipak ima jak, takmičarski duh, i kao takav, nezamenjiv je na čelu kompanije. Sponzori ga prosto opsedaju nudeći mu novac.

- Da li obaveza da pobedi čini veliki psihički pritisak na vozača? - upitala je Ameli, iznenada zainteresovana za trke.

- To zavisi od samog vozača. Ali, glavni problem sa sponzorima je to što stalno moraš da ih činiš srećnim. Fotografisanje, društveni događaji, pojavljivanje na televiziji, reklame. Sve u cilju da se njihovo ime što češće pojavljuje. Naravno, nemam ništa protiv ako sve to radim u društvu lepih devojaka - dodao je.

- Da, naravno da nemaš - odgovorila je Ameli. Vanda je bila odsutna. Misli su joj lutale. Želela je da bude sa

Korbitom, da mu pruži ljubav kao čovek čoveku, da mu pomogne. Za ovu drugu ljubav, ljubav žene prema muškarcu još uvek nije bila sigurna. Volela ga je, to je osećala, ali još mnoge stvari moraju da se usklade između njih ako žele da ostanu zajedno. Mora da bude potpuno sigurna u njega pre nego što mu pokloni svoje srce. Bili su dva sveta. Umorna od ovakvih misli, ona se izvinila i tiho krenula prema svojoj sobi.

- Vanda - zaustavio je Harli. - Što se tiče onog popodne, to nije bila tvoja greška. To je zbog staze. Korbit se nije vratio tamo od Dvejnove smrti, i zato ga je pomisao na tebe, kako voziš tom stazom, potpuno izludela.

- Da, razumem - odgovorila je. - Ali mi je žao što smo ga povredili, to je sve.

Popela se u svoju sobu ali nije mogla da zaspi. Nije mogla da ne misli na Korbita, samog i ranjenog. Poželela je da je zagrli kao noć pre toga. Posle nekog vremena odlučila je da ode do njegove sobe, makar je i oterao.

Obukla je kratki ogrtač preko pižame i izašla u hodnik. Bio je u polumraku. Nije želela da je iko vidi pa joj je to sasvim odgovaralo.

Tiho je pokucala na Korbitova vrata ali ništa se nije dogodilo. Oh, otvori, molim te, toliko te trebam, mislila je.

- Korbite! Vanda je - trudila se da bude što tiša. - Ako želiš da me oteraš, moraš otvoriti vrata da mi to kažeš u lice, znaš!

Odgovora nije bilo. ~ 51 ~ Foxy

Zvoncica

- Korbit, molim te. Ja zaista volim tvoju majku ali ipak ne bih volela da me uhvati kako se šunjam po kući. - Brzo je pogledala dole, u strahu da ne govori previše glasno.

- Do đavola, Korbite, otvori! Neću otići dok me sam ne oteraš! Stajala je, čela naslonjenog na vrata, kada se jedna ruka spusti na

njeno rame. Ona se uplašeno okrete. - Oh - uzviknula je tiho - nasmrt si me preplašio! - Izvini - rekao je Korbit. - Mislila sam da si u sobi. - Da, čuo sam. - Uživao je. - Samo da ti kažem, i ti se dopadaš mojoj

majci i ona ne misli da se šunjaš po kući. Smejući se njenom strahu sa kojim je brzo pogledala naokolo, on

ispruži ruku i otvori vrata iza njenih leđa. Blago ju je gurnuo unutra. Soba je bila osvetljena. Vanda je odmah primetila da to nije soba malog dečaka koju majka sa pažnjom čuva dok on nije tu. Bila je to soba muškarca u čiji život niko nije imao pravo da se meša. Osećala se udobno u njoj.

- Da li si dobro? - upitala ga je. Korbit se osećao postiđeno. Ako ne mogu da imam njeno poštovanje i ljubav, mislio je, mogu bar da je zamolim za oproštaj.

- Žao mi je... - zaustavio je, ali mu je ona stavila svoje prste na usta. - Ne. Meni je žao. Ne zbog auta, svakako bih ih vozila. Ali, nisam znala

da te sećanje na tu stazu tako boli. Oprosti. - Znam da nisi htela - rekao je, shvatajući da ona zna celu istinu. -

Preterao sam. Napravio sam budalu od sebe... ponovo. - Ne što se mene tiče - utešila ga je. - Ti ne misliš da sam kukavica? - Ne. Mislim da si nežan, pažljiv čovek koji je prošao kroz užas koji ne

mogu čak ni da zamislim. Sedeli su jedno pored drugog na krevetu. Korbit je pomislio šta bi

Vanda uradila da je bila na njegovom mestu. Ona je mnogo hrabrija, bolje bi sve podnela, zaključio je.

- Kakav je bio Dvejn Lotran? - upitala gaje. - Bio je... dobar čovek - počeo je polako. Nikada do tada nije pokušao Dvejna da opiše rečima. Ali, posle

nekoliko minuta reči su kao bujica pokuljale iz njega. Satima joj je pričao anegdote o Dvejnu koje su na njegovom licu ostavljale trag sreće. Sećanja su izvirala iz njega sve do prvih jutarnjih časova. Osećajući hladan povetarac koji je ulazio kroz otvoren prozor, Vanda se zavukla pod pokrivač ne prekidajući Korbitovu priču. Priča o Dvejnovom životu

~ 52 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

odmotavala se sve do noći pre trke u Klermontu. Onda je pogledao Vandu. Bila je napola zaspala.

- Tako si lepa - rekao je sklanjajući joj kosu sa lica. - Šta? - upitala je pospano. - Volim te - ponovio je. - Ah, jedva me i poznaješ. - Znam sve što je potrebno da znam. - Ne. Samo ti se čini da me poznaješ. Zaveden si mojom ljubaznošču i

dobrim izgledom. Ali, imam ja i ružnu stranu, znaš! Zavukla je ruku ispod njegove majice i pomilovala ga po grudima.

Korbit je zagrlio, držeći je čvrsto uz sebe. - Imaš, je li? A smatraš li tvrdoglavost dobrom ili lošom stranom? Ali, Vanda ga više nije slušala. Prepustila se njegovim poljupcima i

pustila da njegovi nežni dodiri sklope tamu oko nje. Kasnije, dok su ležali umorni i zadovoljni jedno pored drugog, Korbit

je razmišljao da li je ijedna žena učinila da se oseća ovako srećan i miran. Vanda je vratila sunce i nadu u njegov život. Dala je smisao svemu što čini. Sećanja na druge žene potpuno su izbledela i nestala.

Čak se i pomisao na Dvejna Lotrana činila nestvarna. Nije mu više donosila bol i tugu. Činilo mu se da je preboleo prošlost. Osećao je da su njegove rane zaceljene njenim prisustvom u njegovom životu. Pred očima mu se pojavila slika staze u Klermontu, tople i sunčane, kako ju je doživljavao pre nego što se dogodila tragedija. I Vanda je bila tamo. Izgledala je nestvarno lepa. Buka automobilskih motora zvučala mu je kao najlepša simfonija. Osetio je snagu u svojim rukama. Ramena su mu se grčila od uzbuđenja. Srce mu je nemirno bubnjalo u grudima. Ponovo je vozio.

~ 53 ~ Foxy

Zvoncica

VIII

Sledeća nedelja Vandine posete Boknerovima bila je veoma užurbana

ali i predivna. Čekalo ju je još mnogo posla a uz to je i Liland ponovo insistirao na radovima za galeriju Larsen. Lako je izdržavala dane jer su noći koje je provodila sa Korbitom bile pravi motiv i inspiracija.

Korbit je napredovao u učenju jezika gluvonemih, sve bolje uspevajući da izrazi svoje misli. Čudio se što se sa veoma malo pokreta može mnogo reći. Posle nekog vremena shvatio je da ona nikada neće moći da deli sa njim njegovu strast prema muzici i filmovima. Da bi osetila vibracije muzike, ona je morala biti veoma glasna, dok su filmovi bez titla bih potpuno neupotrebljivi za nju. Sedela bi, priljubljena uz njega, sklopljenih očiju i puštala mislima da lutaju, dok je on bio zagledan u ekran. Korbit se osećao čudno i Vanda je to znala ali je u isto vreme znala i da je dobro što je tako. Morao je da sazna da ima mnogo stvari koje će moći da dele, misli, osećanja, stavove, vizuelnu lepotu i dodire ali isto tako i mnogo stvari koje nikada neće zajedno doživeti.

Stalno joj je govorio da je voli i želeo to da čuje i od nje, ali Vanda je htela da bude sigurna da je shvatio da je ljubav iako je nešto izuzetno, ne može zaštititi od svih opasnosti. Bila je srećna što je počeo da je prihvata i kao ženu i kao gluvu osobu i, najzad, kao veoma ambicioznog fotografa.

Do polovine jula Vanda je bila na osam trka. Tempo je bio ubitačan. Od srede do nedelje tim je bio na trkama, zatim bi usledila dvodnevna pauza pa zatim odmah nova trka.

U zavisnosti od rasporeda Korbit, Vanda i Ameli bi stigli avionom u neko mesto najbliže stazi, a zatim iznajmljivali automobil za ostatak puta. Bilo je još zabavnije kada bi im se Harli pridružio.

Njih dvoje nisu imali lepe reči jedno za drugo. Jednom prilikom je Harli, u skladu sa svojim temperamentom, podigao Ameli i sočno je poljubio u usta. Za to je dobio jedan, isto tako sočan, šamar. To je bilo u skladu sa Amelinim temperamentom.

Pravilo je bilo da žene za vreme trke budu van boksova, u gužvi na tribinama. Zbog toga su Korbit i Vanda zapadali u žestoke diskusije. Napokon, Korbit je popustio ali samo toliko da joj dopusti da stoji iza ograde boksa, bez obzira da li su kola unutra ili ne, i da fotografiše sa te distance. Ali, još uvek je brinuo. Vandi se to dopadalo. Bilo je lepo osećali da mu je važno da ona bude bezbedna. Sve dok ne počne da je guši. Ipak, morala je da prizna da su njegovi strahovi opravdani. Staza je bila zaista

~ 54 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

opasno mesto za gluvu osobu. Stoga je bila još opreznija, kao i uvek u masi ljudi. A tada je bila u svom elementu. Bili su to trenuci u kojima je najviše uživala. Posmatrala je ljude, izraze na njihovim licima. Volela je da ih fotografiše kada nisu toga svesni i tako beležila prizore nesakrivenog besa, zavisti, zadovoljstva, mržnje, ljubavi, tuge, svega onoga što je obično sakriveno u ljudima a što čini život tako čudesnim.

Želela je da slika Harlija u toku trke, onda kada mu je samo pobeda u mislima. Kao i Brejdija Ratgera pre njega. Želela je pravu stvar. Prava osećanja. Napetost. Strah. I smislila je kako to da ostvari a da ne ugrozi svoj život. Kao što se u poslu sa Brejdijem nikada nije penjala uz planinu, već su je u metalnoj korpi spustili sa litice iznad njega. To nije objasnila Korbitu onog dana u Gilovoj kancelariji.

Sedeti sa Harlijem u kolima, naravno, nije dolazilo u obzir. Zato je, kada je bila sigurna da je niko ne vidi, montirala aparat odmah ispod kontrolne table u njegovim kolima. Podesila je najbolji ugao i programirala ga da okida svakih šest sekundi. Sledeći problem bio je nagovoriti Dejvida da zameni film kada Harli bude u toku trke svratio u boks. Složio se da to učini ako bude imao vremena, jer se vreme koje kola provode u boksu za vreme trke mere sekundama. Šta je više mogla očekivati?

Ostale su još slike tima u akciji koje nije mogla snimiti sa zadnjeg zida boksa.

Htela je slike kakve još niko nije snimio. Želela je slike koje je mogla snimili samo Vanda Rodejl. Pogledala je oko sebe tražeći rešenje. Tada je ugledala pres centar koji se nalazio sa leve strane boksa, uzdignut nekih četiri do pet metara drvenom konstrukcijom i sinula joj je ideja.

Korbit je mogao samo da posmatra, skamenjen, kako se žena koju voli penje uz trulu drvenu konstrukciju. Očekivao je da padne svaki čas. Preko radio prijemnika u slušalicama je čuo Harlijevo saopštenje da skreće u boks. Kada su kola stigla, nije mogao da se obuzda a da jednim okom ne motri na Vandu koja se, iznad uzavrele gomile gledalaca, jednom rukom držala za drvenu konstrukciju dok je u drugoj ruci držala fotoaparat i užurbano slikala mehaničare oko Harlijevih kola. Spustila se tek kada su kola ponovo nestala na stazi.

- Bože, zar se ova devojka ničeg ne boji? - Korbit je glasno uzviknuo, strgavši slušalice za ušiju.

- Svako se nečega boji - stigao je odgovor iza leđa. Korbit se okrenuo i pored gomile automobilskih guma ugledao Ameli. Radoznalo ju je pogledao ali se ona brzo udaljila izbegavajući dalji razgovor.

~ 55 ~ Foxy

Zvoncica

Čega se Vanda plašila, upitao se. Fizičkih povreda sigurno nije. Znao je da je emotivno bila povređivana ali to, očigledno, nije uticalo na njenu otvorenu prirodu. Iako mu nije rekla da ga voli, on je osećao njenu ljubav.

Čega se, onda, plašila? To veče, kada je većina ekipe otišla svojim kućama, Harli i Korbit su

tumarali po radionici proveravajući popravke na Harlijevim kolima. Vanda je došla posle večere da bi se pozabavila aparatom koji je instalirala ispod kontrolne table u kolima. Zatim je zaželela da slika Harlija u njima. Svi su se gušili od smeha dok ga je nekoliko puta vraćala za volan nezadovoljna učinkom.

- Sve što treba da učiniš je da ne mrdaš vozilo. Ne smeju suviše da vibriraju! - Vanda se smejala, znajući da traži nemoguće. Nije htela da mu kaže da je već zadovoljna fotografijama.

- A, samo to? Nema problema! - Harli je pogledao u ostale iskrivivši lice u smešnu grimasu dok se po šesti put uvlačio u kabinu.

Posle nekog vremena krenuli su prema kući ostavljajući Dejvida da zaključa. Na pola puta Vanda se setila da je zaboravila da ponese nešto što joj je potrebno za razvijanje filmova i, doviknuvši im da nastave bez nje, vratila se u radionicu.

Iako put od radionica do kuće nije bio dug a i bio je dobro osvetljen, dugo se nije vratila. Shvativši to, Korbit se vratio da pogleda šta ju je toliko zadržalo.

Zatekao ju je kako u polumraku sedi na podu kraj kola. Rukama je obgrlila kolena. Sedela je leđima okrenuta vratima i nije ga videla kad je ušao.

- Vanda - rekao je više za sebe. Ona se okrenula iako ga nije čula. - Ah, tu si - rekla je ustajući. - Dugo ti je trebalo. Činilo mi se da nikada

neću početi da ti nedostajem. - Šta se dogodilo? Da li si pala? - izgledao je uplašeniji od nje. Smejala se. - Nisam čula kad je Dejvid zaključao vrata. Vikala sam ali

me očigledno nije čuo. - Ali, zašto si sedela na podu? Da li si dobro? - Da, dobro sam. Radila sam tu nešto oko auta i odjednom nisam ništa

videla. Svetla su se pogasila. - Nastavila je da mu objašnjava kao malom detetu. - To je čudan osećaj jer kada ne vidiš i ne čuješ ne možeš odrediti da li hodaš po podu ili po plafonu. Za trenutak sam osetila nesvesticu pa sam odlučila da sednem i sačekam da neko dođe po mene. Ali, sada sam dobro. - Korbit nije odvajao pogled od nje. Pokušavao je da shvati. - Zaista! - ponovila je.

~ 56 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Osećao se obeshrabren a ipak, Vanda je pokušavala da ceo događaj predstavi kao puki slučaj. Šta bi moglo biti gore od borbe za uspeh hendikepirane osobe u svetu normalnih ljudi, pitao se. Ih od borbe za svoju slobodu sa ljudima koje volimo? Ili, šta bi moglo bih gore...

Setio se Ameli i shvatio da je imala mnogo da mu kaže onim svojim komentarom na stazi. Vanda je imala sumnje i brige koje još uvek nije podelila sa njim. Sa kojima se ni sama još nije suočila. Ali strahove? Stvarne strahove? Razarajuće strahove? Nije mogao to da zamisli.

~ 57 ~ Foxy

Zvoncica

IX

- Mogu da ga se otarasim zauvek, znaš! Ameli je vikala ispred zatvorenih vrata Vandine mračne komore za

razvijanje fotografija. Vanda je bila unutra. Crvena lampica iznad vrata je bila upaljena. Nestajala bi u toj maloj prosloriji i satima ostajala unutra. Znala je da niko - čak ni Ameli - neće ući i rizikovati da joj upropasti njene fotografije. Ako ih je, uopšte, i izrađivala.

- Ovo ti je životna šansa, i ne razumem zašto je ne prihvatiš oberučke. Ako i ne želiš, možeš bar reći tipu da nisi zainteresovana i skinuti mi ga s vrata!

Vanda je znala je Ameli pred vratima i iako je nije čula znala je da joj govori isto ono što joj je ponavljala već tri nedelje. Liland je postajao krajnje nestrpljiv da dobije njen odgovor u vezi sa izložbom u galeriji Larsen.

Ameli je poželela da vrisne od muke. Da je ona na Vandinom mestu odnela bi te fotografije u galeriju takvom brzinom da bi se Lilandu zavrtelo u glavi. Pričanje, pa makar i sa samom sobom, činilo je da se malo umirila.

- Imaš tako mnogo talenta. Ne razumem zašto ne želiš da ga pokažeš - nastavila je.

Gledala je u crvenu lampicu. U momentu je pomislila da je Vanda izašla kroz druga vrata i ostavila lampicu upaljenu da bi zavarala Ameli.

- Jednom ćeš morati da izađeš, Vanda! A kada izađeš... Zaćutala je kada je videla da se crveno svetio ugasilo. Vrata su se

otvorila i Vanda je izašla. Iznenađeno je gledala u nju. - Nemoj mi tu izigravali nevinašce - rekla je Ameli. Držala je ruke na

kukovima i nervozno lupkala nogom o pod. - Šta? - Vanda je zadržala nevin izgled, bez obzira na Amelinu

naredbu. - Liland je zvao. Govorio je sa Gilom Grejsijem koji mu je rekao da su

fotografije za Korbitovu brošuru fantastične, i da je obavezan da te nagovori da ih negde izložiš. Rekao mu je i to da on neće dopustiti da kriješ svoj talenat. - Ona se namršti na Vandin osmeh.

- Prestani! Znala si da će se Gilu dopasti slike. Stvar je u tome što Liland sada zna da si završila posao i svestan je da ga izbegavaš da ne bi morala da mu daš odgovor!

~ 58 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Pogledale su se i odjednom nasmejale. To ih je opustilo. Vanda je duboko uzdahnula.

- Tako bih želela da me ostavi na miru - rekla je. - Želela bih... No, želim da mu kažem ne, ali isto tako ne mogu sebe da nateram da pristanem.

- Zašto? To je bar jednostavno. Otvoriš usta i kažeš „da”! - Ne znam. Želim tu izložbu. Radila sam za to. Sanjala sam o tome...

Ali, čim pomislim na to, spopadne me muka. - To su živci - zaključila je Ameli u maniru nekog ko sve zna. - To je

normalno. Ali, jednog dana, kada budeš slavna sve će to proći. Ljudi će se utrkivali da bi radili sa tobom. Bićes slavna... bogata. Biće mnogo knjiga sa tvojim fotografijama. Uostalom, šta imaš da izgubiš?

Vanda je bila zamišljena. - Kada dolaze Korbit i Harli po nas? - upitala je Ameli kada je postalo

očigledno da Vanda nije raspoložena da kaže šta joj je na duši. Znala je da, kada bude spremna, Ameli će i tada biti tu.

- U sedam. - E, onda idem kući da se obučem. - Pogled na Vandu pomalo je

ožalostio. - I ti bi trebalo da požuriš. Proslavimo večeras Harlijevu pobedu a ti usput smisli i šta ćeš reći Lilandu ujutru.

Vanda je i dalje bila potpuno odsutna. Mehanički je otpozdravlla Ameli. Poželela je da iz svoje glave izbriše sve misli koje su je mučile od ponude za tu izložbu.

Zaista, šta je mogla da izgubi? Ništa, odgovorila je sama sebi. Ako uprska stvar uprskala je. Njeni najbliskiji prijatelji neće prestati da je vole zbog toga. Nije to smak sveta! Ali, njeno srce joj je govorilo da će se ceo njen svet unišiti.

Otišla je u atelje i podigla jednu veliku fasciklu koja je stajala pored stola. Stavila ju je na sto i otkopčala patentni otvarač. Prsti su joj drhtali. Unutra su bile poznate fotografije koje su bile ceo njen život.

Svaki prizor bio je jedan otkucaj srca, jedan udah. Znala je mesto gde je svaka od njih snimljena. Znala je tačno značenje svake od nje. Svaka je imala svoju istoriju, svaka svoj sopstveni život odvojen od tog kratkog momenta kada je preneta na nju. Svaka je govorila istinu ali ne rečima ili delima. Bila su to remek dela, blago koje je bilo deo nje same.

Raširila je fotografije po stolu i pokušala da ih objektivno pogleda. Bile su dobre. Njeno srce napuni se ponosom i... još nečim. Nečim što je potamnilo njihovu lepotu. Nečim zbog čega je poželela da ih skupi, vrati u fasciklu i na taj način sakrije.

~ 59 ~ Foxy

Zvoncica

Iznenada, kao da se plaši nekog demona koji bi mogao da ih pocepa ona ih skupi. Nije se smirila dok ih nije vratila u sigurnost fascikle.

Ne postoji način na koji bih mogla da prihvatim poziv za tu izložbu, odlučila je, lupkajući nežno po fascikli obema rukama. Otići će sutra do Lilanda i reći mu da sve otkaže. Moram da smislim neki dobar izgovor, mislila je, jer će biti veoma besan. Alija sam odlučila. Činilo joj se kao da deo nje plače zbog te odluke. Ostali deo osećao je kako je skinula neki veliki teret sa srca. Još jednom je lupila po fascikli a zatim krenula uz stepenice da se preobuče pre nego što momci dođu.

- Ako vas dvoje imate nameru da se svađate i sikćete jedno na drugo, ostanite napolju - rekao je Korbit preko ramena dok su se nekoliko časova kasnije vraćali Vandinoj kući.

- Imaj srca, brale - cmizdrio je Harli. - Ameli nema blagu predstavu o tome šta se radi uz pun mesec. Možda kad biste joj ti i Vanda pokazali...

- Do punog meseca fali još četvrtina! - upala je Ameli gledajući u nebo. - Eto, vidiš, uopšte nema romantičnu crtu! Mogla je bar da ćuti i da me

ostavi u ubeđenju da sam je prevario. - O, na takve žene si navikao? - Ameli je izgledala zgražena. - Nije ni

čudo što si izopačen! - Izopačen!? Slušaj, srce, da ti ja nešto kažem... Korbit nije sačekao da čuje ostatak razgovora. Znao je da će samo

dobacivati uvrede jedno drugom. Iako ga je to ponekad zabavljalo, nije mogao da shvati zašto su njih dvoje bili stalno zajedno kada se tako nisu podnosili.

Vanda se nasmeja kad joj je postavio to pitanje. Digla se ne prste i poljubila ga.

- Baš ste vi muškarci šašavi - rekla je. Korbit se namrštio. Gledao je u nju zbunjeno.

- Niko ne vuče Ameli za rukav da ide sa nama, znaš. Ti se već veoma dobro služiš znacima i sve ti bolje ide, tako da nam ona ne treba kao tumač. I čija je ideja bila da se slavi posle svake trke bez obzira da li je postignuta pobeda ili ne?

- Harlijeva - odgovorio je, polako počinjući da shvata. - A zašto vas dvojica ne slavite sa ostalima iz ekipe nego uvek sa

nama? - I zašto je on uvek tako siguran da ćeš se ti prijatnije osećati ako

Ameli bude u blizini da bi mogla da ti prevodi, kada ona ništa drugo ne radi osim što se svađa s njim - nastavio je on njenu misao. Razvukao je usta u osmeh.

~ 60 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Da ih pospemo hladnim čajem da se malo ohlade? - Crevo za prskanje bašte bi bilo mnogo efikasnije - smejala se Vanda. - Da li si imala vremena da izradiš one slike sa farme? Bile su to porodične fotografije, slikane iz zabave, a ne da bi ušle u

sastav brošure. Zakikolala se. - Oh, da. U ateljeu su, u velikoj koverti na stolu. Molim

te, donesi ih da ih pokažemo Harliju. Ima jedna medu njima koja ga prikazuje kako ljubi Ameli. Ona je strašno mrzi.

Korbit se nestašno namrštio. - Sram te bilo! Planiraš da sipaš ulje na vatru i da se pri tom još i dobro zabaviš.

- Pa, ako to ne pomogne, još uvek nam ostaje hladan čaj kao lek! - Jako smešno - odgovorio je pre nego što se okrenuo i pošao prema

ateljeu. Već je bio na polovini dnevne sobe kada se vratio i stao na vrata

kuhinje. - Ovo nije fer, znaš - rekao je. - Možeš vikati na mene iz kojeg god želiš

dela kuće a ja uvek moram da dotrčim nazad da bih ti odgovorio u lice! - Znam - rekla je zagrlivši ga. - Fantastično, zar ne? Mnoge žene bi

dale sve da imaju legitiman razlog za tako nešto. On je iznenađeno pogledao. - Ovde imamo tebe i mene i muževe i žene u istom razgovoru. Da li

pokušavaš nešto da mi kažeš? - Na primer, šta? - Na primer da me voliš. - Možda - izvukla se iz njegovog zagrljaja i vratila spremanju čaja. - Molim te, ponašaj se lepo! Moje kockice leda se već polako tope. - Dobro, ali vratićemo se na ovo kasnije - obećao je. Upalio je svetio u ateljeu. Na stolu nije video koverat. Bila je tu samo

jedna fascikla. Radoznalost se probudi u njemu. Otvorio je fasciklu i izvadio

fotografije jednu po jednu. U prvi mah nije primetio ništa naročito u vezi sa njima, osim što...

delovale su mu previše oštro, previše fokusirane. Neki portreti su bili tako živi, tako stvarni da mu se činilo da će odjednom udahnuti i progovoriti. Bilo je tu prizora mrtve prirode. Bilo je i fotografija životinja...

- O, Bože - zamucao je naglas kada je postao svestan na šta je naleteo. Bio je to Vandin svet.

~ 61 ~ Foxy

Zvoncica

Bilo je to sve što je videla a nije mogla da čuje. Lavež psa i njištanje konja. Vatra i urlanje avionskih motora. Plač čoveka. Vrisak bola. Smeh žene. Deca koja zvižde jedno drugom na uvo. Plač novorođenčeta. Žamor gomile. Sve je to bilo ispred njega. Svaka fotografija mu je nešto govorila stvarajući određeni zvuk u njegovom umu.

A tada, odjednom, cela soba je utonula u tišinu. Potpunu, nepomućenu tišinu. Fotografije su postale ispunjene zvucima, natovarene tonovima i emocijama. Bilo je to kao posmatrati svet iz mehura koji ne propušta zvuk. Zvuci su bili tu. Znao je da su bili tu, morali su biti. Ali sve čega je bio svestan bila je gusta, mirna tišina, ništavilo. Osećao se usamljen i izolovan. Usamljeniji nego što se ikada osećao u svom životu, i to ga je uplašilo. Toliko ga je uplašilo da je skoro odskočio kad je iza sebe začuo Vandin glas.

- Šta radiš? Prišla mu je. Videla je svoje fotografije raširene po stolu. Gledala je u

njega bez reči, krijući svoje misli. - To je to, zar ne? - Začudio se kada je začuo zvuk svog glasa. - Tvoj

svet. Ono što vidiš a ne možeš da čuješ. Pogledala je svoje slike. Svaka od njih bila je dragocena i veoma važna

za nju. Osećala ih je kao deo sebe. Bile su deo njenog života i nije mogla da negira njihovu namenu. Polako je klimnula glavom.

- Neverovatne su! - rekao je. Podigao je njeno lice jednim prstom. - Ja... - Odmahnuo je glavom ne znajući da opiše šta oseća. Pogledao je

fotografije ponovo kao da će u njima pronaći inspiraciju. - Tako su stvarne. Ja... ja mogu da ih čujem, Vanda. Znam da možda

zvuči suludo ali... - Ne, nimalo - rekla je oslobađajući ga krivice. Ameli i Liland su bili jedini ljudi sa normalnim sluhom koji su videli

ove fotografije. Korbit je mogao da ih čuje i da ih razume i ona zbog toga oseti duboku zahvalnost.

Pogledao je u njene oči. U tim očima, ponovo je pronašao ono što je video prve večeri. One su odisale njenom dušom punom razumevanja, prihvatanja i mudrosti.

Odjednom je osetio da je nadvladan njenom snagom, njenom hrabrošću. Njegovo srce ispuni se ljubavlju i poštovanjem. Ponovo je bacio pogled na fotografije, gledajući ih u novom svetlu. Odjednom se nasmejao.

- A kakva je ovo slika? Podigao je fotografiju koja je prikazivala pticu u letu. To nije bila

jedina fotografija ptica. Ali, bila je na neki način drugačija. ~ 62 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Vanda mu se nasmešila, nadajući se da će razumeti ono što je imala nameru da mu kaže.

- Znam da ne možeš čuti pticu dok leti po nebu, ali mogu zamisliti zvuk dok rastresa svoje perje. Mora da sam ga čula dok sam još bila sasvim mala, dok sam još čula. Zato svaki put kada podignem pogled i ugledam pticu kako para vazduhom učini mi se da, za sekund ili dva, mogu čuti kako rastresa svoja krila i svoje perje. - Nasmešila se. - To mi se uvek čini tako realnim. Kao da zaista mogu da čujem.

On je obgrli oko ramena. Privukao ju je bliže sebi. Naslonila je glavu na njegovo rame. Bila je srećna što može sa njim da podeli nešto tako intimno.

- Penju se - reče Korbit. Čuo je kako Harli razdragano šapuće na stepenicama. Korbit se okrenuo i poveo Vandu do vrata. - Čini mi se da sam vam rekao da me ne uznemiravate - rekao je ali ne

ljuto. - Čovek se oseća usamljeno tamo u mraku kada nema s kim da se igra

- žalio se Harli pogledavajući u Ameli. Ona je zurila u njega. - Kad si već ovde, dođi da pogledaš nešto - rekao je Korbit ignorišući

Harlijevu šalu. Poveo ga je do stola i do Vandinih dragocenih fotografija koje su na njemu počivale.

Ali, iako je Harli uzdisao pri pogledu na svaku od njih, bilo je očigledno da ih nije mogao čuti poput Korbita pre nega. A Ameli, koja je i pre ovoga videla slike, stajala je začuđena što ih je Vanda izložila tuđem pogledu.

Rekla si mu? - upitala je. Bila je zadovoljna ali ipak u nedoumici. Vanda je odmahnula glavom.

- Rekla mi - šta? - upitao je Korbit. Pogledao je u Ameli ali je ona samo slegla ramenima. Zatim se okrenuo Vandi.

- Šta? - ponovio je. Vanda je slegla bezbrižno. - Liland i Kejtlin Larsen žele da im

pokažem svoje slike. - Ne samo da ih pokaže - upala je Ameli, nezadovoljna Vandinim

objašnjenjem. - Žele da joj organizuju i izložbu u galeriji Larsen. To je velika čast i ima veliku važnost. To je ono što je oduvek želela a sad kad ima šansu... pa, eto, još uvek nije pristala.

- Pa, to je divno! - Korbit je bio srećan zbog nje. - Kada će... - Odlučila sam da ne prihvatim - prekinula ga je Vanda.

~ 63 ~ Foxy

Zvoncica

Ameli je ljutito uzdahnula. Harli je izgledao zbunjen. Ali, Korbit je želeo da sazna razlog.

- Zašto? - Jednostavno ne želim. - Ali, zašto? Zar nije to san svakog fotografa? Da dobije šansu da

prikaže svoje radove? - Pretpostavljam da jeste - odgovorila je. Zatim se okrenula i krenula

u dnevnu sobu. Nije želela ništa dalje da objašnjava. Korbit ju je zaustavio. - Ne razumem. Zašto ne želiš da pokažeš svoje

slike? One su nestvarno lepe! Nije mogao da nađe drugu reč da opiše ono što misli o njima. - Moraš

to uraditi, Vanda! - Ne, ne moram to uraditi. Ne želim i neću to uraditi! - povikala je

unoseći mu se u lice. Osećala je kako joj se poznati bol penje u grudima. Svi mišići su joj se napeli.

- Da li se bojiš? - postavio je ovo pitanje nežno, znajući kakav rizik preuzima. - O tome se radi, zar ne? Bojiš se da ih niko neće razumeti?

- Nije me briga da li će ih ljudi razumeti ili ne. To su samo obične fotogranje - lagala je.

Pokušavala je da podigne oko sebe odbrambeni zid koji će da je zaštiti od bola koji se pojačavao u njoj i zbog kojeg je poželela da vrišti.

- Vanda. - Korbit je uhvatio za ramena da bi je sprečio da ode. - Pogledaj me.

- Ne želim o tome više da razgovaram. Podigao joj je lice i primorao je da ga pogleda.

- Čega se bojiš? Toga da neće razumeti tvoje fotografije? Ih, baš obrnuto, da će ih razumeti? Poraz ili uspeh, Vanda. Šta te od to dvoje više plaši?

Očajna, Vanda je strgnula njegove ruke sa svog lica i oslobodila se njegovog zagrljaja.

- O, misliš da si mnogo pametan! - Vikala je obuzeta bolom i strahom. Mrzela je ta osećanja i želela da se i on oseća isto. - Šta ti znaš o strahu? Doživeo si ga samo jednom i dopustio da ti upropasti ceo život. Ja živim sa njim ceo svoj život. Svaki dan. To je moj životni saputnik. Uvek je sa mnom i ne napušta me kada izađem iz ove kuće. Prisutan je kad prelazim ulicu. Svaki put kad sretnem nepoznatog čoveka. Svaki put kad noću zatvorim oči. Svaki put. Sve vreme! Ja znam šta je strah. I znam šta je poraz. Ceo moj život je ispunjen porazima. Ali, ja se suočavam sa svojim strahovima i ustajem posle mojih poraza da bih nastavila dalje. I ako ne

~ 64 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

želim da pokažem svoje slike, ako se bojim da učinim to, živeću s tim - kao što živim sa svim ostalim strahovima!

Korbitu se činilo da bi neki sitniji muškarac već ležao na podu i krvario od rana koje je zadavala svojim oštrim jezikom. Osećao ih je i bolele su ga. Ali, više od toga, bolelo ga je saznanje da ga ona namerno povređuje.

- Ne mislim da je poraz ono čega se plašiš - rekao je tiho. Harli i Ameli su stajali skamenjeni i začuđeni. - Možda i nisam baš najpametniji ali su me ove fotografije žestoko

uzdrmale. Ne. Ne bojiš se ti poraza. Bojiš se uspeha i mogućnosti da ti se ceo svet okrene naglavačke. Bojiš se da će u tom slučaju ljudi tražiti od tebe više nego što možeš da daš. Bojiš se da si postigla svoj maksimum i da će tvoj uspeh, upravo stoga, biti kratkog veka.

- Nije istina. - Vandin glas je podrhtavao. Oči su joj bile pune suza. - Naravno da je istina. - Koristio je sve znake koje je znao da bi joj

objasnio šta misli. - Sve dok držiš te fotografije sakrivene od sveta sigurna si, zar ne? Čak ni to što si gluva nije pravo opravdanje. Radi se o tome da je Vanda samo jedno obično, ranjivo ljudsko biće koje se boji nepoznate budućnosti. Pitaš se da li zaista imaš talenta ili si samo imala sreće sa ovim fotografijama. Panično se bojiš ideje da nemaš stvarnog talenta.

Govorio je brzo i ljutito tako da nije uspela da uhvati baš svaku njegovu reč ali i to je bilo dovoljno da shvati šta misli. Da oseti istinu u njegovim rečima. Da oseti sumnje, inferiornost i nesavršenstvo duboko u svom srcu. Bilo je to dovoljno da oseti sramotu zbog svoje slabosti.

- Gubite se iz moje kuće! - rekla je nemoćna da više zadrži suze. - Odlazite svi i ostavite me na miru!

Okrenula im je leđa. Pokrila je rukama lice i zaplakala zbog snova koji su se rušili.

Harliju i Ameli je bilo neprijatno. Saosećali su sa njom i bili iziritirani Korbitovim ponašanjem. Ostavili su ljubavnike i bez reči izašli iz prostorije.

Ali, Korbit je još uvek stajao u mestu. Nije još bio spreman da je napusti.

Izvadio je čistu, belu maramicu iz svog džepa i krenuo prema ženi koja je jecala za slolom. Ženi koja mu je značila više od samog života. Želeo je da je uteši, da joj kaže nešto nežno ali samo ju je oprezno zagrlio. Želeo je da podeli sa njom njenu agoniju.

- Mrzim te - mucala je osećajući se jadno. - Odlazi.

~ 65 ~ Foxy

Zvoncica

Dok joj je brisao suze uneo je u taj dodir svu svoju odanost i obožavanje. Strpljenje sa kojim je to radio odavalo je njegovo duboko razumevanje.

Kada joj se pogled razbistrio dovoljno da ga može videti ponovo je progovorio.

- Odlazim - rekao je brišući suzu koja mu je izmakla. Stavio joj je maramicu u ruku.

- Želim da budem siguran da me dobro vidiš pre nego što odem. Želim da se setiš svega što se dogodilo od kako smo se upoznali.

Zatvorila je oči dok je spuštao poljubac na njeno čelo. Otvorila ih je tek kad je bila sasvim sigurna da je otišao. Stajala je nasred dnevne sobe. Pogled joj je bludeo od jednog komada nameštaja do drugog. Razmišljala je o svojoj baki. Osećala se isceđeno, iscrpljeno, odjednom suviše slabom da bi stajala. Skliznula je na pod i dugo ostala tako, ne razmišljajući i ne osećajući ništa.

A zatim, polako i bez njene volje, uspomene počeše da oživljavaju u njenim mislima. Dan kada se uselila u ovu kuću, uz gunđanje njene majke koje ju je činilo uplašenom i obeshrabrenom. Dvanaestogodišnja Ameli je stajala kod dvorišnih vrata i posmatrala Vandu i njenog oca kako vade stvari iz kola, sve dok nisu i poslednju kutiju uneli u kuću bez ijedne reči ili pitanja. Sećala se prvog krečenja i dana kada je njen otac preuredio atelje i instalirao svetlosne alarme kod ulaznih vrata i telefona.

Sećala se rada na zaštitnom znaku za svoj atelje i pravljenja reklamne table ispred kuće. Uskoro je ova kuća postala pravi dom. Kada je potrošila svu ušteđevinu i zajam koji je dobila od banke, uradila je svoj prvi katalog i pošto joj je bio isplaćen honorar, pozvala roditelje na večeru. Poslednja uspomena iz tog perioda bila je njen i očev zagrljaj u kuhinji nakon povratka sa majčine sahrane.

Iznenada, njene misli poprimiše drugi tok, unazad, u njeno detinjstvo. Rođendan proveden sa bakom. Škola za gluve. Unazad, sve do usamljene, zbunjene male devojčice pre polaska u školu.

Duboko je uzdahnula i vratila se u sadašnjost. U njenom životu bilo je mnogo događaja. Neki su bih lepi, neki ružni. Uglavnom su bih obični. Bilo je tu i uzbudljivih pobeda. Razdirućih tuga. Bilo je stvari koje bi promenila kada bi mogla ali sve u svemu, bila je zadovoljna sobom. I bila je srećna sve dok nije došlo do ponude za tu izložbu.

Želela je to ali... bojala se uspeha. Borba za njega bilo je nešto na šta je navikla. Ali, znala je da bi on, ako bi došao, sve promenio. Pokušala je da zamisli sve mogućnosti koje bi se pred njom otvorile u slučaju da izložba uspe. Ali, već je bila suviše umorna da bi dalje razmišljala. Suviše obeshrabrena da bi mogla precizno da definiše svoje emocije.

~ 66 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Polako je ustala, otišla do dvorišnih vrata i zakjučala ih. Da sam ostala u svetu gluvih, ne bih se bojala budućnosti, pomislila je. Ne bih čak ni mislila na nju. Krenula je uz stepenice govoreći sebi da ima sve što joj je u životu potrebno. Srećna sam što živim baš ovako, tešila se.

Da li bi je ta izložba učinila srećnijom? Možda... malo. Dobro, mnogo. Ali, da li je vredelo rizikovati sve što sada ima? Pa, dobro, ako budućnost i donese neke promene, ne znači da će sve one izmaći njenoj kontroli. Nije znala odgovor. Bila joj je potrebna topla kupka te sparne letnje noći da bi pronašla odgovor.

~ 67 ~ Foxy

Zvoncica

X

- Draga moja, fantastična si! - Kejthn Larsen je glasno uzdahnula.

Činila je to sa urođenom lakoćom. Bila je visoka, mršava žena. Imala je crvenu, razbarušenu kosu i nije bila Vandi nimalo simpatična. Ali, uostalom, gde piše da poslodavci moraju da nam budu simpatični? Najvažnije je bilo da su joj se dopale Vandine fotogranje. Podizala ih je, jednu po jednu, uzvikujući oduševljeno, uvek sa jednom rukom naslonjenom na grudi.

- Pune su zvukova i gneva. Skoro da mogu osetiti strast u svakoj od njih. Nepomućeni zvuci i gnev. - Zamislila se. - Nazvaćemo izložbu “Zvuci i gnev tišine”. Mislim da će to biti odhčno. Osim ako ti nisi imala neki drugi naslov u glavi?

- Ne, ne. - Vanda se osećala suviše neiskusna da sudi o predlogu. - Nadam se da će to nešto značiti. - Osećala se čudno.

- Ne brini se za to, draga moja. Moji najbolji prijatelji mogu ti potvrdili da sam kao žena potpuno neosetljiva. Nisam baš meka srca ali ove fotografije su me zaista dirnule. Duboko.

Vanda nije znala koliko je to duboko kada je u pitanju ova žena. Sve što je mogla bilo je da prihvati njen izbor i da veruje da tačno zna šta radi.

Isto tako je mogla samo da veruje da Korbitovo nejavljanje ne znači da je potražio utehu na nekoj drugoj strani. Bio je ponedeljak uveče a ona ga nije videla od četvrtka. Tešila se mišlju da se ljubavnici uvek svađaju i da jedna svađa ne mora odmah da znači konačni rastanak. Ali, ovih nekoliko dana činilo joj se kao prava večnost.

Neke svađe mogu čak vezu učiniti još čvršćom, tešila se. Zašto se onda osećala kao da se nešto unutar nje cepa? Zašto se sa toliko napora trudila da ostane mirna i nastavi da veruje da će se on ponovo pojaviti?

Uputila mu je nekoliko telefonskih poruka ali su oni ostali bez odgovora. Duboko je žalila zbog svega što mu je rekla. Napala ga je namerno, nepošteno, nanoseći mu bol da bi olakšala svoj. Možda me više ne voli, pomislila je, možda se pokajao što me je i upoznao. Ne bi me čudilo. A možda...

- Hoćeš li da ga pozovem umesto tebe? - upitala je Ameli kada se vratila kući.

- Da pozoveš - koga?

~ 68 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Pa, koga misliš? Već tri dana se nije pojavio. Možda misli da se još uvek ljutiš na njega. Možda čeka da se ti prva javiš.

Vanda prestade da se pretvara da ne zna o čemu Ameli govori. Odmahnula je glavom. - Već sam mu se javila. Nije odgovorio.

- Možda nije u gradu. - Nema trka do sledeće nedelje - uzvratila je Vanda. Bila je depresivno

raspoložena. - Proverila sam. - Aha! - dosetila se Ameli. - Pozvaću farmu! Gospođa Bokner će

sigurno znati gde je. - Nasmejala se. - Momci možda i mogu zaboraviti da pozovu telefonom devojku koju vole ali svoju majku sigurno ne mogu!

Vanda je odbila da uzme učešća u tome. - Ne želim da izgleda kao da navaljujem. Ako on ne želi da razgovara sa mnom ja...

Ameli samo prevrnu očima. Pošla je prema telefonu. Vanda je posmatrala kako bira brojeve. Srce joj je teško udaralo u

grudima. Bila je uplašena. Posmatrala je kako Ameli zapisuje nešto na parčetu papira, zatim spušta slušalicu pa ponovo bira brojeve. Kad su njene usne počele da se miču, Vanda se napeto koncentrisala da bi uspela da pročita svaku reč sa njih.

Izmenjale su pozdrave i uobičajena konvencionalna pitanja. Zatim je Ameli upitala gospođu Bokner da li je videla Korbita u poslednje vreme. Nasmešila se Vandi i klimnula glavom u stilu šta-sam-ti rekla. Kada je upitala da li može sa njim da razgovara, Vanda je ustala i prišla joj. Htela je da joj da do znanja da ne razgovara sa njim. Bilo je dovoljno što je saznala gde je i da je dobro. Ponos joj nije dozvoljavao da pita bilo šta drugo. On će se već javiti kada bude spreman. Ali, tada je ugledala kako se Ameri namrštila i kako je njena bleda koža odjednom pocrvenela od uzbuđenja. Ona oseti trenutnu mučninu.

- Da li se nešto desilo Harliju? - upitala je Ameli. Vanda je videla kako je odahnula sa olakšanjem ali je u izrazu njenog lica još uvek bilo mnogo briga i razumevanja. Klimnula je glavom nekoliko puta i završila razgovor.

- Šta je bilo? - upitala je Vanda i pre nego što je Ameli spustila slušalicu. - Šta se dogodilo? Da li se nešto desilo Korbitu? Da li je dobro?

- Da, jeste, ali sada moramo da krenemo - odgovorila je Ameli, vidno uznemirena. To baš nije ličilo na nju. - Gde su ti ključevi od kola?

- Zašto? Šta se dogodilo? - Gde ti je tašna? - upitala je. Bila je okrenuta leđima prema Vandi. - Ameli! Šta se događa? Ameli se okrenula prema njoj i duboke udahnula. - Gospođa Bokner je

upravo krenula prema Klermontu. Harli i cela ekipa su danas tamo.

~ 69 ~ Foxy

Zvoncica

Zastala je tražeći najbolje reči kako bi joj saopštila vest ali je našla samo dve. - Korbit vozi.

Činilo se da vožnja do Klermonta traje čitavu večnost, čak i sa Ameli za volanom. Dok je Ameli Vandinu vožnju upoređivala sa vožnjom neke bake, dotle je Vanda smatrala da Ameli vozi đavolski brzo. Ali, i pored toga svaki minut se činio kao vernost.

Ćutale su. Ameli je brinula zbog Vande... i Korbita... i Harlija. Razlozi su bih različiti ali to nije umanjilo intenzitet njene brige. Šta ako se nešto desilo Korbitu? Šta ako je seo u kola sa najboljim namerama, čista uma a zatim se pri brzini od dvesto kilometara na sat potpuno izgubio? Šta ako ga je bes i strah kojem je bila svedok na farmi paralizovao? Ako nije mogao da kontroliše moćnu mašinu? Šta ako... Šta bi Harli uradio? Šta bi bilo sa Vandom? Nagazila je još odlučnije na pedalu za gas.

Vanda nije odvajala oči od puta kao da je time mogla da požuri njihovu vožnju. Za sve je ona kriva. Okrivila ga je za strah i on sada oseća kako mora da se dokaze. Kakva je samo budala bila. Kako je mogla da uništi nešto najlepše što joj se u životu dogodilo? Kako je mogla biti tako okrutna? Zar on ne zna kako je divan? Šta ako mu se nešto dogodi? Kakva sam budala, mislila je. Uvek povređujem ljude koji me vole. Zar on nije znao kako joj je mnogo značio? Zašto mu to nije rekla? Zašto mu nije rekla da ga voli?

Već pri kraju puta Vanda se nagnula napred kao da će time učiniti da što pre stignu. Upravo kada su stigle do ograđene kapije spazile su poznati plavi kombi. Vukao je za sobom na užetu žuti automobil. Još nekoliko vozila i ambulantna kola išli su za njim. Napuštali su stazu. Zakasnile su.

Većina vozila zaustavila se sa druge strane kapije kada su primetili Vandu i Ameli kako im se približava u kolima. One nisu mogle prepoznati vozača kombija ali je on, očigledno, prepoznao njih.

Vandinu pažnju privukoše žuta kola koja je vukao kombi. Bila su neoštećena. Po stanju u kojem su se nalazila zaključila je da je i Korbit dobro ali to nije smirilo uzburkana osećanja koja su vrvila u njoj. Zapravo, bilo joj je još gore.

Ameli je zaustavila kola nedaleko od karavana vozila. Vanda je videla kako Korbit izlazi iz kombija. Znala je da bi trebalo da oseća olakšanje i zahvalnost ali nije bilo tako.

Njegov trijumfalni osmeh učinio je da je poželela nešto da razbije od besa. Nagon koji je bio u potpunoj suprotnosti sa onim što bi, po svoj logici, trebalo da oseća.

Bes je ključao u njoj. Sve se u njenom telu bunilo. Bila je luda od ljutnje. Naglo je otvorila vrata od kola i izašla napolje.

~ 70 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

Korbit je izgledao uzbuđen što je vidi. Približavao joj se ruku raširenih u toplu dobrodošlicu.

- Zdravo - rekao je a zatim se nasmejao. - Ti si pravo čudo. Tako sam želeo da budeš ovde i evo te. Ja...

Ali, Vanda gaje udarila po ruci što je jače mogla... i osetila se mnogo bolje.

- Jao! Zašto sad ovo? - jauknuo je i izmakao se korak unazad da bi izbegao eventualni drugi udarac.

- Da li si vozio ovu stvar? - upitala je pokazujući na kola, glasom nabijenim od emocija koje su čak i njoj samoj bile strane. - Jesi li?

- Jesam - potvrdio je. Koraknula je prema njemu. - Tako si glup! - Nije bila svesna suza koje

su se kotrljale niz njene obraze. - Ti si najgluplji čovek koga sam u životu upoznala! Želela bih da te nikada nisam ni upoznala! Kako si mogao?

- Šta? - upitao je još više zbunjen. Uhvatio je za ruke da bi bio siguran da ga neće udariti i oprezno joj se približio. - Šta?

- Ne dodiruj me! - Borila se da se oslobodi iz njegovih ruku, ali je i pored toga bila svesna njihove topline na svojim zglavcima i sreće što mu se ništa nije desilo. Bila je srećna ali i dalje ljuta.

- Ne želim da me dodiruješ. Ti si glup, glup čovek i ne želim više ikada da me dodirneš! Ne mogu da verujem da si to učinio?

- Ali, o čemu se radi? - Protresao je, držeći je za ramena. Bio je svestan da ih Ameli, njegova majka i brat, kao i ostali iz ekipe posmatraju začuđeno. Nije znao šta bi drugo mogao da uradi.

Ona se polako smiri. Pogledala je u njega. - Znam zašto si to učinio, Korbite. Ja sam kriva i žao mi je zbog toga, ali, to je bilo nešto najgluplje što si mogao da uradiš.

- A šta sam to uradio, Vanda? Hoćeš mi reći? - Vozio si ta glupa kola zbog onog što sam rekla pre neko veče. Znam

da nije trebalo i nisam, u stvari, to mislila. Ja... samo sam želela da te povredim. Želela sam da odeš i da me ostaviš na miru. Sada mi je žao zbog toga. Želim da nikada više ne odeš.

Njen glas postajao je sve nežniji kako je bes koji se nagomilao u njoj polako iščezavao.

- Sve ovo je zato što sam vozio kola? - upitao je da bi bio siguran na šta se, u stvari, žalila.

- Da, ljuta sam zbog toga što osećaš da moraš da se dokažeš vozeći to vozilo.

~ 71 ~ Foxy

Zvoncica

Pošto ju je još uvek držao za ruke, morala je da se sagne da bi obrisala suze koje su joj se slivale niz obraze o rukav svoje jakne.

- To je bilo tako glupo. Ne moraš da se dokazuješ, Korbit. Ponajmanje ne meni. Ja te i bez toga volim.

Korbit ispusti vazduh iz grudi. Njegovo telo se opusti. Poželeo je da skoči od radosti. Ona ga voli! Brinula se za njega. Značio joj je nešto.

Kada je Vanda ponovo sagnula glavu da bi obrisala suze o rukav, on srete Harlijev pogled. Pokretom glave mu je pokazao da povede ostale prema farmi i da ih ostave nasamo. Izvadio je iz džepa maramicu i ugurao je u njenu ruku. Još uvek držeći je za drugu ruku posmatrao je kako briše svoje lice. je pre toga još nekih stvari koje su morali raščistiti.

- Bilo je vreme za to, Vanda. - Bilo mu je teško da nade prave reči. - Ne znam... činilo se kao pravi momenat da definitivno pokopam svoju prošlost i oslobodim se krivice i bola. - Igrao se sa kovrdžama njene kose.

- Onoga dana kada si vozila kola na ovoj stazi... I dalje mislim sve ono što sam ti tada rekao ali to nije sve. Ovo je bilo jedino mesto gde te nisam mogao pratiti, gde nisam mogao biti sa tobom ako ti zatrebam. Sve vreme dok si bila tamo ta misao me je prosio izjedala. A kada sam još saznao da si se izložila opasnosti... i da ti je Harli to dopustio... ne znam. To me je totalno izludelo.

- Ali, bila sam oprezna i nisam vozila brzo - rekla je pokušavajući da mu objasni. - Sve je to bilo suviše za mene. Refleksi su mi bili suviše napeti. Odvozala sam samo tri-četiri kruga pre nego što sam morala da se zaustavim. - Osmehnula se. - A kada sam zaustavila kola nasred staze, uhvatila me je neka nesvestica, tako da je Harli morao da dotera kola u boks. Bilo je šašavo od njega što je sve to tako preuveličao.

- Znam - odgovorio je Korbit - Posle mi je sve ispričao. Ali, ni to nije sve. Znao sam da ne mogu da te odgovorim kada nešto odlučiš ali mi je veoma važno da mogu da budem pored tebe u slučaju da li zatreba moja pomoć. Nisam mogao da te odgovorim od vožnje tih kola ali da sam ti bio potreban ja ne bih mogao da budem pored tebe. Možeš li da razumeš to?

- Da. Mislim da mogu. - Njegove reči su grejale njeno srce. - A ima još nešto. - Još uvek se mučio da nade prave reči kojima bi joj

sve ob- Startovanje automobila i njihov odlazak privukao je njenu pažnju i

ona pogleda Korbita. - Gde idu? - Primetila je da je i Ameli otišla sa njima. - Vraćaju se na farmu. Mi ćemo malo kasnije. - Kasnije? Zašto?

~ 72 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Zato što želim da malo popričam sa tobom - odgovorio je. Poveo je do kola i naslonio se na njih.

- O čemu? - upitala je Vanda. Strah je polako počeo da se uvlači u nju. - O tebi i meni i ovom što sam danas uradio. Vanda je znala šta dolazi. Nije mogao da joj oprosti. Suviše ga je jako

povredila. Prevazišao je svoje strahove i ima nameru da se vrati na trke. Za nju više neće biti mesta u njegovom životu.

- Prvo i prvo - počeo je kada ga je najzad pogledala - ovo što se dogodilo danas nema nikakve veze sa onim što se dogodilo pre neko veče. Harli i ja smo planirali ovo u kolima dok smo to veče dolazili po vas. Imao sam nameru da te pozovem da me gledaš, ali... Jednostavno se nije ukazala prilika.

- Ne razumem. - Osetila je da je njegov stisak postao labaviji. Nije je više sprečavao da ode. - Zašto? Zašto si odjednom poželeo da ponovo voziš?

Osetila je iznenadnu slabost pri pomisli da je nešto moglo da mu se dogodi. Ispružila je ruku i dodirnula ga po obrazu izgovarajući njegovo ime. - Da ti se nešto dogodilo... - bila je nemoćna da završi rečenicu. Brzo je odagnala tu misao iz glave.

Nasmešio se. Bio je nestrpljiv da što pre ponovo čuje njenu izjavu ljubavi ali bilo jasnio. Odgurnuo se od kola i stao pred nju. Zatim je zaključio da joj je suviše blizu da bi mogao da misli jasno pa se udaljio nekoliko koraka, pa se ponovo vratio pre nego što je nastavio.

- Te noći kada smo razgovarali o Dvejnu i svemu što se dogodilo... jednostavno, sve to je počelo da mi izgleda nevažno. Znam da je bilo važno, a, opet, ja više nisam tako osećao. Zvuči besmisleno.

- Ni najmanje. - Prišla mu je sasvim blizu. Nije želela da se ikad više suviše udalji od njega. - Ljudi tuguju na mnogo različitih načina. Kad je moja majka umrla ja sam tugovala na taj način što sam radila stvari koje su me uvek najviše plašile, samo da bih pokazala da mi nije ništa. Ti si tugovao na taj način što si napustio ono što ste obojica najviše voleli a što on nije mogao da radi. I, ne želim da zvučim banalno, ali vreme zaista leči rane. Ti si jednostavno otkrio da si se dovoljno kažnjavao i da je vreme da dopustiš vremenu da uradi svoj posao.

Ponovo, kao što je to činio mnogo puta, Korbit se zagleda u njene oči. U očima kojima su se krile stvari koje još nije otkrio. Poželeo je da joj kaže kako ponekad u njenim očima vidi naznaku iskonske mudrosti i sveznajuće energije. To ju je u njegovim očima činilo tako posebnom.

- Ima nešto magično u tebi što ne mogu da objasnim - rekao je. - To me stalno drži u iščekivanju. Nikad ne znam na čemu sam.

~ 73 ~ Foxy

Zvoncica

- Vrlo dobro - nasmejala se. - Ameli mi kaže da je dobro biti pomalo tajanstven.

- Nemoj mi reći da uzimaš lekcije kod nje! - začudio se. - Ove reči me podsećaju na Harlija.

- Imam ja svoj način - odgovorila je. - Da, to je istina - nasmejao se. Protrljao je ruku koju je pre nekog

vremena udarila. - Zaista imaš jedinstven način kako da privučeš mušku pažnju...

- Bila sam ljuta. - Da, primetio sam. A znaš li da si mi rekla da me voliš? - Pa, bila sam ljuta a ne luda. Naravno da se sećam. Uporno ju je gledao. Kada nije dobio ono što je želeo začuđeno je

podigao obrve. - Pa? Zar mi nećeš ponovo reći? Sada, kada više nisi ljuta? - Možda. - Pokušala je da se odmakne od njega ali su je njegove ruke

čvrsto držale. - Šta si rekao? - sumnjičavo je upitala upirući prstom u njegove grudi i

ne skidajući oči sa njega. - Šta si to upravo rekao? - Rekao sam da nije lako voleti nijednu ženu... osim tebe. - Nisi to rekao - smejala se nemilosrdno ga bockajući prstom. - Reci

mi istinu. Odmakao se od nje i počeo da se smeje, smišljajući novi način kako da

dobije ono što želi. Zgrabio ju je za ruke i stavio ih iza njenih leđa. Držeći je tako, spustio je svoje usne na njene.

Dugo ju je ljubio dok se ona privijala uz njegove grudi. Uzdahnuo je od zadovoljstva. Pustio joj je ruke i ona ih je obavila oko njegovog vrata. Prepustila je da je povede na mesto gde vetrovi ne duvaju i gde teku srebrne reke. U večno odredište svih zaljubljenih. Tamo je našla njihovu ljubav.

- Dovoljno sam dugo čekao - rekao je kada je otvorila oči da bi ga pogledala. - Reci mi, Vanda.

- Volim te.

~ 74 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

XI

Te večeri je organizovana intimna proslava u krugu porodice. Na

stolu je bilo hrane koja je mogla da nahrani čitavu malu armiju. Gospođa Bokner, Korbit i Vanda, Harli i Ameli smejali su se i šalili, sve dok i poslednji tanjir sa stola nije odnesen i opran. Svi su bih sjajno raspoloženi.

Korbit je uz veliku pompu otvorio flašu crnog vina da bi nazdravili Vandinoj izložbi koja je trebalo da se otvori za nekoliko dana.

- Nazdravljam za “Zvuke i bes tišine” - rekao je kad su svi digli svoje čaše. Protrljao je malu modricu na svojoj ruci i nasmešio se. - Nadam se da će svi doživeti Vandine slike tako snažno kao što sam i ja kada sam ih prvi put video. Dižem ovu čašu za njene prelepe oči, njenu kameru i za sav uspeh koji bude mogla da podnese!

Harli je srknuo malo iz svoje čaše a zatim je ustao da i on nazdravi. - Za sve žene sveta! - rekao je. Ameli je samo nešto nerazumljivo promrmljala gledajući u njega. - Baš si pokvaren - rekla je glasno. - Čuješ li, mama? - Pravio se da je uvređen. - Zar je pokvareno voleti

žene? - Na tvoj način? - Gospođa Bokner je bila zamišljena. - Da, dušo,

mislim da jeste. - Nemaš pojma! - Ameli je sva zadovoljna gledala u njega. - Sedi. Sad

sam ja na redu. Ustala je i podigla svoju času. - Za Vandu. Za njenu posvećenost poslu,

za teške napore i za ljubav koju tako velikodušno poklanja. Hvala ti što si mi prijatelj, Vanda.

Vanda je sedela na kauču pored Korbita. Osećala se nekako zbunjenom i jadnom. Ovi ljudi su je zadužili mnogo više nego što će ikada moći da im uzvrati. Nazdravljaju joj kao da je ona nešto posebno. Osećala je obavezu da i ona nešto kaže ali ju je gospođa Bokner preduhitrila.

Ostala je da sedi u svojoj stolici na ljuljanje i podigla svoju čašu. - Za Vandu i njenu izložbu! Da postigne veliki uspeh. I za Ameli,

pametnu mladu ženu, čija je pomoć od neprocenjive vrednosti za Vandin rad, sigurna sam.

- Zaista je neprocenjiva - složila se Vanda sa njom.

~ 75 ~ Foxy

Zvoncica

- I koja ima pravi talenat da stvari nazove njihovim pravim imenom - dodala je gospođa Bokner.

- Pa šta je sad to? - Harli se trgnuo kao da ga je neko ubo iglom. - Mama, molim te. Život sa njom će zbog ovoga biti nemoguć!

Ameli mu se slatko nasmešila kad je videla da ga majka ignoriše. - I za moje sinove, kakve bi svaka majka poželela da ima! Koji su mi

pružih mnogo zadovoljstva u životu. Nadam se da će se setiti da je jabukovom drvetu u voćnjaku potrebno prskanje pre nego što sutra krenu, tako da ga mušice ne bi napadale!

Svi su se smejali i nastavili veselo da čavrljaju tako da Vanda nije ni dobila priliku da nazdravi.

Ionako nije bila sigurna šta bi rekla. Bez sumnje nešto sasvim banalno. Nešto što ni izbliza ne bi opisalo njena prava osećanja. Kako bi se, uostalom, i moglo opisati osećanje duboke zahvalnosti za bezuslovnu ljubav i prihvatanje koje su joj podarili? Uzdahnula je i zaključila da je dobro što nije imala priliku za zdravicu.

Veče se nastavilo u sličnom, razdraganom maniru. Doneli su monopol, Korbit i Vanda su pristali da učestvuju u igri ako se Harli i Ameli ne budu svađali. Gospođa Bokner je ostala samo nepristrasni posmatrač. Bilo je već blizu ponoći kad je odlučila da se povuče na počinak.

- Nadam se da vas dve nemate nameru da noćas vozite kući - rekla je ustajući iz stolice za ljuljanje. - Pripremila sam vam dve sobe koje ste koristile i poslednji put pa, ako želite, možete i ovaj put.

- Hvala vam, gospođo Bokner - rekla je Vanda. - Molim te, zovi me Fransin. Kada me oslovljavaš tako zvanično

podsećaš me na moju svekrvu a uspomene na nju mi baš nisu prijatne. Ameli se zakikotala. Fransin Bokner je bila žena baš po njenoj meri.

Sačekala je da se udalji i, kad je bila sigurna da je ne može čuti, okrenula ostalima.

- Baš mi je žao. Toliko se trudila a ne zna da su poslednji put korišćena samo tri kreveta. - Ponovo se zakikotala kad je videla kako Korbit i Vanda crvene. - Vanda se ujutru uvaljala u krevet u odeći samo da bi izgledalo da je u njemu provela celu noć!

Vanda se nije stidela što je provela noć sa Korbitom ali nije baš bila ponosna što je prevarila gospođu Bokner. Nije znala kakvi su njeni stavovi o moralu. Iz iskustva je znala da vredi uložiti malo truda i stvoriti pozitivnu sliku o sebi. Verovatno su te noći bili toliko bučni da bi i mrtve probudili. Ceo incident je bio suviše neprijatan da bi poželela da diskutuje o njemu uz partiju monopola.

~ 76 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Budi dobra, Ameli - pripretila joj je. Nestašno je podigla jednu obrvu dajući svom licu lukav izraz. - Inače ću reći Harliju tvoje pravo ime.

U tom trenutku Harli je prosto odskočio od sreće. - Ona ima pravo ime. Znao sam! Pa niko ne bi nazvao svoje dete Ameli

Amerson namerno. Znao sam da moraš imati svoje pravo ime. Pa, koje je? Kako je Ameli odbila da mu odgovori a Vanda je samo odmahnula

glavom kao da čuva neku veliku tajnu, odlučio je da sam pogađa. Redao je sva imena koja su počinjala na isto slovo kao i njeno kojih je mogao da se seri.

- Da li vidiš šta si uradila? - Ameli se okrenula prema Vandi ali nije bila zaista ljuta. - Sad više neću imati mira pored njega!

Harli je i dalje neumorno ređao imena, svaki put pogledajući u nju da vidi da U je pogodio.

- Hoćeš li već jednom prestati? Ne bih ti rekla svoje ime ni da me seckaš na komade! Uostalom, ko je na redu? - dodala je i okrenula se prema tabli sa monopolom.

Bilo je već pola dva ujutru kada je Korbit počeo naveliko da zeva. Činio je to preuveličanim pokretom dajući na znanje da je vreme za krevet. Da je bilo po njegovom on bi preskočio i večeru i zdravicu i svu ovu igru i razgovor posle večere i poveo Vandu pravo u krevet čim su se vratili sa staze. Pristao je da provedu veče sa ostalima ali što je mnogo, mnogo je.

Svaki put kad bi se nagnula da baci kockicu osetio bi njen miris. Svaki put kad bi se pomerila da bi udobnije sela svi njeni mišići bi se napeli. Gledao je njeno lice dok se smejala ili bila skoncenlrisana na igru i osećao snažnu želju da je dodirne. Da, zaista. Što je mnogo, mnogo je.

- Ne znam kako vi, ali za mene je sutra radni dan - rekao je protežući se i zevajući. - Ja idem u krevet.

Harli se nagnuo prema Ameli. - Da li te interesuje u čiji krevet? - upitao je ne stišavajući glas.

- Odavanje tajni nije dozvoljeno u mom prisustvu, znaš! - Vanda je glumila nevinašce.

- Ne obraćaj pažnju na mene, Vanda - odgovorio je. - Ljubomoran sam. Pokušavam već tri nedelje da dovučem Ameli u krevet ali ona još uvek odbija da ima bilo šta sa mnom.

Ameli je spustila glavu i pustila da kosa zakloni njeno lice. Ali, samo na kratko. Vandi se učinilo da je videla osmeh na njemu.

- Pametna je - primetio je Korbit.

~ 77 ~ Foxy

Zvoncica

- I ja sam - rekla je Vanda hvatajući Korbita za ruku. - I mislim da ću ti se pridružiti što se tiče odlaska u krevet.

- Korbite! Ja sam tvoj mlađi brat, sećaš se? Pomozi mi. - Harli je jauknuo. - Reci mi svoju tajnu.

- Šta radi Harli? - upitala je Vanda pošto su joj izmakle njegove reči. Nasmejala se kad je Ameli uzdahnula.

Korbit je samo superiorno nasmejao. Okrenuo je leđa svom ojađenom bratu i poveo Vandu uz stepenice šepureći se. Podupro je njena leda rukama gurkajući je a zatim se, na pola stepenica okrenuo prema Harliju.

- Probaj sa medom, brate - rekao je mekim glasom. - Videćeš da je mnogo bolje nego sa sirćetom.

Vanda je ugasila svetio u kupatilu. Osećala se rashlađenom i opuštenom posle kupanja. Korbit je ležao ispružen na krevetu. Čitao je nešto da bi prekratio čekanje. Videti ga tako opuštenog bilo je nešto novo za Vandu. Stajala je neko vreme na vratima kupatila posmatrajući ga. Ponovo je osetila neizmernu sreću što je on ušao u njen život.

- Kako to da moje majice izgledaju bolje kada ih u obučeš? - upitao je kada je spazio da ga ona posmatra.

Ispustio je knjigu na pod i kažiprstom je pozvao da priđe krevetu. - Možda zato što su nam obline drugačije raspoređene - rekla je

prilazeći krevetu. Popela se i sela do njega. - Da, mora da je to. Imaš mnogo lepše obline nego ja. Zavukao je obe ruke ispod njene majice i privukao je sebi.

Instinktivno, Vanda ga je obgrlila i priljubila se uz njega. Milovao ju je po bedrima osećajući njenu meku, glatku kožu pod prstima. Duboko je udahnuo njen miris.

- Čak i moj sapun lepše miriše na tvojoj koži! - Moramo da razgovaramo - prekinula ga je. Izvukla je njegove ruke

ispod svoje majice i stavila ih na njegove grudi. - Izgledaš lako ozbiljna. - Stvar je ozbiljna. - Dobro. O čemu se radi? - Želela bih da znam da li imaš nameru da se ponovo posvetiš trkama?

Da li ćeš ponovo voziti? - Znao sam da ćeš hteti to da znaš - rekao je ponovo je grleći. Izgledao

je veoma zamišljen. - Kako bi se ti osećala kada bi bilo tako? - Ne želim da voziš ponovo. Znam koliko li to znači i znam da te ne

mogu zaustaviti ako je to zaista tvoja namera ali ja ne bih želela da bude tako.

~ 78 ~ Foxy

1000 € BONUS

Zvoncica

- Zašto? - Zašto? - Kakvo glupo pitanje, pomislila je. - Zato što te volim i zato

što je opasno. Ne želim da ti se nešto dogodi. Klimnuo je glavom spuštajući pogled. - E pa, ako se budem vratio na

trke saznaćeš kako sam ja brinuo kada si ti bila uporna da radiš stvari koje nisu sigurne. - Pogledao je. - Ali, ne, ne planiram da se vratim na trke. Nisam više u kondiciji a i izgubio sam na brzini. I da ti pravo kažem, zaista uživam u ovom poslu koji sada obavljam. Zanimljivo je organizovati sav posao i brinuti da li se sve odvija po planu. Zaista je zabavno. - Podigao je kažiprst kao da joj preti. - Ali, to ne znači da neću tu i tamo provozati koji krug iz čiste zabave. To je pravo zadovoljstvo, Vanda, i nedostajalo mi je svih ovih godina.

- Ali, bićeš oprezan, zar ne? Ovo je pre molba nego bilo kakvo naređenje.

- Šališ se? Ima toliko stvari za koje vredi živeti! Nemam ni nameru da budem neoprezan.

Naslonila je lakat na njegove grudi i poduprla bradu pesnicom. - To sam ja, zar ne? To sve zbog čega vredi živeti? Njena majica je u tom trenulku počela polako da se diže preko njenih

bedara. - Ti si moj svet, Vanda - rekao je Korbit.

*

- Dobro jutro, mama - rekao je Korbit ljubeći je kada su sledećeg jutra sišli na doručak. - Oprosti što kasnim. Morao sam malo da izgužvam čaršave da ne bi primetila da nisam spavao u svom krevetu. - Smejao se.

- Korbit, sahranićeš me! Imaj milosti i oženi devojku! Ne mogu više da nameštam krevete.

- Hoću, mama. Ali, sve u svoje vreme - nasmešio se. Harli ih je veselo pozdravio kada je ušao u trpezariju. Blago je

potapšao Vandu po leđima dok je prolazio pored nje. - Kada ste zadnji put videli ovako lep dan? - uzviknuo je. Vanda je primetila kako Korbit i njegova majka izmenjuju značajne

poglede. - Dobro jutro svima - uplovila je i Ameli u trpezariju. - Gospođo

Bokner, ovo izgleda fantaslično. Umirem od gladi! - Drago mi je - odgovorila je gospođa Bokner. - Krajnje je vreme da te

malo ugojimo. ~ 79 ~ Foxy

Zvoncica

Korbit je gurnuo Vandinu ruku pod stolom i glavom pokazao na Harlija. Ovaj je seo odmah do Ameli i neprestano je gledao. Izmakao joj je stolicu da sedne. Bio je sušta ljubaznost.

- Pai bilo je krajnje vreme - reče gospođa Bokner. - Pretpostavljam da si i ti jutros gužvao čarsave? - obratila se Harliju. Na njenom licu sijao je izraz zadovoljstva.

Vanda je pocrvenela ali je Fransin samo veselo namignula u njenom pravcu.

- Mislim da će dva kreveta od sada biti sasvim dovoljna, mama - rekao je Harli gledajući Ameli. Ona nije čak ni pocrvenela. Najzad mu je noćas priznala da ga voli i nije je bilo stid zbog toga. Naprotiv, procvetala je kao ruža.

KRAJ

~ 80 ~ Foxy

1000 € BONUS