1.Dostavljanje tuzbe tuzenom

Parnicni sud, koji je primio tuzbu, prethodno ispituje da li ona ima ili nema formalne nedostatke I da li postoje neke procesne smetnje za resavanje spora. Ako je tuzba dopustena, sud je uzima u postupak I donosi, pored odredjenih odluka I odluku o dostavljanju tuzbe tuzenom.

Sud je duzan da tuzbu sa prilozima dostavi tuzenom u roku od 30 dana od dana kad je tuzba primljena u sudu I da tuzenog pouci o roku u kome treba na tuzbu  da da odgovori, o sadrzini odgovora I o posledicama propustanja da odgovori na tuzbu u odredjenom roku.

Dostavljanjem tuzbe tuzenom, tuzeni saznaje da je protiv njega pokrenut postupak, pa mu se tako omogucava da se od tuzbe brani. Konkretizacija nacela (audiatur et altera pars).

Nalaganjem tuzenom da obavezno odgovori na tuzbu eliminisana je mogucnost da tuzeni nepotrebno oduglovaci postupak.

DEJSTVA VEZANA ZA FAKT DOSTAVLJANJA

2.Procesnopravna dejstva dostavljanja tuzbe tuzenom

Zasnovan je trostrani procesno pravni odnosPocinje litispendencijaU pogledu istog zahteva izmedju istih stranaka ne moze se pokrenuti nova parnicaNije dopusteno preinacenje tuzbe bez pristanka tuzenog, niti se tuzba moze povuci bez pristanka tuzenog Zasnovana je atrakciona nadleznost za tuzbu glavnog mesanja, protivtuzbu I prigovor protivtrazbine radi prebijanjaZapoceta parnica se nastavlja I zavrsava izmedju onih lica koja su u tuzbi oznacena kao parnicne strankeTrece lice moze da bude obavesteno o parniciUmesac koji se mesa na strani tuzenog moze da stupi u parnicu

3.Materijalno pravna dejstva dostavljanja tuzbe tuzenom

Tuzeni savesni drzalac odgovara kao nesavesni za slucaj da izgubi parnicu o zahtevu za predaju stvariDuznik je stavljen u docnju ako ga tucilac, kao poverilac, pre parnice nije pozvao da ispuni obavezu za koju rok ispunjenja nije odredjen zakonom ili ugovorom.U slucaju aktivne solidarnosti, tuzeni duznik vise nema pravo da bira poverioca kome ce ispuniti obavezu jer je neki od poverilaca vec zatrazio ispunjenje.

4.Osnovno procesnopravno dejstvo dostavljanja tuzbe tuzenom je litispendencija koja pocinje od trenutka kad je tuzba dostavljena tuzenom.

Izuzetno, u slucaju subjektivnog preinacenja tuzbe kojim se izaziva cistoprocesna sukcesija, litispendencija nastaje za novog tuzenog od onog trenutka kad je ona nastupila za prvobitnog tuzenog.

Prekid I zastajanje sa postupkom ne uticu na litispendenciju.

5.Pravila procesnog prava zabranjuju zasnivanje I postojanje dve parnice povodom istog predmeta izmedju istih parnicara. 

Drzava moze da pruzi zastitu u jednoj istoj pravnoj stvari samo jednom (ne bis in idem).Dvostruka litispendencija je zabranjena iz razloga ekonomicnosti, da ne bi dolazilo do 

dvostrukog rada I duplog utroska vremena I sredstava jer je to ocigledno necelishodno I neracionalno. A I razlozi pravne sigurnosti nalazu da se izbegne dvostruko vodjenje iste parnice jer postoji mogucnost da se donesu divergentne odluke koje bi poljuljale poverenje gradjana u rad suda I ugrozile njegov autoritet.

Sud po sluzbenoj duznosti, u toku citavog postupka vodi racuna da ne dodje do dvostruke litispenencije. 

‐o njenom postojanju, po pravilu, sud saznaje po prigovoru tuzenog.Dvostruka litispendencija postoji:

a) Identitet stranaka‐kad se ista lica javljaju kao parnicari, u istim ili u razlicitim stranackim ulogama‐kad se, kao parnicar, u jednoj parnici pojavljuje auktor, a u drugoj njegov sukcesor‐kad se, kao stranke, javljaju lica koja su podjednako(aktivno ili pasivno) legitimisana za isti zahtev

Identitet zahteva‐kad je istovremeno istaknut isti zahtev za presudu‐kad su dva zahteva sadrzajno kontradiktorna , ali su zajedno inkompatibilnatako da osnovanost jednog zahteva isklucuje mogucnost da drugi bude osnovan

npr.; identitet zahteva postoji kad je jednom tuzbom istaknut zahtev za osudu na cinidbu, a drugom zahtev za utvrdjenje, posto zahtev za osudu na cinidbu u sebi precutno sadrzi I zahtev za utvrdjenje.

6.Ukoliko I pored postojanja dvostruke litispendencije, kao procesne smetnje, bude pokrenuta nova parnica iako vec ista tece, sud je duzan da odbaci tuzbu u parnici koja je kasnije pocela da tece (a ne koja je kasnije pokrenuta).

Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije ne predstavlja razlog za izjavljivanje VPS‐a izuzev za ponavjanje postupka.Stranka moze da trazi ponavljanje postupka ukoliko stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je , medju istim strankama I o istom zahtevu, donesena pre napadane pravosnazne odluke.

7.Dvostruka litispendencija, pred stranim I domacim sudom, nema isti znacaj I dejstvo kao dvostuka litispendencija pred domacim sudovima. 

Pokretanje I vodjenje parnice  pred inostranim sudom ne predstavlja smetnju za pokretanje parnice o istoj stvari pred domacim sudom.

Na litispendenciju pred stranim sudom, domaci sud ne pazi po sluzbenoj duznosti, nego samo po prigovoru stranke. Ukoliko se dogodi da je pred nasim sudom pokrenuta parnica o pravnoj stvari o kojoj tece parnica pred stranim sudom, stranka koja istakne prigovor ima pravo da predlozi da se pred domacim sudom prekine postupak. Sud ce prekinuti postupak zbog dvostruke litispendencije ako su ispunjeni odredjeni uslovi:

‐‐Ako je u istoj stvari prvo pokrenut postupak pred stranim sudom,‐‐Ako za resavanje spora ne postoji iskljuciva nadleznost domaceg suda,‐‐Ako postoji fakticka uzajamnost I ako je stranka koja je istakla prigovor dvostruke     litispendencije, zahtevala da se postupak prekine.

Litispendencija pred stranim sudom ne dovodi do odbacivanja tuzbe, jer ne predstavlja procesnu smetnju. Ona moze samo da dovede do privremenog obustavljanja parnicne delatnosti – do prekida postupka na predlog stranke. Parnica I dalje tece, a eventualni nastavak parnicne delatnosti zavisi od rezultata postupka pred  stranim sudom.

‐Ako odluka stranog suda o istoj pravnoj stvari postane pravosnzna I bude priznata u Srbiji, domaci sud ce, posto postupak bude nastavljen odbaciti tuzbu jer se radi o presudjenoj  stvari (res iudicata).‐Ako zahtev za priznaje strane pravosnazne odluke bude odbijen, domaci sud ce nastaviti prekinuti postupak I sam resiti spor.