Dr Drago Njegovan: Pisma Mileve Marić zavičaju

7/23/2019 Dr Drago Njegovan: Pisma Mileve Mari zaviaju

1/35

Drago Njegovan:PISMA MILEVE MARI ZAVIAJU

Knjigu "MILEVA MARI-AJNTAJN DRAGI MOJI KUMOVI", u izdanjuPrometeja, sa popustom od 20 odsto, moete kupiti za 650 dinara unovosadskoj knjiari Most (Zmaj Jovina 22, tel. 021/ 520899).Dete granice i traga za sreom

Kua kojoj se rodila Mileva Mari

Prolo je 135 godina od roenja velike Srpkinje, prve teorijske fiziarke nasvetu Mileve Mari-Ajntajn, ije ime sve vie izlazi iz senke svog slavnogsupruga Alberta Ajntajna (od 1903. do 1919). Majka troje Albertove dece, a

posle razvoda samohrana majka, bila je Albertova nauna inspiracija,pomonica i koautor njegovih najvanijih naunih radova, tragalac zasreom, svojom, svojih blinjih i optom, ljudskom sreom.Ljubav, a i meusobno uvaavanje, koje e potrajati, naveli su Milevu daizvede jedan opti zakljuak: Ljudska srea je, verujem, ipak lepa odsvakog drugog uspeha. Milevin ljubljeni Albert, koji se za pravo na ljubav

prema njoj morao boriti i sa svojim roditeljima, a naroito sa majkomPaulinom, nije Milevu tada samo voleo, nego ju je i cenio, naravno, na svojegoistini i narcisoidni nain: Uvek mi se ini da sam u najboljem drutvu

sam sa samim sobom, izuzev, naravno, kada sam s tobom. Njihove razliitetenje, Albertova prema (sopstvenoj) srei i ponosu zbog uspeha i Milevina

prema srei koja nee biti podreena uspehu kao takvom, uz niz drugihrazloga, doveli su do raskidanja njihove zajednice, brane i naune, nanjegovu inicijativu i zbog njegovih postupaka. Albert jeste bio heroj nauke,ali samo junak koji pobeuje druge, a Mileva je bila heroina ivota, saojstvom kojim je branila druge od sebe. tavie, ona se rtvovala za druge,


2/35

najpre za Alberta, a onda i za njihovu decu, za sinove koje je otac napustio.Da bismo dodatno osvetlili tu nesebinost Milevinu, uzmimo za primer izajedniki rad na mainici za merenje malih elektrinih napona pomoumultiplikacije, koji je bio potpisan samo sa A. Einstein. Kada je njihovkolega i prijatelj Konrad Habiht pitao Milevu zato nee da se u lankunavede kao autorsko, pored Albertovog, i njeno ime, ona je odgovorila:Zato mi smo Ajntajn. Neto kasnije, Mileva je izraavala bojazan danjenom muu ne udari slava u glavu, ali tako se, naalost, dogodilo. Usopstvenoj naunoj slavi uivao je sam, i oni uz njega, kao to je njegovanova supruga Elza, inae Albertova sestra od tetke, kojoj je uivanje biosmisao ivota. Mileva je od razvoda sa Albertom bila nesrena, ali ne i

pakosna. Nije se borila protiv Alberta, nije se borila ni za sebe borila se zaplod njihove ljubavi, za decu.Mileva Mari se rodila 19. decembra 1875. godine u Titelu, u Bakoj.

Titel je bio komandno mesto dela Vojne granice Habzburke monarhije, ukojoj je do 1876. godine delovao ajkaki bataljon. Mileva je bila deteGranice. Roditelji Milevini bili su Milo Mari (18461922), nii oficir,narednik ajkakog bataljona, i Marija Rui (18461935) iz titelskedobrostojee porodice, koji su se venali oktobra 1867. godine. Milo sekolovao u rodnom Kau, pa u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, a

potom u Podoficirskoj bataljonskoj koli u Titelu, u kojoj je nastavni jezikbio nemaki. Pre Milevinog roenja, njeni roditelji imali su dvoje dece,Milicu i Vukaina, ali su oboje ubrzo umrli. Posle e, u Rumi, Mileva dobitisestru Zorku (1883) i brata Miloa (1885). Uvidevi da se sprema ukidanjeVojne granice, Milo je na vreme potraio slubu pri sudskim instancama,ime je njegova trinaestogodinja vojna karijera okonana.Mileva Mari se rodila u kui svoga dede po majci Atanasija Ruia. On je,

pak, bio oenjen Sofijom Sokom, ro. Kozarov. Pored Milevine majkeMarije, Ruii su imali sina Petra, kerku ulku, udatu Mikov, i najmlaukerku Jelenu, nakon udaje Gali (18631939). Milevu je sutradan poroenju, tj. 20. decembra 1875. godine, krstio titelski paroh AtanasijePopovi, a kuma je bila Jelena Zori. Krajem januara 1876. trolana

porodica Mari se preselila u Vukovar. Milo Mari je dobio mesto pisara uKotarskom sudu u Rumi, s godinjom platom od 500 forinti. S porodicom jestanovao u kui Petra Jovanovia u eleznikoj ulici br. 32. Ovde su iveli14 godina, tj. do maja 1892, do Miloevog premetaja u Zagreb, gde je dobiomesto nieg sudskog slubenika, uz godinju platu od 600 forinti.Sredinom 1895. Milo Mari, usled bolovanja od reumatizma, naputaZagreb i odlazi u Ka, zbog nasledstva, i postaje stanovnik Novog Sada


3/35

(kupio je kuu u Kisakom sokaku br. 20). Umirovljen je poetkom 1896, sgodinjom penzijom od 616 forinti. Milo Mari se brzo obogatio. Ovo jerazumljivo ako se zna da je nasleu, svome i eninom, poetkom 1896.

prethodio i dugoroni kredit za kupovinu kue i imanja, koji je dobio jo1893. godine. Imao je sala na potesu Livade kod Kaa (oko 200 hektara),kuu u Novom Sadu, kuu u Kau, a kasnije i imanje kod Banjaluke (180hektara). Bio je tedljiv i snalanjiv ekonom, a kao linost ozbiljan idostojanstven. Politiki je pripadao Radikalnoj stranci Jae Tomia, adrutveno je bio angaovan u Srpskoj itaonici. Svoje bogatstvo je

prevashodno upotrebljavao za kolovanje svoje dece. Na mestu stare kue uKisakoj ulici 1907. godine podigao je novu kuu, koju je projektovaoarhitekta Manojlo Petljanski, a sazidao Laslo Lahner.

http://www.dnevnikonline.info/sr-lat/node/33016

Sveci se koluju besplatno

Nema sumnje da je Mileva, kao beba i u najmlaem dobu, bila okruenaizuzetnom panjom svojih roditelja i ire porodice. Njena telesna mana,idsolucija kuka leve noge, nije se odmah primeivala, ali je zbog njenogkasnijeg hramanja bila primetna. Mileva je bila veselo i posluno dete, dobaruenik, primerna u svemu. Grublje igre s vrnjacima zamenjivala je

povuenou u sebe, itanjem i razmiljanjem. Mlau sestru dobila je uRumi, gde je ve krenula u osnovnu kolu, ali i sestra Zorka je imala istutelesnu manu, jo izraeniju. Mlaeg brata, Miloa, dobila je kada je imalaskoro deset godina. Volela je sestru i brata i brinula se o njima koliko jemogla.


4/35

Njen talenat za matematiku i fiziku primeen je ve u njenoj 13. godini.Profesor Vie devojake kole u Novom Sadu Aleksandar Jorgovi ee jeMilevu pozivao u zbornicu da reava i najtee zadatke, to je ona, nadivljenje ostalih profesora, s lakoom inila. U mitrovakoj gimnaziji, kod

prof. Miloa Boia, bila je jedina odlina iz matematike i fizike. Milevinakolska drugarica iz novosadskog perioda svedoila je da je bila povuena,ali odlina uenica. Nije se javljala da odgovara kada je znala, a znala jeuvek, ve je prednost davala drugima, zbog ega su je zvali svetac. Mileva

je kao maternji nauila srpski, a kao jezik sredine i maarski i nemaki. Krozkolovanje je usavrila nemaki, a nauila je i francuski. Kolege nastudijama bile su oduevljene njenim sviranjem tamburice, a u zrelimgodinama praktikovala je sviranje na klaviru, pa je na ovom instrumentu i

poduavala.

Odrasla je uz autoritativnog oca, u iju ljubav i podrku nikada nije moralasumnjati, ak ni u najteim momentima, kao to je roenje vanbrane erkeLizerl poetkom 1902. godine. Ona je bila svesna irine porodice Mari iznaaja kumstva sa porodicom Gajin. Ve po svom prvom boravku u Cirihu(1895), kumovima je, kao znak panje i potovanja, poslala album safotografijama znamenitosti ovog grada. Sa oinskom i porodinom ljubavlju

bila je suoena svagda, i onda kada se udavala za Alberta Ajntajna, i ondakada se od njega razvodila. Naravno, i sa ljubavlju i podrkom njenihkumova, prijatelja, a naroito prijateljica, kao to je bila Helena Kaufler,udata Savi.kolovanje Mileve Mari, o emu je otac Milo vodio brigu, teklo jekontinuirano, ali sa veoma estim promenama mesta. etvorogodinjuosnovnu kolu zavrila je u Rumi. U prvi enski razred Ope puke koleupisala se 1881. godine i zavrila ga s odlinom ocenom. kolovanje jenastavila u Novom Sadu, u Srpskoj vioj devojakoj koli 1886. godine. Izsvih predmeta Mileva je imala odline ocene. Meutim, ve idue, 1887.godine, obrela se u Sremskoj Mitrovici. Da bi upisala drugi razredmitrovake Male realne gimnazije realke, Mileva je morala polagati

prijemni ispit. Drugi, trei i etvrti razred ove kole zavrila je s odlinim

uspehom, a u zavrnom razredu jedina je iz matematike i fizike imalavrhunsku ocenu. Zbog dobrog uenja, njen otac nije morao da plaakolarinu.Mileva dalje kolovanje nije mogla nastaviti u Mitrovici u Kraljevskojmaloj realnoj gimnaziji peti razred je uveden tek kolske 1910/11, a esti1911/12. godine. Ni u Veliku srpsku pravoslavnu gimnaziju u Novom Sadunije mogla, jer ova kola nije, zbog ugarskih propisa, primala uenice. Zbog


5/35

toga je Mileva Mari dalje kolovanje nastavila u apcu, u Kraljevini Srbiji.Upisana je poetkom 1891/92. kolske godine u peti razred abakegimnazije, a na molbu njenog oca ministru prosvete M. V. Nikolajeviu,dozvoljeno joj je da ispit iz francuskog jezika polae naknadno, za ta e sespremiti privatnim asovima.Peti razred abake gimnazije Mileva je zavrila s odlinim uspehom. Uapcu je krenula u esti razred, ali je morala prekinuti kolovanje zbog seobe

porodice u Zagreb, koja se nastanila na Potoku br. 72, poto je otac Milodobio slubeniko mesto pri Stolu sedmorice u glavnom gradu Hrvatske.Restriktivno zakonodavstvo crno-ute monarhije, a naroito njenogugarskog dela, prema kolovanju enske dece u gimnazijama i nafakultetima, zadali su muke Milevi i njenom ocu. Ipak, uspeli su da seMileva upie kao privatna uenica u zagrebaku Veliku gimnaziju, ponovo uesti razred, koji je zavrila 1893. godine. Naredne kolske godine

dozvoljeno joj je da javno slua predavanja iz fizike, a osloboena je iplaanja kolarine. Zbog bolesti, ispite iz predmeta sedmog razreda zavrilaje tek septembra 1894. godine. Naravno, najbolje ocene je i dalje imala izmatematike i fizike.Mileva se u Zagrebu upisala i u etvrti, zavrni razred gimnazije, ali ga nijezavrila. Otac je eleo da ona studira u vajcarskoj, i pre preseljenja

porodice Mari u Novi Sad 1895. godine Milo je odveo Milevu u Cirih iupisao u etvrti razred Vie devojake kole, koju je ona zavrila 1896. sodlinim uspehom. U prolee iste godine maturski ispit je polagala uSaveznoj medicinskoj koli u Bernu.



6/35

Relativna ljubav

Odmah posle mature Mileva se upisala na letnji semestar Medicinskogfakulteta u Cirihu. Meutim, posle uspeno poloenih prijemnih ispita izmatematike i nacrtne geometrije, s jeseni 1896. godine, postala je studentmatematike i fizike na Politehnici u Cirihu, kao jedina ena i najstarija (21godina) u odeljenju od petoro polaznika, gde je najmlai (17,5 godina) bioAlbert Ajntajn, Nemac jevrejskog porekla, roen u Ulmu 1879. godine.Milevina prosena ocena na prvoj godini studija bila je 4,3 a Albertova 4,6.Posle letnjeg raspusta, 5. oktobra 1897, Mileva se ispisala sa Politehnike uCirihu i otputovala u Hajdelberg, u Nemakoj, gde je u treem semestru

sluala predavanja iz teorijske fizike na Univerzitetu kod prof. FilipaLenarda (18621947). Zvanino nije bila upisana, jer je to devojkamaomogueno tek 1900. godine. etvrti semestar je nastavila na Politehnici istanovala je u pansionu Engelbreht, gde su ivele i druge studentkinje skojima se ona sprijateljila: Rua Drai, Milana Bota, Helena Kaufler,Adolfina Kaufler, Ada Broh i Rua aj. Oktobra 1899. poloila je

petopredmetni prelazni diplomski ispit, a u martu 1900. prof. Veber jeprihvatio njenu temu diplomskog rada iz oblasti provoenja toplote.Prema Heleni Kaufler, i Mileva i Albert Ajntajn su u isto vreme zavrili

svoje diplomske radove. Oni su ih zajedno smislili, ali g. Ajntajn je onajlepi deo prepustio gici Mari, pie Helena. Izraz onaj lepi deoverovatno se odnosi na samo pisanje. U konanim svedoanstvima Albertov

prosek ocena je 4,6, a Milevin 4,7, ali, naalost, kod nje bez diplome.Posle due letnje pauze 1900. godine, koju je provela u Novom Sadu i Kau,Mileva se u jesen vratila u Cirih sa mlaom sestrom Zorkom. Ona i Albertsu tada planirali rad na svojim doktorskim disertacijama. Da bi mogla i dalje


7/35

da ostane u Cirihu, Mileva se ponovo upisala na letnji semestar etvrtegodine Politehnike, 1901. godine. Poto Albertovi pokuaji da postaneasistent, najpre kod Vebera, a potom kod Hurvica, nisu bili uspeni,

postavljalo se pitanje njegove dalje poslovne, ali i naune karijere, kao imogunosti da se oeni, to je bilo u planu. Tako je bilo i sa Milevinimmoguim zaposlenjima. Njih dvoje su tada poslove traili od Ciriha doBeograda i Zagreba, samo da bi se osamostalili finansijski, i da mogu, bezuticaja sa strane, da sklope brak.

Na ponovljenom diplomskom ispitu 26. jula 1901. godine Mileva nije bilauspena, verovatno zbog prof. Vebera, koji je zaotrio svoj odnos premaAlbertu Ajntajnu, koji ga je ve ranije zaduio svojim nipodatavanjem.U tim danima Mileva je shvatila da je zatrudnela s Albertom, i ona je, bezdiplome i dogovorenog braka, otputovala u Novi Sad. Svoj ivotni put vienije vezivala sa uspeh u fizici, ve za sreu u vezi sa Albertom Ajntajnom i

njegovim radom. Prema svemu do sada poznatom, Mileva i Albert su sezbliili tokom prve, a naroito druge godine studija. Studentska ljubavrazvila se tokom treeg semestra, u prolee 1897. godine.Plaei se ove veze, Mileva je oktobra 1897. otila u Hajdelberg. NaAlbertov podsticaj, vratila se u Cirih februara 1898. godine. On je ve 1900.eleo da se oeni, ali je od toga odustao zbog protivljenja roditelja, anaroito majke Pauline. Meutim, ljubav izmeu Mileve i Alberta senastavila. Iz te ljubavi januara 1902. godine Mileva je rodila devojicuLizerl, negde u okolini Novog Sada, i odmah je dala na usvajanje, u emu jeoeva uloga bila nezamenljiva. Devojici se posle dve godine izgubio svakitrag. Mileva je pre toga uspela da zavri studije, ali ne i da doktorira. Poto

je Albert doktorirao 1902, dobio je posao u Saveznom zavodu za patente uBernu, pa su se njih dvoje tamo preselili i venali 6. januara 1903, uprkosneslaganju Albertove majke. Albert je, naime, obezbedio oevu saglasnost.Mileva je u braku sa Albertom Ajntajnom rodila dva sina, 14. maja 1904.Hansa Alberta i 28. jula 1910. Eduarda. Hans Albert je imao nadimak Buja,a Eduard Tete. Deca su kasnije, na Malu gospojinu 1913. krtena u

Nikolajevskoj crkvi u Novom Sadu po pravoslavnom obredu. Kum je bioporodini i stranaki prijatelj dr Lazar Markovi. Albert Ajntajn s Milevom

i decom boravio je u Novom Sadu 1905, 1907. i 1913. godine. Pre Prvogsvetskog rata Ajntajnovi su jedno krae vreme iveli u Pragu (19111912),da bi 1914. preli u Berlin. U julu te godine Mileva je sa decom otila naferije u Cirih, tako da se zbog poetka Prvog svetskog rata nije mogla s

jeseni vratiti u Nemaku, a nije to ni elela, jer se Albert tokom ratnihgodina nepovratno otuio od Mileve zbog roake Elze, s kojom je jo ranijestupio u intimne odnose.


8/35

Po zavretku Prvog svetskog rata Albert je zatraio razvod braka i njihovbrak je zbog neslaganja priroda, tj. njegovom krivicom, rastavljen januara1919. godine. Albert se potom venao sa svojom roakom Elzom Levental,koja je iz prvog braka imala dve kerke.


Umrla sama, s pismima

Godine Prvog svetskog rata Mileva je provela u Cirihu, brinui se za sinove,bila je i bolesna, bez para, jer je Albertova finansijska pomo bila neredovna

i nedovoljna. Ljubav i brak Mileve i Alberta Ajntajna, uz Milevino tekoproivljavanje branog brodoloma (1916. je pala u postelju), bili su konanookonani 1919. Albert se obavezao da e pomagati izdravanje dece. U

brakorazvodnim papirima nalazila se i obaveza da e Albert Milevi predatiNobelovu nagradu, ako je ikad dobije. Kada se 1922. to i dogodilo, on jeMilevi predao novani iznos nagrade (121.572 vedske krune, to iznosi oko32.000 amerikih dolara). Posleratna inflacija znatno je umanjila vrednosttog novca. Mileva je za deo ovog novca kupila tri kue u Cirihu.Hans Albert se kolovao u Cirihu gde je postao inenjer, a Eduard jestudirao medicinu, ali zbog duevne bolesti nije okonao studije. Hans

Albert je posle studija radio najpre u Dortmundu, a potom u Cirihu. AlbertAjntajn je zbog progona Jevreja u Hitlerovoj Nemakoj 1933. emigrirao uSAD. Ima svedoenja o tome da je tokom 1933, pre emigracije, vien u

Novom Sadu, ali se nije javio bivoj tazbini ili nekom poznaniku. Tamo jeumro 1955. godine. Sa Elzom nije imao dece. Hans Albert se sa svojom

porodicom, enom i dva sina, 1938. godine preselio u SAD, a Eduard jeostao s majkom. Okonao je svoj ivot 1965. godine u sanatorijumu za


9/35

umobolne. Hans Albert je umro 1973. godine. Iza Hansa Alberta ostao je sinBernard roen 1930. godine u Cirihu i usvojena Evelin. Sin Klaus je umrokao dete 7. januara 1938.Milo Mari je umro 1922. godine i sahranjen je na Almakom groblju u

Novom Sadu. Mileva se dopisivala sa majkom i sestrom. Majka Marija jeumrla poetkom 1935. godine. Mileva je poslednji put bila u Novom Sadu1938. godine, kada je boravila kod svojih kumova oke i Sade Gajin,

pokuavajui da sredi svoja imovinska pitanja posle smrti sestre Zorke. To jenaroito komplikovana injenica da se njen brat Milo nije vratio u Novi Sad

posle Prvog svetskog rata. Voen je kao nestao, i sve donedavno se maloznalo o njegovom ivotu.Mileva Mari je u Cirihu, brinui se za bolesnog sina Eduarda, poslednjihdeset godina ivota (19381948) provela u usamljenikom ivotu, ali i uzogromnu korespondenciju, pre svega sa sinom Hansom Albertom i

njegovom porodicom u Americi, bivim muem Albertom Ajntajnom,Helenom Savi u Beogradu, kao i sa kumovima Gajin u Novom Sadu. Pored

brige za bolesnog sina, imala je i brige oko nasledstva imanja svog pokojnogoca. Pratila je tampu i radio, tako da je odlino bila obavetena o evropskimi svetskim zbivanjima ali i o prilikama u Jugoslaviji i Novom Sadu. U

predveerje Drugog svetskog rata, izraavala je zebnju i za sudbinu svogrodnog kraja. Umrla je u Cirihu 4. avgusta 1948. godine i sahranjena je nagradskom Nordhajm groblju. Na skromnoj nadgrobnoj ploi stajalo je:Mileva Einstein, geb. Marity 18751948. Budui da se niko nije pobrinuo zanjen grob, posle 25 godina, dakle 1973. godine, njen grob je raskopan. Kada

je Mileva Ajntajn-Mari umrla, to nije bila vest za tampu u Srbiji iJugoslaviji. Tek 2009. godine postavljena je nova spomen ploa na njengrob.Iako je i ranije bilo dokaza o odreenom doprinosu Mileve Ajntajnovimotkriima, ona je padala u zaborav, a od nekih krugova, bliskih Ajntajnu,njen doprinos je negiran. Prvi ozbiljan naunik koji je utvrdio da ona

prilikom pisanja lanaka iz 1905. i kasnijih, nije samo kuvala kafu, ve iraunala, bio je sovjetski naunik Abram Jofe (1955). Poslednjih decenija utom pogledu najvie je uradio mr ore U. Krsti, roeni Novosaanin,

nastanjen u Sloveniji, kao i dr Rastko Magli, na Somborac iz Amerike. DaMileva Ajntajn-Mari izlazi iz zaborava, i u srpskoj i u svetskoj javnosti,svedoe sledee injenice.Povodom 100-godinjice njenog roenja, dakle 1975. godine, postavljena jespomen-tabla na kuu njenog oca u Novom Sadu, Kisaka 20. Godine 1993.

jedna ulica u Novom Sadu ponela je njeno ime. Srednja tehnika kola urodnom Titelu nosi njeno ime, a od 2009. i u Novom Sadu. Jedno graansko


10/35

udruenje u Beogradu naziva se po Milevi Mari-Ajntajn. Godine 1996. uKau, ispred Osnovne kole, otkrivena je bista Mileve Mari-Ajntajn, radveoma poznatog vajara Jovana Soldatovia. Bista Mileve Mari-Ajntajn,rad vajarke Ivanke Acin-Petrovi, otkrivena je 2002. godine ispred Prirodno-matematikog fakulteta u Novom Sadu. U Sremskoj Mitrovici, ispred zgradeSremskih novina, na inicijativu novinara Duana Poznanovia, 2005.godine otkrivena je bista Mileve Mari-Ajntajn, rad vajara VladimiraTovia.Povodom obeleavanja Svetske godine fizike (2005) PTT Srbije i Crne goreizdao je dve potanske marke sa likom Ajntajna i kovertu sa likom Mileve.Godine 2005. poeo je rad na igranom filmu Senka, reisera MiloaJovanovia, po scenariju Aleksandre Pleskonji--Ili. Glavnu ulogu, likMileve Mari tumai glumica Anica Dobra. Na alost, film jo nije zavren.


Daljina i skupoa

Kua Marievih

Uz posredovanje gospodina Dragie Maria iz Kaa i ora U. Krstia izKranja, 2006. godine kontaktirao sam i s Polom Ajntajnom, praunukomMileve Mari i Alberta Ajntajna. Pol (1958) je sin Bernarda Ajntajna

(19302009) i unuk Hansa Alberta Ajntajna, starijeg sina Mileve i AlbertaAjntajna. Pol je violinista i ivi u Francuskoj. On je snano podrao ideju omuzeju Mileve i Alberta Ajntajna u Novom Sadu, odajui priznanje Krstiuza njegovu biografiju Polove velike prabake Mileve, o emu svedoi i ovo

pismo:Potovani gospodine Njegovan,Hvala Vam za pismo i za Vau velikodunu i obzirnu ponudu za


11/35

gostoprimstvo. Jedna od mojih ivotnih elja je da u neko skorije vremedoem u Novi Sad, da vidim mog dragog roaka Dragiu, da posetim dr

Krstia i da vidim Srbiju, zaviaj mog dede Hansa Alberta i mog stricaEdvarda i velike bake Mileve. Vaa ideja o radu na Muzeju Mileve Mari-Ajntajn je odlina i vrlo uzbudljiva.Kao to znate, veoma snano podravam Va rad na Muzeju Mileve uNovom Sadu. Verujem da je kao istorijski projekat, to samo deo stvarnosavremenih namera koje se ine, da se pone prikazivati istorija u detalje zajavnost, da se ispria cela pria, da se pokae stvarni ivot pojedinaca, nesamo kreirati nacrt koji je kao najvanija osnova i po kojem e se suditi oceloj njihovoj naciji. Verujem da milost i pravda ne mogu egzistirati u ovom

svetu bez uenja istinite istorije ljudskog postojanja, grupa i nacije. Kadauimo o sebi samima i celoj istoriji ljudi, stvarno moramo biti paljivi,moramo biti vie ponizni, manje da preotro sudimo, vie da odluujemo ta

je dobro raditi i izbegavati greke iz proolosti. Takoe, posmatrajuikompletno nae delovanje, dobro i loe, mi smo jedinstvena ljudska

zajednica.Krsti je bio avangardan, ispred njegovog vremena, kada je poeo daistrauje o Milevi. Sada, mnogi ljudi na Zapadu, pokuavaju da ga kopiraju,ali on je 35 godina glavni u tome! Pa, nadam se da e sada, Mileva i Krsti,nai neto zajedniko u Vaem muzeju: ispred njihovog vremena! eleo samda Vam odgovorim odmah. Pisau Vam drugo pismo za par dana, da Vamodgovorim u vezi drugih stvari koje ste pominjali.

Najbolje elje i hvala Vam jo jednom!PolU kasnijoj razmeni mejlova Pol Ajntajn je obavestio Muzej grada NovogSada o aukciji u Londonu predmeta i pisama vezanih za Alberta i MilevuAjntajn, ali to je za nas bilo predaleko i preskupo. TV Novi Sad 1995.godine producirala je dokumentarni film Mileva Ajntajn-Mari: Ranegodine i put od Titela do Ciriha autorke Drenke Dobrosavljevi. Kasnije jenastao dokumentarni film u produkciji novosadske gradske TV Apolo autoraKarolja Kovaa Kisaka 20. Poznata srpska spisateljica i diplomata VidaOgnjenovi napisala je dramu Mileva Ajntajn.

Muzej Vojvodine u Novom Sadu priredio je izlobu povodom 100.godinjice teorije relativiteta, 130-godinjice roenja Mileve Mari i 50-godinjice smrti Alberta Ajntajna. Posle toga, Muzej grada Novog Sada jena osnovu otkupa pisama Mileve kumovima Gajin i poklona ora U.Krstia kao i predavanja koje je odrao ore U. Krsti (2006), priredioizlobu o Milevi i Albertu Ajntajnu 2007. godine. Naalost, bez kataloga. Ulanku Mileva Mari-Ajntajn 18751948 kustos Muzeja grada Novog


12/35

Sada Marijana Ratkeli objavila je spisak predmeta koji se nalaze u MGNS,a vezani su za Alberta i Milevu Ajntajn.Osnovni smisao Krstievog predavanja, uinjenih poklona Muzeju, teotkupa Milevinih pisama kumovima Gajin, to sam uinio kao direktorMuzeja grada Novog Sada, bio je da se s mrtve take pomeri pitanjeotvaranja muzeja Mileve i Alberta Ajntajna u Novom Sadu, u kuiMarievih, Kisaka br. 20. Meutim, od tada pa do danas, malo je tauinjeno. Prof. dr Rastko Magli se godinama, pa i danas, zalae zaafirmaciju Mileve Mari-Ajntajn i otvaranje Muzeja Mileve i AlbertaAjntajna u Novom Sadu. Tokom svog boravka u Novom Sadu februara2010. godine, ruski fiziar dr Oleg Akimov iz Moskve podrao je idejuDragie Maria da se posmrtni ostaci Mileve Mari-Ajntajn prenesu izCiriha u Novi Sad.Prof. dr Radmili Milentijevi iz Njujorka i dr Olegu Akimovu iz Moskve

stavio sam, i pre objavljivanja kod Prometeja na raspolaganje kopijepisama Mileve Ajntajn, koje je ona pisala kumovima Gajin u Novi Sad(19351941). Istina se umnoava kada se deli s drugima. Sa kuomMarievih i dalje ima imovinsko-pravnih problema, koje ne prouzrokuju

pravi naslednici, a to su Milevini sinovi i njihovi potomci. Raspravljanjenaslea Marievih pokuavali su da ree novosadski advokati dr AleksandarMo dvadesetih, dr Brana Nikoli tridesetih godina i dr Kosta Hadi ml. ugodina posle Drugog svetskog rata. Grad Novi Sad moe, ako hoe, vrlo

brzo da rei dananje probleme, ako eli da ima Muzej Mileve i AlbertaAjntajna.


Izai sa Zorom na kraj


13/35

Mileva Ajntajn oki Gajinu:Dragi oko, Velika ti hvala to si mi poslao ovu alosnu vest. Premda samneprestano na tu mogunost mislila, ipak sam bila iznenaena a i potresena,kao to moe misliti. Da su prilike normalne ne bi se moglo mnogo rei,dosta je naa mama i ivela ako je za neku vajdu i napatila se, ali kodnaih okolnosti, stvar je vrlo alosna. Ja sam ovde vezana, kao pas na lancu,to nai kau. Tete je ve dve godine bolestan; vrlo velikih potekoa smoimali sa srcem, sa nervima i bog te pitaj ta sve nije bilo; jo i sada jednakonije kao to treba, nego veito kuburimo. Ja ne mogu da ga ostavim samog, ausled ove neretke krize i sredstva su manja pa ne mogu ni da ga dam u kakavsanatorij, inae bih ja ve odavno tamo malo dola da obiem ove moje dvesirote.Sad u ovom trenutku mi je nemogue doi, ali se nadam da u moi udesitikako god, da doem na prolee, dok malo otopli; ja u moda povesti i Tetea

ako ne bude drukije mogue. A dotle, nadam se da e biti mogue da Zoraprovede sama ili bar onako kako ona hoe. Da Teta doe kod nje, ja nedrim za dobro jer Zora nju nikako ne vole, a za to ima dosta razloga, kaoto sam se poslednji put naalost uverila. Ako nam moe malo pomoi, a jate najlepe molim za to, postaraj se da se Zori ne krati da ivi sama, kakoona hoe. Ona je i dosad sama upravljala, pa valda e i jo neko vreme moi;a onda emo viditi. Ja mislim da ona nema neki veliki novac kod kue, jerima dosta praznih stanova a trebali su neto i za ivot ako ona nee da i tenovce da u par kasu, niko je ne moe naterati, makar da naravno imaopasnosti od kakve krae. Ne moe zamisliti koliko se ja brinem! Dobro bi

bilo, kad bi se nala kakva pouzdana linost, pa da joj se da jedan stan, te daona Zori malo pomae i malo na nju pazi. Zora naravno o tome nita ne bismela znati. Ali glavno je: gde bi se nala takova linost?Molim te dakle samo to jedno: postaraj se da joj niko ne dosauje, da onauzmoe ostati slobodna u svojoj kui; ja se nadam da e to biti mogue. A jau doi im uzmogu pa onda emo viditi, ta da se dalje radi.Vrlo se radujem da imate toliko radosti, sa Vaom malom unukom. Ja to vrlodobro razumem jer i ja imam ve dva unuia od Buje; dva vrlo zlatnadeaka; to je jo jedino to me malo veseli i razonodi. Molim te javi mi

makar ukratko, kako je bilo sa Zorom i da li te je dobro primila i ta ste sedogovorili. Molim te pozdravi kuma Sadu najlepe od mene, isto tako kumaMirjanu i njenoga supruga a naravno i malu Ljilju!Tebe mnogo pozdravlja tvoja kuma Mica.Da li bi moda htela Gina Maljika da pomalo pogleda na Zoru; ona je tamou najbliem komiluku. Kad bi je hteo, u moje ime, da zamoli da je kadgodmalo obie.


14/35

***Dragi oko,Velika ti hvala, na tvom poslednjem pismu, koje me je dosta umirilo.Oprosti, molim te, to ti sad tek odgovaram, ovde je velika gripa pa i mi,naroito Tete, nismo bili poteeni. To inae ne bi bilo tako strano, samo senjegovo stanje sada opet neto pogoralo, i ja za sada nemam pojma, kademo toliko napredovati, da bi ja ili mi, mogla misliti na putovanje. Nomoe biti potpuno uveren, da im uzmogu, da u doi, a dotle kako nam

bog da. To sam uverena, da mi tamo nikoga nemamo, od sviju tih naihroaka, koji bi svojski hteli da nam malo pomognu. Oni svi jedan drugognagovaraju i podbadaju. Kad se setim, kako su oni svi pre kod nas veito

prebivali i pomoi traili! Teta mi pie da ovi Marievi, koji su sad tamo kodZore, hoe opet da idu, jer se ne slau. Ako bi ti moda bilo mogue, da

progovori koju re sa tim Nikolom Mariem i da mu rekne, da bi oni i

meni time uinili veliku uslugu, ako bi gledali, da se sloe i da ostanu i malopaze; i ja to ne bi zaboravila. Potekoa je najvie ta, da svi oni misle, da supametniji od Zore i da bi hteli da od toga profitiraju. A im ona to spazi,onda je svreno. Uostalom, ja nikome nita ne uzimam za zlo, jer vrlo dobroznam, kako je teko sa Zorom izii na kraj, i meni to uspeva samo tako, da

joj takorei, sve poputam. Onda prilino stojimo i onda i ona nijerazdraena ni nepoverljiva i sve ide bolje.Ja nisam ni uverena, da ona ba sad eli da ja doem. Da li se o tom togodizrazila, kad je s tobom govorila? Moda se boji da u joj ja neto uzeti. Nomi smo se inae kadgod ja doem, vrlo dobro slagale. Imala bih, jo da ti

piem neto o naoj Marti, koja mi takoer dosta brige zadaje i volela bihuti, kako ti o svemu tome misli. Ona je jo uvek ovde. Pisau u iduem

pismu, sad urim da ovo poljem. Mnogo pozdrava svima vama, velikim imalim odvaeMice.



15/35

Orijent ekspres prei od ivota

Dragi oko,

U mojem poslednjem pismu sam ti nagovestila, da bih te rado pitala za savetu jednoj naroitoj stvari. Radi se o naoj Marti. Ona je tako rei celu zimuovde provela, bila je u jednoj ovdanjoj bolnici, a posle u jednoj porodici.Celo je vreme imala iijas i bila je uasno nervozna. Moje su prilikemomentalno take, radi te duge bolesti Teteove, da mi je apsolutno nemogue

jo jednog bolesnika uzeti sebi na vrat. Moe li ti mene obavestiti to smomi upravo duni njoj uiniti. Ja znam sigurno da ona ima posle Miloa

penziju. Osim toga joj je umro brat, a sad nedavno i sestra, pa joj je ostaloneto; ali ona ivi tako raskono, da se ja esto zaprepastim. Npr. ona putujesamo Orijent ekspresom. Iz Rumunije u Francusku i natrag, to kota tolikoda bi mogla iveti od toga godinu-dve. Ja joj odavde ne mogu nita uiniti.Ovo malo dohotka to mi ovde imamo, to je mojoj deci njihov otac dao.Momentalno su se nae okolnosti pogorale, poto je Albert svoj imetak u

Nemakoj izgubio, odkad je Hitler doao na vladu. Od njega se ne moetraiti, da se on jo i za moju ogoricu stara.Interesiralo bi me, da ujem ta ti o tome misli, jer meni izgleda da onanee dati mira, ona se nas samo onda sea, kad neto hoe; a nikad ne bi

pomislila, da bi i ona mogla neto doprineti i pomoi u takim tekim

prilikama tamo kod mojih, pa bi to naravno i njoj dolo u korist.Zora mi je pisala ovih dana i tui se da joj iz Centrala nee da isplate niinteres, poto je knjiica na moje ime, a ona je mnogo potroila za mamin

pogreb, pa bi joj trebalo neto novaca. Oni itu od nje moju punomo. Ja uje tebi priloiti, i moda e hteti biti tako dobar, da se postara, da joj makarneto isplate. Bila bi velika srea, kad bi se mogao dobiti makar jedan deo

penzije, da bar neto ima redovno, jer kirija izgleda da je vrlo nesigurna i


16/35

traljava. Primi mnogo pozdrava sa kuma Sadom, Mirjanom i njenima odtvoje kume Mice.

Cirih, januar 1938.Dragi kume oko,Premda sam esto mislila, da e se jedan put tako to dogoditi, ipak su meVae vesti, neizmerno potresle. Probudile se sve misli na ono to se ve

pretrpilo do sad; a sad kad sam se ve malo umirila imam samo tu utehu, dase ona sirota oprostila njenog bednog i nesretnog ivota. Tebi i kuma Sadineizmerno zahvaljujem i blagodarim da ste se Vi tako iskreno za sirotu

pokojnicu zauzeli. Ne mogu ti ni kazati, a valda e me pojmiti, kolika je toza mene uteha, da znam da je bar pristojno saranjena i smetena kod njenihroditelja. Zna da na alost i ovde imam jo jednog bolesnika, radi kojegaevo ve tako dugo nisam dolazila u N. Sad. Ja sam sama njim, Buja nije u

Cirihu. U tom dugom vremenu nali smo neki nain ivota za Tetea, tako daje njegova bolest snoljiva pa bojim se, kad se to tako naprasno promene, dae sav uspeh otii k vragu.

Na alost smo poslednjih godina vrlo mnogo od naeg dohotka izgubili, pa ito sve oteava: i kakva dobra pomo ili kakav sanatorij, sve to tako rei

prevazilazi ono, to mi mognemo platiti. No ja uviam da ovog puta morabiti, samo te molim, da jo malo ima strpljenja sa mnom, dok malo nenaem najbolji nain. A osim toga i kod mene kao na alost i kod tebe,kako ujem zdravlje nije ba najbolje, pa se bojim da se sad u sred zimekreem na taj dalek put. Ne sme se zaboraviti da sam dosta ostarila, godinese nanizale, a vazdan tekih doivljaja, koji takoe rue zdravlje. Dragioko, veruj mi, ja u doi, to pre uzmogu. Ja u onda gledati, da sve to jeikako izlino rasparam i malo reda nainim. Ja sam i na to pomislila, dakuu odmah gledam da prodam. No ipak bih volela, da se jo malo prieka.Ako se ovde nae okolnosti ne bi popravile, moda u ipak se odluiti, dadoem tamo, gde bih imala barem krov nad glavom. Koliko bi se otprilikemoglo za tu kuu dobiti?Ja mislim, da bi Zora trebala da ima malo vie novaca; bar bi trebala da imaknjiicu od kakve banke; ona je to vie puta nagoveivala. Ako se nae u

stanu togod od vee vrednosti, ja bih te molila, da to uzme k sebi dok ja nedoem; mislim da je ipak bolje, nego da ostane u stanu. Vrlo me je ao, tose i ti tui na tvoje bolesno srce. Nemoj da to zapusti. Mnogo se moe

pomoi, kad se uva. Kod tebe bar nema ovakih velikih briga i alosnihdoivljaja kao kod nas.Molim te pozdravi mnogo kuma Sadu i sve Vae. A tebi naroito pozdrav odtvoje kume Mice


17/35

Molim te i to, da bude tako dobar da se pobrine, da mi se o tim stvarimanita zvanino ne javlja. Odmah bi bila potraga, da li sam togod nasledila,

jer je ovde velika dacija, na svako i najmanje nasledstvo. Isto tako bi me biloao kad bi se ko trudio, da tamo sprema. Ja u, kad i tako moram dolaziti,uzeti kakvu enu i sve u pospremati. Ba bih i volela da neto naemonako, kako su ostavili.


Zorina smrt

Cirih 11. februar 1938.Dragi kume oko,Ja nisam do danas stigla, da ti odgovorim na tvoje poslednje, opirno pismo.Zna da i ovde imam potekoa i kubure. Ali to je glavno, bilo mi je upravo

potrebno ovo nekoliko dana, da se malo umirim, toliko me je Zorina smrtuznemirila. Ta pomisao, da je sad sve svreno, da su oni svi mrtvi i da tamonikoga nemam, uasno me je uzbudila. To e i ti sigurno moi razumeti,kad se seti preanjih vremena, kao to si u svom pismu spomenuo. Mnogoti hvala, oko, da si se tako svojski za te moje stvari zauzeo. ao me je, da timisli, da e svi jo kojeta priati. Ja se nadam da emo mi svi dosta

pametni biti i neemo se na to osvrtati. Ja sam potpuno zadovoljna, da si onoto si naao za dobro, dao u depo.Tima spominje u njegovom poslednjem pismu naslednu taksu. Da li je onavelika? Ja se seam, da je posle tatine smrti njegova ostavina preneena, nanas 3 dece (mama je imala uivanje). Prema tome, ja mislim, da ja valda nemoram na sve plaati naslednu taksu, jer je jedan deo, toga svega i tako moj.Ja sam ozbiljno mislila, da se kua to pre proda, ali ima velikih potekoa!


18/35

ta u onda na primer s novcima? Nee mi se nikako dozvoliti, da novacuzmem ovamo; a tamo da ga dam u kakvu banku, pa da ga vie nikad nevidim ili ne znam ta bih mogla raditi! Ako je mogue, da se jo malo

poeka. Dobro bi bilo, kad bi se moglo, to vie novaca podii sa tihknjiica. Ima li kakvih razloga, da bi ta srpska banka dala kakvu veu sumu.Zora je, mislim, dosta redovno plaala porciju, ali to ima jo da se plati,moda bi se za to bar dobilo od banke. I kad bi se imao da plati kakav staridug, ili tako togod. Ja nalazim to za veliku nepravdu, da banka radi sa timnovcima, a ovek moe doi u nepriliku pored svog novca.Ja sam te u poslednjem pismu molila da se u stanu ostavi sve onako, kako je

bilo. To je uglavnom moja elja, da jo jedanput vidim taj stan onako, kakoje bio kad su ga moji upotrebljavali, gde su iveli, pa eto i svi umrli. A javrlo dobro znam, da je taj stan strano zanemaren i zaputen, a i ko se mogaoza njega starati. Malo sam se i nasmejala tvome pismu i videla te ve u duhu,

gde se bori sa molerima. Molim te, oko, nemoj na to ni misliti. Kad jadoem onda emo prirediti generalno ienje i luftiranje.Za sada dosta o ovim stvarima. Molim te, pozdravi kuma Sadu mnogo odmene, a kad doem radujem se da upoznam i vae male unuie. I mi imamodva mala deka, koji nam prave mnogo veselja. Stariji ide ve u kolu, u prvirazred. Ipak te molim, da ne misli da je dockan da se malo stara za tvojesrce; ba kod srca se moe vrlo mnogo pomoi i sebi mnogo olakati. Ja toznam iz sopstvenog iskustva, pa moda e bar meni za ljubav ipak malo

paziti. Ja bih se ba vrlo obradovala, kad doem, da te naem zdravog iveselog. Molim te pozdravi sve tvoje i primi mnogo iskrenih pozdrava odtvojeKume Mice

oki i Sidoniji GajinCirih, 25. maj 1938.Dragi moji kumovi,Ve sam trei dan kod kue, a mislila sam da u odmah im stignem napisatikoju re. Ali premda sam vrlo dobro putovala, stigla sam jako umorna, kojeod one novosadske umorenosti, koje od toga, to celog puta nisam takorei

nita jela, bojei sa, da mi se stanje opet ne pogora. Najpre se moradohmalo odmoriti, a sad se urim da vam nekoliko redaka napiem i pre svegajo jedanput najtoplije zahvalim na svemu to mi tako prijateljski pomogostei jo uvek pomaete. Ja to ve nikada neu zaboraviti! Jo se tako ivoseam moga boravka kod vas, onog rada kod nae kue, onog jurenja povaroi i sedenja na tvrdim klupama itd. A seam se isto tako ivo i onihugodniji stvari, onih veeri, koje smo uz narodne pesme zajedno proveli, isto


19/35

tako i male Ljilje, koja je zbilja vrlo zlatna, a i onog jo manjeg malie to jeonako divno pokalio auto. Buja mu prorie, da e biti ininjer za maine......Tek sam posle primetila, da su mi naposletku i telesne i umne sile bile vrloreducirane: vazdan kojeta sam zaboravila, to inae nije moj obiaj. Takosam zaboravila moj blok za pisanje. Nije mi do njega ba stalo i molim da gaupotrebite; ali sam u njega metla onu sliicu od Ljilje i na njoj napisanemere za jaknicu; a moda tamo ima i jo kakva ceduljica ili pismo, pa to bihvas molila da mi kojom prilikom, ako je mogue, poaljete. Nikako nijehitno. Zaboravila sam ona dva velika kuverta u naem stanu; zaboravila sami to, da Vam kupim jednu onaku maramu za vrat, to smo gledali i to sunam se onako dopale, pa molim Vas da Vi sami jednu kupite. Nisam ni tovie bila u stanju da razmislim, da bi bolje bilo ostaviti tamo ovaj stari eir,a poneti onaj slamni, poto leto ide. Molim vas lepo, da mi ga sauvate ilikod vas ili u naem stanu; a ja u idui put doi u kakvu priliku pa u ga

poneti, jer je nezgodno nositi eir kao gepek itd.potpis pod fotku: Zub stresa vidljiv jo poetkom 20. veka


Spremna sam da sve izgubim

Cirih, 27. jun. 1938.

Draga kuma Sado,Primila sam Vae drago pismo i evo me opet, da Vam se malo javim. Umislima sam mnogo tamo i sve zamiljam, ta se sad tamo dogaa. Dosad jevalda kua opravljena, barem ono to je glavno. A nadam se da je grobdosad u redu a volela bih da ujem, kako Vam se kamen svidi. Moda ipaknisam trebala ba onako suvoparno samo imena metuti, nego jo togodmalo dodati. Da li se jo togod od onih zvaninih stvari odmaklo? To esigurno i dalje ii lagacko, premda bih vrlo volela da se malo i pouri. Kadgod se pitam, da li u ja to jo doiveti, da sve bude raieno. Da li je bilomogue dobiti jo neto novaca od banke, da bi se 1. jula mogla jo i ona

jedna knjiica podii?Ja bih imala jo jednu naroitu molbu. Kad bi bili tako dobri da se pri kojoj

prilici raspitate ja mislim g. dr Nikoli moe to znati da li sam ja, kadsam udajom dobila vajcarsko pravo graanstva, u isto doba pravograanstva u Novom Sadu izgubila ili to pravo jo postoji. Dakle, kad bih ja

jedanput dola u Novi Sad, da li bih ja tamo mogla iveti kao ondanji


20/35

graanin il kao stran, vajcarski graanin. Buja me je molio, da one dukate seferine ne menjamo, nego da mu ih sauvamo.Sad mislim, da sam sve ove poslovne stvari spomenula. Sad bih jo da Vamkaem, da bih se vrlo radovala, da ujem kako ste svi, mali i veliki. Kako jeMirjana, da li se i dalje dobro oporavlja. Sad je leto, pa i to e malo dadoprinese, da sve bude bolje. Jo bih Vas molila, kad ena bude malo tamospremala, da svaki put naprica sa flitom. Ja nalazim da je to vrlo dobro.Ako se ona stara maina vie ne moe opraviti, molim Vas da mi kupitedrugu pa neka je uvek tamo pri ruci. Sad sam Vam vazdan nakrabala,vreme je da zavrim. Primite svi skupa najlepe pozdrave od mene, oka iVi u prvom redu, pa Mirjana i g. Kapetan sa decom, pa ne bi da zaboravimni Veru.Vaa, Vama mnogozahvalna, kuma Mica.

Draga kuma Sado,Primila sam Vaa obadva pisma i vrlo im se obradovala. Mislila sam da umoi odmah odgovoriti, pa evo koliko je ve dana prolo. Trebalo bi da i jaimam jednu Veru, da mi malo kojeta oduzme, ovako sam, bez velike

pomoi, u nekom veitom heceraju i ba ne mogu da stignem, sve onakokako bih htela. Vrlo se radujemo Vaim pismima i zato, to su vesti dobre.

Nadam se da se i Mirjana dosad opet oporavila. Treba naravno strpljenja i zapacijenta i za njegovu okolinu. Molim Vas da naroito pozdravite Mirjanu ida joj elim, da se skoro i brzo sasvim oporavi.Slike koje ste mi poslali vrlo su lepe. Kua vrlo lepo izgleda, tako uredna iista, kad pomislim, da je i iznutra tako, onda ne mogu drukije, nego da seradujem. Lepo Vas molim, da kadgod imate volje da tamo malo budete, daizvolite, koliko god elite. A kome bih ga rae na raspoloenje stavila negoVama, koji me tako prijateljski pomaete. Ne bih se mogla sa kuom tolikoradovati, da nismo i grob opravili; ovako mi je srce na meri za tamo.Spomenik na slici vrlo lepo izgleda; nije preteran ali je vrlo pristojan i jasam vrlo zadovoljna.ao me je samo to, to te zvanine stvari tako uasno lagano idu. To je,uostalom, ovde isto tako. I meni nekako izgleda, da ja to neu ni doiveti, da

sve te potekoe, i ovde i tamo, malo raistim. Moji protivnici ovde oteustvar, da ve prelazi granice. Premda sam ja donekle spremna, da ono toovde imam takorei sasvim izgubim, i premda se ba mnogo ne branim,samo da bi imala mira; ipak oni trae stotinu nekih zakoljica. A tako eto itamo; sve samo lagano! Da li bi moda bilo mogue, da ja sva ta moja pravatamo, prenesem na moju decu, bez obzira na to, da li je gotovo ili ne. Kad bihteli biti tako dobri, da zapitate g. dr Branu N. da li bi bilo mogue da se taj


21/35

prevod na decu sada odmah sprovede; kao razlog molim da mu kaete, da janisam ba najzdravija i da bi svakako elila, da se taj prevod na moju decusprovede, dok sam ja jo iva. Moda bi mogli g. Nikolia upozoriti na to daMarta ima penziju (to ja nemam) i moda bi se to kako god moglo uvesti uraun. Ipak, valda ba ne bi bilo pravo da ja imam sve trokove i sav riziko,a ona da takorei dobije vie nego ja. Ako mislite da moete, molim da muto malo razjasnite.Sad moram jo zapitati, ta moji mali prijatelji tamo rade? Ljilja znam da jedobra a nadam se da i ore lepo slua. Sad sigurno uivaju napolju, a bievalda dosta i u bati kod Vas. Od mojih iz Amerike imam za sada vrlo dobrevesti. Osobito su zadovoljni, klima je dobra, a tamo gde su, vrlo je plodno,naroito ima vrlo mnogo svakovrsna voa a cene su niske za ondanje

proizvode. Onu tikovanu haljinu, to ste mi dali, ponela je moja sna uAmeriku i u poslednjem pismu mi pie, da se svakome ko je vidi, vrlo

dopada. Amerikanke ne znaju nita od runog rada, pa se tome trikerajudive. Ona Vam naroito mnogo zahvaljuje.Mnogo pozdrava svima i velikim i malim, naroito Vama i okiod vae kume Mice


Jevrejsko prezime i Trei rajh

Cirih, 20. sepembar 1938.Draga moja kuma Sado,

Nita od Vas ne ujem, pa se malo brinem, da moda neto nije u redu. Aliipak Vas molim, da mi makar jednu karticu napiete. Ako togod u mojim


22/35

stvarima ne timuje, treba i tako da znam. Od kad sam bila kod Vas i od kadsmo se malo blie upoznali uzimam velikog udela i na svemu to se kod Vasdogaa. Nadam se samo da ste svi zdravi, to je ipak najglavnije. Ja imamvrlo velikih i tekih briga. Ovde je sve uzrujano i zabrinuto. Ako bi i ovdedolo do kakvih potekoa, moda emo morati sve ostaviti pa doi tamomakar i ne pozavrili poslove, koji su mi toliko vani, radi se ipak o dostavelikim sumama, pa bih rada da bar neto sauvam, ako bude mogue. Ba

bi me interesiralo, kako se tamo shvaaju sadanji dogaaji. Ako Vam nezadaje mnogo posla, molila bih Vas, za 23 lista ondanjih novina.Da li Vam teta dolazi? Oni mi nikako ne piu. Iskala sam Sokinu adresu, pa inju mi nisu poslali. Ne znam ta je s njima. ta rade moji mali prijatelji?Ljilja je ve valda porasla, a kako mali ore? Je li jo onako energian? Zasada Vam iljem jo mnogo pozdrava svima: Vama i oki, Mirjani i njenomsuprutu, a onim malianima jo naroito. Vaa Mica

* * *Cirih, 26. novembar 1938.Dragi moji kumovi,Odavno Vam nisam pisala to naravno nema da znai, da ne mislim i na Vasi na sve moje tamonje stvari. Ali ovde ivimo u velikom uzbuenju iduevnom nemiru i nita se, takorei, drugo i ne govori, nego samo osadanjim vanim dogaajima, koji na alost nisu taki, da bi mogli ovekaumiriti i zadovoljiti. Mi smo ovde zbilja suvie nablizo. Pa zato sam i ja sveostalo prosto zanemarila; Kad sve uzmete u obzir, znam da ete mi oprostiti.ak i Ljiljina jaknica, odavno poeta, lei nedovrena; neke sliice leeneposlate i.t.d. Danas sam se eto malo otela od tih sumornih misli, pa etodanas piem a i ostalo e skoro biti, nema hasne ovako. U Vaem

poslednjem pismu javili ste mi, da je Jano-baijeva gosp. obolela, molimVas da mu kaete, da me je vrlo ao, i da se nadam, da e on ipak ostatitamo kod nas te e se ona opet oporaviti. ao me je to mu se nisam pre

javila, ali molim Vas, da mu rastumaite moje razloge nepisanja.Interesiralo bi me da ujem, kako ste i ta radite, kako je zdravlje i kako jesve inae; kako je sa Mirjanom, da li se sasvim oporavila? A ta ona dvamaliana rade? iljem ujedno sa ovim pismom neke sliice za izrezivanje, a

one druge za tikovanje i malanje. Zatim, molim draga Kuma Sado, da nezaboravite ono, to smo se dogovorili, da e te izvriti za Boi. Nemojte dazaboravite, a meni poaljite mustru i neka bude lepo!A da li je uinjen bar jedan korak u mojim stvarima? Da li se ulo to odMarte. Da li je potrebno da joj ja piem. Ona e moda pokuavati i da malolae, ako bude mislila, da e na taj nain vie dobiti. Ali ja sam videla njen

paso, gde je ona uvedena kao udova, a da vue penziju priala je ovde


23/35

jednoj poznatoj gospoi. Meutim sve su se internacionalne okolnosti takopromenile, da se svi moji planovi nekako ljuljaju i da mi nije ba jasno, tatreba da radim. Ja se bojim, da je mogue, da radi naeg imena uzimamokakvih potekoa. Radi mene bi bilo lako, ja mogu i moje staro ime opetnositi ali sa Teteom bi moglo tee da bude. Da li ti, oko, misli, da bi mimogli bez potekoa tamo iveti. Odgovori mi samo sa da ili ne; razlozi nisu

potrebni. Moda bi ipak bilo dobro i na mogunosti pomisliti, da se sveproda. Ja bih te za svaki sluaj molila, da se malo, onako ispod ruke raspita ta bi se moglo dobiti a i to, da li emo poto se radi o nasledstvu,dobiti dozvolu, da novac uzmemo ili ovamo ili jo bolje u Ameriku. Istotako bih te vrlo lepo molila da se obrati u Titel i u Ka, ja mislim nacrkvenu optinu i da zatrai, u moje ime jedan iskaz da su moji dedovi imajke bili Srbi. Moj deda iz Kaa bio je Kuzman Mari. Mamin otac je bio,mislim, Tanasije Rui, ena Soka Rui. Ovo poslednje moe poblie

oznaiti Teta ili Tima a mogao bi se moda i Tima za to pobrinuti. Ja sesamo bojim da e Tima to kakogod zanemariti radi posla. Planove pravitinema smisla, ali moramo na sve mogunosti pomisliti.Ja bih Vas jo vrlo lepo molila, draga kuma Sado, da mi sasvim na kratkonaznaite otprilike stanje moje tamonje kase. Ne trebam nikakvih potankihrauna, tek da imam pojma, kako stoji. Interesiralo bi me i da ujem, da li stemogli do sada isplatiti onu staru porciju a i to, kako se sad vladaju kirajdijenaroito i u pogledu plaanja. Samo kad bi bilo mogue da se to nasledstvo

jedared dovede u red, da vidimo da li e dotrajati novac, da se sve poplaa.Za sada jo ne znam da li je moja misao, da sve prevedem na moje sinove, usadanjim okolnostima, pametna. No ima vremena da se predomislimo.Za sada Vam iljem puno lepih pozdrava svima, a najvie oki i Vamakuma Sado i ostajem, vaa Mica.



24/35

Gubitak unuka Klausa

Oaloeni otac Hans Albert (1904 -1973)

Cirih, 1. februar 1939.Dragi moji kumovi,Moram Vas moliti za oprotenje to Vam tako dugo nisam pisala i to Vamnisam zahvalila na Vaim poiljkama, koje sam obadve dobro primila aliznam da e te mi oprostiti, kad Vam kaem razlog mog utanja. Ba na naBoi izgubili smo naeg malog deka, Bujinog mlaeg sinia. Dobio jedifteriju i dok se upoznalo ta je, ve je bilo i dockan da se pomogne.Moete misliti koliko sam bila utuena i zbunjena; on je bio vrlo zlatandeko, ljubimac ne samo na, nego sviju, koji su ga poznavali. Meni je bionaroito prirastao za srce, to je bio ista slika njegovog oca. Pojmiete kakomi je, jer i Vi imate takih unuia, koji se toliko volu. A i njima kako je sadtamo, ipak su jo strani tamo, pa e im naravno jo tee biti, taj gubitaksnositi.Pored toga mi sad, kao to moete misliti izgleda, da take stvari, to jetitelski popa toliku taksu za njegovu svedobu uzeo nisu ba vane.

Naravno da i ja mislim, da on nema pravo toliko iskati, ali neka ga vrag nosii molim te oko, nemoj se radi toga uznemiravati. Ujedno Vam aljem, tosam doznala od Marte. Morala sam joj dva put pisati. Prvi put mi je

odgovorila u isto tako dugakom pismu, kako ona ne podnosi, da se o tomgovori i kako treba obzira uzimati na nju, da se ne bi uznemirivala i.t.d. A uovom drugom pismu isto tako opirno pie o svemu i svaemu, naroito osebi a sporedno na ovoj sliici je napisala datum kad je to proglaenje radiMiloa obavljeno u sudu u Kluu; tj. 2. juna 1924. Ja mislim da bi bilonajbolje, kad bi se g. Dr N. zvanino obratio na sud (tribunal) u Kluu.Marta nagoveuje, da treba pisati francuski ili nemaki ili maarski ili


25/35

moda preko jugoslavenskog konzulata; ali taj je valda u Bukuretu pa eopet da bog zna koliko traje. Ta je stvar zbilja dosadna. Moda bi bilo bolje,da se nismo obraali na ono to je bilo u Kluu, nego da smo na svoju rukuradili. Ja bih Vam drage volje i rado tu dosadnu stvar oduzela i sama vodiladopisku sa g. Dr Nikoliem ali se bojim, da bi sigurno dolo i kakvozvanino pismo ovamo, to nikako ne bi hela. Ovde su sada sve takse tolikoskoile da bi trebalo prodati kuu da se to plati; treba uzeti u obzir da seoruamo. Zato Vas vrlo lepo molim, da mi jo malo pomognete.Prilaem Vam ovo Martino pismo, ako je potrebno pokaite ga zajedno saslikom i natpisom na njoj g. Dr. Nikoliu.Za danas samo ovoliko. Opet u se u skoro javiti; sad samo urim da ovo

poljem. Svima Vam, i velikim i malim, iljemo i Tete i ja, mnogo najlepihpozdrava i nadamo se da ste svi zdravi i veseli.Vaa Mica

Cirih, 2. april 1939.Draga moja kuma Sado,Tek nedavno sam nekako stigla da dovrim i da Vam poiljem onu davnoobeanu jaknicu za Ljilju. Nadam se da je stigla u Vae ruke a onako umislima vidim Ljilju kako je potpuno izrasla iz one mere, koju sam ja jo pregotovo godinu dana uzela. Valda e je moi bar malo upotrebiti, pa ondaemo gledati da napravimo drugu. Verujte, da nije ba tako, da nemamtoliko vremena, koliko za taku malu jaknicu treba, nego je falilo nekoraspoloenje za rad. Ovako neto, kao to je ova poslednja godina prola,ovo je strano. I linih neugodnosti vazdan bee, a i inae, Bog sveti zna, tae da bude. Mi smo na alost ovde vrlo na piketu, to nai kau. Moda bi

bilo pametno skloniti se odavde, samo je veliko pitanje: kuda. Vrlo semnogo to dogaa. Ja sam govorila sa konzulom, ta misli o tome, kad bi mitamo otili. On mi je savetovao, da za sad nikud ne idem. Po svoj prilici ima

pravo.Ako bi dolo do rata, to izgleda da nije ba iskljueno, moda se nee mojstan moi odrati. Ako bi ga Vi i oka mogli uzeti, kao kakvu kancelariju ilito slino, ja bih volela, tek da je posednut. U najgorem sluaju, molila bih

Vas da mi bar neto malo, bar za uspomenu togod sauvate. Ima u ifonjeruu maloj sobi neke crne marame od ipke i bar koji runi rad Moje srce,koje me je dosta muilo jesenas, malo se umirilo. Tete po svom obiaju, kadmalo bolje, a kadgod opet i gore, ali uglavnom je prilino. Volela bih daujem, kako se Vi svi nalazite i ako imate kakvu sliicu od onih malih, vrlo

bih joj se obradovala. Odavno nisam nita ula od Time i Tete. Ako ihvidite, molim da ih pozdravite. Ja u uskoro i njima napisati koju re. Da li


26/35

ima ikakve mogunosti, da nam se bar interes od one knjiice polje? Inaemoda ba nita neemo imati od te nae imovine.iljem Vam svima mnogo najlepih pozdrava, Tete i Vaa kuma Mica.


Miris rata

Cirih, 16. maj 1939.Draga moja kuma Sado,

Neki udnovati ivot ivimo sada. Vazdan neki udnovatih odredaba inaredaba, koje dosta vremena i bogme i novaca iziskuju. Svoje line stvarimora ovek i nehotice da malo zapusti. Nadajmo se ipak, da e se sve jodobro svriti, i da emo, kad se jedanput sastanemo, emu se svakakonadam, dosta imati da priamo pa i da se nasmejemo!udnovato e Vam izgledati bez Vae dece. No malo ete se i odmoriti, aoni samo neka su zdrava i to e proi. Kad se Mirjana vrati pa ne bude imalastana, molim Vas da upotrebite one moje prostorije. Istina je, sve staro i

jednostavno, ali ipak bi bilo malo prostranije za sve Vas. Ja ne samo da ne binita protiv imala, nego bih se ba radovala ako bih ja Vama makar tu maluuslugu mogla uiniti. Dakle molim lepo, da samo raspolaete ako Vam seuini potrebno, a Vi molim sklonite onih nekoliko stvarica, koje sam pisala,

a mogla bi biti i svila i platno; ja naroito volem ona dva ilima na krevetimau vel. sobi. Ali mogu misliti, da Vi sad imate dosta stvari i bez mojih. Ako bi

bilo mogue, da mi neto poaljete, ja bih bila zadovoljna, ali ne od onog,to Vi imate, jer se bojim da moda neemo moi sve takse platiti. I to samoako je mogue privatno t. j. nezvanino!

Nita ne ujem od Tete. I ja sam dosta u zakanjenju sa pisanjem a i Timanema vremena. Molim svakako da ih pozdravite, kad ih vidite i da im malorastumaite, da ih nisam zaboravila nego da ima vazdan nekih briga i

potekoa. Iz Amerike dobijam dobre vesti. Da nije bilo one nesree, sanaim malim, sve bi bilo dobro. Premda mi ta velika daljina teko pada, ipaksam pri sadanjim prilikama zadovoljna da su tamo.iljemo vam svima mnogo najiskrenijih pozdrava: Mirjani i svima njenima,a naroito Vama i oki.Vaa Mica* * *Cirih, 9 avgust 1939.


27/35

Draga moja kuma Sado,Nije mi ba pravo, to Vam opet piem, misliete ba Vam ne dam mira, jerznam vrlo dobro da imate dosta i svog posla i brige. Molim da mi oprostite,ali eto nemam druge mogunosti. Nadam se da ste dobili moje poslednje

pismo u kojem sam Vas molila, da izvrite onu poiljku na adresu LauraLandau, Plaza kralja Petra, Dubrovnik. Ako je stvar ve poslata, molila bihVas da mi poaljete potansku cedulju, da bih se ja ovde mogla iskasti da je

poslano. Sve ovo naravno samo onda, ako Vi mislite da se moe tj. da setamo nee ukratiti za sve potrebne trokove. To ja odavde ne mogu odluiti,to se oslanjam na Vas. Samo ako se moe neto poslati, molila bih Vas da

poaljete to pre, jer ta mogunost postoji jo kratko vreme.Inae bih volela da ujem kako se Vi svi nalazite. Da li je Mirjana u NovomSadu i ta ono dvoje malih rade. Kod nas donekle dobro ide, samo je nekavelika nervoza u luftu a i ja je ve podobro oseam: vrlo ravo spavam pa

usljed toga sam veito umorna. Tete je momentalno prilino za njegoveokolnosti, a iz Amerike, fala Bogu, dobre vesti dobijam. iljem Vam josvima mnogo pozdrava, najvie Vama i oki.Vaa Mica* * *Cirih, 29. avgust 1939.Dragi moji Kumovi,Primila sam dobro vae poslednje pismo i one obadve cedulje. Stvar saDubrovnikom je sasvim u redu i mnogo hvala. A to se tie one druge stvarii predloga od g. dr Nikolia, to mi je takoe pravo. Ukoliko sam razumela,morae se opet postaviti neki tutor za Miloa. Ja bih molila da ti, oko,

bude tako dobar i da se toga primi i molim da se na tu moju molbu uzmeobzira. Osim toga nije mi jasno kako e Marta da u toj celoj stvari figurira.Ona e traiti da Miloevu polovicu uiva i ona e prema tome napravitinajbolji geft, a ovamo se zove udova.to se tie naeg stana, to sam vas ve molila, da ga upotrebite. Ja bih vam

preopruila, da iz one manje sobe uklonite one fotelje, pa e biti malo viemesta, a onaj ve iz ifonjera u toj sobi moe se metuti u onaj noviji ifonjerod haljina u velikoj sobi; moe se tamo dosta sloiti. A ono drugo upotrebite

onako kako jeste, ne treba tu velike selitbe, upotrebite stan tako kako jeste.Ja u vas smatrati kao mile goste a ipak e Vam biti komotnije dok jeMirjana sa njenima kod vas. Ko zna kako e ovo sve jo da se razvije. Ovde

je sve neizmerno uzrujano i nemirno. Jue je ovde biran general, to se samodogaa uoi rata. Samo itamo novine i sluamo vesti iz radija.

Nadam se da ste svi sa zdravljem dobro; ta rade ono dvoje malih? Valda ese ova sumorna atmosfera jedared i malo raistiti pa emo se opet videti. Ja


28/35

se od sveg srca nadam. Danas se urim da vam ovo poaljem a drugi put ujo malo opirnije pisati. Za danas samo jo svima vama velikim i malim,mnogo mnogo pozdrava od nas oboje, a naroito odVae Mice


Bolesna od Boia

Cirih, 12. novembar 1939.Dragi moji kumovi,Davno Vam ve nisam pisala, a nisam isto tako ve davno nita ni od Vasula. Pretpostavljam da ste dobili moje poslednje pismo, ali u ipak ponoviti,

jer ne znam upravo kako tamo pota ide. Dakle, ja sam molila, da se naestvari tako urede kako god je mogue. Ja nikada nisam imala nameru daMilou njegov deo uskratim. Kad bi se on vratio, mi sigurno ne bi imali

potekoa da se razraunamo. Mislim samo da bi bilo jednostavnije da je najednom imenu; naroito pri sadanjim tako nesigurnim prilikama. Moda ese okolnosti tako promeniti, da bi bilo najbolje sve prodati. I u tom sluaju ja

bih gledala da se njegov deo sauva. Ali ovako, ako je i na imenu, a njeganema, moglo bi se desiti, da se prilike tako razviju, da se sve izgubi, potonaravno nee biti mogue, da se sve za vremena proda, ako bi se pokazalo,

da je pametnije. No sad kako bilo, samo neka se jedanput sve sredi. Molilasam i to, da ti oko bude tako dobar, da primi zastupstvo za Miloa. Osimtoga sam Vas molila, da se smestite u moj stan, dok su ovake prilike iMirjana po svoj prilici nema stalnog stana. Ja mislim da ne bi trebalo sveseliti, nego podajte skloniti one stare fotelje i kanabe (ovo molim Vas nasvaki nain, ako se i nita ne dobije za njih), a dva ifonjera ispraznite zaVas, a stvari metite u ona druga dva. A u ostalom upotrebite sve onako kako

je. Ja bih se radovala, kad bi makar i tako malo bili moji gosti. Premda sveuasno tmurno i naoblaeno izgleda, ja se jo uvek nekako nadam, da e seopet i razvedriti i da emo se opet na miru videti. Valjda me nee ta mojanada izneveriti!Osim toga bih imala jo jednu veliku molbu, na Vas, draga kuma Sado. Kad

jedan put budete imali malo vremena, molila bih Vas da mi malo napiete,samo u glavnim crtama, koliko ta naa kua donosi. Koliko je prole godine

primljeno i koliko izdato? Koliko iznosi porcija, koliko je plaeno Dr.Nikoliu i ostali izdatci i to je glavno, koliko ima suvika, ako ga uopte


29/35

ima. Ako bi se nala prilika da mi se neto poalje, ne bi bilo zgoreg, avolela bih i da od prilike znam, na kakav bih tamo dohodak od kue moglaraunati kako bilo mogue, da tamo doem. Ja bih Vam bila vrlo

blagodarna, ako bi mi to, kad bilo, ukratko saoptili. Samo u kratko i uglavnom! Sad mislim, da sam sve zvanino rekla. Sad bih malo i linogtogod da dopridodam. Vrlo bih volela da ujem, kako se svi nalazite i kakoste sa zdravljem a i inae. Kako je Mirjana, da li je u N. Sadu? Taj nemiran inesiguran ivot sigurno Vam zadaje mnogo posla, draga Kumo; a ta semoe, neka bar na tome ostane. Rado bih Vaim malima togod poslala, alisad u trenutku se nita ne moe iljati. Ja u ve poslati, kad bude mogue,makar malo okolade.Od mojih iz Amerike dobijam, hvala Bogu, dobre vesti. Ovih dana su dobilimalog sinia. I njima sam htela neke malenkosti da poaljem, svespremljeno stoji, a ne moe da se poalje. Ovde kod nas sve ide donekle

dobro; sa zdravljem kako je tako je, a inae mora se utati. Kadgod, kaduspem, sluam malo radio iz Beograda i mislim pri tom i na Vas, da moda iVi sluate, kao to smo onda zajedno sluali!Molim Vas javite mi se malo, davno ve nisam nita od Vas ula. Mi Vamiljemo mnogo pozdrava svima, a naroito Vama dvoma!Vaa Mica

Cirih, 5. februar 1940.Dragi moji kumovi,

Ovog trenutka primih Vau kartu iz koje vidim, da jedna Vaa poiljka, kakoizgleda, nije stigla u moje ruke. Poslednje Vae pismo primila sam

polovinom decembra 1939 i bilo je do mene da Vama piem. Ja bih to dragevolje bila i uinila, ali sam od Boia neprestano bila po malo bolesna; nita


30/35

opasno, ali dosta dosadno i sve sam ekala da malo proe pa onda da piem.Danas u prvi put da malo izaem. Imali smo zimu nevienu, a poto u prvoj

polovini te velike hladnoe nije bilo snega nego vetar i silna praina, to jenaravno bilo mnogo katara i kalja, pa nikako da ga se ovek oprosti.Vi spominjete poslanu punomo, ali ja nita takovo nisam dobila, moete

biti uvereni, da bih ja to odmah opet natrag ekspedierala, i ne bih ekala, dame opominjete. Sad je samo pitanje da li e to jo doi ili e gdegod nagranici za veito ostati. Ja ne znam ta da se tu radi. Ja u priloiti malu

punomo, moda e je bar provizorno primiti, ali ne znam ni na ta da seodnosi. ao me je, dragi moji, da toliko potekoa radi mene imate, ali tamogu, prilike sve tee bivaju. Ja se mnogo brinem i za ovde, a i za tamo, banaroito tamo za nae krajeve! Ja Vam danas piem samo u kratko, da bih

pismo to pre poslala, a pisau malo opirnije ovih dana. Radujem se, daujem da ste svi zdravi i da od Vaih dobre vesti dobijate. Kod nas je, osim

mene, takoer sve u redu, hvala Bogu, a valjda u se i ja iskobeljati i meni jeve dosta bolje. Za sada samo jo mnogo pozdrava od

Vae Mice


Mamin al od picentofa

Milevina kua u Cirihu

Cirih, 5. mart 1941.Dragi moji Kumovi!Primila sam obadva pisma i novanu poiljku i lepo hvala! teta to se bankanije mogla da odlui da sve isplati! Mislim da nije daleko vreme, kad e oni

prekrasno sve isplatiti, samo na alost ne nama. Ako bi se jo to moglo


31/35

kakogod dobiti, vi mi molim Vas poaljite. Iz Bosne nisam nikad nita ula.Moda bi bilo najbolje, kad bi kogod mogao da ode tamo i da se raspita doega stoji, da se toliko otee, i da bar sazna o kolikoj svoti se radi. Onda bi

bolje mogli rasuditi, da li je vredno uzeti advokata. Ti, dragi oko, vidim danisi najbolje sa zdravljem, pa nee naravno moi putovati. Ne znam da li bimoda Tima mogao. On je opet veito u velikom poslu. Ali moda bi miipak uinio tu veliku uslugu. Trokove bi mu sve platili, ako ima vremena.Ja inae nikoga ne znam.Ako je nuna nova ograda u bati i ako ima novaca, Vi je podajte napraviti.teta to ste morali tavan isprazniti jer tamo ima divno mnogo prostora. Vrlome je ao da ba nita nemam odande tek kao spomen makar. Mislila samve, da li bi se kakva malenkost mogla poslati, ako Vam to nebi zadalovelikog truda. Recimo koje pare vea n.pr. koji jastuk i to bi najvemavolela to je mamin veliki al od picentofa. Ako se sme iljati moda i malo

vie to ja bih Vas ak molila, da od onog platna za jastuke to je jo bilo,date onoj naoj Soki da mi koji jastuk saije; bilo je tamo i neki hekleraja,moda bi i to mogla upotrebiti. Dobro bi mi dolo, jer bi trebalo neto da

prenovim a ovde je sad teko ili nemogue togod tako kupiti. Ako jemogue, naravno, i oprostite to Vam opet zadajem truda, ali da su malodrukije prilike, bilo bi i to sasvim drukije.Obradovalo me je da ujem, da se Olga opet povratila. Ne mogu joj tonikako odobravati, da je otila pa ostavila decu. Ali moram i to rei, da ne bi

bilo pravo samo njoj davati krivicu, to je tako izilo. Ona je dosta detinjastaa valjda nema nikoga, da je malo posavetuje. A kako se meni onda inilo,ona se u toj njenoj kui nije oseala kao kod svoje kue. Tima po ceo dannije kod kue a ona sama sa dve svekrve! Sa tetom, moram rei premda mi

je tetka nije bilo lako izii na kraj!Ali to je najglavnije, to je da me je vrlo ao, da ti dragi oko sa zdravljemmalo kuburi. Ali sve te stvari mogu se leiti pa molim te, nemoj nita da se

propusti ili zanemari. Kod nas je sve prilino, da nemamo toliko brige, bilobi jo bolje. Iz Amerike dobijam dobre vesti, samo treba vie nego mesecdana dok pismo stigne i to sa avionom. Te sam se nade manula, da emo se

jo jedanput viditi. Jo mnogo najlepih pozdrava od nas oboje svima Vama.

Vaa Mica.

****************

Cirih, 18. mart 1941.Dragi moji kumovi!Primila sam vae pismo i evo se urim da Vam odgovorim. Stvar je u tome,


32/35

da su ovde sve tkanine racionirane t.j. moe se vrlo malo kupiti. Ja samprole godine toliko dugo morala da leim i nisam jo due mogla daizlazim, pa sam propustila priliku, da pokupujem to je najnunije, dok se

jo moglo. Dakle ako se moe neto od vea poslati, dobro bi dolo. Samonikako ne bi elila, da se od ega bilo sve polje, jer pored sve ove sadanjemizere, ne mogu da naputam nadu, da emo jo jedan put makar na kratko

jo tamo doi, pa da i tamo bar neto imamo. Ona tri vezena jastuka i jo triod platna da se saiju. Moda bi pregledali i one stare, pa prema tome koliko

jo dobrih videete. Znam da je jo mama govorila, da joj jastuci izdaju izato je i kupila onaj damast, pa eto nikad nije ni dala saiti. Moda i koji

pekir; i onaj tikovani arav za sto i salfetice. ak i ona flanerska haljina,koju sam ostavila u ifonjeru a isto tako i ona plava svilena, dobre bi bile, jersvega toga ovde se teko dobija. Mogla bi je prekrojiti i kod kue imati.Samo molim da se jasno naznai, da je to sve moje i da je noeno; to bi

moda trebalo da bude napisano nemaki ili francuski, da i ovde imavrednosti. Ima tamo i dosta srpskog platna, da li bi se mogla jo koja nonakoulja napraviti; to moe biti jednostavnije, kimono ili kako bilo, sasvim jesvejedno.to se tie bosanske stvari, ja sam Vam blagodarna, to mislite da Vi idete;onda bi najbolje znali u emu je stvar. Ali naravno samo tako, ako oki tonee biti prezamorno. Ja sam sve vie toga miljenja, da su oni raunali da sena onu objavu niko nee javiti posle toliko dugog vremena. Moda su se aki raspitivali. I to bi bilo vredno i isplatilo bi se, jer kad bi oni pravo isplatili,

bila bi to dosta velika suma. Moda su doznali, da je i Zora umrla, pa suraunali da se niko nee javiti, onda bi oni bili izvrili svoju dunost isvrena stvar. To je i psiholoki vrlo interesantno. Vrlo mi je drago da jesvima Vaima dobro i da je Ljilja tako dobra pevaica. Naravno da kola vedonosi brige ali samo kad se ima i uspeha, onda je sve dobro. Molim da ihsve najlepe pozdravite. Vama jo mnogo pozdrava od Tetea i od mene.

Vaa Mica.



33/35

Ni novca, ni posteljine, ni dokumenata...

Grob u Cirihu

Cirih, 27. mart 1941.Povrujem da se g-a prof. AJNTAJN MILEVA, Hutentrase 62, ve duevreme, zbog tekog oboljenja srca, lei kod mene. Mogunost poboljanja usluaju njene bolesti postoji samo uz njen dui boravak u sanatorijumu.

Dr Fric Brupbaher

*******************

Cirih, 1. apr. 1941.Dragi moji kumovi!Pre kratkog vremena sam Vam pisala a sada evo jo nekoliko rei kojima

prilaem ovu lekarsku svedobu, ako bi se jo kakogod mogla iskoristiti.Prolog etvrtka sam sluala Beogradski radio i ula one silne pesme iusklike u ast mladome Kralju. Daj Boe, da i na dalje sve ide u pesmi iveselju! Ali ko zna ta jo moe da bude. Ja bih Vas molila, da mi, ako jemogue jo ove isprave nabavite:1) Traili smo ve poodavno iz Kaa izjavu, da su moj deda i majka satatine strane bili Srbi, pravoslavne vere. Gosp. popa iz Kaa, dao je tu

izjavu, ali spomenuo samo dedu Kuzmana Maria. A valda je mislio da sesamo po sebi razume, da je i njegova ena Srpkinja. Na alost, za sadanjeprilike to nije dovoljno, i molila bih da se i za majku dade izjava, na alostne znam kako se zvala. Ona je rano umrla i mi je nismo poznavali.2) Molila bih te dragi oko, da mi nabavi kakvu bilo potvrdu da je kua namene i Miloa prevedena. Ja mislim, da bi se moglo uzeti kakav izvod izgrundbuha.


34/35

3) Molim i Vas, draga kuma Sado, i moja draga poslovoinice da mi ukratko napiete dohodak i izdatke od kue.Uraunajte i na (odnosno Va) stan i stan od Janoa. Sve ovo mi savetuje

jedan na prijatelj, advokat, da bi za sluaj ratne tete, imali neke iskaze urukama, da bi mogli i odavde neto traiti, t. j. ako i mi ovde budemo iviostali. Ne treba nikakvih sitnica kod izdataka nego samo u glavnom, da bi sedonekle mogla vrednost kue oceniti; molim da kakogod i batu uvedete uraun. Ako se tamo bude raspitivalo za kuu vi recite, da je Miloa Maria(on je Doktor u Rusiji) i njegove sestre Mileve.Sad nita ne znam da Vam piem, iljem Vam samo moje najiskrenije elje,da sve na miru proe. Znam da ste u brizi radi g. Stojana, ali dae Bog, pa esve dobro biti. iljemo Vam najlepe pozdrave od Tetea i mene a pozdravitei Mirjanu i sve njene. Ja bih Vas molila, i ako pota ne bi najbolje ila, da miee, makar kartu napiete, tek da vidim da ste ivi!!

Vaa Mica

*******************

Cirih, 14.decembar 1941.Dragi moji!Dugo ve od vas nita nisam ula, pa sam bila u brizi kako ste. Molim vasnapiite samo nekoliko rei, jeste li ivi i zdravi. Kako su Mirjana i deca? Dali ste togod uli o g. Stojanu i Timi? Jeli Olga sa decom jo kod kue? teta

je da mi za zimu niste mogli poslati moju posteljinu, ba mi je bilaneophodna. Moete li moda da mi poaljete neto novaca? Ni jedan oddokumenata, za koje sam molila, nisam dobila. Molim da mi to pre piete,na nemakom ili maarskom, i jedno i drugo nam odgovara. Tete je neto

bolje, raunajui i njegov pritisak. aljemo vam svima najbolje pozdrave.Vaa Mica.

****************

Cirih, 11. juna 1953.

Vrlo potovana gospoo Sidonija,Jue sam ovde posetila mog svaka (muevljevog brata prim. prev.)Eduarda Ajntajna. On stanuje kod gospoe dr Vajs, na koju ste vi poslali

jedno kratko pismo. Umesto njih ja u ovde odgovoriti kratkim pismom.Gospoa Ajntajn Mari je umrla u Cirihu poetkom avgusta 1948. godine.Moj suprug i ja smo ve dva puta dobili pismo iz Jugoslavije, ali nisuodgovorili, prvo jer adresa nije bila jasna, a drugo i najvanije, jer nismo


35/35

znali ta da odgovorimo. Poto emo nas dvoje ovog leta da budemo uEvropi, moj suprug stie ovde krajem jula, odluili smo da moramo daotputujemo za Novi Sad i da razgovaramo sa vama. Takve stvari se ne mogulako obaviti pisanim putem, na daljinu. Naime, mi stanujemo u Berkliju,Kalifornija.Da li hoete, dakle, da se jo malo strpite. Mi emo verovatno moi daotputujemo za Jugoslaviju u avgustu. Sa dunim potovanjem

gospoa Frida Ajntajn.


KRAJ

Feljton u online izdanju lista Dnevnik, izlazio od 26. maja do 9. juna 2011. god.

Documents

Dr Drago Njegovan: Pisma Mileve Marić zavičaju