DR I. E. S. EDWARDS rođen je u Lon do­nu 1909. Obra zo va nje je ste kao na Mer chant Taylors’ School i na Gon vil le i Cai us kole džu, Cam brid ge, gde je bio sti pen di sta kole dža i poča sni član tog uni ver zi te ta. Godi ne 1934. dobio je nameštenje u Bri tanskom muzeju, a 1955. postao je kustos egi pat skih anti kvi­te ta. Sa Druš tvom za istra ži va nje Egip ta (čiji je pot pred sed nik bio) bavio se isko pa va nji ma u Egip tu i u Suda nu. Od 1953. do 1954. bio je gostu ju ći pro fe sor egip to lo gi je na uni ver zi­te tu Brown (Pro vi den s, Ro d Ajlend). Nje go­ve publi ka ci je bave se uglav nom egi pat skim jezi kom, a tako đe je bio i jedan od ured ni­ka Cam brid ge Anci ent History (dopu nje nog izda nja). Među značajnim priznanjima izdva­ja se T. E. Peet Tra vel ling Pri ze Uni ver zi te ta u Liver pu lu (1948). Dr Edwards iza bran je za čla na Bri tan ske Aka de mi je 1962. Umro je 24. sep tem bra 1996. godine.

edicijaKIKLOPI (knjiga br. 1)

prevod sa engleskogBoris Todorović

uredništvo, lektura, korekturaAnja Marković Tijana Petković Aleksandar Šurbatović

naslov originalaI. E. S. Edwards THE PYRAMIDS OF EGYPT

© I. E. S. Edwards

EGIPATSKE PIRAMIDE

I. E. S. Edwards

PRED GO VOR 7

UVOD 13

MASTA BE I RANI POGREB NI OBI ČA JI 35

STE PE NA STE PIRA MI DE 55

PRE LAZ NA PRA VU PIRA MI DU 97

GRU PA PIRA MI DA U GIZI 125

PIRA MI DE V I VI DINA STI JE 187

KASNI JE PIRA MI DE 237

IZGRAD NJA I NAME NA 283

SADR ŽAJ

Pogla vlja koja sle de na prvom mestu poku šaj su da se opi­šu neke od glav nih karak te ri sti ka veli kog bro ja pira mi da, od kojih su sko ro sve izgra đe ne tokom peri o da od oko dve hilja de godi na. Samo one pira mi de koje jasno ilu stru ju raz voj i kasni­je opa da nje ove kla se grob ni ca raz mo tre ne su do posled njeg deta lja, dok su osta le pome nu te samo uzgred no. Posled nje pogla vlje daje neku vrstu pre gle da meto da koje su se kori sti le u izgrad nji pira mi da i raz lo ga koji su moti vi sa li egi pat ske kra lje­ve da usvo je pira mi dal nu for mu.

Iako sam pose tio, bilo pre ili posle rata, veći nu pira mi da koje su ovde opi sa ne, i mada sam kori stio beleš ke koje sam pisao na licu mesta, zna ča jan deo poda ta ka pre u zi man je po potre bi iz obja vlje nih zapi sa raznih arhe o lo ga koji su ispi ta li ili isko pa li te spo me ni ke tokom pret proš log veka. Moj dug ovim arhe o lo zi ma i izda va či ma nji ho vih zapi sa biće oči gle dan sva­kom čita o cu. Mno ge od inter pre ta ci ja u ovoj knji zi tako đe su bazi ra ne na deli ma rani jih pisa ca. U nekim slu ča je vi ma, među­tim, odva žio sam se da ponu dim sop stve na objaš nje nja.

Ovom pri li kom moram da izra zim zahval nost pri ja te lji ma koji su mi pomo gli na raz ne nači ne da napi šem ovu knji gu, naro či to, Johnu Cru iks hanku Roseu, čiji su crte ži neiz o stav ni doda tak tek stu. Neki od ovih crte ža pri la go đe ni su doda va njem deta lja rukom g. Rosea, bilo zbog toga što direkt ne repro duk ci­je iz publi ka ci ja u koji ma su se prvi put poja vi le ne bi bile odgo­va ra ju će za potre be ove knji ge ili zbog toga što su are he o loš ka

PRED GO VOR PRVOM IZDA NJU

8 / I. E . S. EDWARDS

otkri ća koja su usle di la zah te va la manja pri la go đa va nja. Auto­ri knji ga ili čla na ka iz kojih su crte ži pre cr ta ni nabro ja ni su na počet ku knji ge. Pri li ku da kon sul tu jem ova dela za vre me borav ka na Sred njem isto ku, dugu jem g. Ber nhardu Grd se­lof u, bibli o te ka ru egip to loš kog insti tu ta pokoj nog dr Ludvi ga Bor chard ta u Kai ru, zatim dr I. Ben­Doru, bibli o te ka ru Pale­stinskog arhe o loš kog muze ja u Jeru sa li mu; dr Nel so nu Glu ec­ku, direk to ru Ame rič ke ško le za ori jen tal na istra ži va nja u Jeru­sa li mu i g. Seto nu Lloydu, savet ni ku Upra ve za anti kvi te te u Bag da du. Gospo din Guy Brun ton iz Muze ja u Kai ru omo gu ćio mi je svo jom lju ba znoš ću da dobi jem foto gra fi je pred me ta iz tog muze ja koje su uklju če ne među ilu stra ci je. Za slič nu vrstu pomo ći u vezi sa obez be đi va njem foto gra fi je grup ne sta tue repro du ko va ne na foto gra fi ji na stranici 70, zahval nost dugu­jem g. Dowsu Dun ha mu iz Muze ja pri me nje nih umet no sti u Bosto nu. Upra va Metro po li ten muze ja poka za la je neiz mer nu veli ko duš nost dozvo lja va ju ći mi da uklju čim crtež 44 pre nego što je final ni izveš taj sa isko pa va nja bio obja vljen. Moje pose­te raznim pira mi da ma u veli koj meri olak ša ne su od stra ne dr Éti en na Dri o to na, gene ral nog direk to ra Ser vi ce des Anti qu ités i lokal nih činov ni ka ove slu žbe.

Pri li kom for mi ra nja zaklju ča ka u pogle du neko li ko pro­ble ma kojih sam se dota kao kroz ovu knji gu, zna čaj nu pomoć sam dobio iz disku si ja sa pot pu kov ni kom W. B. Emeryjem, na čija se isko pa va nja poja vlju ju refe ren ce u ovom tek stu; sa prof. J. Černỳjem sa lon don skog uni ver zi te ta; sa g. Ber nhar dom Grd se lof om, sa g. H. W. Fair ma nom, direk to rom isko pa va­nja Druš tva za istra ži va nje Egip ta tokom dve godi ne pre rata, i sa pot po ruč ni kom R. D. H. Jone som iz Kra ljev skog inže nje­rij skog kor pu sa. Moja spe ci jal na zahval nost ide pro fe so ru A. M. Blac kma nu sa Uni ver zi te ta u Liver pu lu i pro fe so ru S. R. K. Glan vil leu sa Uni ver zi te ta u Kem bri džu, koji su pro či ta li moj ruko pis pre nego što je obja vljen i čije su suge sti je done­le pobolj ša nja. Tako đe se zahva lju jem dr Sid neyu Smit hu,

9 / predgovor

kusto su Ode lje nja za egi pat ske i asi r ske anti kvi te te u Bri tan­skom muze ju, koji je pro či tao posled nje pogla vlje i dao mno­ge kori sne komen ta re. Konač no, naro či to mno go zahval no sti dugu jem svo joj supru zi, koja ne samo da je kuca la moj kom­plet ni ruko pis nego je pomo gla i u for mu la ci ji mno gih delo va.

Od vre me na obja vlji va nja prvog izda nja ove knji ge napra­vlje na su otkri ća od izu zet nog zna ča ja za istra ži va nje rane isto ri je pira mi da, u naj ve ćoj meri od stra ne Odse ka za anti kvi­te te pri egi pat skoj vla di, u Saka ri i Dašu ru. Isko pi ne Druš tva za istra ži va nje Egip ta na rano­dina stič kom gro blju u sever noj Saka ri dale su dokaz koji, kako se čini, obez be đu je glav nu kari­ku u raz voj nom lan cu od jed no stav ne grob ni ce iz pre di na­stič kog peri o da do ste pe na ste Džose ro ve pira mi de. Zna ča jan dopri nos sazna nju rezul ti rao je iz J. P. Lau e ro vih pro u ča va nja posmrt nih hra mo va Veli ke pira mi de i User ka fo ve pira mi de. Mno gi kori sni deta lji poja vi li su se zahva lju ju ći ispi ti va nju Fon da tion Égypto lo gi que Rei ne Élisa beth vrše nim na El­Kula­ho voj pira mi di i radu švaj car skog i nemač kog insti tu ta za arhe­o lo gi ju u Kai ru na User ka fo vom hra mu Sun ca.

Ne manje fasci nan tan od otkri ća nači nje nih na tere nu bio je i broj knji ga i čla na ka na temu koja se direkt no ili indi rekt no bavi la pira mi da ma, a koji su se poja vi li od 1947. godi ne. Više od četvr ti ne svih publi ka ci ja uklju če nih u bibli o gra fi ju spa da ju u ovu kate go ri ju.

Kako bismo ura ču na li dodat ne infor ma ci je koje su tada posta le dostup ne, bilo je neo p hod no da se pro ši ri tekst sadaš njeg izda nja u odno su na pret hod no. Disku si je koje je vre me poti­snu lo u zabo rav, obno vlje ne su, a pome nu ti su i neki novi pro­ble mi. Isko riš će na je pri li ka koja se sada uka za la za zna čaj no

PRED GO VOR PRE RA ĐE NOM IZDA NJU

10 / I. E . S. EDWARDS

pove ća va nje bro ja ilu stra ci ja. Dosta dugu jem i g. Johnu Roseu, koji je pri pre ma ma crte ža posve tio mno ge sate svog vre me na van dužno sti u vla di noj slu žbi na Zapad no in dij skim ostr vi ma. Za dodat ne foto graf ske ilu stra ci je naro či to sam zahva lan g. A. Bur ge su i g. B. Sandkhüleru, koji su mi veli ko duš no dozvo li li da uklju čim niš ta manje nego sedam na est foto gra fi ja iz nji ho ve pri vat ne kolek ci je.

Osta li pri ja te lji koji su mi pri ku pi li foto gra fi je su: g. G. W. Allan, pro fe sor R. Ant hes, pro fe sor W. B. Emery, dr Ahmed Fak hry, dr W. C. Hayes, dr W. S. Smith, dr H. Ric ke; dok su mi g. J. Van di er, dr R. A. Cami ons, dr Smith, dr Ric ke i g. J. P. Lau er poma ga li odgo vo ri ma na moja pita nja. Svo joj supru zi dugu jem poseb nu zahval nost za ponov no pre ku ca va nje celog ruko pi sa, kao i za pomoć pri nad gle da nju deta lja pre zen ta ci je.

I. E. S. Edwards

Crtež 1: Mapa Egipta

Jed no od prvih pita nja koje pada na pamet bilo kome ko gle da neki drev ni spo me nik jeste datum nje go vog nastan­ka. U slu ča ju egi pat skih spo­me ni ka često je teš ko, a pone­kad i nemo gu će odgo vo ri ti na to pita nje ako se odno si na godi ne pre počet ka hriš ćan ske ere, jer je naše zna nje o egi­pat skoj hro no lo gi ji, naro či­to u ranom peri o du, još uvek vrlo nepot pu no. Mi pozna­je mo glav ni niz doga đa ja, a često i nji ho ve među sob ne odno se, ali, osim u ret kim slu­ča je vi ma, pre ci zna hro no lo gi­ja neće biti mogu ća do otkri ća mate ri ja la dru ga či jeg i lak še odre di vog karak te ra nego što je ima lo sve što je pro na đe no dosad.

Delom zato što je kori sno, a delom i zbog toga što je čitav vek pro u ča va nja poka zao da je to u osno vi isprav no, metod

UVOD

gru pi sa nja kra lje va Egip ta u tri de set i jed nu dina sti ju, sa kojim smo prvi put upo zna ti u Manet ho ovoj Isto ri ji Egip­ta, uni ver zal no je pri hva ćen od stra ne moder nih isto ri ča­ra kao zame na za bli že odre­đe nje. Kako kraj jed ne dina­sti je nije uvek izi ski vao bilo kakve zna čaj ne poli tič ke ili umet nič ke pro me ne, tako đe je bilo zgod no da se dina sti je gru pi šu u peri o de koji gru bo odgo va ra ju naj va žni jim od ovih pro me na. Posto ji devet glav nih peri o da koji ma se sle­de ća ime na i pri bli žni datu mi mogu pri pi sa ti:

14 / I. E . S. EDWARDS

Doba pira mi da pokri va dru gu od ovih gru pa – period koji poči nje sa III dina sti jom i zavr ša va se sa VI dina sti jom. Tokom ovog vre me na kra lje­vi su (uz par izu ze ta ka), kao i mno ge od nji ho vih kra lji ca bili sahra nji va ni u grob ni ca­ma koje su ima le nadr gad nju u obli ku pira mi de. Pira mi­de su isto tako izgra đe ne i za neko li ko kra lje va i kra lji ca u nared nim dina sti ja ma, ali su po svo joj pri ro di bile arha ič­ne i fali lo im je ne samo dosta od arhi tek ton ske ras ko ši nji­ho vih pret hod ni ca već i neš to od nji ho vog reli gij skog zna ča­ja. Ukup ni broj piramida do sada poznat u Egip tu je oko

80. Mno ge od njih, isti na, sve­de ne su na malo peska i rui na, ali su arhe o lo zi ma još uvek pre po zna tlji ve kao neka daš nje pira mi de.

One pira mi de koje pri pa­da ju dobu pira mi da bile su, u sko ro svim slu ča je vi ma, izgra đe ne na obo du pusti nje zapad no od Nila neda le ko od Mem fi sa, izme đu Mei du ma na jugu i Abu Roa ša na seve­ru. Ako je za vero va ti novi­joj tra di ci ji, Mem fis je izgra­đen na tlu koje je meli o ri sao Menes, prvi dina stič ki vla dar Egip ta, napra viv ši nasip na reci Nil tako da je ona tekla kroz kanal istoč no od svog pri rod nog toka. Čak i da je

I–II dina sti ja ra ni dina stič ki period, 3100–2686. p. n. e.III–VI sta ro kra ljev stvo, 2686–2181. p. n. e.VII–X pr vi sred nji period, 2181–2133. p. n. e. XI–XII sred nje kra ljev stvo, 2133–1786. p. n. e. XIII–XVII dru gi sred nji pe riod, 1786–1567. p. n .e.XVI II–XX no vo kra ljev stvo, 1567–1080. p. n. e. XXI–XXV pozno novo kra ljev stvo, 1080–664. p. n. e.XXVI sa i ski period, 664–525. p. n. e.XXVII–XXXI pozni period, 525–332 p. n. e.

15 / uvod

ova tvrd nja tač na do naj sit ni­jeg deta lja, nema sum nje da je Menes bio taj koji je osno vao Mem fis, jer arhe o loš kih osta­ta ka u nje go voj nepo sred noj bli zi ni koji dati ra ju iz peri o da prve dina sti je ima na pre tek, dok još uvek nije pro na đe no bilo šta što bi se moglo pri pi­sa ti rani jem peri o du. Otkri­će zna čaj nog bro ja pre di na­stič kih nase o bi na bli zu brda Muka tam, na suprot noj oba li reke, samo nagla ša va pot pu­no odsu stvo bilo kakvih kore­spon di ra ju ćih nase lja na pod­ruč ju samog Mem fi sa.

Do sada nije bilo mogu će sa sigur noš ću odre di ti da li je Menes osmi slio Mem fis tako da bude pre sto ni ca Egip ta, ili je prvo bit no izgra đen jed no­stav no kao utvr đe ni grad, a kasni je postao sediš te upra ve, možda počet kom vla da vi ne tre će dina sti je. Okol no sti ma koje okru žu ju uspon Mene sa na tron bez sum nje bi odgo va­rao izbor takvog jed nog mesta za pre sto ni cu. Pre nje go ve vla­da vi ne, Egi pat je bio sasta vljen od dva odvo je na kra ljev stva. Jed no se vero vat no pro te za lo od Asu a na na jugu, do oko li ne

Mem fi sa, dok je dru go pokri­va lo osta tak zemlje na seve­ru, u šta je spa da la cela oblast Del te.

Pre sto ni ca južnog (Gor­njeg egi pat skog) kra ljev stva bila je smeš te na u Nehe nu (Hie ra kon po lis), a pre sto ni ca sever nog (Donjeg egi pat skog) kra ljev stva u Peu (Buto). Menes, u počet ku kralj samo Gor njeg Egip ta, osvo jio je sever no kra ljev stvo i uje di­nio pret hod na dva kra ljev­stva pod jed nu kru nu, posta­vlja ju ći sebe za vla da ra cele zemlje. Mem fis je tako mogao biti za nje ga pri rod no mesto na kome bi mogao izgra di ti dobro utvr đen grad jer bi, s obzi rom na to da je smeš ten sko ro na gra ni ci izme đu dva biv ša kra ljev stva, pred sta vljao moć nu pret nju bilo kakvim poku ša ji ma osve te od stra­ne pora že nih sever nja ka, u slu ča ju da u nekom trenutku posum nja ju u sla bost juga. To bi isto tako bio i naj po god ni­ji cen tar za ruko vo đe nje tek uje di nje nom drža vom.

Uje di nja va njem dva kra­ljev stva, Menes je izveo voj ni pod vig koji su mogli poku ša ti

16 / I. E . S. EDWARDS

dru gi pre nje ga, ali koji ne bi bio tek neš to više od pri­vre me nog uspe ha. Menes je, među tim, izvo je vao voj nu pobe du neo p hod nu za uje di­nje nje ova dva kra ljev stva, i osi gu rao da učin ci te pobe de budu traj ni, tako što je nasta­vio sa jed nom mudrom poli­ti kom na kojoj će tokom sle­de ćih dina sti ja poči va ti moć Egip ta. I pored toga, isto rij ska činje ni ca da se Egi pat neka da sasto jao od dva odvo je na kra­ljev stva nije nika da u pot pu­no sti zabo ra vlje na, jer su sve

do naj ka sni jih dana fara o ni i dalje kori sti li i titu lu „kralj Gor njeg i Donjeg Egip ta”.

Jedva da ima mo bilo ka kvo detalj ni je zna nje o meto da ma poli tič kog upra vlja nja koje su spro vo di li Menes i nje go­vi neposredni nasled ni ci, ali izgle da jasno da su uve li veli ki ste pen cen tra li za ci je. Isko pa­va nja W. B. Emeryja u Saka­ri, u nekro po li su Mem fi sa, izne la su na vide lo dana gru­pu veli kih, ali suro vo opljač­ka nih grob ni ca koje dati ra ju iz I dina sti je, od kojih su neke

Pomoćna mastaba od cigala iz I dinastije

17 / uvod

možda pri pa da le kra lje vi ma i čla no vi ma kra ljev ske poro­di ce, dok su dru ge oči gled­no bile izgra đe ne za dvo ra ne i viso ke zva nič ni ke. Mno­gi pred me ti nađe ni u ovim grob ni ca ma, kao i u dru gim grob ni ca ma iz istog peri o da na dru gim mesti ma u Egip­tu, sadr ža li su upi sa na ime na i titu le ondaš njih zva nič ni ka, iz čega je mogu će zaklju či ti da je kralj bio okru žen veli­kim bro jem savet ni ka i admi­ni stra to ra. Među tim, pot pu ni nedo sta tak bio graf skih poje­di no sti isklju ču je bilo kakvu rekon struk ci ju nji ho ve lič ne isto ri je.

Čak i pre vla da vi ne Mene­sa, Egi pat je bio pode ljen na dve obla sti, koje gene ral no zove mo nome po nji ho vom grč kom nazi vu. Nji hov broj je vero vat no vari rao s vre me­na na vre me, kako su moć ni­je nome apsor bo va le sla bi je ili kako su se veće ras pa da­le iznu tra i dez in te gri sa le. U vre me kada je Menes pobe­dio, pret po sta vlja se da su postojale 42 nome, od kojih su 22 bile u Gor njem Egip­tu, a 20 u Donjem. Menes je

dozvo lio noma ma da osta nu zaseb ne jedi ni ce, ali je na čelo sva ke posta vio guver ne ra, koji je bio odgo vo ran za upra vlja­nje nje nim druš tve nim i reli­gij skim poslo vi ma. U počet ku su ovi guver ne ri, ili nomar si, kako ih uglav nom zovu, bili na čelu upra ve samo jedan odre đe ni period, ali poste pe­no je upra va posta la nasled no pra vo odre đe nih poro di ca. Na taj način sta sa la je pro vin­cij ska vla da ju ća kla sa koja je poste pe no zapre ti la da ugro zi kra ljev auto ri tet sve dok, kra­jem VI dina sti je, nije odi gra la važnu ulo gu u kolap su same monar hi je.

Malo toga zna mo o poli­tič kom ustroj stvu noma ili nji ho vim odno si ma sa pre sto­ni com – mada nema nika kve sum nje da je od sva ke nome zah te va no da dopri no si kra­ljev skoj rizni ci, ali bez sum nje im je dat visok ste pen reli gij­ske neza vi sno sti. Sva ka noma ima la je svo je lokal no božan­stvo ili božan stva, obič no pred sta vlje na u vidu živo ti nje ili u ljud skom obli ku sa gla­vom živo ti nje: Vep va vet, bog­­vuk iz nome Asjut, Bastet,

18 / I. E . S. EDWARDS

bogi nja­mač ka iz Buba sti sa i Har sa fes, bog sa gla vom ovna iz Hera kle o po li sa, samo su neki od pri me ra. Među tim, neki lokal ni bogo vi uvek su pred sta vlja ni u pot pu no sti antro po morf no, od kojih su najpoznatiji Ptah iz Mem fi sa, Min iz Kop to sa i Ozi ris.

Unu tar jed ne nome moglo se obo ža va ti mno go raz li či tih božan sta va, pri čemu je nji ho­va rela tiv na važnost pri rod no vari ra la pre ma bro ju nji ho vih pri sta li ca i bogat stvu nji ho vih hra mo va. U nomi Mem fi te (Mem fis), na pri mer, posto ja li su, pored vrhov nog boga Pta­ha, i Sekh met, bogi nja sa gla­vom lavi ce, Nefer tum, antro­po morf ni bog sa mara mom za gla vu u vidu loto so vog cve ta i Sokar, bog sa gla vom soko­la koji je bora vio u pusti nji zapad no od Mem fi sa. Sva ko od ovih božan sta va u počet­ku je ima lo poseb no sve ti liš te, ali su tokom vre me na Ptah, Sekh met i Nefer tum poče li da se sma tra ju jed nom fami li jom i poš to va nje im je oda va no u jed nom sve ti liš tu. I na dru gim mesti ma su posto ja le slič ne

tri ja de – od kojih Ozi ris, Izi­da i Horus tvo re naj po zna ti ju.

Dozvo lja va ju ći pot pu nu reli gij sku neza vi snost raz li či­tim noma ma, ranim kra lje vi­ma teš ko da se može zame­ri ti da su dozvo li li da nji ho vo upra vlja nje dik ti ra poli tič ka pro iz volj nost. U doba u koje je poli te i zam bio uni ver zal no pri hav će na filo zo fi ja, nijed­na alter na ci ja u usta no vlje­nom reli gi o znom redu nije im izgle da la ni neo p hod na ni poželj na. Sa mogu ćim izu­zet kom neko li ci ne bogo va pove za nih sa pri rod nim sila­ma, koji su izgle da vrlo rano ste kli šire poš to va nje, za veći­nu ovih božan sta va sma tra lo se da ima ju auto ri tet unu tar odre đe nih geo graf skih gra ni­ca. Sva ka ko da je besmi sle no špe ku li sa ti o efek ti ma koje bi manje libe ral na poli ti ka ima­la na kasni ji raz voj egi pat ske reli gi je. Ipak, važno je shva ti­ti da su raz li či ti ele men ti, koji su odre di li karak ter te reli gi je kakva nam je danas pozna ta, u svom nastan ku uglav nom bili lokal ni. U ovom leži raz log za mno ga diver gent na i pone kad čak suprot sta vlje na vero va nja

19 / uvod

kojih su se pri dr ža va li Egip ća­ni u vre me dina sti ja.

Raz voj zva nič ne reli gi­je počeo je u Doba pira mi­da, kada je izve de na iz kul­ta jed nog hra ma sa moć nim sveš ten stvom, sever no od Mem fi sa, u gra du koji su Grci kasni je zva li Heli o po lis, a koji je sta rim Egip ća ni ma bio poznat kao On, i tako bio naz­van i u Knji zi posta nja, gde je Poti fe ra opi san kao sveš te nik Ona. U drev nim vre me ni ma kult ovog hra ma bio je pred­sta vljen feti šom u vidu stu ba, ali je do počet ka IV Dina sti­je postao cen tar obo ža va nja Sun ca. Naj sve ti ji pred met unu tar hra ma bio je ben ben, vero vat no konič no obli ko van kamen za koji se sma tra lo da sim bo li zu je prvo bit ni nasip koji je izro nio iz pra i skon­skih voda pri li kom kre a ci je uni ver zu ma. Pre ma legen di, upra vo se na ovom nasi pu bog­Sun ce prvi put pri ka zao u obli ku fenik sa.

U nji ho voj ranoj isto ri ji sveš te ni ci Heli o po li sa su raz­vi li kosmo go ni ju koja je tvr di­la da je Ra­Atum, bog­Sun ce, stvo rio samog sebe iz Nuna,

prvo bit nog oke a na. Ra­Atu­mo vi potom ci bili su Šu, bog vazdu ha i Tef nut, bogi nja vla­ge, koja je rodi la Geba, boga Zemlje i Nut, bogi nju neba. Od Geba i Nut poti ču Ozi ris, Izi da, Set i Nef tis. Ovih devet božan sta va bilo je pozna to kao Veli ka ene a da Heli o po­li sa. Posto ja la je isto tako i Mala ene a da, sasta vlje na od gru pe manjih bogo va pod vođ stvom Horu sa.

Ra­Atum, među tim, nije bio jedi na for ma u kojoj je bog­Sun ce bio poš to van u Heli o po li su: Horah ti – što zna či Horus hori zon ta – i He­pri, u for mi ska ra be ja, tako đe su se tamo poš to va li. Uči nje­ni su neki poku ša ji od stra ne sveš ten stva Heli o po li sa da se napra vi raz li ka izme đu ovih obli ka, tako što se Hepri sma­trao jutar njim sun cem, a Ra­Atum večer njim, ali se nika­da nije strikt no pri dr ža va lo ovih raz li ka. Egip ća ni iz Doba pira mi da oči to nisu ima li pro­ble ma da svog boga­Sun ca sma tra ju ne samo jedin stve­nim nede lji vim bićem nego slo že nim božan stvom čiji su raz li či ti atri bu ti izve de ni iz

20 / I. E . S. EDWARDS

lokal nih solar nih božan sta va, ori gi nal no odvo je nih, a zatim uje di nje nih, bez odgo va ra ju­će koo r di na ci je, sa Raom iz Heli o po li sa. Sto ga ne izne­na đu je što kult Sun ca sadr ži mno ge nedo sled no sti, kako je to pred sta vlje no u naj ra ni jim reli gij skim tek sto vi ma koji se nala ze u našem pose du, kon­kret no tek sto vi ma ukle sa nim u oda ja ma i hod ni ci ma pira­mi da kra jem V i VI dina sti je.

Da bi se ilu stro va la raz li­či ta vero va nja koja su mogla posto ja ti simul ta no, jako je važno nave sti razna ponu đe na objaš nje nja koja se odno se na dnev nu puta nju Sun ca pre ko Zemlje. Pre ma naj češ će pri­hva ta nom viđe nju, Ra, u prat­nji svo je svi te, pre la zio je nebo sva ki dan u čam cu. Za Mesec i zve zde se isto tako vero va lo da putu ju pre ko neba u bro­do vi ma. Nije dan dru gi način pre vo za nije izgle dao pri rod­ni ji sta rom Egip ća ni nu od bro da, jer su i on i nje go vi pre ci od pam ti ve ka kori sti­li Nil da putu ju od mesta do mesta, i bilo je sasvim logič­no da nebe ska tela tre ba da se pre vo ze na svom nebe skom

puto va nju slič nim pre vo znim sred stvom.

Pre ma dru gom uče nju, Sun ce se kre ta lo pre ko nebe­skog svo da pomo ću kri la, poput pti ce. Ovo je naro či to pove zi va no sa bogom­Sun­cem u vidu Horah ti ja, koji se od naj ra ni jih vre me na sma­trao soko lom. Poš to nije dan vidlji vi pred met nije mogao da se zadr ži u vazdu hu duže vre me osim ako nije imao kri­la, mora da je izgle da lo pot­pu no razu mlji vo da se Sun ce mora pot či ni ti istim osnov­nim zako ni ma koji ma se pot­či nja va ju i dru ga tela. Soko je oda bran jer je nad ma ši vao sve dru ge pti ce pozna te Egip­ća ni ma svo jom moguć noš ću da leti na veo ma veli kim visi­na ma.

Vero vat no naj sli ko vi ti ja od svih ide ja koje se tiču pre la­ska Sun ca pre ko neba, bila je ona koja je bogu­Sun cu pri­pi si va la oblik bube ska ra be ja. Ovaj kon cept je naro či to bio pove zan s njim u nje go vom ime nu Hepri. Sta ri Egip ća­nin je bio upo znat sa pri zo­rom ska ra be ja koji gura lop­ti cu izme ta po zemlji dok ne

21 / uvod

nađe odgo va ra ju ću puko ti nu u koju bi je mogao depo no­va ti. Iz ove lop ti ce se, kako je on vero vao, kasni je poja vlju­je, pro ce som auto ge ne ri sa nja, mla di ska ra bej. Ako se uzme u obzir ta zamiš lje na slič nost izme đu Sun ca, koje se sma­tra lo izvo rom živo ta, i lop ti­ce izme ta iz koje se, kako se veru je, poja vlju je mla di ska­ra bej, ne izne na đu je to da je sila koja pokre će sun ce pre ko neba, kon kret no bog­Sun ce, zamiš lja na kao jed na ogrom­na buba, koja je gura la sun ce kao što je njen zemalj ski dvoj­nik gurao lop ti cu izme ta. U ovoj pove za no sti neva žno je to što su moder ni ento mo lo zi poka za li da je kugli ca izme­ta koju ova buba gura jed no­stav no rezer va hra ne, dok ona koja sadr ži jaje nije sfe rič na nego u obli ku kruš ke i da je u rupi čuva maj ka sve dok ne bude sprem na da se izleg ne.

Noć ni put Sun ca tako đe je doveo do poja ve raz li čith teo ri ja. Posto ja lo je pri rod no objaš nje nje da je ono pro vo­di lo sate tame pro la ze ći bro­dom kroz Pod zem ni svet, po ime nu Det (opšte poznat kao

Duat), pre nego što se pono­vo poja vi iznad zemlje sva kog dana u zoru. Među tim, mno­go maš to vi ti je reše nje pret­po sta vlja da je nebo bilo for­mi ra no od tela bogi nje Nut, koje obu hva ta zemlju poput ogrom nog svo da, pri čemu je nje na gla va u istom nivou sa zapad nim hori zon tom, nje ne pre po ne na istoč nom hori­zon tu, a nje ne ruke i noge se pro te žu ispod hori zo na ta. Ova bogi nja sva ko veče guta Sun ce u sumrak i ono pro la­zi kroz nje no telo tokom noći, kako bi se pono vo rodi lo u zoru. To objaš nje nje nika da nije izgu bi lo svo ju prvlač nost za Egip ća ne, i sve do danas opsta je, rame uz rame, sa onim o sun če vom noć nom pro la sku kroz Duat.

Solar ni kult Heli o po li sa, vrše ći veli ki uti caj na reli gi­ju gra di te lja pira mi da, bio je pri mo ran da pre po zna, i da na vre me inkor po ri ra u svo ju teo lo gi ju, jedan kult koji sva­ka ko nije solar nog pore kla, kon kret no kult boga Ozi ri sa. Ovaj kult, u for mi u kojoj ga danas pozna je mo, pati od toli­ko nedo sled no sti koli ko i kult

23 / uvod

Sun ca, kao i od iste potre be da ote lo vi vero va nja izve de­na iz ori gi nal no nepo ve za nih lokal nih bogo va u kult vrhov­nog boga sa kojim su posta li sto plje ni.

U dav noj proš lo sti, pre uje di nje nja Gor njeg i Donjeg Egip ta pod Mene som, Ozi­ris je bio vero vat no prvi kralj, a zatim i lokal ni bog devet noma Donjeg Egip ta sa pre­sto ni com u Busi ri su. Nakon toga nje gov uti caj se širio dok nije postao vrhov ni bog gru pe noma u istoč noj Del­ti. U odre đe nom tre nut ku tokom ovog peri o da raz vo ja on je poi sto ve ćen sa lokal nim bogom po ime nu Andže ti i usvo jio je nje go ve insig ni je – pastir ski štap i bati nu. Horus, koji je kasni je sma tran Ozi ri­so vim sinom, u to vre me bio je pot pu no neza vi sno božan­stvo, koje je vla dalo gru pom noma u zapad noj Del ti. Izi da, koja figu ri ra u vre me Pira mi­da kao Ozi ri so va žena, izgle­da da je tako đe bila bogi nja obla sti Del te, ali se o nje nom pore klu niš ta pou zda no ne zna.

Nakon što je kult Ozi ri­sa postao pove zan sa kul tom Horu sa, nje gov uti caj je počeo da se pro sti re na jug sve dok, u doba Pira mi da, Ozi ris nije postao poi sto ve ćen sa Soka­rom, bogom nekro po li sa u Mem fi su, Upu a u tom, bo­gom­vukom iz Asju ta, Hen ti­a men ti u om, bogom­šaka lom iz Abi do sa, i dru gima. Naj va­žni ja od ovih aso ci ja ci ja bila je bez sum nje ona sa Hen ti a­men ti u om, jer je, kako je vre­me pro ti ca lo, Ozi ris počeo da se pove zu je sa Abi do som, dok je Bisir, nje gov prvo bit ni dom, poste pe no izgu bio svoj zna čaj.

Egi pat ski reli gij ski tek sto­vi, iako su sadr ža li bez broj­ne refe ren ce na legen du na kojoj se bazi rao kult Ozi ri sa, nig de ne navo de njen pot­pun i pove zan pri kaz. Raz log za ovo izo sta vlja nje ne tre ba tra ži ti dale ko, jer ova legen­da mora da je bila toli ko do­bro pozna ta u sta ra vre me na, da je njen deta ljan pri kaz bio nepo tre ban. Naj ra ni ja kom­plet na ver zi ja koja je danas pozna ta jeste ona Plu tar ho­va u nje go vom delu Izida i

Horus i Set

24 / I. E . S. EDWARDS

Oziris, koja se, iako ima raz­li ka u pogle du deta lja, u svim važnim elementima sla že sa alu zi ja ma u egi pat skim tek­sto vi ma i zbog toga mora da pred sta vlja suštin sko stan­dard no objašnje nje za sva vre­me na. Ovo su glav ne crte ove pri če, onako kako su saču va­ne u Plu tar ho vim i egi pat skim tek sto vi ma:

Ozi ris, naj sta ri ji sin boga zemlje Geba i bogi nje neba Nut, vla dao je celom Zemljom kao pra ve dan i čove ko lju biv kralj, upu ću ju ći čove čan stvo u raz ne veš ti ne i zana te, pre­o bra tiv ši ih iz var var stva u civi li za ci ju. Među tim, posle izve snog vre me na nje gov brat Set ga je, gonjen lju bo mo rom, ubio.

Plu tarh tvr di da je ovo ubi stvo bilo izve de no luka vo osmiš lje nom pre va rom. Set je, pri pre miv ši ban ket, tobož u čast bra to vlje vog povrat ka u Egi pat iz ino stran stva, poz­vao u goste sedam de set i dva svo ja pri ja te lja. Tokom obe da, u pro sto ri ju je une sen kov čeg izu zet ne izra de i ponu đen, od stra ne Seta, kao poklon ono­me kome će, kada leg ne u

nje ga, u pot pu no sti odgo va­ra ti. Pre ma pret hod no utvr­đe nom pla nu, prvo je veli ki broj osta lih zva ni ca poku ša o da uđe u kov čeg, ali nisu bili odgo va ra ju će veli či ne. Zatim je ušao Ozi ris i, zahva lju ju ći svo jim neu o bi ča je nim dimen­zi ja ma, veli či na mu je u pot­pu no sti odgo va ra la. Među­tim, dok je još uvek bio u kov­če gu, neki od sau če sni ka su ga zatvo ri li i odne li na Nil. Pre­ve zav ši ga niz vod no do ušća reke Tani te, baci li su ga vetru i tala si ma, koji su ga na kra ju izba ci li na oba lu Biblo sa.

Izi da se, kada je otkri la da je Ozi ris ubi jen, upu sti la u dugač ku i neiz ve snu potra­gu za nje go vim telom, koje je konač no naš la i done la nazad iz Biblo sa u Egi pat. Neko vre­me se zadr ža la u Hemi su, u močva ra ma Del te, čuva ju­ći Ozi ri sov kov čeg i čeka ju ći rođe nje svog dete ta, Horu­sa, koji je, kako izgle da, začet nakon oče ve smr ti. Među tim, Set je, za vre me lova otkrio kov čeg i sklo nio telo, koje je zatim ise kao u četr na est ili šesna est delo va, rasuv ši ih po celom Egip tu. Izi da je