UNIVERZITET U KRAGUJEVCUMAŠINSKI FAKULTET U KRAGUJEVCUKRAGUJEVAC, 7. februara 2006.

NASTAVNO - NAUČNOM VEĆU MAŠINSKOG FAKULTETA U KRAGUJEVCU

Predmet: Izveštaj Komisije za izbor u zvanje NAUČNI SAVETNIK kandidata dr MILJKA KOKIĆA, višeg naučnog saradnika

Odlukom Nastavno - naučnog veća Mašinskog fakulteta u Kragujevcu br. 01 - 621 od 7. jula 2005. imenovani smo za članove komisije za ocenu ispunjenosti uslova za izbor kandidata dr MILJKA KOKIĆA, višeg naučnog saradnika, resornog zamenika generalnog direktora Grupe Zastava vozila za oblast razvoja, kvaliteta, NIR-a i industrijskih inicijativa u zvanje NAUČNI SAVETNIK.

Na osnovu uvida i analize priložene dokumentacije Komisija podnosi Nastavno – naučnom veću Mašinskog fakulteta u Kragujevcu sledeći

IZVEŠTAJI. BIOGRAFSKI PODACI O KANDIDATU Lični podaci

Kandidat dr Miljko Kokić, viši naučni saradnik, rođen je u Burađi, Nova Varoš, Republika Srbija, 21. jula 1945. Od 1954. živi i radi u Kragujevcu.

ObrazovanjeOsnovnu i srednju tehničku školu - mašinski odsek završio je u Kragujevcu. Na

Mašinski fakultet u Kragujevcu upisao se školske 1964/65. i diplomirao februara 1970.Na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu odbranio je 1982. magistarsku tezu pod

naslovom Problemi optimizacije procesa obrade odlivaka u proizvodnji putničkih automobila u "ZCZ" i stekao akademski naziv magistra tehničkih nauka.

Rešenjem Komisije za naučnoistraživačka zvanja Republičke zajednice nauke od 12. 11. 1987., stekao je naučnoistraživačko zvanje Istraživač saradnik.

Na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu pred Komisijom u sastavu: profesor dr Branko Ivković - mentor, prof. dr Milan Perović, prof. dr Ilija Ćosić - predsednik, prof. dr Slobodan Smiljanić i docent dr Slavko Arsovski, odbranio je 1992. doktorsku disertaciju pod naslovom: Korelacija između produktivnosti i iskorišćenja kapaciteta za industriju prerade metala, čime je stekao naučni stepen doktora tehničkih nauka.

1

1993. na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu izabran je u zvanje docenta za naučnu oblast Inženjerska ekonomija.

11. 07. 2000., odlukom Komisije za sticanje naučnih zvanja Ministarstva za nauku i tehnologiju, stekao je naučno zvanje viši naučni saradnik.

Profesionalna karijeraKandidat dr Miljko Kokić je neprekidno od diplomiranja na Mašinskom fakultetu u

Kragujevcu (1970.) zaposlen u Zastavi u Kragujevcu na vrlo odgovornim poslovima: konstruktor alata, rukovodilac operativne tehnologije, upravnik pogona, direktor Sektora obrade odlivaka, zamenik direktora OOUR-a «Mehanička obrada» Zastava automobili, direktor razvoja fabrike Zastava kamioni, direktor istraživačko-razvojne jedinice Zastava kamioni, potpredsednik Izvršnog odbora Zastave, direktor Zastava automobili i resorni zamenik generalnog direktora Grupe Zastava vozila za oblast razvoja, kvaliteta, NIR-a i industrijskih inicijativa, gde i sada radi.

Poseban doprinos dao je pri obnovi Zastave posle bombardovanja 1999. kao koordinator za investiciona ulaganja u obnovu, zatim na redizajnu i obezbeđenju uvoznih alata za inovirane In modele vozila Koral i Florida, ugovaranju i uvođenju motora EURO 3, homologacijama kamiona i automobila Koral i Florida po ECE pravilnicima i EURO normama, stvaranju uslova za dalje uvođenje i razvoj CAD tehnologije kroz nabavku oko 20 novih grafičkih stanica sa softverom CATIA, obnovi infrastrukture- hardvera i softvera informacionog sistema fabrike Zastava automobili, smanjenju utroška energije i fluida, uvođenju novih savremenih materijala kroz učešće u projektu EUREKA-ASMATA Group 1, nabavci naučno stručnih stranih i domaćih časopisa i publikacija.

Kao odgovoran za kvalitet u Grupi Zastava vozila podsticao je i aktivno učestvovao na uvođenju sistema kvaliteta JUS ISO 9001 što je omogućilo, pored izvršenih homologacija, izvoz automobila i kamiona u Egipat, Siriju, Mađarsku itd. Nastavno iskustvo i pedagoški rad

Kandidat ima pedagoško iskustvo još od 1970., kada je bio asistent na 3 predmeta (Matematika, Motori i Motorna vozila) na Vojnoj akademiji KOV-a u Beogradu za vreme služenja vojnog roka. Održao je seriju predavanja u vezi horizontalnog (permanentnog) obrazovanja u okviru saradnje Zastave i Mašinskog fakulteta u Kragujevcu. Učestvovao je i kao predavač na delu programa predmeta «Proizvodni sistemi» na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu.

Od 2004., u Centru za Interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja Univerziteta u Kragujevcu učestvuje u realizaciji programa Poslediplomskih - specijali-stičkih, magistarskih i doktorskih studija. Trenutno izvodi nastavu iz izbornog predmeta «Upravljanje razvojem i inovacijama» na magistarskim studijama. Boravci i usavršavanja u inostranstvu

Kandidat je imao priliku da, u cilju usavršavanja, poseti veliki broj poznatih svetskih fabrika na više kontinenata. Posebno bogatu saradnju ostvario je sa italijanskim fabrikama Fiat auto i Iveco, gde je boravio preko 10 puta.

2

Članstvo u naučnim i stručnim udruženjimaDr Miljko Kokić aktivno radi u većem broju naučnih i stručnih udruženja, u

Kragujevcu i Beogradu, kao što su: » Društvo tribologa YUTRIB - Kragujevac» Jugoslovensko društvo za motore i vozila JUMV - Beograd» Savez inženjera i tehničara Srbije - DIT Kragujevac» Član podružnice JUSK-a Šumadijskog okruga» Počasni član Društva održavalaca DOTS-Beograd

Posebna priznanjaZa svoj dosadašnji rad odlikovan je medaljom rada sa srebrnim vencem i dodeljena

mu je plaketa Saveza inženjera i tehničara Srbije - društva iz Kragujevca. Strani jezici

Dobro poznaje italijanski jezik, a služi se nemačkim i engleskim jezikom. Objavljeni radovi

Dr Miljko Kokić je objavio 94 naučno-stručna rada od čega je jedna monografija pripremljena za štampu. Posle izbora u zvanje viši naučni saradnik objavio je 41 rad.

Ukupan naučna kompetentnost izražena preko R faktora iznosi 186,7, a posle izbora u zvanje viši naučni saradnik 78,5. Naučno istraživački projekti i tehnička rešenja

U okviru obavljanja profesionalnih zadataka u Zastavi, dr Miljko Kokić je bio učesnik i rukovodilac oko 30 značajnih projekata, od čega posle izbora u prethodno zvanje preko 10 projekata, koji su omogućili razvoj i primenu novih metoda i tehnologija, kao i usavršavanje postojećih i razvoj potpuno novih proizvoda plasiranih na domaćem tržištu i tržištima razvijenih zemalja.

Autor je većeg broja tehničkih inovacija i ima priznanje za inovativni rad. Rad na uzdizanju nastavno - naučnog podmlatka

Veliki doprinos kandidat je dao uzdizanju naučno istraživačkog i nastavnog podmladka kao konsultant i predlagač više tema za diplomske radove, konsultant pri izradi preko 10 magistarskih teza i 5 doktorskih disertacija. Posle izbora u zvanje viši naučni saradnik učestvovao je u radu Komisija za ocenu pisanog dela i usmenu odbranu 4 magistarske teze, komisija za izbor u naučna zvanja i sl. Stručne i društvene aktivnosti kandidata

Kandidat dr Miljko Kokić je obavljao i obavlja veći broj stručnih i društvenih dužnosti pretežno kao predsednik tehničkih i naučno-stručnih komisija, upravnih odbora i saveta Mašinskog fakulteta u Kragujevcu, ispred Zastave i Vlade republike Srbije. Bio je član više tela i radnih grupa Vlade republike Srbije. Trenutno je zamenik predsednika Odbora za metalnu i elektro industriju Privredne komore Srbije i član Izvršnog odbora direktora i Upravnog odbora Grupe Zastava vozila Kragujevac, Član Radne grupe za formiranje autoklastera Srbije itd.

3

II. NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI RAD KANDIDATAII.1 NAUČNO-STRUČNI RADOVI KANDIDATAA) PRE IZBORA U ZVANJE VIŠI NAUČNI SARADNIK

A.1 SPISAK RADOVA

a) Monografije (R13= 5)

[1] Kokić M., Produktivnost industrijskih sistema, Izdavač Jugoslovensko društvo za tribologiju, Kragujevac, 1998., 159 strana.

b) Časopisi međunarodnog značaja (R52=3)

[2] Kokić M., Problemi primene sredstava za hlađenje i podmazivanje u obradi provlačenjem, časopis Tribologija u industriji, br. 3, 1980., str. 20 - 23

[3] Kokić M., Trošenje alata pri obradi odlivaka u serijskoj proizvodnji većeg obima, časopis Tribologija u industriji, br. 2, 1982., str. 41 - 47.

[4] Kokić M., Đorđević D., Razvoj procesa habanja viljuški menjača putničkih vozila u eksploataciji, časopis Tribologija u industriji, br. 3, 1983., str. 69 - 74.

[5] Kokić M., Produktivnost složenih obadnih sistema u zavisnosti od stepena pohabanosti ključnih elemenata, Časopis Tribologija u industriji, br. 2, 1991., str. 37 - 40.

[6] Kokić M., World trend and position of the vehicle with gvw of 3,5t, International Journal Mobility&Vehicles mechanics, No 2, 1997., str. 61 - 65.

[7] Kokić M., Machining cost as a function of tribological processes in the catting zone", Monografija Tribology in Yugoslavia, Jugoslovensko društvo za tribologiju, Kragujevac, 1997., str. 127 - 133.

[8] Kokić M., Development and validation of components for domestic and world automotive market", International journal Mobility&Vehicles mechanics, Vol. 25, No. 4, 1999., p. 27 – 31.

[9] Kokić M., Nestorović B., General overhaul of the trucks in the home factory - new experiences, International journal Mobility&Vehicles mechanics, Vol. 26, No. 1& 2, 2000., p. 23 - 28.

c) Vodeći časopisi nacionalnog značaja (R61=2)

[10] Kokić M., Konkurentnost našeg rada kao šansa domaćih fabrika za uključenje u svetsku autoindustriju", Časpis Tehnika, god. LIV, br. 1, 1999., str. OR 7 - OR 9.

d) Časopisi nacionalnog značaja (R62=1,5)

[11] Vorkapić M., Ignjatović S., Milić Ž., Kokić M., Uslovi za izbor sanitetskog vozila tipa kombi, Naučni časopis urgentne medicine HALO 94, br. 8, 1997., str. 100 - 109.

[12] Kokić M., Homologacija kao uslov svetskog kvaliteta i zaštite potrošača, Nacionalni naučno stručni časopis Menadžment totalnim kvalitetom, No1, Vol 26, JUSK Beograd, 1998., str. 106 - 109.

4

[13] Kokić M., Kvalitet proizvodnje u fabrikama budućnosti i naše mogućnosti, Nacionalni naučno stručni časopis Menadžment totalnim kvalitetom, No2, Vol 16, JUSK Beograd, 1998., str. 228 - 231.

[14] Kokić M., Realne mogućnosti naših fabrika za reintegraciju u svetsku ekonomiju, Časopis IMK14-Istraživanje i razvoj, br.(7) 1, 1998., Kruševac, str. 21 - 24.

[15] Kokić M., Kokić - Arsić A., Validacija projekta složenih proizvoda, Nacionalni naučno-stručni časopis Menadžment totalnim kvalitetom", No1, Vol. 27, JUSK Beograd, 1999., str. 78 - 80.

[16] Todorović J., Kokić M., Očekivani razvoj vozila na komprimovani prirodni gas u jugoslaviji, Specijalna publikacija JUMV (NMV'99), SP-9901, Beograd, 1999., str. 1 - 8. (rad po pozivu)

[17] Kokić M., Pozicija nacionalne proizvodnje vozila na otvorenom tržištu", Specijalna publikacija JUMV (NMV'99), SP-9901, Beograd, 1999., str. 53 - 56. (rad po pozivu)

[18] Kokić M., Razvoj i plasman proizvoda svetske klase kvaliteta. Nacionalni naučno-stručni časopis Menadžment totalnim kvalitetom, No 2, Vol. 28, JUSK Beograd, 2000., str. 130 - 132 (rad po pozivu).

e) Skupovi međunarodnog značaja - radovi štampani u celini (R54 = 1)

[19] Kokić M., Đorđević D., Некоторые метоgи замеgления процесса износа скользащих злементов, Zbornik radova II međunarodnog Simpozijuma INTERTRIBO '84, Visoke Tatre – ČSSR 1984., str. 217 – 222

[20] Ivković B, Kokić M., Level and structure of machining costs for some representative parts of motor vehicle in metal cutting, Zbornik radova međunarodnog skupa Eurometal Working, Udine - Italija, 1994.,str. 062/ 1 - 7.

[21] Kokić M., Machining cost as a function of tribological processes in the cutting zone", Zbornik radova Druge Internacionalne konferencija o tribologiji BALKANTRIB '96, Solun - Grčka, str. 119 - 123.

[22] Milić Ž., Baralić B., Kokić M., Vasiljević A., Identification of loading of cardan joint driveshaft and their fatigue testing, Zbornik radova Međunarodnog skupa MOTAUTO '97, knjiga II, Russe – Bugarska, 1997., str. 192 - 196.

[23] Kokić M., Saving of the energy with application of aluminium at the trucks, The tenth International scientitic symposium MVM, Kragujevac 1998., Zbornik radova, Sumaries No. 6, Vol. 24, No. 4, str.

[24] Kokić M., Participation of the cutting fluids costs in the cost structure of machining system, Treća Internacionalna Konferencija o tribologiji - BALKANTRIB '99, Sinaia, Rumunija 1999., Zbornik radova I, str. 273 - 279.

f) Skupovi nacionalnog značaja - radovi štampani u celini (R65 = 0,5)

[25] Kokić M., Uticaj promenjene politike amortizacije proizvodne opreme za izbor optimalnih rešenja, Zbornik radova III naučno-stručnog skupa MMA’83, Fakultet Tehničkih nauka, Novi Sad, 1983., str. 201 - 210.

[26] Kokić M., Milošević Z., Neke mogućnosti povećanja obima proizvodnje na postojećoj opremi i ostvareni nivo produktivnosti rada, Zbornik radova XV majskog skupa održavalaca opreme, Cetinje, 1984., str. 41 - 52.

5

[27] Kokić M., Problemi međusobne usklađenosti kapaciteta i moguća rešenja u metaloprerađivačkoj industriji srednjeg obima, Zbornik radova XIX Savetovanja proizvodnog mašinstva Jugoslavije, Mašinski fakultet, Kragujevac, 1985., str. 471-476.

[28] Kokić M., Vesović M., Primer uvođenja automatske fleksibilne linije umesto poje-dinačnih obradnih sistema za obradu kutijastih delova, Zbornik radova I IV naučno-stručnog skupa MMA 90, Fakultet Tehničkih nauka, Novi Sad, 1990., str. 407 - 412.

[29] Kokić M., Početna iskustva u primeni FTS kod nas, Zbornik radova JUPITER - XV jugoslovenskog simpozijuma NU-ROBOTI-FTS, Prohor-Pčinjski, 1993, str. 163 -167.

[30] Kokić M., Primer uticaja cene rada na strukturu troškova industrijskih sistema, Zbornik radova međunarodnog skupa TM’93, Kruševac - Vrnjačka Banja, 1993., knjiga 3, str. 144 - 149.

[31] Kokić M., Primer uticaja modernizacije opreme na stepen korišćenja kapaciteta i nivo produktivnosti, Zbornik radova I V međunarodne naučno- stručne konferencije MMA’94, Fakultet Tehničkih nauka, Novi Sad, 1994., str. 303 - 308.

[32] Kokić M., Uticaj izabrane metodologije na realnost iskazivanja stepena korišćenja kapaciteta kod nas, Četvrti Simpozijum Korišćenje kapaciteta u metaloprera-đivačkoj industriji u uslovima smanjene proizvodnje, IT i MF - Beograd, 1994. Zbornik radova, str. 28 - 33.

[33] Kokić M., Polazne osnove za uvođenje cim strategije domaće metaloprerađivačke industrije, Zbornik radova 22. JUPITER konferencije, Beograd, 1996., str. 1.13. - 1.17.

[34] Kokić M., Neki aspekti fleksibilnosti i odraz na troškove obradnih sistema, Međunarodna naučna Konferencija Teška Mašinogradnja TM '96, Mašinski fakultet, Kraljevo, 1996., Zbornik radova, str. 4.39 - 4.44.

[35] Kokić M., Nestorović B., Trend primene modernih rešenja za nadgradnje kamiona, IX Međunarodni naučni skup motorna vozila i motori - MVM '96, Kragujevac, 1996., Zbornik radova, str.

[36] Kokić M., Sposobnost domaćih industrijskih sistema za osvajanje i razvoj novih proizvoda, Prvi Međunarodni simpozijum Industrijsko inženjerstvo '96 - SIE '96, Beograd, 1996., Zbornik radova, str. 178 - 180.

[37] Kokić M., Ekonomija primene nekonvencionalnih tehnologija u našim uslovima", 23. JUPITER Konferencija, Mašinski fakultet, Beograd, 1997., Zbornik radova, str. 423 - 427.

[38] Kokić M., Samostalno testiranje novih proizvoda - uslov svetskog kvaliteta, JUSK Savetovanje, Kopaonik. 1997., Zbornik radova, str. 65 - 69.

[39] Kokić M., Marjanović Ž., Nova rešenja za bolji hladan start i bolju emisiju gasova dizel motora, XVI Međunarodni naučno-stručni skup NMV '97, JUMV Beograd (YU-97251), 1997., Zbornik radova, str.

[40] Todorović J., Kokić M., Dostavno vozilo ZASTAVA RIVAL na komprimovani prirodni gas, XVI Međunarodni naučno-stručni skup NMV '97, JUMV Beograd (YU-97351), 1997., Zbornik radova, str. 45 - 48.

6

[41] Kokić M., Troškovi SHP kao činilac tribologije obradnih sistema, 5. Međunarodna Konferencija o tribologiji YUTRIB’97, Kopaonik, 1997., Zbornik izvoda, str. 35 - 36.

[42] Kokić M., Arsić A., Mogući koncept stezanja prizmatičnih delova za obradu na FTL, VI Međunarodna naučno-stručna konferencija MMA 97, Fakultet Tehničkih nauka u Novom Sadu, Sombor, 1997., Zbornik radova, str. 397 - 402.

[43] Kokić M., Organizacione mogućnosti naših industrijskih sistema za reintegraciju u svetsku ekonomiju, 24. JUPITER konferencija, Zlatibor, 1998., Zbornik radova, str. 319 - 313.

[44] Kokić M., Organizacija projekta izrade prototipa složenog proizvoda, II Internacionalni simpozijum projekt menadžmenta YUMPA '98, Zlatibor, 1998., Zbornik radova, str. 309 - 313.

[45] Kokić M., Organizacija održavanja obradnih sistema i odraz na nivo efikasnosti i produktivnosti, XXII Jugoslovenski majski skup YUMO 98, Mašinski fakultet, Kragujevac, 1998., Zbornik radova, knjiga 1, str. 47 - 51.

[46] Milošević Z., Kokić M., Revitalizacija opreme kroz generalni remont, XXII Jugoslovenski majski skup YUMO 98, Mašinski fakultet, Kragujevac, 1998., Zbornik radova, knjiga 1, str. 59 - 64.

[47] Kokić M., Ušteda energije primenom aluminijuma kod kamiona, Zbornik sa X Međunarodnog simpozijuma MVM '98, Kragujevac, 1998., str. 99 - 101.

[48] Kokić M., Upravljanje obradnim sistemima sa aspekta produktivnosti, 27 Međunarodno savetovanje proizvodnog mašinstva Jugoslavije, Niš - Niška Banja, 1998., Zbornik apstrakta, str. 83, (kompletan rad na CD-u 6 str.).

[49] Kokić M., Izbor polufabrikata i odraz na troškove i produktivnost, Drugi Međunarodni Simpozijum - Industrijsko inženjerstvo SIE '98, Mašinski fakultet, Beograd, 1998, Zbornik radova, str. 95 - 98.

[50] Kokić M., marketinška specifikacija novog proizvoda kao uslov kvalitetnog projekta, III Internacionalni simpozijum YUMPA '99, Zlatibor, 1999., Zbornik radova, str. 93 - 97.

g) Skupovi međunarodnog značaja - radovi štampani u izvodu (R72=0,5)

[51] Kokić M., i dr., Vehicle for the massaccidenc medical and technical characte-ristics, Osmi evropski kongres intenzivne hitne pomoći, Atina - Grčka, 1995., Zbornik štampanih izvoda, str. 163.

[52] Kokić M., Ivković B., The choice of the starting materialas a factor of industrial system productivity, Treća balkanska konferencija o operacionim istraživanjima, Solun–Grčka, 1995., Zbornik štampanih izvoda, str.15.

h) Skupovi nacionalnog značaja - radovi štampani u izvodu (R73=0,2)

[53] Kokić M., Struktura troškova obrade i učešće shp za različit izbor polufabrikata, Četvrta jugoslovenska konferencija o tribologiji međunarodnog karaktera – YUTRIB’95, Herceg Novi, 1995., Zbornik radova, str. 169 - 170.

7

A.2 PRIKAZ RADOVARadovi kandidata dr Miljka Kokića objavljeni do izbora u zvanje viši naučni

saradnik su detaljno prikazani u izveštaju o ispunjenosti uslova za izbor u zvanje viši naučni saradnik.

B) POSLE IZBORA U ZVANJE VIŠI NAUČNI SARADNIKB.1 SPISAK RADOVA

a) Monografije (R13= 5)[1] Arsovski S., Arsovski Z., Kokić M., Menadžment proizvodnim i informaciono-

komunikacionim tehnologijama, Monografija u pripremi

b) Časopisi međunarodnog značaja (R52=3)

[2] Kokić M., Recycling of rejected vehicles in the light of eco standards, Mobility & Vehicles Mechanics - MVM, International Journal for Vehicle Mechanics Engines and Transportation Systems, ISSN 1450-5304, UDC 621+629 (0,5) = 802.0, Vol. 27, No 3 & 4, 2001., p. 27 - 32.

[3] Kokić M., Fulfillment of euro standards as a condition for the vehicle competitiveness, Mobility & Vehicles Mechanics - MVM, International Journal for Vehicle Mechanics, Engines and Transportation Systems, ISSN 1450-5304, UDC 621+629 (05)=802.0, Vol. 30, No. 4, 2004., str. 41 - 48.

[4] Kokić M., The influence of clusters foundation, development and interconnection on export and business in South East Europe region. Rad po pozivu koji će tokom 2006. biti objavljen na engleskom jeziku u posebnom odeljku knjige SCMIS 2005 Handbook "Supply Chain Management and Logistics in South East Europe". Poziv su uputili Dr Leny Koh sa Univerziteta u Šefildu - Engleska i Prof. Panayiotis Ketikidis iz SEERC Univerziteta - Solun, Grčka. Dokaz informacija o konačnom prihvatanju koju je uputio prof. dr Leny Koh decembra 2005. Poglavlje u tema-tskom međunarodnom zborniku radova (R21=5 - ekvivalent sa R51=5, uvršteno kao R22 = 3 - ekvivalent R52=3).

[5] Kokić M., New market strategies in the automotive industry, međunarodni časopis za marketing teoriju i praksu Marketing, Beograd. Rad je originalan na engleskom jeziku sa rezimeom na srpskom jeziku, na 6 strana, poslat glavnom uredniku koji je potvrdio prijem i uvrstio ga u dalju proceduru (R52=3) Dokaz e-mail.

c) Vodeći časopisi nacionalnog značaja (R61=2)

[6] Kokić M., Novi pravci u primeni sredstava za hlađenje i podmazivanje - SHP u obradi rezanjem'', Časopis Saveza inženjera Srbije i Crne Gore Tehnika, Beograd, YU ISSN 0040-2176, UDC: 62(062.2) (497.1), god. LVI, br. 6, 2001., str. M9-M12.

[7] Rajković D., Kokić M., Definisanje faza u izvoznom marketing procesu, Časopis za marketing teoriju i praksu Marketing, Beograd, ISSN 0354-3471, UDC 339+658, god. 35, br. 4, 2004., str. 205 - 208.

[8] Kokić M., Reciklaža otpadnih emulzija u obradi rezanjem, Časopis Saveza inženjera Srbije i Crne Gore Tehnika, Beograd, UDC: 62 (0,62.2) (497.1), YU ISSN 0040-2176, god. LIX, br. 2, 2004., oblast: Kvalitet, standardizacija i metrologija 4 (2004.) 2-UDC:621.911.004.8= 861, str. 1 - 6.

8

[9] Kokić M., Certifikat kvaliteta kao uslov konkurentnosti na svetskom tržištu, Časopis Saveza inženjera Srbije i Crne Gore Tehnika, Beograd, UDC: 62(062.2) (497.1), YU ISSN 0040-2176, god. LIX, 2004., br. 6, odeljak Kvalitet, standardizacija i metrologija 4, 2004., 6, UDC:339.138:658.82.012.2-083.74-100 = 861, str. 11 - 14.

[10] Kokić M., Homologacija vozila kao merilo kvaliteta i uslov za plasman na svetsko tržište, Časopis Saveza inženjera Srbije i Crne Gore Tehnika, Beograd, UDC: 62(062.2) (497.1), YU ISSN 0040-2176, god. LX, br. 2, 2005, Odeljak kvalitet, standardizacija i metrologija, UDC: 339.564.055:629.113:658.562.012.7=861, str. 7-12.

d) Časopisi nacionalnog značaja (R62=1,5)

[11] Kokić M., Isporučilac komponenti - značajan faktor u procesu razvoja vozila, Nacionalni naučno-stručni časopis Menadžment totalnim kvalitetom - JUSK, Beograd, 2001., UDK 658.5, YU ISSN 0354-9771, Vol 29, No 2, str. 35 - 37.

[12] Kokić M., Paletni transportni sistem za obradu prizmatičnih delova na FTS-u, Časopis Instituta IMK 14. Oktobar, IMK-14 Istraživanje i razvoj, Kruševac, UDK 621, YU ISSN 0354-6829, god. VIII, 2002., br. 14 - 15, str. 83 - 85.

[13] Kokić M., Zadovoljstvo kupca složenog proizvoda", Nacionalni naučno-stručni časopis Menadžment totalnim kvalitetom - JUSK Beograd, 2003., YU ISSN 0354-9771, UDK 658.5, Vol. 31, No2, str. 145 - 150.

[14] Kokić-Arsić A., Miladinović V., Kokić M., Atributi kvaliteta kamiona u uslovima QMS-a, Časopis Kvalitet, ISSN 0354-2408, UDC 006+658.5, god. XII, br. 7 do 8, 2003., str. 79 - 80.

[15] Kokić M., Tehnološki kapaciteti kao šansa SCG za uključenje u procese globalizacije, Naučno stručni časopis Istraživanja i projektovanja za privredu, IIPP, Institut za istraživanja i projektovanja u privredi, Beograd, ISSN 1451-4117, UDC 33, god. I, br. 2, 2003., str. 61 - 68.

[16] Kokić M., Platforma kao osnova virtuelnog inženjeringa razvoja automobila', Naučno stručni časopis Istraživanja i projektovanja za privredu, IIPP, Institut za istraživanja i projektovanja u privredi, Beograd, UDC 33, ISSN 1451-4117,god. II, br. 3, 2004., str.57 - 61.

[17] Kokić M., Trend prenosa fabrika automobila na istok i naše šanse, Časopis Instituta IMK 14. Oktobar, IMK-14 Istraživanje i razvoj, Kruševac, UDK 621, YU ISSN 0354-6829, god. X, br. (18-19) 1-2/2004., str. 69 - 72.

e) Skupovi međunarodnog značaja - radovi štampani u celini (R54 = 1)

[18] Kokić M., National car: a need or a misconception, Međunarodni naučno-stručni skup XVIII- Nauka i motorna vozila - NMV’01, Jugoslovensko društvo za motore i vozila - JUMV, Beograd, 2001., Zbornik radova, ISBN 86-80941-26-3, str. 179 - 184.

[19] Slavnich D., Kokić M., Neumann R., Bell G., Esteve Ch., Duboka Č., i dr., Anything you can do.... & and size matters, The magazine for the industry Automotive engineer, ISSN: 0307/6490, 2003., London, Engleska, str. 62 - 64. Naučno-stručna polemika o razvoju autoindustrije u Istočnoj Evropi U polemici su

9

učestvovali iz Srbije prof. dr Čedomir Duboka predsednik YUMV i dr Miljko Kokić kao direktor ZASTAVA AUTOMOBILI, iz Firme »Delphi« direktor plana Graham Bell, iz firme »Dačija« Christian Esteve i iz Češke Libor Strambersky.

[20] Kokić M., The structure and the production cycle duration as a condition for the automatization introduction, Internacionalna naučna konferencija Manufacturing and Management in 21 st Century, Ohrid - Makedonija 2004., Zbornik radova na CD-u, ISBN 9989-2325-1-2, str. 189 - 194.

[21] Kokić M., A lifetime of zastava vehicles”, 10th EAEC - European Automotive Congress, EAEC 05 YU - AQ 07, JUMV Belgrade 2005., Proceedings, Page 1 - 7.

[22] Kokić M., Vehicle as a complex tribo – mechanical system, 5th International Conference on Tribology, BALKANTRIB '05, Kragujevac 2005., Proceedings, ISBN 86-8581-78-X, p.p. 377 - 381.

[23] Stošić Z., Kokić M., Vesić N., Effects caused by implementation of cutting tools with coatings”, 5 th International Conference on Tribology, BALKANTRIB '05, Kragujevac 2005., Proceedings, ISBN 86-8581-78-X, p.p. 262 - 266.

[24] Kokić M., Milošević D., Managing the complex product deliveries in CKD standard, 3rd international workshop on supply chain management information system - SCMIS 2005, Thessaloniki, Greece, 2005., Proceedings, ISBN: 960-87869-2-4, str. 800 - 807.

[25] Kokić M., The influence of clusters foundation, development and interconnection on eport and business in Southeast Europe region, 3rd international workshop on supply chain management information system - SCMIS 2005, Thessaloniki, Greece, 2005., Proceedings, ISBN: 960-87869-2-4, str. 681 - 692.

[26] Kokić M., Fulfillment of ISO/TS 16949:2002 requirements as a condition for car parts deliveries, 3rd International workshop on supply chain management information system - SCMIS 2005, Thessaloniki, Greece, 2005., Proceedings, ISBN: 960-87869-2-4, str. 404 - 411.

[27] Kokić M., Influence of OEM suppliers on vehicle virtual manufacture and development, 2nd Conferences ICMEN, Kalithea of Chalkidiki, Greece, 2005., Proceedings, ISBN: 960-87869-2-4, str. 697 - 702.

[28] Kokić M., Some problems associated with assembling several vehicle models on the joint line, 2nd Conferences ICMEN, Kalithea of Chalkidiki, Greece, 2005., Proceedings, ISBN 960-243-615-8, str. 711 - 720.

[29] Milošević D., Kokić-Arsić A., Kokić M., Modern demands in the modeling and development of the logistics systems in the function of providing the quality of services”, 5. Međunarodna konferencija Istraživanje i razvoj u mašinskoj industriji, RaDMI 2005, Vrnjačka Banja, 2005, Proceedings na CD, str. 472 - 477.

f) Skupovi nacionalnog značaja - radovi štampani u celini (R65 = 0,5)

[30] Kokić M., Upravljanje troškovima SHP u industriji prerade metala, 28 Jupiter konferencija, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu i Jupiter asocijacija, Beograd, 2002., Zbornik radova, ISBN 86-7083-430-8, str. 4.13 - 4.16.

[31] Radojević Z., Arsovski S., Kokić M., Strategijski pristup poslovanju Grupe Zastava vozila, V Internacionalni kongres DQM, Beograd, 2002., Zbornik radova, str. 31 - 40.

10

[32] Kokić M., Kostić V., Rajković D., Razvoj sistema kvaliteta (SQ) u Zastava automobili - Funkcija marketinga, XIII Međunarodni naučni simpozijum Motorna vozila i motori (MVM), Kragujevac, 2002., Zbornik radova, str. 269 - 272.

[33] Kokić M., Miladinović V., Živulović M., Informacioni sistem Zastava automobili, a.d. kao podrška odlučivanju o proizvodnji i prodaji automobila, Zbornik radova YU INFO 2003 (CD), Kopaonik, 2003., 5 strana

[34] Kokić M., Savremeno projektovanje vozila sa aspekta održavanja, XXVIII Naučno Stručni skup o održavanju mašina i opreme, Budva, 2003., Zbornik radova (CD), str. 144 - 148.

[35] Kokić M., Reciklaža pohabanih elemenata vozila kao značajan doprinos ekologiji, Osma Internacionalna konferencija o tribologiji - ITC`03, Jugoslovensko društvo za tribologiju, Beograd, 2003., Zbornik radova, ISBN 86-'80581 -57-7, str. 391 - 393.

[36] Kokić M., Đorđević M., Kokić-Arsić A., Upravljanje rizikom projekta novog automobila, Zbornik radova VIII Internacionalnog simpozijuma iz projekta menadžmenta YUPMA, YUPMA - Udruženje za upravljanje projektima Srbije i Crne Gore - Beograd, Zlatibor, 2004., str. 202 - 206.

[37] Đorđević M, Kokić M., Upravljanje izradom studije opravdanosti reciklaže iskorišćenih automobila, Zbornik radova sa VIII Internacionalnog simpozijuma projekt menadžmenta YUPMA, YUPMA - Udruženje za upravljanje projektima Srbije i Crne Gore - Beograd, Zlatibor, 2004, str. 72 - 76.

[38] Kokić-Arsić A., Kokić M., Uticaj nivoa kvaliteta proizvoda na poslovanje, VII Međunarodna konferencija DQM, Beograd, 2004., Istraživački centar za upravljanje kvalitetom i pouzdanošću - DQM, Čačak, Zbornik radova, UDK 658.56, ISSN 1451-4966, str.251 - 256.

[39] Kokić M., Dizajn automobila i konkurentnost, Naučno-stručni skup IRMES '04, Jugoslovensko društvo za mašinske elemente i konstrukcije - JUDEKO Beograd, Mašinski fakultet, Kragujevac, 2004., Zbornik radova, ISBN 86-80581-66-6, COBISS SR-ID 116409868, str. 81 - 86.

[40] Kokić M., Uticaj nacionalnog vozila na domaću autoindustriju, XIII Međunarodni naučni simpozijum Motorna Vozila i Motori, MVM '04, Mašinski fakultet - Kragujevac, Institut za automobile - Kragujevac, 2004., Zbornik radova, strana 145 - 149.

[41] Kokić-Arsić A., Kokić M., Integralno dejstvo međunarodnih standarda i propisa na razvoj srpske industrije motornih vozila, 31. Jupiter Konferencija, 11. Simpozijum Menadžment kvalitetom, Mašinski fakultet, Beograd, Zlatibor, 2005., Zbornik radova, str. 5.30 - 5.33.

B.2 PRIKAZ RADOVA

[1] Monografija Меnadžment proizvodnim i informaciono komunikacionim tehnologijama obuhvata četiri poglavlja i to: (1) Postavka problema, (2) Menadžment tehnologijama, (3) Menadžment proizvodnim tehnologijama, (4) Menadžment informa-ciono-komunikacionim tehnolo-gijama (ICT) i (5) Zaključci. U postavci problema je istaknuta interdisciplinarnost i multidisciplinarnost ovih istraživanja, značaj za naučno-stručnu javnost, a posebno privredu u tranziciji, polazne hipoteze, naučni ciljevi i primenjene metode.

11

U drugom poglavlju date su osnovne postavke menadžmenta tehnologijama, sa ukazivanjem na njen strategijski značaj, razvoja tehnološke strategije, menadžmenta informacijama. U drugom delu ovog poglavlja ukazano je na značaj strategije tehnološkog razvoja i menadžmenta tehnološkim znanjem. Na kraju ovog poglavlja dat je novi pristup tehnološkom reinženjeringu saglasno zahtevima kvaliteta i postojećih ograničenja u organizacijama.

U trećem poglavlju najpre je ukazano na karakteristike proizvodnih tehnologija. S obzirom na veliki diversitet istih, u nastavku ovog poglavlja dati su rezultati ispitivanja u automobilskoj industriji, koja objedinjuje veći broj različitih tehnologija. Posebno su prezentirani rezultati analize tehnološkog nivoa, nivoa automatizacije i fleksibilnosti, menadžmenta razvojem automobila, kao i produktivnost procesa u automobilskoj industriji. Ova istraživanja ukazuju na sadašnji nivo razvoja, veličinu razvoja, veličinu jaza i mogućnosti menadžmenta tehnologijama za njegovo prevazilaženje kroz razvoj novih proizvoda i tehnologija.

U četvrtom poglavlju najpre je analiziran uticaj poslovnih procesa na ICT strategije i planiranje strategijskog ICT sistema. Pri tome je ukazano na portfolio uticaja ICT na poslovanje, tok informacija i faze planiranja. Zatim je prikazan model strategijske analize ICT kroz ocenu postojeće situacije i jaza, prioriteta. Zatim je za izabrane sisteme izvršena analiza kritičnih faktora uspeha i nivoa efektivnosti procesa. Na kraju ovog poglavlja ukazano je na značaj organizacionog modeliranja usmerenog ka simbiozi sa ICT, čime su autori sa tehnološkog prešli u domen menadžmenta informacijama.

U poslednjem poglavlju data je rekapitulacija rezultata istraživanja prezentovanih u ovoj monografiji uz generalnu konstataciju da u istraživanoj oblasti nisu iskorišćene rezerve kao osnova za unapređenje konkurentnosti organizacija.

[2] Ogroman broj registrovanih vozila u svetu predstavlja potencijalno veliku opasnost za očuvanje životne sredine. Zato je potrebno izvršiti reciklažu miliona tona različitih materijala. Kod vozila starije konstrukcije, kada nisu postojali propisi o minimalnom stepenu moguće reciklaže materijala, neophodno je izvršiti bezbedno deponovanje materija koje nije moguće racionalno reciklirati na postojećem nivou tehnologije. Autor preporučuje da se u našim uslovima pristupi demontaži starih vozila i razvrstavanju delova koji mogu da imaju dalju upotrebnu vrednost i posebno grupu delova koji mogu da se pretvore u nove sirovine. Vozila proizvedena u EU od juna 2002. moraju da zadovolje tražene propise i da se recikliraju minimalno 75%.

[3] Za plasman domaćih vozila na strana i domaća tržišta neophodno je zadovoljiti propisane norme i izvršiti homologaciju vozila po tim normama. Posebno akcenat se daje na stalno pooštravanje normi propisanih direktivama EU. Prikazani su podaci o dozvoljenoj emisiji izduvnih gasova po normama EURO 1 do EURO 5. Zadnjih godina težište se stavlja na potrebu smanjenja količine ugljendioksida kroz smanjenje potrošnje goriva. Količina ugljendioksida, kako pokazuju istraživanja, je vrlo visoka u području velike koncentracije korišćenja vozila, kao što su gradovi, autoputevi itd. Zaključeno je da od naših proizvođača potrebne homologacije mogu da ostvare samo oni koji uvoze adekvatne motore sa zadovoljenim EURO normama i standardima.

12

[4] U radu po pozivu, autor je obradio stanje vezano za pojavu procesa klasterizacije u svetu. Pokazano je da su osnivanjem klastera mnogi regioni ostvarili neočekivano visok rast i razvoj proizvoda u pojedinim delatnostima. Prikazani su efekti ostvareni osnivanjem klastera u oblasti autoindustrije na primerima Auto klastera Slovenije, Gornje Austrije, Srednje Engleske, BiH, Mađarske itd. Klasteri su povećali tržišno učešće, smanjili troškove, povećali izvoz i ostvarili značajnu razmenu između članica klastera. Autor je izvršio analizu stanja u zemljama Jugoistočne Evrope, posebno područje Balkana i došao do zaključka da se radi o velikom tržištu gde je ostvaren izvoz od oko 30 milijardi USD a uvoz preko 60 milijardi USD. Bruto nacionalni dohodak po stanovniku se kreće u širokom rasponu od 500 do 6000 USD, uz stepen nezaposlenosti od 5 do 40% zavisno od zemlje do zemlje. Zemlje Balkana imaju 5 većih morskih luka koje izlaze na tri mora. Autor inicira formiranje većeg broja klastera na području Jugoistočne Evrope, kao što su klasteri u oblasti autoindustrije zatim klasteri u oblasti proizvodnje poljoprivrednih proizvoda i zdrave hrane, klasteri za objedinjavanje morskog, jezerskog, planinskog i banjskog turizma uz obezbeđenje sinergijskog dejstva bez prekida turističke sezone. Posebno je istaknuta potreba izgradnje važnih koridora i infrastrukture, kao što su autoputevi, brze železnice, nove luke, gasovodi, naftovodi itd. Autor ukazuje da bi odnosi u navedenom regionu mogli da obezbede možda i veće efekte nego što je to priključenje zemljama EU. To dokazuje činjenicom da je uvoz u ovaj region dva puta veći od izvoza. Poseban naglasak u radu autor je dao potrebi osnivanja Auto klastera Srbije koji bi objedinio proizvođače finalnih proizvoda, komponenti, sirovih materijala, servisnih organizacija i drugih institucija neposredno vezanih za proizvode srpske autoindustrije. Autor je prikazao i SWOT analizu pozicije srpske autoindustrije. Analiza je pokazala da su najveće šanse zasnovane na formiranju klastera i konkurentnim cenama a najveće pretnje su uvoz upotrebljavanih automobila i ekonomska stagnacije zemlje, uz spor rast društvenog standarda. Ovakva studija i stavovi autora naišli su na povećano interesovanje urednika budućeg specijalnog izdanja tematskog zbornika SCMIS2005 Handbook on “Supply Chain Management and Logistics in South East Europe”, koji su autoru dr Miljku Kokiću uputili specijalni poziv da rad na navedenu temu, izložen na naučnom skupu SCMIS 05 u Solunu, uz potrebno redigovanje, dostavi za štampu. Poziv su uputili urednici dr S. C. Lenny Koh iz SEERC Schoul of Management University og Sheffield Engleska i dr Panayiotis Ketikidis iz SEERC centra iz Soluna Grčka. Specijalni tematski zbornik će biti objavljen na engleskom jeziku uz učešće autora iz više zemalja čiji su radovi odabrani i nezavisno recenzirani od dva recenzenta. Dokaz: kopija e-mail sa pozivom za slanje redigovanog rada i kopija informacije da je rad uvršćen za štampanje.

[5] Rad prikazuje koju strategiju sprovode vodeći svetski proizvođači automobila i kako se procesi globalizacije odražavaju na formiranje novih fabrika u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Autor je došao do zaključka da su vodeći svetski proizvođači automobila, u prethodnom periodu, koristili više strategija. Kada svi vodeći proizvođači sprovedu istu strategiju i ostvare iste efekte primenom jedne konkretne strategije, pronalaze nove. Ko od proizvođača u tom procesu bude najbrži ima najviše šansi da poveća svoju konkurentnost. Neke od primenjenih strategija su: prenos fabrika u regione sa nižim troškovima, korišćenje zajedničkih platformi za više modela automobila, zajednički razvoj pojedinih agregata za modele automobila više proizvođača, poveravanje razvoja ključnih komponenti i agregata verifikovanim isporučiocima - OEM itd. Interesantan je stav autora do koga je došao na

13

osnovu izvršenih istraživanja da na primer u Nemačkoj u prodaji prvih 10 najprodavanijih modela automobila - “TOP TEN” svi modeli su iz nemačkih fabrika, u Japanu u prvih 10 modela svi su japanski, u Francuskoj od 10 modela 8 su iz francuskih fabrika, dok u Italiji od 10 najprodavanijih modela samo su 4 iz italijanskih fabrika, čime autor dokazuje tezu da ukoliko proizvođač ne dominira na nacionalnom tržištu teško može da opstane na otvorenom svetskom tržištu. Tako je Fiat u svojim fabrikama u Italiji gotovo prepolovio svoju proizvodnju u 2005. u odnosu na 2001., koja takođe nije bila uspešna. Učešće Fiata na tržištu Italije je ispod 30 %, pa ne čudi pad konkurentnosti ove firme na globalnom tržištu. Istovremeno autor prognozira da će Indija vrlo brzo ući u red najvećih svetskih proizvođača gde je sadašnji rast u odnosu na 2001. oko dva puta. Na kraju autor zaključuje da i kod nas treba očekivati dolazak neke renomirane svetske firme kao što se dogodilo u Slovačkoj i Mađarskoj, zemljama koje ranije nisu imale autoindustriju, kao i u zemljama kao što su Češka, Poljska, Rumunija, Slovenija itd.

[6] Rad ukazuje na značajno pooštravanje zakonskih propisa u oblasti ekološke zaštite. Istaknut je aspekt štetnog uticaja raspršenih čestica SHP, štetnih isparenja, kao i alergija usled dodira sa sredstvom za hlađenje i podmazivanje pri upotrebi na operacijama obrade rezanjem sa hlađenjem. Posebno se naglašava sve prisutnija obrada rezanjem bez upotrebe sredstava za hlađenje i podmazivanje (obrada na suvo) u svetu. Nova oprema za obradu rezanjem se u svetu koncipira na principima “obrade na suvo”, uz upotrebu savremenih reznih alata. Izbacivanje SHP dovodi do poboljšanja uslova rada, često i do smanjenja troškova.

[7] Na proces izvoznog marketinga značajan uticaj ima pet faza procesa. Opisane su navedene faze i dat komentar za izabrani domaći proizvodni sistem. Pokazano je da treba izvršiti reviziju izvoznih kapaciteta na osnovu prikazane SWOT analize, gde su prikazane snage, slabosti, mogućnosti i pretnje na lokalnom tržištu. Autori su fokusirali svoja istraživanja na tržište Afrike i Bliskog Istoka i pokazali da je moguć izvoz domaćih putničkih automobila kada se ispoštuju faze procesa izvoznog marketinga.

[8] Domaći industrijski sistemi iz oblasti obrade metala rezanjem imaju visoke troškove upotrebe sredstava za hlađenje i podmazivanje - SHP. Mnoge firme kod nas ne vrše adekvatan tretman otpadne emulzije i nisu investirali u potrebnu opremu i infrastruk-turu. U radu je prikazana detaljna šema pripreme i reciklaže emulzije, kao i metodologija za proračun troškova pripreme i neutralizacije emulzije. Samo strožijom primenom zakonskih propisa moguće je obezbediti disciplinovano ponašanje industrijskih sistema i neophodni nivo zaštite prirodne sredine.

[9] Rad prikazauje rezultate istraživanja certifikovanosti domaćih proizvođača u oblasti autoindustrije. 42 % naših preduzeća ima uveden sistem kvaliteta po zahtevima standarda JUS ISO 9001, što se smatra nezadovoljavajućim u poređenju sa stanjem kod svetskih proizvođača automobila i delova. Pozitivno je što su domaći proizvođači auto-mobila, specijalnih automobila i lakih komercijalnih vozila, kao finalisti izvršili certifi-kaciju i recertifikaciju po zahtevima ISO 9001: 2000. Za nastup naših proizvođača delova i komponenti na svetskom tržištu neophodno je da se svaki proizvođač prethodno certifikuje prema zahtevima standarda ISO 9001: 2000 i ISO/TS 16949: 2002.

14

[10] Na otvorenom svetskom tržištu vlada bespoštedna borba za svakog kupca. Kupci vozila su u vrlo povoljnom položaju jer im se nudi bogat asortiman proizvoda visokog kvaliteta po više značajnih kriterijuma. U radu su opisani razni aspekti kvaliteta, kao što su: tehnički, ekonomski, tržišni, estetski, ergonomski, ekološki, psihološki itd. Pojedinačni kupci vozila se za kupovinu vozila opredeljuju na osnovu jednog ili više kriterijuma. Autor naglašava da određeni problem kod nas predstavlja činjenica da se jedan broj homologacionih zahteva ne može izvršiti u našoj zemlji. To usporava proces verifikacije i validacije vozila po ECE pravilnicima i evropskim direktivama. Vrlo je bitno istaći da se neke homologacije vrše na komponentama vozila pojedinačno, neke u sklopu vozila, a jedan broj na samom vozilu kao celini. Autor zastupa tezu da je kod nas prisutan snažan negativni psihološki faktor koji je usmeren protiv kupovine domaćih autobusa, kamiona i automobila, što treba eliminisati podizanjem kvaliteta, homologacijom po međunarodnim standardima i agresivnijim nastupom na stranim tržištima.

[11] U svetu je prisutna široka globalizacija odnosa vodećih svetskih proizvođača vozila. Taj trend prate i vodeći proizvođači komponenti i delova, koji svoje proizvode prodaju na otvorenom svetskom tržištu. Novina je da proizvođači komponenti sve više dobijaju slobodu u dizajniranju i projektovanju svojih proizvoda uz obavezu pridržavanja zadatih ulaznih podataka koje je postavio finalni proizvođač vozila. Sprovođenje navedene strategije dovelo je do rasta kvaliteta i performansi vozila uz smanjenje ukupnih troškova. Autor posebno analizira stanje proizvođača komponenti i delova u srpskoj autoindustriji, ukazuje na njihove slabosti i predlaže poboljšanja u cilju plasmana naših proizvoda stranim proizvođačima komponenti i vozila.

[12] Paletni transportni sistem se je najprihvatljiviji za obradi prizmatičnih-kutijastih delova na fleksibilnim tehnološkim sistemima FTS. Ovo se posebno odnosi na mehaničku obradu predmeta male krutosti i visokih zahteva kvaliteta. Cene FTS-a su visoke i u ovom privrednom trenutku teško ih je nabaviti zbog niske investicione moći domaćih fabrika. Zato je rešenje, po istraživanjima autora, u revitalizaciji postojećih slabo iskorišćenih obradnih sistema.

[13] Merenje zadovoljstva kupca je od velikog značaja u svim fazama proizvodnje i eksploatacije proizvoda, od faze razvoja proizvoda do eksploatacije. Posebno je složena situacija kod razvoja vozila kao predstavnika složenog proizvoda gde je razvojni ciklus oko tri godine i gde je veliki broj konkurenata. Za razliku od nekih proizvoda gde se po standardu JUS ISO 9001, uz ugovor sa konkretnim kupcem, traži njegova specifikacija projektnih zahteva za proizvod, kod vozila proizvođač nema za sagovornika i ugovornu stranu - jednog kupca, već projekt razvoja vozila realizuje na osnovu pretpostavljenih i istraženih želja grupe konzumenata, uz sva druga saznanja, ograničenja i zahteve.

[14] U uslovima velike konkurencije brojnih svetskih proizvođača kamiona, pouzdanost kao atribut kvaliteta kamiona ima sve veći značaj pri opredeljenju kupca. Ranije norme da kamion pređe bez većih opravki oko 300.000 km, sada su pomerene na milion pređenih kilometara u cilju ostvarenja što većeg prihoda i profita vlasnika kamiona kao transportnog sredstva. Za ispunjenje ovako visokih zahteva veliki doprinos mogu da daju proizvođači komponenti i delova.

15

[15] Težište rada je na činjenici da naše fabrike i dalje raspolažu značajnim tehničko-tehnološkim kapacitetima koje nedovoljno koriste. Zbog niske cene rada kod nas, po mišljenju autora, nije momenat da se ide na skraćenje vremena izrade investiranjem u viši nivo automatizacije u uslovima velike nezaposlenosti. Osnovno je ove kapacitete staviti u funkciju zadovoljenja domaćeg tržišta, uz mere vancarinske zaštite i posebnu pažnju pri izvozu na tržišta na kojima se može ostvariti povoljna cena i traženi kvalitet. Niska cena rada je trenutno naša najveća konkurentna prednost i treba je iskoristiti u svrhu povećanja obima izvoza i rasta društvenog standarda.

[16] Vodeći svetski proizvođači sve više svoj razvoj putničkih automobila zasnivaju na manjem broju zajedničkih platformi. Na taj način značajno smanjuju jedinične troškove, zahvaljujući povećanju serija. Pored strategije vezane za razvoj i do 10 različitih modela na istoj platformi, proizvođači vrše stalne inovacije i uvođenje virtuelnog inženjeringa razvoja proizvoda, čime se skraćuje vreme i smanjuju troškovi razvoja proizvoda.

[17] U radu je analiziran trend prenosa fabrika na Istok. Od toga su veliku korist imale zemlje Istočne Evrope u kojima je organizovana proizvodnja savremenih svetskih modela automobila. Zaključeno je da naša zemlja sa preko 1.500.000 registrovanih automobila predstavlja značajno tržište, posebno ako se ima u vidu da je prosečna starost automobila preko 15 godina. Poseban naglasak je dat na štetnost politike otvorenog tržišta, bez mera vancarinske zaštite. Pokazano je da je zahvaljujući razvoju fabrika u Mađarskoj došlo do povećanja proizvodnje i značajnog rasta zaposlenosti. Da bi u našu zemlju došli strani strateški partneri treba otkloniti glavne probleme vezane za stabilnost u regionu, podizanje kupovne moći stanovništva, olakšanje kreditiranja kupovine i obezbeđenje stimulacije stranih ulagača, uz garantovanje uloga.

[18] Rad ukazuje na značaj autoindustrije u svetskoj industriji, gde je zaposleno oko 10% radnika. Slično učešće je po stepenu zaposlenosti i u našoj autoindustriji. Autor je posebno komentarisao i opovrgao neke zablude koje su prisutne u domaćoj stručnoj i široj javnosti, vezane za obim proizvodnje i postavljene granice koje navodno obezbeđuju profitabilno poslovanje i opstanak na otvorenom svetskom tržištu. Zatim je data analiza raspoloživih resursa domaćih proizvođača komponenti i vozila i istaknuto da domaći proizvođači raspolažu značajnim resursima koje treba revitalizovati u određenom stepenu. Ukazuje se i na budući trend rasta obima prodaje malih automobila klase A i B, posebno u prenaseljenim svetskim metropolama i većim gradovima.

[19] Autor je sa koautorima organizovao naučno-stručnu polemiku o autoindustriji i mogućnosti prebacivanja proizvodnje u oblast Centralne i Istočne Evrope u cilju sticanja dodatnog profita. Glavni stavovi su da je u regionu Istočne Evrope niža satnica radnika uz nešto niži kvalitet u odnosu na proizvođače iz Zapadne Evrope. Pojedini koautori su iznosili stavove da je opšti nivo obrazovanja u zemljama Istočne Evrope relativno visok. Međutim ocenjuje se da su praktična znanja inženjera u Zapadnoj Evropi prilagođena konkretnim potrebama, posebno u primeni kompjuterskih tehnologija. Pojedini koautori su zaključili da veliko preseljenje fabrika na Istok može da dovede do pada zaposlenosti u Zapadnoj Evropi. Većina koautora se slaže da treba iskoristiti trenutnu činjenicu da su plate u pojedinim zemljama Istočne Evrope desetak puta niže u odnosu na Zapadnu Evropu. Premeštanjem fabrika na Istok zauzimaju se nova tržišta i obezbeđuje dodatni plasman proizvoda u regionima Istočne Evrope. Prenos fabrika na Istok ima pozitivan uticaj na

16

uvođenje novih tehnologija u tom regionu. Na kraju naučno-stručne polemike većina koautora smatra da Rusija pruža velike mogućnosti i da će uskoro postati veliko tržište što će naterati zapadne proizvođače da izvrše “dodatnu invaziju” i prenos montažnih traka u navedene regione.

[20] Industrijski sistemi u regionu Balkana imaju značajne kapacitete koji se trenutno nedovoljno koriste. Prema istrazivanjima autora, nivo opreme sa aspekta stepena automatizacije je u proseku sa mehanizovanim pogonom, automatskim ciklusom rada, uz manuelno opsluživanje mašine, izmenu alata i kontrolu kvaliteta. Cena rada u zemljama Balkana je i do 20 puta niža u odnosu na razvijene zemlje. I pored nižeg stepena automatizacije, raspoloživa oprema se može, uz odredena ulaganja, revitalizovati u cilju proizvodnje delova za svetske proizvođače.

[21] U radu je iznet trend razvoja i proizvodnje putničkih automobila u regionu Istočne Evrope i prikazani sistematizovani podaci o ostvarenoj proizvodnji, broju registrovanih vozila, ceni radnog časa, broju stanovnika po jednom registrovanom automobilu itd. U regionu egzistira 25 proizvođača vozila po licencama poznatih svetskih firmi. U radu je detaljno prikazana hronologija razvoja domaćih modela putničkih automobila i razvoj proizvodnih kapaciteta za proizvodnju automobila i njegovih značajnih komponenti. Autori su zaključili da u obimu prodaje kod nas domaći proizvođač učestvuje sa preko 30 % i da u prodaji prvih pet automobila domaći proizvođač ima tri svoja modela. Zaključak je da veće učešće domaćih proizvođača zahteva dalje osavremenjavanje modela i revitalizaciju kapaciteta.

[22] Vozilo je sastavljeno iz više stotina tribomehaničkih parova koji funkcionišu u uslovima povišenih temperatura i visokih promenljivih opterećenja tokom eksploatacije. Posebno su opterećeni tribomehanički parovi na motoru od kojih se očekuje da obezbede vek motora za preko 100.000 pređenih kilometara za putničke automobile i preko 500.000 za kamione.Pored navedenih tribomehaničkih parova kod motora, veliki broj ciklusa obavljaju elementi menjača, spojke, kočnica itd. Na osnovu izvršenih istraživanja autor je prikazao efekte koji se ostvaruju oplemenjavanjem kontaktnih površina viljuške menjača i strukturu troškova same viljuške menjača. Naglašeno je da upotreba molibdena daje velike efekte kroz smanjenje habanja elemenata vozila.

[23] U radu su prikazani rezultati sprovedenih istraživanja primenom prevučenih i neprevučenih reznih okretnih pločica. Istraživanja su izvršena u realnim proizvodnim uslovima na mašinama za serijsku proizvodnju uz upotrebu modernih reznih alata i sredstava za hlađenje i podmazivanje. Autori ističu da je povećan vek prevučenih u odnosu na neprevučene rezne alate, za iste uslove obrade na konkretno izabranim mašinama. Takođe se naglašava potreba daljih ispitivanja uticaja prevlaka na kvalitet obrađene površine i troškove obrade na nivou obradnog sistema, kao i potreba uvođenja novih reznih alata od rezne keramike, bor-nitrida itd.

[24] Otprema i proizvodnja vozila u rastavljenom stepenu - CKD je složen logistički i organizacioni problem. Proizvodnja u standardu CKD se preporučuje u dislociranim fabrikama male sposobnosti da samostalno osvoje i proizvode složene komponente i delove vozila. Vodeći svetski proizvođači sve više vrše dislociranje svoje proizvodnje vozila u područje koja imaju tržišnu perspektivu i nisku cenu rada. Autori su

17

na osnovu istraživanja zaključili da je za transport delova na nove lokacije racionalnije koristiti kontejnere od 40 stopa sa normalnom i povećanom visinom u odnosu na transport u kontejnerima od 20 stopa. Ovo iz razloga što jedan automobil ima prosečnu masu od oko 1200 kg i zapreminu oko 10 m3, što znači da je pri prevozu elemenata vozila u standardu CKD limit raspoloživi prostor, a ne nosivost kontejnera. Pored toga prevoznici kontejnera daju velike popuste pri prevozu većim kontejnerima svedeno na tonu tereta.

[25] U radu je poseban naglasak dat na trend razvoja pojedinih klastera u pojedinim regionima razvijenih zemalja. Prikazane su prednosti i efekti takvog organizovanja na primerima autoklastera Slovenije, Gornje Austrije, Bosne i Hercegovine itd. Zato je korisno u Srbiji pospeši rad na razvoju autoklastera u oblasti autoindustrije, turizma itd.

[26] U svetu se godišnje proizvodi preko 40 miliona putničkih automobila. U cilju povećanja konkurentnosti, vodeći svetski proizvođači vozila snabdevanje svojih fabrika komponentama i delovima vrše iz fabrika širom sveta. Autor rada ukazuje da proizvođači komponenti i delova za vozila moraju da ispune zahteve Tehničke specifikacije ISO/TS 16949: 2002, ako žele da isporučuju svoje proizvode poznatim svetskim kompanijama za montažu vozila. I domaći proizvođači autodelova moraju da ispune navedene zahteve po ISO/TS 16949: 2002, kao i zahteve standarda ISO 9001: 2000. U svetu ne postoji mnogo institucija ovlašćenih za certifikaciju prema zahtevima ISO/TS 16949. Njihov broj je oko 50 od čega u Nemačkoj i SAD po 13. Naši proizvođači komponenti su u posebno teškom položaju jer je, prema istraživanjima autora, samo 42 % naših proizvođača autodelova certifikovano po standardu JUS ISO 9001: 2001, a manje od 5 % po zahtevima ISO/TS 16949: 2002.

[27] Razvoj agregata i delova vozila sve češće se odvija od strane originalnih proizvođača opreme - OEMs. Proizvođači samostalno inoviraju svoje proizvode i iste nude finalnim proizvođačima. Nekoliko vodećih OEM isporučilaca snabdevaju više svetskih fabrika. Ukupni prihod OEM isporučilaca se pojedinačno kreće i preko 20 milijardi EUR godišnje, kao što su na primer firme Bosch i Delphi. Da bi se neki isporučilac kvalifikovao u rangu OEM neophodno je da primenjuje savremene metode razvoja i proizvodnje, uz obezbeđenje blagovremenih isporuka bez neusaglašenosti (defekata). To je moguće ukoliko se razvoj i organizacija dovedu na nivo virtuelnih fabrika.

[28] U radu je analiziran problem montaže više modela vozila na zajedničkoj montažnoj liniji. Autor preporučuje ovaj koncept proizvodnje za slučaj manjih serija i u nedostatku investicionih sredstava. Pokazano je da pri ovakvoj organizaciji nije moguće ravnomerno opteretiti radnike na pojedinim radnim mestima, zbog uslovljenosti redosleda zahvata i operacija pri montaži vozila. Boljom organizacijom radnih mesta i uvođenjem pomoćnih alata, kao i delimičnom pripremom pojedinih sklopova van montažne linije, moguće je obezbediti zadovoljavajuće opterećenje radnika na liniji montaže više modela vozila. Kao jedno od rešenja autor predlaže rotaciju radnika koji su nejednako opterećeni u cilju ravnomernijeg rasporeda opterećenja.

[29] Rad ukazuje na velike troškove logističkih sistema u svetu. Učešće logističkih troškova u prodajnoj ceni vozila je na nivou od 10 % u Americi do 20% u Kini. Međutim, imajući u vidu da su kineski proizvodi sa niskim cenama, često znatno niže od cena na prvi pogled sličnih proizvoda iz razvijenih zemalja, proizilazi da su nominalni troškovi logistike

18

u Kini niži u odnosu na razvijene zemlje. Prikazano je i učešće pojedinih elemenata u ukupnoj strukturi troškova distribucije, kao i uporedni pregled ponuda za prevoz kontejnera sa robom do tri pomorske luke na koje mogu da računaju domaći izvoznici.

[30] U domaćoj metaloprerađivačkoj industriji veliko je učešće troškova sredstava za hlađenje i podmazivanje SHP u strukturi troškova obrade na nivou obradnog sistema. Na osnovu izvršenih istraživanja, za konkretne obradne sisteme, proizilazi da troškovi SHP učestvuju sa 4 do 22 % u troškovima obrade. Autor je prikazao nove obrasce za proračun parcijalnih troškova SHP i ukazao da upravljanje troškovima kod nas nije na svetskom nivou. Poseban akcenat je dat na potrebu poboljšanja poslovanja sa SHP u cilju ostvarenja dužeg veka, zaštitu životne sredine i ukupno niže troškove poslovanja.

[31] U radu su date osnove strategijskog pristupa poslovanju jednog od najvećih industrijskih sistema, zasnovanog na konceptu reinženjeringa, kao i neke odrednice poslovanja na taktičkom nivou uz maksimalno korišćenje postojećih resursa.

[32] Nova serija standarda ISO 9001: 2000 naglašava primenu procesnog pristupa i usmerenost ka korisniku (kupcu). Imajući ovo u vidu organizacija mora krenuti u razvoj sistema kvaliteta (SQ) ka sistemu menadžmenta kvaliteta (QMS) - jednog od uslova uspešnog poslovanja. Posebna pažnja mora se posvetiti marketingu - funkciji koja je u najjačim interakcijama sa kupcima automobila. U radu su navedene najznačajnije funkcije marketinga vezane za planiranje, anketiranje kupaca, prodajne i postprodajne aktivnosti itd. Glavni elementi ankete po istrazivanjima autora su:

• opredeljenje kupca za varijante kupovine automobila;• informisanost o uslovima prodaje automobila na kredit;• uticaj prodaje na kredit na kupovinu automobila;• ocena trenutnih uslova prodaje automobila;• izbor drugih uslova prodaje koji su povoljniji od kredita;• način obezbeđenja sredstava za kupovinu automobila od strane kupca;• zainteresovanost za uslove prodaje stranih automobila i mogućnost kupovine;• posedovanje starog automobila itd.[33] Informacioni sistem predstavlja najznačajni nosilac informacija i obezbeđenja

odvijanja proizvodnih procesa. Visoko razvijen informacioni sistem u poslovanju složenih industrijskih sistema ima poseban značaj jer bi ručno praćenje bilo sporo i neprikladno za savremeni način poslovanja. Prikazan je primer informacionog sistema za automobil, vrlo složenog proizvoda sa oko 5.000 pojedinačnih delova i agregata. Najvažniji segmenti informacionog sistema predstavljaju segmenti praćenja planiranja, nabavke, proizvodnje automobila, skladištenja u magacin gotovih automobila, otprema i na kraju prodaje sa praćenjem u eksploataciji. Funkcionalnost informacionog sistema se ostvaruje u procesu projektovanja prilagođavanjem dizajna projektnog rešenja i pojedinačnih ekranskih formi konkretnim potrebama korisnika u cilju podizanja efikasnosti korišćenja računara. Granica prilagođavanja dizajna je kriterijum integralnosti i zadovoljavanje performansi ukupnog sistema. Modularnost je kriterijum koji olakšava održavanja i izmene u informacionom sistemu, jer obezbeđuje da promene u jednom segmentu (modulu IS ) ne utiču na izmene u ostalim segmentima informacionog sistema.

19

[34] Vozilo je složen tehnički sistem sastavljen iz nekoliko hiljada pojedinačnih delova, podsklopova i sklopova. Upotrebna vrednost složenog tehničkog sistema ocenjuje se kroz njegovu pouzdanost, raspoloživost, pogodnost za održavanje i logističku podršku za održavanje itd. Pri kupovini vozila kupac se opredeljuje srazmerno svojoj kupovnoj moći, tehničkoj kulturi. Snažan uticaj ima propaganda medija i proizvođača i bliže okoline koju kupac želi da oponaša. Kada se radi o komercijalnim vozilima težište se daje na mogućnost ostvarivanja profita, što je moguće samo uz visok stepen raspoloživosti i funkcionisanje sa što manjim brojem otkaza. Za kupca komercijalnog vozila je bitno da je vozilo stalno upotrebljivo i da se eventualni zastoji otklanjanju u kratkom periodu i po prihvatljivoj ceni. Kvarovi i otkazi vozila su prisutni i kod vrhunskh svetskih proizvođača i na osnovu izvršenih istraživanja pokazano je da su najčešći otkazi na:

električnoj instalaciji (preko trećine svih otkaza), sistemu za startovanje, motoru, sistemu za hlađenje, sistemu za napajanje i ubrizgavanje goriva, menjaču i spojki i td. Zato je potrebno u najranijoj fazi projektovanja imati u vidu želju kupca, posebno u

pogledu pouzdanosti i servisibilnosti vozila u eksploataciji. [35] Svetski propisi su sve strožiji i obavezuju proizvođače vozila da još u fazi

projektovanja uzmu u obzir potrebu visokog stepena reciklaže mase vozila pri njegovom dezangažovanju na kraju životnog veka. Trenutno se iz ekoloških razloga zahteva da minimalno 75 % mase vozila bude reciklirano, što znači da mora da bude proizvedeno od materijala na kojima je moguće izvršiti reciklažu uz razuman utrošak energije, rada i finansijskih sredstava i što manje ugrožavanje životne sredine. Kod nas gde su kupci sa niskom kupovnom moći prisutno je dugogodišnje korišćenje vozila čiji su elementi već značjano pohabani i dotrajali pa će biti neophodno formirati posebne institucije i pogone za reciklažu ovakvih vozila. Trenutno se kod nas reciklaža vrši u malom obimu i odnosi se pre svega na reciklažu delova od legura aluminijuma, bakra, olova i pojedinih vrsta klasičnih materijala. Ne postoji rešenje za određene vrste plastike, pneumatike itd. Zato je uspora-vanje triboloških procesa kod ovakvih delova i materijala posebno značajno sa tribološkog, ekonomskog i ekološkog aspekta.

[36] Projekat razvoja kako potpuno novog, tako i inoviranog modela automobila nosi velike rizike u svim fazama. Imajući u vidu da je u svetu prosečno vreme za razvoj novog modela oko 3 godine, mnoge aktivnosti se rade na bazi pretpostavljenih i projektnih zahteva, pa je primena metoda za lociranje, analizu i otklanjanje rizika izuzetno značajna. U svetu postoji 61 % fabrika automobila koje proizvode od 10 do 300 hiljada jedinica godišnje i još 20 % fabrika koje proizvode do 10 hiljada jedinica godišnje. Na osnovu tih podataka u radu je zaključeno da postoji realna šansa za opstanak i razvoj srpske autoindustrije, pod uslovom da se izvrši revitalizacija postojećih kapaciteta i modela.

[37] U radu je prikazan globalni koncept upravljanja izradom studije opravdanosti reciklaže iskorišćenih automobila, kao kompleksnim projektom sa gledišta složenosti procesa i multidisciplinarnosti. Proces reciklaže iskorišćenih automobila zahteva formiranje specijalizovanih timova za različite tehnologije. Postoje dva koncepta reciklaže: prvi -

20

deformacija i sečenje vozila u specijalnom uređaju uz razvrstavanje materijala u separatoru; drugi - predviđa prethodno rasklapanje vozila radi izdvajanja delova koji mogu biti korišćeni. Preostali deo vozila se tretira kao kod prvog koncepta.

[38] Troškovi niskog kvaliteta imaju nepovoljan uticaj na poslovanje firme, kako direktno tako i indirektno. Prikazane su i teškoće koje se sreću pri merenju i izračunavanju troškova nekvaliteta proizvoda. Istraživanja izvršena u velikoserijskoj proizvodnji, gde dominira tehnologija obrade rezanjem, pokazauju da je broj proizvoda niskog kvaliteta čak 1,62 % od ukupno obrađene godišnje količine. Navedeni procenat delova niskog kvaliteta je lociran blagovremeno i nije imao negativan odraz na izlazni kvalitet proizvoda.

[39] Svetski kapaciteti za proizvodnju automobila su predimenzionisani za oko 30%. Kupcima se nude automobili različitih kategorija, performansi, kvaliteta, pouzdanosti i dizajna. Industrijski dizajneri imaju veliku odgovornost da obezbede atraktivnost modela automobila i istovremeno zadovolje zahteve brojnih ograničenja. Industrijski dizajneri sve više koriste softvere i metode virtuelnog inženjeringa proizvoda i modula CAID - Computer Aided Industrial Design.

[40] Proizvodnja vozila je i dalje jedna od najznačajnijih industrijskih grana svake zemlje. Mnoge zemlje koje ranije nisu imale proizvodnju vozila, u saradnji sa poznatim svetskim proizvođačima otvaraju pogone i zapošljavaju značajan broj radnika. Pojedine zemlje su uvele posebne mere za privlačenje stranih partnera i pristup nacionalnim tržištima. Naša zemlja raspolaže značajnim kapacitetima koje delimično treba revitalizovati u cilju nastavka saradnje na proizvodnji vozila. Nalaženje stranih strateških partnera je najbrži način za oporavak domaće autoindustrije i povećan stepen zapošljavanja.

[41] Visok kvalitet je jedan od veoma bitnih parametara koje zahtevaju kupci složenih proizvoda. To se posebno odnosi na kupce masovnih proizvoda kao što su putnički automobili itd. Posebno je potencirana činjenica da proizvodnja domaćih kamiona i automobila počiva na licencama vodećih svetskih proizvođača. Ključ za naš širi plasman vozila na otvoreno svetsko tržište je uvođenje standarda ISO 9001: 2000, ISO TS 16949: 2002, ISO 14001 itd. Pored ovih standarda neophodno je intenzivno pratiti i implementirati savremene standarde u oblasti bezbednosti i udobnosti vozila, obezbediti visok nivo zadovoljstva kupaca i sl.

U mnogim radovima, kao na primer radovima pod rednim brojevima 8, 20, 37 i 39, kandidat je koristio i u literaturi naznačio rezultate istraživanja na projektima podržanim od strane Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije (MNTRS - broj MIS 3.02.0192 B. i sl.).

U objavljenim naučno-stručnim radovima dr Miljko Kokić je pokazao originalan pristup, sistematičnost i sposobnost identifikovanja i rešavanja istraživačkih i naučnih problema, zasnovan na velikom iskustvu stečenom kroz istraživanja, analize i delovanje posebno u sledećim oblastima:

» upravljanje proizvodnjom, proizvodnim kapacitetima, logističkim tokovima i produktivnosti rada

» revitalizacije i reinženjeringu postojećih kapaciteta uz unapređenje sistema kvaliteta,

» razvoj proizvoda, reciklaža proizvoda i konkurentnost vozila na tržištu itd.

21

Kroz naučno-stručne radove i mnoge druge aktivnosti kandidata dr Miljka Kokića provejava odlučnost da argumentovano ukaže da naša industrija i dalje ima respektabilne resurse koje je uz revitalizaciju i reinženjering moguće staviti u funkciju konkurentne proizvodnje za domaće tržište i izvoz na razvijena svetska tržišta. Sa puno argumenata, na osnovu svetskih iskustava, ukazuje na ogroman značaj autoindustrije za dalji rast i razvoj industrije, društvenog proizvoda i stepena zaposlenosti. Timskim angažovanjem preko hijerarhijske koordinacije jednog Instituta i 4 Istraživačko-razvojne jedinice kompanije ZASTAVA, zatim većeg broja stručnih funkcija kao i ličnim angažovanjem, doprineo je da su Zastavina vozila i dalje najprodavanija na domaćem tržištu, da se izvoze u okolne zemlje, zemlje Afrike i u Mađarsku, kao i članice EU gde važe veoma strogi evropski propisi. Malo je poznata činjenica da se na slobodnim kapacitetima u Zastavi u fabrikama za proizvodnju mehaničkih sklopova i izradu otpresaka i alata, vrši usluga proizvodnje delova za poznate svetske firme iz Italije, Kanade, Švedske i Rusije.

Time je kandidat praktično pokazao da se, istraživanjem i razvojem za konkretne proizvodne i poslovne procese, može ostvariti misija i cilj istraživača i naučno istraživačke delatnosti da bude glavni činilac i pokretač privrednog i ukupnog društvenog razvoja naše zemlje i obezbedi konkurentnost na sve otvorenijem tržištu, uz rast produktivnosti i kvaliteta.

II.2 NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI PROJEKTIA) PRE IZBORA U ZVANJE VIŠI NAUČNI SARADNIK

A.1 SPISAK NAUČNO-ISTRAŽIVAČKIH PROJEKATA[1] Razvoj i usavršavanje radioaktivnih metoda za proučavanje triboloških pojava na

elementima alata i mašina - Podprojekt Istraživanje eksploatacijskih karakteristika alata za unutrašnje provlačnje pod rukovodstvom prof. dr B. Ivkovića - Elaborat 1/1975 i 10/77. Projekat je finansirala Republička zajednica nauke. Rezultat I - R33

(R33 = 2) bitno poboljšana konstrukcija alata za unutrašnje provlačenje uvedena u proizvodnju u Zastavi. Rezultat II + R33 bitno poboljšane karakteristike ulja za provlačenje u fabrici FAM - Kruševac (R33 = 2)

[2] Revitalizacija postojećih tehnologija u industriji prerade metala u grupaciji proizvođača privrednih vozila, građevinskih mašina i alata, evid. broj C.6.0543 pod rukovodstvom prof. dr B. Ivkovića počev od 1991., uz finansiranje Republič-kog fonda za tehnološki razvoj. Rezultat R33 - Novo rešenje makroekonomskog i tehničkog određivanja tehnološkog nivoa opreme (TN1 do TN 10) po novoj Metodologiji. (R32 = 3 )

[3] Istraživanje i razvoj privrednog vozila korisne nosivosti 1100 kg pod rukovodstvom prof. dr D. Simića počev od 1991., uz finansiranje Republičkog fonda za tehnološki razvoj. Rezultat R32 - Konstrukcija, razvoj i homologacija novog oslanjanja vozila "RIVAL" - Gama S, kombi i sanitet. (R32 = 3 )

[4] Povećanje kapaciteta za proizvodnju 125.000 mostova godišnje za izvoz "Zastave" u Poljsku (interno u "Zastavi"). Rezultat R33. Bitno poboljšana tehnologija proizvodnje zadnjih mostova. Dokaz: višegodišnji izvoz iz "Zastave" u Poljsku. (R33

= 2)

22

[5] Povećanje kapaciteta vozila JUGO na 130.000 jedinica godišnje (Interno u "Zastavi"). Rezultat R32 - Izvoz i homologacija vozila na tržište SAD. (R32 = 3)

[6] Uvođenje petostepenog menjača za vozila "ZASTAVA" (Interno). Rezultat R32 - Uvedeni novi bitno poboljšani proizvodi - menjači za putnička vozila u "Zastavi" (R32 = 3).

[7] Uvođenje automatskog menjača za vozila "Zastava" za izvoz za Ameriku (Interno). Rezultat R33. Urađena nova, bitno poboljšana tehnologija za osvajanje prototipova automatskog menjača. (R33 = 2)

[8] Revizija projekta "JUGO" za Mehaničku obradu "Zastava automobila", "Livnicu" u Topoli, HTD-Ohrid, Mehaničku obradu kamiona itd. Rezultati R33. Bitno poboljšane tehnologije livenja sivog liva, silumina i njihova mehanička obrada. (R33 = 2)

[9] Stručna ekspertiza projekata za "METAL" Resavica i pogon "Zastave" u Gruži po zahtevu Ekonomskog instituta - Kragujevac, za potrebe banaka radi procene opravdanosti investicija. Rezultat R33 - Date bitne sugestije za poboljšanje tehnologije za obradu metala i plastike. (R33 = 2)

[10] Prenos proizvodnje više tipova vozila iz programa fabrike "Zastava kamioni" u Rusiju, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku, Kolumbiju, Ekvador itd (interno). Rezultat R32 - Otvoreno tržište u Rusiji i formirana mešovita firma "SIBAUTO". Dokaz - Protokol od 17. 03. 1995. i 26. 1. 1996. godine. (R32 = 3)

[11] Učešće u naučnom projektu "Štednja energije ktroz tribologiju" 11MO1E1 u periodu od 1996. do 2000., koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije. Rukovodilac projekta prof. dr Miroslav Babić. Rezultat R32 - Bitno poboljšana tehnologija i konstrukcija specijalnih vozila, uvođenjem novih materijala pd plastike za Fabriku "ZASTAVA KAMIONI" u Kragujevcu. Dokaz: Projektni zadatak iz novembra 1996. (R32 = 3)

[12] Učešće u podprojektu tehnološkog projekta "Razvoj komponenti i sistema motora vozila"- S.5.32.66.0023 Koordinator IA - Zastava (podprojekt PP1 "Razvoj vozila sa pogonom na komprimovani prirodni gas" od 1998. koji finansira MINT republike Srbije. Rukovodilac projekta prof. dr Čedomir Duboka. Rezultat R33 - Urađena Studija ugradnje komponenti i motora na vozilu RIVAL od 5 t za prevoz hleba uz pogon na komprimovani prirodni gas. (R33 = 2)

[13] Rukovodilac inovacionog projekta I.5.1405 pod nazivom "Projektovanje i izrada opitnog stola za ispitivanje veka trajanja kardanskih vrata" koji je finansiralo MINT Republike Srbije tokom 1996/97. Rezultat R33 - realizovani opitni stolovi kao novi prototipovi i nova metoda ispitivanja vratila kroz definisanje kriterijuma na nivou novog tehničkog uslova (TU). Dokaz: Završni izveštaj ZI-IP97 za MInistarstvo za nauku i tehnologiju RS (u prilogu). (R33 = 2)

[14] Rukovođenje projektom ugradnje motora i menjača domaćeg proizvođača IMR, umesto uvoza iz "IVECO" - Italija, u vozilo "RIVAL" u fabrici "Zastava kamioni" za vreme embarga. Rezultat R32 - realizovana prototipska ugradnja i izvršena uspešna putna ispitivanja vozila na preko 20.000 km u saradnji sa fabrikom IMR. (R32 = 3)

[15] Učešće u naučno-strateškom projektu "Primena teorije stabilnosti na optimizaciju upravljanja privrednih vozila "Zastava kamioni" 1998/99. Rukovodilac projekta

23

prof. dr Dušan Simić, finansirano od Saveznog Ministarstva za nauku . Rezultat R32. Bitno poboljšana konstrukcija novog modela vozila sa pogonom na 4 točka (4x4) u fabrici "Zastava kamioni" - vozilo tipa "ZK 101". Dokaz - homologacija po ECE i EEC u Italiji za tip 35.10 i Projektni zadatak. (R32 = 3)

[16] "Bitno poboljšanje tehnologija dubokog izvlačenja velikih otpresaka od tankih limova sa alatima od specijalno armiranog betona". Rezultat R32. Poboljšanje se sastoji u novoj metodi oblikovanja forme - gravure preko trajne ugradnje jednog originalnog otpreska ili posebno oblikovanogh prototipskog uzorka. Ova nova tehnologija je pogodna za izradu manjih serija otpresaka uz znatne uštede u vremenu i investicijama. Poboljšana tehnologija je realizovana na nekoliko alata u vreme embarga u fabrici "Zastava kamioni" i dobila pisane i usmene čestitke od firme IVECO - Italija. Dokaz je priložen ranije. Autori su: kandidat dr Miljko Kokić, rukovodilac projekta, Borivoje Đorđević i Zoran Antonijević. (R32 = 3).

[17] "Projekt razvoja i uvođenja u proizvodnju vozila gama S sa šasijom ZK, kabinom - školjkom Daily i Turbo Daily", realizovan je i izvršena homologacija vozila. Rezultat R32. Dokaz - izveštaj o homologaciji tipa 35.10 itd. i Projektni zadatak. (R32

= 3)

A.2 PRIKAZ NAUČNO-ISTRAŽIVAČKIH PROJEKATA

Naučno-istraživački projekti kandidata dr Miljka Kokića do izbora u zvanje viši naučni saradnik su detaljno prikazani u izveštaju o ispunjenosti uslova za izbor u zvanje viši naučni saradnik.

B) POSLE IZBORA U ZVANJE VIŠI NAUČNI SARADNIKB.1 SPISAK NAUČNO-ISTRAŽIVAČKIH PROJEKATA

a) Bitno poboljšani postojeći proizvod i tehnologija R32 = 3

[1] Projekat podržan od Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj RS pod nazivom "Integrisane tehnologije i informacioni reinženjering za nove/poboljšane proizvode inovativnog preduzeća" MIS.3.02.0192.B od 2002. Rezultat R 32 - bitno poboljšana organizacija rada i informacioni sistemi u Društvu Zastava Automobili. Dokaz završni izveštaj o projektu rukovodioca projekta prof. dr Miroslava Pilipovića upućenog Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine. (R32 = 3).

[2] Inoviranje modela Zastava Koral i Florida In. Rezultat bitno poboljšan proizvod za domaće tržište i izvoz (R32 = 3). Dokaz je povećan plasman modela In na tržištu.

[3] Uvođenje motora EURO 3 u vozila Zastava Koral. Rezultat je bitno poboljšan proizvod za izvozna tržišta, dokaz je završna homologacija po EURO 3 normama. (R32 = 3). Dokaz: Ugovor i Protokol sa PCM i homologacije po ECE pravilnicima.

[4] Uvođenje motora EURO 3 u vozila Zastava Florida. Rezultat je bitno poboljšan proizvod za izvozna tržišta, dokaz je završna homologacija po EURO 3 normama. (R32 = 3). Dokaz: Ugovor i Protokol sa PCM i homologacije po ECE pravilnicima.

[5] EUREKA - ASMATA, Grupa 1 za zamenu delova od čelika delovima od aluminijuma. Rukovodilac projekta Prof. dr K-D.Bouzakis, Aristotel univerzitet, Solun, Grčka. Rezultat je savremeno rešenje i bitno poboljšanje naplatka točka vozila Jugo-Koral od Al legure, Konstruktivni crtež u 3D - Catia itd. (R32 = 3)

24

Dokaz - korespondencija sa rukovodiocem projekta i konstruktivni crtež u 3D. (CAD)

[6] Uvođenje servo(hidro) upravljača vozila Florida. Bitno poboljšan proizvod (R32 = 3) realizovan u proizvodnji.

b) Prototip, nova metoda itd. R33=2

[7] Razvoj novog putničkog automobila na platformi ino partnera. Rezultat je u obliku investicionog programa koji je ponuđen za investiranje (R33 = 2). Dokaz: Odluka Upravnog odbora Grupe Zastava vozila, a.d. – 4.novembar 2003. o usvajanju Projekta i projektnog zadatka.

[8] Studija izvodljivosti sklapanja automobila TATA INDIKA iz CKD setova u Društvu Zastava automobili, Kragujevac. Rezultat je u obliku Studije izvodljivosti (R33 = 2). Dokaz: projektni zadatak i Odluke nadležnog organa.

[9] Studija izdvodljivosti za proizvodnju iz CKD setova vozila TATA – Pick Up i džip u Društvu ZASTAVA KAMIONI, Kragujevac. Rezultat je u obliku Studije izvodljivosti (R33 = 2). Dokaz: projektni zadatak i Odluke nadležnog organa.

[10] Studija izvodljivosti za proizvodnju terenskog vozila MAHINDRA SCORPIO i MAHINDRA BOLERO u Zastava kamioni, d.o.o. Rezultat je u obliku Stu-dije izvodljivosti (R33 = 2). Dokaz: projektni zadatak i Odluke nadležnog organa.

[11] Studija mogućnosti organizacije proizvodnje mašina i opreme na raspoloživim resursima Društva Zastava automobili, a.d., Kragujevac. Rezultat je u obliku Studije izvodljivosti (R33 = 2). Dokaz: projektni zadatak .

B.2 PRIKAZ NAUČNO-ISTRAŽIVAČKIH PROJEKATA

a) Bitno poboljšani postojeći proizvod i tehnologija R32=3

[1] Projekat MNTIRRS: Integrisane tehnologije i informacioni reinženjering za nove/poboljšane proizvode inovativnog preduzeća - MIS.3.02.0192.B od 2002. - 2005., rukovodilac projekta: Prof. dr Miroslav Pilipović. Korisnik rezultata projekta i participant: Zastava automobili Kragujevac i drugi. U okviru projekta koji je realizovan u tri godine ostvaren je veći broj konkretnih rezultata. Kandidat dr Miljko Kokić je posebno bio angažovan na delu projekta koji se odnosio na reinženjering postojećih kapaciteta za procese mehaničke obrade. Urađena je interna studija mogućnosti revitalizacije opreme uz podizanje tehnološkog nivoa uvođenjem numeričkog upravljanja na reprezentativnom uzorku obradnih sistema. Poseban doprinos kandidat je dao u oblasti reinženjeringa informacionog sistema fabrike “Zastava automobili”, jer je dotadašnji informacioni sistem uništen u bombardovanju Zastave 1999. Posle bombardovanja, Zastava je napustila veliki IBM sistem i krenula u formiranje novog informacionog sistema zasnovanog na personalnim računarima. U okviru navedenog projekta kandidat je uz učešće drugih projektanata obezbedio potrebnu koordinaciju, uslove i potrebnu opremu u cilju integrisanja prethodno razvijenih modula u jedinstven informacioni sistem. Pojedine organizacione celine su povezane uz upotrebu antenskih mreža, uz redukovanje troškova. Angažovanjem na ovom projektu projektanata iz Zastave i sa fakulteta iz Kragujevca i Beograda obezbeđen je celovit informacioni sistem za automatsko praćenje automobila od momenta silaska sa montažne trake, kroz naredne faze finalizacije i kontrole pa sve do

25

otpreme prodajnim kućama. Rezultat je bitno poboljšana organizacija rada i informacioni sistem u društvu “Zastava automobili” itd.

[2] Projekat inoviranja modela Zastava Koral i Florida In, 2002. - 2003. Rukovodilac projekta: M. Popović, projektanti i koordinatori: dr Miljko Kokić, M. Erić, N. Erić i projektanti Instituta Zastava automobili. U okviru ovog projekta redizajniranja i inoviranja modela putničkih automobila marke Zastava, uz primenu CAD tehnologije - softver Catia, uloženo je više miliona evra i to je najveći investicioni poduhvat vezan za inoviranje modela posle raspada Ex YU. Ovaj projekat je rađen uz angažovanje poznate italijanske kuće za dizajn a ostali poslovi su obavljeni sopstvenim snagama. Kandidat Dr M. Kokić je dao odlučujući doprinos da se ovaj projekat realizuje u proizvodnji uz prethodnu izradu potrebnih studija koje su prošle propisanu proceduru za ocenu i odlučivanje, zatim za izbor plastičnih materijala od polipropilena umesto u startu planirane RIM plastike koja nije podobna za reciklažu. Kandidat je zahvaljujući svojoj funkciji obavio pregovore i potpisao ugovor za početak izrade alata u italijanskoj fabrici, jer se alati tako velikih gabarita ne proizvode u našoj zemlji. Vozila Koral i Florida In su uvedena u proizvodnju sa novim delovima, koji se izrađuju brizganjem polipropilena koji je pogodan za reciklažu. Obim prodaje inoviranih modela je znatno porastao, zahvaljujući realizovanim značajnim poboljšanjima.

[3] Projekat uvođenja motora EURO 3 u vozila Zastava Koral, 2003. - 2004. Ruko-vodilac projekta: Andreja Savčić - Institut Zastava automobili, projektanti i koordinatori: N. Erić, dr Miljko Kokić i ostali projektanti Instituta Zastava automobili, Korisnik rezultata projekta: Zastava automobili Kragujevac. U okviru ovog projekta izvršena je studija ugradnje francuskog motora zapremine 1,1 litar i konstrukcija oko 100 novih delova koji su bili neophodni da se ovaj motor i njegova oprema ugradi u vozilo Zastava Koral. Izvršeno je testiranje automobila u laboratorijskim i ambijentalnim uslovima na proizvedenim prototipovima, izvršena su predhomologaciona i homologaciona ispitivanja koja su verifikovana u Institutu za homologaciju TIV - u Češkoj. Inovirani proizvod je lansiran na tržište pod oznakom Koral 1.1 In L. Kandidat je dao veliki doprinos realizaciji projekta kroz direktnu koordinaciju aktivnosti, počev od potpisivanja ugovora za kupovinu motora, razvoja, konstrukcije i osvajanja novih pozicija itd.

[4] Projekat uvođenja motora EURO 3 u vozila Zastava Florida, 2003. - 2004. Rukovodilac projekta: Andrija Savčić - Institut Zastava automobili, projektanti i koordinatori: N. Erić, mr Z. Bogdanović, dr Miljko Kokić i projektanti Zastava automobili. Korisnik: Zastava automobili Kragujevac. U okviru ovog projekta za vozilo Florida ugrađen je francuski motor zapremine 1,6 litara, koji zadovoljava norme EURO 3. Kao i u prethodnom projektu i za ovaj motor bilo je neophodno uraditi posebnu studiju ugradnje motora i izvršiti razvoj i konstrukciju preko 100 novih specifičnih pozicija, uz sve ostale aktivnosti kao kod vozila Koral.

[5] Projekat EUREKA – ASMATA, Group 1 za zamenu delova od čelika delovima od aluminijuma, 2004. - 2005. Rukovodilac projekta: prof. K-D. Bouzakis, Aristotel univerzitet, Solun, Grčka, projektanti: prof. dr B. Ivković, prof. dr M. Stefanović, prof. dr. A. Rac, dr Miljko Kokić i drugi. Korisnik: Zastava automobili Kragujevac i DROMEAS – Seres, Grčka. U okviru projekta izvršena je studija mogućnosti zamene otpresaka koji su izrađeni od čeličnog lima sa limom koji je izrađen od legure alumunijuma. Izvršena je

26

proizvodnja poklopca motora za vozilo Florida od Al lima koji je nabavljen iz fabrike Seval Sevojno. Urađeni su prototipski uzorci spoljne obloge i unutrašnjeg kostura poklopca (haube motora). U okviru EUREKA programa , zahvaljujući navedenom projektu, izvršeno je dizajniranje i konstrukcija naplatka (felne) točka, koji će se proizvoditi od specijalne legure aluminijuma po novoj metodi uz primenu Tixo postupka. Dokumentacija je urađena u institutu Zastava automobili korišćenjem CAD tehnologije i predata firmi DROMEAS u Grčkoj u cilju izrade dva prototipska uzorka i konačne verifikacije projekta. Kandidat dr Miljko Kokić je aktivno učestvovao u realizaciji ovoga projekta i bio je zadužen za koordinaciju svih aktivnosti u Zastavi. Rezultati ovog projekta saopšteni su na sastancima učesnika EUREKA programa, koji su održani u više navrata u Grčkoj i Srbiji. Rad na ovom projektu omogućio je Zastavi da primenjuje moderne materijale na svojim vozilima, koji mogu uspešno i racionalno da se recikliraju, što je trend u svetu. Treba naglasiti da je veoma mali broj eksperata i projektanata iz Srbije imao priliku da učestvuje na projektima u okviru EUREKA programa.

[6] Projekat uvođenja servo (hidro) upravljača vozila Florida, 2003. - 2005. Rukovodilac projekta: Dragan Ranković - Centar za strateški razvoj Zastava automobili Kragujevac. Projektanti i koordinatori: N. Erić, dr Miljko Kokić, D. Banić i projektanti Instituta Zastava automobili. Korisnik: Zastava automobili Kragujevac. U okviru ovog projekta kandidat dr Miljko Kokić je vršio koordinaciju aktivnosti počev od faze nabavke hidro upravljača od proizvođača TRW Italija, pa kroz sledeće faze izrade studije ugradnje, konstrukcije specifičnih pozicija, osvajanja izrade prototipova, ispitivanja i verifikacije. Kandidat je učestvovao u koordinaciji izrade Investicijske studije izvodljivosti ovog projekta i izvršio je verifikaciju raspodele programa za proizvodnju delova i ugradnju specifičnih pozicija koje su vezane za servo upravljač vozila Florida.b) Prototip, nova metoda itd., R33=2

[7] Projekt razvoja novog putničkog automobila na platformi ino partnera, 2003. Rukovodilac projekta: Zoran Radojević - Grupa Zastava vozila Kragujevac. Projektanti: dr Miljko Kokić i drugi, konsultanti: Prof. dr Slavko Arsovski i drugi. Korisnik: Zastava automobili Kragujevac. Sa ovim projektom projektanti su, na osnovu opsežnih istraživanja i analiza, došli do zaključka da je strateški važno a ekonomski racionalno realizovati nov model automobila uz korišćenje već postojeće platforme nekog od vodećih svetskih proizvođača.Korišćenje zajedničke platforme je trend koji je prisutan i kod vodećih svetskih proizvođača automobila. Kandidat dr M. Kokić sa saradnicima na projektu i rukovodiocem projekta je posetio razvojni centar firme MAGNA STAYER iz Austrije i firmu RENO iz Francuske a pregovori su vođeni i sa razvojnim centrima iz Nemačke, Švajcarske i Italije. Na osnovu sopstvenih istraživanja i ponuda razvojnih svetskih centara urađen je navedeni projekat na koji su sugestije dali eminentni naučni radnici sa fakulteta iz Kragujevca, Beograda i Novog Sada. Finalni projekat je ponuđen nadležnim državnim organima na podršku. Zbog nedostatka investicionih sredstava od nekoliko stotina miliona evra, ovaj projekat još nije ušao u fazu realizacije.

[8] Projekat Studije izvodljivosti sklapanja automobila TATA INDIKA iz CKD setova u Društvu Zastava automobili Kragujevac, 2004. Rukovodilac projekta: dr Miljko Kokić. Projektanti: Projektni tim Grupe Zastava vozila i Zastava automobili. Korisnik: Zastava automobili Kragujevac. U okviru ovog projekta urađena je studija izvodljivosti

27

koja je pokazala da je opravdano vršiti sklapanje automobila TATA INDIKA, koji se proizvodi u Indiji. Ovaj model je dizajniran od strane poznate italijanske firme I.D.E.A. i ima moderne performanse. Studija je pokazala da postoji tržišna potreba, uz mogućnost plasmana na domaćem tržištu i tržištu okolnih zemalja, da nisu potrebna velika investiciona ulaganja i da bi se obezbedilo dodatno zapošljavanje.Ova studija pokazuje pozitivne ekonomske efekte i profitabilnost. Indijski partner je ovaj model počeo da izvozi u Englesku i do daljnjeg odustao od saradnje sa Zastavom, koja se zbog toga okrenula drugim projektima za sklapanje modela kao što je projekt sa Fijatom itd.

[9] Projekt studije izvodljivosti za proizvodnju iz CKD setova vozila TATA-PICK UP i džip u društvu Zastava kamioni Kragujevac, 2004. Rukovodilac projekta: dr Miljko Kokić. Projektanti: Projektni tim Grupe Zastava vozila i Zastava kamioni Kragujevac. Korisnik: Zastava kamioni Kragujevac. U okviru ove studije pokazano je da je moguća racionalna proizvodnja Pick-up vozila i džipova na slobodnim kapacitetima u društvu Zastava kamioni. Marketinška analiza pokazuje da je plasman moguć na domaćem tržištu a za džipove postoji interes i u Grčkoj i Italiji. Ekonomski pokazatelji su pozitivni i posao bi bio profitabilan. I pored početne zainteresovanosti, firma TATA iz Indije je do daljnjeg odustala od saradnje na ovom projektu.

[10] Projekat studije izvodljivosti za proizvodnju terenskog vozila MAHINDRA SCORPIO I MAHINDRA BOLERO u Zastava kamioni d.o.o, 2004. Rukovodilac projekta: dr Miljko Kokić. Projektanti: Projektni tim Grupe Zastava vozila i Zastava kamioni Kragujevac. Korisnik: Zastava kamioni Kragujevac. Urađena studija izvodljivosti je pokazala iste efekte kao prethodno navedeni projekt sa firmom TATA.

[11] Projekat studije mogućnosti organizacije proizvodnje mašina i opreme na raspoloživim resursima društva Zastava automobili a.d. Kragujevac, 2005. Rukovodilac projekta: dr Miljko Kokić. Projektanti: Projektni tim Zastava automobila i Grupe Zastava vozila Kragujevac. Korisnik: Zastava automobili Kragujevac. Studijom je obrađena potreba formiranja nove organizacione celine koja bi se bavila revitalizacijom postojeće opreme i proizvodnjom nove opreme i uređaja za sopstvene potrebe i za tržište. Na osnovu izvršenih istraživanja došlo se do zaključka da postoje neiskorišćene rezerve u mašinama koje mogu da se stave u funkciju navedenog projekta i da postoje kadrovi koji su već imali iskustva u proizvodnji novih mašina. Naime, u okviru funkcije održavanja Zastava automobili u ranijem periodu samostalno su proizvedene složene mašine za vakumiranje delova od plastike, za servo pojačivač i vrlo složen obradni centar za H vešanje vozila Florida. Postoje tržišne potrebe za proizvodnju mašina i uređaja a postoje i raspoloživi resursi koje treba kompletirati sa delom nove opreme, kako bi ovaj novi program bio profitabilan.

II.3 REKAPITULACIJA REZULTATA KANDIDATANa osnovu prikazanog spisaka i analize rezultata kandidata izvedeno je vrednovanje

rezultata i naučne kompetentnosti kandidata dr Miljka Kokića, višeg naučnog saradnika. Rezultati, prikazani u tabeli 1, se odnose na odgovarajuće vremenske periode (do izbora u zvanje viši naučni saradnik i nakon izbora u ovo zvanje), kao i na ukupnu aktivnost kandidata (ukupnu naučnu kompetentnost).

28

Tabela 1.: Naučna kompetentnost kandidata dr Miljka Kokića, višeg naučnog saradnika

Red. broj

Rezultat R Do izbora Posle izbora SvegaRbroj R broj R

1. Naučne knjige i monografije

R10 R13 = 5 1 5 1 5 10

2. Tehnička rešenja

R30 R32 = 3 9 27 6 18 45R33 = 2 9 18 5 10 28

3. Objavljeni rad. međ. značaja

R50 R52 = 3 8 24 4 12 36R54 = 1 6 6 12 12 18

4. Objavlj. rad. nacionalnog značaja

R60 R61 = 2 1 2 5 10 12R62 = 1,5 8 12 7 10,5 22,5R65 = 0,5 26 13 12 6 19

5. Radovi štamp. u izvodu

R70 R72 = 0,5 2 1 1R73 = 0,2 1 0,2 0,2

UKUPNO: 108,2 78,5 186,7

Na bazi prikazanog vrednovanja rezultata kandidata dr Miljka Kokića, višeg naučnog saradnika (tabela 1), može se izvući i analiza (vrednovanje rezultata) po oblastima bitnim za unapređenje kandidata u više naučno zvanje odnosno zvanje naučni savetnik. Analiza data u tabeli 2 pokazuje da kandidat dr Miljko Kokić, viši naučni saradnik, poseduje naučnu kompetentnost potrebnu za izbor u više zvanje.

Tabela 2.: Naučna kompetentnost kandidata dr Miljka Kokića, višeg naučnog saradnika, po oblastima

Red. br.

Grupa rezultata Ukupno Posle izbora Minimalno potrebna naučna kompetentnost

1. R10+R20+R30+R40+R50+R61 152 62 402. R50 59 24 163. R62-66+R70 42,7 16,5 10

II.4 ODBRANJENE MAGISTARSKE TEZE I DOKTORSKE DISERTACIJE POSLE IZBORA U ZVANJE VIŠI NAUČNI SARDANIK

Kandidat dr Miljko Kokić je, posle izbora u zvanje viši naučni saradnik, bio konsultant pri izradi 11 magistarskih teza na Fakultetima u Kragujevacu i Beogradu za sledeće kandidate: Dragoslav Milošević, Miodrag Milošević, Živorad Milić, Slobodan Vasiljević, Branislav Nedeljković, Zoran Punoševac, Dragan Karović, Mileta Raičević, Fatima Živić i Ivan Đokić (član komisije za ocenu i odbranu rada).

A. MAGISTARSKE TEZE POSLE IZBORA U PRETHODNO ZVANJE

Kandidat dr Miljko Kokić je, posle izbora u zvanje viši naučni saradnik, bio član komisije za ocenu pisanog dela i odbranu magistarske teze za sledeće kandidate:

29

[1] Punoševac Z., Menadžment znanjem u sistemu kvaliteta Trayal korporacije, Mašinski fakultet u Kragujevcu, 2004.

[2] Živić F., Štednja materijala i energije kroz tribologiju, Mašinski fakultet u Kragujevcu, 2005.

[3] Đokić I., Reinženjering poslovnih procesa u automobilskoj industriji sa aspekta kvaliteta, Mašinski fakultet Kragujevac, 2006.Dr Miljko Kokić je bio i član komisije za ocenu podobnosti kandidata i teme

magistarskog rada kandidata:[1] Raičević M., Uticaj algoritma ABS-a na parametre kočenja putničkog motornog

vozila, Mašinski fakultet, Kragujevac, 2005.

B. DOKTORSKE DISETACIJE

Dr Miljko Kokić je bio konsultant pri izradi pet doktorskih radova i to za kandidate: Branislav Nedeljković, Božidar Krstić, Bogdan Nedić, Nada Živanović i Živorad Milić.

C. IZBORI U NAUČNO ISTRAŽIVAČKA ZVANJA

Kandidat je bio član komisije za pripremu i pisanje izveštaja za izbor u zvanje istraživač saradnik za kandidata:[1] Mr Dragan Rajković, izbor u zvanje istraživač saradnik, Mašinski fakultet

Kragujevac, 2005.

II.5 CITIRANOST RADOVA KANDIDATA Posle izbora u zvanje viši naučni saradnik radovi kandidata su citirani u mnogim

publikacijama, saopštenjma i slično, kao što su, na primer:[1] Demić M., akademik Akademije kvaliteta Ruske Federacije, knjiga Projektovanje

putničkih automobila, izdavač Mašinski fakultet u Kragujevcu, 2004., ISBN 86-8581-64-X (kandidat M. Kokić naveden u literaturi na strani 15 pod red. br. 5).

[2] Rajković D., Kostić V., Milićević R., Metodologija anketiranja u utvrđivanju i poboljšanju zadovoljstva korisnika, nacionalni naučno-stručni časopis Menadžment totalnim kvalitetom, izdaje JUSK, 2003., Kragujevac, Vol.31, No 2, 2003, UDK 658.5, YU ISSN 0354-9771, (kandidat M. Kokić naveden u literaturi strana 158 pod br.2).

[3] Najdanović B., Zadovoljstvo kupca automobila - odrednice i postupak ispitivanja, Zbornik radova sa Festivala kvaliteta 2005, organizator Mašinski fakultet - Centar za kvalitet Kragujevac, 2005. (kandidat M. Kokić naveden u literaturi na strani D-15 na rednom broju 2).

[4] Demić M., Sto godina motornih vozila u Srbiji, Zbornik radova na CD-u sa XIII međunarodnog naučnog simpozijuma MVM04 Kragujevac, 2004, Okrugli sto (kandidat M. Kokić naveden u literaturi na strani 38 pod rednim brojem 15).

[5] Đokić I., Reinženjering poslovnih procesa u automobilskoj industriji sa aspekta kvaliteta, magistarska teza, Mašinski fakultet Kragujevac, 2006. (kandidat M. Kokić naveden u literaturi na strani 127 pod rednim brojem 22) itd.

30

III. ZAKLJUČAK I PREDLOG KOMISIJEIII.1 ZAKLJUČAK I MIŠLJENJE KOMISIJE

Uvidom u raspoloživu dokumentaciju (prijavu kandidata i lični dosije), sagleda-vanjem ukupne naučno istraživačke, stručne, pedagoške i druge aktivnosti kandidata dr Miljka Kokića, višeg naučnog saradnika, resornog zamenika generalnog direktora Grupe Zastava vozila za oblast razvoja, kvaliteta, NIR-a i industrijskih inicijativa, Komisija konstatuje da kandidat dr Miljko Kokić, viši naučni saradnik ima:

» doktorat tehničkih nauka,» objavljenu monografiju, pri izboru u prethodno zvanje, i jednu pripremljenu za

štampu posle izbora u prethodno zvanje,» objavljene stručne i naučne radove u časopisima međunarodnog ranga, vodećim

nacionalnim časopisima i nacionalnim časopisima,» brojne naučne radove saopštene u kontinuitetu na Naučnim skupovima i

Konferencijama međunarodnog i nacionalnog ranga, objavljene u celini i izvodima,

» realizovana i u praksi sprovedena tehnička rešenja kao plod rukovođenja brojnim projektima u grupi Zastava vozila,

» naučno stručne kritike i polemike sprovedene u okviru međunarodnog časopisa,» značajne rezultate na uzdizanju naučno istraživačkog i nastavnog podmlatka itd.,

kao i potrebnu naučnu kompetentnost za izbor u naučno zvanje naučni savetnik (tabela 3).

Tabela 3.: Naučna kompetentnost kandidata dr Miljka Kokića, višeg naučnog saradnika, posle izbora u zvanje višeg naučnog saradnika

Red. br.

Grupa rezultata Posle izbora Minimalno potrebna naučna kompetentnost

1. R10+R20+R30+R40+R50+R61 62 402. R50 24 163. R62-66+R70 16,5 10

Na bazi iznetih činjenica Komisija jednoglasno zaključuje da kandidat dr Miljko Kokić, viši naučni saradnik, resorni zamenik generalnog direktora Grupe Zastava vozila za oblast razvoja, kvaliteta, NIR-a i industrijskih inicijativa, ispunjava sve Zakonom o naučno istraživačkoj delatnosti i Pravilnikom o kriterijumima za sticanje naučnih zvanja, propisane i potrebne uslove i kriterijume za sticanje naučnog zvanja naučni savetnik.

III.2 PREDLOG KOMISIJENa osnovu pregleda i detaljne analize i vrednovanja naučno istraživačkih, stručnih i

drugih aktivnosti kandidata dr Miljka Kokića, višeg naučnog saradnika, iznetih mišljenja i zaključaka, članovi Komisije jednoglasno i sa posebnim zadovoljstvom predlažu Izbornom veću Mašinskog fakulteta u Kragujevcu da kandidata dr MILJKA KOKIĆA, višeg naučnog saradnika, resornog zamenika generalnog direktora Grupe Zastava vozila za oblast razvoja, kvaliteta, NIR-a i industrijskih inicijativa, predloži Komisiji Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine za izbor u zvanje NAUČNI SAVETNIK.

31

ČLANOVI KOMSIJE:

_________________________________1. Dr JANKO HODOLIČ, redovni profesor Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad; naučne oblasti: Mašine alatke, CIM sistemi, Fleksibilni tehnološki sistemi, Automatizacija

__________________________________2. Dr ČEDOMIR DUBOKA, redovni profesorMašinski fakultet, Beograd; naučna oblast: Motorna vozila

__________________________________3. Dr MIODRAG LAZIĆ, redovni profesorMašinski fakultet, Kragujevac; naučne oblasti: Proizvodne tehnologije II (Obrada metala rezanjem), Metrologija, Sistem kvaliteta

__________________________________4. Dr BRANISLAV JEREMIĆ, radovni profesorMašinski fakultet, Kragujevac; naučne oblasti: Terotehnologija, Tribologija, Tehnička dijagnostika, Inženjering održavanja

__________________________________5. Dr SLAVKO ARSOVSKI, redovni profesorMašinski fakultet, Kragujevac; naučne oblasti: Proizvodni sistemi, Fleksibilna automatizacija, Menadžment kvalitetom

32