1

POSLOVNI FAKULTET U VALJEVU

Studijski program: Finansije i bankarstvo

DIPLOMSKI RAD:

TRGOVANJE NA MEUNARODNOM DEVIZNOM TRITU - FOREX

Mentor: Student: Docent dr Zoran Jovi Jovica Damnjanovi 133/ 2007

Valjevo, 2011.

2

SADRAJ SADRAJ ............................................................................................................................................ 2 1. Uvodna razmatranja ......................................................................................................................... 3 2. O Forex- u ........................................................................................................................................ 4

2.1. Prednosti Forex trita ............................................................................................................ 4 2.2. Sektori Forex trita ................................................................................................................ 5 2.3. Glavne valute .......................................................................................................................... 6 2.4. Pojam leverida ....................................................................................................................... 7

3. Fundamentalna analiza ..................................................................................................................... 9 4. Tehnika analiza ............................................................................................................................ 11

4.1. Grafikoni ............................................................................................................................... 12 4.2. Trend, podrka, otpor Dauova teorija ................................................................................ 14 4.3. Metode matematikog trgovanja (Tehniki indikatori) ........................................................ 16 4.4. Fibonaijeva teorija i njena primena u tehnikoj analizi ...................................................... 20 4.5. Eliotova teorija talasa (Elliot Wave Theory) ........................................................................ 22

5. Upravljanje novcem ....................................................................................................................... 25 5.1. Tipovi upravljanja novcem ................................................................................................... 25 5.2. Metode upravljanja novcem .................................................................................................. 27

6. Put kroz Forex ................................................................................................................................ 29 6.1. Zapoinjanje trgovanja.......................................................................................................... 29 6.2. Kreiranje strategije za trgovanje baziranoj na tehnikoj analizi ........................................... 32 6.3. Disciplina i samokontrola ..................................................................................................... 34

Zakljuak............................................................................................................................................ 36 SPISAK SLIKA ................................................................................................................................. 37 LITERATURA .................................................................................................................................. 38

3

1. Uvodna razmatranja Po zavretku akademskog obrazovanja, postavlja se pitanje budueg zaposlenja koje moe da ostvari ciljeve koji su bili osnova nastavka obrazovanja. Diplomirani ekonomista orjentisan na finansije i bankarstvo ima irok izbor opcija za zapoinjanje ili nastavak profesionalne karijere. Kao opcije se pojavljuju rad u razliitim finansijskim institucijama, poput banaka, osiguravajuih kompanija, na berzama, kao i rad u komercijalnom delu razliitih sektora privrede. Pored navedenih opcija postoji jo jedan sektor u kome diplomirani ekonomista moe nai profesionalnu satisfakciju. To je trgovanje na meunarodnom deviznom tritu, Forex-u. S obzirom da je oblast deviznog trita prilino zapostavljena u naem obrazovanju, cilj ovog rada je da na to jednostavniji nain, u osnovnim crtama predstavi pojam Forex-a, njegove inioce, kao i mogunosti trgovanja na ovom tritu. Na je stav da trgovanje na deviznom tritu predstavlja realnu i ostvarljivu poslovnu priliku, koja je dostupna svima, i koja moe biti osnovni izvor prihoda, ali i da ovakav vid poslovne delatnosti nosi odreene rizike sa kojima ne moe svako da se nosi. Istraivanje i rad na samom radu obavljeno je primenom standardnog metodolokog postupka. Osnovna komponenta ovog metodolokog postupka je tzv. desk istraivanje strane i domae literature iz oblasti berzanskog poslovanja, fundamentalne i tehnike analize, istorijata razvoja deviznog trita, upravljanja novcem, publikacija vezanih za praktine aspekte trgovanja na berzama, Interneta i dr. Rad je sastavljen od teorijskog i praktinog dela. U drugom poglavlju, O Forex- u, smo predstavili osnove deviznog trita; istorijat, delove Forex-a, predmet trgovanja i objanjavanje odreenih specifinih termina. Poglavlja tri i etiri se bave analizama koje se primenjuju i koje predstavljaju osnovu trgovanja. Tree poglavlje, se bavi fundamentalnom analizom, dok se poglavlje etiri bavi tehnikom analizom. Zbog line orjentacije ka tehnikoj analizi, fundamentalnu analizu smo predstavili u krajnje osnovnim crtama. Razlog za to je i obim te kategorije, koja po svom kvantitetu moe biti izvor za vei broj radova ovog tipa. Tehniku analizu smo predstavili neto obimnije, razdvajajui je na nekoliko pod-naslova. U njima smo obradili pojam grafikona i njihovu primenu, dve osnovne teorije zastupljene u berzanskom trgovanju. Takoe, posebno mesto posvetili smo alatima deviznog trgovanja, tehnikim indikatorima, kao i jednoj kategoriji koju malo ljudi moe da povee sa berzanskim trgovanjem teoriji Fibonaijevog niza brojeva. U petom delu ovog rada, obradili smo pojam upravljanja novcem, odnosno, mendment finansijama. Na kraju, u estom delu, posvetili smo se obradom postupaka koje je potrebno izvriti kako bi zapoeli trgovanje na deviznom tritu, od posveivanja uenju, odnosno sticanju adekvatnih znanja, preko primene tehnike analize, do shvatanja upliva emocija kao velikog faktora uticaja na proces donoenja odluka, a sa tim i uticaja na ostvarivanje potencijalnog dobitka ili gubitka.

4

2. O Forex- u Meunarodno devizno trite (Forex), je novano, odnosno spot, meubankarsko trite. Osnovano je 1971. godine, kada je ustanovljeno slobodno formiranje deviznih kurseva. Forex je trite na kojem se menjaju valute jedne drave za valutu druge drave, i gde se vre plaanja izmeu razliitih meunardnih subjekata. Forex ini priblino 4500 institucije koje se bave razmenom valuta, koje ukljuuju internacionalne banke, centralne banke i komercijalne kompanije. Plaanja za izvozne i uvozne poslove se izvravaju putem ovog trita, kao i plaanja po osnovu nabavke sredstava. Takoe, vaan deo Meunarodnog deviznog trita ini i njen pekulativni segment, u kojem kompanije pokuavaju da smanje ili ponite rizike vezane za investiranje u inostranstvu.1 Istorijski gledano, Forex trite nije bilo dostupno sitnim pekulantima zbog predefinisanog minimuma ulaganja po transakciji. Danas to nije sluaj. Zahvaljujui Forex brokerima, kojima je omogueno da razbiju velike bankarske trgovake jedinice na manje delove (lot-ove) i da ih kao takve ponude potencijalnim individualnim trgovcima. Ono to posebno izdvaja Forex trite je promet. Ujedno moemo napomenuti da je ovo najvee trite na svetu, koje po svom obimu prevazilazi i sve svetske berze, ukupno gledajui. Dok su dnevni obrti na Amerikim finansijskim tritima 100 biliona amerikih dolara, na Forex-u ta suma prelazi neverovatnih 4 triliona amerikih novanica. Re trite nije sasvim odgovarajue za Forex. Ne postoji tano odreeno mesto trgovanja, za razliku od, na primer, finansijskih berzi. Trgovanje se obavlja putem telefona ili kompjuterskih terminala irom sveta. Najvei deo trgovanja se obavlja izmeu 300 najveih internacionalnih banki, koje obavljaju transakcije u korist velikih kompanija, drava, kao i za svoje potrebe.

2.1. Prednosti Forex trita Meunarodno devizno trite poseduje izvezne prednosti koje ga ine veoma primamljivim za trgovanje:2 Likvidnost Na Forex tritu uvek se mogu nai potencijalan kupac i potencijalan prodavac. Za razliku od drugih trita, Forex moe da da nae kupca ili prodavaca za transakciju bilo kog obima. Jednostavnije reeno, likvidnost je ono to privlai potencijalne investitore zato to ne postoji ogranienje za izvravanje transakcija u bilo kom delu dana, 24 sata. Pristup Forex trite je otvoreno 24 sata dnevno od, otprilike, 6 sati u nedelju uvee do 4 sata petak popodne. Visoka likvidnost u kobinaciji sa mogunou celodnevnog trgovanja, daje mogunost trgovcu da ue i izae sa trita u bilo kom obimu ili delu dana. Dvostrano trite Valutama se trguje u parovima, na primer dolar/jen ili dolar/euro. Svaka pozicija ukljuuje kupovinu jedne a prodaju druge valute iz datig valutnog para, istovremeno. Ako, na primer, trgovac 1 Martinez J., The 10 Keys to Successful Trading, Market Traders Institute Inc, Florida, 2004., str. 5. 2 Isto, str. 6-8.

5

proceni da e vajcarski franak da ojaa u odnosu na dolar, trgovac moe da proda dolare i kupi franke, odnosno da ue short u transakciju. Ako neko smatra suprotno, taj trgovac moe da kupi dolare i proda franke, odnosno, da ue long u transakciju. Mogunost za ostvarivanje profita je neograniena, zato to se devizni kursevi neprekidno menjaju. Kvalitet izvrenja transakcije Zbog velike likvidnosti Forex trita, veina transakcija se obavljaju skoro momentalno. U svim tritima sa brzim promenama cena, postoji mogunost da se napravi razlika izmeu trenutka zadavanja komande za izvrenje transakcije i samog trenutka njenog izvrenja. U dananje vreme takav problem je donekle reen razliitim kompjuterskim softverima. Na Forex-u potvrda o izvrenju transakcije je skoro momentalna i jedino to je trgovac u obavezi jeste da napravi kopiju kompjuterskog ekrana kako bi imao dokaz o izvrenoj transakciji. Trokovi izvrenja transakcije Za razliku od nekih trta, na Forex-u se ne naplauje provizija. Trokovi trgovanja su iskazani kroz razliku u kupovnoj i prodavnoj ceni odreenog valutnog para, koja se kree u rasponu od 1 do 7 pip-ova.

2.2. Sektori Forex trita Meunarodno devizno trite se sastoji od etiri razliita trita, koja funkcioniu nezavisno ali su blisko povezana:3 Spot trite Valute sa momentalnim dospeem se trguju na spot tritu. Tu je ukljueno sve od plaanja od strane turiste do odluke neke kompanije da naplaeno potraivanje u nekoj stranoj valuti prevede u domau valutu. Velike spot transakcije izmeu finansijskih institucija, dilera valutama i velikih kompanija se uglavnom obavljaju putem telefona, mada elektronski sistem brokerae sve vie dobija na vanosti. Stvarno menjanje jedne valute za drugu se obavlja putem bankarskog sistema i obino proe dva dana do njenog izvravanja. Ako su u pitanju razmene malih obima valuta, oni se obavljaju u direktnom kontaktu. Trite fjuersa Trite fjuersa omoguava uesnicima da fiksiraju kurs valute na dananji dan na neki tano odreen datum u budunosti putem kupovine ili prodaje fjuers ugovora. Na primer, Amerika firma koja oekuje da primi 10 miliona vajcarskih franaka, moe da kupi fjuers ugovor vezan za vajcarski franak. Ovo praktino znai da se ta firma osigurala da e franke koje primi razmeniti po ugovorenom kursu, tako se titei od rizika da e vajcarski franak izgubiti vrednost u odnosu na dolar pre realizacije transakcije. Trite opcija Za razliku od ostalih segmenata deviznog trita, komparativno mali iznosi razmene valute se obavljaju na tritu opcija. Valutne opcije, kojima se prvo trgvalo 1982. godine, daju svom vlasniku

3 Levinson M., Guide to Financial Markets, etvrto izdanje, Profile Books Ltd, The Economist Newspaper Ltd, London, 2005., str. 15-17.

6

pravo ali ne i obavezu da kupe ili prodaju stranu valutu ili fjuers ugovor stran valute, sa tano odreenom cenom, u odreenom vremenskom intervalu. Trite derivata Vei deo trgovine na deviznom tritu se obavlja na tritu derivata. Termin derivat opisuje veliki broj finansijskih instrumenata, ukljuujui opcije i fjuerse. U optoj upotrebi se odnosi na instrumente kojima se ne trguje na organizovanim tritima. Oni ukljuuju sledee: Forvard ugovori su ugovori slini fjuers ugovorima, koji daju na prodaju odreenu koliinu valute, sa odreenim kursom na odreen datum. Za razliku od fjuersa, valutni forvardsi se ugovaraju direktno izmeu prodavca ui kupca. Forvards ugovori su mnogo fleksibilniji zato to moe da se, prilikom njihovog sklapanja, definie i obim trgovanja i vreme vaenja ugovora. Devizni svop-ovi ukljuuju prodaju ili kupovinu valute na odreeni datum i kupovinu ili prodaju tog istog iznosa valute na neki budui datum, sa datumima koji su dogovoreni prilikom sklapanja ugovora. Svopovi zauzimaju oko 56 procenata svih deviznih trgovina. Uobuajeno, ovi ugovori su kratkotrajni, koji traju nedelju dana ili manje. Ugovor terminskog kursa omoguava dvema stranama da razmene obaveze po osnovu plaanja kamate, i ako su obaveze u razliitim valutama, ugovor je predvideo komponentu deviznog kursa. Opcija barijere i okovratnik su derivati koji dozvoljavaju korisniku da ogranii rizik deviznog kursa.

2.3. Glavne valute 4 Ameriki dolar Ameriki dolar predstavlja glavnu svetsku valutu. Ona je univerzalna mera putem koje se vrednuju sve ostale valute kojima se trguje na Forex-u. Sve valute se generalno gledajui izraavaju u amerikom dolaru. Ameriki dolar je postao vodea valuta krajem drugog svetskog rata i zahvaljujui sporazumu iz Breton Vudsa, kada su sve ostale valute vezane za dolar. Sa pojavom evra 1999. godine vanost dolara se smanjila zanemarljivo. Ostale valute kojima se trguje naspram dolara su evro, japanski jen, britanska funta i vajcarski franak. Evro Evro je kreiran da postane glavna valuta u trgovanju samo kroz injenicu da je kotiran na nain kao to je kotiran ameriki dolar. Kao i dolar, evro poseduje snanu meunarodnu prisutnost koja proistie od lanova Evropske Monetarne Unije. Na nju nepovoljno utiu nejednak rast lanica monetarne unije, visoka nezaposlenost i otpor drava lanica ka strukturnim reformama.

4 Royal Forex, FOREX study book for successful foreign exchange dealing, Los Angeles, California, 2001, str. 12-13.

7

Japanski jen Japanski jen je trea valuta po obimu trgovanja na svetu. Ima mnogo manju meunarodnu prisutnost od amerikog dolara ili evra. Ono to izdvaja jen od ostalih valuta jeste njena likvidnost irom sveta, praktino ceo dan. Najvei obim trgovanja ovom valutom je koncentrisana oko japasnkih keiretsu, ekonomskih i finansijskih konglomerata. Jen je posebno osetljiv na kretanje Nikkei indeksa, japanske berze i trita nekretnina. Britanska funta Do kraja drugog svetskog rata, funta je bila referentna valuta. Ovom valutom se trguje u velikim obimima naspram evra i amerikog dolara, ali i zanemarljivim obimima kada se trguje naspram ostalih valuta. vajcarski franak vajcarski franak je valuta jedne od zemalja koja ne pripada ni Evropskoj Monetarnoj Uniji ni zemljama G-7. Iako je vajcarska ekonomija relativno mala, vajcarski franak je jedna od etiri glavne svetske valute, koja na taj nain oslikava jainu i kvalitet ekonomskog i finansijskog sektora vajcarske. vajcarska ima bliske ekonomske veze sa Nemakom, i tako i sa evro zonom. Stoga, ako imamo u vidu politiku nesigurnost Istoka, vajcarski franak je poeljnija valuta od evra. Uobiajeno posmatrano, veruje se da je vajcarski franak stabilna valuta. Ustvari, sa take gledita meunarodne devizne razmene, vajcarski franak veoma lii na evro, pratei obrasce kojima se kree evro, ali mu nedostaje likvidnost evra. Kako potranja za vajcarskim frankom prevazie njenu ponudu, tako franak moe da postane nestabilnija valuta od evra.

2.4. Pojam leverida Koncept leverida je u upotebi i od strane investitora i od strane kompanija. Investitori koriste leverid kako bi znaajno poveali profit od neke investicije. Oni se slue razliitim instrumentima, opcijama, fjuersima i raunima margine5, kao polugama njihove investicije. Kompanije mogu da koriste leverid za finansiranje nabavke sredstava. Umesto da putem izdavanja akcija poveavaju svoj kapital, kompanije mogu da se finansiraju putem duga kako bi investirali u poslovne operacije. Na Forex-u, investitori koriste leverid kako bi profitirali od fluktuacija deviznih kurseva dve odreene drave. Leverid koji je mogue postii na Forex-u je jedan od najveih koji investitori mogu da postignu. Leverid predtsavlja pozajmicu investitoru od strane brokera koji upravlja raunom tog investitora. Kada investitor odlui da investira na Forex-u, on mora prvo otvoriti raun margine kod odreenog brokera. Uobiajena veliina leverida je 50:1, 100:1 ili 200:1, u zavisnosti od brokera i od obima pozicije kojom investitor trguje.6 Standardno trgovanje se obavlja sa 100,000 jedinica odreene valute, tako da se za trgovanje ovakvim obimom, koristi leverid od 50:1 ili 100:1. Leverid od 200:1 se obino koristi za pozicije od 50,000 jedinica ili manje.7

5 Trgovanje na Forex-u zahteva otvaranje rauna margine. Suma novca uplaena na takav raun predstavlja osnovicu za primenu leverida, odnosno, osnovicu za pozajmicu sredstava od brokera. Takoe slui za pripisivanje potencijalnih dobitaka, kao i za odbijanje potencijalnih gubitaka iz trgovanja. 6 Veliina leverida moe da ide ak i do 400:1, kod takozvanih, mikro rauna. 7 How does leverage work in the forex market?, preuzeto sa internet prezentacije INVESTOPEDIA, www.investopedia.com

8

Da bi se trgovalo sa 100,000 dolara, sa marginom od 1%, investitor bi trebao da izvri depozit u visini od samo 1000 dolara na njegov raun margine. Kod ovakve trgovine, visina leverida koji se koristi iznosi 100:1. Ovoliki leverid je znaajno vii od 2:1 leverida koji susreemo kod akcija ili 15:1 koji nalazimo na tritu fjuersa. Iako leverid od 100:1 moe izgledati krajnje rizian, rizik je znaajno manji ako imamo u vidu da su dnevne fluktuacije cena valuta manje od 1%. Da valute fluktuiraju u nivou kao i akcije, brokeri ne bi bili u mogunosti da obezbede leverid te visine. Iako je mogunost ostvarivanja profita korienjem leverida znaajan, leverid takoe moe da radi protiv svog investitora. Na primer, ako jedna od valuta iz valutnog para kojim se trguje pone da se kree u suprotnom smeru od onog to se mislilo, leverid bi znaajno poveao potencijalne gubitke. Da bi izbegli takve sluajeve, forex trgovci obino koriste tano odreene stilove trgovanja koji ukljuuju upotrebu stop i limit naloga.8

8 Isto.

9

3. Fundamentalna analiza Osnovno, oigledno, obino, jednostavno sve ove rei na neki nain definiu re fundamentalno. Ali u praksi teko je odluiti koju akciju, koji valutni par treba kupiti, koliko dugo ih drati u naem vlasnitvu, i kada ih treba prodati. Posmatrajui iz te perspektive, fundamentalno nije ba uvek osnovno, oigledno, obino, jednostavno. Moemo slobodno rei da je veoma esto suprotno od toga. U sutini, fundamentalna analiza podrazumeva analiziranje podataka koji utiu na odreenu kompaniju i na osnovu tako dobijenih informacija procenjujemo kretanje cene konkretne akcije. Sa aspekta trgovanja na FOREX-u, ime se ovaj rad bavi, prethodna definicija fundamentalne analize moe glasiti: Fundamentalna analiza podrazumeva analiziranje razliitih indikatora odreene ekonomije, i u skladu sa tako dobijenim podacima, procenjivanje kretanja cene date valute. Poto se na FOREX-u trguje valutnim parovima fundamentalna analiza ustvari podrazumeva uporeivanje analiziranih indikatora dve ekonomije, ije se valute nalaze u datom valutnom paru. Izmeu ostalog, fundamentalna analiza zahteva detaljno ispitivanje Forex-a kako bi se determinisala trenutna finansijska snaga, potencijalni budui rast i perspektiva za profitabilnost, kako bi se procenilo da li je cena odreene valute potcenjena ili precenjena.9 Posebna panja se posveuje analizi godinjih i kvartalnih izvetaja o zaradama, ekonomskom, politikom i konkurentskom okruenju, kao i svakim drugim tekuim vestima ili glasinama vezanim za ekonomiju date drave. Fundamentalna analiza moe biti prioritetni metod za trgovanje kod investitora okrenutim srednjeronim i dugoronim ulaganjima. Meutim, ona nije pogodna za investitore koji trguju na dnevnoj bazi zbog potrebnog obima istraivanja koje je neophodno sprovesti, i zbog injenice da se ulazak i izlazak iz odreene transakcije deava u veoma kratkom vremenskom okviru. Najire posmatrano, fundamentalna analiza prouava svaki podatak od kojeg se oekuje da utie na cenu valute. U okviru fundamentalne analize se nalazi podjednako irok koncept kvantitativne analize, gde se ekonomski ili podaci odreene kompanije, izraeni numeriki, analiziraju upotrebom specijalizovanih raunarskih programa i kvantitativne analize, koja ispituje manje opipljiv koncept tehnoloke snage i efikasnosti upravljanja.10 Za sprovoenje fundamentalne analize, uesnici na Forex-u koriste informacije dobijene iz specijalistikih analitikih izvetaja, plasiranih putem novina ili nekog drugog medija. Takoe, u te svrhe, koriste i razliite grafikone i tabele raznih numerikih indikatora. Svi fundamentalni indikatori se objavljuju jednom meseno, osim Bruto drutvenog proizvoda i Indeksa trokova zaposlenosti koji se objavljuju kvartalno.11 Prema opte prihvaenoj klasifikaciji, razlikujemo nekoliko grupa fundamentalnih indikatora:12

- ekonomski indikatori u koje spadaju bruto nacionalni proizvod, bruto drutveni proizvod, opta potronja, ulaganja, potronja drave, neto trgovina.

9 Preuzeto sa sajta www.1st-forex-trading-academy.com, 1st Forex Trading Academy, 2004, str. 39. 10 Isto, str. 39. 11 Royal Forex, op. cit., str. 16. 12 Isto, str. 17-21.

10

- indikatori industrijskog sektora industrijska proizvodnja, iskorienost kapaciteta, fabriki nalozi, nalozi trajnih dobara, poslovne zalihe.

- podaci o graenju ovi indikatori su klasifikovani u tri glavne grupe: odobrene dozvole i poetak gradnje, prodaja novih i starih objekata, potronja u izgradnji.

- indikatori inflacije indeks proizvoakih cena, indeks potroakih cena, implicitni cenovni deflator bruto drutvenog proizvoda, implicitni cenovni deflator bruto nacionalnog proizvoda, indeks fjuersa biroa za istraivanje roba.

- podaci o spoljno-trgovinskom bilansu - indikatori zaposlenosti indeks opte potronje, indeks troka zaposlenja, maloprodaja,

raspoloenje potroaa, prodaja automobila. Kod same primene fundamentalne analize, u obzir uzimamo, pre svega, svrhu njenog sprovoenja, odnosno da li trgujemo na dui ili krai rok. Fundamentalna analiza za dugorono trgovanje: U ovom sluaju, fundamentalna analiza se fokusira na ekonomskim, socijalnim i politkim silama koje utiu na formiranje ponude i tranje za odreenom valutom. Valute tee da formiraju jake trendove kretanja cena. Iako je ovo sluaj koji se moe nai na svim vrstama trita, valutno trite prednjai u tome. U skladu sa tim, jedna od osnovnih uloga fundamentalne analize jeste da prognozira dugorone trendove. Analitiari uzimaju u obzir razne makroekonomske indikatore kao to su stope rasta, kamatne stope, inflacija i zaposlenost. Pored indikatora, fundamentalna analiza u obzir uzima i objavljivanje ekonomskih podataka, odluka o kamatnim stopama, razne vrste novosti i obavetenja. Sve prethodno navedeno moe ukazivati na potencijalne promene u ekonomskom, sociajlnom i politikom okruenju.13 Fundamentalna analiza za kratkorono trgovanje: Dok mnogi uesnici u trgovanju na forex-u koriste iskljuivo tehniku analizu, studija iz 1999. godine (Macroeconomic Implications of the Beliefs and Behavior of Foreign Exchange Traders, w w w. n b e r. o rg /papers/w7417), koja je ukljuivala uesnike na forex-u na tlu S.A.D.-a, otkrila je da znaajan broj trgovaca takoe koristi i fundamentalnu analizu. Skoro jedna etvrtina ispitanika je tvrdilo da na prvom mestu koriste fundamentalnu analizu u trgovanju, nasuprot 30 procenata onih koji koriste tehniku analizu. Ovakav pristup fundamentalnoj analizi se svodi na trgovanje na osnovu raznih ekonomskih obavetenja. Poto veliki broj uesnika trguje na ovakav nain, ne treba da bude iznenaujue da objavljivanje podataka fundamentalne analize ima tako snaan kratkoroni uticaj na devizne kurseve. Ono to je posebno interesantno je brzina kojom se devizni kursevi prilagoavaju vestima. Prethodno pomenuta studija je takoe utvrdila da je vreme za koje se devizni kursevi prilagoavaju, nakon objavljivanja podataka fundamentalne analize, uobiajeno manje od jednog minuta, a u nekim sluajevima ak manje od 10 sekundi.14

13 Lien K., What moves the currency market, preuzeto sa sajta www.earnforex.com, str.56-57. 14 Isto, str. 57.

11

4. Tehnika analiza Tehnika analiza predstavlja metod predvianja kretanja cena, na osnovu kretanja cena u prolosti, kroz posmatranje grafikona, koji predstavljaju osnovno sredstvo tehnike analize. Posmatranje kretanja trita podrazumeva posmatranje tri osnovna tipa informacija: cene, obima trgovanja i otvorenog interesa.15 Pored grafikona kao osnovnog sredstva tehnike analize, upotrebljavaju se razliiti tehniki indikatori, koji se dobijaju matematikom obradom proseka cena kao i drugih osobina kretanja cena. Instrumenti tehnike analize su univerzalni i primenljivi na bilo koji instrument trgovanja na FOREX-u kao i na bilo koji vremenski okvir. 16 Bez obzira na svoje nedostatke, tehniku analizu primenjuje vei broj trgovaca u odnosu na fundamentalnu analizu i to zbog sledeih razloga:17

1. Informacije koje se koriste u tehnikoj analizi (prvenstveno podaci o kretanju cena) su objektivne, transparentne i dostupne svima.

2. Tehnika analiza nudi skoro beskonaan broj mogunosti primene i manipulacije. 3. Tehnika analiza omoguuje svakom uesniku da sagleda trite sa aspekta razliitih nivoa

cena, u svim dostupnim vremenskim intervalima, u isto vreme, po njegovoj elji. 4. Takoe, omoguuje uesniku na tritu da jednostavno odredi take ulaska i izlaska iz

transakcije, kao i da prati svoje naloge dok su su jo uvek otvoreni i aktivni. Dalje u poglavlju smo, u najkraim crtama, dali podatke vezane za osnovne metode trgovanja na Forex-u koje svaka pojedinano mogu posluiti kao osnova za trgovanje ali putem adekvatne kombinacije datih metoda moe se postii mnogo vei efekat. Na kraju ovog dela poglavlja moramo napomenuti na postojanje velike skepse u pogledu opravdanosti upotrebe tehnike analize. Dok za jednu grupu, tehnika analiza predstavlja alfu i omegu uspenog recepta za stvaranje profita, druga grupa je u potpunosti odbacuje, navodei da se svako ko primenjuje principe tehnike analize izlae nepotrebnom riziku gubitka.

15 Slovi, S., Teorija investiranja, Visoka kola za raunovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd, 2008, str. 83. 16 Royal Forex, op. cit., str. 23. 17 Archer, Michael, D., Getting started in Forex trading strategies, John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, New Jersey, 2007, str. 25.

12

4.1. Grafikoni Grafikoni predstavljaju osnovno sredstvo u primeni tehnike analize. Oni, ustvari prikazuju istorijsko kretanje cena prikazano grafikim putem. Svako ko eli da predvidi kretanje cena primenom tehnike analize, neophodno je da pred sobom ima jedan od tipova grafikona.18 Grafikoni su, u sutini, koordinatni sistemi, ija x osa predstavlja vremenski interval a y osa, cenu predmeta trgovanja. Postoje etiri karakteristine vrednosti kursa za svaki vremenski interval. To su: kurs otvaranja, kurs zatvaranja, najvii kurs u toku intervala i najnii kurs u toku intervala. U zavisnosti od naina prikazivanja ove etiri karakteristine vrednosti kursa u toku jednog vremenskog intervala, postoji mnotvo razliitih tipova grafikona i njihovih kombinacija. Ovde emo istai tri osnovna tipa: linijski grafikon, bar grafikon i grafikon japanske svee (candlestick chart).19 Linijski grafikoni Ovi grafikoni prikazuju seriju podataka, gde svaki podatak predstavlja taku nakon ega se te take povezuju u jedinstvenu liniju. Take su, ustvari, cene na zatvaranju u datom vremenskom intervalu. Ovaj grafikon se retko koristi u trgovanju. Bar grafikoni i svea grafikoni se koriste mnogo ee. Na slici 4.1.1. je prikazan linijski grafikon, valutnog para EUR/USD, sa vremenskim intervalom od jednog sata.

Slika 4.1.1. Linijski grafikon

Bar grafikoni Bar grafikon je jedan od najee korienih grafikona. Karakteristika ove vrste grafikona je odraavanje najbitnijih dogaaja u jednom vremenskom intervalu, a to su najvia, najnia, poetna i

18 Jeremi, Z., Finansijska trita, tree izmenjeno I dopunjeno izdanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 165. 19 Isto, str. 165-166.

13

krajnja cena.20 Samim tim, predstavljaju potpuniji nain prikazivanja kretanja deviznih kurseva. Za razliku od linijskog grafikona, u bar grafikonu, svaki pojedinani vremenski interval je predstavljen kao jedinstvena jedinica, odnosno, bar graf.21 Bar graf je vertikalna linija sa dve horizontalne linije, koje izlaze sa leve i desne strane te linije. Vrh vertikalne linije predstavlja najviu cenu u toku intervala, dno vertikalne linije predstavlja najniu cenu u toku intervala, horizontalna linija sa leve strane predstavlja vrednost na poetku intervala, dok linija sa desne strane predstavlja vrednost kursa na kraju perioda. Vie sukcesivnih bar grafova formiraju bar grafikon (slika 4.1.2.).22

Slika 4.1.2. Bar grafikon

Na slici 4.1.2. primeujemo garfove plave i crvene boje. Plavi grafovi oznaavaju rast cene, odnosno, cena na kraju perioda je vea od cene na otvaranju, dok crveni grafovi pokazuju da je cena na zatvaranju nia od cene na poetku perioda. Grafikon japanske svee (candlestick chart) Upotreba ovog tipa grafikona je najvie rasprostranjena i predstavlja jedan od najpopularnijih metoda tehnike analize. Po nainu konstrukcije, japanske svee su u potpunosti iste kao i bar grafovi. I jedan i drugi tip grafikona prikazuju sve etiri karakteristike cena u okviru jednog intervala.23 Glavna razlika, i ujedno najuoljivija, je izgled grafikona. Kod japanske svee, razmak izmeu cena na otvaranju i zatvaranju je prikazan u vidu pravougaonika (telo svee), sa vertikalnim linijama koje izlaze iz tog pravougaonika oznaavajui najviu i najniu cenu tokom perioda. Te linije se nazivaju senke (engl. shadows).24 20 Slovi, S., op. cit., str. 86. 21 Jeremi, Z., op. cit., str. 166. 22 Isto, str. 166. 23 Ove karakteristike cene ustvari predstavljaju etiri razliite cene koje su sadrane u jednom vremenskom intervalu. Zakljuujemo da je karakteristika cene vezana za period u kome se deavaju cenovne oscilacije. 24 Slovi, S., op. cit., str. 88.

14

Slika 4.1.3. Japanske svee

Slika 4.1.3. prikazuje japanske svee ije telo je obojeno plavom, odnosno crvenom bojom u zavisnosti da li je cena na zatvaranju bila vea od cene na otvaranju (plava svea) ili suprotno (crvena svea). Uobiajena praksa je da se za japansku sveu ija je cena na otvaranju bila vea od cene na zatvaranju, koristi crvena ili crna boja, dok za sveu ija je cena na zatvaranju bila vea od cene na otvaranju koristi zelena, plava ili bela boja. Ovo je veoma praktian nain grafikog prikaza, jer se na prvi pogled moe uoiti odnos izmeu cene na otvaranju i zatvaranju.25

4.2. Trend, podrka, otpor Dauova teorija Dauova teorija, koja je nazvana po svom tvorcu Charles Dowu, osnivau Wall Street Journal ini osnovu na kojoj se zasniva najvei deo tehnike analize. Iako danas veina tehnikih analitiara smatra ovu teoriju zastarelom, mnogi savremeni statistiki metodi predstavljaju samo razliite napredne varijante Dauovog pristupa. Cilj Dauove teorije je utvrivanje dugoronih cenovnih trendova na tritu akcija. Za dostizanje tog cilja koriste se dva pokazatelja, Dow Jones Industrial Average (DJIA) i Dow Jones Transportation Average (DJTA). DJIA je pokazatelj trendova dok DJTA slui za proveru putem kojeg se potvruje ili odbacuje odreeni signal.26 Dauova teorija definie pojmove nivoa podrke i nivoa otpora (Slika 4.2.1.) u cenama akcija. Nivo podrke je vrednost ispod koje je mala verovatnoa da e cena akcija ii dok je nivo otpora nivo koji cena teko moe premaiti. Iz navedenog sledi da probijanje take otpora predstavlja signal rastueg trita dok probijanje take podrke predstavlja signal opadajueg trita. Nivo podrke i nivo otpora se odreuju na osnovu podataka o kretanju cena u prolosti.27

25 Isto, str. 88. 26 Bodie, Z., Kane, A., Marcus, A. J., Osnovi investicija, esto izdanje, Beograd, 2009, str. 654. 27 Isto, str. 655.

15

Slika 4.2.1. Nivoi podrke i otpora

Osnovne premise Dauove teorije na kojoj se zasniva tehnika analiza su:28

1. Cena objektivno reflektuje uticaj svih sila koje deluju na tritu. U svakom moguem trenutku, sve informacije i uticaji na tritu su reflektovani u ceni.

2. Svaka promena cena prati trend (Trend je tvoj prijatelj); trendovi se dele na rastue (bikovsko trite), opadajue (medvee trite) i trend u stranu.

3. Kretanje cena se istorijski ponavlja (Istorija se ponavlja) to se uoava na grafikonima kroz ponavljanje istih obrazaca.

4. Na tritu razlikujemo tri vremensko uslovljena trenda (slika 4.2.2.): - Primarni trend predstavlja dugorono kretanje cena, koje moe da traje od nekoliko meseci do nekoliko godina. - Sekundarni ili intermedijarni trend predstavlja kratkorona odstupanja cena od osnovnog trenda.

- Tercijarni29 ili minorni trend predstavlja dnevne promene koje nemaju puno znaaja.30

5. Trend postoji sve dok ne doe do njegovog probijanja i potvrivanja stvarne promene. 6. Obim trgovanja mora da potvrdi odreeni trend. Obim se sastoji od ukupne koliine valute

kojom se trguje u odreenom vremenskom intervalu, obino za jedan dan. Veliki obim trgovanja nam govori da postoji interesovanje u odreeno trite i da je to trite likvidno, dok mali obim upozorava investitore da izau iz trgovanja.

28 Royal Forex, op.cit., str. 23. 29 Treba imati u vidu da se ova klasifikacija moe primeniti za bilo koji vremenski okvir. Na primer, u grafikonu koji pokazuje jednominutni okvir kretanja cena takoe se mogu uoiti sva tri trenda, u kojem sluaju primarni trend traje par sati a tercijarni nekoliko minuta. 30 Ovi trendovi, kao to je navedeno, nemaju puno znaaja iz ugla uticaja na primarni ili sekundarni trend. Ali ako posmatramo trendove iz perspektive uesnika na FOREX-u, jasno nam je da bilo koji trend ima veliki uticaj na odluke koje taj uesnik donosi, i to sve u zavisnosti od vremenskog okvira u kojem se trguje.

16

Slika 4.2.2. Vrste vremenski uslovljenih trendova

4.3. Metode matemati kog trgovanja (Tehni ki indikatori) Tehniki indikatori predstavljaju rezultat matematikih kalkulacija baziranih na etiri karakteristike31 cene (cene na otvaranju, najvie cene, najnie cene ili cene na zatvaranju), tokom odreenog vremenskog perioda. Takoe, kalkulacije se mogu bazirati i na obimu trgovanja, i na drugim trinim informacijama kao to je raspoloenje investitora (sentiment). Rezultat tih kalkulacija je niz podataka prikazan na grafikonima. Ovo se zove tehniki indikator trita. Proraunom tehnikog indikatora trita u duem vremenskom periodu dobijamo istorijske podatke kretanja trita, to nam omoguuje istorijsko poreenje podataka. Ako uzmemo u obzir da tehniki analitiari baziraju svoj rad na premisi da istorija trinih kretanja tei da se ponovi, podaci dobijeni takvim poreenjem omoguavaju predvianje buduih trinih kretanja.32 Vrsta i koliina razliitih informacija koje se koriste za dobijanje tehnikih indikatora, dovelo je do toga da postoji na desetine, a moda i na stotine tehnikih indikatora. Indikatore moemo podeliti na sledeih sedam grupa:33

1. Indikatori trenda (trend indicators) kao to im samo ime kae, pokazuju nam da li se trite kree u odreenom smeru, odnosno, da li postoji odreeni trend ili ne.

2. Oscilatori Impulsa (momentum oscillators) ova vrsta indikatora meri kojom brzinom se poveava ili smanjuje cena predmeta trgovanja, odnosno meri impuls cena.

3. Oscilatori pokretnih proseka (moving average oscillators) pripadaju grupi momentum oscilatora. U svojim proraunima koriste iskljuivo razliite oblike pokretnih proseka.

31 Upotrebili smo rec karakteristike pozivajui se na poglavlje 4.1. Grafikoni, gde smo ustanovili kao karakteristiku cene, njene cene na otvaranju, zatvaranju, najviu i najniu cenu u odreenom vremenskom intervalu. 32 Preuzeto sa sajta WallStreetCourier, www.wallstreetcourier.com, (8.5.2011.), Indicator School - Introduction & Definition (kola indikatora Uvod I definicija). 33 Preuzeto sa sajta incredible charts, www.incrediblecharts.com, (8.5.2011.).

Primarni trend

Sekundarni trend

Tercijarni trend

17

4. Indikatori tokovi novca (money flow) slue za indikaciju slabljenja trendova i njihovo zaustavljanje, odnosno, preokretanje. Kao baza za izraunavanje ovog tipa indeksa se koristi vrednost prometa odreenog predmeta trgovanja.

5. Indikatori obima (volume indicators) slue za potvrdu jaine odreenog trenda. Ako ne postoji potvrda, to je znak da dolazi do menjanja trenda.

6. Indikatori ulaska i izlaska iz transakcija (trailing stops) daju nam take ulaska i izlaska iz transakcije kao i take potencijalnih predefinisanih gubitaka.

7. Indikatori nestabilnosti trita (volatility indicators) zajedno sa indikatorima obima, ovi indikatori se mogu koristiti za potvrdu odreenog cenovnog ponaanja.

Za razliku od pomenute podele, esto se moe sresti jedna veoma uproena podela. Prema toj podeli, kreiranoj od strane uesnika na tritu koji su kao merilo uzeli praktinu primenu tehnikih indikatora, delimo ih u dve grupe: indikatori za trite u trendu i indikatori za oscilirajue trite. Indikatori za trite u trendu su indikatori koji daju pouzdanije signale na tritu koje se nalazi u trendu, dok signali koje daju indikatori za oscilirajue trite, su pouzdaniji kad trite nije u trendu, odnosno kad trite oscilira izmeu dve bliske take otpora i podrke.34 injenica da postoji veliki broj tehnikih indikatora. moe da predstavlja i olakavajuu i oteavajuu okolnost. Naime, mogunosti koje pruaju indikatori su praktino neogranieni. Pravilna kombinacija i upotreba indikatora moe da bude pravi nain trgovanja i ostvarivanja profita. Problem moe da se desi prilikom kreiranja sistema za trgovanje, koje ukljuuje izbor tehnikih indikatora i vremenskog okvira u kojem e se oni primenjivati. Osnovni princip u kreiranju takvih sistema glasi K.I.S.S., engleska skraenica koja na srpskom glasi:Uprosti, glupane. (Keep it simple, Stupid). Poenta je u pronalaenju optimalne kombinacije indikatora ija podeavanja moraju da odgovaraju vremenskom okviru u kojem se primenjuju. Bez obzira na injenicu da postoji veliki broj tehnikih indikatora, veina uesnika na FOREX-u koristi repertoar od 20-ak indikatora. Sa obzirom da se ovaj rad bavi pitanjem FOREX-a u malo irem smislu, definisanje svih indikatora bi bilo suvino. Na slikama 4.3.1. i 4.3.2. su prikazana dva relativno jednostavna sistema za trgovanje u kojima su obuhvaeni jedni od najee korienih indikatora.

Slika 4.3.1. EUR/USD valutni par u 5-ominutnom vremenskom intervalu

34 Jagerson, J., Profiting with FOREX, The MCGraw-Hill companies, 2006., str.167.

18

Slika 4.3.2. USD/CHF valutni par u 1-ominutnom vremenskom intervalu

Slika 4.3.1. prikazuje sistem koji obuhvata Pokretne proseke, Stochastic oscilator, Indeks relativne snage i MACD oscilator. Na slici 4.3.2., pored pomenutih indikatora, izuzimajui Stochastic oscilator, koristili smo i Bolinger Bands indikator. Pokretni proseci (Moving Averages MA) Pokretni prosek je matematika funkcija koja, na osnovu podataka u okviru jednog perioda, rauna prosenu vrednost tih podataka. Kako pristiu novi podaci tako se iz kalkulacije uklanjaju najstariji podaci, dolazi do promene u visini proseka, do kretanja proseka. Oni, u sutini, otklanjaju buku iz podataka, odnosno, putem svoenja podataka na njihov prosek umanjuje se uticaj podataka koji odudaraju od veine drugih podataka. Na taj nain, putem pokretnih proseka moemo identifikovati postojanje trenda.35 Postoje tri tipa pokretnih proseka koji se razlikuju u nainu kalkulacije i da li u okviru tih kalkulacija uzimaju podatke iz odreenog vremenskog perioda ili sve dostupne podatke. To su: Jednostavni pokretni proseci (Simple Movin Averages - SMA), Oteani pokretni proseci (Wighted Moving Averages - WMA) i Eksponencijalni pokretni proseci (Exponential Moving Averages - EMA). To znai da svaki od ta tri tipa pokretnih proseka poseduje svoje karakteristike; na primer, koliko brzo reaguju na promenu cena.36 Na slici 4.3.1. vidimo dve linije, narandaste i zelene boje koje prate kretanje japanskih svea (na samom vrhu slike). To su dva pokretna proseka, koja se razlikuju u duini perioda u kojem raunaju prosek. Zeleni pokretni prosek je kratkoroniji od narandastog i stoga bre reaguje na promenu cene, dok narandasti to radi sporije. Princip korienja pokretnih proseka za identifikovanje trenda je krajnje jednostavan. Ako se dugoroniji prosek nalazi iznad kratkoronijeg proseka, onda imamo opadajui trend, i suprotno, ako je kratkoroniji iznad dugoronijeg proseka onda imamo rastui trend. Nepostojanje trenda se konstatuje kada se proseci prepliu i kada se ne moe sa sigurnou definisati koji prosek je dominantniji.

35 Technical indicators, online tutorial, preuzeto sa sajta Realtime Forex, www.realtimeforex.com, str. 16. 36 Isto., str. 16.

19

Bolinger Bands indikator Ovaj indikator se sastoji od jednog Prostog Pokretnog Proseka (Simple Moving Average) i od odreenog broja standardnih varijacija cena, obino dva, koja se nalaze sa gornje i donje strane pokretnog proseka. Bolinger Bands indikator se koriste da:37

1. Identifikuje kad je trite previe kupljeno a kad previe prodano. 2. U kombinaciji sa oscilatorom, definie signale kupovine ili prodaje. 3. Upozori na predstojeu naglu promenu cene. 4. Upozori na potencijalne take otpora i podrke.

Stochastic oscilator Stochastic oscilator je kreiran od strane Dr. Dorda Lejna i bazira se na sledeim obzervacijama:38

- Kako cena raste cene na zatvaranju tee da budu blie gornjoj granici opsega cena - Kako cena opada cene na zatvaranju tee da budu blie donjoj granici opsega cena.

Indikator se sastoji od dve linije:

- %K uporeuje poslednju cenu na zatvaranju sa poslednjim opsegom trgovanja - %D je signalna linija koja se dobija peglanjem %K linije, odnosno eliminie se um iz

podataka svoenjem na prosek perioda.

Pored ovog oblika Stochastic oscilatora, postoji i Slow Stochastic oscilator koji se dobija daljim peglanjem podataka, i esto se koristi za davanje mnogo sigurnijih i pouzdanijih signala.39 Indeks relativne snage (Relative Strenght Index - RSI)40 RSI rauna razliku u vrednostima cena na zatvaranju u toku posmatranog perioda. Izraunava se prosek ovih vrednosti, gde se gornji prosek rauna za period gde se deava da je svaka cena na zatvaranju vea od prethodne cene na zatvaranju i donji prosek, gde je svaka sledea cena na zatvaranju nia od prethodne cene na zatvaranju. Deljenjem gornjeg i donjeg proseka dobijamo Relativnu Snagu. Na kraju, Relativna Snaga se koristi u formuli izraunavanja Indeksa Relativne Snage, i dobijamo oscilator koji se kree u rasponu od 0 do 100. Izraunavanjem ovog indeksa prevazilze se dve tekoe koje se susreu kod oscilatora impulsa. Prvo, RSI bi trebalo da izbegne prikazivanje odreenih nepravilnih kretanja, koja su karakteristina drugim oscilatorima impulsa. Drugo, za sve predmete trgovanja, RSI se kree u rasponu od 0 do 100, to omoguava uporeivanje razliitih finansijskih instrumenata i za odreivanje objektivnih nivoa koji bi nam ukazali da se na tritu previe kupovalo ili previe prodavalo. Najee se koristi za:

- Ukazivanje kad je trite previe kupilo a kad previe prodalo - Odreivanje signala za kupovinu i prodaju - Ukazivanje na potencijalna mesta slabljenja trenda.

37 Isto, str. 6. 38 Isto, str. 29. 39 Stochastic Oscillator, preuzeto sa sajta incrediblecharts, www.incrediblecharts.com, (11.5.2011.). 40 Tecnical indicators, op.cit., str. 25.

20

MACD oscilator41 Konvergencija Divergencije Pokretnih Proseka (Moving Average Convergence Divergence MACD) je tip oscilatora koji moe da meri impuls trita kao, i takoe da ukazuje na, i da prati odreeni trend. U njegovoj kalkulaciji se koriste dva eksponencijalna pokretna proseka. Kao osnovni parametar uzimaju se pokretni proseci od 26 i 12 nedelja. MACD oscilator se sastoji od dve linije. Jedna je MACD linija a druga je Signalna linija. MACD linija meri razliku izmeu kraeg EMA, u ovom sluaju 12-nedeljnog proseka i dueg EMA, 26-nedeljnog proseka. Signalna linija je sama po sebi eksponencijalni pokretni prosek MACD linije. MACD oscilira iznad i ispod linije koja oznaava nulu, bez odreenog maksimuma i minimuma. Najee se koristi da:

- Definie signale za kupovinu i prodaju - Da ukae na smer trenda - Da ukae na potencijalna mesta slabljenja trenda.

Slika 4.3.1. i slika 4.3.2. pokazuju dva prilino jednostavna sistema za trgovanje. Na prvoj slici vidimo petominutni grafikon, valutnog para EUR/USD. Osnovni signal za trgovanje moemo videti u trenutku kada zeleni pokretni prosek prolazi ispod narandastog proseka.42 Kao potvrdu da treba da uemo short u transakciju nam govore i ostali indikatori, Stochastic je u opadanju, RSI je ispod nivoa koji oznaava 50 i MACD je ispod nule. Druga slika nam pokazuje jednominutni grafikon, valutnog para USD/CHF. Signal za trgovanje predstavlja trenutak kada crna linija (EMA 3) preseca sredinju liniju Bolinger Bands-a. Kao dodatnu potvrdu signala koristimo MACD oscilator i RSI, koji moraju da se poklope, odnosno da vrednost MACD bude ispod nule i RSI da bude ispod nivoa od 50.

4.4. Fibona ijeva teorija i njena primena u tehni koj analizi Fibonaijevi odnosi, koji predstavljaju deo tehnike analize, se baziraju na radu italijanskog matematiara Leonarda od Pize, poznatijim po svom nadimku Fibonai. Fibonai je izdavanjem svoje knjige, Liber Abaci, uveo u matematiku zapadne Evrope pojam Fibonaijev niz. Treba napomenuti da taj niz Fibonai nije izmislio ve ga je preuzeo iz Indijske matematike, koja ga je ranije ve bila opisala. Fibonaijev niz poinje brojevima 0 i 1. Da bismo nastavili niz svaki sledei broj dobijamo sabiranjem prethodna dva. Tako dobijamo sledei niz: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, 233... Deljenjem svakog broja sa sledeim brojem u nizu dobijamo priblino 0.618, odnosno u inverziji 1.618, dok je odnos bilo kog broja iz niza i drugog sledeeg broja priblino 0.382 odnosno inverzno, 2.618. Odnos od 1.618 se takoe pojavljuje pod nazivom Zlatni odnos, odnosno, proporcija. Posebno zanimljivo je velika zastupljenost ove proporcije u svetu prirode i moe se nai u odnosu veliine grana u kronjama drvea, spiralama na puevim kuicama ili koljkama kao i u odreenim aspektima u muzici i drugim vrstama umetnosti. Ove proporcije se koriste u finansijskim

41 Isto, str. 11. 42 Narandasti prosek je sporiji od zelenog proseka i zato i reaguje na promene cena sa zakanjenjem. Dokle god je sporiji prosek iznad breg proseka, trend je u opadanju, i obrnuto.

21

analizama vie od sto godina i koristili su ih mnogi poznati finansijski i berzanski strunjaci kao to je Ralph Nelson Elliot, tvorac Eliotove teorije talasa.43 Iako je na temu primene Fibonaijevih brojeva u tehnikoj analizi napisano mnotvo knjiga, osnove te primene su veoma jednostavne. Na skali cene, ove proporcije, i jo neke koje su vezane za fibonaijev niz, esto ukazuju na take na kojima se mogu nai jaki nivoi otpora ili podrke. U mnogim situacijama, trite tei da ba u tim takama napravi preokret, odnosno korekcije datog trenda. Praktina primena proporcija dobijenih iz fibonaijevog niza je u odreivanju pribline take do koje e trend da se vrati, odnosno koliki e korektivni talas da bude u odnosu na impulsni talas, i na osnovu tih podataka da se odredi do koje take e trend najverovatnije da napreduje. Ovaj postupak predstavlja nezaobilazni stepenik u odreivanju potencijalne take otvaranja naloga za trgovanje, kao i stop-loss i limit taki. Poto postoji veliki broj proporcija definisano je pet glavnih proporcija po kojima se odreuje i prati povlaenje trenda. To su:

1. 23,6% - najkrae povlaenje trenda; u veoma jakim trendovima cena se veoma brzo odbije od take ove podrke.

2. 38,2% - predstavlja prvu liniju odbrane postojeeg trenda; cenovno probijanje ove take oznaava slabljenje trenda.

3. 50% - ovo je neutralna taka svakog povlaenja; predstavlja kritinu taku. 4. 61,8% - ako se cena povue do ove take to obino oznaava probijanje trenda. 5. 100% - cena se vratila na poetni nivo.

Prilikom odreivanja take do koje e trend da napreduje uzimamo u obzir koliko je bilo povlaenje datog trenda. Ovaj deo primene je na malo klimavijim nogama nego odreivanje take povlaenja. Generalno pravilo glasi da to je plia taka povlaenja to je napredovanje trenda vee. Naravno, ovo ne moe biti apsolutno pravilo ali moe da poslui kao okvirni reper za odreivanje take u kojoj emo zatvoriti nalog i izai iz trgovanja.

Slika 4.4.1. Fibonaijevi nivoi povlaenja trenda

43 Deaton, P., Fibonacci Genius, www.fibonaccigenius.com, 2008, str. 2.

22

Na slici 4.4.1. je prikazan formiran uzlazni trend. Takom A je obeleen poetak trenda, takom B kraj prvog talasa i takom C formiran prvi nivo podrke. Takoe, vidimo linije koje oznaavaju fibonaijeve nivoe povlaenja trenda. Po formiranju prvog talasa, unosimo nivoe povlaenja na grafikon i nakon toga nam ostaje jedino da vidimo do koje mere e doi do povlaenja trenda. Kao to vidimo, trend se povukao preko nivoa od 23,6% ali nije dostigao nivo od 38,1%. U toj taki smo mogli da pretpostavimo da je trend u velikoj meri jak i stabilan, i da e doi do daljeg znaajnijeg rasta. Kao taku ulaska u trgovanje smo mogli da uzmemo taku preseka cene i linije od 0% (linije koja prolazi kroz taku B). Kao potvrdu nae pretpostavke, na slici 5.4.2. vidimo da je trend nastavio da raste, probivi liniju od 61,8% ekstenzije trenda, koja bi nama posluila kao taka za zatvaranje naloga, odnosno, kao taka u kojoj bi postavili na limit nalog.

Slika 4.4.2. Fibonaijevi nivo ekstenzije trenda

4.5. Eliotova teorija talasa (Elliot Wave Theory) Princip Eliotovih talasa je sistem empirijski izvedenih pravila za interpretiranje kretanja cena na tritu. Ova teorija je dobila naziv po Ralf Nelson Eliotu, tvorcu ove teorije, koji je na osnovu svojih istraivanja zakljuio da se trite kree u formacijama talasa koji se ponavljaju, kao rezultat psihologije ponaanja mase. Po Eliotu, pored promene ekonomskih parametara, na promene cena na tritu utie i ponaanje najveeg broja investitora. Ako je raspoloenje najveeg broja investitora pozitivno onda e i trend da bude rastui i obrnuto. Princip koji stoji iza ove teorije je da posle svake akcije sledi reakcija.44 44 Slovi, S., op. cit., str. 94.

23

Osnove analize talasa Formacije talasa po kojima se trite kree se sastoje od pet talasa koji se kreu u pravcu trenda i tri talasa koji se kreu nasuprot tom trendu. U rastuem tritu, ovaj obrazac koji se sastoji od pet i tri talasa formiraju kompletan ciklus rastueg trita od osam talasa.45 Deo ciklusa od 5 talasa u rastuem smeru se zove impulsni talas, dok se trostepeni talas u opadajuem smeru zove korektivni talas.46 (Slika 4.5.1.)

Slika 4.5.1. Eliotov rastui ciklus od 8 talasa

U okviru rastuih pet talasa, talasi 1, 3 i 5 su impulsni talasi, koji su i sami sastavljeni od po pet talasa manjeg inteziteta, dok su talasi 2 i 4 korektivni talasi sastavljeni od po tri manja talasa. Kao to se moe videti na slici 4.5.1. impulsni talasi se obeleavaju brojevima dok se korektivni talasi obeleavaju slovima. Slika 4.5.2. nam detaljnije prikazuje pod-talase od kojih su sastavljeni glavni talasi.

Slika 4.5.2. Detaljniji prikaz Eliotovih talasa

45 Vano je naglasiti da se ovaj obrazac ponavlja i u rastuem i u opadajuem tritu. Samo radi jasnijeg objasnjavanja u ovom primeru navodimo rastue trite. 46 Royal Forex, op. cit., str. 64.

24

Uoavamo da se svaki talas moe podeliti na istu formaciju manjih talasa, impulsni talasi u pet talasa i korektivni u tri talasa. Takoe stoji da se manji talasi mogu sastavljati u vee talase. Naroito zanimljiva karakteristika Eliotove teorije je da je primenljiva u svim vremenskim okvirima, od godinjeg do minutnog. Radi adekvatnije interpretacije Eliotovih talasa u obzir se uzimaju odreena pravila:47

1. Drugi talas se najvie moe vratiti 100% od veliine prvog talasa; na primer, u rastuem tritu, kraj drugog talasa ne moe biti na niem nivou od poetka prvog talasa.

2. Trei talas nikad nije najkrai talas u impulsnom nizu; veoma esto je najdui. 3. etvrti talas ne moe nikad ui u cenovni opseg prvog talasa.

Varijacije u duini impulsnih talasa ekstenzije U bilo kom nizu od pet talasa, postoji tendencija da jedan od tri impulsna talasa bude ekstenzija produeni talas, sa svojim unutranjim podelama na pod-talase. Povremeno, ovi pod-talasi mogu biti skoro iste amplitude i trajanja kao i glavni impulsni talasi, tako dajui ciklus od ukupno devet talasa pribline veliine, za razliku od normalnih pet. U takvom ciklusu je ponekad teko identifikovati ekstenziju, mada je to u najveem broju sluajeva nebitno poto, u tehnikom smislu, devet ili pet talasa u ciklusu ne prave nikakvu razliku.48

Slika 4.5.3. Ekstenzija treeg talasa

Na gore prikazanoj slici uoavamo i da ekstenzije mogu da nastupe i u okviru drugih ekstenzija. Primeujemo da je ekstenzija ekstenzije nastupila u okviru treeg talasa to se moe smatrati pravilom, mada nije neuobiajeno da nastupe i u okviru petog.

47 Isto, str. 64. 48 Isto, str. 64.

25

5. Upravljanje novcem Svaki uesnik u trgovanju na bilo kom finansijskom tritu je, u odreenom trenutku, koristio ili koristi principe upravljanja novcem, bilo to svesno ili intuitivno. Ovo poglavlje smo sa razlogom stavili na sam kraj teoretske osnove ovog rada. Upravljanje novcem je, najverovatnije, najvanija aktivnost koja se preduzima tokom celog procesa trgovanja, odnosno pripreme za trgovanje. Pravilnom upotrebom principa upravljanja novcem moemo napraviti razliku izmeu uspenih i neuspenih trgovaca, kao i drastino poveavanje profita kod uspenih trgovaca. Takoe, pogrena primena ili ak potpuno zanemarivanje ove kategorije moe dovesti do potencijalnih gubitaka i na kraju i potpunog kraha u trgovanju. Upravljenje novcem se bavi pojmom upravljanja rizika. U ovom sluaju govorimo o riziku gubitka novca, odnosno riziku od neuspenih transakcija. Da bismo kvantifikovali rizik, podrazumeva se trgovanje putem odreenog sistema, odnosno, strategije. injenica je da su finansijska trita, a posebno forex, haotina trita. U velikoj meri, kretanje cene na forex-u je nasumino, bez nekih odreenih pravila ili vidljivog razloga. Problem kod strategija za trgovanje jeste to one ne razlikuju promenu cene koja se deava sa ili bez razloga. Prilikom formiranja odreene strategije, korienjem i pravilnim razumevanjem upotrebljenih indikatora predviamo budue kretanje cene. To bi znailo da strategija daje prave signale za trgovanje samo u periodima kada trite nije haotino. Naalost, u periodima haotinog trita, strategije takoe daju signale za trgovanje, ali u tim sluajevima moe doi do velikog broja lanih signala. Pravilna upotreba principa upravljanja novcem, upravo, pokuava da pokrije rizik gubitka novca od neuspenih transakcija za koje su odgovorni haotino trite ili sama nesavrenost odreene strategije. Ono to pokuavamo, upotrebom razliitih metoda upravljanja novcem jeste da izraunamo tano koliku koliinu novca smo spremni, u zavisnosti od raspoloivog novca i rizika, da uloimo u odreenu transakciju.

5.1. Tipovi upravljanja novcem Razlikujemo dva tipa upravljanja novcem:

1. Martingale 2. Anti-martingale

Martingale Ovaj tip upravljanja novcem se svodi na sledee: kako se vrednost na raunu smanjuje, tako se poveava obim sledee transakcije. Ovo je veoma popularan tip upravljanja novcem kod osoba kockarskog tipa. Ako imamo u vidu da nijedan tip ili metod upravljanja novcem ne moe poveati anse za dobitak, ovakve osobe i ne pokuavaju da poveaju anse za dobitak, ve pokuavaju da iskoriste priliku za zaradu kroz nizove pozitivnih rezultata.49 Kao klasini primer moemo navesti rulet. Princip iza ovog tipa glasi: za svaku dobitnu igru dajemo identinu sumu novca (1$ na primer). Ako je poslednja igra bila gubitak, u sledeoj ulaemo duplo veu sumu (2$) i za svaku prethodnu uzastopnu nedobitnu igru dupliramo tu sumu (4$, 8$, 16$...). Kad se nedobitni niz prekine dobitkom, vraamo se na inicijalnu sumu, u ovom sluaju 1$.

49 Ryan Jones, Money management and risk management, Colorado Springs, 1999., str. 18.

26

Problemi nastaju kada nemamo dovoljno novca da finansiramo odreeni nedobitni niz. Ako uzmemo u obzir prethodni primer, dolazimo do sledeeg:

- nedobitni niz 1 1$ - nedobitni niz 2 2$ - nedobitni niz 3 4$ - nedobitni niz 4 8$ - nedobitni niz 5 16$ - nedobitni niz 6 32$ - nedobitni niz 7 64$ - .................................. - nedobitni niz 15 16.348$ ukupna suma: 32.371$

U prethodnom primeru smo uzeli da nedobitni niz ini 15 uzastopnih nedobitnih igara. Primenili smo princip da se za svaku nedobitnu igru u sledeoj igri uloi duplo vea suma. Sabirajui sve uloene sume potrebne da bi odigrali svih 15 igara i na kraju pokrili na gubitak i pritom zaradili samo 1$, dolazimo do sume od 32.371$. Ovde uzimamo u obzir i injenicu da ovako dugaki nedobitni nizovi jesu veoma retki ali se i deavaju, ak i u nizovima koji su vei od pomenutog. U trgovanju na forex-u ili bilo kom drugom finansijskom tritu, ovaj tip upravljanja novcem ne zahteva dupliranje sume novca koja se ulae u sledeoj transakciji, ve navodi da se suma novca poveava za minimum onoliko koliko je potrebno da se pokriju gubici iz prethodnih nedobitnih transakcija. Iz navedenih primera uviamo da ovakav tip upravljanja novcem moe dovesti do gubitka velikih razmera, te zato nije preporuljiv. Anti-martingale Logina definicija ovog tipa upravljanja novcem jeste potpuno suprotna od definicije martingale tipa, i glasi: kako se vrednost na raunu poveava, tako se poveava i obim sledee transakcije. Glavna karakteristika ovog tipa upravljanja novcem je da tokom dobitnog niza transakcija dovodi do geometrijskog poveavanja novca, dok tokom nedobitnog niza transakcija dolazi do asimetrinog leverida. Asimetrini leverid znai da kako se smanjuje vrednost rauna tako se smanjuje i sposobnost da se nadoknadi taj gubitak. Ako doivimo gubitak od 20%, potrebno je 25% dobitka da bi pokrili gubitak. To znai da je na svakih 10% gubitka potrebno 11,11% dobitka kako bi nadoknadili guitak.50 U mnogim sluajevima asimetrini leverid ne utie na trgovanje. Sa druge strane, ako trgovac primeni odreenu tehniku upravljanja novcem, asimetrini leverid ima veliku ulogu. Na primer, ako trgovac odlui da trguje jednim lot-om na svakih 1000$ koje ima na raunu, on bi trgovao jednim lot-om u rasponu izmeu 1000$ i 1999$. Takoe pretpostavimo da je vrednost svakog lot-a pojedinano 100$, odnosno, da pretpostavimo da tih 100$ predstavlja potencijalni i gubitak i dobitak po lot-u. Na dostignutih 2000$ dolo bi do poveanja sa jednog na dva lot-a za trgovanje. Ako pretpostavimo da prvo trgovanje posle dupliranja sume bude gubitak, dolazi do smanjenja za 50 Isto, str. 20-21.

27

200$, na 1800$, s obzirom da smo primenili pravila upravljanja novcem koja kau da dupliramo na ulog. Poto je vrednot na raunu spala ispod 2000$, prinueni smo da vrimo transakcije od po jednog lot-a, tako da su nam potrebne dve uspene transakcije od po 100$ da bi ponovo dostigli 2000$. U ovom sluaju visina kapitala potrebnog da se vrednost na raunu vrati na 2000$ ostaje ista, dok se sposobnost dostizanja te sume smanjila za 50%, to predstavlja princip asimetrinog leverida. 51

5.2. Metode upravljanja novcem S obzirom da postoji veliki broj metoda upravljanja novcem, u ovom delu rada smo predstavili najee koriene metode. Fiksni broj jedinica 52 Ovo je najjednostavniji metod upravljanja novcem. On ne uzima u obzir visinu raspoloivog novca za trgovanje, ve se uvek koristi isti broj jedinica po otvorenoj poziciji. Na primer, uvek ulazimo u trgovanje sa 1000 jedinica. Fiksni nivo novca Odreuje se tana koliina novca koja e se koristiti za svaku transakciju. Broj jedinica trgovanja se odreuje deljenjem odreene visine novca sa cenom datog valutnog para. Procenat od kapitala Ova metoda nam omoguava da prilagoavamo visinu novca po transakciji na osnovu ukupne visine raspoloivog kapitala. Odreujemo taan procenat od raspoloivog kapitala koji ulaemo u svaku od transakcija. Ova strategija omoguava geometrijsko poveavanje kapitala zato to visina novca po transakciji direktno zavisi od visine naeg raspoloivog novca za trgovanje. U zavisnosti koliko agresivno elimo da tgujemo, moemo da poveavamo ili smanjujemo procenat kapitala kojim smo spremni da ulazimo u transakcije. Ovde treba biti posebno opreza. Iako veliki procenat znai i veliki profit, takoe znai i veliki rizik. Konzervativniji investitori su skloniji niim procentima. Fiksni rizik 53 Princip koji stoji iza metode fiksnog rizika je taj da se broj jedinica trgovanja zasniva na riziku trgovanja. Rizik je izraen kroz isti procenat ili deo novca na raunu kod svake transakcije. Na primer, moemo da rizikujemo 3% naih sredstava na raunu kod svake transakcije. Rizik trgovanja je definisan kao koliinu novca koju potencijalno moemo da izgubimo kod svake transakcije. Da bismo kvantifikovali taj rizik, uobiajeno se uzima nivo primenjenog stop loss-a. Ako strategija za trgovanje nije predvidela korienje stop loss-a, za rizik trgovanja se uzima istorijski najvei pojedinani gubitak po jedinici trgovanja. Primer: Naa strategija trgovanja koristi stop loss od 200 pip-ova. Nae stanje na raunu je 10,600$. Sledi da je 3% od 10,600$, 318$. Rizik kod sledeeg trgovanja bi bio limitiran na 318$. Na osnovu toga moemo da kupimo 15,900 jedinica. Da na sistem koristi stop loss od 100 pip-ova, mogli bismo da kupimo 31,800 jedinica (odnosno 0,3 standardna lot-a ili 3 mini lot-a ili 31 mikro lot). Metod fiksnog rizika je jedini metod koji se direktno zasniva i primenjuje rizik trgovanja.

51 Isto, str. 21. 52 Position Sizing Methods/Money Management Models, preuzeto sa sajta www.brainyforex.com, 11.8.2011. godine. 53 Isto.

28

Metoda profitnog rizika 54 Metoda profitnog rizika je metoda slina metodi fiksnog rizika. Kod metode fiksnog rizika, koliina novca koja se rizikuje u jednoj transakciji odgovara procentu tekueg stanja na raunu. Kod metode profitnog rizika, koliina novca koja se rizikuje odgovara zbiru procenata poetnog stanja na raunu i ukupnog ostvarenog profita. Kad se odredi koliko tano iznosi rizik, broj jedinica kojima e se trgovati se odreuje na isti nain kao i kod metode fiksnog rizika. Na primer, uzeemo da je rizik nastupajue transakcije 300$ po jedinici. Ako pretpostavima da nam je poetno stanje na raunu 25,000$ i da je trenutno stanje 45,000$ (ukupan ostvareni profit je 20,000$). Odredili smo da nam je procenat rizika poetnog ulaganja 2% i ostvarenog profita 5%. Iz toga sledi da bi ukupna suma koju bi rizikovali u transakciji iznosila 1500$. Sa obzirom da nam je rizik po jedinici 300%, broj jedinica koje bismo angaovali u sledeoj transakciji bi bilo 5. U poreenju sa metodom fiksnog rizika, ova metoda je ponekad pogodnija zato to razdvaja ukupno stanje na raunu na poetno stan je i ostvareni profit. Procenat rizika primenjen na poetno stanje na raunu obezbeuje osnovno odreivanje veliine transakcije, nezavisno od ostvarenog profita. Treba imati u vidu da ako su oba procenta ista, metoda profitnog rizika e dati iste rezultate kao i metoda fiksnog rizika. Pored navedenih metoda upravljanja novcem, moemo izdvojiti jo i Kelly formulu koja odreuje procenat rizika koji maksimizira stopu rasta profita, ali zbog odreenih nedostataka se koristi samo pri evaluaciji drugih metoda ili u edukativne svrhe. Pored nje moemo izdvojiti jo i Optimalni f i Sigurni f, koji su ustvari varijacije Kelly formule .

54 Isto

29

6. Put kroz Forex Ovaj deo rada je zamiljen da, na jednostavan nain, prikae postupke koje je potrebno prei da bi odreena osoba mogla da zapone i na uspean nain nastavi trgovanje na Forex-u. S obzirom da je znanje potrebno za bavljenje ovom delatnou veoma obimno, neemo biti u mogunosti da Vam predstavimo sve bitne inioce trgovanja. Ali, predstaviemo Vam, po naem miljenju vane take koje mogu predstavljati odskonu dasku za svakoga ko eli dublje da se upusti u ovu tematiku. Takoe, zbog skoranjih poteza Narodne Banke Srbije, ovaj rad dobija potpuno novu dimenziju. Naime, Narodna Banka je odlukom55 od 11.8.2011. godine zabranila dravljanima Republike Srbije, da obavljaju devizne poslove sa pravnim licima koje nisu banke, sa posebnim osvrtom ka Fx platformama za trgovanje.56 Tim inom je svaka osoba uskraena da obavlja ovu vrstu delatnosti i smatramo da je tim inom Narodna Banka Srbije povredila pravo svakog graanina Republike Srbije na slobodno obavljanje poslovne delatnosti. U nadi da e se postojee stanje promeniti u skoranjoj budunosti, u daljem toku rada Vam prikazujemo postupke za zapoinjanje trgovanja, primenu principa tehnike analize u kreiranju odgovarajue strategije kao i deo vezan za novac koji se koristi za trgovanje sa primenom adekvatnih postupaka upravljanja novcem. U poslednjem delu ovog poglavlja e biti obraena tema karakteristike individualnog trgovca gde ete imati prilike da se uverite da trgovanje na meunarodnom deviznom tritu nije jedna od dosadnijih oblasti finansija, ve jedna sveobuhvatna i dinamina disciplina.

6.1. Zapoinjanje trgovanja Zapoinjanje trgovanja na meunarodnom deviznom tritu podrazumeva ispunjavanje dva osnovna uslova, a to su:

1. obrazovanje na temu Forex-a, 2. pronalazak i registrovanje kod odgovarajueg on-line Forex brokera i

Obrazovanje na temu Forex-a U prethodnim delovima rada imali ste uvid u odreene termine i definicije koje se susreu u dodiru sa Forex tritem. One predstavljaju samo saetak ukupnog potrebnog znanja koje predstavlja osnovni uslov za razumevanje deviznog trita. Sticanje znanja u vezi Forex trgovanja nije striktno vezano za odreenu obrazovnu instituciju. Iako je prednost da se znanje takve vrste stekne kroz utvreno gradivo i uz profesionalno mentorstvo, sa druge strane nije i neophodno.57 S obzirom da je ovakav vid trgovanja u svetu doiveo pravi procvat, postoji veliki broj internet prezentacija koje nude ogroman izbor literature i on-line kurseva, putem kojih svaka zainteresovana linost moe da naui sve to je potrebno u vezi sa meunarodnim deviznim tritem.

55 Nakon dodatnog proveravanja injenica, ustanovili smo da je NBS samo podsetila javnost na Zakon o deviznom poslovanju, tako da nije nikakav skoranji potez Narodne Banke, ve je, po naem miljenju, zastarelo zakon koji ne prati realno stanje na terenu. 56 Izvor podatka zvanina internet prezentacija Narodne Banke Srbije, www.nbs.rs 57 Ova tvrdnja, po naem miljenju, ima temelja ako se radi o trgovanju na osnovu tehnike analize. Sa druge strane, pristup trgovanju korienjem indikatora fundamentalne analize zahteva sticanje znanja od strane adekvatne obrazovne institucije koje jedine mogu na pravi nain da definiu tako obimnu i sloenu oblast.

30

Ako uzmemo u obzir trgovanje na Forex tritu iz Republike Srbije, u ovom trenutku je to praktino nemogue. Ne razumevanje drave i njenih institucija i nedovoljno poznavanje materije je dovelo do potpunog zanemarivanja tako velike oblasti finansijskog delovanja. Takoe, smatramo da je na obrazovnim institucijama obaveza uvoenja ove materije u mnogo veem obimu nego to je sada sluaj. Na taj nain bi se stekla kritina masa koja bi mogla da razbije predrasude o Forex tritu, i koja bi napravila uslove za normalnim bavljenjem ovom delatnou. Pronalazak i registrovanje kod odgovarajueg on-line Forex brokera Pored adekvatnog znanja, izbor adekvatnog brokera predstavlja kljunu stavku na samom startu puta kroz Forex. S obzirom da postoji na desetine Forex brokera, koje nude veliki broj razliitih platformi za trgovanje, neophodno je izvriti selekciju ponuenih brokera i na kraju izvriti izbor najboljeg. Izvriti pravilnu selekciju predstavlja veoma veliki posao koji zahteva dosta strpljenja i posveenosti. Sam proces izbora, radi lake realizacije, moemo podeliti u pet koraka: Korak 1. Izbor naina trgovanja Pravljenje liste karakteristike brokera koje e biti neophodne predstavljaju dobar poetak potrage. Izbor prvog i svakog sledeeg brokera moe da bude neuporedivo lake ako se sve elje vezane za karakteristike i usluge potencijalnog brokera stave na papir. Neka od pitanja koja bi se mogla nai u takvoj listi su:

- Kojim valutnim parovima elim da trgujem? - Koliki i kakvi spredovi58 bi mi odgovarali (fiksni, varijabilni)? - Kolika bi mi bila minimalna investicija? - Koliki leverid mi je potreban? - Koji alati, indikatori su mi potrebni za trgovanje? - Da li mi treba neka tano odreena platforma za trgovanje (kao to je MT4)? - Da li elim da mi metoda trgovanja bude skalpiranje59? - Da li elim da imam opcije trgovanja putem mobilnog telefona i/ili obavetenja tokom

trgovanja? - Da li mi je vana reputacija odreenog Forex brokera? - Na koji nain mogu da izvrim uplatu i povlaenje novca sa rauna (nostro doznaka, putem

Paypal-a, kreditne kartice...)? Ova i druga pitanja koja bi mogla biti od znaaja, treba sortirati prema individualnoj prioritetnosti. Nakon toga, tako formirana lista pitanja predstavljaju osnovni kriterijum potrage. Korak 2. Vreenje pretrage Upotrebom kriterijuma pretrage iz prvog koraka, vri se pretraga za brokerima koji odgovaraju kriterijumima pretrage korienjem internet pretraivaa i vri se poseta internet prezentacija datih brokera.

58 Spread predstavlja razliku u kupovnoj i prodajnoj ceni valutnog para i on je ustvari cena trgovanja odreenim valutnim parom. 59 Skalpiranje predstavlja metod za trgovanje u kojem trgovac juri veoma male profite, od 1 do 5 pip-ova, gde trensakcije ove vrste ne traju due od nekoliko minuta.

31

Korak 3. Poseta internet prezentacijama izabranih brokera Nakon to je izvrena selekcija i broj potencijalnih brokera sveden na nekoliko, vri se dalja selekcija posetom internet prezentacija datih brokera i upoznavanje sa njihovim pravilima trgovanja na Forex-u, razumevanje uslova koje nude. Takoe tim putem treba i stei utisak o transparentnosti usluga i posla koje obavljaju: dostupnost adrese i telefona, kvalitet centra za podrku klijentima, da li postoji informacija o oficijelnom regulatornom telu koje nadzire njihovo poslovanje. Ako nigde na inetrnet prezenatciji ne moe da se vidi prikazana fizika adresa brokera, to onda treba da predstavlja svojevrsni alarm. Postojanje brojeva telefona, servisa za dopisivanje, elektronske pote nita ne znai bez postojanja adrese. Takoe, ukupni izgled prezentacije nam moe rei dosta o svojim vlasnicima. Takva prezentacija ne mora da ima odreene posebne karakteristike (da bude moderna, interaktivna...), ve da ima profesionalni izgled i da svi linkovi budu u funciji. Poruke, kao to su Stranica je u izgradnji nisu prihvatljive. Forex broker koji je pokrenuo svoje poslovanje i prihvata uplate od svojih klijenata ne moe sebi dozvoliti da njegova internet prezentacija bude delimino u funkciji. Posebno vaan faktor prilikom izbora brokera je i da broker kod kojeg se otvara raun treba da bude broker koji je registrovan kod odgovarajuih institucija i koji je pod njihovim stalnim nadzorom. Korak 4. itanje prikaza poslovanja i kritika odabranih broke ra Bez obzira to itanje prikaza poslovanja moe da bude od pomoi prilikom odabira brokera, takoe moe doi do konfuzije koja moe potragu da uini nemoguom. Mnogi trgovci su se alili na injenicu su da posle itanja takvih izvetaja naletali na zid i nisu bili vie sigurni kog brokera da izaberu. To se desilo zbog kontradiktornih informacija iz razliitih izvetaja o istom brokeru a zbog nemogunosti razdvajanja relevantnih od nerelevantnih informacija. Ipak, postoji nekoliko jednostavnih pravila koja mogu biti od pomoi: a) ako se broker bavi tim poslom vie od decenije to nam govori da se radi o iskusnom brokeru,

koji zna dosta o trgovanju na Forex-u kao i da brine o svojim klijentima. U suprotnom ne bi bio prisutan na tritu.

b) ako je broker registrovan i nadgledan od strane odreenog regulatornog tela u svojoj zemlji, to nam govori da je broker ozbiljno posveen obavljanju svog biznisa i da ini svaki mogui napor da uskladi svoje poslovanje sa vaeim propisima i zakonima.

c) ako se u ponudi brokera, pored valutnih parova, nalaze i Fjuersi, Akcije, Opcije, razne vrste roba... to nam govori da broker vodi veliki poslovni poduhvat, da uspeno izlazi na kraj sa vie odgovornosti i da ima veliki broj klijenata.

Ipak, u izvesnoj meri je mogue napraviti razliku izmeu dobrih i loih izvetaja. To se moe postii tako to vrimo analizu osobe koja je autor izvetaja, iskusan trgovac ili poetnik. ak je mogue, paljivim itanjem izvetaja i definisanjem poruke koja se alje tim izvetajem, videti koliko dobro autor poznaje temu o kojoj pie. Ovim putem moemo da izdvojimo loe izvetaje napisane od strane poetnika koji optuuju brokere za neuspehe koje su doiveli a koji su posledica njihovog neznanja i nesposobnosti. Takoe treba obratiti panju na izvetaje pisane od strane samih brokera putem kojih pokuavaju da poboljaju svoj rang. Ovakva vrsta izvetaja je relativno lako uoljiva, bez obzira na napor koji je uloen u sakrivanje prave namere izvetaja.

32

Korak 5. Zavrni saveti Na kraju, pristup izboru Forex brokera bi trebao da bude kao i pristup prilikom izbora banke u kojoj otvaramo tedni raun. Reputacija, transparentnost, lakoa izvravanja operacija sa novcem, dobra podrka klijentima su neke od stavki koje bi broker trebao da ispunjava. Posebnu panju bi trebalo obratiti na detaljno pouavanje Ugovora sa kijentom. Kako praksa pokazuje, mnogi brokeri mogu da zaborave da dopune informacije o izmenjenim uslovima trgovanja na svojim internet prezentacijama, gde, na primer, moe pisati da je sprea 1 pip dok je u stvarnosti 2 pipa. Posebno treba imati na umu da ako se ne proita Ugovor nego se samo obelei kvadrati ispred Uslova poslovanja, ne inite nikome usluge, samo moete da sebi nakodite.

6.2. Kreiranje strategije za trgovanje baziranoj na tehni koj analizi Kreiranje odgovarajue strategije predstavlja osnovni uslov za uspeno trgovanje. Kao to smo videli u poglavlju 4 Tehnika analiza, strategije tee da predvide kretanje cene u budunosti na osnovu cena iz prolosti, odgovarajuom kombinacijom indikatora, pokretnih proseka... S obzirom da njihov broj prelazi nekoliko desetina, imperativ je u adekvatnom izboru potrebnih alata koji bi inili strategiju za trgovanje. Ali mora se imati na umu da jednom kreirana strategija ne znai da nikad vie nee biti potrebe za kreiranjem nove. Posle odreenog perioda svaka strategija gubi na svojoj efikasnosti i potreba za novom strategijom se javlja. Izbor i upotreba odreene strategije podrazumeva, zbog sloenosti, podelu posla na est faza.60 Faza 1 Identifikovanje tipa trita Prva faza u tehnikoj analizi, odnosno, kreiranju strategije mora biti identifikovanje trita sa kojim trgovac ima interakciju. Nakon toga dolazi do izbora vrste grafikona kojim e se sluiti. Takoe, vri i izbor vremenskog okvira u kojem e trgovati, da li je u pitanju meseni grafikon ili moda etiri sata, jedan sat ili ak moda i sa manjim vremenskim periodima. Ako je, na primer, meseni grafikon u pitanju, onda trgovac ne mora da brine o promenama cena na nivou jednog sata. Obrnuto gledano, ako je trgovanje kratkorono, trgovac bi morao da ispita grafikone veih vremenskih perioda kako bi stekao razumevanje o iroj slici, n osnovu koje bi mogao da odredi potencijalne take izlaska i ulaska u transakciju. Mora se imati u vidu da ista strategija ne reaguje isto na tritima u kojima je cena nestabilna, u kojima se formiraju trendovi ili u neaktivnim tritima. Sve zavisi od pojedinih alata korienih u kreiranju odreene strategije, s obzirom da su pojedini alati definisani za rad u oscilujuim tritima dok su drugi namenjeni tritima sa jasno definisanim trendovima. Zato je veoma vano definisati kakvo je trite u pitanju i na osnovu toga pristupiti drugoj fazi. Faza 2 Izbor alata tehnike analize Na osnovu kriterijuma o kojima je raspravljano u fazi 2, biramo odgovarajue alate tehnike analize za grafikon koji koristimo. Na primer, ako je trite u trendu, nema poentu da koristimo indikator kao to je RSI, ili ako nema striktno definisanog trenda, pokretni proseci nam nisu od koristi. Ako je trite veoma promenljivo,

60 Preuzeto i prilagoeno sa internet prezentacije www.forextraders.com

33

upotrebom preseka pokretnih proseka ujednaavamo, odnosno potiremo fluktuacije i definiemo trend. Naravno, lista primera moe ii u nedogled. Vano je da trgovac definie svoj pristup upotrebi razliitih alata tokom vremena, birajui indikatore koje najbolje poznaje i razume, i da njihovom kombinacijom napravi jednostavan i koncizan metod za trgovanje. Faza 3 Preciziranje podataka vezanih za pravilno podeavanje alata Po donoenju odluke o izboru alata tehnike analize, trgovac mora da odlui koje periode i opsege e koristitit kao osnovu za korienje tih alata i koje e implementirati u odgovarajui program. Iako nam tehnologija daje bitne prednosti nad trgovcima koji nisu imali pogodnosti obrade informacija putem komjuterskih programa, to nam predstavlja i veoma bitnu manu. Mnogi dananji trgovci uopte ne razmiljaju zato program koristi jedan vremenski okvir a ne neki drugi, i tako iz vida gube jednu od stvari koja moe da predstavlja razliku izmeu uspeha i neuspeha. Stoga, pre nego to trgovac odlui da krene dalje, on mora da proveri verodostojnost perioda i okvira koje koristi, da li oni obezbeuju obrasce koji u najveoj meri odgovaraju kretanjima cena na grafikonu. Za primer moemo postaviti sebi pitanje: da li emo u postavci RSI alata uzeti 14, 10 ili 7 perioda, ili koje periode emo uzeti za formiranje pokretnih proseka koji ine MACD indikator? Ovakva pitanja jedino mogu dobiti odgovor kroz postupak pokuaja i greki, gde moramo imati u vidu da e svaki drugi obrazac kretanja cena zahtevati drugaije vrednosti inputa. Faza 4 Potraga za signalima Poto je izvreno podeavanje alata, pristupamo potrazi za signalima koji e nam pokazati potencijalne anse za ulazak u trgovinu. Osnova tih signala potie od trenutnog raspoloenja investitora i privremenog disbalansa ponude i tranje datog valutnog para. Signali koje traimo su sugnali kreirani u interakciji indikatora, kao to su preseci pokretnih proseka, razliiti oscilatori ili izmeu cene i indikatora. ono to pokuavamo u potrazi za signalima jeste da naemo potvrdu naih pretpostavki. Upotrebom razliitih aspekata tehnike analize moemo da potvrdimo da li je trite na prekupljenom nivou ili kad doe do promene odreenog trenda. Faza 5 Vrenje analize Kada odredimo signale i njihovo znaenje, vrimo analizu tih signala. Ovim putem identifikujemo signale kojima moemo trgovati. U ovom stadijumu donosimo odluku o veliini kapitala koji alociramo, zasnovanu na odgovarajuim tehnikama upravljanja novcem. U procesu analize moramo da pruimo najvei mogui napor kako bi se fokusirali na signale koji su relevantni za vremenske periode koje smo izabrali i plan trgovine. U ovoj fazi trgovine vrimo odvajanja kukolja od ita, odnosno relevantne podatke od uma, odnosno od potpuno nebitnih podataka. Faza 6 Uporeivanje rezultata analize i izvravanje trgovine Poto je izvreno ispitivanje raznih mogunosti prikazanih od strane garfikona, i po odreivanju koja od tih mogunosti je prilika za trgovanje, trgovac ih uporeuje na osnovu njihovog kredibiliteta i mogunosti za ostvarivanje profita (na primer, koliko su ekstremne vrednosti indikatora ili koliko moe biti profit ili gubitak ako se realizuju nalozi za profit ili gubitak). Kada trgovac zavri sa datom operacijom, bira transakciju koja nudi najvei profit sa najniim rizikom i pristupa njenoj realizaciji.

34

6.3. Disciplina i samokontrola 61 Uspeno trgovanje je 80% psiholoka a 20% metodoloka kategorija. Metoda za trgovanje kojom se sluimo, bez obzira koliko je dobro smiljena, ne moe biti uspena ako nije primenjena na odgovarajui nain. Primena odreene metode je kljuni kamen spoticanja mnogim trgovcima. Da bismo bolje razumeli prethodno, moramo pribei plastinijem nainu objanjavanja. Uzmimo u obzir trkaki automobil visokih performansi. Bez obzira koliko je taj automobil aerodinamian ili tehniki napredan, neko mora upravljati njime. Automobil napredan kao to je trkaki automobil mora biti voen od strane osobe koja ga moe voziti sa panjom. Isto kao to je potreban disciplinovan voza da bi vozio trkaki automobil, disciplinovan trgovac je potreban da bi na pravi nain primenio metodu za trgovanje. Generalno gledajui, u bilo kojoj ivotnoj situaciji, na oveije postupke utiu emocije sve vie kako raste i pritisak na oveka da izvri odreenu radnju. to je neka radnje vanija, to e uticaj emocija biti vei. Trgovanje se ne razlikuje od bilo koje druge radnje, stoga takva pravila vae i na deviznom tritu. im se u izvravanje neke radnje umea i novac, logika prestaje da postoji i na njeno mesto dolaze osnovne emocije. Uzeemo u obzir razliku izmeu trgovanja na demo raunu i realno trgovanje. Veina trgovaca na demo raunu ostvaruje pozitivan rezultat, to ini trgovca sigurnim u svoje sposobnosti i krajnje optimistinim. Trgovanje na Forex-u vide kao realnu i isplativu poslovnu priliku, i na osnovu toga kreu u realno trgovanje ulaui pravi novac. Ali veinu doeka neprijatno iznenaenje. Situacije u kojima je ostvarivao profit na demo raunu sada ga dovode do sumnje, pravljenje greaka i na kraju, neretko, do potpunog kraha. U oba sluaja trgovac je koristio potpuno istu metodu za trgovanje, sa potpuno istim indikatorima, sa potpuno istim pravilima. Ono to se razlikovalo kod demo rauna jeste potpuno odsustvo emocija u procesu odluivanja. Nije imao ta da izgubi i stoga nije imao ni razloga da brine. Novac je doneo nepotreban izvor nervoze i sumnje. Zato, kao jedno od esto spominjanih pravila jeste da za trgovanje na bilo kom tritu treba koristiti novac koji nam ne treba, novac koji nam nee nedostajati i koji moemo automatski da otpiemo onog trenutka kada ga namenimo za trgovanje. U vezi sa prethodno reenim moemo odvojiti etiri destruktivne emocije62 koje imaju veliki uticaj na proces investiranja. To su: pohlepa, strah, nada i ponos.63 Pohlepni investitori tee da budu preterano sigurni u sebe i svoje sposobnosti trgovca. Odlikuje ih tenja da naprave to veu zaradu za to manje vreme. Oni ele veliki profit, i ele ga odmah. Ta elja za zaradom je, esto, nerealna. Na primer, ako nam neko da jedan krompir i kae nam da tim krompirom nahranimo porodicu tako da svi budu siti, dolazimo do zakljuka da je to ne mogue. Kao kontrast tome javlja se tenja odreenih invetitora da putem ulaganja male sume novca, na primer $100, dodju do zarade koja bi im omoguila da napuste dotadanji posao i da se u potpunosti prepuste investiranju. ansa da se ovo ostvari skoro da ne postoji ali njihova prenaglaena sigurnost i elja za novcem prevazilaze logiku i objektivno razmiljanje.

61 Osnova za pisanje ovog dela rada: Douglas M., THE DISCIPLINED TRADER: Developing Winning Atitudes, New York Institute of Finance, New York, 1990 kao i autorovo lino iskustvo i razmiljanja. 62 lanak Destructive emotions, Your Personality and Successful Trading, Windsor Advisory Services. 63 Sve navedene emocije smo okarakterisali kao destruktivne sa take negativnog uticaja na trgovanje, koje ne mora biti apsolutno. Ponekad, bilo koja od navedenih emocija, moe ak i pomoi u donoenju odluka kao i u samom procesu trgovanja.

35

Strah. Svi ljudi poseduju strah od gubitka novca. Kombinacija nepovoljnih vesti u kombinaciji sa investiranim novcem stimulie pojavu sve veeg straha. Nakon toga strah se iri; psihologija uplaenog oveka je veoma zarazna. Ako su ljudi oko nas uplaeni, velika verovatnoa je da emo biti i mi, bezobzira da li imamo opravdani razlog za to ili ne. To nastaje kao posledica pretrpljenog straha u prolosti i njegovo buenje u sadanjosti. Ali sam strah nije jedini krivac. Nagon koji nas tera da budemo uplaeni je isti nagon koji nas tera na ulazak u transakcije ako smo okrueni osobama koje su doivele uspeh. Pod takvim uslovima, osoba ulazi u transakciju najee bez razmiljanja, nagonski, i po pravilu doivljava neuspeh. Nada je definisana kao oekivanje ispunjenja odreene eljene radnje. Ali ako u obzir uzmemo proces investiranja, odluke koje se donose ne bi trebalo da budu zasnovane na elji, nego na bazi racionalne procene injenica. Kada trgovac izgubi novac on se nada da e rezultat biti bolji u narednim transakcijama, dok ustvari treba da bude objektivan i da sagleda prave razloge gubitka i realne anse za dobitak. Uspean trgovac mora da se bori... dva duboko ukorenjena instinkta, umesto da se nada on mora da se plai, umesto da se plai on mora da se nada. On mora da se plai da njegovi gubici mogu da se razviju u mnogo vee gubitke, i da se nada da njegovi profiti mogu da postanu ogromni profiti. Potpuno je pogreno kockati se na berzi kao to to radi prosean ovek. W.D.Gann. Ponos Ponos je emocija ili oseaj velikog zadovoljstva samim sobom, kao i potovanje samog sebe u celini. Proizilazi iz subjektivnog saznanja, da se uinilo ili uestvovalo u neem posebnom ili pohvalnom. U polju ekonomske psihologije, na ponos se gleda u rasponu od odgovarajueg ponosa, koji potie od stvarnih postignua, do lanog ponosa. Lani ponos je karakteristika trgovaca koji konstantno gube a ne mogu da na objektivan nain definiu ta je to to ih sputava u trgovanju. On potie iz nepoznavanja sopstvenih snaga i slabosti i iz nerazumevanja sopstvenih emocija. Drugim reima, lani ponos moemo izjednaiti sa tvrdoglavou i sa nesposobnou da se prihvati i prizna nainjena greka. Bilo koji trgovac koji insistira na odravanju odreenog stanovita koje je u potpunoj suprotnosti sa onim to se zapravo deava oko njega, samo iz razloga to ne moe da prizna da je nainio greku, doivee potpunu finansijsku katastrofu. Moe ak da se desi da trgovac, za svoj neuspeh, krivi celokupno trite. Iako se ponekad moe uiniti svakom ko je nekad doiveo neuspeh u trgovanju, da se celo trite urotilo protiv njega, to je samo iracionalni oseaj koji je potekao iz nemogunosti prihvatanja sopstvene greke. Jasno je da samo poznavanje injenica u vezi sa ekonomskim teorijama, vesti ili tehnika trgovanja nije dovoljno za uspeno trgovanje. Drugi inilac je upozn