Embed Size (px)
DESCRIPTION
POLJO
Citation preview
Drugi moj sistem pčelarenja LR košnicom – dvomatični
Postavljeno 15.08.2012. 32.539 pregleda
DRUGI MOJ SISTEM PČELARENJA LR KOŠNICOM – DVOMATIČNI
Mr NAUM BANDŽOV, [email protected]
Kako sam naveo od 1970 god. uvodim moju novu DRUGU tehnologiju, a to je dvomatični sistem pčelarenja,
odnosno sa dve matice u toku cele pčelarske sezone, a zazimljavao sam ih uvek u tri LR nastavka (2+1) i dve
matice odvojene pregradnom daskom. (Slika 1 i 2). Zaslugu da dođem do ove tehnologije ima knjiga
Dr bioloških nauka Sime Grozdanića ,,DVOIMATIČNI SISTEM PČELARENJA izdata od Zavoda za
izdavanje udžbenika Narodne republike Srbije – Beograd, izdata 1962 god. koja se odnosi na dvomatični
sistem pčelarenja sa pološkama i biološkim pogledom na pčelinje klube i
njegovo ponašanje tokom godine. Kada pčelar shvati
taj biološki aspekt (fenomen), onda nije uopšte teško primeniti ga na bilo koji tip košnice. Ja sam taj njegov
biološki pogled, odnosno ponašanje pčelinjeg klubeta prihvatio i primenio na LR košnicu sa jednakim 10
ramnim nastavcima i uveo sam ga kao sistem u daljem toku do 1973 god. Langstrot-Rutova košnica
interesantna je za naše pčelare, jer daje veliku mogućnost manipulacije sa nastavcima, a ujedno omogučavaju
da tehnologiju pčelarenja podignu na najviši nivo. Vrlo važno je da i naši poljoprivredni stručnjaci prihvate
pčelarstvo kao privrednu granu, a ne da je tretiraju samo kao oprašivač, s tim da edukacija o pčelarstvu treba
da je podignu na viši nivo u odnosu na dosadašnje i današnje programe obrazovanja od srednjeg do najvišeg
obrazovanja, a Veterinari i Veterinarska struka Pčelu ne smeju je tretirati Pčelu ne smeju je tretirati
kao stoku
Slika 1 Slika 2
gde su je svrstili u sadašnje zakone o zdravstvenoj zaštiti. Stoka i insekti dijametralno se razlikuju u
biološkom i zdravsvenom pogledu.
Većina pčelara u našoj zemlji pčelari na klasičan način s jednom maticom i standardnim delovima
Langstrot-Rutove (LR) košnice: podnjača, dva ili tri nastavka, poklopna daska sa običnom plastičnom
hranilicom ili zbeg sa hranilicom i krovom. Manje njih pčelari savremenije, klasičnim dvomatičnim sistemom,
a vrlo malo na savremen način po zahtevima svetske tehnologije koja se primenjuje u celom svetu. Savremena
tehnologija pčelarenja LR košnicom ide brzim koracima napred, pa i mi treba da pratimo taj trend, kako bismo
za desetak godina mogli da budemo ravnopravni partneri u Evropskoj uniji i da naše pčelarske proizvode
plasiramo na svetsko tržište ne samo kao sirovinu, med u kantama, nego treba da se trudimo da i ostale
pčelinje proizvode proizvodimo i plasiramo ih kao polufinalne i finalne proizvode. Ja sam još 1970 god. u
dvomatični sistem pčelarena počeo da uvodim dodatne pomoćne delove koje su mi omogučavale višu
tehnologiju pčelarenja LR košnicom.U ovom članku želim da iznesem isključivo moja iskustva koja sam ih
stekao u pčelarenju dvomatičnim sistemom, koristeći saznanja domačih i stranih naučnih stručnjaka i
praktičara. Ovaj sistem – način pčelarenja, je nadgradnja nad mojim prvim sistemom pčelarenja sa jednom
maticom. Pčelarenje dvomatičnim sistemom kroz nekoliko varijanti, koristio sam ga sve do 1984 god. do
upisa na postdiplomske studije na Biološkom fakultetu – grupa pčelarstvo u Beogradu, na katedri prof. Dr
Krunića i prof. Dr Kulinčevića, kao i stalnim kontaktom sa najboljim pčelarom – tehnologom ne samo u Srbiji,
bivšoj Jugoslaviji, nego svetskim tehnologom gospodinom Ivanom Venerom.
Dvomatični sistem pčelarenja kod mene imao za cilj da dobijem tada maksimalan višak meda i ostalih
pčelinjih proizvoda od svake košničine jedinice. Imajući u vidu ogled koji je izveo Farrar(1937) i gde je
dokazao da jedno jako pčelinje društvo proizvede više meda nego dva slaba, svatio sam da dvomatičnim
načinom pčelarenja razvijam drustva kroz ceo pašni period koji nije kod nas dugačak, nego vrlo kratak i to
samo 3 meseca maj, juni i juli i da za taj period proizvedem više pčelinjih proizvoda, a tehnologiju podignem
na viši nivo.Dvomatični sistem, uopste uzevsi, uveo sam ga snamerom, da ga primenim na slabim i srednjim
pčelinjim društvima, uglavnom da izbegnem veći trud i više zivog rada, kao što sam ga imao u radu sa slabim
društvima iz prethodnog sistema sa jednom maticom. Ovakav sistem može, ali ne mora biti praktičan i
rentabilan u svim uslovima, ali moja iskustva pokazuju da nisam pogrešio i mislim dase može primeniti u svim
regionima (Vojvodina i Makedonija) Bilo kakav pokušaj primene dvomaticnog sistema pčelarenja, ili bilo koj
drugi napredniji sistem od prethodnih od strane drugih mladih pčelara, moj savet bi bio da treba da počnu sa
manjim brojem košnica, dok se ne uvere i ne dođu do povoljnog usavrsavanja, da bi se uklopio u način rada
određenog naprednijeg ili savremenijeg pčelara u određenoj oblasti. Ovo može zahtevati godine
eksperimetisanja, pošto uslovi variraju od jedne oblasti do druge ili čak unutar jednog kraja.Dvomaticni sistem
koji ću ovde opisati namenjen je na manjim pčelinjacima od 50 do 100 košnica, iako to ne isključuje
mogučnost primene i komercijalnom pčelaru koj pčelari i sa više od 200 košnica. Primena ovog sistema, ne
može se ostvariti i biti uspešan bez korišćenja DODATNIH DELOVA
DODATNI DELOVI
Za dobijanje svih pčelinjih proizvoda iz jedne košnice, neophodno je potrebno uvesti dodatne delove na
klasičnu LR košnicu. Upravo ti delovi svrstavaju ovu košnicu na prvo mesto u svetskoj standardizaciji. Važno
je naglasiti da se pčelarenjem, odnosno dodavanjem delova ovoj košnici, ne narušavaju se biološke zakonitosti
u ponašanju pčelinjeg organizma – društva. Naprotiv, sa malim tehnološkim zahvatima stimuliše se na
aktivniji rad, a time i na veći prinos pčelinjih proizvoda. Napominjem da nije samo reč o proizvodnji meda,
kako smatra preko 90% pčelara, nego treba nastojati da se dobiju svi pčelinji proizvodi. Za mene je med
sirovinska osnova za dobijanje drugih, mnogo skupljih polufinalnih i finalnih proizvoda. Takva proizvodnja, u
stvari predstavlja visoku tehnologiju i produktivnost u pčelarstvu.
LR košnica iz godine u godinu dokazuje svoju prednost i uspešnost u tehnološko-biološkom suzbijanju bolesti
pčelinjeg legla, kao što su varoa, američka kuga, krečno leglo i sl., prvenstveno genetskim potencijalom
matice, pčele kao jedinke ili pčelinje društvo kao socijalno biće.
Prednost LR košnice je u lakom korišćenju dodatnih delova: rešetkaste podnjače, Rošfusovog nastavka,
Rošfusove rešetke, Snelgrove pregrade, žičane pregrade, matične rešetke, sakupljača polena i perge, plastične
mreže za sakupljanje propolisa, ram hranilice, kombinovanog zbega, bežalice, plastičnih ili voštanih
matičnjaka za proizvodnju matičnog mleča i matice,
Pored toga u sistemu pčelarenja sa jednom maticom, dvomatičnog sistema isključeno je svako rojenje,
odnosno u svako doba možemo da intervenišemo i sprečimo rojidbeni nagon – najveći neprijatelj u
amaterskom i profesionalnom pčelarstvu. Ako i dođe do rojidbenog nagona, korišćenjem Rošfusove rešetke i
rošfusovog nastavka, prekidamo rojidbeni nagon za vrlo kratko vreme i uspemo da dobijemo sve pčelinje
proizvode koje jedno pčelinje društvo može da da, od meda do svih drugih pčelinjih proizvoda: matice, rojeve,
matičnog mleča, propolisa, polenovog praha i dr.
1. REŠETKASTA PODNJAČA Vrlo vašan dodatni deo LR
košnice za savremeno pšelarstvo. Postavlja se iznad klasične podnjače, odnosno između nje i prvog nastavka.
Visine je 50 mm. Sa glavnom podnjačom stvara ispod pčelinjeg društva prazan prostor od oko 50 mm.
štoobezbeđuje dodatnu donju ventilaciju jer spreda ima otvor – leto za ulazak većih količina vazduha, kako u
vreme mirovanja tako i tokom selidbe. U određenom momentima višak mladih pčela koje teraju maticu na
rojidbeni nagon hvataju se na letvice i tako one prave bradu unutar košnice, a ne ispred leta i na određen način
sprečavaju roidbeni nagon. U proizvodnji nukleusa te mlade pčele koje vise na letvicama lako se uzimaju.
Zatim, sprečava se svaki vid grabeži zbog mračnog tunela i nemogućnosti direknog dolaska pčela grabljivica
do meda. Pri stalnog postojanja ove rešetkaste podnjače na košnici i saće u donjem nastavku biva pravilnije
izgrađeno. Istovremeno pčele ne grizu saće u donjim delovima rama donjeg nastavka.
2.ROŠFUSOV NASTAVAK je u stvari LR
nastavak pregrađen sa tri pokretne pregradne daske (mogu biti i od presovanog lesonita) koje služe za
formiranje četiri oplodnjaka za oplodnju matica ili kasnije vađenjem dve pregradne daske prva i
treća, stvaramo dva nukleusa u sistemu proizvodnje rojeva zajedno sa Rošfusovom rešetkom i poklopnim
daskama za smeštaj medne pogače.
3. ROŠFUSOVA REŠETKA: je ustvari drvena pregrada sa 4 perforirana otvora 35 x 3 cm. Prekrivena sa
duplom matičnom rešetkom i 3 pregrade (pregrade mogu biti od lesonite ili drvene) koje stvaraju 4 oplodnjaka.
Svaki oplodnjak – pregrada ima leto za izletanje pčela i matica kad treba da ide na oplodnju. Postavlja se na
podnjači ili na vrhu proizvodne košnive, zavisno koju metodu ste savladali.
4. SNELGROVA PREGRADA služi za odvajanje dva društva u jednoj
košnici, pod jednim krovom i jednom podnjačom, ima minimum sa svake strane po 2 leta, od koje jedno leto je
za usmeravanje pčela izletnica na gore, a jedno leto za usmeravanje na dole, odnosno za pojačavanje osnovnog
društva ili vrlo slabog društva sa izletnicima, zavisno koju radnju želimo da izvedemo. Na sredini ima otvor 10
x 10 cm. prekriven sa jednostrukom žičanom ili plastičnom mrežom promera 3 mm. Moja dugogodišnja praksa
pokazala je da dupla mreža nije potrebna, jer između te dve mreže, moljci stvaraju njihovo leglo, a mišljenje
koje vlada među pčelarima da će se pčele ubijati međusobno preko jednostruke mreže, nije tačna. U tome ja
sam se uverio, jer u jednom vremenskom tehnološkom procesu, umesto snelgrove pregrade, stavljam
jednostruku Žičanu pregradu, a nisam primetio nikad mrtvih pčela.
5. ŽIČANA PREGRADA: Umesto Snelgrove pregrade u
tehnologiju L.R. košnicom, u jednom tehnološkom procesu ja sam uveo i žičanu pregradu 1975 god. sa
okcima veličine 3 mm preko cele površine, a ne samo 10 x 10, kao kod Snelgrove pregrade. I ova žičana
pregrada ima minimum po 2 otvora sa svake strane za usmeravanje pčela izletnica na dole prema osnovnom
društvu, ili na gore za pojačavanje slabijih nukleusa. (Vidi
6. MATIČNA REŠETKA je najvažniji deo u pčelarenju sa dve ili više matica. Savremena tehnologija ne
može ni da se zamisli bez matičnih rešetki i to od jedne do tri. Pored toga što služi za odvajanje matica, koristi
se i u proizvodnji matičnog mleča kod normalnih društava koja nemaju rojidbeni naon. Postoje više vrsta i to:
Žičane sa i bez drvenog okvira (ja sam pristalica i preporučujem žičanih, kroz ceo otvor LR nastavka sa
drvenim ramom i leto na njemu.), limene i plastične štancovane različitih dimenzija i dr.
7. SAKUPLJAČ
POLENA I PERGE služe za sakupljanje polenovog praha i vađenje perge iz ćelija u kojem su ga pčele
stavile i konzervirale. Postoje razne vrste i sve mogu uspešno da se koriste. Mogu biti na podnjači, na leto i sl..
Ja sam koristio i koristim skupljač polena koji se stavlja na podnjači sa večom fijokom, koja sa donje strane
treba da ima žičanu mrežu zbog večeg prisustva vazduha, kako se ne bi u slučaju nešto dužeg stajanja, ne bi li
se grudvice slepile ili umoljčale.
8. RAM HRANILICE se mnogo koriste u savremenoj
tehnologiji pogotovo prilikom sušnih godina za držanje medno-šećerne pogače, koja stimuliše maticu za
aktivniji rad. Vrlo je pogodna za hranjenje (ne stimulativno) pčelinjih društava sa tečnom hranom (sirupom)
kada društvo gladuje i kada nema u košnici biološki minimum od 9,6, odnosno 10 kg. meda. U savremenim
tehnologijama gde se proizvode sve pčelinje proizvode, Ram hranilica uvek se nalazi u košnici sa medno-
polensku-šećernu pogaču. Ona se stavlja na jedan kraj plodišta umesto jednog rama.
9. Kombinirana poklopna daska sa zbegom i hranilicom i
OTVOR ZA GORNJU VENTILACIJU, koristi se umesto klasične obične pregradne daske. Sam naziv kaže
da ima zbeg zbog vrlo važne gornje ventilacije. Zimi mali otvor koji je uvek otvoren zbog brzog izlaska pčela
kako bi se pročistile, da ne bi balegale po satonošama. Pčele tokom jeseni i zimi taj mali ventilacioni otvor
same ga regulišu sa propolisom. Moja istraživanja pokazuju, bez obzira koliki je, pčele ga ostave najviše 1 do
2 cm. Ostali deo zatvore ga propolisom. Drugi deo zbega, veliki otvor služi za stavljanje izolacionog materjala
i čuvanja mikroklime u zimskom klubetu. Zbeg u kasnu zimu i ranu prolet (februar i mart) služi za davanje
medno-polensko-šećernu pogaču u nedostaku Ram hranilice. Leti, odnosno za vreme pašnih prilika kada
izvadimo izolacioni materjal, zbeg služi (kada izvadimo jednu ili više pokretnih daščica – ima ih četiri) za
bržeg isparenja vode iz nektara i bržeg skladiranja meda u medišta. Drugi deo sadrži hranilicu za dodavanje
tečne hrane uz dodatak polena, prilokom razvoja pčelinjeg društva u proletnom razvoju ili za popunjavanje
zimskih rezervi ukoliko pčelinje društvo nije ih uspelo popuniti iz prirode.
10. BEŽALICA, Ima ih raznih vrstai služe za isterivanje pčela iz
medišta i time mnogo olakšavamo rad pčelara kod vrcanja meda. Ja bežalice stavljam pred veće ispod
medišnog nastavka uoči dana kada želim da vrcam. Kada se Bežalica stavi, pčele koje su ostale u tom medištu,
osečaju se kao društvo bez matice. Kroz otvore na sredini bežalice, pčele osećaju miris svoje matice koja se
nalazi ispod i kroz osam otvora – tunela koje se nalaze sa strane, mlade pčele napuštaju medne ramove i
prelaze dole kod svoje matice i ostavljaju nastavak spreman za vrcanje u roku od 10 do 12 časova. Ako želim
da pčele brže napuste medište, ja otvaram i pomočna leta koja se vide na slici i pčele, pogotovo izletnice
odmah napuštaju medište.
11. OBIČNI LR RAM SPECJALNO NAPRAVLJEN ZA
POSTAVLJANJE PLASTIČNIH ILI VOŠTANIH MATIČNJAKA,To prestavlja jedan normalan LR ram
koji se pripremi tako, da se mogu postaviti tri letvice na kojoj se postavi kao osnova, satna osnova i na vosku
se nalepe na svakoj letvici po oko 25 do 30 plastičnih ili voštanih matičnjaka, ukupno oko 80 matičnjaka, koje
služe za proizvodnju MATIČNOG MLEČA. Isto tako se priprema i ram za odgajivanje matica, stim što se na
takvom ramu postave dve letvice sa ukupno 40 – 50 matičnjaka koji se stavljaju u odgajivačkom društvu.
12. MREŽE ZA SAKUPLJANJE PROPOLISA: Mreže za
sakupljanje propolisa takođe spadaju u dodatnih delova u savremenoj tehnologiji. Vrlo rado ih koristim i to,
prvo običnu mrežu, zatim plastičnu nemačku perforiranu plastičnu mrežu, a od 1994 god. kao najbolji
specjalni trodelni bugarski skupljač propolisa koji se sastoji od jedne pocinkovane ili dur-aluminiske duple
rešetke. Nad njim se postavi jedinstvena plastična mreža sa otvorima od 1,5 ili 2 mm., a preko nje jedna gusta
platnena tkanina. Kao apotekar po struci od sakupljenog propolisa pravim propolis kapi i druge preparate što
na kraju knjige daću i određene recepte kako se prave.
13. PREGRADNA DASKA SA I BEZ OTVORA(vidi sl.1) Ko nema Rošfusove sisteme za proizvodnju
veštačkih rojeva na samoj LR košnici, mogu da koriste pregradnu dasku sa otvorima i na njima pokretni mali
okvirić sa mrežom promera 3 mm. i još jedan mali okvirić sa matičnom rešetkom, koje se menjaju zavisno šta
želimo u tehnološkom procesu. Takođe imamo i pregradnu dasku i bez otvora koja se može koristiti za razne
tehnološke radnje, kao i za zazimljavanje dva nukleusa sa po pet ramova iznad normalnog – jakog pčelinjeg
društva. Svaka pregrada ima svoje leto.
14. PČELARSKA VAGA, Pčelarska vaga prestavlja neophodni
dodatni deo na jednom pčelinjaku koji ima minimum 20 košnica, a sve potrebnija ukoliko ima više košnica. Ja
je koristim višenamenski ali najosnovnije je da što manje puta otvaram i pregledam pčelinje društvo. Pored
toga koristim je:
1. za tačno određivanje količine zimske hrane,
2. Potrošnja hrane za period od 01 oktobra do 31. marta.
3. Unos nektara pogotovo za vreme pašnih perioda i
4. Kao pokazatelj kada se trebaju dodavati novi nastavci ili polunastavci.
Na Skopskom Poljoprivrednom sajmu demonstrirajući uloga DODATNIH DELOVA u funkciji savremenog i
naprednog pčelarstva dobio sam ZLATNU PLAKETU i Diplomu.
Dodatni delovi za visoku tehnologiju prezentirani na Poljoprivrednom sajmu u Skoplju
Dvomatično društvo sam pripremao u kasnu jesen tako što na jedno jako osnovno društvo sa 2 LR nastavaka,
iznad, preko pregradne daske sa ili bez otvora 10 x 10 cm. zatvoren jednostrukom žičanom mrešom od 3 cm.
stavim drugo pomoćno društvo koje preko zime i u proleće koristeći toplotu od jaćeg osnovnog društva. (Vidi
Sl. 2)Tako pripremljeno pčelinje društvo u proleće, brže se razvija. Ovako zazimljena društva zimuju. U
proleče, zavisno od vremenskih prilika, krajem marta proširenje donjeg društva sam radio kao i u mojoj prvoj
tehnologiji, jednostavnim zamenenom tela.
http://www.u-pcelara-maradik.org/za-pcelare/tehnika-pcelarenja/drugi-moj-sistem-pcelarenja-lr-kosnicom-dvomaticni/
Mogućnosti suzbijanja Varroe Jacobsoni u zatvorenom leglu
Postavljeno 25.06.2009. 6.477 pregleda
Autor Mr Naum Bandzov
Na početku ću citirati predsednika komisije za patologiju APIMONDIJE (svetske pčelarske organizacije) Dr
V. Rittera (1997) sa Kongresa APIMONDIJE u Antverpenu (gde sam i sam učestvovao): „SVE ŠTO
URADIMO NA SUZBIJANJU VARROE U KOŠNICI PRE JULA, POMAŽEMO ZIMSKIM PČELAMA.
KASNIJIM SUZBIJANJEM POMAŽEMO PROLETNJEM RAZVOJU P?ELA U SLEDEČOJ GODINI“. Na
Kongresu u Vankuveru, 1999. godine u svom referatu je napisao: „NAJVAŽNIJE OD SVEGA JE DA
POČNEMO UNIŠTAVATI VARROU TOLIKO RANO KOLIKO JE TO MOGU?E U PČELARSKOJ
SEZONI“. To je ustvari period intenzivnog razmnožavanja pčelinje zajednice i to u aprilu, maju i junu. U tim
mesecima izumiru pčele koje su prezimile zimu, pojavljuje se trutovsko leglo, pčele intenzivno grade saće i
pojavljuje se višak mladih pčela koje dovode pčelinju zajednicu u roidbeno stanje.
Taj period intenzivnog razvoja pčelinje zajednice možemo nazvati kao period prikrivenog, to jest sporog
razmnožavanja Varroe u prividno zdravom leglu. Ovaj period uspava svakog pčelara pošto ne primećuje
napasnika, koji je skoro 90% sakriven u zatvorenom leglu. Za vreme dok se pčelinje društvo intenzivno razvija
(negde do kraja juna), veliki broj Varroa sakrivene su u hiljadama ćelija sa leglom i ne možemo ni da
naslutimo katastrofu koja se približava. Katastrofa nastaje u vremenu kada se smanjuje pčelinje leglo (u julu i
avgustu) i tada hiljade Varroa počinje da se naseljava u sve manjem broju ćelija radiličkog legla, što značajno
oštećuje zimske pčele koje se tu razvijaju. Kao posledica, zavisno od stepena zaraženosti, dolazi do pojave
oštećenih zimskih pčela pa čak i do mrtvog legla. Ovim se poremeti biološka celina pčelinjeg društva (odnos
2 : 1 u korist kućnih pčela. U ovom periodu često se dešava da letnje pčele naglo počinju da uzimaju hranu, a
da pri kraju jeseni uzimaju hranu sa smanjenim intenzitetom. Kasnije se živost pčelinjih društava smanjuje a
kod nekih se za nekoliko dana ta živost drastično smanjuje. Košnice ostaju bez pčela, a sa puno unapred
pripremljene hrane za zimu i sa površinski perforiranim – izbušenim leglom. Ako odstanimo voštani poklopac
sa jedne takve ćelije, vrlo često ćemo naći i do desetak Varroa (Neumann, 1999). Uzrok za propadanje
pčelinjeg društva u ovo doba je naš aljkav rad na početku nove sezone.
Pčelinja društva koja krajem zime to jest na početku razvoja legla (kraj januara i februar) imaju Varrou slabo
se razvijaju. Koliko će zdravih, a koliko oštećenih mladih pčela izaći zavisi od stepena zaraženosti. Matica tada
nosi jaja u ograničenom broju i to u februaru oko 135, a u martu oko 220 jaja dnevno (Jeftić, 1961) i ukoliko je
broj Varroa veći od novo izleženih larvi tada više Varroa napada jednu larvu. Nerazvijene i oštećene pčele će
biti izbaćene iz ćelija i prilikom prolećnog pregleda možemo ih videti na podnjači zajedno sa otpatcima voska,
a čak neke mtrve larve možemo videti i na letu. Postavlja se pitanje da li u tom slučaju, u februaru ili početkom
marta možemo da sprečimo potpuno propadanje pčelinje zajednice. Uobičajeno je da napadnute zajednice
lečimo sistemicima u decembru ili januaru i iskustva nam pokazuju da je uspešnost ustvari isto tolika kao da
smo ih lečili u februaru ili martu.
Eksperti za Varrou, Nemac Hanel i Rusi Melnik i Pileckaja, utvrdili su sledeće pojave. Ženke Varroe u
februaru i martu su praktično neplodne odnosno jalove i u to vreme 92 – 96 % pčelinjeg legla je zdravo. Iako u
ćelijama ima položenih jaja Varroe ona nisu sposobna za razvoj i u raznim stadijumima svog razvoja
propadaju. Krajem zime i početkom proleća, odnosno sve do početka intenzivnog unosa nektara i polena, sve
Varroe koje se nalaze na pčelama dostupne su sredstvima za suzbijanje Varroe.
PROVERA STEPENA ZARAŽENOSTI PČELINJE ZAJEDNICE U OVOM
PERIODU
Ova provera se vrši kada su vremenski uslovi dobri i to na dva načina kod mladih izleženih pčela u
košnici starosti do 20 dana, kod kojih Varroa je zastupljena do 15%
1. Uzimamo iz košnice jedan okvir sa pčelama, palcem i kažiprstom hvatamo pčelu za oba krila i posmatramo
je sa donje strane stomaka gde se na člancima može primetit crvenkasti stomak krpelja Varroe.
2. Ako nismo vešti u hvatanju pčela, uzimamo veću staklenu epruvetu u koju se sipa 100 ml etil alkohola
(može i rakije), i unutra se stavlja 50 ili 100 pčela. Posle toga zatvorimo epruvetu i promučkamo je, a pri tome
krpelj otpada sa pčela. Ako na 100 pregledanih pčela nađemo samo jednu Varrou dolazimo do zaključka da ih
u košnici ima previše za to doba godine, i da je potrebno nešto preduzeti radi njihovog suzbijanja. Poznato je
da pojedine košnice nisu podjednako napadnute Varoom te zato opisani test treba ponoviti u još nekoliko
košnica.
Ukoliko ovaj test ne uradimo, onda smo obavezni da napravimo 2 prave dijagnostike i to prva krajem aprila, a
druga krajem jula meseca u zatvorenom leglu, a to se vrši na sledeći način:
3.Ova dijagnostika je najpouzdanijana Varrou i vrši se kroz otvaranja po 50 trutovskih ćelija od
5 košnica po slobodnom izboru (u zatvorenom leglu varroa je zastupljena 85 do 90%). Ako izbrojimo krajem
aprila 2 varroe u 250 ćelija, to bi odgovaralo 400 varroa na približno 50.000 ćelija, odnosno na oko 20.000
ćelija zatvorenog legla u proseku po jednoj košnici. Ova brojka odgovara približno po 160 varroa po jednoj
košnici, a to odgovara oko 0,60% zaraženosti sa Varrom u proseku kod svih 5 košnica krajem aprila. Druga
ista dijagnostika se treba ponoviti krajem jula i ako konstatujemo da ima preko 10% Varroe, mora hitno da
pristupimo EKOLOŠKO – TEHNOLOŠKO – BIOLOŠKOJ metodi suzbijanja Varroe u zatvorenom leglu u
vremenu od 1 – 15 avgusta.
ŽIVOT I RAZMNOŽAVANJE VARROE
Kako bi lakše razumeli pojave u pčelinjem društvu, kao i odabir pravog momenta i načina suzbijanja
Varroe u zatvorenom leglu moramo imati osnovna saznanja o životu i razmnožavanju Varroe.
Ženke Varroe nose 5 jaja u ćeliju radiličkog legla od kojih se izleže 1,5 do 2 odrasle jedinke koje su sposobne
za dalje razmnožavane, dok u trutovsko leglo snesu 7 jaja gde može da se izleže i do 5 odraslih jedinki
sposobnih za dalje razmnožavanje (u jednu ćeliju jaja može položiti više Varroa).
Ženke Varroe oplođuju se u unutrašnjosti ćelije. Mužjaci uginu a ženke se prilepe na dnu ćelije kada je ćelija
otvorena. Kada se ženka Varroe izleže, u roku od 5 – 6 dana polno sazreva, odnosno počinje da nosi jaja.
Kad se ćelija otvori iz nje ispadaju uginuli mužjaci i nesazrele ženke koje su manje i svetlije su boje i njh
možemo nači među voštanim otpadcima na podnjači. Neke od ženki Varroe takođe otpada na podnjaću
košnice dok traže adekvatnu ćeliju gde će položiti jaja.
Varrou više privlači pčelinje leglo koje je obilno hranjeno i kada polenovog praha i meda ima u izobilju.
Krajem zime i početkom proleća skoro cela populacija Varroe nalazi se van legla. U drugoj polovini leta 60 –
70 % prirodno otpalih Varroa su svetlije boje, a u leglu ukoliko ima više Varroa, ve?inom su svetlije boje.
Intenzitet razmnožavanja Varroe prema istraživanjima Liebega i saradnika (1994) u periodu od 12 godina je
nedvosmisleno povećan. U periodu 1983-1985 godine, odnos prirodno uginulih Varroa i živih Varroa u košnici
iznosi 1:200. Taj odnos je u 1993 je došao do vrednosti 1:1000. Prirodno odumiranje jedne Varroe dnevno u
avgustu ili septembru znači da u košnici ima 500-2000 živih Varroa u ćelijama.
Na osnovu toga kao i iskustava iz osmdesetih, za ugroženost pčelinjih zajednica važe sledeći zaključci i
uputstva.
1. Ako usled prirodnog odumiranja Varroe otpadne manje od 10 krpelja dnevno, ili ako posle zadimljavanja
otpadne manje od 100 krpelja, pčelinja zajednica nije ugrožena.
2. Lečenje u zimskom periodu je potrebno ako je pčelinja zajednica mnogo zaražena to jest ako je veća od
12%, što znači da na 100 pčela nađemo više od 12 Varroa.
U zajednicama u kojima je zaraženost od Varroe do 12,8% prezimljavanje je dobro(Martinov 1983).
Melzer (1985) napominje da štetno delovanje Varroe kada u pčelinjom društvu ima približno 5000
Varroa. Kada ih ima 8000-10000 šteta postaje očigledna. Ako pak zajednicu napadne 10000-20000 Varroa ona
propada – nestaje.
Najnoviji podatci (Pistoia, 1997) opominju da zajednica propada kada u njoj ima 5000-6000 Varroa.
NAČINI UNIŠTENJA VARROE U ZATVORENOM LEGLU
1. Sečenje trutovskog legla
Kaučić je dopunio klasične metode sečenja trutovskog legla i između ostalog kaže: Trutovsko leglo ne
otsecam, nego oštrim nožem otsecam voštane poklopce na ćelijama zajedno sa glavama trutova. To radim 13.
ili 14. Dan. Tada je zatvoreno trutovsko leglo staro približno 8 dana. Vreme sečenja je veoma bitno, pošto su
trutovske larve još vlažne od belančevinske tečnosti. Pčele čistaćice ih lako izvlaće iz ćelija, tako što ih čiste i
za kratko vreme izbacuju ispred košnice i to potpuno suve. Pčele su prilično zadovoljne i to brzo pokazuju
pošto im je dato belančevinaste tečnosti u izobilju. Zajednica vidljivo pokazuje veću živost, a pčelama je
ušteđen rad za izgradnju novih trutovskih ćelija na građevnjaku. Glavni razlog što ovo radim je to što
sprečavam dalji razvoj Varroe.
Kaučić istiće da ovaj posao nije jednostavan, pa ga preporučuje na malim pčelinjacima, pošto i on
pčelari sa nešto više od 30 društava.
2. Omogučavanje slobodne gradnje trutovskog legla
Pčelar Jože Rihar ima nešto više od 100 pčelinjih društava u košnicama tipa AŽ. On ima specifičnu
metodu uništavanja Varroe u trutovskom leglu. On trutovsko leglo ne postavlja pored legla, niti u sredini, a ne
upotrebljava ni ram građevnjak već pčelama ostavlja dosta prostora iza okvira za gradnju trutovskog saća.
Kada je 1/3 trutovskog saća zatvoreno on ga otseca. Do bagremove paše on otsecanje vrši dva puta. Ako pčele
brže izgrađuju trutovsko saće on povečava broj isecanja. Odsečeno trutovsko saće stavlja u posudu i kuva na
vatri dok provri kako se ne bi usmrdilo.
3. Inkubatorska metoda
Jakovljev (1998) izvodi svoj način suzbijanja Varroe na temelju saznanja stručnjaka da se u proleće u
zatvorenom leglu nalazi više od 90% Varroe. U kasnijem proleću, u praznu košnicu (on je nazvao inkubator)
premešta svo saće sa zatvorenim leglom, kao i saće koje će uskoro biti zatvoreno i to sa pćelama, ali bez
matice i to iz nekoliko zajednica. Kada se sretnu pčele iz raznih zajednica bez matice, međusobno nisu
neprijateljski raspoložene. U novoj košnici, inkubatoru, pčele same odgaje maticu koja će početi da nosi jaja
kad izađe celo donešeno leglo zajedno sa Varroom. Na taj način sve Varroe se nalaze na pčelama pošto više
nema larvi na koje bi ženke Varroe mogle da polože jaja. Sa namerom da ih uništi Jakovljev u inkubator stavi
jedan do dva okvira sa mladim nepoklpoljenim leglom iz bilo koje košnice, za lov na Varrou. U te okvire će se
skupiti sva Varroa i kada leglo bude zatvoreno on ih vadi iz košnice i pretapa vosak. Na taj način osnovne
zajednice i inkubatori praktično se potpuno oslobode Varroe.
Zbog veće sigurnosti postupak može da se ponovi posle 5-6 dana. Ovim načinom Jakovljev pčelari od
1978. godine i Varroe praktično nema. Inaće Jakovljev pčelari stacionarno sa oko 100 košnica, a u okolini
nema drugih pčelinjaka.
4 ORIGINALNI IZOLATORSKO – EKOLOŠKI NAČIN UNIŠTENJA VARROE U ZATVORENOM
LEGLU Mr BANDŽOVA
Na
kraju da iznesem moju najnoviju sadašnju metodu suzbijanja Varroe u zatvorenom leglu, koju je primenjujem
sa raznim poboljšanjima od 1984. godine kada sam imao usmeno izlaganje na 3-em Internacionalnom
sipozijuma o Varroi održan u Splitu – Hrvatska u saradnji sa Svetskom pčelar- rskom organizaciom
APIMONDIJOM (Bandžov N., 1984, Pčelar br. 11 str. 329 – 330;
Slika 1
i I Međunarodnom simpizijumu ,,Standardni kvaliteti pčelinjih proizvoda, bolesti pčela i rezidue,, održan u
Ohridu – Makedonija pod pokrovitelstvom APIMONDIJE, gde sam usmeno prezentirao 2 referata. (Bandžov
N. 1990, Pčelar br. 8 str. 241 – 242 i 243 – 245). Ovu metodu o biološkom suzbijanju VARROE primenjivao
sam je od kada sam uveo novi sistem pčelarenja 1988 god., „Kombinovani metod pčelarenja sa dvojnim
društvima“
Ovu najnoviju metodu koju je nazvam još i potpuno ekološkom metodom, primenjujem je u periodu od 01. –
15. avgusta kada sređujem pčelinja društva za zimu i kada želim da sačuvam zdrave zimske pčele koje su
garancija dobrog proletnjeg razvoja i dobijanja visokih prinosa pčelinjih proizvoda u narednoj godini. (Slika
1) Zbog naučnog saznanja da se Varroa nalazi oko 85 – 90% u zatvorenom leglu, a da na nju nijedan
dosadašnji lek ne deluje, kompletno zatvoreno leglo iz dvojnog društva (slika 2) prebacim u izolator (slika 3).
Obično u plodištu osnovnog društva u to doba ima 3-4 okvira sa zatvorenim leglom i 2-3 okvira sa otvorenim
leglom i jajima. Pomočno gornje društvo je nešto slabije i ima 2-3 okvira zatvorenog i 1-2 okvira otvorenog
legla sa jajima. Sve okvire sa otvorenim leglom i jajima (3-5 okvira sa oko 30000 jaja i larvi) stavim u plodište
osnovnog društva, koje se sada sastoji od jednog nastavka i jednog polunastavka (slika 4) sa medom (6-8 kg)
i maticom koju one same odaberu. Tu stavim još dva okvira sa polenom i 3-5 praznih okvira sa nešto meda (3-
5 kg) da bi matica nastavila sa nošenjem jaja i tako da do kraja septembra stvorivrlo jako društvo sa oko
40000-45000 mladih zdravih zimskih pčela, koje će vrlo uspešno prezimiti, i da bi krajem januara matica
počela da nosi prva jaja kako bi se do bagremove paše razvilo vrlo moćno društvo sa oko 60000 pčela. Da
napomenem da u novembru kada nema više legla izvršim jedno tretiranje zadimljavanjem pomoću
samogorećih filter papirića (KNO3) na koje nakapljem 2-3 kapi alkoholnog rastvora fluvalinata (2:1)
Okvire sa zatvorenim leglom iz osnovnog i
pomočnog društva (5-7 okvira) zajedno sa pčelama bez matice, stavim u praznu LR košnicu koju ja nazivam
„Izolator“ koja se se sastoji od 2 nastavka i može da primi zatvoreno leglo iz 3-4 dvojna društva sa 20 okvira
zatvorenog legla sa Varroom (oko 100000 ćelija) iz kojih će izaći oko 30000-35000 mladih zdravih pčela, koje
kasnije koristim za pojačavanje slabijih društava ili nukleusa. Kada formiram izolatore, u njih stavim i 3-4
letvice sa fluvalinatom ili Flumetrinom zbog velikog prisustva Varroe. Za 10-15 dana izađu sve pčele od kojih
je veliki broj defektnih (bez krila) i one padnu na podnjaču zajedno sa velikim brojem Varroe.
Pune linje prestavlja zatvvoreno leglom isprekidane otvoreno leglo
Na kraju da napomenem da pčelarim stacionarno sa oko 50 proizvodnih košnica i 20 za naučna saznanja i
proizvodnju VISOKO KVALITETNIH HIGIJENSKIH MATICA I ROJEVA Rošfusovim sistemima.
DISKUSIJA
Iz referata podnetih u Antverpenu 1997. i Vankuveru 1999.
godine na Kongresima Apimondije koji su tretirali uništenje Varroe pomoću trutovskog i radiličkog legla
možemo pročitati još neka zapažanja.Te metode su najefikasnije kad su pčelinja društva jako zaražena
Varroom i prihvatljiva su na stacionarnim malim pčelinjacima od 30-50 košnica, dok nisu prihvatljive za
velike pčelinjake. Pored toga intenzivno oštećenje legla, oslabljuje pčelinje društvo i poremećuje se biološka
celina.
Alen (1965) je posmatrao jednu grupu pčelinjih zajednica koje su slobodno gradile trutovsko saće i drugu
grupu kod kojih je bilo ograničeno trutovsko leglo, na poluokviru LR-ovog normalnog rama (Slika br. 5) i
zaključio je da u prinosima meda nije bilo značajnih razlika između te dve grupe. Poluokvire sa trutovskim
saćem možemo da ih postavimo za izgradnju u medište još prethodnog leta, tako što u proleće možemo da ih
premestimo u plodište.
Slika 5
Trutovsko leglo je biološka potreba pčelinjeg društva i ako pčele imajudovoljno trutovskog saća neće kvariti
radiličko saće.
Toma (1987) navodi da ženke Varroe počinju da nose jaja u radiličko leglo, kada nema dovoljno trutovskog
saća.
Iskustva raznih autora koji govore o biološkoim načinima otklanjanja Varroe kao na pr. Kaučić i Rihar,
efikasna su oko 30%. Oni kažu da odsecanje voštanih poklopaca iz ćelija sa trutovskim leglom potstiće
pčelinje društvo na razvoj, kao i to da je ovo odsecanje primenljivo na pčelinjacima do 100 košnica.
Iskustva Jakovljeva ukazuju na uspešnost suzbijanja Varroe, (Trutovsko leglo na LR-ovog
poluokvira.) suzbijanja Varroe, ali slabljenje biološke generacijske strukture osnovne pčelinje zajednice, što
ne garantuje dobijanje visokih prinosa meda i drugih pčelinjih proizvoda, barem na našem području gde su
maj, juni i juli glavni meseci za prinos.
Metoda koju opisuje AUTOR sa saradnicima pokazuje i dokazuje uspešno tehnološko biološko suzbijanje
Varroe u pripremnom periodu uzimljavanja pčelinje zajednice u prvoj polovini avgusta meseca, tačnije od 1 –
15 avgusta, kako pokaziva Slika 1. Ulazak u zimski period sa jakim društvom i mladim i zdravim zimskim
pčelama, rani razvoj i stvaranje jakih društava za maksimalno iskoriščenje pašnih prilika u maju, junu i julu
bez poremečaja biološke celine 2:1 u korist kućnih pčela i sa potrebnim brojem trutova.
http://www.u-pcelara-maradik.org/za-pcelare/autorski-tekstovi/mogucnosti-suzbijanja-varroe-jacobsoni-u-zatvorenom-leglu/
Pravilno uzimljavanje pčelinjih društava garancija je za dobijanje visokih prinosa
Postavljeno 25.06.2009. 6.157 pregleda
PRAVILNO UZIMLJAVANJE PČELINJIH DRUŠTAVA GARANCIJA JE ZA DOBIJANJE VISOKIH
PRINOSA
PČELINJIH PROIZVODA
Mr Naum Bandžov
Lankstrot je još 1859 god. dao bitne zahteve za uspešno prezimljavanje proizvodnih pčellinjih društava koji
važe i danas a to su:
~ DA PČELINJA DRUŠTVA BUDU JAKA SA PČELAMA
~ DA IMAJU DOVOLNO REZERVE HRANE
~ DA IMAJU GORNJU VENTILACIJU
~ DA PČELE LAKO PROLAZE IZME?U RAMOVA
~ DA IMAJU VODE KAD JE POTREBNO
~ DA SVA LETA BUDU ZAKLONJENA OD RAZNIH VETROVA
Farrar pedesetih godina prošlog veka (1947) potpuno se složio sa ovim zahtevima , ali dodao je još
jedan vrlo bitan zahtev koji danas ga treba staviti na prvo mesto, a to je da pčellinja društva budu zdrava.
Najnovija saznanja APIMONDIJE preporučuju da to prvenstveno bude bez upotrebe lekova
(TEHNOLOŠKO~BIOLOŠKO~PREVENTIVNO~GENETSKIM METODAMA ili alternativnim metodama,
odnosno sve manje lekova ~ hemije).
Svedoci smo zadnjih godina o velikim gubitcima pčelinjih društava , čak se spominje i do 50%.
Zabrinjavajući je podatak kad znamo da se taj procenat povečava od godine u godinu, u odnosu na podatke
koji su publikovani još davne 1920 god. Tada su zimski gubitci bili oko 12%, 40 ~ 50 god. 15%, 1970 god.
25% , uprkos insistiranju iskusnih pčelara i naučnih radnika, da pčelari ispune 4 osnovna zahteva kada
pripremaju pčelinja društva za zimovanje, a to su:
~ Svako društvo mora imati mladu maticu koja je nadprosečnog genetskog porekla.
~ Svako društvo mora biti smešteno u dobro konstruiranoj košnici i dobro zaštićeno od ekstremnih
klimatskih uslova.
~ Svako društvo mora imati odgovarajuću rezervu meda i polena.
~Svako društvo mora biti oslobođeno od bolesti.
Ako su ovi zahtevi ispunjeni preko godine, ali posebno u kasno leto i ranu jesen, kada se pčelinje
društvo priprema za zimu, društvo ne samo što će zadržati svoju sposobnost da se prilagodi vrlo raznolikim
zimskim uslovima, već je to garancija da će biti vrlo produktivno u sledečoj sezoni, a sa ovim dolazimo do one
narodne poslovice KAKO ĆEŠ POSEJATI TAKO ĆEŠ POŽNJETI.
Da bolje shvatimo prezimljavanje pčelinjeg društva moramo da shvatimo suštinu socijalnog života pčela
tj. da shvatimo kako se formira ZIMSKO KLUBE i kako reagira na promenu temperature.
Zimsko klube i pravilan raspored meda, polena i pčela
Svako normalno pčelinje društvo održava pčelinje klube preko cele godine. Za vreme aktivne sezone ono je
razvučeno i odgovara prostoru sa leglomi reguliše unutrašnju temperaturu i vlažnost gnezda sa leglom. Sa
padom temperature klube se jasnije ocrtava. A to je kad noćne temperature ustale na oko 14 stepeni C (Philips
i Demutth 1914) Daljim smanjenjem temperature, pčele u centru klubeta počinju da proizvode toplotu, Dok
one na površini služe kao izolator. Značajan doprinos učino je Corkins (1930), kada je utvrdio da temperatura
unutar klubeta ostaje konstantna bez obzira na spolnu temperaturu, a ona iznosi 6 ~ 80 C čak i kada su spolne
temperature ispod tačke mržnenja.
Kada se formira klube, pčele na površini klubeta prave jedan izolacioni omotač čija debljina varira od
2,54 do 7,62 cm. Od ovoga umnogome zavisi kako će društvo prezimiti i još važnije kako će se u proleće
razvijati. Ukoliko je izolacioni omotač deblji društvo je u mogučnosti da troši manje rezerve hrane u toku
zime, a matica će ranije početi da nosi jaja i brže ćemo doći do jakog društva što nam i treba, a ukoliko
izolacioni omotač je tanji potrošnja rezervne hrane je veća, a u proleće društvo se neće razvijati po našim
željama.Pčele unutar klubeta su mnogo manje sabijena i proizvode toplotu u odnosu na izolacioni deo koje su
mnogo zbijenije i čuvaju toplotu koju stvara centralni deo klubeta. Ovaj sistem će funkcionisati tako dugo dok
pčele održavaju čvrsti kontakt sa rezervom hrane. Znanje o tome šta uzrokuje
~ FORMIRANJE KLUBETA,
~ KAKO KLUBE REAGUJE NA TEMPERATURU, I
~ KAKO PČELE REGULIŠU TEMPERATURU U KLUBETU,
obezbeđuje pčelara sa prvim uslovom, za uspešno prezimljavanje i da može da kaže da je PČELAR, a ne
ČUVAR KOŠNICA SA PČELAMA. Međutim da potvrdi da je PČELAR i da bi obezbedio pouzdano
prezimljavanje PČELAR treba primeniti i ostala 4 osnovna principa ~ pravila koja su pomenuta ranije, a to se
mora u?initi najsavesnije prilikom rada sa pčelama u kasno leto i ranu jesen.
1. MLADA PRODUKTIVNA – HIGIJENSKA MATICA
Svaka mlada matica ne mora da bude i produktivna i higijenska, pa ako pčelar ne obezbedi produktivnu
i higijensku maticu ili ostane sa starom maticom suočiće se sa tri problema.
~ Može doći do tihe zamene matice u jesen, koja se dešava suvišne kasno pa zbog nemogućnosti
oplodnje da ostane sa maticom trutovnjačom.
~ Stara matica može da zakaže pri kraju zime i u rano proleće kad je najpotrebnija regeneracija pčela,
društvo , odnosno pčelar će ostati sa škart maticom.
~ Stara matica može da nestane za vreme zime ostavljajući obezmatičeno društvo
2. ODGOVARAJU?A ZAŠTITA
O ovome se mnogo diskutuje i različita su mišljenja pčelara i naučnika i moralo je da prođe mnogo
vremena da bi se zauzeo jedinstven stav. Sada vlada mišljenje da je najbolja zaštita ako imamo:
~Dobro konstruisanu košnicu sa svetskim standardima
~Dobru gornju ventilaciju u toku zime koja će osigurati ventilacija i otsranjivanje vlage preko
poklopne daske ili zbeg hranilice.
~ Zimovanje pčelinjih društava na sunčanom mestu, zaštićeno ode glavnih vetrova i postavljene na
prostor gde postoji dobra vazdušna drenaža.
3. ADEKVATNA REZERVA MEDA I POLENA
Propust pčelara da obezbede prezimljujućim pčelinjim društvima dovolne i dobro raspoređene medne
rezerve je glavni uzrok zimskog uginuća. Pedesetiih i šezdesetih godina FARAR i drugi naućnici zakljućili su:
PČELE NE UGINU OD SMRZAVANJA NEGO UGINU OD GLADI.
Količina meda koja je neophodna za održavanje normalnog i zdravog pčelinjeg društva kroz zimske mesece od
momenta kad matica prestane da nosi jaja do pojave dovolno nektara u prirodi varira, zavisno od geogravske
širine, nadmorske visine i lokalnih klimatskih uslova, a ona iznose za hladnije predele 19 ~ 25 kgr. Medene
rezerve, za umerene klime 15 ~ 20. a za toplije krajeve gde u februaru može da ima nekakva paša smatra se da
je dovolno 12~ 18 kgr.
Normalno i zdravo pčelinje društvo koje ima 9 kgr. (3 ~ 4 rama LR) meda preko minimalnih potreba, u stanju
je da prebrodi bilo kakav kratkotrajni udar klimatskih neprilikapri kraju zime ili početak proleća.
Nešto više ostavljenog meda pčelama u jesen je mala cena koja se pla?a za uspešno prezimljavaje jakog
pčelinjeg društva, ako se uzme u obzir koliko košta zamena uginulog društva i drugo koliko reducira troškove
živog rada pri kraju zime i rano proleće.
Pčelinje društvo koje se nalazipod uslovima hroničnog gladovanja, često sakupi samo toliko nektara da
zadovolji svoje dnevne potrebe. Razvoj društva zaostaje i dobijeni višak meda je simboličan. Koloko je važna
količina hrane, isto tako je važan pravikan raspored meda. Mora postojati gornji i delimično donji magazin
hrane. Najbolji raspored hrane naprave same pčele, zato pčelar od momenta prihranjivanja u jesen koje nje
itekako potrebno ne treba premeštati ramove. Najnovija svetska saznanja za jesensko prihranjivanje je : DA SE
MORAJU DAVATI NA POČETKU VEĆE KOLIČINE , 1 do 2 litara do ispunjenja minimuma od 10 kgr.
MEDA, da ne bi matica smanjila nošenje jaja za obezbeđenje ZIMSKIH PČELA . Kasnije doze se mogu
smanjiti, a obavezna je i ram hranilica sa minimum 2 ~ 3 kgr. medno ~ šećerne pogače. Ne preporučujem
dodavanje bilo kakvih lekova kao nekakva preventiva u sirupu ili medno~šećernoj pogači protiv
pčelinjih bolesti ukoliko su pčelinja društva zdrava.
Skupljanje polena Donošenje polena Skladiranje u Ram – PERGA
Pored rezerve meda neophodno je potreban i POLEN. Pčelinje društvo može preživeti sredinu zime, ali krajem
zime ili u rano proleće odjednom se smanjuje broj pčela. Iščezavanje pčela moze biti posledica bolesti
(VARROA ili NOZEMA) ili nedostatka polena za normalan razvoj legla. Potrebna količina polena za jedno
normalno društvo iznosi po naučnim saznanjima 1.270 cm. perge koji mora biti pravilno raspoređen. Ako u
ovom periodu nemamo mlade zimske pčele koji žive 4 ~ 6 meseci koje će zameniti stare, dolazi do drastičnog
smanjenja pčela i gubitka društva.
Ispitivanja koje je vršio FARAR 1934 god. pokazala su da se kod društva zazimljenih u jesen bez
POLENA u proleće smanjio broj pčela za 78%, dok populacija onih društava koja su uzimljena sa
obiljem POLENA ~ PERGE (1.500 sm ) reducirana su samo za 6%. Mora se naglasiti da kraj zime i rano
proleće prestavljaju kritičan period za prezimljavanje pčela, odnosno društva. Potrošnja hrane se dramatično
povečava, da bi se zadovoljile potrebe legla koje je u ekspanziji.
Ispitivanja koje je vršio HOLTE 1969 na 70 god. pokazuju da je ukupan gubitak za vreme cele zimske
sezone iznosio 23 kgr. meda. Samo za period od 86 dana između 21. novembra 69 g. i 15 februara 70 g.
gubitak u težini bio je samo 4,54 kgr., a za nardnih 28 dana od 16.02.1970. do 15.O3.1970 god. gubitak
hrane iznosio 5,45 kgr., da bi za poslednjih 26 dana od 15. O3. 1970 do 1O. O4. 197O god. potrošnja
iznosila 8 kgr. Ovi rezultati poklapaju se procentualno sa ispitivanjima koje sam ja vršio 1984 na 85 god. na
području SKOPLJA, gde je ukupna potrošnja iznosila 16,5 kgr.
4. DRŽITE ZDRAVA PČELINJA DRUŠTVA
U najnovije vreme izgleda kod velikog broja pčelara ovo je prvi i osnovni uslov što imaju velike gubitke
za vreme zime jer ne pridržavaju se i ne ispunjavaju prva tri zahteva savesno, odnosno što ne mogu da
obuzdaju VARROU, NOZEMU I AMERI?KU KUGU na način kako to propagira SVETSKA P?ELARSKA
ORGANIZACIJA APIMONDIJA . Još davne 1984 god. u SPLITU na Međunarodnom simpozijumu o
VARROI dr RUTNER pretsednik komisije za PATOLOGIJU zaključio DA BUDUČNOST SUZBIJANJA
PČELINJIH BOLESTI ĆE BITI U TEHNOLOŠKO ~BIOLOŠKO ~ PREVENTIVNO ~
GENETSKIM METODAMA.
Osnovno je, što moramo znati da pčele proizvedene od 15, avgusta do 15, septembra moraju biti
oslobođene prethodno spomenutih bolesti, a to ćemo postići na sledeći način:
~ Svaki pčelar mora da se educira i da zna rano da dijagnosticira određenu bolest ~ odnosno da zna da
prepozna simptome bolesti i preduzme odgovarajuću zaštitu. Ako nezna mora da potraži pomoć iskusnog
pčelara ili iskusnog veterinara koj se bavi problematikom bolesti pčela.
~ Svaki pčelar ne sme u košnici da drzi staro crno saće. Svake godine mora da ga menja barem 25% i da
svake godine dezinficira košnice barem struganjem pčelarskim nožem i plamenom.
~ Preventivno nemojte davati lekove zdravim društvima, jer time smanjujete prirodnu otpornost pčela
prema bolestima, pogotovo prema bolestima pčelinjeg legla. Ako pčelar pomisli , dodavajući preventivno lek
zdravom društvu da će sprečiti određenu bolest, teško se vara. Ustvari on privremeno sakriva (BOMBU –
ATL) bolest i jednog dana ona će (EKSPLODIRATI) se pojaviti kad ispusti kontrolu nad pčelinjakom.
~ Svaki pčelar mora se educirati da proizvodi visoko genetski higijenske matice otporne na bolesti
pčelinjeg legla.
Ako se pridržavamo ovih principa sigurno je da ?emo zimske gubitke svesti u dozvoljene granice
normalnih gubitaka do 10%, a da ćemo prinose pčelinjih proizvoda povečati u željenim količinama.
Referat usmeno prezentiran na 10 Kongresu Pčelara Jugoslavije održan u Kragujevcu 1987 god.
Uspešno lečenje Američke truleži legla u LR košnici metodom prevešavanje (Zagreb 86)
Postavljeno 25.06.2009. 4.870 pregleda
,,PČELA,, BROJ 8 – 1986. str.248
Medunarodni simpozij
Zdravstvena zažtita pčela
Zagreb, 29. 09. do 2. 10. 1986.
Do sada je prijavljeno 30 referata iz inozemstva i 10 iz Jugoslavije.
Prema tematici koju obrađuju podijeljeni su u pet sekcija:
1. Opća epizootiologija i načini utvrđiivanja bolesti,
2. Zarazne bolesti,
3. Bolesti uzrokovane parazitima,
4. Bolesti uzrokovane lošom prehranom, problemi vezani uz okolinu i trovanja pčela,
5. Tehnologija pčelarenja u suzbijanju bolesti pčela i liječenje bolesti.
Sluzbcni jezik Simpozija bit će engleski sa simultanim prevođenjem na hrvatski ili srpski, francuski i
njemački,
ako se u određenoj jezičnoj skupini prijavi više od 20sudionika. Simpozij će se održati u hotelu Esplanade u
Zagrebu.
ZAVOD ZA BIOLOGIJU I PATOLOGIJU RIBA I PČELA
VETERINARSKI FAKULTET SVEU?ILlŠTA U ZAGREBU
Helnzelova 55, p. p. 190, 41001 Zagreb
Broj: 363 / 36
Zagreb, 20.03.1986.
Drug Bandzov Naum,
R. Cajavca 4/54, 91000 S k o p j e
Primili smo prijavu za Vaš referat pod naslovom ,,Uspešno lečenje američke truleži legla u LR kosnicama,
metodom prevešavanja,,.
Referat smo uvrstili u sekciju 2, koja će se održati 3o.09.1986. prije podne.Molimo Vas
da hitno pošaljete sažetak i Puni tekst referata.
Uz srdačne pozdrave,
Predsjednik
Organizacionog odbora.
Doc. Dr Đuro Sulimanović s.r.
Referat sa međunarodnog simpozijuma održan u Zagrebu 1996 god.
USPEŠNO LEČENJE AMERIČKE TRULEŽI (KUGE) U LR KOŠNICAMA,
METODOM PRETRESANJE – PREVEŠAVANJEM
Eksperiment je rađen počev od 01. 08.1984. god. na zatečenom stanju kod 4 pčelinjih društava, posle njihovog
povratka sa kestenove paše (S. Vratnica – Tetovska opština) koja su bila zaražena američkom truleži legla.
Autor teksta San. major Prvi dan simpozija u Drugi dan simpozijuma u Treći dan, izlet u Sloveniju
N.Bandžov Rukovodilac prvom planu Prof. dr društvu sa Prof. dr u društvu sa pretsednikom
Vojnog pčelinjaka J. Kulinčević Konstantinovićem Apimondije Dr Bornekom i
Prets.kom. za Patol.Dr
Gnedinger
Odmah su izolovane od ostalih društava i pristupilo njihovom lečenju metodom prevešavanja. Prvi put sam
čuo za ovaj metod na savetovanju u Zagrebu 1983 god. od Dr Sulimanovića uz upotrebu leka – Sultimona.
Ja sam to kao FARMACEUT i pčelar praktičar sa 20 god. iskustva to modifikovao. Kod 2 košnice sam koristio
Sulfo preparat (Sulfathiazol – natrijum), a kod druge dve košnice antibiotik Geomicin sa aktivnom materijom
Oksitetraciclin.
Sve ramove sa zaraženim leglom (šema 1
crveno obojene) stavio sam ih u gornji
nastavak br. 2 LR košnice, a u donji nastavak
br. 1, kojeg sam pregradio Hanemanovom –
žičanom matičnom rešetkom preko cele površine,
stavio sam po 9 novih ramova sa izgrađenim
saćem, a jedan ram među njima je bio sa zdravim
leglom iz druge košnice.
Šema 1 Šema 2 Šema br. 3
U donji nastavak br. 1 sam stavio maticu i jedna Ram hranilica. (Vidi šemu br. 2) (Od najmanje zaražene
košnice – društva, a to je bila br. 2 u toku avgusta proizveo sam 10 novih mladih matica koje sam ih koristio
u 1985 i daljih godina za nove eksperimente i zamenu starih matica kod ovih društava i drugih društava).
Počeo sam odmah sa prihranjivanjem sa po 500 ml. Sirupa u razmeri 1 : 1 svaki drugi dan, uz dodatak
kod prve dve košnice 0,250 gr. Sulfathiazol – natrium-a, a kod druge dve košnice po 0,100 gr. Geomicina.
Tako sam prihranjivao 11 puta za period od 22 dana dok nije izašla i poslednja zdrava mlada pčela radilica
iz gornjeg nastavka br. 2. Izvršio sam kontrolu 22. avgusta 84 god. a iz gornjeg nastavka izvadio sve ramove
koji su bili zaraženi i izbrojao sam ćelije koje su bile zahvaćene američkom truleši:
I košnica-društvo kod 8 ramova oko (+ – 10 do 15% ćelija) 5600 ćelija ili 16% od ukupnog zat. legla
II ,, ,, 7 ,, ,, ,, 1000 ,, ,, 4% od ukupnog zat. legla
III ,, ,, 8 ,, ,, ,, 4500 ,, ,, 13% od ukupnog zat. legla
IV ,, ,, 6 ,, ,, ,, 4000 ,, ,, 17% od ukupnog zat. legla
Umesto zaraženih ramova stavio sam nove sa izgrađenim saćem i izvršio dislokaciju (zamenu) nastavaka.
Maticu sa jenim ramom legla opet sam stavio u donji nastavak. (Vidi šemu br. 3) Na novom leglu iz donjeg
nastavka kliničkim pregledom nisam primetio novo zaražavanje ćelija od ATL.
Nastavio sam sa prihranjivanjem, opet svaki drugi dan, sada sa po 800 ml. sirupa (2 : 1 u korist šećera)
uz istu dozu lekova. Nakon 22 dana izvršio sam ponovo kontrolu svih ramova u oba nastavaka i nisam
primetio ni jednu ćeliju zaraženu Američkom truleži, a niti sledećih 1985 i 1986 god.
Na osnovu ovog eksperimenta Moj zaključak bio bi:
1. Američka trulež je izlečiva bolest.
2. Koristiti sulfo preparate jer su sulfo jedinenja stabilnija, dugotrajnije deluju, manje su štetna za ljudski
organizam, u odnosu na antibiotike, ukoliko se nađu tragovi u medu, a imaju slično ili isto delovanje na
spore Bacilus larvae da se spore ne razvijaju u bakteriski oblik.
3. Ne spaljivati košnice, ramove, vosak kako to sadašnji propisi u Jugoslaviji zahtevaju, ali je potrebno
dobro dezinfikovati košnice i ramove kod dalnjih upotreba.
4. Proizvoditi po mogućnost higijenske matice koje su otpornije u odnosu na ostale matice na Američku
trulež.
(Referat je ovako objavljen u Časopisu ‚‚PČELAR‚‚br.10~86 str.305 – 306).
Uspešno Tehnološko – Biološko suzbijanje Varroe u pčelarednju sa dvojnim društvima (Sr. Karlovci)
Postavljeno 25.06.2009. 3.757 pregleda
USPEŠNO TEHNOLOŠKO – BIOLOŠKO SUZBIJANJE VARROE U PČELARENJU
DVOJNIM DRUŠTVIMA
BANDŽOV mr NAUM, i BANDŽOV N. VLADIMIR dipl. ing. Stočarstva
Fruškogorska 25, 22327 Maradik – YUGOSLAVIA
Slušajući mnoga predavanja na raznim savetovanjima i seminarima, gde predstavnici farmaceutskih
firmi dobijaju sve više prostora za propagiranje veterinarskih lekova koji se koriste u pčelarstvu, rešio sam
da napišem članak i skrenem pažnju pčelarima, da ako ovako nastavimo sa propagiranjem samo lekova protiv
pčelinjih bolesti i nadalje budemo davali lekove našim pčelinjim društvima, dovešćemo ih u status
„HRONIČNE BOLESNIKE“, a potrošače meda i drugih pčelinjih proizvoda (decu, trudnice, starce i ostale
potrošače) u
konzumente rezidua raznih hemijskih elemenata, čije delovanje na ljudski organizam do sada nije dovoljno
ispitano. Kad kažem „hronični bolesnik“, mislim na to da takav organizam nije sposoban za uspešno
privređivanje,a kamoli za stvaranje visokih prinosa pčelinjih proizvoda. Osim toga, tako smanjujemo otpornost
pčela na pčelinje bolesti.
Zato pozivam naučne radnike, veterinare koji rade praktično sa pčelama, sve napredne pčelare i
organizatore savetovanja da počnemo i drugačije razmišljati. I tehnološko-biološkim metodama mogu se
vrlo uspešno suzbijati pčelinje bolesti, jer je ogroman broj odbrambenih mehanizama pčelinjeg društva kao
celine i pčele kao jedinke da se uspešno bore protiv mnogih bolesti pčela. Uostalom, imamo obavezu, a to
propagira i Svetska pčelarska organi-zacija „APIMONDIJA“, da se protiv varoe prvenstveno borimo
tehnološko-biološkim metodama (zaključak sa mnogih međunarodnih simpozijuma i kongresa: Split
1984,Zagreb 1986,
Okrugli sto o Američkoj kugi Skoplje 1989,Ohrid 1990…).
Za početak daću skromni doprinos uspešnom tehnološko-biološkom suzbijanju varoe, odnosno, opisaću
metod i način kako ja to radim. Prihvatam svaku dobronamernu primedbu ili kritiku koje su zasnovane na
naučnoj osnovi.
Moja metoda se odnosi na pčelarenje sa dvojnim društvima, koju sam u potpunosti usvojio još
1989. godine (prvi je uveo i napisao velepčelar Ivica Vener). I Pčelar je do sada dosta pisao o tome.
Neka mi dosadašnji autori oproste što ću nešto i ponoviti iz njihovih članaka i nešto dodati svoje.
Ovo činim iz dva razloga. Prvi je, jer smatram da ništa nije večno, a sve se može dograđivati i
usavršavati.
Drugi razlog je, jer je to u interesu pčelarstva i hiljade i hiljade pčelara.
Da bih bio bolje shvaćen, prvo ću da iznesem koje su razlike u odnosu na dosadašnje autore:
1. Umesto pregradne daske sa lesonitom i otvorom 10×10 cm, sa duplom mrežom od 2–3 mm, koja služi
za odvajanje pomoćnog društva od osnovnog, ja koristim žičanu mrežu preko celog otvora tela na LR košnici,
promera 3 mm. (sl. 2/5).
2. Kod zazimljavanja, polunastavak se nalazi isključivo ispod desetoramnog normalnog nastavka, a u
vreme
sezone 1 ili 2 polunastavka iznad matične rešetke – plodišta, zavisno od pčelarske godine, da li je slaba,
normalna ili dobra (sl. 2/2 i 3).
3. Obavezno početkom avgusta, kad pristupam zazimljva nju, donja matica je stara 1 ili 2 godine,
zavisno koja je ostala pri spajanju dva društva, a gornja obavezno mlada 1–2 meseca(sl. 2/2 i 3).
4. Metod koji ću opisati izvodljiv je samo sa manjim brojem košnica (do 50 proizvodnih košnica).
1984. godine u Splitu, na III međunarodnom simpozijumu o varoi, podneo sam referat pod naslovom:
„Lična iskustva u suzbijanju varoe u LR košnici u jednomatičnom sistemu pčelarenja“ (Bandžov N, 1984.
Pčelar br. 11, str. 329– 339); 1990. godine, na međunarodnom simpozijumu u Ohridu, podneli smo referat
pod naslovom: „Uspešna biološka borba protiv varoe u dvomatičnom sistemu pčelarenja“
(Bandžov N, Bandžov NV. 1990, Pčelar br. 8, str. 241–242, Pčelar br. 12, str. 358–360). Ovaj članak
predstavlja nastavak i savršeniju metodu u odnosu na prethodne tekstove.
Slika 1- Grafikon ciklusa razvoja pčelinjeg legla i varoe
U vremenu od 1. do 15. avgusta, kada sređujem pčelinja društva za prezimljavanje, pred sobom
imam grafikon ciklusa razvoja pčela i varoe prof. dr Jovana Kulinčevića, koji je on predstavljao a mnogim
predavanjima Za mene, a verujemi za ostale pčelare, grafikon treba da predstavlja suštinu uspešnog
prezimljavanja pčelinjeg društva, odnosno, način kako da sačuvamo zdrave zimske pčele od varoe koje
počnu da se legu i izlaze od 15. avgusta do 15. septembra (sl. 1. zimske pčele). Pošto je naučno dokazano
da se varoa u 85% slučajeva nalazi u zatvorenom leglu, a do sada nije pronađen nijedan lek koji uspešno
suzbija varou u zatvorenoj ćeliji, nemam drugog izbora nego da izvadim kompletno zatvoreno leglo
(reč kompletno ne smemo bukvalno da shvatimo). U plodištu osnovnog društva u to doba obično imamo
3–4 okvira sa zatvorenim leglom i 3–4 okvira sa jajima, otvorenim leglom i nešto vrlo malo zatvorenog legla.
Pomoćno gornje društvo je nešto slabije, sa 2–3 zatvorena legla i 2–3 okvira sa otvorenim leglom (sl. 2/1)
Otvoreno leglo od oba društva, oko 5–7 okvira (oko 35000 ćelija), ostavim u plodište sa gornjom mladom
maticom, kao i 2–4 okvira sa polenovim prahom, medom i praznim izgrađenim saćem jednom ram hranilicom.
Ispod ovakvog plodišta obavezno dodje jedan polunastavak (sl. 2/2). Ovako pripremljeno društvo za
prezimljavanje sigurno nema 10% varoe, a nauka je dokazala da varoa do 10% ne predstavlja opasnost za
uspešno pčelarenje i prezimljavanje. Preko ovako pripremljenog društva stavim pregradnu dasku sa mrežom,
a preko mreže novo pripremljeno društvo sa mladom testiranom maticom, starom 1–2 meseca. Ovako
novoformirano, dvojno društvo poželjno je jednom tretirati sa jednim listićem od registrovanih lekova,
da bi i onu varou koja se nalazi na mladim i starim pčelama, koja ne prelazi 15% ukupnog broja varoe u
košnici,
oborili, te svu varou sveli samo na 2–3%. Krajem oktobra, kada više nema legla u košnici, poželjno je
tretiranje
obaviti još jednom, da bi i onih 2–3% varoe nestalo, ili izvaditi poslednje zatvoreno leglo. U eksperimentima
koje sam radio bez pomenutih tretiranja, društva takođe prezime ali u proleće, na podnjači ima više mrtvih
pčela, one sporije napreduju u proletnjem periodu, imaju manje prinose i krajem jula maju više varoe u
odnosu na tretirana društva. Nakon ovog izlaganja, normalno se nameću pitanja:
1. Šta sam uradio sa jednom od dve matice kad sam formirao novo osnovno društvo?
2. Šta sam uradio sa okvirima sa zatvorenim leglom koje sam izvadio?
3. Sa kojim preparatom i kako sam tretirao novoformirana društva?
ODGOVOR:
1. Kod formiranja osnovnog društva,
po pravilu, pustim obe matice da pčele
odaberu bolju, da li jedno ili dvogodišnju
maticu – u nedostatku matica stavim je u
kavez i čuvam je, da bih je kasnije
eventualno iskoristio (obično stariju dvogodišnju),
– ostavim je u novoformiranom društvu sa okvirima zatvorenog legla, odnosno u
izolatoru, da bih iskoristio period od 12–15
dana dok ne izađu sve pčele, a ona
neprekidno nosi jaja u košnici u kojoj
ima 3–4 letvice sa lekom protiv varoe
(sl. 2/4).
2. Obično od 3–4 dvojna društva
dobijem 20-ak okvira sa zatvorenim
leglom i smestim ih u osebna 2 tela LR
košnice (120 000 zatvorenih ćelija), koje
će za 12–15 dana sve izaći. Ove ćelije su
zaražene sa 85% varoe i ovu košnicu
tretiram sa 3 do 4 letvice leka protiv varoe
ili je tretiram svaka 3–4 dana, sa nekim
dimnim lekom, 4 puta za period od 15 dana,
dok ne izađu sve pčele (sl. 2/4).
Slika 2
Za kratko vreme ispred izolatora će biti gomilaoštećenih pčela bez krila, bez nogu i slično,
koje je napala varoa.Kroz 15 dana uizolatoru je oko 30 000 zdravih vrlo mladih pčela, koje
možemo iskoristiti za pojačavanje slabijih društava, nukleusa i slično, ili možemo dodati
novu maticu i formirati novo društvo. Ako smo ovde ostavili staru dvogodišnju
maticu, kako smo opisali u odgovoru br. 1/3, tada ćemo imati i jaja i otvoreno leglo, a maticu
kasnije možemo zameniti za mlađu.
3. Za tretiranje poslednje dve godine, 1992. i 1993, koristio sam alkoholni rastvor fluvalinata
u odnosu 2:1 (2 dela 96% alkohola i 1 deo fluvalinata) i od takve mešavine 1 do 2 kapi nakapam
na samogoreći filter papir, kojeg prethodno sâm pripremim sa 15% Kalijum nitratom.
Na samom pčelinjaku, na samogoreći filter papir nakapam 1–2 kapi. Tretiram pomoću jedne
male mašinice sa ventilatorom, koja vuče vazduh radi sigurnijeg sagorevanja i kroz jedan
produžetak kroz leto ubacujem lek u košnicu.
Kad ovako pripremim društva, od 1. do 15. avgusta, nemam potrebe za bilo kakvim intervencijama u
toku proleća i leta. Normalno pčelarim i dobijam visoke prinose pčelinjih proizvoda.
MOJ KOMENTAR:Glavni i odgovorni urednik časopisa ,,PČELAR,, RAJKO PEJANOVIć u br.12/2009
god.
na strani 579 i 580 objavio je bez mog znanja falsifikat ovog teksta, odnosno tekst je skraćen za 2/3 i time moj
Naučno praktični rad je izgubio svaki smisao. Bio sam primoran Pretsedniku SPOS-a i svim članovima
IZVRŽNOG ODBORA da pošaljem OTVORENO PISMO koje ga dajem u prilogu ovog teksta.
OTVORENO PISMO PRETSEDNIKU SPOS-a i IZVRŠNOM ODBORU SPOS-a
Gospodine Pretsedniče i Gospodo iz Izvršnog odbora, sramota je ovo što dozvoljavate od Vašeg organa koga
birate. Što je mnogo, mnogo je. Glavni i odgovorni urednik Rajko Pejnović koji se prestavlja kao Dipl. pravnik
uzima si za pravo da sam sudi i izbaci veći deo MOG TEKSTA objavljen u časopisu PČELAR br. 12/2009
str. 579 – 580 i promeni suštinu, u odnosu od originalnog teksta koga vidite ovde u celosti. Nije našao
vreme da me barem konsultuje i traži odobrenje, pogotovo što pomenuti tekst nije ga dobio od mene.
Dali ovim činom je hteo da mene omalovaži pred pčelarima, a sebi prikupi ,,pozitivne poene,, pred
određenim ,,MOČNICIMA,, u SPOS-u koji ne podržavaju moje timske naučno – praktične radove i koji
od 1995 god. su mi uveli SANKCIJE u pisanju tekstova u časopisu PČELAR i skidanja sa liste predavača
1996/97 i 1997/98. Dali je hteo ovim činom da učvrsti svoj opstanak kao UREDNIKA, a time neizgubi
mesečni honorar – prihod od skoro 30.000 din. koji nije za potcenjivanje, kao i druge pogodnosti koje
nosi Glavni i odgovorni urednik. Dali je ovo uradio namerno, po nečijem nalogu ili zbog neznanja u
domenu pčelarske prakse, to ostavljam, Pretsedniku SPOS-a i Izvršnom odboru da donesu svoj sud o tome.
Očito se vidi da Glavni i odgovorni urednik ne razume suštinu teksta, pa ga možda zato i skratio za više od 2/3.
Da bi to dokazao vidi se to iz tri detalja u ovom tekstu.
1. ispod SL. 1, on zamenjuje ,,leglo,, sa ,,zajednicom,, u odnosu na moj tekst na Sl 1.
2. Moja Sl. 2 u originalnom tekstu objašnjava deo izbrisanog teksta od strane urednika. On je tu sl.
2, ,,modifikovao,, po svom ukusu, pošto nije je razumeo, a svoju nije znao da je objasni i napravio u tekstu
pravu papazjaniju.
3. Verovatno je hteo da se dodvori Pretsedniku IZDAVAČKOG SAVETA Dr Jovanu Kulinčeviću, kada je
ispod Sl. 1 u njegovom tekstu ispod slike 1 dodao nepotrebno ,,po profesoru doktoru Jovanu
Kulinčeviću,, ne primetivši da sam ga ja spomenuo u prvom pasusu ispod moje slike SL. 1. u pet redova,
od kojih tri zadnja je izbacio iz teksta.
Ja sam profesora Dr Jovana Kulinčlevića u tom prvom pasusu pomenuo u pravom svetlu i kazao da je
to njegov grafikon, jer ga suviše cenim i poštujem kao mog Profesora i Mentora za moj Magistarski rad, gde
mi je srednja ocena od njegovih 4 predmeta 9,25.
1. Pčelarstvo i pčelarska tehnologija, ocena 10,
2. Genetika i selekcija pčela ocena 10,
3. Oprašivanje poljoprivrednih kultura pomoću pčela, ocena 9 i
4. Tehnologija pčelinjih proizvoda ocena 8)
Ovo je sramota i kažnjivo je G-ne Glani i odgovorni uredniče časopisa PČELAR to što praviš i postavljaš
se iznad onih koji su te birali.
Iz gore iznetog ZAHTEVAM od pretsednika SPOS-a Rodoljuba Živadinovića da pokrene disciplinsku
odgovornost pred SUDOM ČASTI, a od IZVRŠNOG ODBOIRA da ga razreši od dužnosti GLAVNOG I
ODGOVORNOG UREDNIKA jer nezaslužuje da ostane na to mesto. Ukoliko se oglušite od mog zahteva biću
primoran da celokupni pisani materjal kojeg posedujem od 1994 god., odnosno od Simpozijuma sa
međunarodnim ućešćem osržan u Sr. Karlovcima od 1 – 3 jula 1994 god pa do danas, predam nekom
ADVOKATU da pokrene Krivičnu odgovornost protiv SPOS-a i zatražim adekvatnu oštetu za sve ove
godine maltretiranja, omalovažavanja i sl. priznatom naučnom radiku sa 29 godišnjim naučnim iskustvom
i 45 godišnim praktičnim radom u bivsoj Jugoslavije i šire, u okolnim državama i APIMONDIJE.
To izgleda ne važi za SPOS, jer se tu više ceni dodvoravanje i politika u odnosu na nauku, a svi dosadašnji
predsednici Nauku su stavljali u svojim programima na prvo mesto ali samo na papiru. Pretsednik SPOS-a
Rodoljub Živadeinović upoznat je sa svim ovim stvarima koje iznosim kroz jednog četvorokratnog dopisivanja
MEJLOM kome sam mu izložio skoro sve nepravde učinjene prema meni. On mi je pismeno priznao da se
stvarno
prema meni pravilo neprade i da će se truditi da to ispravi, ali evo do danas to se nije desilo, naprotiv se
nastavlja
od neodgovornih pojedinaca (Rajka Pejanovića koji je ponovo postavljen za Glavnog i odgovornog
urednika časopisa PČELAR), a i samog Pretsednika.
NAPOMENA: Referat je usmeno prezentiran na Jugoslovenskom naučnom skupu za pčelarstvo sa
međunarodnim učešćem, koji je održan od 1–3. jula 1994. godine u Sremskim Karlovcima u
Komisiji oAPITEHNICI umesto u Komisji o Bolestima pčela gde su pretsedavali Prof. Dr Miroslava Lolin i
Dr Bosiljka Đurišić koji nisu hteli da uvrste moje referate u njihovoj komisiji o Bolestima
pčela gde im je bilo i mesto?????
Mr Naum Bandžov
Nov metod suzbijanja ATL primenjen na pčelinjaku od 56 pčelinjih društava na Rimskim šančevima-Novi Sad
Postavljeno 25.06.2009. 3.787 pregleda
(REFERAT PREZENTIRAN NA 35 KONGRESU ,,APIMONDIJE,, 4 septembra 1997 god. koji je
održan u ANTVERPENU – BELGIJA PRED 126 PČELARSKIH NAUČNIH RADNIKA CELOG
SVETA.
Svaki učesnik navedeni naučni rad dobio ga je na ulazu u salu napisan na ENGLESKOM JEZIKU
-Vidi Engleska verzija)
SYMAFB 88
APIMONDIA
35th International Apicultural Congress
Antwerp, Belgiu
1st – 6th September 1997
Mr. NAUM BANDZOV
Fruskogorska, 25
YU-22327 Maradik – Yugoslavia
Dear Sir(s)/Madame(s).
We are pleased to inform you that the Presidents of Apimondia’s Standing Commissions, have completed the
examination and evaluation of the reports submitted for the 35th International Apicultural Congress of
Antwerp, deliberating that the report:
NEW METODS OF ERADICATING AMERICAN FOULBROOD (AFB) (Bacillus larvae) USED IN
AN
APIARY WITH 56 HONEY BEE COLONIES IN RIMSKI SANCEVI NEAR NOVI SAD,
YUGOSLAVIA
by:
NAUM BANDZOV
has been accepted for oral presentation to the Symposium to be held in the afternoon of 4th September.
May we remind you that the workshop working language will be solely English.
In congratulating you, we inform you that this letter of acceptance is to be considered as a formal invitation
to attend personally and present your work to the Congress.
In this respect, we wish to stress that it is of the utmost importance for us to know whether or not
you will attend the Congress, for the following two reasons:
- it is required that authors must present their work personally;
- the Organizers need to know well in advance the number of authors attending personaliy the
Congress in order to arrange the relevant schedules for the Sessions.
Yours sincerely,
Riccmio Jannoni-Sebastianini
Secretary-Genera
(VREME I RASPORED REFERATA)
4.Sept. Alpaerts hall
XXXVth International Apicultural Congress Symposium:American foulbrood
Chairman: H. Hansen and Dr. W. Ritter 4. September 14.00
Time Author + Subject
14.00 H. Hansen Introduction
14.10 Y.W. Chen, C.H. Wang, K.K. Ho (Taipei, Taiwan)
Activity of Propolis and Oxitetracycline against Bacillus
larvae in vitro and in apiary trials
14.30 N. Bandzov, D. Dermanovic, D. Kolaric, D. Suvakov, M.Mrden,
M. Malkovic, Z. Lovrenovic, I. Borsos – Jugoslavia
New method in eradicating American Foulbrood (AFB) (Bacillus larvae) used in a apiary with
56 honeybee colonies in Rimski Sancevi near Novi Sad, SR Jugoslavia
14.50 E.V. Rudenko (Kharkov, Ukraine)
Influence of vaccine agianst American Foulbrood disease (AFB) on imune activity of bee’s larvaes
15.10 Z. Glinski (Lublin, Poland)
Bacillus larvae supresses the honey bee-free immune responses
15.30 W. v. d. Ohe, K. Schutze, F.-W. Lineau (Celle, Germany)
Investigations of food comb samples on Paenibacillus larvae larvae spores as a prophylactic measure
15.50 W. Ritter (Freiburg, Germany)
Food samples for diagnosis of Paenibacillus larvae larvae spores in the public control of American
foulbrood
16.10 H. Hansen, C.J. Brodsgaard (Roskilde, Danemark)
Cleaning of beehives contaminated with spores of the foulbrood bacterium Paenibacillus larvae larvae
16.30 final discussion
17.00 End
NOV METOD SUZBIJANJA AMERIČKE TRULEŽI LEGLA (Bacilus larvae)PRIMENJENA NA
PČELINJAKU OD 56 PČELINJIH DRUŠTAVA (APIS MELLIFERA CARNICA) U RIMSKIM
ŠANČEVIMA KOD NOVOG SADA – SRBIJA – JUGOSLAVIJA
Autor: Naum Bandžov, magistar bioloških nauka, grupa pčelarstvo,
Ul. Fruškogorska 25, 22327 Maradik – Srbija – Jugoslavija
Mr Naum Bandžov Tim stručnih službi Tehnički tim Ž. Lovrenović i M.Boršoš
Saradnici:
1.Dr vet. Đurđica. Đermanović, dipl. vet. Bata Kolarić, - Veterinarski zavod Zemun
2.Mag. vet. Dejan Šuvakov, dipl. vet. Nada Plavša - Naučni institut za veterinarstvo- Novi Sad
3.Dr sci vet. Mihajlo Mrđen, Šef mikrobiol. labaratorije – Naučni institut za Veterinarstvo– Novi Sad
4.dipl.vet M. Maljković - Pokrainski veterinarski inspektor – Novi Sad
5.Žarko Lovrenović, Darko.Pantić, Milomir Mitrović pčelari asistenti
6. Ištvan i Marica Boršoš - vlasnici pčelinjaka
SUMARIUM:
U četvrtom dopunjenom izdanju “VETERINARSKOG PRIRU?NIKA”
iz 1989. godine koji je važeći za SR Jugoslaviju i Republiku Makedoniju
i koji predstavlja jedinstvenu veterinarsku doktrinu za suzbijanje bolesti
stoke, na strani 701-702 predviđeno je suzbijanje ATL na dva načina:
1. Uništavanje zaraženog pčelinjeg društva,(košnice sa
nepokretnim saćem,,Vrškare,, ,,Panjevi,, – Vidi slike)
2. Saniranje zaraženog društva lečenjem i pretresanjem.(za savremene košnice-pokretno saće)
Mi smo uveli novine i poboljšali pomenutu tačku 2 Vet. priručnika koja se odnosi na savremene košnice u
suzbijanju ATL, odnosno metod koji se odnosi na košnice sa pokretnim saćima. Sam postupak smo podelili u
dve faze:
Prva faza predviđa postupak pre aplikacije leka i predstavlja TEHNOLOŠKO-BIOLOŠKI metod, a to
obuhvata:
Slika 1 Slika 2 Slika 3 Slika 4 Slika
5
iz zaraženih društava prvo smo iscentrifugirali sav med, izvadili sve okvire sa nezaraženim i zaraženim
larvama
(Sl. 1) i postavili u posebne IZOLATORE (Sl. 2) (inovacija u proceduri) i držali smo ih dok se sve mlade i
zdrave
pčele nisu izlegle (21. dan). Kasnije smo te mlade pčele vračali slabijim društvima (prvenstveno iz prve grupe
1-12 kao najslabije), u vidu, medicinski kazano TRANSFUZIJU (sL. 3), radi poboljšanja generacijske
strukture
koju su izgubili usled velike zaraze, a ujedno poboljšavalili i njihovo higijensko ponašanje jer smo u centru
klubeta stvorili uslove da temperatura bude 35 0 C. Košnice zaraženih društava (52) su zamenjene novim
dezinfikovanim košnicama i u njih smo stavljali onoliko okvira koliko su pčele mogle da ih pokriju. Kad broj
okvira nije bio
dovoljan mi smo postavljali dezinfikovane okvire sa satnim osnovama (Sl. 4). Zaražene okvire bez zdravih
larvi
i lutke odvodili na pretapanje saća, dezinfekciju ramova i stavljanje novih satnih osnova Sl. 5).
Sa ovim novim TEHNOLOŠKO-BIOLOŠKO-GENETSKOM metodom suzbili smo zarazu na pčelinjaku
od 56
društava i za vrlo kratko vreme (3 dana) stavili je pod kontrolu.
Druga faza je aplikacija leka u cilju sprečavanja daljeg širenja zaraze na najmlađe pčelinje larve stare do
24 časa, koje su najosteljivije na zarazu (44,1%). Upotrebili smo lek Vezemicin AT (Sl. 6)(lek je u ispitivanju)
sa 75 mg aktivne supstance oksitetraciklina u šećernom sirupu u koncentraciji 1:1 i to na dva načina, zavisno
od jačine društva:
Slika 6 Slika 7 Slika 8 Slika 9 Slika 10
a.- jaćim društvima davali smo 200 do 500 ml lekovitog sirupa u hranilicu (Sl. 7)
b.-slabijim društvima koja su izgubile generacijsku strukturu i koja nisu uzimali lekoviti sirup tako dobro iz
hra-
ilice, mi smo prskali lekoviti sirup 100 – 200 ml po satonošama i po pčelama koje su se nalazile na njima.(Sl.8)
Lekoviti sirup je apliciran 15 puta u vremenskom periodu od 30 dana (svaki drugi dan). Nakon toga
pčelinja društva su zdrava i sposobna za privređivanje i profit. (Sl. 9) Za svo ovo vreme napravoli 3
dijagnostike:
jedna pozitivna i dve negativne (Sl. 10). Četiri zdrava društva od ukupno 56 koja nisu obolela, Autor nije
davao
nikakav lekoviti sirup kao preventivu u obliku antibiotika ili hemoterapeutika, jer time bi oslabili prirodnu
otpornost pčelinjeg organizma. Od njih smo uzimali materjal za proizvodnju higihenskih matica, a oplodnja
se vršila sa trutovima na pčelinjaku AUTORA udaljen od zaraženog oko 35 km. (Sl. 11) Na kraju najslabije
25 matice smo ih zamenili sa HIGIJENSKIM. (Sl. 12) Od 06-08.10.1995 g. zazimili smo 50 normalnih
društava
i 5 nukleusa.(Sl. 13) Sva društva – košnice smo pratili i 1996 g. i nije bilo zaraze od ATL. Zvanična
mikrobiološka
analiza od 5 uzoraka uzetih 26.08.1996 god. od istraživača Naučnog instituta za Veterinrstvo Novi Sad (Sl. 14)
i dobiveni rezultati 3 septembra 1996 god. pod br. 3206/213-217. pokazala da nema zaraze ATL u leglu, a ni
spora ATL na saću.
Slika 11 Slika 12 Slika 13 Slika 14
U V O D
ATL predstavlja svetski problem zbog nedefisanih zakonskih propisa i nejedinstvene svetske
veterinarske
doktrine u suzbijanju ATL. Prema zakonskim propisima o suzbijanju zaraznih stočnih bolesti SR Jugoslavije,
a sada kod svih bivših Jugoslovenskih republika, kod saniranja pčelinjaka na kojima je dijagnosticirana ATL,
(VIDI SLIKE)
Zasušene krastice larvi Karakterist,bol.ćelije Rastegliva masa bol.larve Zdravo leglo
Spaljivanje pčela, legla, voska, i ramova je zločin nad PČELAMA a spaljivanje košnica
je GENOCID pčelarstva
predviđa se radikalno uništenje zaraženih zajednica, bolesno leglo, ramove, zajedno sa košnicama.
Veterinarski priručnik iz 1989. Godine koji je važeći za SR. Jugoslaviju u XI poglavlju na strani 701-
702
(autori dr Nikola Fijan i dr Đuro Sulemanović) predviđa mogućnost saniranja zaražene zajednice lečenjem i
pretresanjem. Mi smo ovu mogućnost iskoristili, poboljšali i uveli novi TEHNOLOŠKO-BIOLOŠKO-
PREVENTIVNO-GENETSKI metod.
Dosadašnja istraživanja koja su vršena u svetu (Park O.W. 1936-37) ukazuju da pčele uklanjaju uginulo
leglo od ATL iz saća i to predstavlja higijensko ponašanje pčela. To higijensko ponašanje potvrdili su
Taber S. 1982; Kulinćević J. – Rothembuhler W.C. 1982; Newton – Ostarijevski N.J. 1985 na Apis mellifera
ligustika i Bandžov N. (1990) na Apis mellifera carnica sa područja R Makedonije – okolina Skoplja.
Takođe je nađeno da larve nisu osetljive na vegetativni oblik Peni Bacillus larvae larvae u nedavno
uginulim larvama (Tarr H.L.A. 1937). Brzo uklanjanje bolesnih larvi iz legla pre sporulacije pomaže
suzbijanju
ATL (Woodrow A.W. i Holst 1942).
Poznato je da postoje pčelinja društva manje ili više rezistentna na ATL (Rothembuhler; Kulinčević –
Rothembuhler 1982; Bandžov 1990). Zahvaljujući ovoj osobini selekcijom se mogu dobiti odpornije pčele na
ATL. Woodrow (1942) je dokazo da pčelinje larve različite starosti pokazuju razlike u otpornosti prema Peni
Bacillus larvae larvae. Efikasnost higijenskog ponašanja pčela povečava se kada je u toku pčelinja nektarska
paša (Rothebuhler 1971). Dodavanjem čistog šećernog sirupa povečava se higijensko ponašanje
(Thomson 1964; Mourer 1964).
Sturtevant i Revell (1953) utvrdili su da pčele pomoću mehanizma mednog ventila na mednoj voljci
izdvoje i do 79% spora Bacillus larvae pre nego što sirup smeste u saće, a Thomson i Rothembuhler (1957)
su dokazali higijensko ponašanje kroz odstranjivanje spora iz hrane namenjene larvama, putem ventila na
mednoj voljci. Suprotno ranijim pretpostavkama da prisustvo malog broja spora u pčelinjem društvu dovodi
do zaraze ATL, danas se smatra da je potreban mnogo veći broj spora da bi došlo do zaraze. To su svojim
ispitivanjima potvrdili Tarr (1937), Hansen i Rasmunsen (1986) i Bandžov (1986 i 1990).
Sva dosadašnja saznanja o ATL i o njenom suzbijanju iskoristili smo da u dvogodišnjim istraživanjima
(1995/96) u Rimskim Šančevima i Maradiku primenimo nov TEHNOLOŠKO-BIOLOŠKO-PREVENTIVNO-
GENETSKI metod suzbijanja ATL sa uvođenjem novih originalnih rešenja kroz stvaranje IZOLATORA sa
zaraženim okvirima, izlaska nezaraženih mladih pčela, vraćanje istih radi poboljšanja generacijske strukture
i higijenskog ponašanja i povečanje temperature u jezgru klubeta do 35 o C. Kazano jednostavnim medicinsko-
veterinarskim i biološkim jezikom izvršili smo TRANSFUZIJU MLADIH PČELA, koji su generatir u
suzbijanju
bolesti.
MATERIJAL I METODE
Ispitivanja su vršena u okolini Novog Sada – Rimski Šančevi na pčelinjaku od 56 pčelinjih društava u
vlasništvu Boršoš Ištvana i Marice. Sa radom smo počeli 08. Jula 1995. i trajao je do 03.09.1996. kada je
izvršena zadnja mikrobiološka analiza. Oboljenje je konstatovao pčelar Ž. Lovrenović 27.06.1995. (vlasnik
odsutan 6 meseci u Kanadi). Košnice su tipa Langstrot-Rut (LR) sa po 1-3 nastavka i polunastavka. Dana
08.07.1995. izršili smo pregled svih 56 pčelinjih društava i kliničkim pregledom konstatovali zarazu ATL u 52
društva, sa raznim stepenima zaraženosti od 1-16 okvira. Samo u 4 pčelinja društva nismo konstatovali zarazu.
Autor je u svojoj privatnoj laboratoriji u Maradiku, Fruškogorska 25, mikroskopski dijagnosticirao prisustvo
Bacillus larvae. Odmah smo prijavili zarazu pčelinjaka ATL Naučnom institutu za veterinarstvo Novi Sad i
13.07.1995. izašla je komisija koja je takođe kliničkim pregledom konstatovala ATL i uzela 2 uzorka saća i
legla
veličine LR okvira 43×20 iz košnica broj 35 i 43 i pčele iz košnice broj 44. Komisija je sačinila Zapisnik broj
9
od 13.07.1995. Rezultati ispitivanja dostavljeni su vlasniku pčelinjaka i pokrainskoj Veterinarskoj inspekciji u
Novom Sadu.
U vremenu od 14. Do 17. jula pristupili smo sanaciji pčelinjaka. Prvo smo izvrcali sav višak meda koji se
nalazi
u košnicama (130 kg). Ceo rad smo podelili u dve faze. Prva faza sanacije predviđa TEHNOLOŠKO-
BIOLOŠKI
metod.Od svih zaraženih pčelinjih zajednica (52) izvadili smo 580 zaraženih okvira sa ATL. U 330 okvira nije
bilo živihlarvi i lutki a bilo je mrtvih larvi sa ATL. Iste smo ekspedovali na pretapanje voska i dezinfekciju
ramova.
Dezinfekcija ramova vršena je mehaničkim struganjem pčelarskim nožem a potom dezinfekcija plamenom.
U dezinfikovane ramove odmah smo postavljali satne osnove. Od ostalih 250 ramova ukojima je bilo i živih
nezaraženih larvi i lutki zajedno sa postoje?im pčelama na ramu bez matice oformili smo 5 IZOLATORA sa
po
50 ramova na samom pčelinjaku, što predstavlja novinu u odnosu na stariju metodu “SUZBIJANJE ATL U
LR KOŠNICI METODOM PREVEŠAVANJA” (Zagreb, 1986) obljavljenu u časopisu Pčelar br. 10/86: 305-
306.
Zbog velike zaraženosti Varroom stavili smo po 5 letvica natopljenih fluvalinatom kako bi se oslobodili
iste.
Izolatore smo držali 21 dan dok se nisu izlegle sve zdrave i mlade pčele koje smo postepeno dodavali slabijim
društvima koja su izgubila generacijsku strukturu mladih pčela usled velike zaraze ATL i time popravljali i
higijensko ponašanje. I ovi ramovi su postepeno išli na pretapanje voska, dezinfekciju i postavljenje satnih
osnova.Nakon saniranja sva pčelinja društva iz kojih su vađeni zaraženi ramovi podelili smo u tri grupe i
17.07.1995. dobili nove oznake.
I grupa SLABA (12) sa po 1-3 okvira legla i najmanje 3-5 ulica sa pčelama dobile su oznake 1-12
II grupa SREDNJA (25) sa po 4-5 okvira legla i najmanje 5-7 ulica sa pčelama dobila su oznake 13-37
III grupa JAKA (15) sa po 7-9 okvira legla i najmanje 8-10 ulica sa pčelama dobila su oznake 38-52
IV grupa čine četiri nezaražene košnice (društva) i dobile su oznaku 53-56.
Ovaj TEHNOLOŠKO-BIOLOŠKI metod koji smo izveli u pčelinjem društvu (socijalnom organizmu)
veterinarsko-medicinskim rečnikom može se nazvati hiruški zahvat – odstranjivanje bolesnog dela saća (tkiva).
Na ovom velikom pčelinjaku bolest smo suzbili za samo 3 dana i stavili je pod potpunu kontrolu i omogućili
uspešan nastavak rehabilitacije kroz drugu fazu, a to je aplikacija leka kroz narednih 15 tretiranja sa ciljem
sprečavanja dalje zaraze najmlađih larvi starih do 24 časa koje obolevaju u 44,1% slučajeva. Larve stare 24
do 48 časova obolevaju u 4,8%, a starije od 48 časova vrlo teško ili nikako ne oboljevaju (Woodrow 1942).
Pripremili smo lek antibiotik VEZEMICIN AT (koji je u fazi ispitivanja) kome je aktivna supstanca
oksitetraciklin.
Koristili smo 75 mg aktivne supstance oksitetraciklina rastvorenog u šećernom sirupu 1:1. Lekoviti sirup smo
pripremali isti dan kada je vršena aplikacija u količini potrebnoj za taj dan. Aplikaciju smo vršili na dva
načina:
a) Dodavanje u hranilicu 200-500 ml jačim društvima koja nisu izgubila generacijsku strukturu svaki drugi
dan u narednih 30 dana (15 aplikacija sa lekom i 15 prehranjivanja običnim sirupom)
b) Prskanje po satonošama i pčelama sa 100 – 200 ml slabijim društvima tj. prvoj grupi društava koja su
izgubila generacijsku strukturu usled velike zaraze. Ovim društvima smo dodavali (vršili transfuziju) mlade
pčele iz izolatora i tako popravljali generacijsku strukturu i dovodili u stanje da mogu sama uzimati lekoviti
sirup iz hranilice.
Posle 30 dana pčelinjak smo smatrali potpuno zdravim i prekinuli smo davati lek i do dan danas
nijedno
društvo nije dobilo ni najmanju koli?inu leka kao preventivu. Autor ovog projekta ne prihvata preventivu
zdravih društava, kao što ni autor MASNE POGAČE sa oksitetraciklinom dr Wilson u svojoj doktorskoj
disertaciji kaže “da je pogaču zabranjeno davati zdravim društvima”. Kao farmaceut pozvan sam da kažem
“da svaki lek pogotovo antibiotik dat zdravom organizmu predstavlja otrov” (Farmakopeja).
Od 4 nezaražena pčelinja društva (53-56) uzet je materijal za proizvodnju 80 matica (20.07.1995) ,
i odneli na pčelinjak autora na Maradik udaljeno od eksperimentalnog pčelinjaka 35 km da se tamo odgajaju i
oplode, jer autor od 1996. Godine proizvodi matice koje se higijenski ponašaju. Kada smo počeli sa pripremom
za uzimljavanje, 25 stare matice koje su se pokazale loše, 15. Avgusta 1995. zamenili smo ih sa mladim
novooplođenim higijenskim maticama. U periodu 06.-08.10.1995. uzimili smo 50 pčelinjih društava i
5 nukleusa.
U 1996. godini zamenili smo i 31 preostalu maticu sa mladim koje su pokazivale odlično higijensko ponašanje.
Uzimili smo ukupno 60 pčelinjih društava.
R E Z U L T A T I
Labar. rezultati I dijagnostike Labar. rezultati II dijagnostike Labar. rezultati III dijagnostike
Rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka uzetih 13.07.1995. godine dobijeni su 14.07.1995. i
zvanični
nalaz Mikrobiološke labaratorije pri Naučnom institutu za Veterinarstvu zaveden pod brojem 2281 je sledeći:
(Vidi rezultate I dijagnostike)
1. ATL – PESTIS APIUM – pozitivan
2. VAROA JAKOBSONI – pozitivan
3. ASKOSFERA APIS – pozitivan
4. NOZEMA APIS – pozitivan
5. ACARAPIS VUDI – negativan
U vremenu od 14. do 17. jula 1995. Dok je trajala prva faza saniranja, 52 pčelinjia društava su dobila
lekoviti
sirup po dva puta. Nektarska livadska paša je bila dobra i dnevni unos iznosio je 600-1200 g (kod srednjih
društava 800 g). Pored postoje?ih ostavljenih ramova (557) u prvoj fazi smo ubacili 210 ramova sa satnim
osnovama koje su zbog nektarske paše vrlo brzo izgrađena i zalegnuta od matica sa jajima.
Druga faza saniranja trajala je od 19.07. do 12.08.1995. U ovoj fazi pčelinja društva (52) tretirana su još
13 puta lekovitim sirupom.
Veterinarski pokrajinski inspektor je u drugoj fazi saniranja dolazio dva puta na pčelinjak i to 28.07. i
11.08.1995.i oba puta pregledao po 26 pčelinjih društava po slobodnom izboru i ni u jednom nisu primećeni
simptomi ATL.U drugoj fazi saniranja dodali smo još 180 ramova sa satnim osnovama. Autor i saradnici su u
drugoj fazi saniranja izvršili 13 kontrolnih pregleda i ni jednom nisu primećeni simptomi ATL.
Kada smo 15.08.1995. počeli sa pripremama za uzimljavanje izvršili smo zamenu 25 najslabijih matica.
Nakon 3 meseca od prve kliničke konstatacije zaraze na ATL 27.09.1995. istraživač Naučnog instituta za
veterinarstvo Novi Sad uzima novih 5 uzoraka saća sa leglom 10×10 po slobodnom izboru, za mikrobiološku
dijagnostiku i to iz košnica broj 5, 13, 18, 35 i 38. Pored uzimanja uzoraka izvršio je i klinički pregled još
10 pčelinjih društava i nije primetio simptome ATL, a zatim je sačinio zapisnik broj 11 od 27.09.1995.
Rezultati laboratorijskog mikrobiološkog ispitivanja dobijeni su 04.10.1995. pod brojem 3006/13 i nalaz
je bio sledeći: (Vidi rezultate II dijagnostike)
1. VAROA JAKOBSONI – pozitivan u uzorku broj 4
2. ATL PESTIS APIUM – negativan
3. ZASEJANA kultura od saća – negativan.
U vremenu od 06. Do 08.10.1995. uzimila smo 50 p?elinjih društava i 5 nukleusa. Prezimelo je 48
društava,
a gubitak od 8 pčelinjih društava smatrali smo normalnim jer su uginula od gladi. Detaljan pregled izvršen je
02.04.1996. i ni u jednom pčelinjem društvu nisu primećeni simptomi ATL. Pčelinjak je u 1996. godini dao
800 kg meda, 80 matica, 20 rojeva, izgrađeno je novih 800 okvira sa satnim osnovama i uzimljeno je 60
pčelinjih društava.
Istraživač Naučnog instituta za veterinarstvo Novi Sad je na naš zahtev 26.08.1996. izvršio pregled 15
pčelinjih društava po slobodnom izboru i kliničkim pregledom nisu primećeni simptomi ATL.
Od 5 pčelinjih društava sa oznakama 3, 8, 21, 27 i 35 uzeti su uzorci saća sa leglom za laboratorijsku
mikrobiološku analizu – dijagnostiku i sačinjen je zapisnik broj 1/96 od 26.08.1996. Zvanični rezultati
mikrobiološkog ispitivanja zavedeni pod brojem 3206/213-217 od 03.09.1996. pokazuju u svih 5 uzoraka
na ATL – PESTIS APIUM negativan rezultat, kao i na zasejanu kulturu od saća. (Vidi Rezultate III
dijagnostike)
DISKUSIJA I ZAKLJUČCI
Ova dvogodišnja istraživanja koja su počela 08.07.1995. a završila 03.09.1996. pokazala su da se ATL
može vrlo uspešno suzbijati kombinacijom TEHNOLOŠKO-BIOLOŠKO-PREVENTIVNO-GENETSKOM
metodom,
a kasnije davanjem antibiotika oksitetraciklina u vrlo malim dozama i u vrlo kratkom vremenu.
I pored toga što je u SR Jugoslaviji suzbijanje ATL zvanično u nadležnosti veterinarske službe, opšte je
poznato
da pčelari po svom nahođenju primenjuju antibiotike i druge lekove i to često pogrešnu vrstu, na pogrešan
način i u neadekvatnim dozama (najčešće previsokom). Zbog toga ovaj metod suzbijanja ATL kombinacijom
TEHNOLOŠKO-BIOLOŠKO-PREVENTIVNO-GENETSKIM metodom (autor ovog projekta ima odlične
rezultate
i samo ovom metodom bez upotrebe lekova) i eventualnom terapijom oksitetraciklinom predstavlja
značajno poboljšanje protiv ove zaraze od dosadašnjih metoda (pretresanjem, prevešavanjem i sl.).
Najgori metod je sadašnji zakonski dozvoljeni metod koji ukratko glasi UNIŠTITI I SPALITI.
Sva dosadašnja naučna istraživanja i iskustva u svetu kao i ovaj najnoviji metod suzbijanja ATL koja su se
potvrdila, zbog pojedinih vladinih i pčelarskih službenika i regulatora ne mogu videti svetlost za širu javnost
i primenu u SR Jugosaviji, a verujem da je to slično i u drugim državama. Zato pozivam APIMONDIJ-U da
što
skorije razmotri mogućnost uvođenja NOVE JEDINSTVENE SVETSKE VETERINARSKE DOKTRINE U
SUZBIJANJU ATL i da napusti dosadašnji zastareli mentalitet XX veka “UNIŠTITI I SPALITI”, i da u XXI
vek
uđemo sa novim mentalitetom “SPASITI, SAČUVATI I DOBITI PROFIT”.
NOVINARSKI ČLANAK U VEZI OVOG NAUČNO-PRAKTIČKOG RADA
Ekološka-Tehnološka-biološko-genetska metoda suzbijanja ATL i Varroe Jacobsoni bez upotrebe lekova
Postavljeno 25.06.2009. 2.879 pregleda
(Referat reg. Pod br. 200 prezentiran na Kongresu APIMONDIJE u Ljubljani 2003 god.)
AUTOR: Magistar pčelarstva NAUM BANDŽOV
Imail: [email protected] Tel.022- 506 – 676
SARADNICI: Dipl. Ing.stočarstva VLADIMIR BANDŽOV
DOBRILA BANDŽOV, ul. Fruškogorska br. 25, MARADIK, AP. VOJVODINA – SRBIJA
SUMARIJUM:
Od selektiranih 20 nukleusa sa maticama i pčelama Apis mellifera carnika ekotip Makedomske linije koje
se higijenski ponašaju, (hig. ponapanje ove matice pratim od 1988 god.) odabrao sam 8 sa najboljim
karakteristikama sa mog pčelinjaka i dva nukleusa sa maticama i pčelama sa jednog susednog pčelinjaka
udaljen od mog oko 30 kilometara koji je bio zaražen sa ATL kao kontrolna. Sve nukleuse 8 + 2
(Vidi Tabeli 1 kolona 2). Iste sam ih testirao sa pravom zarazom od ATL 01.08.2000 god. sa parčetom
saća 3 x 4 cm. sa različitim brojem zaraženih ćelija od ATL (Tabelu 1 kolona 3) i umetnuo u
LR okvir. Nakon 3 – 5 dana umetnuta parčad saća sa ATL bila su očišćena i zalegnuta od matica sa jajima.
(vidi kolonu 4) Nakon 15 dana izvršena je kontrola i konstatovano da pored zatvorenog legla na umetnutom
parčetu saća 3 x 4 bilo je i otvirenog legla sa mladim larvama razlišite starosti i jaja. (vidi kolonu 5) Detaljan
kontrolni pregled je izvršen 1 septembra 2000 god. i konstatovali sledeće stanje: Nukleusi od 1 – 8 nisu
pokazivale znake zaraze – bolesti ćelija na ATL, a u kontrolnim 9 i 10 primetili smo ćelije sa uginulim larvama
od ATL. (vidi kolonu 6) Te ćelije smo ih mehanički očistile saskalpelom. Sledeći kontrolni pregled je bio
4 oktobar 2000 god. kada smo ih zazimili na 7 okvira. U nukleusima od 1 – 8 nismo primetili znakovi zaraze
na
ATL, a u kontrolnim 9 i 10 primetili smo manje ćelija zaraženih u odnosu na prethodni kontrolni pregled.
(vidi kolonu 7) I ove zaražene ćelije smo ih očistili mehanički sa skalpelom. Zazimili smo ih sa po oko
12 – 14 kgr. meda na jednom LR nastavku.
Zimovanje je proteklo bez gubitka matice i društva, a to smo konstatovali prilikom kontrolnog pregleda
2 marta 2001 god. Tada nismo primetili sumljivo bolesno leglo ni na jednom sada pčeinje društvo.
(vidi kolonu 8) Istog dana proširili smo ih sve sa po 3 okvira izgrađenog saća. Tada smo otpočeli i sa
prihranjivanjem 300 – 500 mll. sa čistim šećernim sirupom 1 : 1 svaki drugi ili treći dan do 31 marta
2001 god. kad su dobili drugi LR nastavak sa novih 10 okvira sa izgrađenim saćem sa namerom da ojačamo
pčelinje društvo i popravimo higijensko ponašanje Nastavili smo sa prihranjivanjem do 3 maja 2001 god.
istim ciljem kad smo dodali i treći nastavak između postojećih dva sa novih 10 okvira sa mladim
nedoizgrađenim saćem i pripremili ih za bagremovu pašu. Tada prilikom pregleda u leglu nismo primetili
sumljivih ćelija na ATL ni u jenom pčelinjem društvu od 1 – 10. Od 3 maja do 1 avgusta 2001 god. od 10
eksperimentalnih društava u proseku smo dobili po 28 kgr. meda, a nismo primetili ni jednu sumljivu ćeliju,
odnosno zaraženu sa ATL.
Od 1 do 3 avgusta 2001 god. izvršili smo dijagnosticiranje na VARROU JACOBSONI metodom
otvaranje
po 200 radiličkih i trutovskih ćelija u koliko je bilo sa zatvorenim voštanim poklopcima. Pojedinačnim
brojanjem pronašli smo od 6 do 14 varroa. (vidi kolonu 9) Ukupna zaraženost zatvorenog legla iznosila je
od 15 – 35%. (vidi kolonu 10) Najveća zaraženost sa VARROOM bila kod dva kontrolna društva 9 i 10.
Nakon ovakvog stepena zaraženosti Varroom, odnosno preko 10%, primenili smo metodu AUTORA ovog
naunog rada TEHNOLOŠKO-BIOLOŠKO-EKOLOŠKI (HIRURŠKI) metod suzbijanja Varroe bez upotrebe
lekova.
Iz svake košnive (8+2) izvadili po 3-5 okvira sa pretežno zatvorenim leglom i stavili u poseban IZOLATOR
bez matice ukupno 35 okvira bez matice. (vidi kolonu 11 tabele) U kontrolnim društvima 9 i 10 zamenili
postojeće MATICE sa novim mladim koje su pokazivale visok stepen higijenskog ponašanja. Izolator se
sastojao
od 4 LR nastavaka sa podnjačom, poklopnom daskom i krovom. Samo u njemu smo stavili 6 letvica leka
protiv
Varroe VAROSTOP od Bugarske firme PRIMAVET iz Sofije sa aktivnom supstancom FLUMETRIN za koji
se
netraže rezidue u medu od strane EVROPSKE UNIJE (Nemački preparat BAJVAROL (aktivna materija
FLUMETRIN) je dozvoljen za upotrebu u Evropskoj uniji protiv Varroe.)
Nakon 15 do 20 dana od kako su izašle sve mlade pčele u IZOLATORIMA koje su bile oslobođene od
VARROE, vraćali smo ih u košnice odakle smo izvadili zaražene okvire u vidu ,, TRANSFUZIJE,, na leto
svake košnice 8+2. (Vidi sliku levo)
Do 20 avgusta 2001 god. sve je bilo završeno, a pčele oslobođene 85 – 90% od Varroe.
Ni na jednom okviru iz IZOLATORA (35) nismo primetili ni jednu ćeliju sumljivu na ATL.
Krajem septembra izvršili smo još jedno dijagnosticiranje na VARROU istom metodom kao i
prethodno i ukupno izbrojali 12 Varroa. (vidi kolonu 12) Pošto zaraza nije prelazila preko
5% po društvu, iste smo ih zazimili sa po 16 okvira (8+8) na dva LR nastavaka.
U V O D:
Sl. 1 Sl. 2 Sl. 3 Sl.
4
AMERIČKA TRULEŽ LEGLA I VARROA JACOBSONI (Vidi Sl 1, 2 i 3, 4) pretstavljaju svetski
problem
zbog nedefinisanih zakonskih propisa i nejednakog prilaza VETERINARSKIH i PČELARSKIH stručnjaka –
naučnih radnika u suzbijanju bolesti pčelinjeg legla. Veterinarski naučni radnici kod nas u Srbiji i Crnoj Gori
više se zalažu suzbijanju ATL upotrebom VATRE, a kod VARROE JACOBSONI upotrebom lekova
– HEMIJE zbog nedostatka praktičnog poznavanja odbrambenih mehanizama pčelinje zajednice kao socijalni
organizam i pčele kao jedinke
i njihovo TEHNOLOŠKO – BIOLOŠKO – GENETSKA mogućnost u suzbijanju bolesti pčelinjeg legla u
odnosu na PČELARSKE NAUČNE RADNIKE koji stalno rade praktično sa pčelama , a prate i poznaju veliku
opasnost
BAKTERIJA , SPORA I KRPELJA na pčelinje društvo kao celinu i same pčele kao jedinku.
Dosadašnja istraživanja koja su vršena u svetu i kod nas u Srbiji i Crnoj Gori u domenu HIGIJENSKOG
PONAŠANJA pčela i otpornost prema bolestima pčelinjeg legla koje genetski nasleđuju, daju nam za pravo
da se uspešno borimo protiv bolesti pčelinjeg legla bez upotrebe lekova, i da ekološki jedemo čistije pčelinje
proizvode. Ukoliko se nekad mora koristiti lek – hemiju to mora biti aktivna materija tako data u leku da se
nemože infiltrirati u med i druge pčelinje proizvode.
U našim dvoigodišnjim istraživanjima koje smo počeli 1 avgusta 2ooo god. a završili 30 septembra
2001 god. hteli smo dokazati da se vrlo uspešno može suzbiti ATL i Varroa Jacobsoni bez upotrebe lekova .
Koristili smo samo EKOLOŠKA, HIGIJENSKA, TEHNOLOŠKA, BIOLOŠKA, PREVENTIVNA i
GENETSKA saznanja
poznate pojedinačno u svetu i kod nas u Srbiji i Crnoj Gori što se vidi iz litetature, stim da smo ih mi objedinili
i napravili jednu celinu, odnosno uspešnu ekološku metodu u suzbijanju bolesti pčelinjeg legla.
MATERJAL I METODE:
U ovim istraživanjima koristili smo 8 nukleusa sa maticama ~ sestrama APIS MELIFERA CARNIKA
(Ekotip sa podru?ja Makedonije) koje su se najhigijenskije ponašale od 20 selektiranih matica proizvedene
u 2000 god. (Higijensko ponašanje ovog Ekotipa matica pratim od 1988 god.) i 2 nukleusa kao kontrolna sa
pčelinjaka udaljenog oko 30 km. koji je bio oboleo od ATL i napadnut Varroom, a ove dve matice , odnosno
njihova društva ostala zdrava. Ove matice su sa područja Vojvodine sa 2 žuta prstena na trbuhu ~ ekotip
BANATSKA. U svakom nukleusu (8 + 2) stavili po 6 okvira LR sa pčelama svih generacija i sve ulice bile
posednute sa pčelama, a svaki imao po 4 okvira sa jajima i mlađeg otvorenog legla da ne bi imali problem sa
Varroom u prvoj 2001 god.
U svim nukleusima smo stavili parče saća 3 x 4 sa različitim
brojem
zaraženih ćelija od ATL (vidi Tabelu1 kolona 3) koje smo umetnuli
u sredini jednog rama sa leglom. Od momenta zaražavanja 1.08.2000
izvršili smo 4 kontrolna klinička pregleda do konačnog zazimljavanja
kako pokaziva Tabela 1 kolone 4, 5, 6 ,7. Sve nukleuse 04.10.2000
prebacili u normalne LR nastavke i zazimili smo ih sa po 7 LR okvira.
Od 1 avgusta do 15 oktobra stalno je bila prisutna šećerna pogača u
ram hranilici i svaki drugi ili treći dan dobijali po 300 mll šećernog
sirupa snamerom da pojačamo higijensko ponašanje i obezbedimo
dovolne Parče saća sa ATL umetnuto u okvir količine hrane za zimu. Svako sada pčelinje društvo zazimili
smo ga sa 12 ~ 14 kilograma hrane i dovolnekoličine polena(Društvo na kontrolnoj vagi imalo 13500 gr.
hrane i 1400 cm2 polena). Sledeće 2001 godine nastavili smo sapraćenjem, a prvi kontrolni pregled je bio
2 marta 2001 god. Gubitaka nismo imali, a u svakom nastavku istog dana stavili smo još po 3 okvirea sa
izgrađenim saćem. Zimski utrošak hrane od 4 oktobra 2000 do 2 marta 2001 na kontrolnoj vagi iznosio
5800 gr.
Od tog datuma počeli smo davati nadražajno prihranjivanje 300 do 500 mll. šećernog sirupa 1:1 svaki
2 ili 3 dan do 31 marta 2001 god. kada im je stavljen drugi nastavak sa po 10 okvira sa izgrađenim saćem i
nastavili sa prihranjivanjem do 3 maja 2001. Ukupno je bilo 25 prihranjivanja. Pred bagremovu pašu dodalii
smo treći nastavak između nastavaka 1 i 2. U ovom nastavku stavili smo i po jedan LR poluokvir koj će biti
vrlo
brzo dograđen trutovskim saćem kao građevnjak, a primenili smo metodu Kaučića dva puta, tako što smo
sekli glave trutova sa oštrim nožem kada su trutovi stari 13 ~ 14 dana od dana zaleganja matice sa jajima.
Za to vreme Varroa ne uspe da se razmnoži, a belančevinastu masu trutova pčele iskoriste za ishranu ostalih
larvi. Jednom, odnosno treći put smo koristili originalni način isecanjem tog istog građevnjaka, stim što smo
mi cedili pritiskom belančevinstu masu trutova i sa sirupom dodali u hranilici, a poluokvir zamenili sa satnom
osnovom na normalnom LR okviru. Od 1 ~ 3 avgusta 2001 izvršili dijagnosticiranje na Varrou jacobsoni
metodom otvaranje 200 ćelija kombinovano radilička i trutovska ukoliko ih ima i brojanjem određivali
procenat zaraženosti zavisno od ukupne količine zatvorenog legla. Nakon dijagnosticitanja kad smo videli
stepen zaraženosti, u nameri da se oslobodimo Varroe, primenili smo
tehnološko ~ biološku metodu suzbijanja Varroe koju autor primenjuje sa velikim
uspehom od 1988 god. Istovremeno od 1 do 15 avgusta promenili smo svih 10 matica
sa novim mladim higijenskim maticama.
Krajem septembra smo izvršili još jedno kontrolno dijagnosticiranje na Varrou
jakobsoni istom metodom kao prethodnu. Nakon ovoga pčelinja društva smo ih
zazimili na 2 nastavaka LR sa po 16 okvira. (8 + 8) Kada pišem ovu širu verziju
6 juna 2003 god sva društva su produktivna bez znakova zaraze na ATL i Varroa ne
veća od 3%. Takođe kada pišem ovaj naučni rad 20 januara 2005 god. za NAUČNO
– STRUČNI SKUP Vukovarsko – Sremske županije koj treba da se održi 12 i 13 marta
2005 god. u Vinkovcima sva društva 8+2 su zazimljena i normalno zimuju.
REZULTATI:
Nakon zaražavanja sa ATL 1.O8.2000 za 3 dana bilo očišćeno i zalegnuto od matice sa jajima
(vidi Tabelu 1 kolona 4). Svaka ćelija bila zalegnuta . Kod kontrolnog pregleda 18. avgusta u parčetu saća
pored zatvorenog legla bilo je i nova jaja i larve kako pokaziva kolona 5 tabele. Kod sledećeg pregleda
1 09 nismo primetili sumljivih ćelija ni na jednom ramu kod 8 nukleusa sa maticama proverenim na higijensko
ponašanje za razliku kod kontrolnih nukleusa primetili smo 8 odnosno 6 sumljivih ćelija koje smo ih
mehanički
očistili sa skalpelom. Sledeći pregled smo obavili 4.10. i nismo prumetili sumljivih ćelija kod 8 nukleusa,
a kod kontrolnih pojavile su se 4 odnosno 2 ćelije sumljive u parčetu saća 3 x 4 koje smo ih takođe mehanički
očistili (vidi kolonu 7). Nakon prezimljavanja kod prvog kontrolnog pregleda 2 marta 2001 nismo primetili
nijednu sumljivu ćeliju sada kod svih 1o društava.(vidi kolonu 8) Sledeći pregled je bio 3 maja kad smo stavili
treći nastavak i nismo primetili ništa sumljivo. Na završetku pčelarske godine 1 avgusta 2001 iz svake
eksperimentalne košnibe izvrcali u proseku po 28 kgr. meda. Iz košnice br. 6 sa oznakom 13 gde je bila
postavljena vaga izvrcali 36 kgr meda.
Nakon sređivanja i dijagnosticiranja na VARROU izbrojali smo od 6 do 14 varroa kako pokaziva kolona 9
Tabele. Kad smo pretvorili na osnovu celokupnog legla stepen zaraženosti ispalo je od 16 do 35% kako
pokaziva
kolona 10. Pošto prelazila zaraženost preko 1O% primenili smo AUTOROVU metodu Tehnološko ~ Biološko
suzbijanje Varroe u zatvorenom leglu. Iz svake košnice izvadili smo od 3 ~ 5 okvira sa zatvorenim leglom
(ukupno 35) i stavili u poseban izolator koj se sastojao od 4 LR nastavaka sa podnjačom i krovom gde smo
stavili 6 traka VAROSTOPA (lek protiv Varroe firbe PRIMAVET iz Sofije sa aktivnom materijom
FLUMETRIN)
koji po sastavu je isti kao Nemački BAJVAROL. Izolator smo držali dvadesetak dana dok nisu izašle sve
zdrave
pčele , koje smo kasnije sve očišćene i zdrave pčele vračali u eksperimentalna društva i popravljali generacisku
strukturu. Varroe na podnjači bilo toliko mnogo što je bilo absurdno brojati, jer autora ne zanima koliko je
otpalo, nego koliko je ostalo u zatvorenom leglu što smo krajem septembra izvršili još jedno dijagnosticiranje
istom metodom i izbrojali od 0 ~ 3 varroe kako pokaziva kolona 12 Tabele 1. Na osnovu merenja celokupnog
legla došli smo do rezultata da Varroa u zatvorenom leglu ne prelazi 5 %. Na kraju kad smo pregledali sve
ramove
od izolatora ni na jednom ramu nismo primetili ostavljenu ćeliju koja bi pokazivala prisutnost ATL
DISKUSIJA I ZAKLJU?AK:
Na osnovu dvogodišnjih istražiuvanja
i
metode koje smo primenili, moguće je pčelariti
normalno bez upotrebe lekova kod proizvodnih
društava . Zapravo, iskreno i stvarno suzbijanje
bolesti pčelinjeg legla: SAVEZI, UDRUŽENJA I
DRUŠTVA treba da insistiraju kod pčelara, da
stvaraju duh kod proizvođaća matica, da proizvode Higijenske matice jer je to mnogo
puta u svetu dokazano da higijenska društva
mnogo retko ili nikako ne oboljevaju od bolesti
pčelinjeg legla. Da pčelinja društva sa maticama
Apis mellifera carnica, bez razlike sa kog područja
potiću reaguju slično kao Apis mellifera ligustika
na kojima je rađeno u svetu mnogo uspešnih eksperimenata na higijensko ponašanje i
otpornost prema bolestima pčelinjeg legla.
Manje zajednice (oplodnjaci sa 2 LR okvira,
nukleusi sa 5 LR okvira) i normalna pčelinja
društva sa 10 i više normalnih LR okvira slično
se ponašaju prilikom suzbijanja bolesti pčelinjeg
legla, stim da moraju imati generacisku strukturu
pčrla i da u jezgru klubeta gde se nalazi leglo,
temperatura ne sme pasti ispod 350 C.
Varroa se još uspešnije moze suzbijati, a to
je i jedini pravi način da se u zatvorenom leglu
gde je Varroa prisutna do 85% samo tehnološko
biološkim metodama može da se drži pod
kontrolom do 10% koj procenat ne prestavlja opasnost da se uspešno pčelari i da se dobijaju visoki prinosi
ekoloških pčelinjih proizvoda za dobrobit ljudskog roda.
Poster sa Kongresa Apimondije -Ljubljana 2003
Ne smeju se pojedinci (naučni radnici VETERINARSKI I PČELARSKI) udruživati sa proizvođaćima lekova i
prihvatati njihove sugestije dareklamiraju i da tvrde pred pčelarima kako 95 do 100% njihov lek uništava
VARROU ukoliko sami nisu seuverili u to i sami nisu ispitali pojedini lek koliko je štetan po pčeli i ljudskom
rodu, ukoliko se rezidue
nađu u medu.
Ne postoji do sada nijedan registriran lek protiv VARROE da uništava Varrou u ZATVORENOM LEGLU,
sem TEHNOLOŠKO – BIOLOŠKI METOD.
Higijensko ponašanje pčela radilica Apis mellifera carnica zaraženim ATL (Ljubljana 2003)
Postavljeno 25.06.2009. 2.264 pregleda
APSTRAKT BR. 205
HIGIJENSKO PONAŠANJE PČELA RADILICA APIS MELLIFERA CARNICA ZARAŽENIM
AMERIČKOM TRULEŽI LEGLA (ATL)
AUTOR: Magistar pčelarstva NAUM BANDŽOV, 22327 Maradik,
AP Vojvodina - Srbija E – MAIL bandzov @ neobee. net
Tel. 022 – 506 – 676
SARADNICI: Dr veterine FILIP STANČEV, i Dr veterine IVAN PAN?EV
~ PRIMAVET, SOFIJA, BUGARSKA. P. O. 9 Sofija 1528, Bugarija.
SUMARIJUM:
Početkom jula 2002 god. od selektiranih 20 matica na Higijensko ponašanje iz raznog teritorjalnog
porekla ( Makedonija , Srbija i Bugarska) formirali smo tri nukleusa sa po 5 LR okvira, na pelinjaku Autora
sa namerom da ih testiramo i vidimo njihovo ponašanje kad ih zarazimo sa pravom zarazom od ATL uz
upotrebu preparata ‘’BIOPAPIR’’ lek protiv bakteriskih obolenja pčelinjeg legla, proizvod firme
‘’PRIMAVET’’
iz Sofije – Bugarska i dokažemo da se ATL može vrlo uspešno suzbiti kombinacijom:
1. sa pčelama od selektiranih matica na higijensko ponašanje i
2. Upotrebom leka prikladan da se aktivna materija ne može infiltrirati u med.
Svaki nukleus 10 jula 2002 g. dobio po jedan Fararov okvir sa zarazom ATL (Foto 1) koje smo uzeli sa
jednog zaraženog pčelinjaka (Miladinov – Pantić – Mitrović) kojeg smo ga prethodno uspešno sanirali,
odnosno suzbili (od 9.06. do 10.07.2002) sa pomenutim preparatom ‘’BIOPAPIR’’ . Kad smo ubacili
Fararove zaražene okvire različitog stepena zaraženosti u LR nukleusima istovremeno smo stavili po 2
papirnata listića leka BIOPAPIR sa aktivnom materijom RIFAMPICIN 100 mg. po jednom listiću.
Prvi kontrolni pregled smo obavili 18 jula 2002 i konstatovali smo da su pčele od matice makedonskog
i srpskog porekla Fararove okvire očistile, a matice su ih zalegle sa jajima, dok matica Bugarskog porekla nije
još zalegla, a okvir bio očišćen i poprskan medom. Nijedan okvir LR-ov a i Fararov nije pokazivao sumljivo
leglo na ATL. Papirić BIOPAPIRA bio većinom izgrickan i u vidu sitnih pahuljica bio na pokretnoj podnjaći
ispod mreže nukleusa. Istog dana stavili smo još po 2 papirnata listića BIOPAPIRA kako predviđa uputstvo.
Ovo smo ponovili i 25 jula 2002 . Tada smo detalno prekontrosirali leglo i na zatvorenom leglu nismo
primetili
sumljivih ćelija na ATL.
Sledeći pregled smo obavili 3 avgusta 2002 kada su mlade pčele od Fararovih okvira počeli da izlaze.
Ni tada nismo primetili sumljivih ćelija na ATL. Sredinom avgusta ramove sa nukleusa prebacili u normalne
LR nastavke i postavili smo ih jednu preko druge odvojene matičnom rešetkom i novinskom hartijom
(vidi Foto 2 i šema br. 1) tako da smo napravili jedno TROMATIČNO društvo. Kod formiranja ovog
tromatičnog društva nismo primetili sumljivih ćelija na ATL ni na jednom okviru LR ili Farar. Za dva dana
novinski papir bio delom izgrickan i prilikom pregleda konstatovali smo da BUGARSKA matica koju smo je
smestili u sredini bila ubijena i povućeni prisilni matičnaci. Matičnjake smo uništili a okvire po 3 podelili
dvema drugim maticama , stim sa smo Fararov okvir stavili kod matice Makedonskog porekla – linje koja
imala najbolje odlike HIGIJENSKOG porekla-ponašanja koju AUTOR prati od 1988 god., odnosno od kad je
počeo da radi na svoj Magistarski rad za vreme Posdiplomskih studija. Maticu Srpskog porekla – linje prati
od 1993 god. , a Bugarsku linju od 2000 god. Sledeći pregled smo obavili 24 avgusta 2002 g. zajedno sa
grupom od 40 pčelara iz Bugarske koji su došli autobusom u obilazak pčelinjaka autora i svi zajedno
konstatovali da nema sumljivih ćelija na ATL, ali isto tako konstatovali da je gornje društvo (Srpska matica)
slabije sa pčelama u odnosu na donje sa maticom Makedomske linje. (vidi šemu 2) Zaključak je bio da pčele
prelaze kod kvalitetnije matice. Prilikom konačnog zazimljavanja 15 septembra 2002 g. napravili kontrolni
pregled i konstatovali da skoro sve pčele radilice iz društva sa maticom Srpske linje, prešle kod matice
Makedonske linje, a maticu Srpske linje sa vrlo malo pčela našli smo je na matičnoj rešetki. (vidi šemu 3)
Maticu smo rukom uhvatili i stavili u kavez, a kasnije smo je stavili u jenom drugom društvu koje ostalo bez
matice. Nakon ove radnje izvadili smo Matičnu rešetku i izvršili dislokaciju tela zbog koncentracije hrane i
pravilnog prezimljavanja. Za prezimljavanje bilo oko 18 kgr.
meda. (vidi šemu 4) Dana 20 maja 2003 g. kod jednog kontrolnog pregleda kod matice APIS MELLIFERA
CARNICA (makedonske linije) koju smo nastavili da je pratimo primetili 3 zatvirena matičnjaka tihe zamene.
Sa dva matičnjaka napravili nove nukleuse, a jedan ostavili u košnici iznad matične rešetke sa namerom da
dobijemo matice ćerke od ove izuzetne kvalitetne Makedonske linje matica koje imaju izuzetno jako
HIGIJENSKO PONAŠANJE. (Vidi foto 3)
UVOD:
ATL prestavlja svetski problem zbog
nedefinisanih zakonskih propisa i nedefinisane
svetske veterinarske doktrine u suzbijanju ATL.
Dosadašnja istraživanja koja su vršena u svetu i
kod nas u Jugoslaviji ukazuju da pčele uklanjaju
lako uginule mlade larve od ATL. To pretstavlja
Higijensko ponašanje. To higijensko ponašanje
potvrdili mnogo autora u svetu na Apis mellifera
ligustika i na Apis mellifera carnika(ekotip
Makedonija, Jugoslavija , Bugarska.
Brzo uklanjanje bolesnih larvi iz legla pre nego
da bakterija pređe u sporu, pomaže suzbijanju
ATL. Poznato je da Pčelinja društva manje ili više
su rezistentna na ATL. Zahvaljujući ovoj osobini selekcijom se mogu dobiti otporne pčele koje se higijenskije
ponašaju od ostalih na ATL. Wodrov
1942 je dokazao da pčelinje larve različite starosti
pokazuju razlike u otpornosti prema Penibacilus
larve larve. Efikasnost hig. ponašanja pčela
povečava se kada je u toku nektarska paša kao i
dodavanje šećernog sirupa. Srurtevant
i Ravell 1953 utvrdili su da pčele pomoću
mehanizma mednog ventila na mednom
predželucu izdvoje i do 79% spora pre nego što
smeste nektar ili sirup u saće, a Thompson I Rothenbjuler (1957) si dokazali ostranjivanje spora iz hrane
namenjene larvama takođe putem ventila. Takođe se zna da bi došlo do zaraze, potrebno je mnogo spora i do
preko 5oo miljona spora. Sva ova dosadašnja istraživanja i saznanja o ATL o njenom suzbijanju iskoristili
smo
da u dvogodišnjim istraživanjima 2002 i 2003 u Maradiku na Apis mellifera carnica (Ekotip Makedonija ,
Jugoslavija-Srbija, Bugarska) dokazano je da ATL može se uspešno suzbiti zaražavanjem sa velikim brojem
spora ( sa po jedan Fararov okvir).
MATERJAL I METODE:
Ispitivanja su počela početkom jula 2002 u Maradiku ~ Jugoslavija na pčelinjaku autora na 3 nukleusa
specjalno urađena koj mogu da prime po 6 okvira. Nukleuse smo naselili sa 5 LR okvira sa pčelama među
kojima je bilo 3 okvira sa otvorenim leglom (zbog isključenja Varroe) uz prisustvo pčela svih generacija sa
maticama Apis mellifera carnica koje najhigijenskije se ponašaju od 20 selektiranih od 3 različite linije –
Ekotipa jedna iz Makedonije za koju vodim evidenciju od 1988 g., druga domaća Srpska – evidencija od
1993 g. i treća Bugarija – evidencija od 2000 g. Svaki nukleus 10 jula 2002 dobio po jedan Farrarov okvir u
sredini kao šesti okvir sa vidljivim ćelijama od ATL (kod Makedonske 250 -280:, kod Srpske 220 – 240 i kod
Bugarske oko 200 . 220. (Zaražene okvire smo uzeli sa zaraženog pelinjaka od Apstrakta br. 199 kojeg smo
ga sanirali od 9.6. do 10.07.2002).
Kad smo stavili zarazu u nukleuse, postavili smo I po 2 papirnata listi?a BIOPAPIR (Bugarski lek firme
PRIMAVET iz Sofije protiv bakteriskih obolenja p?elinjeg legla sa aktivnom materijom Rifampicina 100 mg.
po listi?u.Za ovaj lek smo se opredelili pošto ne postoji mogu?nost infiltriranja antibiotika u med prema
istraživanjima firme PRIMAVET I dr vet. Gurgulove. (Autor nije pristalica davanja leka u suzbijanju ATL,
a veliki je pristalica da se bakteriska obolenja suzbijaju HIGIJENSKIM, TEHNOLOŠKIM, BIOLOŠKIM,
GENETSKIM I PREVENTIVNIM METODAMA.) Kontrolne preglede smo vršili 18 I 25 jula, kad smo
ponovili
sa davanjem leka. Detaljan pregled smo obavili 3. avgusta kad su po?ele izlaziti p?ele iz Fararivih okvira i tada
prestali sa davanjem leka. Zbog nedovolne hrane iz prirode morali smo prihranjivati sa po 200 mll še?ernog
sirupa 1 : 1 svaki drugi dan.
Sredinom avgusta (15.08.2002) kad smo po?eli pripremu za prezimljavanje sve okvire iz nukleusa (5 + 1)
postavili u normalne LR nastavke koje smo ih postavili jednu preko druge odvojene mati?nim – hanemovim
rešetkama i novinskiom hartijom sa namerom da za kratko vreme izgrizu hartiju i formiramo jedno tromati?no
društvo stim da se p?ele mešaju i pratimo kako ?e se p?ele ponašati (šema 1 i foto 2)
REZULTATI
Svaki nukleus 10 jula kad smo ih fakti?ki zarazili postavili po 2 listi?a BIOPAPIR. Prvi kontrolni pregled smo
obavili 18.07 i konstatovali da kod Makedonske i Jugoslovenske linje Fararovi okviri bili o?iš?eni i zalegnuti
jajima a ve?inom bilo larve ali još ne zatvorene voštanim poklop?i?ima i praznih ?elija. Kompletno gledano
Fararov okvir bio sa razbacanim leglom u odnosu na LR okvire. Sumljivih larvi na zarazu od ATL nismo
primetili. Kod matice Bugarske linije Fararov okvir bio o?iš?en ali ne zalegnut sa jajima, a u njemu nešto meda
ili sirupa. Listi? BIOPAPIRA bio izgrickan u sitne pahuljice i pale ispod mreže na dnu nukleusa na pokretnu
dasku ispod mreže promera 3 mm. Istog dana 18.07. dodali još po 2 listi?a BIOPAPIRA. Slede?i kontrolni
pregled smo obavili 25.O7. Klini?kim pregledom nismo konstatovali sumljivih ?elija na ATL, a leglo na
Fararovim okvirima bilo kompaknije u odnosu na prethodni pregled. Tada smo konstatovali da ima otvoreno
leglo na sredini Fararovog okvira kod Bugarske linje. Prethodni listi?i BIOPAPIRA su bila više od polovine
izgrickana. Po tre?i put prema uputstvu proizvo?a?a smo postavili još po 2 listi?a BIOPAPIRA.
Slede?i klini?ki pregled smo obavili 3 avgusta 2002, posle 23 dana kad su p?ele iz Fararovih okvira po?eli
da izlaze. Sumljivih ?elija na ATL nismo primetili ni na jednom okviru .Posle 3 avgusta lek nismo više
stavljalijer jer smo smatrali da do zaraze više ne može do?i koriste?i ranija iskustva autora iz 1996, 1998,
2000, 2002.
Sredinom meseca, 15.08 po?eli pripremu za zimovanje, a 17.08 smo obavili kontrolni pregled Novinska hartija
bila na pojedinim mestima izgrickana i p?ele iz sada tromati?nog društva po?ele da se mešaju. Ostatak
novinske
hartije smo izvadili i konstatovali da matica Bugarske linije nestala , a bilo povu?eno prisilnih mati?njaka .
Okvire iz ovog društva po 3, podelili smo dvema drugima stim da Fararov okvir smo ga stavili kod matice
Makedonske linije (Šema br. 2) .
Na p?elinjaku Autora 24.O8.2002 organizovano autobusom došla u posetu grupa od 40 Bugarskih p?elara .
Autor upoznao ih sa eksperimentom i tada smo obavili zajedni?ki klini?ki pregled i konstatovali da nema
sumljivih ?elija na ATL. Tada smo konstatovali da p?elinje društvo sa maticom Jugoslovenske linije je slabije
u odnosu na društvo Makedonske linije. Kod matice Makedonske linije bilo 5 okvira sa leglom
( 3 LR + 2 Fararova) i 4 okvira sa medom i polenom , a kod Jugoslovenske 3 okvira sa leglom
(2 LR + 1 Fararov) Kod ostalih ramova bilo manje meda i polena u odnosu na Makedonske linije.
Zajedni?ki zaklju?ak je bio da p?ele prelaze i prenose med kod kvalitetnije matice. Bugarski p?elari me?u
kojima bilo i 3 veterinara nisu mogli verovati da je tako nešto mogu?e i prijatno su bili iznena?eni i morali
su poverovati jer su svojim o?ima to videli. (Šema 3)
Prilikom kona?nog zazimljavanja 15 septembra izvršili novi pregled i konstatovali da legla kod Jugoslovenske
linije skoro nema , meda vrlo malo , a matica sa nešto p?ela našli smo je na gornjoj strani Mati?ne rešetke.
Uhvatili maticu stavili u kavez i dodali jednom drugom društvu koja ostala bez matice. Matica Makedonske
linje održavala još uvek 4 okvira sa leglom sa mednom kapom i 5 okvira puni sa medom a po jedan sa jedne
i druge strane i sa polenom. Tada smo izvadili mati?nu-Hanimanovu rešetku i izvršili dislokaciju nastabaka .
Gornji nastavak stavili dole na podnja?i , a donji gore kako zahtevaju pravila tehnologije kod LR košnice
(Šema 4).
Po slobodnoj proceni u eksperimentalnoj košnici bilo oko 15 do 18 kg. meda za prezimljavanje sa 18 okvira
(u gornjem nastavku 9 LR okvira i 1 ram hranilica gde smo stavili 2 kg. poga?e, a u donjem nastavku 6 LR
okvira i 3 Fararova).
Danas kada pišem širu verziju eksperimentalnog rada 3O.O5.2003 g. oba društva normalno su se razvijala
bez znakova ATL i na bagremovoj paši od 12 do 17 maja doneli po oko 15 kg. nektara . Dana 2O maja 2003 g.
kod kontrolnog pregleda kod matice APIS MELLIFERA CARNICA (makedonska linja) primetio 3 zatvorena
mati?njaka tihe zamene od koje san uzeo 2 mati?njaka i formirao 2 nukleusa a jedan ostavio u košnici da
dobijem ?erke ove izuzetne matice.(foto 3)
ZAKLJU?AK:
Na osnovu ovog eksperimenta može se zaklju?iti:
1. Da se ATL može vrlo lako i uspešno suzbiti kombinacijom HIGIJENSKOG PONAŠANJA
MATICA
i dodavanja leka (koj se nemože infiltrirati u med) radi špre?avanje dalje zaraze.
2. Dužina pra?enja matice na higijensko ponašanje i uzgoja novih generacija od najbolje higijenske
matice uti?e na kvalitet matice i pove?anje procenta higijenskog ponašanja.
3. Nukleusi i normalna društva, ukoliko imaju generacisku strukturu higijenskih p?ela mogu da
izdrže veliku zarazu, a da ne do?e do zaraze bakteriskih obolenja legla.
4. Sva tri ekotipa matica Apis mellifera karnica su u korelaciji na higijensko ponašanje u odnosu
na ispitivanja koja su vršena u SAD na Apis mellifera ligustica.
