MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD

FAKULTET ZA MENADMENT ZAJEAROsnovne akademske studije menadmenta

DRUTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE BANAKA U REPUBLICI SRBIJIDIPLOMSKI RAD

Mentor: Dr Bojan S. orevi

Student: Dragana Stojanovi A/027/07

Zajear, 2011.

SADRAJ

UVOD I OPTI DEO1. Teorijski koncepti drutveno odgovornog poslovanja (DOP)............................. 2. Razvoj koncepta korporativne drutvene odgovornosti... 3. Korporativna drutvena odgovornost u strategiji poslovanja kompanije............. 4. Kljune koristi primene drutveno odgovorne poslovne prakse..

3

4 7 9 12

II SPECIJALNI DEO5. Primena KDO u srpskim kompanijama... 6. Globalni dogovor UN u Republici Srbiji. 7. Korporativna drutvena odgovornost banaka u Republici Srbiji. 7.1. Studija sluaja 1. Erste banka A.D. Novi Sad Banka to su ljudi!............. 7.2. Studija sluaja 2. Komercijalna banka A.D. Beograd...................................... 14 15 17 17 20

7.3. Studija sluaja 3. Eurobank EFG A.D. Beograd Investiramo u evropske vrednosti................................................................................................................. 26

ZAKLJUAK......................................................................................

40

LITERATURA..................................................................................... 41

2

UVODDrutvena odgovornost kompanija ili drutveno odgovorno poslovanje (DOP) trenutno je jedan od najdinaminijih koncepata savremenog poslovanja. Izrada strategija drutveno odgovornog poslovanja i njihova uspena i kreativna primena u praksi predstavlja jedan od najveih izazova pred kojima se nalazi poslovni svet danas, jer na tritu razvijenih zemalja ova tema unosi promenu, preko nje se uspostavljaju standardi za ocenu razlika izmeu dobrih i izuzetnih kompanija, ali i biraju najprihvatljiviji poslovni partneri. Na globalnom tritu postoji ogroman broj kompanija koje nude svoju robu i usluge, to vodi sve intenzivnijem nadmetanju u kojem se izdvajaju samo oni najbolji. Da bi se poslovna izuzetnost ostvarila, nije dovoljno samo proizvesti robu ili ponuditi uslugu izuzetnog kvaliteta. Zato lideri multinacionalnih kompanija, koje su po svome uticaju esto monije od pojedinih suverenih drava, pokazuju sve vei interes da se ukljue i postanu ravnopravni partneri u kreiranju razliitih odrivih dravnih politika i praksi, i na mikro i makro nivou drutveno-ekonomskog razvoja. Krajem osamdesetih godina prolog veka je, kao odgovor na ovaj izazov, nastao je koncept korporativne drutvene odgovornosti (KDO) ili drutveno odgovornog poslovanja DOP. Vrlo brzo, ovaj koncept je postao jedna od onih poslovnih ideja koje menjaju svet. Kao to se i moglo oekivati, razvijene zemlje i njihove kompanije su preuzele vodeu ulogu u razvoju i oivotvorenju ovog koncepta. Danas je veina ukljuila KDO kao integralni deo svoje poslovne strategije. U tom delu sveta, godinji KDO izvetaji se objavljuju gotovo istovremeno sa finansijskim izvetajem. KDO u Srbiji je danas uglavnom shvaen kao marketinki alat, odnosno kao nain da se podigne ugled u drutvu, kod medija i vlasti, ali iznad svega kod poslovnih partnera i potroaa. U koncept i poimanje KDO jo nisu znaajnije ukljuene teme kao to su podizanje kvaliteta i uslova rada, prava i standard zaposlenih, struno usavravanje, odnos i saradnja sa potroaima, dobavljaima, sindikatima i slino.Uprkos tome, moglo bi se rei da su kompanije tokom poslednjih nekoliko godina poele da shvataju vanost KDO koncepta za odrivost njihovog poslovanja. Do najveih pomaka je dolo na upravljakom nivou i u odnosima s javnou, jer KDO u vidu razliitih oblika donacija najpre dopire do javnosti i ima najvei javni efekat. Banke itekako dobro shvataju potrebu pozicioniranja internih politika drutvene odgovornosti i tavie, razumeju snagu drutveno odgovornog poslovanja, kao kljunih subjekata u svakoj modernoj privredi. Bitno je istai da lanice Evropske bankarske federacije (EBF) predstavljaju zajedniku imovinu tri puta veliine bruto drutvenog dohotka Evropske unije, a u 2006. zapoljavale su 1.5% ukupnog broja zaposlenih u EU. Evropska bankarska federacija predstavlja oko 5.000 banaka iz 31 zemlje. Banke u Evropi sprovode kompleksne i sveobuhvatne strategije DOP-a. Na taj nain, uz redovne aktivnosti svog sektora, mogu poboljati svoju prisutnost, reputaciju, lokalne, nacionalne i meunarodne aktivnosti, podstai razvoj drutva, a istovremeno poboljati profitabilnost. Banke u Evropi, sve vie, integriu brigu za okolinu i drutvo u svoje poslovne aktivnosti, na dobrovoljnoj bazi. Finansijske ustanove na taj nain postaju deo reenja za brojna pitanja, poput ouvanja okoline, promene klime i mnogih drugih.

3

Cilj ovog diplomskog rada jeste prikazati listu najboljih praksi banaka u Republici Srbiji i analizirati do koje su mere banke ukljuile DOP u kontekstu svojih poslovnih strategija.

I OPTI DEO1. Teorijski koncepti drutveno odgovornog poslovanja (DOP)U dananjem svetu, kompanije bez obzira na njihovu veliinu ili trite, moraju zaraditi i postii naklonost drutva, kako bi opstale u poslovanju. Mo medija, graani, potencijalni investitori, udruenja, osiguravajue kue i ostali stejkholderi, smatraju kompanije odgovornim za drutveni, ekoloki i ekonomski uticaj koji imaju na zajednicu i prirodu. Takav stav prema kompanijama, pa i u naem okruenju, znai da su kompanije pod neprestanim nadzorom zainteresovanih strana. Mnoge kompanije obavezale su se svojim stejkholderima i doprinose drutvu. Mnoge od njih nisu svesne da se njihove aktivnosti prema drutvu i stejkholderima mogu nazvati Korporativna drutvena odgovornost (Corporate Social Responsibility - CSR).Uprkos skepticizmu izraenom u nekim vodeim ekonomskim asopisima o konceptu korporativne drutvene odgovornosti, 77% vodeih ljudi najveih svetskih korporacija po izvetajima KPMG-a i Svetskog ekonomskog foruma (World Economic Forum) iz 2006.godine, je navelo upravo taj vii stepen moralne odgovornosti kao kljuni faktor profitabilnosti. Raunovoa sada ui da knjii i tzv. nevidljiva sredstva poput dobre volje, brenda i ostalih znajnih odrednica dobre ili loe reputacije jedne firme. Ameriki penzioni fondovi koji raspolau milijardama dolara sada zahtevaju od kompanija da obavezno navedu ta ine da bi ublaile rizike od klimatskih promena. Slina obaveza postoji i u okviru Evropske unije. Drutveno odgovorno poslovanje (DOP) predstavlja koncept po kome privredni subjekti koji ga usvajaju svesno i dobrovoljno nadilaze svoju primarnu funkciju sticanja i raspodele profita i ostvaruju pozitivan uticaj na svoje radno, drutveno i prirodno okruenje. DOP, u sutini, predstavlja svest o novom poloaju i znaaju koje kompanije imaju u savremenom, globalnom drutvu i odgovornosti koja iz njih proizilazi. To je, zapravo, proces u kome kompanije usklauju svoje odnose sa najraznovrsnijim drutvenim akterima koji mogu, mada ne i moraju, imati uticaja na njihovo poslovanje. Praksa DOP-a se odnosi na celokupnu sferu uticaja i raspon delovanja jednog preduzea, kao i na odnose koje ono pri tome uspostavlja: ta proizvodi, kako kupuje i prodaje, da li se pridrava zakona, na koji nain zapoljava, osposobljava i utie na razvoj ljudskih resursa, koliko ulae u lokalnu zajednicu i potovanje ljudskih i radnih prava, na koji nain doprinosi ouvanju ivotne sredine. Drugim reima, DOP bi se moglo definisati kao koncept u okviru koga se kompanije prema svim svojim stejkholderima (svi oni na koje poslovanje jedne kompanije moe imati uticaja, interesne grupe) odnosi etiki i odgovorno, odnosno na drutveno prihvatljiv nain. Drutvena odgovornost donosi kompanijama brojne prednosti ukoliko se ostvaruje na pravi nain. Ona ne predstavlja puko rasipanje resursa ili besplodnu investiciju zarad nekakve politike korektnosti. U zemljama razvijene trine ekonomije, drutvena odgovornost u sve veoj meri postaje faktor prilikom odluivanja i opredeljivanja potroaa za odreeni proizvod, ime drutveno odgovorna preduzea stiu kompetitivnu prednost u odnosu na konkurenciju. Zemlje u tranziciji, poput Srbije, i preduzea koja dolaze iz

4

njih, ukoliko ele da posluju sa uspehom morae da prihvate sve zahteve globalnog trita, od kojih jedan sve vie postaje drutvena odgovornost. Nijedan biznis, veliki ili mali, nije van drutva u kome posluje. Uspeh ili neuspeh jednog umnogome je odreen uspehom ili neuspehom onog drugog. Ljudi su istinski zainteresovani za to na koji se nain preduzee ophodi prema njima, ivotnoj sredini i drutvu uopte. Ipak, nije dovoljno samo formalno objaviti svoju posveenost, jer prazne rei bude sumnjiavost. Potrebno je demonstrirati svoju predanost i pokazati da je ona stvarna i da donosi stvarne rezultate. To znai identifikovanje onih postupaka i akcija koje mogu doneti dobrobit osnovnoj delatnosti preduzea i drutvu u celini i komuniciranje o njima. Jedan od osnovnih problema sa kojima se susreu organizacije savremenog doba je to treba da usvoje drugaiji poslovni model fokusiran na dui rok, umesto oslanjanja na kratkorone performanse i efekte. Sa globalizacijom stie i vea meuzavisnost brojnih aktera u privredi, te se kratkoroni finansijski rezultati ne smatraju dovoljnim za obezbeivanje dugoronog uspeha. Organizacija mora iznai nove naine poslovanja koji prevazilaze isti i goli finansijski dobitak. Novi poslovni model ukljuuje ekonomske perfomanse, kako za organizaciju tako i za drutvo u celini, ali istovremeno i ekoloku i drutvenu svest, koja angauje sopstvene ljude i itavu zajednicu. Kada su svi akteri od znaaja za jednu organizaciju, dakle, njeni stejkholderi, ukljueni u novo razmiljanje, sve vreme je potrebno odrati fokus na dugoronim ciljevima koji podrazumevaju dugoronu odrivost. Niko ne sumnja da se mnoge kompanije rukovode maksimom teorije slobodnog trita jo iz doba Adama Smita, prema kojoj je na slobodnom tritu bitan, dakle i etian, cilj poslovnih ljudi nemilosrdno prikupljanje kapitala za deoniare. Merena time, odgovornost biznisa postaje krajnje jednostavna omoguiti delotvoran razmetaj privrednih resursa i poveati bogatstvo deoniara, odnosno postati i ostati profitabilan, to vie, to bolje. Ipak, u poslednjih dvadesetak godina i na podruju te dominantne tvrdolinijske ideologije biznisa duvaju neki drugi, humaniji vetrovi. Naime, pod sve veim pritiskom javnosti, odnosno deoniara (stejkholdera) trai se aktivnija uloga kompanija u izgradnji sveta kao boljeg i kvalitetnijeg mesta za ivot. Upravo su deoniari u poslednjih dvadesetak godina dovoljno ojaali da mogu uticati na kompaniju zahtevajui njeno odgovorno ponaanje. Takvo ponaanje pogoduje stvaranju pozitivnog imida organizacije koja tako postaje atraktivnija korisnicima njenih usluga ili kupcima proizvoda (orevi, 2007, str. 175). To, svakako, poveava prodaju i, naravno, profit. Odgovorno ponaanje, poput prodaje proizvoda koji nisu testirani na ivotinjama ili onih koji nisu proizvedeni dejim radom, zaista poboljava imid organizacije, to sa jedne strane rezultira smanjenjem broja sudskih sporova, manjom opasnou za okolinu i sl., a sa druge smanjenjem ukupnih trokova organizacije i poveanjem prihoda. Da neodgovorno ponaanje itekako moe natetiti poslodavcu i to gubitkom ugleda, Crowther ilustruje primerima fudbalskog kluba Manchester United, kluba koji je prodavao fudbalske lopte koje su izraivala deca u zemljama Treeg sveta, i kompanije Nike koja se koristila istom radnom snagom za proizvodnju svog asortimana. Odgovorno poslovanje, prema Crowtheru, poiva na tri naela: odrivost, odgovornost i transparentnost. Prvo govori o tome da se posao danas mora voditi tako da ne umanjuje 5

izbor buduim naratajima i dobrim delom podrazumeva savesno raspolaganje izvorima energije. Odgovornost zahtevaju deoniari ili javnost ako su nezadovoljni nainom na koji kompanija posluje. Transparentnost znai da kompanija mora biti asna i iskrena u izvetavanju javnosti o svojim aktivnostima. Shell, trea najvea svetska naftna kompanija, iznosila je netane podatke o velikim zalihama nafte i plina na poljima koja iskoriava. Te su lai razotkrivene pre par godina i mnogo su natetile ugledu kompanije. Korporativna drutvena odgovornost po Crowther-u i Rayman-Bacchus-u, nema alternativu i zato je nuna u razvoju biznisa jer koristi samom biznisu, ali i svima koji su na bilo koji nain povezani sa njim, bilo da je re o radnicima, kupcima, zajednici ili sredini. Razlog zato neki poslodavci oklevaju sa KDO, lei u tome to KDO ne donosi profit u kratkom roku, nego tek posle viegodinjih ulaganja u te aktivnosti. Ipak, sve vea popularnost KDO dokazuje da je takvih primera sve manje (orevi, 2007, str. 176).

DRUTVO EKONOMIJA

SREDINA

Slika 1. Dimenzije korporativne drutvene odgovornosti Danas, nesumnjivo postoji univerzalna elja za pozitivnim i proaktivnim uticajem kako bi se zaustavilo unitavanje prirode i ovekove sredine, raslojavanje zajednica, transfer bogatstva prema gornjem sloju, marginalizacija pojedinaca, zajednica i kultura, erozija duhovnih vrednosti i jaanje oseaja izgubljenosti i bespomonosti. Korporativna drutvena odgovornost ui ljude da povezuju stvari van svog posla sa onim to rade. Tako ovek u radnom procesu postaje suodgovoran za stanje u drutvenoj zajednici, sredini, kulturi itd. KDO je koncepcija koja se neretko preklapa sa slinim pristupima poput korporativne odrivosti, korporativnog odrivog razvoja ili korporativne odgovornosti pa ne postoji jedinstvena definicija KDO. Mnogi ga vide kao nain na koji privatni sektor integrie privredne, socijalne i zahteve okoline u svoje aktivnosti. Ipak treba imati na umu da postoji razlika izmeu korporativne drutvene odgovornosti i dobrotvornih/humanitarnih donacija, jer KDO ide dalje od dobrotvornih davanja zahtevajui da odgovorna kompanija uzme u obzir uticaj na sve uesnike, interne i eksterne, ali i na okolinu. Re je o zahtevu da se potreba za profitom uravnotei sa drutvenom koristi, odnosno da kompanija deluje holistiki. Jedna od prepoznatljivih pozitivnih karakteristika KDO je ukljuivanje zatite ljudskih prava u sopstvenu operativnu sferu. Sa rastom globalne ekonomije posle zavretkahladnog rata, biznis se jae povezao sa ljudskim pravima, posebno posljednjih par desetina godina. To potvruju brojna pravila kojima je cilj zatita prava radnika, ukljuivanje ljudskih prava u globalna naela poslovanja, trgovake sankcije nametnute zemljama koje naveliko kre meunarodne standarde i sl. Kritiari te korporativne filantropije ili 'preutnog kapitalizma', kako ga oni nazivaju, upozoravaju nas da se ne zavaravamo, jer taj oblik participacije esto ima dva lica: jedno za javnost, a drugo samo za oi upravnog odbora. To mogu ilustrovati kompanije British American Tobacco (BAT) i Coca-Cola koje se, 6

kako pie The Economist, na terenu ni izdaleka ne ponaaju u skladu sa deklarisanim visokim poslovnim naelima. BAT je svojim kooperantima u Keniji i Brazilu obeao obuku i zatitnu odeu, a oni ni jedno od toga nisu videli. Kompanija Coca-Cola, koja uvek tvrdi da ima respekta prema prirodnim resursima, u Indiji za svoje potrebe isuuje seoske bunare. Takvi i slini crni primeri iz korporativne prakse u svetskim globalnim medijima itekako tete njihovim brendovima, pa je to jedan od vanijih razloga zato se kompanije sve vie okreu primeni standarda KDO. (www.brandsandbranding.co.za).

2. Razvoj koncepta korporativne drutvene odgovornostiPojam korporativna drutvena odgovornost se vezuje za autora Harolda Bovena koji ga definie kao obavezu preduzetnika da sprovode one poslovne politike, donose one poslovne odluke, ili slede one poslovneaktivnosti koje su poeljne sa stanovita ciljeva i vrednosti drutva u kome posluju (Veljkovi, Petrovi, 2010, str. 31). Ve se tokom ranih 60-tih godina prologa veka isticao znaaj i potreba svojevrsne drutvene revizije poslovanja. Revizija po standardima drutvenog interesa mogla bi da obezbedi menaderima dodatne kvalitetne informacije kao nove podloge za efikasnije odluivanje, a istovremeno i da ponudi stejkholderima platformu za vrenje uticaja na poslovanje kompanija. Rani teoretski rad koji se posebno odnosi na korporativnu drutvenu odgovornost je delo autora S.P. Setija, kroz koji je razvijen trostruki model za klasifikovanje korporativnog ponaanja poznat kao korporativna drutvena performansa. Tri vida korporativnog ponaanja bazirana su na (Veljkovi, Petrovi, str. 32): drutvenoj obligaciji (odgovor na pravne i trine restrikcije), drutvenoj odgovornosti (odnosi se na usklaenost performansi kompanije sa drutvenim normama, vrednostima i oekivanjima), drutvenoj osetljivosti (anticipativna i preventivna adaptacija performansi kompanije drutvenim potrebama).

Kljuni zadatak kompanija ne bi trebalo da bude skoncentrisan samo na odreivanje i definisanje konane odgovornosti prema drutvu, ve pre da se potencira znaaj razvijanja i negovanja korporativne drutvene osetljivosti ili senzibiliteta, kao i sposobnosti da prepoznaju konkretne probleme zajednice i da na njih reaguju u skladu sa svojim mogunostima i interesovanjima. Kako bi se precizirali aspekti drutvene odgovornostikompanija, autor Kerol 1979. godine sugerie piramidu drutvene odgovornosti preduzea (Slika 2.). Da bi doprinele razvoju svoje zajednice, kompanije bez obzira na veliinu, najpre moraju da budu rentabilne, to se ogleda u poveanju prinosa na vlasnitvo po akciji, rastu stope dobiti, poveanju trinog uea i osvajanju povoljne strategijske pozicijena osnovu diferentnih prednosti. Drugo, kompanije se moraju pridravati zakona, koji je propisala drava, u kojoj obavljaju svoju poslovnu aktivnost. Etika odgovornostse odnosi na dobrovoljno usklaivanje svog poslovanja sa moralnim i etikim normama drutva izajednice, u kojoj kompanija posluje. Na vrhu piramide nalazi se filantropska odgovornost, koja predstavlja diskrecione aktivnosti donatorstva i sponzorstva kulture, obrazovanja, sporta i sl. Samo

7

one filantropske aktivnosti koje kreiraju vrednost za korisnike a istovremeno unapreuju poslovanje preduzea, mogu biti odrive na dui rok (Milisavljevi, 2007,str. 531).

Slika 2. Piramida drutvene odgovornosti kompanijeIzvor: M.Milisavljevi, 2007, str. 530.

Izuavajui drutvenu dimenziju stratekog menadmenta mnogi autori ukazuju na to da odabrana strategija kompanije treba da reflektuje njenu interakciju sa okruenjem, i to na svim nivoima stratekog odluivanja - korporativnom, poslovnom i funkcionalnom nivou. Kompanijama je potrebna ovakva vrsta poslovne strategije kako bi poboljale drutvenu legitimnost svog rada, i odgovorile na nove varijable u stratekom menadmentu kao to su: novi stavovi kupaca, nove dimenzije drutvene kontrole i iznad svega, definisanje uloge kompanije u drutvu. Ove ideje su uticale na formiranje stavova stejkholdera savremenih kompanija prema njenom stratekom menadmentu. Teorija vlasnikog deoniarstva preduzea tvrdi da je svrha preduzea da povea dobrobit vlasnikih deoniara uz podreenje nekih moralnih i drutvenih ogranienja, bilo zbog toga to takvo poveanje vodi do veeg dobra ili zbog vlasnikih prava Autor Friman postavlja osnovu za buduu saradnju biznisa i drutva redefiniui svrhu preduzea svojom teorijom interesnog deoniarstva, u kojoj istie da i interesni deoniari, ba kao i deoniari, imaju pravo da polau odreene zahteve. Nasuprot ideji menaderskog kapitalizma koja smatra da menaderi upravljaju preduzeem iskljuivo u korist deoniara, Friman ukazuje i na one grupe koje su, u uem smislu, bitne za opstanak i uspeh preduzea, a u irem smislu ukljuuje bilo koje grupe ili pojedince koji mogu imati uticaj ili su pod uticajem korporacije. Ovakva definicija stejkholdera je pred kompanije postavila zadatak da razmatraju svoje poslovne odluke imajuiu vidu

8

vlasnike, zaposlene, dobavljae, kupce, lokalnu zajednicu, a u irem smislu jo i vladu i konkurenciju. Menadment kompanije stoga treba da balansira mnogobrojne i esto protivurene zahteve interesnih deoniara. Drugim reima, kontekst u kome kompanije posluju igra centralnu ulogu u utvrivanju drutveno odgovornog ponaanja, te e svako preduzee odabrati onu drutvenu inicijativu koja e ga u datoj sredini uiniti vidno drutveno odgovornim i angaovanim. Slika 3. Pregled razvoja teorijskih koncepata korporativne drutvene odgovornosti

Izvor: http://www.csrquest.net/default.aspx?articleID=13126&heading=#_ftnref4

3. Korporativna drutvena odgovornost u strategiji poslovanja kompanijeta kompanije i pojedinci mogu uiniti kako bi doprineli reavanju fundamentalnih problema sa kojima se susree savremeno oveanstvo i planeta na kojoj ivimo? Kako uopte moe jedna kompanija dati neki odluujui doprinos? Drutvena odgovornost kompanija od njih zahteva da, pored postavljanja zahteva pred svoje zaposlene, obezbedi budunost za sebe i za njih, ukljuujui potovanje ljudskih prava, ravnopravni tretman zaposlenih (i klijenata i dobavljaa), odgovorno korporativno upravljanje, zatitu okruenja, etiko poslovanje i ukupni doprinos drutvu. Kljune komponente KDO su drutvena, ekoloka i ekonomska odgovornost, to dovodi do sinergetskog principa: ljudi, profit i planeta. Kompanije se opredeljuju za strategije KDO iz vie razloga. Najvaniji se tiu (Konti, Konti, 2010, str.62): ljudi, regulative, oekivanja javnosti, potrebe da se ini dobro, i

9

smanjenja rizika.

Kompanije imaju potrebu da privuku i zadre kompetentne i motivisane ljude, a oni sve ee biraju da rade u drutveno odgovornim kompanijama koje imaju stabilnu reputaciju i jasno proklamovane vrednosti. U tom smislu KDO daje kompanijama konkurentsku prednost u odnosu na druge koje ga ne primenjuju. Sve vei broj regulatornih tela u razvijenim privredama vidi KDO kao vaan garant za davanje dugoronih licenci za rad nekoj organizaciji. Pored toga, javnost, mediji, ekoloka udruenja i rastui broj uesnika javne sfere automatski oekuju od srednjih i velikih kompanija da budu drutveno odgovorne i zajednici vrate deo onoga to od nje uzimaju (resursi, energija, voda itd.). Savremeni poslovni lideri i zaposleni u sve veoj meri shvataju KDO veoma ozbiljno i pozicioniraju ga visoko na skali svojih linih, kao i organizacijskih vrednosti. Baviti se KDO je isto to i initi dobro. Postavlja se pitanje Gde poeti? Kada kompanija odlui da je doao krajnji trenutak za ukljuivanje u poslednji voz odrivosti, eka je nekoliko faza (6) kroz koje mora proi. (Slika 4.)Kreiranje/promena svesti Postavljanje temelja strategije KDO Taktiko i operativno planiranje KDO KDO implementacija Ocena efekata Uvrivanje temelja, dopunjavanje strategije i inoviranje

Slika 4. Uvoenje i realizacija KDO strategijskog pristupa 1. Kreiranje/promena svesti U velikom broju kompanija koje su poele da primenjuju KDO moralo se poi od stvaranja svesti o ovakvom opredeljenju. Ideja o KDO se morala prodati svim donosiocima odluka u kompaniji bez obzira kom nivou menadmenta oni pripadali. I sama kompanija zahteva drugaije voenje i upravljanje jer se principi KDO moraju proimati kroz njeno ukupno poslovanje. Uticaj na ire okruenje je takoe presudan; 2. Postavljanje temelja strategije KDO Kada je vodei tim usvojio nove ideje, moe se poeti sa postavljanjem temelja KDO strategije i novog naina rada. Ova faza ukljuuje i nekoliko prilino osetljivih oblasti kao to su izgraivanje poverenja i znatno povien stepen line i organizacione odgovornosti. Etika u poslovanju postaje stub poslovanja i aspekt oko kojeg nema kompromisa; 3. Utvrivanje taktikog i operativnog plana KDO Na ovom delu puta u primeni KDO treba opredeliti specifine akcije koje e se preduzeti. Za organizaciju nije dovoljno da odlui na kojim poljima bi elela ostvariti najbolji efekat, ve da odlui gde 10

je njena podrka najneophodnija. U kreiranju taktikog i operativnog plana vano je povezati polje delovanja KDO sa ukupnom strategijom i ciljevima organizacije. Plan KDO mora da prati i sveobuhvatan komunikacioni program koji e na adekvatan nain informisati, edukovati, motivisati i ukljuiti sve interne i eksterne javnosti; 4. Primena KDO plana Implementacija plana i predvienih aktivnosti zahteva zajedniki rad kako specijalista za KDO tako i ostalih zaposlenih u organizaciji. Iz primene se ne mogu iskljuiti ni ostali stejkholderi organizacije, potroai, dobavljai i ira zajednica. Plan zahteva da se dokumentuje svaka faza i da se izvetaj uradi na kraju; 5. Ocena efekata Postavljene ciljeve i postignut uinak treba analizirati i uporediti. Kao procenitelji se moraju ukljuiti svi akteri koje organizacijska KDO strategija obuhvata. Pored objektivnih kriterijuma (smanjen nivo otrovnih gasova u atmosferi, broj ureenih deijih igralita, povean procenat u zapoljavanju ena i sl.) treba uzeti u obzir i oekivanja glavnih stejkholdera te izmeriti njihovo zadovoljstvo postignutim; 6. Uvrivanje temelja, dopunjavanje strategije i inoviranje Ako je KDO pristup postigao svoje glavne ciljeve, treba nastaviti sa primenom. Osveenje ideja i inovacije u programima su neophodni, jer svet ne stoji u mestu, pa ni okruenje organizacije i njena mikro i makro okolina.Korporativna drutvena odgovornost i rukovoenje

KDO program i zahtevi stejkholdera Komunikacija (internaeksterna) Brend imid i aktivnosti kompanije prihvatljive stejkholderima Visoko prihvaen proizvod i usluga

Via cena

Rast trinog uea

Rast dobiti

Visoka profitabilnost i satisfakcija stejkholdera

Slika 5. Uticaj KDO na profit kompanije Iz studija Evropske fondacije za upravljanje kvalitetom (EFQM), jasno se moe videti uticaj korporativne drutvene odgovornosti na profit kompanije.(Slika 5.) Uoava se direktan uticaj na ekonomske vrednosti kompanije, kao i direktni benefiti na drutvenu zajednicu i sredinu. Takoe, jaa reputacija kompanije na tritu, tj. korporativni brend imid, to se reflektuje lojalnou potroaa i satisfakcijom svih ostalih stejkholdera 11

(zaposleni, investitori). Sve ovo generisae snage za odranje stabilne trine pozicije i rast profita u budunosti. Direktne koristi koje prua KDO u kompaniji ogledaju se kroz: Jaanje finansijske moi Smanjenje rizika poslovanja Motivaciju zaposlenih Rast brend vrednosti Satisfakciju i lojalnost potroaa Prihvatanje od strane javnosti

4. Kljune koristi primene drutveno odgovorne poslovne prakseNa bazi dosadanjeg iskustva inostranih multinacionalnih kompanija, izdvajaju se kljune koristi od ulaganja u drutveno odgovorno poslovanje (Kotler, Li , 2007. str. 1221.): Poveanje prodaje i udela na tritu potroai ee kupuju brendove koji podravaju drutvene ciljeve. Prema istraivanjima korporativne drutvene odgovornosti u Evropi (2002), ak 70% evropskih kupaca smatra da je priklonjenost kompanije drutvenoj odgovornosti vaan element prilikom kupovine proizvoda ili korienja usluga; Jaanje pozicije brenda potroai poklanjaju sve veu panju emocionalnim, psiholokim i sociolokim aspektima imida brenda, prevazilazei pitanja funkcionalnosti i racionalnih koristi koje imaju od proizvoda. Strateki osmiljenim drutvenim inicijativama moe da se postigne diferenciranje brenda u odnosu na konkurenciju. Osim toga, ukoliko kupci i potroai percepiraju preduzee kao etino i drutveno odgovorno,verovatnije je da e biti lojalniji njegovom brendu; Jaanje korporativnog imida i uticaja kompanije koje, osim potovanja zakona, dobrovoljno usklade svoje poslovanje sa nekim od standarda drutveno odgovornog ponaanja u poslovanju ne samo da zadovoljavaju propisane zahteve, ve time stiu poverenje i naklonost dravnih i lokalnih organa vlasti, te tako manje podleu njihovoj kontroli; Jaanje mogunosti za privlaenje, motivisanje i zadravanje zaposlenih - osim visine plate, opisa radnog mesta i mogunosti za napredovanje, zaposleni sve vie procenjuju preduzea i na osnovu njihove korporativne kulture, dominantnih vrednosti i spremnosti da se angauju u drutveno korisnim inicijativama; Smanjenje trokova poslovanja preduzea koja usvajaju ekoloke inicijative, iji je cilj smanjenje otpada, ponovna upotreba materijala, reciklaa, tednja vode i elektrine energije smanjuju operativne trokove i poveavaju prihod od bespovratne pomoi i olakica, koje dobijaju kao ekoloki odgovorni poslovni subjekti; Poveanje privlanosti za investitore i finansijske analitiare - pozitivan drutveni imid moe da povea vrednost akcija preduzea, jer e trite vie da ceni kompanije koje su manje izloene drutvenim, ekolokim i etikim rizicima (Dow Jones Group Sustainability Index, FTSE 4GoodIndex Series...). Javno se prati i publikuje odgovornost prema ivotnoj i drutvenoj 12

sredini prilikom investiranja (Socially Responsible Investment). Sve vei broj zajednikih fondova integriu kriterijume korporativne drutvene odgovornosti u svoj selektivni proces, te uskrauju pozajmice preduzeima koja se ne pridravaju odreenih standarda ivotne i drutvene sredine. Veliki ulagai, poput penzionih fondova, imaju obavezu da ulau u firme koje se smatraju drutveno odgovornim. Dakle, usvajanje prakse DOP-a moe kompanijama da omogui bolji pristup kapitalu, koji im u protivnom moda ne bi bio dostupan. Kompaniji je potrebno puno vremena da stekne pozitivnu reputaciju, ali ona moe da bude brzo ugroena incidentima kao to su korupcijski skandali ili nanoenje tete ivotnoj sredini. Ovakvi dogaaji mogu da privuku neeljnu panju sudova, vlade, nevladinih organizacija i medija, te da kompaniji nanesu veliku tetu, i da ugroze vrednost njenih akcija. Izgradnja kulture preduzea koje se pozitivno odnosi prema drutvenoj i ekolokoj sredini moe da neutralizuje ove vrste rizika. U svetlu aktuelne ekonomske i finansijske krize, obeleene sve veim apelom za tednjom, neminovno se namee pitanje razmatranja prednosti od ulaganjau drutveno odgovorno poslovanje. Realno je oekivati da e novonastale okolnosti dovesti do ponovnog sagledavanja i analiziranja benefita od primene koncepta DOP-a, ak i meu kompanijama, koje su se prethodnih godina uverile u delotvornost naela ovog koncepta. Nezavisno od njenog uzroka, verovatno je da e aktuelna finansijska kriza imati znaajan uticajna korporativnu drutvenu odgovornost. Meutim, taj uticaj e varirati u zavisnosti od naina na koji je kompanija do sada sprovodila i praktikovala korporativnu drutvenu odgovornost. Naime, izvesno je da e kompanije, koje su svoje drutveno odgovorno poslovanje shvatile primarno kao filantropiju (sponzorstva, donacije, humanitarnadavanja i sl.), u aktuelnim trenutcima svetske finansijske krize zasigurno smanjiti ulaganja u takav vid drutvene odgovornosti. Zbog opte potrebe za tednjom i smanjenjem trokova, realno je oekivati da e se budet za filantropiju nai meu prvima koje treba znatno smanjiti. Drugim reima, kompanije koje su koncept drutveno odgovornog poslovanja praktikovale samo kroz manje zrelu, ad hoc verziju kao to je filantropija, odluie se da stopiraju takve aktivnostisve dok se trini i finansijski uslovi ponovo ne stabilizuju. U ovom sluaju, kompanija snosi rizik ruiniranja njenog drutveno odgovornog imida u koji je ulagala, kao i rizik zaboravljanja njenih komunikativnih elemenata (logo, boja, slogan), brendova i usluga od strane kupaca i drugih stejkholdera. Nakon krize, potrebno je znatno vie ulaganja da se kompanija od poetka pozicionira kao drutveno odgovorni entitet. Kompanije koje su u svom dosadanjem poslovanju izgradile i negovale strateki pristup korporativnoj drutvenoj odgovornosti, bie znatno manje pogoene novonastalim kriznim okolnostima. Prema konceptu stratekog DOP-a, kompanija kao i drutvo imaju vee koristi ukoliko je drutveno pitanje tesno povezano sa poslovanjem kompanije (core business). Meutim, korporativna drutvena odgovornost moeu najveoj meri da odoli kriznim situacijama samo u sluaju da je deo strukture cele organizacije. Drugim reima, drutveno odgovorne inicijative mogu da preive trine nestabilnosti i promenljivosti, finansijske krize, kao i krizu liderstva, samo ukoliko su u potpunosti uklopljene i ugraene u korporativnu kulturu, strategiju i sistem upravljanja. Aktuelna recesija e biti svojevrsni test za korporativnu drutvenu odgovornost kompanija, jer e se nakon odreenog vremenskog perioda izdvojiti kompanije, ija je opredeljenost za

13

drutvenu odgovonost duboko u korenu njihove poslovne politike, od kompanija koje su ovom konceptu pristupale samo kao prolaznom marketinkom trendu.

II SPECIJALNI DEO5. Primena KDO u srpskim kompanijamaKada govorimo o primeni korporativne drutvene odgovornosti u Srbiji, primera radi svaki graanin Smedereva koji je zaposlen u US Steel Srbija dobro zna ta mu je u ivotu promenjeno dolaskom amerikog vlasnika u nekadanji Sartid. Redovna i vea plata i bolji uslovi rada, prvi su na listi odgovora svakog radnika ovog kolektiva. Skoro svaki Smederavac zna da je bez obzira na promenu vlasnika, fudbalski klub Smederevo postoji zahvaljujui sredstvima US Steel-a. Na prste jedne ruke meutim, mogu se nabrojati oni koji e tano znati ta je sve grad dobio dolaskom Amerikanaca u elezaru, a jo manje e ih biti koji e znati da je US Steel otvorio Razvojni centar u Beogradu sa ciljem da promovie Srbiju kao pogodno mesto za strane investitore. Samo onaj ko neposredno dobija stipendiju za kolovanje sopstvenog deteta pomenue i to kao doprinos firme u kojoj radi, a onaj ije dete igra u folklornom drutvu setie se i tog detalja. Nisu Smederevci izuzetak. Slii rezultati bi se dobili i u Niu (Philip Moris), Vranju (BAT), Novom Popovcu (Holcim), Sevojnu, gradovima u kojima su velike meunarodne kompanije kroz privatizaciju lokalnih preduzea postale sastavni deo svakodnevnog ivota njihovih itelja. O doprinosu tih kompanija zajednicama u kojima posluju, a time i razvoju Srbije u celini, naalost u Srbiji se takorei i ne razmilja. ta vie, ako se pree lokalni nivo, a to rezultati ankete sprovedene poetkom ove godine meu graanima Srbije, najbolje odslikavaju, dobija se vie nego poraavajua slika. Veina graana strane kompanije, uz nevladine organizacije, doivljava kao najvee neprijatelje ili, u najboljem sluaju, kao uljeze koji su u Srbiju doli da bi iz nje samo uzvukli korist. Tek 2,7 procenata graana izjavilo je da zna za neko preduzee koje podie dobrobit njihove zajednice. S druge strane na pitanje ta je za njih najvanije kao potroae kada je o bilo kojoj kompaniji re tvrde da je to kvalitete proizvoda, a odmah potom zatita njihovog zdravlja. Na poslednjem mestu po optoj oceni dolazi to koliko ta kompanija izdvaja u humanitarne svrhe. No kada su u ulozi zaposlenih, onda im je na prvom mestu plata, a kvalitet proizvoda i zatita ivotne sredine im nisu uopte vani. Svest javnosti u Srbiji o drutvenoj odgovornosti kompanija, za razliku od zemalja u okruenju, je veoma niska. Istina, i u zemljama u okruenju veina graana misli da je doprinos domaih kompanija razvoju zajednice vea nego kada je re o stranim, a pogotovu velikim meunarodnim kompanijama. Za razliku od graana Srbije, meutim, stanovnici evropskih drava i SAD i te kako su svesni te odgovornosti i to pokazuju recimo spremnou da bojkotuju neku kompaniju zbog njenog neprimerenog ponaanja u zatiti ovekove okoline. Objanjenje rezultata dobijenih u pomenutoj anketi moda treba traiti u tome to je ovo potpuno nova tema koja se otvara u naoj zemlji. S obzirom na to da ni u svetu nije do kraja precizno definisano ta se sve pod pojmom korporativne drutvene odgovornosti podrazumeva, moda e neko pomisliti da je rano da se o tome ovde o tome diskutuje. Strani investitori, meutim, ne misle tako. Kako se naglaava u Savetu stranih investotora u Srbiji, strane kompanije su svesne svoje ogromne odgovornosti da upravo one moraju da prue svaku vrstu pomoi i da uloe znaajna sredstva u unapreenje kvaliteta ivota,

14

kako na samom mestu gde posluju, tako i izvan njega. To mogu i ine na bezbroj naina, od toga to otvaraju nova radna mesta, preko ulaganja u razvoj ljudskih resursa, investiranjem u brojne projekte u svim segmentima drutva. Npr. razvojem telekomunikacija, Erikson pomae osobama sa oteenim sluhom da normalno komuniciraju sa ostalim svetom. Time znaajno doprinosi u okviru njihove poslovne politike razvoju kvaliteta ivota u svakoj sredini u kojoj je prisutan. IKEA posluje u vie od dvadeset zemlja sveta i svoju drutvenu odgovornost pokazuje izmeu ostalog tako to uvek eksploatie ume po strogo utvrenim ekolokim pravilima, isto se ponaa i kada je re o proizvodnji. Jednostavno, njen kodeks ponaanja moraju da ispune svi njeni dobavljai. Ali takoe i to da IKEA u 500 sela u Indiji organizuje obrazovanje za 1,3 miliona dece. BAT (British American Tobacco) je prva kompanija kojoj je polo za rukom da uspostavi dijalog sa Vladom Srbije, i rezultat tog dijaloga je izmeu ostalog zajednika akcija spreavanja puenja maloletnika u koju se ukljuila i kancelarija predsednika Srbije. I odluka Delta holdinga da sponzorie Carrier day deo je drutvene odgovornosti ove kompanije jer omoguava kolovanim mladim strunjacima da pronau posao u direktnim kontaktima sa velikim kompanijama. Sponzorstvo sportskih takmienja ili kulturnih dogaa takoe su deo posveenosti meunarodnih kompanija zajednici u kojoj posluju. U veini njih ta vrsta odgovornost je ugraena u njihov sistem poslovanja. to se ee o tome kod nas bude javno govorilo, i miljenje graana Srbije o tome da su im strane kompanije neprijatelji, bre e se menjati.

6. Globalni dogovor UN u SrbijiGlobalni dogovor Ujedinjenih nacija (UN) povezuje privredne subjekte, dravne organe, civilni sektor i agencije UN, radi uvaavanja i stalnog unapreenja deset univerzalno prihvaenih principa iz oblasti zatite ljudskih i radnih prava, zatite ivotne sredine i borbe protiv korupcije. Snagom kolektivnog delovanja, Globalni dogovor Ujedinjenih nacija nastoji da promovie i ukljui potovanje deset principa u poslovne akivnosti organizacija irom sveta, kao i da inicira podrku optim ciljevima Ujedinjenih nacija. Sa preko 8.000 lanova iz vie od 130 zemalja, Globalni dogovor je najmasovnija dobrovoljno prihvaena inicijativa usmerena na promociju korporatativne etike, na svetu. Globalni dogovor ini praktini okvir za razmenu strunih znanja i unapreenje poslovne prakse meu svojim lanicama. Globalni dogovor nije regulatorno telo. Udruenje ne kontrolie, ne namee i ne vrednuje ponaanje ili akcije pojedinih preduzea. Umesto toga, Globalni dogovor se oslanja na odgovornost, transparentnost i utemeljeni poslovni interes preduzea, organizacija iz nevladinog sektora, udruenja i akademskih institucija sa osnovnim ciljem iniciranja i razmene znanja o konkretnim akcijama koje u praksi promoviu i primenjuju osnovna naela drutvene odgovornosti. Razmena iskustva, prenos znanja i uenje na iskustvima drugih su najvee prednosti lanstva u Globalnom dogovoru. Koristei iskustva drugih uesnika u ovoj inicijativi, lanice mogu lake, bre i kvalitetnije da realizuju svoje ideje i pronau partnere. Da bi se pridruile Globalnom dogovoru, od potencijalnih lanica se oekuje da u svoje poslovne politike, poslovanje i organizacionu kulturu, implementiraju opte prihvaene principe Inicijative. Premda je re o dobrovoljnoj inicijativi, Globalni dogovor od svojih lanica oekuje da je u skladu sa svojim opredeljenjem prihvate i da jednom godinje izveste o svom radu objavljivanjem Izvetaja o napretku (ION). U Srbiji, Globalni dogovor postoji od 6. decembra 2007.godine, broji vie od 60 lanica i funkcionie kroz rad Upravnog odbora, Sekretarijata, kao i est radnih grupa: 15

Radna grupa za socijalnu inkluziju i osobe sa invaliditetom, Radna grupa za borbu protiv korupcije, Radna grupa za KDO u bankarstvu i finansijama, Radna grupa zapodrku u izradi Nacrta strategije odgovornogposlovanja u Republici Srbiji, Radna grupa za ivotnu sredinu, i Radna grupa za medije.

drutveno

Trenutno je u saradnjisa UNICEF-om pokrenuta inicijativa za osnivanje nove, sedme po redu radne grupe, koja bi se bavila dejim pravima. Do sada su lanice Globalnog dogovora realizovale dosta zajednikih projekata, konferencija, ostvarile meusobna partnerstva, uputile apele javnosti po pitanjima od znaaja za drutvo u kome ivimo, izradila zajednika dokumenta, dizajnirale posebne profile na drutvenim mreama, uestvovale u volonterskim akcijama i drugo. Kao najznaajnija postignua Globalnog dogovora do sada mogu se smatrati sledei projekti: Upravljanje linim finansijama - Besplatne radionice za graane pod nazivom Upravljanje linim finanasijama su proizvod saradnje Globalnog dogovora u Srbiji i Hrvatske udruge banaka (HUB). S obzirom na pozitivna iskustva Hrvatske, lanice Radne grupe za korporativnu drutvenu odgovornost u bankarstvu i finansijama odluile su da organizuju i pokrenu ovakve besplatne interaktivne radionice za graane na temu planiranja i upravljanja linim finansijama i u Srbiji. Pored finansijske edukacije kao jednog od ciljeva ovih radionica, veliki znaaj treba dati i meusobnoj saradnji kako banaka lanica tako i vie poslovnih subjekata u organizaciji i realizovanju ovog projekta. Osnovni cilj radionica je da se kroz obuku i savetovanje graanima pomogne da efikasnije upravljaju njihovim kunim budetom. Do sada je odrano 17 radionica (15 u Beogradu i po jedna u Niu i Novom Sadu) na kojima je uestvovalo vie od 250 graana. U uesnici su organizaciju radionica (mesto, vreme, prostor), razumljivost, i nain obrade kao i korisnost radionica ocenili najviim ocenama. Kao najveu korist od radionice graani navode: bolji pregled trokova i prihoda linog/kunog budeta, novi pogled na planiranje i ostvarivanje ciljeva, nova saznanja o mogunostima utede, sagledavanje realnih finansijskih mogunosti i na samom kraju budua poboljanja u upravljanju linim/kunim budetom. Saradnja sa srednjim ekonomskim kolama u kojima postoji obrazovni profil Bankarski slubenik Dvogodinja saradnja sa srednjim kolama u kojima postoji ovaj obrazovni profil podrazumeva: jednonedeljnu ili dvonedeljnu praksu za uenike treeg i etvrtog razreda ovih kola u flijalama banaka lanica Radne grupe za KDO u bankarstvu i finansijama, posete Narodnoj banci Srbije i Zavodu za izradu novanica i kovanog novca, uee predstavnika banaka - lanica na maturskom ispitu, kao i tematska predavanja kako za uenike tako i za nastavnike ovog profila. Saradnja e biti nastavljena i ozvaniena potpisivanjem Protokola o saradnji izmeu Asocijacije direktora ovih kola i Globalnog dogovora u Srbiji. Deset principa Globalnog dogovora iz oblasti zatite ljudskih i radnih prava, zatite ivotne sredine i borbe protiv korupcije zasnivaju se na: Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava, 16

Deklaraciji Meunarodne organizacije rada o fundamentalnim principima i pravima na radu, Deklaraciji o ivotnoj sredini i razvoju, i Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv korupcije.

LJUDSKA PRAVA 1. princip: Privredni subjekti treba da podravaju i potuju zatitu meunarodno priznatih ljudskih prava, i 2. princip: da u svom poslovanju ne uestvuju u krenju ljudskih prava. RADNA PRAVA 3. princip: Privredni subjekti treba da podravaju slobodu udruivanja i potpunu primenu prava na kolektivno pregovaranje 4. princip: ukidanje svih oblika prinudnog i prisilnog rada 5. princip: ukidanje svih oblika dejeg rada, i 6. princip: ukidanje diskriminacije u pogledu zapoljavanja i izbora zanimanja IVOTNA SREDINA 7. princip: Privredni subjekti treba da odgovorno podravaju princip predostronosti u odnosu na izazove ivotne sredine 8. princip: promovisanje projekata vee odgovornosti prema ivotnoj sredini, i 9 princip: upotreba i razvoj tehnologija nekodljivih za ivotnu sredinu. BORBA PROTIV KORUPCIJE 10 princip: Privredni subjekti treba da se bore protiv svih oblika korupcije, ukljuujui i iznudu i podmiivanje.

7. Korporativna drutvena odgovornost banaka u Republici Srbiji7.1. Studija sluaja 1. Erste banka A.D. Novi Sad Banka to su ljudi! Jednako vaan aspekt drutvene odgovornosti tie se samih zaposlenih, unapreivanja njihovih vetina, razvoja timskog rada, motivacije i morala unutar same organizacije. Sve su brojniji primeri kompanija koje drutveno odgovorno poslovanje prihvataju kao nov nain razmiljanja u upravljanju kompanijom koji istovremeno moe pozitivno uticati na njene poslovne rezultate. U cilju transparentnosti takvog delovanja, korporacije objavljuju izvetaj o drutveno odgovornom poslovanju. Jedna od kompanija koja je po dolasku na nae trite nastavila drutveno odgovorno ponaanje jeste Erste banka, u iji sistem je ula nekadanja Novosadska banka. Sama injenica da se sada deluje kroz rad jedne multinacionalne finansijske institucije, a ne lokalne banke, podigla je nivo delovanja na polju drutvene odgovornost. Ta finansijska institucija je tri godine za redom za svoje vrline dobila nagradu Virtus, koju dodeljuje Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF). Svrha te prestine nagrade je da prepozna i javno istakne kompanije i preduzea koja svojom materijalnom i finansijskom podrkom daju najbolji primer drugima i postavljaju standarde kojima bi trebalo teiti u svetu odgovornog biznisa.U toj 17

banci istiu da je posebno znaajan korak nainjen u pravcu integrisanja drutvene odgovornosti u svim aspektima poslovanja banke. Globalna ekonomska kriza, stanje u kom se nalazi ivotna sredina, visok procenat siromanih, i drugi nereeni problemi koji ne pogaaju samo jednu zemlju, ukazuju da su potrebni novi naini poslovanja, novo razumevanje trita i zajednica u kojima poslujemo. Voena principima Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija, ta banka primenjuje deset principa koji obezbeuju jasne smernice za brigu o ljudskim pravima, standardima rada, zatiti ivotne sredine i borbi protiv korupcije, dajui time osnovu za etino i odrivo poslovanje poslovnog sektora. Zbog toga je potpisano niz sporazuma i kodeksa kojim se detaljno reguliu prava klijenata, pored ostalog u vezi s potpunim i tanim informisanjem, nainom pruanja usluge, poverljivou podataka i zatitom privatnosti. Kodeksom ponaanja za zaposlene se posebno naglaava potovanje dostojanstva i linosti klijenata sa invaliditetom. U prethodnom periodu podran je niz projekata kojima se promoviu i ostvaruju ljudska prava osoba sa invaliditetom, posebno u oblasti inkluzivnog obrazovanja, prava na zapoljavanje i integraciju u zajednicu. Za naredni period planira se zapoinjanje edukacije zaposlenih o socijalno osetljivim grupama, i nastavljanje ulaganja u projekte i inicijative koji zastupaju, doprinose i promoviu inkluzivno drutvo. Njihov cilj je da zajedno sa zaposlenima stvore kvalitetno i motiviue okruenje za rad. Tu dolazimo i do aspekta odgovornosti prema zaposlenima koji se ogleda u vie nivoa. Oni istiu da je broj dana godinjeg odmora koji imaju zaposleni u toj banci iznad zakonskog minimuma, kao i pravo na plaeno odsustvo, topli obrok i regres za korienje godinjeg odmora. Naknade zarade, uveana zarada i druga primanja ostvaruju se u visini iznad zakonskog minimuma, ukljuujui bolovanja, otpremnine kod ostvarivanja prava na penziju i jubilarne nagrade. Sindikalna organizacija samostalnog sindikata, u kojoj je gotovo 70 odsto zaposlenih, deluje slobodno, otvoreno i nezavisno. Nema diskriminacije zaposlenih na osnovu lanstva u sindikatu. Zaposleni u toj banci imaju 24-asovno osiguranje od bolesti i povreda, a dostupni su im i posebni programi poput psihosocijalne podrke i programa za odvikavanje od puenja. Kada je re o prilikama za lini i profesionalni razvoj, samo u 2009. godini je preko 500 zaposlenih prolo kroz razliite vrste obuka. Dodatno se obezbeuje mogunost za mobilnost u okviru grupe.

18

Slika 6. Erste Banka pokrenula je portal Superste.net radi podrke mladim i talentovanim ljudima Erste banka i Udruenje graana Eko glas iz Jagodine projektom Mladi za mlade Da te droga od ivota ne ukrade ima za cilj da edukuju mlade o tetnosti uzimanja droge, potencira kreativno stvaralatvo mladih, kao i druenje i zabavu kroz realizaciju niza performansa. Slika 7. Reklamni plakat projekta Mladi za mlade da te droga od ivota ne ukrade (glavni sponzor Erste banka)

19

Izvor: http://www.superste.net/sr/centrifuga/prethodni_konkursi/index.html

7.2. Studija sluaja 2. Komercijalna banka A.D. Beograd Komercijalna banka posluje u Republici Srbiji ve 39. godina, a vremenom je svoje poslovanje proirila i u Crnu Goru (Komercijalna banka ad Budva) i Bosnu i Hercegovinu (Komercijalna banka ad Banja Luka). U svom sistemu ima i poslovnicu u Nemakoj (u Frankfurtu) i predstavnitvo u Hrvatskoj (u Zagrebu). Komercijalna banka nudi veliki broj bankarskih proizvoda i usluga kako fizikim licima tako i privrednim drutvima. Ima preko 1.2 miliona aktivnih rauna i 273 ekspoziture. Vizija Komercijalne banke je: Mi smo vodea banka u zemlji i regionu, koja znaajno doprinosi razvoju privrede, kvalitetnijem ivotu graana i ukupnom prosperitetu, stvaranju i prihvatanju progresivnih vrednosti u svim oblastima rada i stvaralatva. Misija Komercijalne banke je: Mi smo snana i pouzdana finansijska institucija, cenjen finansijski brend, sa vodeom pozicijom u najvanijim segmentima poslovanja. Svojim klijentima pruamo podrku kroz moderne, inovativne i njihovim potrebama prilagoene bankarske proizvode, uz najkvalitetniju uslugu. Potujemo najvie meunarodne standarde i vrednosti u obezbeivanju finansijskih proizvoda i usluga. Doprinosimo privrednom razvoju i ekonomskom prosperitetu Republike Srbije i svih zemalja u kojima poslujemo. Kao svoju strateku ulogu Komercijalna banka je prepoznala sebe i u korporativnoj drutvenoj odgovornosti. Komercijalna banka je bazirajui se na principima Globalnog sporazuma u 2008. godini nastavila sa aktivnostima drutveno odgovornog ponaanja. Ove aktivnosti su se odnosile na: 1. Brigu o zaposlenima: o zatita radnih prava zaposlenih; o eliminacija diskriminacije u pogledu zapoljavanja; o usavravanje zaposlenih. 2. Brigu o drutvenoj zajednici: o odgovornost prema lanovima zajednice koja su ometeni u razvoju; o odgovornost prema maloletnim lanovima zajednice; o odgovornost prema svim lanovima zajednice kroz humanitarne i donatorske akcije. 3. Borbu protiv korupcije: o podrka borbi protiv svih oblika korupcije, ukljuujui davanje i primanje mita. Briga o zaposlenima Zatita radnih prava zaposlenih

20

Komercijalna banka se u sprovoenju radnih prava poziva na Zakon o radu Republike Srbije. Zakon o radu usaglaen je sa konvencijama i preporukama Meunarodne organizacije rada koje je naa zemlja ratifkovala, i isti sadri sve standarde i norme kojima se obezbeuju prava, zatita i uslovi rada zaposlenih, utvreni tim konvencijama i preporukama. Takoe, u Zakon o radu inkorporirane su direktive Evropske unije, ime su stvoreni uslovi da zaposleni u Komercijalnoj banci ostvaruju prava u skladu sa meunarodnim standardima. Shodno odredbama Zakona o radu, radni odnos u Komercijalnoj banci moe da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 18 godina ivota. Uz ispunjenje odreenih uslova radni odnos moe da se zasnuje i sa licem mlaim od 18 godina, a starijim od 15 godina, ali samo uz: pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugroava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ukoliko takav rad nije zabranjen zakonom, kao i na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa kojim se utvruje da je lice sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu tetni za njegovo zdravlje. Radni odnos prestaje kada zaposleni navri 65 godine ivota i najmanje 15 godine staa osiguranja, osim ako se poslodavac i zaposleni drukije ne sporazumeju. I pored toga to Zakon o radu u odreenim sluajevima dozvoljava radni odnos licima ispod 18 godina ivota u Komercijalnoj banci nema zaposlenih u tom starosnom dobu. Takoe, Komercijalna banka ne sarauje sa privrednim subjektima koji zapoljavaju radnike mlae od 18 godina i upotpunosti podravaju ukidanje svih oblika dejeg rada (princip 5). Sledea tabela pokazuje starosnu strukturu zaposlenih u Komercijalnoj banci od 2006. do 2008. godine: Tabela 1. Starosna struktura zaposlenih u Komercijalnoj banci 2006 2008.

Izvor: Izvetaj o napretku globalnog dogovora UN, Komercijalna banka, 2008, str. 7.

Komercijalna banka ostaje posveena principu 4. da ne primenjuje nikakav oblik prinudnog i prisilnog rada. Banka nikada nije bila tuena, optuena ili kanjena za prinudni i prisilni rad. Eliminacija diskriminacije u pogledu zapoljavanja Komercijalna banka se bori protiv diskriminacije u pogledu zapoljavanja i izbora zanimanja (princip 6.) tako to postupa u skladu sa odredbama Zakona o radu kojima je zabranjena diskriminacija prilikom zapoljavanja 21

ili u toku rada, a koje su usklaene sa meunarodnim standardima o dostojanstvu na radu, odnosno u zatiti od diskriminacije u zapoljavanju i na radu. Sledea tabela pokazuje strukturu zaposlenih u Komercijalnoj banci po polu od 2006. do 2008. godine. Tabela 2. Struktura zaposlenih po polu u Komercijalnoj banci 2006-2008.

Izvor: Izvetaj o napretku globalnog dogovora UN, Komercijalna banka, 2008, str. 8.

Usavravanje zaposlenih Komercijalna banka smatra da obuka i struno usavravanje zaposlenih predstavljaju veoma vanu strategiju razvoja banke i najbolju investiciju. Na ovaj nain se poveava kvalitet obavljenog posla, zaposleni su vie motivisani, a poboljava se korporacijski imid i reputacija banke. U 2008. godini zaposleni u ovoj banci su imali prilike da pohaaju seminare i kurseve u zemlji i inostranstvu. Tabela 3. Obuke zaposlenih u Komercijalnoj banci

Izvor: Izvetaj o napretku globalnog dogovora UN, Komercijalna banka, 2008, str. 8. U Tabeli 4. dajemo pregled obuka zaposlenih u Komercijalnoj banci koje su izvedene u inostranstvu.

22

Tabela 4. Obuke za zaposlene Komercijalne banke izvedene u inostranstvu

23

Izvor: Izvetaj o napretku globalnog dogovora UN, Komercijalna banka, 2008, str. 9.

Briga o drutvenoj zajednici

24

Montesori program u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju iz Stamnice Komercijalna banka je prepoznala znaaj ovog projekta i svrstala ga meu svoje znaajne projekte korporativne drutvene i socijalne odgovornosti, sa eljom da na najbolji nain pomogne ovaj kategoriji dece. Podrkom ovom programu, Banka se ukljuuje u akciju pruanja novih prilika za napredovanje u razvoju, igri, uenju, kao i u fazi socijalizacije te dece u ivotnoj sredini. Humanitarna organizacija mali-veliki ljudi je u saradnji sa Komercijalnom bankom a.d. Beograd, a u okviru Doma za decu i omladinu sa posebnim potrebama Dr Nikola umenkovi iz Stamnice, otvorila novu kuumaliveliki ljudi, u kojoj e tienici ovog doma pohaati Montesori program. Program je namenjen deci mlaeg uzrasta sa posebnim potrebama, pomou koga e deca razvijati psihike i motorne sposobnosti. Sigurna kua za ptice Potvrujui svoju drutvenu odgovornost, posebno kada su u pitanju deca, Komercijalna banka je u 2008. godini sponzorisala aktivnosti organizacije Deca vraara. Re je o organizaciji koja funkcionie sa osnovnom idejom i eljom da svojim znanjem, radom i angaovanjem doprinese kvalitetnijem, sadrajnijem i zdravijem odrastanju najmlae populacije. Komercijalna banka je pomogla ekoloki projekat ove organizacije pod nazivom Sigurna kua za ptice koji je bio namenjen deci sa posebnim potrebama i malianima koji se lee na Institutu za onkologiju i radiologiju. Deci su podeljene polugotove kuice i hranilice za ptice sa zadatkom da ih dovre i oslikaju. Cilj je da na ovaj nain deca budu ukljuena u aktivnosti koje ih integriu sa vrnjacima i da se istovremeno kod njih razvija svest o ouvanju ivotne sredine. Organizacija Deca vraara omoguila je radnicima Komercijalne banke da u vreme letnjeg raspusta, svake subote tokom jula i avgusta, ukljue svoju decu u projekat Deji eko-turizam na Kosmaju. Uee dece u ovom projektu jedinstveno je po tome to su upravo najmlai promovisali novu turistiku destinaciju grada Beograda. tampan je katalog sa CD-om pod nazivom Deca priaju o Kosmaju... Dodela instrumenata talentovanoj deci Komercijalna banka je, kao generalni donator, dodelila instrumente najtalentovanijoj i najuspenijoj deci koja su uestvovala na konkursu Fonda Deca deci. Zahvaljujui tome, u okviru projekta Beogradske deije filharmonije, obezbeena su sredstva za kupovinu instrumenata. Najvaniji kriterijumi za odabir dece kojoj su dodeljeni instrumenti bili su njihov talenat i izuzetna individualna ostvarenja u muzici. Komercijalna Banka je podrala projekat u fazi njegovog nastajanja, pa je tako postala i generalni pokrovitelj Beogradske deje filharmonije i fonda Deca deci i dugorono se opredelila da da svoj doprinos i na ovom polju i podri najmlae talente i njihovom afirmacijom podstakne unapreenje kulture u Srbiji. tednjom pobedi edukacija mladih

25

Komercijalna banka je uestvovala u kampanji tednjom pobedi, koju je organizovala Narodna banka Srbije, koja predstavlja dugoronu finansijsku edukaciju uenika osnovnih kola. Ovom prilikom, u 2008. godini, Karavan tednje je obiao 23 grada u Srbiji i podrao uenike osnovnih kola u sportsko-rekreativnoj manifestaciji olimpijada tednje.

Slika 8. Reklamni plakat kampanje tednjom pobedi Pored ovih projekata Komercijalna banka je u 2008. godini donirala i pomogla sledee ustanove i manifestacije: Zdravstveni centar Gornji Milanovac (kupovina medicinske opreme) Kliniki centar Novog Sada (kupovina medicinske opreme) Zdravstveni centar Dr Dragia Miovi aak (kupovina medicinske opreme) O Svetozar Markovi u Kraljevu (pomo u kupovini knjiga za biblioteku kole) Crveni krst optine Kraljevo (donacija za pomo u realizaciji aktivnosti Crvenog krsta u prikupljanju garderobe za najsiromanije itelje Kraljeva) Nedelja Ujedinjenih nacija (donacija za organizaciju proslave Dana UN) GAK Narodni front (donacija u sklopu Nedelje tednje) Crveni krst Novog Pazara (donacija za pomo u prikupljanju hrane za najsiromanije itelje Novog Pazara) Zdravstveni centar Studenica (kupovina medicinske opreme)

26

Centar za socijalni rad Uica (donacija za kupovinu hrane za decu koja ive u siromanim porodicama) Optina Kikinda Dnevni boravak za decu ometenu u razvoju (kupovina nametaja za opremanje Dnevnog boravka) Kliniki centar Srbije (poklanjanje raunara za potrebe Kinikoloke klinike u Viegradskoj u Beogradu) Centar za socijalni rad Subotice (donacija za kupovinu hrane za decu koja ive u siromanim porodicama) Drutvo za cerebralnu paralizu Kruevca (kupovina pomagala za decu koja su obolela od cerebralne paralize) Zdravstveni centar u Aranelovcu (kupovina medicinske opreme) Hram Svetog Save (pomo u izgradnji Hrama Svetog Save na Vraaru) Crkva Lazarica u Kruevcu (pomo u zavretku rekonstrukcije Crkve)

Borba protiv korupcije Borba protiv korupcije (princip 10.) u Komercijalnoj banci je regulisana, pre svega, Kodeksom ponaanja (Pravila ponaanja i profesionalne etike). Kodeks je nastao na osnovu dobre poslovne prakse banke, a prethodilo mu je usvajanje Kodeksa profesionalnog bankarskog ponaanja koji je donet od strane Udruenja banaka Srbije (UBS). Pitanje korupcije je regulisano i Procedurom o nainu postupanja kod prevarnih radnji, s obzirom da je, kao jedan od oblika prevare, propisano i davanje odnosno primanje mita. Na ovaj nain se ureuje unutranja kontrola Banke u delu otkrivanja i procesuiranja prevarnih radnji, a Procedura se primenjuje u svim organizacionim oblicima i organizacionim delovima Banke i zavisnim pravnim licima, lanicama bankarske grupe. 7.3. Studija sluaja 3. Eurobank EFG A.D. Beograd Investiramo u evropske vrednosti Eurobank EFG Grupa je evropska bankarska organizacija prisutna u 10 zemalja, sa ukupnom aktivomod 85.9 milijardi evra. Grupa zapoljava vie od 23.000 ljudi i nudi svoje proizvode i usluge krozmreu od preko 1.600 filijala i prodajnih mesta, kao i alternativnih kanala distribucije.Eurobank EFG Grupa, lanica EFG Grupe, prisutna je u Grkoj, Bugarskoj, Srbiji, Rumuniji, Turskoj, Poljskoj, Ukrajini, Londonu, Luksemburgu i na Kipru. Strategija Eurobank EFG, kao jedne od evropskih bankarskih grupacija, ogleda se u finansijskoj snazi i postojanom irenju poslovanja u regionu centralne, istone i jugoistone Evrope, gde banka klijentima odgovorno nudimo moderne i inovativne proizvode uz visok kvalitet usluge. Uinak zaposlenih Eurobanke je prepoznat kroz mnoge prestine nagrade i odlikovanja koje je Grupa dobila na lokalnom i meunarodnom nivou. Snana pozicija kapitala i likvidnosti, paljivo upravljanje rizicima, postojan poslovni rast, efikasnosti solidna profitabilnost, kao i visok kvalitet ljudskog potencijala stvaraju i pruaju vrednost klijentima i akcionarima. U EFG banci istiu da je njihova obaveza da efikasno i odgovorno zadovolji sve potrebe njenih klijenata. Eurobank EFG u Srbiji, nastala je marta 2003. godine akvizicijom Postbanke od strane EurobankEFG Grupe. Za veoma kratko vreme, Banka je uspela da razvije impresivnu

27

mreu filijala i poslovnih centara za rad sa privredom, koji se nalaze u vodeim poslovnim, kulturnim i istorijskim lokacijama u Srbiji. Od momenta zapoinjanja svojih poslovnih aktivnosti u Srbiji pa do danas, Eurobank EFG investirala je preko 500 miliona evra u svoju tehniku i operativnu infrastrukturu, kao i u regrutovanje visokostrunih kadrova, razvoj modernih i fleksibilnih bankarskih proizvoda i usluga prilagoenih potrebamai oekivanjima klijenata. Eurobank EFG Grupa je od marta meseca 2006. godine postala i vlasnik Nacionalne tedionice - banke a.d. Nakon pravnog pripajanja Nacionalne tedionice-banke Eurobanci, kreirana je Eurobank EFG a.d. Beograd, ije imena najbolji nain reflektuje sinergiju velike domae banke sa ekspertizom evropske finansijske grupacije, koja danas posluje kao jedna od najveih banaka u Srbiji po broju filijala,visini bilansne aktive i trinom ueu. Primenjujui svoj uspean model poslovanja, zajedno sa povezanim kompanijama EFG Lizing, EFG Property Services i EFG Business Services, Eurobank EFG nudi iroki asortiman standardnih i inovativnih bankarskih proizvoda i usluga svojim klijentima i zapoljava 1600 ljudi. 2009. godinu Eurobank EFG je zavrila kao etvrta banka u Srbiji po visini bilansne aktive, istovremeno zauzimajui vodee pozicije u najdinaminijim segmentima bankarskog poslovanja: Malom biznisu, stambenim, potroakim kreditima, kreditnim karticama, tednji stanovnitva i poslovanju na tritu novca. Dosadanji poslovni rezultati Banke predstavljaju odlinu osnovu za postizanje stratekog cilja: da postane banka vodeeg izbora za donoenje finansijskih odluka kompanija i graana Srbije, poslujui sa oseajem odgovornosti prema zajednici, zaposlenima, klijentima i stejkholderima. Eurobank EFG kao drutveno odgovorna kompanija U godini koja je bila izuzetno teka za globalno drutvo i ekonomiju, EuroEpitet odgovornog korporativnog graanina, Banka je u 2009. godini potvrdila mnogobrojnim osvojenim nagradama i priznanjima: nagrada Kluba privrednih novinara za korporativnu drutvenu odgovornost u okviru tradicionalnog izbora za Kompanije i privrednike koji su obeleili 2008. godinu, nagrada Regionalni biznis partner za 2009. godinu koju dodeljuje kompanija Mass Media International, prestina VIRTUS nagrada za doprinos kompanije lokalnoj zajednici, za projekte realizovane u okviru programa Investiramo u evropske vrednosti Eurobank EFG PARKOVI, godinje priznanje Grada Paneva povodom uspene saradnje na rekonstrukciji i adaptaciji parka Narodna bata, godinje priznanje Kluba privrednih novinara ZLATNA PLAKETA u oblasti bankarstva za 2009.godinu.

Eurobank EFG se u 2009. godini fokusirala na to da podri svoje klijente kako bi oni to lake mogli da prebrode posledice krize na sopstveno poslovanje. Naime, Banka se aktivno ukljuila u takozvani Beki sporazum. Predstavnici matica najveih banaka u Srbiji sastali su se marta 2009. godine u Beu, pod pokroviteljstvom Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Narodne banke Srbije (NBS), postigavi dogovor o tome da banke, potpisnice sporazuma, a meu njima i Eurobank EFG, zadre nivo kreditne aktivnosti u Srbiji na nivou s kraja 2008. godine. 28

Pored toga, Banka se aktivno ukljuila u program ublaavanja negativnih efekata svetske ekonomske krize koji je pokrenula Vlada Republike Srbije, kreditirajui privredu i graane po subvencionisanim kamatnim stopama. Eurobank EFG sprovela je i brojne inicijative sa ciljem da intenzivira svoju kreditnu aktivnost tokom 2009. godine radi ublaavanja recesionih efekata i oivljavanja privredne aktivnosti u zemlji. U junu mesecu sklopljen je Ugovor o finansiranju sa Evropskom investicionom bankom, namenjen kreditiranju malih i srednjih preduzea, preduzetnika i za lizing aranmane, vredan 50 miliona evra. Takoe, potpisivanjem posrednikog finansijskog ugovora sa Narodnom bankom Srbije, Eurobankase ukljuila u proces odobravanja kredita iz Apeks kreditne linije za mala i srednja preduzea Evropske investicione banke. Eurobanka je i od treeg kvartala 2009. snizila kamatne stope na stambene i kredite graanima, sa jasnim ciljem da podri kreditnu ekspanziju i svoje klijente u vanim ivotnim odlukama, kao to je kupovina stambenog prostora na kredit. Takoe, dosta panje je posveeno i upravljanju rizicima, kako kod odobravanja novih kredita, tako i kod podrke koju je Eurobanka pruala postojeim klijentima koji se suoavaju sa privremenim potekoama u vezi sa otplatom kredita.Promocija odrivog razvoja u globalnom kontekstu, kao i u primeru Banke takoe se ispoljava i kroz pristupanje i uvoenje znaajnih internacionalnih standarda iji su inicijator Ujedinjene nacije, kaoto su Globalni dogovor u Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za finansiranje ekolokih inicijativa na nivou Grupe (United Nations Environment Program Finance Initiative UNEP FI), kao i kroz svestranu primenu principa kodeksa ponaanja u svakodnevnom poslovanju. U oktobru 2009. godine, Eurobank EFG je sveano otvorila svoje novo poslovno sedite pod nazivomEurobank EFG Centar, predstavivi ga poslovnoj javnosti, medijima i klijentima. Eurobank EFG jevlasnik prostora u kojem je smeten Eurobank EFG Centar i nalazi se u ulici Vuka Karadia, u neposrednoj blizini Srpske akademije nauka iumetnosti (SANU) i Knez Mihailove ulice u Beogradu. Na ovaj nain, Banka je jo jednom potvrdila epitet stratekog investitora koji posluje u Srbiji. Eurobank EFG Centar zauzima 6.700 kvadratnih metara i jedna je od retkih poslovnih zgrada u Beogradu koja spaja savremenu funkcionalnost sa ekolokim dizajnom, koji je istovremeno prilagoen radu i servisiranju osoba sa invaliditetom. Funkcionalne i dizajnerske karakteristike Eurobank EFG Centrana najbolji nain oslikavaju osnovne postulate koje Banka primenjuje u svom poslovanju. Pomenuti principi i vrednosti ne samo da doprinose stvaranju kooperativnog duha i poverenju meu zaposlenima, ve determiniu nain na koji Banka posluje na srpskom tritu i kako servisira svoje klijente. Zaposleni u EFG banci Eurobank EFG svrstana je meu vodee banke na domaem tritu zahvaljujui kvalitetu svojihproizvoda i usluga, ali i po znanju, sposobnosti i proaktivnom pristupu njenih zaposlenih.Unapreenje ljudskih resursa jedan je od osnovnih prioriteta Eurobank EFG i postie se krozselekciju kadrova visokog nivoa, obuku zaposlenih i korienje savremenih metoda ocenjivanjai nagraivanja.Pri izboru novih kandidata, panja se poklanja metodologiji selekcije baziranoj na meritokratiji,obezbeivanju jednakih mogunosti u pogledu uenja i profesionalnog napredovanja za svezaposlene i negovanju sredine koja nagrauje napore svojih zaposlenih.

29

Nove okolnosti na globalnom finansijskom tritu odrazile su se i na poslovanje banaka na tritu Srbije. Racionalizacija poslovanja, uz istovremenu odgovornost prema akcionarima, klijentima i drutvenoj sredini, postala je imperativ. U 2009. godini aktivnost je bila usmerena na preraspodelu ljudskih resursa (na najoptimalniji nain za zaposlene i samu organizaciju), tako da je 23 odsto zaposlenih karijeru nastavilo na novim pozicijamau okviru razliitih sektora banke. Eurobank EFG neprestano radi na razvijanju vetina i sposobnosti svojih zaposlenih i omoguavanju daljeg razvoja njihove karijere. Kao jedna od vodeih banka na tritu Srbije, Eurobank EFG je velikom broju mladih ljudi pruila mogunost usavravanja u oblasti pruanja finansijskih usluga. Prosena starost zaposlenih u Eurobank EFG iznosi 37 godina. Posebna panja poklanja se ravnotei izmeu mladih ljudi i njihovog entuzijazma,i zrelih kolega i njihovog dragocenog iskustva. Zajedno, oni ine pokretaku snagu Eurobank EFG. U Banci, struktura polova je izbalansirana, to je jo jedna potvrda injenice da Eurobank EFG prua jednake mogunosti zapoljavanja. Ono po emu se Eurobank EFG istie na tritu na kojem posluje jeste broj ena na rukovodeim pozicijama. Od ukupno sedam lanova Izvrnog odbora banke, dva lana su ene. Kada su u pitanju rukovodioci sektora koji su gosti Izvrnog odbora, od ukupno devet lanova, est su ene. Iako se veoma void rauna o podjednako zastupljenom broju mukaracai ena, kljuni kriterijum pri izboru zaposlenih jeste strunost. Slika 9. Broj zaposlenih i struktura polova u Eurobank EFG

Izvor: Izvetaj korporativne drutvene odgovornosti, Eurobank EFG, 2009, str.14.

Eurobank EFG veruje da razvoj svakog zaposlenog pojedinano doprinosi napretku cele organizacije. Zbog toga banka podrava svaki napor svojih zaposlenih usmeren ka oblastima koje vie odgovaraju razvoju njihovih linih potencijala. Banka, takoe, prua mogunost napredovanja u okviru iste porodice poslova, u zavisnosti od znanja i iskustva koje zaposleni poseduju. Sva radna mesta u odreenoj organizacionoj emi grupisana su u takozvane porodice poslova prema njihovim zajednikim karakteristikama. Banka na osnovu toga formira plan razvoja karijere, sistem nagraivanja i efikasno upravljanje ljudskim resursima. Zaposleni se ohrabruju i za aktivno uee u internom zapoljavanju, odnosno internim transferima izmeu odeljenja, ukoliko ele da promene sadraj svog posla i nastave karijeru u okviru Banke. Eurobank EFG na taj nain nastoji da zadri

30

svoje zaposlene i omogui im dalji individualni i profesionalni razvoj, nudei im, pritom, razvojne programe koji obogauju profesionalne vetine. Programi obuke u Eurobank EFG doprinose stalnom unapreenju vetina zaposlenih. Obuka je namenjena svim zaposlenima i prilagoenaje specifinostima poslova koje obavljaju, to im omoguavada budu u toku sa najnovijim deavanjima na tritu. Osim toga, programi obuke su osmiljeni tako da unapreuju znanje zaposlenih i pripremaju ih za preuzimanje novih odgovornosti. Trening programi pokrivaju irok spektar tema uz upotrebu savremenih nastavnih metoda. Jedan od osnovnih ciljeva banke jeste brzo i efikasno uklapanje novih zaposlenih u radnu sredinu, i u tu svrhu koncipiran je Trening program za nove zaposlene (Induction program). On se, u zavisnosti od prirode posla koji e novi zaposleni obavljati, moe prilagoditi svakom profilu. Obuke koje Eurobank EFG nudi svojim zaposlenima baziraju se na kombinaciji teorijskog i praktinog znanja, i u njima uestvuju i kolege iz razliitih sektora koji svoje znanje prenose polaznicima obuka.Obuke koje su jedinstvene su: osnovi bankarskog poslovanja (General Banking Knowledge), osnovni principi rada sa klijentima (Customer Service), vetine prodaje (Selling Skills), i obuke za rad u operativnim sistemima banke (IT Training).

Slika 10. Procenat zaposlenih u EFG banci koji su pohaali trening programe

.Slika 11. Trokovi obuke po zaposlenom u EFG banci 31

Trokovi obuke po zaposlenom smanjeni su u 2009. godini, ali je odnos izmeu internih i eksternih obuka ostao priblino isti. Proces uspostavljanja novih programa obuke koji je zapoet u 2009. bie nastavljen i dalje unapreen tokom narednih godina. Novi programi obuka bave se, izmeu ostalog, i prinudnom naplatom (Collection Skills), vetinama pregovaranja (Negotiation Skills) i vetinama prodaje namenjenih Sektoru privrednog bankarstva. Za zaposlene u sektoru privrednog bankarstva uspostavljena je kola privrednog bankarstva kojaje podeljena u dva nivoa (osnovni i napredni), u zavisnosti od prethodnog radnog iskustva. Osnovninivo kole privrednog bankarstva odrava se u Beogradu, dok se napredni nivo odrava u centrali banke u Atini. Oba nivoa pokrivaju irok spektar tema poput bankarstva i finansija, marketinga i komunikacije, ali i pravnih tema. Doprinos drutvenoj zajednici program Investiramo u evropske vrednosti Od svog osnivanja u Srbiji 2003. godine, Eurobank EFG neprekidno kombinuje strategiju dinaminog i uspenog rasta sa doprinosom zajednici u kojoj posluje, kroz brojne akcije idogaaje. U martu 2006. godine, kada se Eurobank EFG pozicionirala meu vodeim bankamana tritu Srbije, formiran je sveobuhvatan program odgovornosti prema zajednici pod nazivom Investiramo u evropske vrednosti, u koji je do sada investirano vie od 3,5 miliona evra. 1. Eurobank EFG parkovi Eurobank EFG odabrala je projekte zatite ivotne sredine kao integralni deo sveobuhvatnog programa Investiramo u evropske vrednosti ,namenjenog unapreenju lokalnih zajednica u Srbiji. Banka je do sada u est gradova u Srbiji preuredila osam centralnih parkova, tako to je ulagala u oplemenjivanje zelenih povrina, obnovu mobilijara, parkovske rasvete i tako uinila gradske oaze funkcionalnijim i lepim: u Beogradu: Botanika bata, inkluzivni Park duginih boja na Beanijskoj kosi, Park za venanja na Adi Ciganliji, u Novom Sadu: Dunavski Park, u Panevu: Narodna bata, u Niu: Park air, u Poarevcu: Sunani Park, i u Jagodini: Park Uiteljskog fakulteta.

U 2009. godini, Eurobank EFG je u ove projekte ukljuila i svoje zaposlene koji su dali svoj veliki doprinos i aktivno uestvovali u pripremi i realizaciji svih aktivnosti.

32

Slika 12. Eurobank EFG parkovi u Srbiji 2. Eurobank EFG zdravstvo Prepoznavi vanost zdravstvenog sistema jedne zemlje za dobrobit njenih graana, iskrena elja Eurobank EFG jeste da doprinese unapreenju zdravstvene zatite u svim zajednicama u kojima posluje. U oktobru 2009. godine, sveano je puten u rad Nacionalni PET Centar, u sklopu Klinikog centra Srbije. Re jeo objektu izgraenom po svim svetskim standardima, veliine oko 700 kvadratnih metara, sa prostorijama i infrastrukturom za instaliranje i funkcionisanje dva hibridna ureaja za snimanje pacijenata. Osnivanje Nacionalnog PET Centra deo je stratekog plana Ministrastva zdravlja Republike Srbije za opremanje zdravstvenih ustanova najsavremenijom dijagnostikom opremom u okviru programa Srbija protiv raka, koji je pokrenut na inicijativu strunjaka, imajui u vidu veliki dijagnostiki potencijal PET tehnike,kao i porast uestalosti malignih oboljenja u Srbiji. Rezultati i prednosti koji se oekuju od Nacionalnog PET Centra jesu bre uspostavljanje precizne i pouzdane dijagnoze i bolji ishod ileenja tekih bolesti, smanjenje broja nepotrebno primenjenih hirurkih i ostalih terapijskih procedura. Zahvaljujui ogromnim dijagnostikim potencijalima ove tehnike znatno se ubrzava uspostavljanje tane dijagnoze najteih bolesti i time doprinosi 33

pravovremenom i adekvatnom planiranju leenja, preciznoj proceni rezultata leenja, a samim tim i boljoj prognozi ozdravljenja. Za izgradnju i opremanje Nacionalnog PET Centra, najsavremenijeg centra za dijagnostifikovanjei leenje malignih bolesti, obezbeeno je preko 5 miliona evra iz sredstava budeta Republike Srbije, ali i uz finansijsku podrku Eurobank EFG kroz donaciju od 1 milion evra. Prikljuenjem nacionalnoj kampanji Srbija protiv raka Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Eurobanka je omoguila svojim zaposlenima i njihovoj primarnoj porodici besplatan pregled dojke na pokretnom mamografu, koji bi trebalo da do kraja 2010. proputuje kroz sve gradove Srbije. Do sada,ovaj pregled omoguen je zaposlenima u Kruevcu, Aleksincu, Niu, upriji, Jagodini, Kraljevu, Parainu,Trsteniku, Vrnjakoj Banji, Vranju, Surdulici, Vlasotincu i Leskovcu. Zaposleni u Eurobank EFG, lanovi fudbalskog tima Banke u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi u Beogradu, dobrovoljni su davaoci krvi. Povodom pandemije gripa tipa A (H1N1), Eurobank EFG preduzela je sve potrebne korake koji se tiu prevencije i plana aktivnosti u sluaju obolevanja veeg broja zaposlenih. Posebna panja posveena je informisanju zaposlenih o nainima prevencije i u tom smislu su prilagoeni standardi ienja prostorija i nabavljena su dodatna sredstava za higijenu. Osnovana je i posebna stranica na intranetu Banke EuroPORT, kojoj mogu pristupiti svi zaposleni, a koja sadri osnovne informacije o gripu i preventivnim merama. Pored toga, u filijalama Banke postavljeni su posteri koje je izdalo Ministarstvo zdravlja sa uputstvima o prevenciji gripa i kako prepoznati simptome.

Slika 13. Projekat finansiranja otvaranja Nacionalnog Pet Centra u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije

34

3. Eurobank EFG edukacija Eurobank EFG KOLARINE jedinstvena su inicijativa banke koja podrava kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji i na taj nain ulae u budunost zemlje u kojoj sa uspehom posluje. Do sada je preko 1.250 najboljih studenata Srbije nagraeno jednokratnim kolarinama u iznosu od po 1.000 evra, ime je Banka u ovaj program investirala vie od 1.250.000 evra. U 2009, Banka je u nagraivanje 100 studenata dravnih univerziteta u Srbiji (u Beogradu, Niu, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru) uloila 100.000 evra. Nagraeni laureati ispunjavali su i sledee uslove: pohaanje zavrne godine osnovnih/integrisanih studija ili status apsolventa, ostvaren prviput u akademskoj godini, prosena ocena tokom studiranja od 9,50 i vie, angaovanost u vannastavnim aktivnostima, istaknuto interesovanje za razvoj drutvene zajednice, liderski potencijal, odlina sposobnost komunikacije, aktivno poznavanje engleskog i/ili drugih stranih jezika.

Konkurs od 2007. godine administrira nezavisna neprofitna institucija Institute of European Education (IIE), koji predstavlja najveu meunarodnu instituciju u oblasti ekspertize visokog obrazovanja. Program Eurobank EFG KOLARINE u 2009. godini zabeleio je najvei odziv kod studenata zainteresovanih za apliciranje. Poreenja radi, u 2008. godini bilo je ukupno 315 registrovanih studenata,a u 2009. godini bilo je ak 782 registrovana studenta. Kako bi program pribliila svim zainteresovanim studentima, Banka je kreirala: o specijalnu podstranicu na internet prezentaciji koja omoguava pojednostavljeno on-line apliciranje, o stranicu Laureati Eurobank EFG KOLARINA 2008, gde su navedene biografije i postignua nagraenih studenata iz prethodne godine, kao i Facebook grupu Laureati Eurobank EFG KOLARINA, koja se redovno aurira fotografijama (preko 240), filmovima i TV snimcima (preko 20) i slikama dosadanjih medijskih objava. Laureatise pozivaju mejlom da se prikljue grupi, koja do sada broji preko 160 stalnih lanova. Eurobank EFG je u 2009. godini aktivno uestvovala i u mnogim drugim akcijama vezanim za edukaciju. Donacijom raunara Osnovnoj koli Bratstvo u Novom Pazaru, Banka je omoguila da acii nastavnici osposobe svoj kabinet za informatiku i tako se lake i bre edukuju. Takoe, raunari su donirani i nevladinoj organizaciji Hajde daU aprilu 2009. godine, Eurobanka se ukljuila i u tradicionalnu akciju Optine Vraar iz Beograda ,koja je bila namenjena nagraivanju uenika sa teritorije ove optine koji su na prijemnom ispitu za upis u srednju kolu u kolskoj 2009/10. godini postigli najbolje rezultate. Ve etiri godine unazad, Eurobanka je i u junu 2009. godini finansijski uestvovala u programu podrke talentovanim uenicima srednjih kola Srbije, koji Njegovo Kraljevsko Visoanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II Karaorevi prireuje na Belom dvoru u vidu tradicionalnog prijema za 500 najboljih maturanata iz svih srednjih kola u Srbiji. Podravajui ovaj program Eurobank EFG doprinosi adekvatnom kolovanju i usmeravanju mladih ljudi, koji predstavljaju budunost Srbije. 35

U septembru 2009. godine, Eurobanka se prikljuila programu UNICEF-a kola bez nasilja ka sigurnomi podsticajnom okruenju za decu, tako to je sredstva za realizaciju ovog projekta uputila Tehnikoj koli u Subotici. U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje zapoeta je pilot faza realizacije ovog programa u srednjim kolama u etiri grada u Vojvodini. Srednjokolski program je modifikovan u odnosu na osnovne kole i prilagoen uzrastu uenika koji e imati znatno aktivniju ulogu u ivotu kole kroz direktno uee u realizaciji obuke i kroz organizaciju kolskih akcija u saradnji sa odraslima. Razliite aktivnosti povezivae kolu, roditelje i lokalnu zajednicu u prevenciji i adekvatnoj intervenciji na nasilje. 4. Eurobank EFG jednakost Podrka osobama sa invaliditetom i njihovo ukljuivanje u normalne ivotne tokove jesu projekti na kojima Eurobank EFG radi sa velikom posveenou. Od 2005. godine, Eurobank EFG uspeno sarauje sa Centrom za razvoj inkluzivnog drutva (CRID) primenjivanjem principa Dizajna za sve na adaptaciji filijala, koje su na taj nain prilagoene za servisiranje svih osoba/klijenata (zaslepe/slabovide, korisnike invalidskih kolica, majke sa decom, starije ljudekoji se oteano kreu). Pored tri filijale koje je Banka do sada prilagodila osobama sa invaliditetom (u Beogradu filijala u Vasinoj ulici, u Novom Sadu u Bulevaru Mihajla Pupina i u Niu u Bulevaru Zorana inia), u 2009. godini, rekonstruisana jei filijala na Novom Beogradu u Bulevaru umetnosti. Kompletan projekat raen je u skladu sa principima Dizajna za sve Evropskog instituta za dizajn iinvaliditet, to jest, u skladu sa principima Meunarodne konvencije UN - a za promovisanje i zatitu prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom. Banka je u saradnji sa Centrom za razvoj inkluzivnog drutva organizovala edukaciju zaposlenih u filijalama i tako ukazala kako da se pravilno ophode u servisiranju klijenata sa invaliditetom. Novo poslovno sedite Eurobanke u Srbiji, Eurobank EFG Centar predstavlja primer jedne od retkih upravnih zgrada u Srbiji, koja je u potpunosti prilagoena radu i servisiranju osoba sa invaliditetom. Eurobank EFG Centar takoe je kreiran prema standardima Dizajna za sve Evropskog instituta zadizajn i invaliditet iz Dablina, u saradnji sa Centrom za razvoj inkluzivnog drutva. Adaptacija Centra obuhvatila je sledee: o postavljena je vertikalna platforma na ulazu u zgradu (jedinstvena u zemlji), koja omoguava pristup korisnicima invalidskih kolica, o postavljena je stepenina platforma na prilazu nagornje spratove, koja takoe omoguava pristup korisnicima invalidskih kolica, o otvor za bankomat je postavljen na odgovarajuoj visini tako da korisnici invalidskih kolica mogu nesmetano da ga koriste, o postavljeni su toaleti za osobe sa invaliditetom, o u konferencijskoj sali Vuk Karadi postavljena je induktivna petlja za korisnike slunih aparata (prvi poslovni objekat u Srbiji sa ovim ureajem), o liftovi su sa tasterima na Brajevoj azbuci, o sve kancelarije koje imaju stepenik (prag), umesto toga poseduju rampu kosu ravan, ime je postignuta pristupanost za osobe koje se oteano kreu, to jest omogueno je bezbedno kretanje svih korisnika i olakan rad slubi za prenos tereta, o visina pulta blagajne je sputena tako da korisnici u invalidskim kolicima mogu nesmetano da obavljaju poslove, a postavljenesu i podne gumene obloge koje

36

naglaavaju pravce komunikacije i pomau klijentima sa oteenim vidom (slepi i slabovidi) dalake obave svoje aktivnosti u banci, o ujedno, instalirana je taktilna tabla sa naglaenim pravcima komunikacije u filijali u prizemlju.

Slika 14. Reklamni plakat Eurobank EFG jednakost Eurobank EFG i zatita ivotne sredine Unapreenje efikasnosti u pogledu zatite ivotne sredine podstie poslovanje i konkurentnost u vidu konstantnog smanjenja operativnih trokova i pronalaenja novih poslovnih mogunosti. Svakodnevno poslovanje Eurobank EFG u Srbiji direktno utie na ivotnu sredinu, pre svega zbog potronje energetskih resursa nastalih iz operativnog poslovanja, potronje papira, ali i transportnih potreba zaposlenih. Treba napomenuti da postoje dve vrste ekolokih uticaja neposredni uticaji koji proizlaze iz svakodnevnog poslovanja filijala i ostalih poslovnih kancelarija i posredni uticaji koji nastaju prilikom interakcije s klijentima i dobavljaima. Eurobank EFG je tokom 2009. godine unapredila svoje aktivnosti u cilju zatite i ouvanja okoline, kao i smanjenja trokova vezanih za korienje energetskih resursa. Poboljanju ivotne i radne sredine doprineli su sledei, kljuni elementi, od kojih su neki po prviput implementirani u novoj upravnoj zgradi, Eurobank EFG Centru, tokom 2009. godine: Ostvarivanje optimalne redukcije u potronji energije Zaposlenima su date preporuke u vidu edukativnih postera, da posle radnog vremena iskljuuju energetske resurse - svetla, raunare, drugu elektrinu opremu i klima ureaje. U poslovnim prostorijama banke ugraen je sistem rasvete koji znatno utie na utedu energije, odnosno, ugraene su tedljive sijalicetipa compact fluo od 18 W i 26W. Sistem grejanja i hlaenja je instaliran u skladu sa najsavremenijim meunarodnim ASHRAE standardima - temperatura kancelarija usklauje se sa spoljnom temperaturom i omoguava racionalnu upotrebu elektrine energije. Sve to dovelo je dosmanjenja potronje energije u odnosu na prethodnu godinu. Konkretno, u 2009.godini za ukupnu 37

povrinu koju banka koristi, od priblino 39.500 m2, potroeno je 7.822.774,44 kwh ili 236,41 kwh/m2 struje, to predstavlja utedu od 15 odsto u odnosu na 2008. godinu (za povrinu od 35.500 m2). Transport Zagaenje prouzrokovano slubenim putovanjima predstavlja jedan od glavnih, indirektnih uticaja finansijskih institucija na ivotnu sredinu. Obzirom na to da je kretanje od kljunog znaaja za rad bankarsko-finansijskihorganizacija, vrlo je vano da nai izbori budu ekoloki ispravni i efikasni kako bi se, u najveoj moguoj meri, ublaio negativan uticaj slubenih putovanja. Eurobank EFG je pokrenula veliki broj inicijativa koje imaju za cilj redukciju slubenih putovanja, ali i redukciju ekolokog uticaja koji svakodnevni prevoz radnika do radnog mesta i nazad ima. Slubena putovanja u inostranstvo u 2009.godini smanjena su za ak 49 odsto u odnosu na 2008.godinu. Ona su najveim delom redukovana korienjem najsavremenijeg sistema za videokonferencije koji banka ima u dve svoje prostorije u poslovnoj centrali, Eurobank EFG Centru, kao i uvoenjem e-learning kurseva. Potronja vode Potronja vode, kao jednog od najvanijih svetskih resursa, udvostruila se u proteklih 50 godina, to je uticalo na to da i u Srbiji nema dovoljno vode za pie. Globalno zagrevanje, koje dovodi do pojave klimatskih promena, sve je oiglednije i u naoj zemlji, pa je kontrola potronje vode vana ne samo zbog niih rauna, ve i zbog odgovornosti prema okruenju i generacijama koje dolaze. Eurobank EFG je tokom protekle godine tedela vodu na razne naine, to je rezultiralo potronjom 28.060,18 m 3 vode u 2009. godini ili 0,848 m3/m2, to je za osam odsto manje nego u 2008. godini. Banka i zaposleni su to uspeli zahvaljui, izmeu ostalog, i upotrebi aparata za pijau vodu, potronji ekolokih, hemijskih sredstava kojima nije dodatno potrebna voda da bi izvrili svoju funkciju u odravanju poslovnih prostora, neprekidnoj kontroli i monitoringu vodomera i brzim reakcijama usluaju curenja. Ekoloki uinak Eurobank EFG prati se na osnovu odreenih, merljivih indikatora. Takav nain rada daje podrku nastojanju da se obezbedi transparentan rad, ali i da se pobolja uticaj banke na ouvanje ivotne sredine. Najei faktori koji se koriste za ocenu kljunih indikatora ekolokog uinka su ukupna povrina i broj zaposlenih. Ukupna povrina svih filijala i administrativnih zgrada Eurobank EFG u 2009. godini iznosila je 39.500 m2. Kod izbora sanitarija, posebno je voeno rauna o ugradnji vodokotlia s mehanizmom za dva nivoa vode niim i viim, tako da se i njihovom pravilnom upotrebom potronja vode smanjuje. Reciklaa Ciklus pravilnog ekolokog upravljanja ivotnim vekom materijala unutar jedne organizacije poinje sa smanjenjem potronje, zatim prelazi na ponovno korienje materijala i zavrava se reciklaom. U skladu sa tim dobro poznatim principom, jedan od kljunih ekolokih ciljeva Eurobank EFG u proteklom periodu bila je racionalizacija i kontrola potronje papira. U okviru akcije Ja recikliram papir, a ti?, osim zaposlenih, koji u svojim radnim prostorijama imaju postavljene specijalne kante za reciklau papira, i dobavlja Eurobanke, kompanija MVM, aktivno se ukljuila uprojekat recikliranja. 38

Kompanija MVM se bavi pozicioniranjem promotivnog materijalau svim filijalama i poslovnim centrima Eurobank EFG u Srbiji. Tokom akcije Ja recikliram papir, a ti?, MVM je povukao i reciklirao materijal koji se vie ne koristi. Do kraja 2009. godine, Eurobank EFG i kompanija MVM zajedno su prikupili ukupno devet tona nesortiranog belog papira i na taj nain sauvali 11 tona stabala. Ujedno, biorazgradivi materijal posluio je za izradu promotivnih kesa banke, a Izvetaj korporativne drutvene odgovornosti za 2008. godinu tampan je na reciklanom papiru. Eurobank EFG je, u 2009. godini, zapoela i sa implementacijom novih projekata koji e svojom daljom primenom znatno uticati na dodatno smanjenje potronje elektrine energije, papira, tonera. U pitanju je MPS projekat koji karakteriu upotreba multifunkcionalnih ureaja koji emituju manje energije i proizvode manje ugljendioksida, kao i reenje kojim je organizovano tampanje dokumenata tako da maksimizuje korienje papira. Multifunkcionalni ureaji su podeeni na dvostranu tampu i tzv. economy mode, to utie na smanjenu potronju papira i tonera. Re je o ureajima koji u sebi poseduju skener, faks, fotokopiri tampa, to doprinosi adekvatnoj utedi kako papira, tako i novca. Vano je istai i to da jedan takav ureaj moe koristiti vei broj korisnika, ima poziciju centralnog ureaja i viestruko je funkcionalan, jer se zahvaljujui njemu istovremeno smanjuje potronja energije i potronja skupog kancelarijskog materijala poput papira i tonera. Osim smanjene potronje i materijala za tampu u 2009. godini, Eurobank EFG je svojim klijentima ponudila i mogunost provere stanja na raunu posredstvom e-B@nkinga. U okviru ove opcije,izvodi se klijentima dostavljaju elektronskim putem (gde god propisi to dozvoljavaju) to utie na dodatno smanjenje potronje papira, trokova tampe i potarine. Eurobank EFG, osim reciklae papira, reciklira i IT opremu koja se vie ne koristi i koja je otpisana. Tako je tokom 2009. godine reciklirano 11.356 kg IT opreme. Dobavljai Veina velikih dobavljaa banke (npr. dobavljai za kancelarijski materijal, arhiviranje, IT opremu, odravanje higijene) vodi rauna o otpadnom materi