D R U [ T V O

1966. isklju~en i iz Saveza komunistaJugoslavije. Najte`e i najneosnovanijeoptu`be protiv Aleksandra Rankovi}aiznela je Komisija SIV-a, koja je formi-rana u septembru 1966. Godine, ipredsednik te komisije Avdo Humo uekspozeu na sednici Saveznog ve}aSavezne skup{tine 9. decembra 1966, kojije rekao da je “pu~isti~ka zavereni~kagrupa okupljena oko AleksandraRankovi}a“ poku{ala putem zavere dasru{i ustavni poredak i uzme vlast u svojeruke.

Istori~ar Svetko Kova~ tvrdi dase Brionski plenum mo`e razumeti tekako se znaju pripremne radnje za ovakvpoliti~ki odstrel Aleksandra Rankovi}a.

– Sve je po~elo marta 1962.godine, kada je odr`ana do tada najdra-mati~nije sednica Izvr{nog komitetaCentralnog komiteta Saveza komunistaJugoslavije – ka`e Kova~, ina~e, koautorknjige o slu~aju Rankovi}. – Na ovojsednici Tito i Rankovi} su zastupali tezuo potrebi ja~anja jugoslovenske federaci-

je, nasuprot stavovima hrvatske i slove-na~ke delegacije koje su zagovaraledecentralizaciju i konfederalni koncept.Slede}e, 1963, godine Kardelj je radio nanovom ustavu i, kada je Rankovi} shva-tio da je njegova prikrivena ideja konfed-eracija, pitao je Tita {ta je opasnije zaopstanak Jugoslavije – njegov federalizamili separatizam republika.

Prelomni dogadjaj bio je potomOsmi kongres SKJ, odr`an u decembru1964, na kome su promovisanisamoupravljanje, slabljenje funkcija fed-eracije i ja~anje republika, ~ime jeRankovi}ev koncept do`iveo poraz.

U novembru 1965. Tito je poz-vao Dobricu }osi}a i rekao mu da sepla{i Rankovi}eve i Kardeljeve frakcije,ali je srpski pisac shvatio da Tito uRankovi}u vidi najopasnijeg protivnika.Ne znaju}i za ovo, Rankovi} je 2. janu-ara 1966. pozvao }osi}a u Dobanovce inagovestio mu sukob sa Titom. Posledva-tri meseca ponovo ga je pozvao irekao da je sve u redu.

Tito je u februaru 1966. naBrionima rekao Stamboli}u i Veselinovuda Rankovi} “zna da se prislu{kuju Titovitelefoni“. Stamboli} je sugerisaoVeselinovu da o ovom ne upoznajeRankovi}a, ali je to Veselinov ipak ura-dio. Medjutim, Rankovi} nije reagovao nina ovo upozorenje.

– Posle ovoga je Tito doneodefinitivnu odluku da iz politi~kog `ivotaelimini{e Aleksandra Rankovi}a i tada supo~ele konkretne pripreme za realizacijutog plana – otkriva Svetko Kova~, koji jekao na~elnik Vojne kontraobave{tajneslu`be otkrio da Alekansar Rankovi} nijetajno prislu{kivao Tita.

Znaju}i da glavna prepreka zaRankovi}evo uklanjanje mo`e biti slu`babezbednosti, gde je Rankovi} imao velikiautoritet, napravljen je plan da se onakompromituje i oslabi.

– Zbog toga je izmi{ljena aferaprislu{kivanja, odnosno da je ova slu`basa znanjem Rankovi}a prislu{kivala Tita– ka`e Svetko Kova~.

^itava politi~ka smenaAleksandra Rankovi}a je pretvorenapotom u “velikosrpsku aferu”, iako Lekanije bio srpski nacionalista, ve} pre svegakomunista i Jugosloven, {to je rezultiralosmenom oko 600 srpskih kadrova iz poli-cije i vojske. Istovremeno, PetarStamboli} kao srpski komunista, i VeliDeva kao politi~ki predstavnik Albanaca,tra`ili su od Tita da ih uhapsi i stavi uzatvor.

– Uklanjanje Rankovi}a nanajbrutalniji na~in bio je uvod u razbijan-je Jugoslavije. Iza sklanjanja Rankovi}anajpre je stajao Tito, ali, zapravo, iza

toga stoje Edvard Kardelj i StevoKraja~i}, predstavnik Kominterne izZagreba, isti onaj koji je Srbima uJasenovcu rekao: “{ta ho}ete, zar vasnismo dovoljno ubili ovde u Jasenovcu?“Srpska javnost je, medjutim, taj obra~unvidela kao obra~un sa Srbijom i srpskimnarodom – utvrdio je istori~ar Milo{Kovi}.

Posle politi~ke likvidacijeRankovi} se povukao iz javnog `ivota.Leka i njegovi ~lanovi porodice dobili supolicijsku pratnju. Oduzeti su im paso{i,a supruga Slavka je isterana sa posla.

Tito je i dalje {irio strah od svogkuma i njegovih simpatizera. Govorio jejavno:

“Rankovi}evci rade. Nemojtenama govoriti, pa nemamo nikakvogmaterijala. Rade oni odli~no. Dobro, jesteli vidjeli one slike gdje se oni sastaju?Niste. Ja imam te slike. Ali u javnostinisam vidio distanciranje od tih ljudi,nisam vidio u javnosti distanciranje.“

Otuda je i po~etkom sedamde-setih postojala realna opasnost, koju suose}ali ~lanovi Rankovi}eve porodice, daLeka bude fizi~ki likvidiran.

– Bilo je to vreme kada smodoslovno strepeli za njegov `ivot.Dr`avnog neprijatelja broj jedan Udba iKOS su tada pratili na svakom koraku.Naravno, bili smo svesni da su hteli daga fizi~ki likvidiraju, mi to ne bismouspeli da spre~imo, i pored sve brige inapora. Svi smo `iveli u toj psihozi. Lekanikad i nikud nije i{ao sam. Uvek je uznjega bio neko od nas i to, sada mogure}i, sve troje smo bili naoru`ani – iSlavka i Mi}a i ja. De`urali smo no}u, nasmenu, i tako godinama – posvedo~io jejednom prilikom Lekin sin SlobodanRankovi}.

Kada je Josip Broz umro, u maju1980. godine, ~inilo se da je Lekakona~no bio spreman da ozbiljnije otvorineke teme iz svog politi~kog `ivota.Na`alost, umro je 20. avgusta 1983.godine u Dubrovniku, pre nego je otkriojavnosti istinu o svom stradanju.

11Oktobar 2017. www.serbianmirror.com

ZABRANJEN POSLE SMRTII kada je Leka umro 1983. komu-

nisti su branili da se pominju i on i nje-gova porodica. Na sahrani je bilozabranjeno da se daju ~itulje, izuzevporodici, i to samo jedna na dansahrane. Nije bilo dozvoljeno da se odLeke oprosti bilo ko od porodice ili pakneko u ime porodice. Porodici nijedozvoljeno da otkupi dr`avnu ku}u ukojoj su `iveli. Knjiga se}anja njegovesupruge Slavke je zabranjena za proda-ju u knji`arama.

DEMONSTRACIJA SRBANa sahrani Aleksandra Rankovi}a

bilo je 100.000 ljudi, koji su uzvikivali:“Heroj Leka, Heroj Leka... “

– Moj otac nije bio srpski nacional-ista, ve} Jugosloven i komunista.Sklonili su ga da bi razbili SFRJ.Rankovi}eva sahrana bila je prvamasovna demonstracija Srba zbogpot~injenosti u Titovoj Jugoslaviji –tvrdi njegov sin Slobodan Rankovi}.

I N M E M O R I A M

Napustio nas je jo{ jedan velikan srpskog glumi{ta

12 Oktobar 2017.

Legendarni srpski glumac ireditelj Ljubi{a Samard`i}preminuo je nakon te{kebolesti 8. septembra 2017. godine,u 81. godini. Sahranjen je naNovom groblju u Beogradu.

Na sre}u, kroz `ivot samhodao uspravno, ponosno i nasme-jano – govorio je Ljubi{aSamard`i}, legenda srpskog ijugoslovenskog glumi{ta.

U javnosti se poslednjiput pojavio 30. marta na otvaranju64. Beogradskog festivala doku-mentarnog filma, manifestaciji kojaje i otvorena njegovim biografskimdokumentarcem “Panta Rei“ koji,izmedju ostalog, obuhvata ~itavspektar likova. Od oca rudara dosupruge Mire, koja mu je velikapodr{ka ~itav `ivot i koja je i tadabila uz njega kao veliki oslonac.

Samard`i}ev dokumen-tarac kroz intimno svedo~anstvo,od skromnog detinjstva u provinci-ji preko dolaska u Beograd i studi-ja na Akademiji do velike karijere,doneo je i skicu za portret doma}ekinematografije i upe~atljivu slikujednog vremena.

- Nemam re~i. Uzbudjensam. Ovaj moj dokumentarni filmje pao u vreme kada me zdravljene slu`i, ali u svakom slu~aju –idemo dalje – rekao je tada krozosmeh.

A pre oko dve godine napitanje koji mu je osnovni utisakkada se osvrne na svoj `ivot, kari-jeru… rekao je: “Bilo je ra{ta iroditi se!

Odrastao sam u ~estitojrudarskoj porodici, rano ostao bezoca, divio se majci, ‘tigrici’, kojanas je izvela na put sa mizernomrudarskom penzijom. A bilo nas jetroje dece. Iz takvog detinjstvashvatio sam da sirotinja nije najs-

tra{nija stvar koja mo`e da se desiu `ivotu. Kako sam rastao sasvakodnevnim dramama kraj rudni-ka i kada su zlohudne sirenenajavljivale zlo u jamama, bio samop~injen etikom, dobro~instvom isolidarno{}u rudara i ubrzo samshvatio smisao opstanka u `ivotu.Na veliku sre}u, ubrzo sam sreosvoju suprugu Miru, kojoj dugujemzahvanost za ~estitost, instinkt inesvakida{nju inteligenciju“.

Dom mu je, kazao je,uvek bio najva`nije upori{te.

“Porodica je uvek bilaosnov svih mojih `ivotnih premisa.Mog morala, ku}nog vaspitanja,harmonije unutar ku}e, vredno}e,po{tovanja ~oveka... Na sre}u, svevreme kroz `ivot hodao samuspravno, ponosno i nasmejano,iako je smeh mnoge iritirao... Ali,opstao sam zahvaljuju}i prijatelji-ma. I danas su mi na srcu sudbin-ski susreti sa Brankom Bauerom,Ivanom Hetrihom, HajrudinomKrvavacem, Puri{om Djordjevi}em,Krstom Papi}em, Bo{tjanomHladnikom, Acom Djordjevi}em,@ikom Mitrovi}em...“

Upitan mo`eli se re}i,makar unazad gledano, da je imaoneki moto, geslo u `ivotu, bes-pogovornim tonom, uz {armantansme{ak rekao je:”’Ubi concordiaibi victoria’, u prevodu, ‘gde jesloga, tu je i pobeda’”.

Dobitnik je nizapresti`nih nagrada, medju kojima jei “Zlatni lav“ Venecijanskog festi-vala, priznanje koje je osvojio zaulogu u filmu “Jutro“ Puri{eDjordjevi}a koji je te 1968. brilji-rao na Mostri gde je i njegova tako~esta partnerka koju je dubokocenio Milena Dravi} nagradjena“Zlatnom ru`om”…

A povodom svojih nagra-

da kazao je:“ Ponosim se {to samotvorio svoj legat u Jugoslovenskojkinoteci sa {est osvojenih Zlatniharena u Puli, sa brojnim nagradamaza re`iju i produkciju, sa najve}omnagradom AVNOJ, negda{nje namvelike zemlje i Zlatnim lavom kojisam dobio u Veneciji, rame uzrame sa Luisom Bunjelom.Ponosim se i {to sam potom odbioponudu najve}ih filmskih produce-nata i reditelja iz Amerike da nas-tavim karijeru na Zapadu.

Bio sam ponosan na tusvoju odluku i nikada se nisampokajao. Sa~uvao sam svoju ljubav,delio sa suprugom Mirom radostradjanja na{e dece, unuka i zajed-

no smo nastavili ponosno dakora~amo prostorima svih zemaljavelike Jugoslavije i sveta“.

Na pitanje da iz svogbogatog opusa izdvoji uloge kojesu za njega iz bilo koga razlogaposebno va`ne, odgovorio je:

“Ima ih vi{e. UlogaLampasa u filmu ‘Savamala’ @ikeMitrovi}a, zatim Valentina u‘@ivot je lep’ Bore Dra{kovi}a,Ma~ka iz filma ‘Hamlet u Mrdu{iDonjoj’ Krste Papi}a, Malog u

‘Jutru’ Puri{e djordjevi}a, {urde iz‘Vru}eg vetra’ Ace Djordjevi}a,Crnog Roka iz ‘Kuda idu divljesvinje’ Ivana Hetriha... To su ulogekoje su ‘ponele’ publiku, ako

ho}ete – sva gledali{ta negda{njenam velike zemlje i mnogih zemal-ja Evrope i sveta“.

U razgovoru o na~inu nakoji se ~ovek odnosi prema `ivotu,sopstvenim gre{kama takodje, opercepciji onog {to ljudi samimasebi odrede kao bitno… izmedjuostalog, rekao je:

“Svakog iole pribranog imisle}eg ~oveka boli ru`enjedrugih zlobe radi, pasjaluka, a u`ivotu mi nikada nije bio cilj danekog javno ‘opljujem’ i unizim,jer to pe~e razumna ~oveka u kojei sebe ubrajam.

Uvek sam obuzdavaosvoj prgav jezik. Sa~uvao sam dos-tojanstvo, svestan da se u mojimgodinama gasi mr`nja i zavist, kojisu svojstveni vremenu kada mlad~ovek uska~e u stvarala~ki voz, uvoz ala i zala. Veliki Ivo Andri} birekao: ‘Biti ~ovek, rodjen bezznanja i bez svoje volje, ba~en uokean postajanja. Moram plivati.Postojati. Izdr`ati pritiske sveta okosebe, sve sudare, nepredvidjene,svoje i tudje postupke... izdr`ati isvoju misao o svemu tome’„.Ukratko – biti ~ovek.

O Mileni Dravi} i BorisuDvorniku

Iz filma u film, od“Prekobrojne“, “Lita vilovitog“,“Bitke na Neretvi“... Boris i jasmo gradili po{tovanje koje nikadnije presahlo. Kad nas je napustio,sa du`nim po{tovanjem oti{ao samda ga ispratim na splitskomgroblju. Ponosim se na{im neukal-janim drugovanjem. A Milena jebila i ostala koleginica premakojoj gajim ogromno po{tovanje idivljenje. Zajedno smo gradili isagradili kreacije koje plene i dandanas. Milina je raditi sMilenom…

LEGENDARNI LJUBI[A SAMARD@I]

Ovogodi{nji Srpski filmski festival ^ikago, posve}ujemovelikanu i legendi Jugoslovenskog i srpskog filma LJubi{iSamard`i}u. Pored toga {to }emo prikazati njegov posled-nji dugometra`ni dokumentarni film, njegov testament“PANTA REI” posebnu pa`nju posveti}emo njegovom delui doprinosu na{oj kinematografiji.

U knjigu `alosti, koju }emo po zavr{etku festivala poslatinjegovoj porodici, ima}e prilike da se upi{u svi po{tovaociovog velikan filmskog platna i na taj na~in iska`u po{tovan-je prema njegovom radu, koji je ostavio dubok trag u na{ojfilmskoj produkciji.

N A [ I U S V E T U

Pi{e: Marko Lopu{ina

Uvek kada me u Americi pitajuodakle sam, ja im odgovaram dasam iz zemlje u kojoj je naroddobar, istorija bogata, kuhinja izvrsna, apriroda prelepa. I kada mi Amerikanci neveruju, ja im pustim svoje snimke iz Srbije.Sada sam odlu~ila da ~itava Amerika vidimoju Srbiju.

Ovako govori Vlada Vladi}, vlas-nik agencije “Cooking and Kids“,zvani~no {ampion SAD u pripremanjude~je hrane, promoter pravoslavne tradicijei kuhinje na Zapadu, i doma}ica izKalifornije. Ona svake nedelje u Americidr`i predavanja u okviru svoje komune“Vlada’s Seeds of Life“ sa kojom saradju-ju velike ameri~ke zdravstvene i humani-tarne organizacija. Do{la je u Srbiju na trinedelje da snimi dokumentarni film zaAmerikance.

– Posetila sam Beograd, NoviSad, Ni{ i Pirot, sva druga istorijska mestai snimila TV seriju o zemlji divnog narodasa bogatom tradicijom. Pravili smo srpskiajvar, u{tipke, ro{tilj, peglane kobasice ipoku{ali da kroz pripremanje hrane, kojaokuplja sve ljude oko trpeze,Amerikancima do~aramo Srbiju. Film }ebiti emitovan u Kaliforniji na IEMG tele-viziji iz San Bernardina, KOCT televiziji iDel Mar TV iz San Dijega, kao i ETV izIst Havena u Konektikatu – otkriva namVladanka (Jovanovi}) Vladi}.

Rodjena je u selu Medja{i kodBijeljine. Zavr{ila je Medicinsku {kolu uBeogradu, a Vojnu {kolu u Rajlovcu.Radila je u Vazduhoplovnom zavodu u

Batajnici, ali se 1989. odselila u SAD. UFloridi je 1993. sa mu`em otvorila dvarestorana. Kada su ih prodali, preselili su seu Kaliforniju 1998. i otvorili gradjevinskufirmu. Kao udovica danas `ivi sa svojomdecom Mikaelom i Markom.

Gospodja Vladi} je kao~etvorostruki {ampion de~je kuhinje uSAD, dobila podr{ku medjunarodne organi-zacije CVI2, koja je uvrstila u svoj pro-gram rada za narednih pet godina. Njeneobrazovne televizijske emisije i spotovegleda vi{e miliona Amerikanaca.

– Glavni manekeni na sajtu idegustatori su moja deca, majka, tetka irodbina. Moj sada{nji cilj je da Americi isvetu predstavim srpski narod u najboljemsvetlu. Zato sam o svom tro{ku snimiladokumentarni turisti~ki film, u {est nastava-ka, o istoriji, kulturi i ljudima u Srbiji –ka`e Vlada Vladi}, koja je sa kamermanomovih dana obilazila srpske sabore, festivalei priredbe po Srbiji.

Snimila je berbu gro`dja uSremskim Karlovcima, konji~ke i hajdu~keigre u Po`arevcu, ro{tiljijadu u Leskovcu,vinske podrume i sala{e u Novom Sadu iokolini, Kalemegdan, Muzej Nikole Tesle,Narodnu skup{tinu, tvrdjavu Magli}, kanjon

Dunava i ostale lepote Srbije.– Srbija je bogata zemlja, narod

je divan ima plemenitu du{u i to trebaprikazati Amerikancima kroz pri~u o rod-noj zemlji, vo}u i povr}u, koje se spremana stari na~in. Moja kamermanka jeodu{evljena slatkim svadbarskim kupusom,

belim sirom i kobasicama iz Pirota,doma}im sokovima i paprikama. Na{i ljudisu bili ljubazni doma}ini, onako kako onito uvek umeju da budu i to mi je pomog-lo da kamerom prenesem ameri~kimgledaocima atmosferu pravog narodnog`ivljenja u Srbiji – zadovoljna je autorkaovog filma Vlada Vladi}.

Oti{la je u Ameriku sa hiljadu satisnimljenog materijala, u koji treba da mon-tira snimke sa Egzita i iz Gu~e, kako biprikazala i scene narodnog veselja u Srbiji.Dokumentarni film u {est epizoda bi}epredstavljen ameri~koj publici pod imenom“Virgin Land“ za Bo`i} na ~etiri televizijeu Americi.

Najbolji de~ji kuvar u SAD, doma}ica Vlada Vladi} snimila u na{oj zemlji dokumentarni film ”Virgin Land”

SRBIJA NA AMERI^KOJ TELEVIZIJI

^ARI SRPSKE PRESTONICE

– Snimaju}i po Beogradu shvatilasam da je na{a prestonica izrasla usvetsku metropolu. I da nije mogu}e ujednoj epizodi prikazati svu rasko{`ivota u Beogradu. Zato sam odlu~ilada idu}e godine za ameri~ku televizije ipubliku snimim poseban film o prele-pom gradu na u{}u Save u Dunav –obe}ala nam je na rastanku VladaVladi}.

Posetila sam Beograd, Novi Sad, Ni{ i Pirot, sva druga istorijska mesta i snimila TV seriju o zemlji divnog naroda sa bogatom tradicijom.Serijal }e biti emitovana za Bo`i} na ~etiri televizije u Americi, ka`e Vlada Vladi}

TONY S KALOGERAKOS ATTORNEY AT LAW

* Li~ne povrede* Povrede na poslu

* Povrede u saobra}ajnim udesima, ne brinite, obratitese sa punim poverenjem advokatskoj firmi specijalizo-vanoj u toj pravnoj grani. Oni }e vas za{titi i re{iti va{

slu~aj u va{u korist, na najbolji mogu}i na~in.

Prepustite va{ problem profesinalcima iz stru~nog timaadvokatske firme gospodina Kalogerakosa

Ne brinite, oni govore srpski jezik!

13www.serbianmirror.comOktobar 2017.

I N T E R V J U

14 Oktobar 2017.

Usrpskoj kinematografiji nedavno sepojavio jedan neobi~an film “Ime:Dobrica, Prezime: nepoznato“, kojije zapravo bajka za odrasle, o tome kako bisvet bio pravedan, a `ivot lep, samo kada bi~ovek bio dobar. Deo {arma ovog filmaproizlazi iz ~injenice da glavni karakter ufilmu tuma~i jedan od najomiljenijihglumaca sa ovih prostora — Slavko [timac.Po~eo je svoju karijeru u jedanaestoj godi-ni `ivota i do sada je snimio oko 70 filmo-va, serija i predstava. Njegov bogati films-ki opus poslu`io je autoru Srdji Penezi}u dauradi ne{to {to je prvi put uradjeno u istori-ji filma: da koristi neke delove iz njegovihranih filmova i da ih uklapa u novosniml-jeni materijal, kako bi ilustrovao rani `ivotglavnog junaka u filmu.

Rezultat ovog zahvata je da gledaociposmatraju kako Dobrica bukvalno odrastapred njihovim o~ima. Ovo daje filmu izuzetnusnagu i autenti~nost, dok nas u isto vremepodse}a na zlatne momente jugoslovenskogfilma koriste}i materijal iz legendarnih filmo-va “Vuk samotnjak“, “Sala{ u Malom ritu“,“Vlak u snegu“, “Specijalno vaspitanje“ i“Varljivo leto“. I dok je Slavko [timac odras-tao pred filmskim kamerama, veliki deo pub-like je odrastao zajedno sa njim.

Srpski filmski festival ^ikago savelikim zadovoljstvom predstavi}e ovaj filmameri~koj publici, a specijalni gost festivalabi}e glavni glumac filma Slavko [timac.Omiljeni junak na{eg detinjstva, iako retkopri~a za medije, na{ao je vremena izmadjubrojnih snimanja i pred dolazak u ^ikagorado se odazvao na na{ intervju.

U filmu “Ime: Dobrica...” igrateglavnu ulogu. Kako je do{lo do saradnje sascenaristom Srdjom Penezi}em?

- Mi se dugo poznajemo, dobri smoprijatelji i `eleli smo da uradimo ne{to {to bibilo pozitivno i sasvim druga~ije od filmovakoji se prave u na{em regionu… Srdja jenapisao scenario, a ja sam se bavio likom kojiigram, Dobricom.

Prvi put u doma}em filmu, jedanglumac gradi svoj lik od detinjstva dosada{njosti. Kakva tehnika je u pitanju ikako ste do{li na ovu neobi~nu ideju?

- Na ovu ideju je do{ao rediteljSrdja. Smatrao je da je to prilika da se uradine{to {to u stvari niko do sada nije uradio ukinematografiji. Imamo istog glumca urasponu od 40 godina. Zahvaljuju}i tome {tosu kamere ispratile moje odrastanje na filmu,bilo je dosta materijala koji se mogaoupotrebiti za scene u “Dobrici“. Materijal kojije Srdja koristio je bio u jako lo{em stanju nafilmskoj traci, pa je skeniran sa negativa, pre-bacivan na digitalni format, o~i{}en, da bi semogao uklapati u novosnimljenu pozadinu.

Mo`e li u `ivotu, kao na filmu,

dobar ~ovek da podstakne i druge da bududobri?

- Naravno da mo`e. ^ovek je soci-jano bi}e koje stoji i postoji tj. ostvaruje se uodnosu prema drugom bi}u. Naro~ito kad tajdrugi ~ovek isijava vrline kao {to su dobrota,plemenitost, nesebi~nost, trpljenje… Neko jerekao da bi svi `eleli da imaju takvog ~ovekaza prijatelja, pa ~ak i oni koji su sasvimrazli~iti, da ne ka`em zli. Dobrota razoru`avai one najokorelije…

Glavna poruka filma jeste da bi sviljudi mogli biti dobri, jer to je su{tina ljud-skog bi}a, to je ono savr{eno ~emu te`imo.

Film ima jo{ jednu neobi~nost kojaga izdvaja od uobi~ajenih, a to su ilus-tracije. Otkud ta ideja i ko je autor?

- Ideja je Srdjina. Bilo mu je potreb-no da spoji razli~ite sekvence u toku monta`efilma pa je zamolio akademsku slikarkuVesnu Golubovi} da iscrta i koloristi~ki obra-di scene koje }e se povezivati.

Reditelj Penezi} je ina~e autordugometra`nog animiranog filma “Film noir“(2007), tako da je ve} imao iskustvo iafinitet u radu sa animiranim,crta~kim aspektom filma.

Serija “Ubice mogoca“, u kojoj takodjeigrate, postigla je ogromnugledanost. Po ~emu se onaizdvaja u moru serija saovih prostora?

- Po svojojdinamici. @anru. Ljudi voleda gledaju takvu vrstu seri-ja.

Emir Kusturicaje nedavno izjavio da stevi njegov gluma~ki uzor.Kako se ose}ate kada vamjedan takav filmski genijeuputi najve}i kompli-ment?

- Hvala Emiru nakomplimentima. Mi se

dugo poznajemo i mnogo smo saradjivali,po~ev{i od njegovog prvog dugometra`nogfilma “Sje}a{ li se Dolly Bell“.

Kada vas ljudi danas sretnu naulici, sa kojom ulogom vas prvo povezuju,sa onima iz de~ije i mladala~ke faze, ili sanovijim filmovima?

- Kako ko. Povezuju me sa svimulogama i to mi je drago, zato {to ~esto vidimda su jo{ uvek aktuelni filmovi koje samdavno radio.

Sa kim ste se dru`ili dok ste neko-liko godina `iveli i radili u Njujorku i {tamislite o na{oj dijaspori?

- Dru`io sam se sa raznim ljudima.Od ljudi iz biv{e Jugoslavije do Amerikanaca.Nisam nikad razmi{ljao o terminu dijaspora.

Srpski filmovi i predstave kojesti`u iz Srbije u SAD su do poslednjegmesta rasprodati. Kakav je va{ utisak, ~egasu na{i iseljenici najvi{e `eljni iz zavi~aja?

- Normalno je da su ljudi radoznalida vide filmove iz zemlje iz koje su do{li.Razli~iti ljudi o~ekuju razli~ite stvari i te{koje definisati ~ega su najvi{e `eljni. Kvalitet jemo`da jedini ispravan odgovor.

Ho}e li na{a publika u ^ikaguimati ~ast da vas uskoro u`ivo vidi i ugostiu svom gradu?

- Naravno. O~ekujem da se vidimo7.novembra u ^ikagu.

Marijana Maljkovi}

Ekskluzivno za Ogledalo - Slavko [timac

Ime: Dobrica,prezime:

nepoznatoFestival filmske re`ije

(LIFFE) dodelio je nagradu“@ivojin Pavlovi}“ za afirmaci-ju srpskog filma glumcuSlavku {timcu za film “Ime:Dobrica, Prezime: nepoznato“Srdje Penezi}a. Pored re`ijePenezi} je napisao i scenario,a producent filma je VesnaGolubovi}, koja je ujedno iscenograf.

Uz [timca u naslovnoj ulozi,gluma~ku ekipu ~ine: HanaSelimovi}, Mirjana Jokovi},Bogdan Dikli}, RenataUlmanski, Miodrag MrgudRadovanovi}, VladicaMilosavljevi}, Sergej Trifunovi},Marko Ba}ovi}, BojanDimitrijevi}, Rada Djuri~in,Branislav Le~i}, Milan CaciMihailovi}, Gordana Djurdjevi}Dimi}, Neboj{a Dugali} kaonarator i, prvi put na filmu,devoj~ica Helena Jakovljevi}.

SINOPSISDobricu `ivot nikada nije

mazio. Ipak, da li zato {to jeprvih par godina svog `ivotaproveo sa ljudima koji su ganeizmerno i iskreno voleli, ilizato {to je to njegova priroda,on bira da u ljudima vidi samodobro. Ili, ta~nije, on to nebira, nego je jednostavnotakav, i kao takav ide kroz`ivot prepun ljubavi.

A svet je gladan ljubavi.Ljudi se ~esto smeju Dobrici injegovoj naivnosti, ali nakraju ne mogu da joj odole.Skoro svako ko sa njim dodjeu kontakt ose}a da je u pitan-ju ~ovek kakvog nikad nijesreo, i kakvog zaista vredisresti.

Sa Dobricom nepov-erenje prerasta u poveren-je, podozrivost u veru, abeznadje u nadu. I kao dase svaki dan de{avajunova ~uda. Kako vremeproti~e, snaga ljubavi iDobri~ina sposobnostda ~ini ljude boljimatransformi{u svet okonjega i prave ga neonakvim kakav jeste,nego kakav bi treba-lo da bude.

DOBROTA JE SU[TINA LJUDSKOG BI]A

F I L M

15Oktobar 2017. www.serbianmirror.com

NAJBOLJI SRPSKI FILMOVI U ^IKAGU

16 Oktobar 2017.

F I L M S K I F E S T I V A L

Peti Srpski filmski festival ^ikago od 29. novembra do 3. decembra donosi mnogo dobrih filmova i specijalnih gostiju

Ovogod i { n j iSrpski films-ki festival^ikago, odr`a}e seod 29. novembra do3. decembra. Za ovajfestival mnogi ve}ka`u da jenajuspe{nija smotrasrpskog filma u svetui jedan odnajzna~ajnijih kul-turnih dogadjaja usrpskoj zajednici na ameri~komkontinentu.

Festival }e otvoriti filmEmira Kusturice “Na mle~nomputu“, a kako je samim timpove}an broj filmskih projekcija,pove}ano je interesovanje pub-like. Sve~ano otvaranje Festivalasrpskog filma 2017. bi}e odr`anou bioskopu Pickwick u ParkRid`u, elitnom delu ^ikaga.U`ivajte u najboljim srpskim fil-movima i dovedite svojeameri~ke prijatelje!

“Siguran sam da }e naovogodi{njoj smotri u ^ikagu bitipredstavljena najbolja filmskaostvarenja srpske produkcije.Festival }e imati zaista najboljafilmska ostvarenja i malo je fes-tivala koji su predstavili svenajbolje srpske filmove koji su seprikazivali prvi put ove 2017.godine“, ka`e AleksandarVlajkovi}, selektor festivala uBeogradu. Festival }e otvoritiKusturi~in film ’Na mle~nomputu’ i to je film koji je prikazanna najve}im svetskim festivalima

i u svetskim metropo-lama {irom na{e plan-ete. Film na{egnajve}eg reditelja ijednog od najpriznati-jih autora u svetu, za~iji fulm objektivnifilmski kriti~ari ka`uda je to mo`da idosad najbolji filmna{eg EmiraKusturice. Film suobele`ili velika itali-

janska i svetska zvezda Monika

Belu~i, ali podjednako velikaglumica i lepa, na srpski na~in,Sloboda Mi}alovi}. Monika ka`eda je na{ Emir ne samo velikireditelj i ~ovek, nego mo`da jo{ve}i glumac. Ne smemo zaborav-iti i na Mikija Manojlovi}a, koji

je i ovoga puta potvrdio da ve}odavno pripada velikanima srp-skog filma“, ka`e Vlajkovi}.

O sadr`aju filmane}emo mnogo ovoga puta, ali toje svakako dirljiva ljubavnapri~a, sa elementima fantazije napoznati Kusturi~in prepoznatljivna~in. Zbog dve pomenutefilmske dive, deo `enske publike}e posle projekcije iz dvoraneiza}i uplakan, a za{to – neka pro-vere – rekao nam je glavni dis-tributer Kusturi~inih filmova Igor

Oni~, koji nam je pomogao dafilm vidi ~ika{ka publika.

“Da }e ovogodi{nji jubi-larni Festival srpskog filma u^ikagu – peti po redu, imatinajbolje ovogodi{nje srpske fil-move govori i to {to }emo na

Festivalu imati najnagradjivanijisrpski film ove godine –’Rekvijem za gospodju J’, koji jekao najbolji srpski film kandidatza Oskar (o tome je odlu~ilaAkademija filmske umetnosti inauke Srbije, a treba re}i da jetaj film kandidat i za najboljievropski film“, isti~e Vlajkovi}.

Podse}amo, taj film jeprogla{en i za najbolji srpski filmna ovogodi{njem 45. Festu iponeo je sva najzna~ajnija priz-nanja. Dodajmo ovome da }e na

~ika{kom festivalu biti prikazan ifilm na{eg velikog rediteljaGorana Markovi}a “Slepi putnikna brodu ludaka“, a da }e jedanod glavnih junaka, TihomirStani}, biti jedan od gostijuFestivala. Na Festivalu }e biti

prikazan i ”Panta rei“, opro{tajnifilm od ovozemaljskog `ivotaLjubi{e Samard`i}a, jednog odna{ih najve}ih filmskih umetnika.Sve to je vi{e nego dovoljnagarancija da }e Festival ispunitio~ekivanja publike. “U istovreme odajem priznanje organi-zatorima festivala {to su se opre-delili da ovogodi{nju ~ika{kufilmsku smotru posvete Ljubi{i“,zaklju~io je AleksandarVlajkovi}.

Reditelj filma“Rekvijem za gospodju J“ BojanVuleti} ka`e da njegovo ost-varenje karakteri{u univerzalnosti emocije, a producent filmaNenad Duki} isti~e da je to film“posve}en svim izgubljenimdu{ama tranzicije koje vide svet-lo u dnu tunela, jedino ne znajukoliko je taj tunel dubok“. Duki},ina~e i najpoznatiji i najuglednijisrpski filmski kriti~ar, veruje danjihov film mo`e da bude velikoiznenadjenje i za Oskar i kaokandidat za najbolji evropskifilm.

Evropska filmskaakademija je saop{tila da se“Rekvijem za gospodju J“ na{aomedju 51 igranim filmom saStarog kontinenta koji }e biti raz-matrani za nagrade EFA, pa za{toonda ne bi poneo i najvi{e priz-nanje. Film }e u novembru bitiprikazan na “American FilmMarket”-u, posle ~ega sledi u`aselekcija i prikazivanje akredito-vanim ~lanovima Ameri~kefilmske akademije, zatim se ide u

Jasna Stanojevdopisnik iz Beograda

Monika Belu~i, Emir Kusturica i Sloboda Mi}alovi} u Veneciji na premijeri filma : “NA MLE^NOM PUTU”

“Vojna Akademija 3” Tihomir Stani} u filmu: Slepi putnik na brodu ludaka”

jo{ u`i krug, sve do nominacijakoje }e biti objavljene po~etkomslede}e godine. U selekciji ukojoj se nalazi “Rekvijem zagospodju J“ glasa}e samo ~lanoviakademije koji su akreditovani zafilmove izvan engleskog gov-ornog podru~ja.

Ameri~ko tr`i{te ievropsko tr`i{te su potpunorazli~iti, SAD prate {ta se dogad-ja u Evropi, nastavlja rediteljBojan Vuleti} i ka`e daAmerikanci ~esto kupuju scenari-je i poku{avaju da ih prilagodesvom tr`i{tu, a ovu pri~u karak-teri{e univerzalnost, pre svegahumor i emocije.

“Nadam se da }e film ibiti prepoznat u tom smislu,odnosno da to nije samo nekibalkanski fenomen, zato ja i neisklju~ujem najvi{a priznanja“,rekao je Vuleti}. Kada su upitanju najvi{a priznanja istogmi{ljenja je i Tijana Vuleti},direktor producentske ku}eSoulFoods Film Distribution,zadu`ena za marketing, kojaveruje da film mo`e da se nadjebarem u naju`em izboru zaOskar, a jedna od najzaslu`nijihza to je ve} odavno svetska glu-mica Mirjana Karanovi}.

Nove informacijemo`ete na}i na veb-sajtu:www.serbianfilmfest.com, a vi{edetalja o filmovima i gostimafestivala bi}e u narednom broju.Po svemu sude}i, bi}e to jo{jedan uspe{an dogadjaj u organi-zaciji “Srpskog ogledala“ ivelikog tima koji se okupio okoovog projekta, koji uspe{no pred-vodi na{a Slavica Petrovi}, direk-torka Festivala.

Na kraju samo jo{ jedansavet: Nabavite ulaznicu navreme! Najbolje je da to u~initeodmah. Obradujte i svoje bli`njei svoje ameri~ke prijatelje. Punopozdrava iz na{eg i va{egBeograda!

F I L M S K I F E S T I V A L

17Oktobar 2017. www.serbianmirror.com

Goran Markovi} - “Slepi putnik na brodu ludaka”

“Obe}anje” dokumentarni film

“Lutaju}a srca - Arhiv emocija” dokumentarni film

@eljko Mitrovi} - “Obe}anje”Nikola Kojo iDanilo Be}kovi} - “Jesen samuraja”

Mirjana Karanovi} i Bojan Vuleti}, reditelj “Rekvijem za gospodju J”Nenad Duki}, producent

18 Oktobar 2017.

B I Z N I S

H U M A N O S T

19Oktobar 2017. www.serbianmirror.com

Novi istorijski roman piscaiz ^ikaga NikoleMorav~evi}a Bra}aAndjelovi}i upravo je objavljen uizdanju Arhipelaga.

Radnja romana Bra}aAndjelovi}i sme{tena je usredi{nje decenije XV veka. Dvabrata, potomci gr~kog vlastelinakoji se povla~i pred turskomvojskom sve do Novog Brda, gdejedno vreme biva upravnik grada,sticajem nesre}nih li~nih, poro-di~nih i istorijskih prilika na}i }ese na suprotstavljenim stranama.Tako }e Mihailo Andjelovi}postati komandant vojske despotaDjurdja Brankovi}a, dok je njegovbrat Mahmud pa{a Andjelovi},koji je u detinjstvu otet od straneTuraka i odveden u janji~are, uisto vreme veliki vezir Turskecarevine.

Posle niza godina bra}aAndjelovi}i se sre}u na pregov-orima u trenutku kada je odsrpske srednjovekovne dr`aveostalo jo{ samo opsednuto

Smederevo. U toj ta~ki nas romanNikole Morav~evi}a Bra}aAndjelovi}i dovodi do klju~nogpitanja: kakva je uloga bra}eAndjelovi}a u raspletu srpskeistorije srednjeg veka?

Na drugoj strani, istori-jsku i porodi~nu sudbinuAndjelovi}a u Morav~evi}evomromanu istra`uje Vukan Petroni},ameri~ki profesor istorije srpskogporekla, koji pred politi~kim kam-panjama savremene Amerike i

pobedom Trampa napredsedni~kim izborima be`i uistra`ivanje srpske istorije sred-njeg veka. Petroni} je junak kojise pojavljivao i u nekim ranijimromanima Nikole Morav~evi}a,uvek u ulozi posve}enogistra`iva~a srpske istorije srednjegveka.

Bra}a Andjelovi}i suzanosna pri~a o li~noj, porodi~noji kolektivnoj drami u istoriji,ispunjena preokretima i iznenad-jenjima, tajnama i otkri}ima, izda-jama i ljudskom snagom i dobro-tom.

Rodjen 1935. godine,Nikola Morav~evi} je pisac istori-jskih romana i istori~arknji`evnosti. Od polovinepedesetih godina `ivi uSjedinjenim Ameri~kimDr`avama, u ~ikagu, gde je ost-vario briljantnu univerzitetsku kar-ijeru. Na dr`avnom univerzitetu u~ikagu, gde je predavao srpsku irusku knji`evnost XIY i XY veka,osnovao je slavisti~ke studije, da

bi karijeru zavr{io kao prorektorUniverziteta i direktor Uprave zauniverzitetski razvoj.

Morav~evi} je u protek-lih dvadesetak godina objavio ser-

iju ~itanih istorijskih romana, odkojih se neki, poput romanaVreme vaskrsa i Albion, Albion,bave Srbijom u XX veku. Najve}ibroj Morav~evi}evih istorijskih

romana bavi se srpskom istorijomXIV i XV veka. Posebnu pa`nju~italaca privukli su Morav~evi}eviromani Vitez u doba zla,Poslednji despot, Radi~evozave{tanje, Zapisi o srpskomcarstvu i Marko Mrnjav~evi} –nepriznati srpski kralj.Morav~evi} je objavio i istorijskeromane Be~u na veru i Grof SavaVladislavi}. Pro{le godine uizdanju Arhipelaga objavljena je ipi{~eva istorijska studija Srpskevlastelinke u kojoj se bavi sudbi-nom i dr`avni~kom ulogom {estznamenitih Srpkinja s kraja YIV ipo~etka YV veka. Morav~evi} jedobitnik Nagrade “RastkoPetrovi}“ za `ivotno delo (2011),a pro{le godine je za Grofa SavuVladislavi}a dobio Nagradu“Janko Veselinovi}“ za najboljiistorijski roman na srpskomjeziku.

Novi istorijski roman Nikole Morav~evi}a u izdanju Arhipelaga

www.arhipelag.rs

Kakva je uloga bra}e Andjelovi}a u raspletu srpske istorije srednjeg veka?

APEL ZA POMO]

MOLBA PORODICE STEFANOVI]Nedavno je u na{u redakciju stiglo pismo koje vam prenosimo u celosti u ovom

apelu za pomo}. Ukoliko ste u mogu}nosti i `elite da pomognete, svi podaci su usadr`aju pisma, gde i kako mo`ete uplatiti pomo}.

“Dozvolite mi da Vam predo~im situaciju u kojoj se moja porodica nalazi.Naime, mojoj majci, Vesni Sretenovi}, ustanovljen je redak oblik raka – multiplim-jelom, tj. rak ko{tane sr`i. Doktori u Srbiji rekli su da je oboljenje neizle~ivo i pred-lo`ili le~enje hemioterapijom. Transplantaciju ko{tane sr`i naveli su kao poslednjuopciju u zavr{noj fazi njene bolesti. Nakon istra`ivanja kako se tretira ova dijag-noza u inostranstvu, saznali smo da se multiplimjelom u Nema~koj uspe{no le~itransplantacijom mati~nih }elija. Obratili smo se za pomo} na{oj dr Nade`di Basari,koja je vode}i evropski stru~njak u toj oblasti. Doktorka je prihvatila moju majkuza svog pacijenta, jer smatra da mo`e da joj pomogne. Le~enje po~inje 11.9.2017.u klinici u Flensburgu, gde dr Basara radi.

Mojoj majci jo{ uvek nije uklju~ena nikakva terapija u Srbiji i na{a jedina nadaje le~enje u Nema~koj, medjutim moja porodica nije u mogu}nosti da pokrije svetro{kove le~enja, koji iznose 67.000 evra. Uz to idu i dodatni tro{kovi stana i puta.

S obzirom na to, da smo sa razli~itih strana dobili tople preporuke da se obra-timo kako medijima, tako i razli~itim organizacijama u dijaspori, ovom prilikombih Vas zamolila za pomo} u prikupljanju sredstava za le~enje moje majke. Svakapomo} je dragocena, te je i svaka dalja preporuka sa Va{e strane dobrodo{la”.

Finansijska pomo} se mo`e poslati na navedeni `iro ra~un:Vesna Sretenovi}RS35-160-5130200762940-25BancaIntesa, Zemun – Beograd, SrbijaHvala Vam na razumevanju.Vi{nja Sretenovi}+381/(0)693314224+49/(0)15733360698U nastavku mail-a se nalazi odgovor dr Basare, kao i njene sekretarice, a u pri-

logu dokumenti: tro{kovi le~enja (ra~un flensbur{ke bolnice na nema~kom jeziku) inalazi lekara za dijagnozu multiplimjelom – rak ko{tane sr`i.

K N J I @ E V N O S T

U~itequ, koja je zapovestnajve}a u zakonu? A, Isus mure~e: Qubi Gospoda Boga svo-jega svim srcem svojim i svom du{omsvojom i svim umom svojim. Ovo jeprva i najve}a zapovest. A, druga jekao i ova: Qubi bli`wega svoga kaosamoga sebe. O ovim dvema zapovesti-ma visi sav zakon i proroci.(Mt.22.36-40)

Dakle, najve}a zapovest jesteQubav. Qubiti Boga svakim deli}embi}a svoga i qubiti bli`we kao sebesamoga. Za{to Hristos nabraja daBoga treba voleti srcem, du{om,umom, voqom, snagom i to u celosti.On time `eli da naglasi da je potreb-no celo svoje bi}e, celoga sebeulo`iti u pravcu qubavi. Na drugommestu ka`e: Ovaj me narod po{tujeusnama, ali je srce wihovo daleko odmene. ~ovek mora biti ceo u onome{to radi. Ne sme biti dvojedu{an,polovi~an, povr{an...

Qubav tra`i celoga ~oveka.Kako ~ovek da voli Boga? Ako ko ka`eda Boga voli, a brata svoga mrzi, la`aje i u tami hodi, jer kako }e{ voletiBoga koga nisi video, ako ne qubi{brata koga vidi{. Ovo su tako|e re~iHristove. Zato Hristos nagla{ava:A, druga je kao i ova. Qubi bli`wegasvoga kao sebe samoga... Dakle qubavprema Bogu se ogleda najpre krozqubav prema drugim qudima, krozodnos prema wima. Jer Bog je u nama iu svakom ~oveku. Ta se qubav ogleda uispuwavawu zapovesti, a one se dele udve grupe, prvu koja govori o na{emodnosu prema Tvorcu i drugu kojaukazuje na na{ odnos prema drugimqudima. Zaista ~ovek iz ovoga ̀ ivotani{ta ne nosi od imawa koje je stekaou ve~ni `ivot, samo odnose koje smouspostavili jedni sa drugima i qubavili mr`wu koju nosimo u sebi. Zato jepored qubavi prema Bogu i drugimqudima neophodno da ispravno

volimo sebe. Qubav prema sebi nijesebi~nost, egoizam, zadovoqewe sop-stvenih strasti...Voleti sebe zna~ipo{tovati ono {to je Bog stvorio,odnositi se sa pa`wom i qubavqu, asa druge strane biti spreman `rtvo-vati sebe radi ispuwewa Bo`ijevoqe. Ta `rtvena qubav jeste

Hristova qubav. On je iz qubaviprema Ocu i qudima prineo sebe nakrsno stradawe i smrt.

O~e, ako je mogu}e da memimoi|e ova ~a{a da je ne pijem, aline O~e da bude moja voqa nego Tvoja.Hristos je `rtva pomirewa Boga saqudima. Hristos Sin Bo`iji pri-nosi sebe kao Bogo~ovek na krst da bise wegovom smr}u oprostili gresi

~ove~anstvu. Zbog toga niko nikada nemo`e biti spasiteq sveta sem wega.Niko ne mo`e do}i Ocu osim krozmene, govori Hristos. Ni Buda niMuhamed, nikakvi proroci, duhovniu~iteqi, niko od qudi to ne mo`e.Nikakva nas religija, vera, ube|ewa,niti na~in `ivota ne mogu pomiriti

niti sjediniti sa Bogom. Samo tomo`e Hristos koji je dobrovoqnostradao radi nas i za nas.

Zato draga bra}o i sestre,pomolimo se jedinom istinitom Bogu,Gospodu na{em Isusu Hristu da nasprihvati u sebe i prizna nas kaosvoje, da bismo se i mi mogli nazvatidecom Bo`ijom i da bismo u{li uCarstvo Bo`ije. Amin, Bo`e daj!

20 Oktobar 2017.

V E R A

PP RRAA VV OO SS LLAA VVQQEE Priredio: Nenad Jovanovi}maranata.jovanovic@gmail.com

BOG JJE QQUBAV

11121314151617181920