POJAM DRAVNE SVOJINE

Dravna svojina predstavlja sloen svojinski oblik jer se sastoji iz raznovrsnih ovlaenja i obaveza. S jedne strane. dravna svojina se sastoji iz skupa javnopravnih ovlaenja i obaveza koje imaju dravni organi na javnim dobrima, a s druge strane sainjavaju najira stvarnopravna ovlaenja (usus, fructus i abusus) na nepokretnim i pokretnim stvarima. Iz izloenog proizlazi da se dravna svojina moe pojaviti u 3 razliita oblika.

1) Dravna svojina se moe pojaviti kao javnopravna vlast. To je situacija kada se dravni organi javljaju kao subjekti imperijuma. To su odnosi hijerarhijske prirode ili subordinacije. U ovom sluaju dravna svojina za objekt ima javna dobra, a dravni organi su imaoci javnopravnih ovlaenja i obaveza. U ovom sluaju se ne primenjuju pravila graanskog prava - ne stie se derivativnim i originarnim putem. Sticanje i prestanak javnopravnih ovlaenja ostvaruje se u upravnom postupku. Isto tako zatita javnih dobara vri se putem upravnih mera i upravnih sredstava a ne posredstvom petitornih i posesornih tubi. Ovo se odnosi na dobra u optoj upotrebi (luke, pristanita, obale ...).

2) Drugi oblik je situacija kada se dravna svojina pojavljuje kao kategorija meovitog, hibridnog karaktera. U ovom sluaju kao objekti dravne svojine pojavljuju se javna dobra koja su u irem smislu materijalna dobra, koja po svojoj prirodi spadaju u stvari u graanskopravnom smislu, ali po nameni slue obavljanju javne delatnosti tj. funkcije. Tu spadaju neka sredstva naoruanja, zgrade, nepokretnosti kao i sve razliite pokretne stvari koje slue javnoj delatnosti.

3) Trei oblik dravne svojine je situacija kada se drava javlja kao titular, kao imalac graanskopravnih ovlaenja. U ovom sluaju dravna svojina funkcionie kao klasino pravo svojine. To je sluaj sa onim dobrima koja se oznaavaju kao finansijska (novac, hartije od vrednosti ...). Sve te stvari ne slue za obavljanje upravne delatnosti, ve omoguavaju obavljanje privredne delatnosti. ova vrsta delatnosti je sekundarna. U ovom sluaju drava i njeni organi javljaju se kao subjekti graanskog prava. Tu postoje odnosi koordinacije koji vae i za graansko pravo npr. kada drava treba da zakljui ugovor sa preduzeem za kreenje zgrade. Zatita je isto graanskopravna.

DOBRA U OPTOJ UPOTREBI

Dobra u optoj upotrebi predstavljaju javna dobra u najuem smislu rei i to zbog toga to je javnopravni reim najdoslednije sproveden. To su luke, pristanita, mostovi, trgovi, groblje ... Ona slue optem, jednakom, ravnomernom korienju od strane objekata u drutvu bez diskriminacije. Bitno je da se kae da se ova upotreba ostvaruje za line potrebe i bez posebnih tehnikih sredstava i pomagala. Ogranienja opte upotrebe su vrlo retka i sastoje se u tome da ova dobra budu ravnomerno dostupna svim subjektima prava. Druga vrsta ogranienja su kratkotrajna i postoje kada se vri popravka, rekonstrukcija itd. Na tim dobrima mogu se konstituisati dve vrste prava:

1) pravo opte upotrebe2) pravo posebne upotrebe

karakteristike prava opte upotrebePravo opte upotrebe dostupno je svim subjektima prava, ne zahteva posebno odobrenje od strane dravnih organa i ostvaruje se bez naknade. Vri se za zadovoljenje linih potreba, ostvaruje se bez odredjenih tehnikih pomagala, traje neogranieno, nije vezano nikakvim rokom. Zbog navedenih karakteristika postavlja se pitanje da li je ovo uopte subjektivno pravo? Neki autori smatraju da se radi o pravom zatienom interesu, a ne subjektivnom pravu. Poto je socijalizacija upotrebe u potpunosti ostvarena neki smatraju da su ova javna dobra u pravom smislu rei drutvena svojina jer podjednako pripadaju svim lanovima drutva. Meutim, krajnji gospodar je drava, jer ona u krajnjoj instanci upravlja dobrima i odreuje njihovu namenu.

karakterisitike prava posebne upotrebePored prava opte upotrebe postoji i pravo posebne upotrebe koje nastaje na osnovu odluke, odobrenja nadlenog organa. To pravo mogu stei odreeni subjekti i vri se u komercijalne svrhe. Zbog toga se plaa posebna naknada koja ima fiskalni karakter. Pravo posebne upotrebe ostvaruje se uz posebna tehnika sredstva i ogranienog je trajanja, npr. postavljanje kioska, uvoz opasnog materijala.

Dobra opte upotrebe treba razlikovati od dobra oteg interesa. To su materijalna dobra koja potpadaju pod poseban pravni reim. To mogu biti dobra od opteg interesa ali i druga dobra. Dobra opte upotrebe treba razlikovati od drugih stvari koja su svima dostupna (vazduh, voda) i izvan su svojinskog reima. Dobra opte upotrebe su u dravnoj svojini.

PRIRODNA DOBRA

Prirodna dobra predstavljaju spoljasne ivotne uslove koji nisu neposredni faktor ljudskog rada kao to su biljni i ivotinjski svet kao i ravnotea prirodnih resursa. U nasem zakonodavstvu u prirodna dobra se svrstavaju rude, biljni i ivotinjski svet na povrini i u vodenoj sredini. Prirodna dobra dok su u izvornom stanju predstavljaju objekte dravne svojine, u javnopravnom su reimu i ne mogu biti predmet prinudnog izvrenja. Na osnovu dozvole ili odobrenja nadlenog organa (ugovor o koncesiji), prirodna dobra mogu da preu iz dravne u privatnu svojinu. Pored akta nadlenog organa potreban je poseban in aproprijacije odn. prisvajanja prirodnih dobara od strane korisnika koji gazduje prirodnim bogatstvom npr. eksploatacija ako su u pitanju rude.Za prirodna dobra vai reim ekolokog prava. U vezi s tim istiu se tri posebna principa:1)princip prevencije- podrazumeva da drava vodi rauna o zatiti prirodne sredine i u vezi s tim moe voditi registar zagaivaa, moe da podnese ekoloku tubu, moe da ukine dozvolu, odobrenja...2)princip prouzrokovaa- sastoji se u tome da subjekt koji je otetio prirodu snosi trokove da se teta otkloni. Ukoliko to ne uini drava moe naloiti da to uradi neko drugi ali na raun tetnika.3)princip koordinacije- sastoji se u tome da nadleni dravni organi koji se staraju o prirodnim resursima moraju komunicirati i razmenjivati informacije o preduzimanju mera da se nastala teta otkloni.Razvojem ekoloke nauke nastala jeekocentrina teorijakojom se vri subjektivizacija prirode. Naa prirodna dobra koja imaju status objekta prava radi potpune zatite imaju subjektivna prava, posebno kod zatite ivotinja naroito u drugoj polovini 20. veka.

SREDSTVA ZA RAD DRAVNIH ORGANA

Sredstva za rad dravnih organa mogu se podeliti u tri kategorije:

1) Sredstva koja se nazivaju fiskalnim ili imovinska dobra drave (novac, hartije od vrednosti) ta sredstva su u istom graanskopravnom reimu (rudnici itd.);

2) Ona koja se nalaze u meovitom pravnom reimu, po svojoj prirodi su stvari u graanskopravnom smislu, a po nameni slue za obavljanje delatnosti dravnih i upravnih organa. To su razne nepokretnosti, zgrade ... Za njih vai dvostruki pravni reim (upravni i graanski);

3) Sredstva koja su u isto javnopravnom reimu. To su sredstva za obavljanje delatnosti Ministarstva unutranjih poslova i Ministarstva odbrane npr. naoruanja. Ne mogu biti predmet prinudnog izvrenja ali mogu biti u prometu izmeu drava na osnovu meunarodnog prava.

KULTURNA DOBRA

Kulturna dobra predstavljaju tvorevine materijalne i duhovne kulture koje su od posebnog drutvenog interesa i koji uivaju posebnu pravnu zatitu. To mogu biti nepokretnosti: znamenita mesta, arheoloka nalazita ili pokretne stvari: istorijsko - umetnika dela, knjige itd.Imajui u vidu njihov znaaj podela se moe izvriti na:

1) obina kulturna dobra;2) kulturna dobra od posebnog znaaja;3) kulturna dobra od izuzetnog znaaja.

U zavisnosti od toga od kakvog su znaaja ta kulturna dobra za drutvo zavisie i pravni reim tih dobara. Ukoliko se radi o obinom kulturnom dobru upotreba ili raspolaganje bie u veoj meri preputeno volji imaoca kulturnog dobra. Meutim, ako su od izuzetnog znaaja kao to su arheoloka nalazita, tu se vode posebni registri kulturnih dobara, to ukazuje da e reim upotrebe biti ogranien. Kada se radi o upotrebi ovako znaajnih kulturnih dobara postoje ogranienja, bez obzira na to da li su u reimu privatne ili dravne svojine. Kada su u pitanju raspolaganja vae odreena ogranienja. Vlasnik kulturnog dobra ga ne moe popravljati, izmeniti itd.Pravno raspolaganje kulturnim dobrom zavisi od toga da li se radi o kulturnom dobru u privatnoj svojini ili kulturnom dobru u dravnoj svojini. Kada je u pitanju kulturno dobro u privatnoj svojini, pravno raspolaganje je ogranieno jer ga sopstvenik ne moe izvoziti u inostranstvo. Postoji ogranienje i u pogledu prava pree kupovine.Ako je kulturno dobro u dravnoj svojini, pravno raspolaganje je jo vie ogranieno. Pravilo je da takvo kulturno dobro ne moe biti predmet pravnog raspolaganja kako teretnih, tako i besteretnih pravnih poslova. Ustanove za zatitu kulturnih dobara mogu preduzimati neke pravne poslove izmeu sebe kako bi se, na primer, kompletirala umetnika zbirka. Kulturna dobra se mogu iznositi u inostranstvo samo radi izlobe ili restauracije tj. popravke umetnikih dela.Kulturna dobra su u meovitom pravnom reimu a ako se radi o posebnim kulturnim dobrima pojaava se javnopravni reim, kako u sluaju zatite, tako i u sluaju raspolaganja.

STICANJE I PRESTANAK DRAVNE SVOJINE

Sticanje i prestanak dravne svojine zavisi od prirode ovlaenja. Ako se radi o javnopravnim ovlaenjima, ona se stiu ili prestaju upravnim aktom u upravnom postupku. Za graansko-pravna ovlaenja vae pravila originarnog i derivativnog sticanja koja se odnose na subjektivna graanska prava. Kada su u pitanju javnopravna ogranienja i ovlaenja treba praviti razliku na prirodna i vetaka javna dobra.Ako su prirodna javna dobra ona postaju objekt dravne svojine samim postojanjem ili nastankom prirodnog dobra, npr. jezero. Tu nije potreban upravni akt za sticanje posebnih ovlaenja. Meutim drava moe doneti akt kojim se odreuje granica prirodnog dobra. Sa druge strane, ako postoji vetako javno dobro tu je potreban upravni akt kojim se takvo dobro destinira ili odreuje za javnu upotrebu, npr. ako postoji put kao vetako dobro to jo uvek ne znai da ima status javnog puta. Tek posebnim proglaavanjem takav put e biti u optoj upotrebi.Na isti nain kako nastaju javnopravna ovlaenja tako mogu i prestati. Ako se radi o prirodnim dobrima, ovlaenja prestaju nestankom prirodnog dobra. Za vetaka dobra potrebno je da se donese upravni akt za ukidanje statusa javnosti.

POSEBNI NAINI STICANJA DRAVNE SVOJINE

Posebni naini sticanja dravne svojine su:- agrarna reforma- arondacija- komasacija- nacionalizacija- konfiskacija

Agrarna reforma- je mera na osnovu koje drava vri meru svojinskih odnosa u poljoprivrednoj proizvodnji. Sutina agrarne reforme je da se zemlja oduzima od jedne grupe ljudi i dodeljuje drugoj grupi ljudi radi smanjivanja tzv. tenzije.Arondacija- je mera drave na osnovu koje se oduzimaju pojedinane zemljine parcele, koje imaju karakter enklave ili poluenklave te onemoguavaju racionalnu upotrebu okolnog zemljita ili na drugi nain ostvarivanje opteg interesa u ovoj oblasti uz davanje naknade u drugom zemljitu ili novcu. Arondacija je mera kojom se vri ureivanje poljoprivrednog zemljita, odnosno zaokruivanje i stvaranje veih zemljinih povrina podesnih za primenu savremenih mera i sredstava.Komasacija