Dusan Pajin Indijske Kosmogonije

8/3/2019 Dusan Pajin Indijske Kosmogonije

1/26

3

FILOZOFIJAIDRUTVO1

/2011

Duan Pajin UDK: 113/119:294Univerzitet umetnosti Originalan nauni radBeograd DOI:10.2298/FID1101003P

INDIJSKE KOSMOGONIJE I KOSMOLOGIJE

Apstrakt: Razliite ideje o tome kako se vasiona pojavila (nastala) i kako serazvija (traje), bile su u indijskoj tradiciji povezane sa mitskim, religijskim i lozof-skim idejama i kontekstima, a razvijale su se u rasponu od oko 2.500 g. od 15. v.st. e., do 16. v. tj. od vremena veda, do purana. Kad je re o nastanku vasione, dveglavne ideje su prisutne. Po jednoj koncepciji vasiona se samopostala, a bogovi sueventualno bili prva bia u sledu daljeg razvoja. Po drugom shvatanju, vasiona(svet) je boanska tvorevina (delo), koje je nekad nastalo u mukotrpnom procesu(kao to je komadanje prvobitnog Purue), ili kao emanacija u boanskoj igri (ple-su). Indijska tradicija je poznavala i razliite kritike mitskih i religijskih shvatanja(od 8. v. st. e. do 6. v.), koji su davali prednost naturalistikim i materijalistikimobjanjenjima nastanka i razvoja univerzuma. Jedna od specinosti indijskih ko-smogonija i kosmologija je bilo i operisanje sa velikim vremenskim rasponima, tosu im omoguili indijski (arapski) brojevi koje je u 13. v. u Evropu uveo Fibonai(Leonardo iz Pize, 11701240).

Kljune rei: kosmogonije, kosmologije, nastanak, razvoj, univerzum, mit-sko, religijsko, lozofsko, svet kao igra i privid (maja mo bogova).

U indijskoj tradiciji nalazimo i kosmogonije koje se bave na-stankom vasione i kosmologije posveene strukturi i evoluciji vasi-one, posebno pokuajima da se ustanovi, kako njeno trajanje u veli-kim ciklusima nastanka i propasti, tako i krae razdoblja koja inedeo celine.

Inae, termin kosmogonija irem znaenju predstavlja za-jedniku oznaku za dva tipa shvatanja:

a) ona koja imaju mitsko-religijsku podlogu, odnosno koja sevezuju za neko mitsko bie, ili boga tvorca, kao i

b) lozofska shvatanja (koja nastanak sveta tumae na osnovuimpersonalnih kategorija: nekog elementa, ili lozofske kategorije).

Dakle, ovde emo govoriti o oba tipa shvatanja mitsko-re-ligijskim i lozofskim vezanim za indijsku tradiciju, ali emo u

oba sluaja koristiti termine kosmogonije i kosmologije, ne zbog


2/26

4

DUAn

PAJIn

zanemarivanja ove razlike, nego da bismo pojednostavili izlaganje,a na razlike emo ukazivati na konkretnim primerima.

Kad govorimo o indijskoj kosmogoniji i kosmologiji (ili odrugim indijskim shvatanjima), onda treba imati u vidu da tu nalazi-mo razliita shvatanja i tradicije, pa otuda koristimo mnoinu. Nai-me, u indijske spadaju razliite kosmologije, razvijane u razlii-tim tradicijama kao to su hinduistika, budistika i mnoge druge,posebne, odnosno razliite tradicije, kao to su bili materijalisti (lo-kajate i aivike). Dakle, ovde govorimo u mnoini, jer nalazimorazliite kosmologije, a razlike potiu otuda to su pojedina kosmo-loka shvatanja razvijana u razliitim vremenima i tekstualnim tra-dicijama (recimo, od vedske, do tradicije purana u rasponu od oko3000 godina, tj. od oko 15. v. st. ere, do 16 v.). Ili ih nalazimo u ra -zliitim uenjima od religijskih shvatanja (vede i purane), do lo-zofskih (kao to su upaniade, materijalisti, sankhja i vaieika).

Dakle, ovde emo dati uvid u religijsku tradiciju kosmologije,kao i neke lozofske kosmologije, koje bogove ne smatraju tvorcima,nego jednom od karika, ili stavki u kosmolokom procesu, ili ih samosmatraju iniocima vere, koji nemaju stvarnog uticaja na kosmolo-ko-astronomska zbivanja (kao to to ini Arjabhata, u 6. veku).

Vedska tradicija (oko 15. veka st. e.)

U vedskoj tradiciji jednom deluRg-vede (mandala 10) upojedinim himnama navode se razliita shvatanja, odnosno razliitaimena i bogovi kao stvoritelji.

1) U tom pogledu se jedna od himni (Rg-veda, mandala 10,himna br. 129, koja se zoveNasadiya Sukta) donekle razlikuje, jer

se tu navodi da je prapoetak neizvestan i da niko ne zna kako jesvet nastao.

Ni bia ni nebia ne bee tada.Ni vazduha ni neba nad njim. (...)Na poetku bila je tama obavijena tamom,Svet to bee jednolian tok.Ono jedno to nastade bee u praznini,A rodilo se snagom svog ara. (...)

No ko zna i ko moe reiOdakle je poteklo, odakle ovo stvaranje?


3/26

5

FILOZOFIJAIDRUTVO1

/2011

Bogovi su roeni tek s nastankom sveta,Pa ko onda zna odakle je to zaista poteklo? (...)Onaj to svet posmatra sa najvieg neba?On zna, a moda ne zna ni On.

2) U Rg-vedi 10. 121 (u himni koja se zove Hiranjagarbhasukta) se veli da je bog sebe manifestovao najpre kao zlatnu klicu(hiranjagarbha), uvrstio je silno nebo i zemlju, podupro sunce inebeski svod, on je bog nad svim bogovima, on proima i obuhvatasva bia, a pojavljuje se pod imenom Praapatigospod svih bia.Pojedini tumai smatraju da je ovde dola do izraaja monoteistikatendencija u vedama. Inae, termin praapati e u drugim himna-ma, ili kasnije, u drugim tekstovima, biti korien ne kao ime poseb-

nog boanstva, nego kao epitet za razliita boanstva, kao to su Bra-hma, Vinu, iva itd. U vedama i u hinduizmu tokom vekovanalazimo zapravo stalno nadmetanje (ili smenu boanstava) za mestovrhovnog boga, slino kao u grkoj tradiciji (od Hronosa do Zevsa).

3) Recimo, u Rg-vedi 10. 81. se kao bog jedini koji stvaranebo i zemlju pojavljuje Vivakarman (svestvoritelj).

Svuda su njegove oi, njegovo lice,Njegove ruke i noge,Kad ih dlanovima, krilima, stapa,Stvarajui nebo i zemlju, bog jedini.

4) URg-vedi 10. 90 (himna pod nazivomPurua sukta) govorise o purui kao kosmikom biu, koje nije tvorac, nego ijom deobomnastaju bia, nebeska tela i nebesa. Iz njega najpre emanira Vira,enski princip koji omoguuje da on sam bude ponovo roen u nekojnadravni, poto onaj prethodni Purua bude raskomadan od bogova.

Purua je neka vrsta kosmikog, gigantskog oveka sa hiljadu glava,ruku i nogu, koga bogovi prinose na rtvu i komadajui ga od njeganastaju bia. Tako je od njegove lobanje nastao nebeski svod, od oijusunce, a bogovi Indra i Agni su izali iz njegovih usta. Od pojedinihdelova su nastale i pojedine kaste: brahmani od usta, katrije (ratnici)od ruku, vaije od butina, a udre (najnia kasta) od stopala.

Sve zajedno vidimo iz gorenavedenih primera da su shvata-nja i u vedama bila razliita, a to nalazimo i u drugim tekstovima,

kao to razlike nalazimo i meu kosmolokim shvatanjima razliitihindijskih uenja (upaniade, materijalisti, sankhja).


4/26

6

DUAn

PAJIn

Upaniade (700500. g. st. e.)

Kosmogonijska razmatranja u upaniadama usredsreena suna traenje odgovora na pitanje ta bejae prvo i otkud uopte neto(o ovim shvatanjima detaljnije vidi: Pajin, 1990: 525 iKulture Isto-ka 1989).

Razliita kosmogonijska shvatanja nalazimo u upaniadama neka su lozofska, jer se nastanak sveta na vezuje za neko boan-stvo, a druga su blia ortodoksnoj mitsko-religijskoj tradiciji veda ikasnijeg hinduizma.

U ranim upaniadama dominiraju lozofski shvaene ko-smologije u kojim bogovi nisu tvorci, nego su i sami nastali u pro-cesu evolucije sveta, a u kasnjim nalazimo i mitoloko-religijskashvatanja u kojima na poetku stoji boanstvo: Praapati, Brah-man, Vivakarman, itd. No, poto smo primere mitsko-religijskihshvatanja ve naveli u kontekstu vedske tradicije, ovde emo ostavi-ti po strani stavove u kojima se kao prvi javlja personalizovan prin-

cip (bog tvorac demijurg) i izloiemo samo lozofska shvatanja.Ona se mogu podeliti na dve vrste: 1) one koje poetak trae

u nekom materijalnom principu (kao to je voda, zemlja, vatra, etar,itd.) i 2) one u kojima je kao prvi oznaen neki apstraktni princip(kao bie, nebie, haos, vreme itd.).

1) Osvrnimo se najpre na shvatanja u kojima se kao prviodreuju elementi.

Svet najpre bee samo voda, iz koje je istekao Brahman, izBrahmana, Praapati, a iz ovog ostali bogovi (kae namBrhadara-njaka upaniada, V. 5. 1). Stari demijurg iz veda,Praapati, u ovojupaniadskoj listi sada je na treem mestu. Karakteristino je takoe

da se ovde po prvi put nastajanje (iz vode) opisuje kao ziki proces isticanje pa stoga neki u ovom shvatanju nalaze analogije sagrkim lozofom Talesom (), za koga je sve proisteklo (na-stalo) iz vode, kao praelementa.

Iako u nizu sluajeva, na pitanje o poetku i pitanje o tvarno-energetskoj osnovi sveg zbivanja, dobijamo jedinstven odgovor,upaniade o tome esto govore odvojeno i nezavisno. Na prvi pogledizgleda da ono to je prvo mora biti i osnovno. To jeste sluaj kada je

kao prvi postavljen neki tvarno-energetski princip koji je potom iosnova sveg zbivanja. Meutim, i unutar ovih odreenja vidimo da


5/26

7

FILOZOFIJAIDRUTVO1

/2011

se jedan element moe javiti kao poetni, ali da osnovu zbivanja inesvi elementi zajedno, dakle i oni koji nastaju u sledu iz poetnogelementa. Drugo, kad je na poetak stavljen neki apstraktan principili nebie, tada tvarno-energetska osnova proishodi iz njega.

U Indiji, kao i u Grkoj, nalazimo priblino tri pristupa u odre-enju osnovnog elementa. Za prvi pristup karakteristino je da istiejedan elemenat kao osnovni (eventualno i kao prvi, u kosmolokomsmislu), dok su ostali elementi izvedeni. Drugi tip shvatanja istie dvaelementa kao osnovna, jedan za ziki svet, drugi za ivi svet i ove-ka. Trea grupa shvatanja uzima tri ili vie elemenata kao osnovne, priemu je, eventualno, jedan od njih prvi u kosmolokom smislu.

2) Sada emo videti kako se kao poetak odreuju bie, nebi-

e, atman i brahman. Zanimljivo je da u andogja upaniadi sree-mo odreenja poetka (agra)i kao bia (sat)i kao ne-bia (asat).a)Na poetku ovaj [svet] bee ne-bie. On postade bie (sat)

i rastae. Pretvori se u jaje. Poivae godinu dana i raspoluti se (andogja, 3. 19. 1). Od raspoluenog svetskog (ili kosmikog) ja-jeta nastadoe zemlja i nebo. Ideju da na poetku stoji nebie nala-zimo i u Taitirja upaniadi (2. 1):Nebie bee ovaj (svet) na poet-ku. Iz njega je bie proizalo. Ono naini sebe samo.

b) U dijalogu sa svojim sinom Svetaketuom, Udalaka izlaesuprotna shvatanja.Na poetku, dragi moj, bee samo bie (sat), jedno jedino.

Neki vele: Na poetku bee samo nebie, jedno jedino. Iz toganebia nastade bie? Ali, zaista, dragi moj, moe li biti tako? Kakobi bie moglo nastati iz nebia? Naprotiv, na poetku bee samobie, jedno jedino (andogja upaniada, 2. 12). U svojoj kosmo-goniji i kosmologiji Udalaka iskljuuje uee bogova i natprirod-

nih sila. Priroda se pojavljuje kao stvaralaka snaga iz koje se raajuostali oblici ivota. Vatra je izvor vode, voda stvara hranu. Iz razli-itih spojeva vatre, vode i hrane nastaju svi oblici ivih bia. Nesamo kosti, miii, krv, ve i svest, proizvodi su tri elementa, kojiine svet. Polazni elementi daju raznovrsne stvari i predmete koji odnjih potiu: Prema jednom grumenu gline prepoznaje se sve to jeod gline nainjeno, [jer svaka] promena je samo naziv, zasnovan nareima, a u stvari to je glina(andogja, 6. 1. 46).

U svojim poukama Udalaka upotrebljava i ,,atman, ali shva-ta ga drukije od Jadnavalkje za njega atman oznaava materi-


6/26

8

DUAn

PAJIn

jalnu ovekovu praosnovu koja ga povezuje sa ostalim biima priro-de. Spoznati jedinstvo ja i okolnog sveta znai osetiti svoj udeou ivotu prirode u celini i identikovati se kao njen prirodni deo.Ovo je slino shvatanjima koja nalazimo u Taitirja upaniadi.

v) U jednom odeljku Taitirja upaniade nailazimo da se po-elo iz koga proizlaze elementi, zajedno sa ivim svetom imenu-je kao atman. Posebno je znaajno to se razvoj postavlja tako danajpre nastaje neorganski svet, a potom organski.

Tako se kae u Taitirija upaniadi (2. 1) da je iz atmanapro-izalaje akaa (akaa je u indijskoj lozoji elemenata nija odvazduha, neto slino pojmu etera u antikoj tradiciji), iz akae vaz-duh, iz vazduha, oganj, iz ognja voda, iz vode zemlja, iz zemlje

biljke,

iz biljki hrana, a iz hranepurua (ovde je termin purua upo-trebljen u osnovnim znaenju, tj. oznaava oveka).g) U Maitri-upaniadi (poslednjoj i najmlaoj od trinaest kla-

sinih upaniada) nalazimo odreenje brahmana kao kosmolokogpoela (brahman je ovde apstraktno naelo, a ne bog Brahma). Napoetku, uistinu, ovaj svet bee brahman, bezgranian (ananta)...Neshvatljiva je ta krajnja sutina, bezgranina i neroena; ne moese promisliti niti zamisliti ono ija je sutina akaa(Maitri, 6. 17.).

3) Uenje o maji kao o svetuprividu javlja se u vetavatara-upaniadi (4. 910) oko 500. g. st. e. Tu se kae da tvorac privida,Veliki gospod (Mahevara), projektuje iz sebe ceo svet. Ceo svet (ipriroda, ili materija,prakrti) je maja, a sva bia su delovi Njega (tj.Mahevare). Ovde se teolokim terminima izlae i upaniadska (lo-zofska) ideja, da je cela pojavnost nastala umnoavanjem jednog. Iztoga vidimo da je polazna ideja maje kao moi boga da se pojavi urazliitim otelovljenjima, sada proirena do ideje da je ceo svet telo

Boga, dakle njegovo otelovljenje. U evropskoj lozoji ta ideja jav-lja se sa panteizmom (Bog je priroda), ali tu je realnost Boga i priro-de izjednaena, dok je u uenju o maji priroda realnost drugog reda(iza nje, kao realnost prvog reda, stoji tvorac privida majin).

Materijalisti (lokajate i aivike od 85. v. st. e.).

U materijalistika uenja svrstavaju se dve donekle razliite

tradicije a) lokajate i b) aivike, koje se razlikuju po tome to prvismatraju da ovek ima samo jedan ivot, a drugi da prolazi kroz re-


7/26

9

FILOZOFIJAIDRUTVO1

/2011

inkarnacije sve do kraja sveta. Njihova uenja su poznata samo po-sredno, prema navodima drugih tradicija, koje su sa njima polemisa-le (a poznata su imena nekih predstavnika).

a) Lokajate su odbacivali svaku spiritualnost, smatrajui da je

procesualnost sveta zasnovana na etiri elementa, ijom kombinaci- jom nastaju sve pojave. Po nekim autorima uenje lokajata vuekoren iz predvedske tradicije (koja je postojala pre dolaska arijevacau Indiju, 2015. v. st. e.), ali od ranih lokajata sauvalo se samo imeBrhaspatija (Bhaspati, oko 5 v. st. e.). On je poricao vedska uenjai tvrdio da su dobra samo za decu koju majke hoe da utee ili upla-e. ovek ima samo ovaj ivot i treba da ga provede u zadovoljstvu koliko prilike doputaju. Tegobe potiu od neprijatelja, oruja i

bolesti, a ne kao neka kazna za grehe iz ranijeg ivota; osloboenje(moka) jeste jedino smrt, koja je zaustavljanje ivotnog daha. ivoti svest su materijalni, a poreklo saznanja je ulno ono to se nemoe opaziti i iskusiti je nepostojee i lano.

b) Prve aivike ivele su oko 8. v. st. e., a najpoznatiji je bioMaskarin Gosala (Maskarin Gola, 6. v. st. e.). Onu su vrili odre-den uticaj na indijsku lozoju sve do 14. veka. Smatrali su da svetnema prvobitnog uzroka, a da osnovu svih pojava ine pet vrsta ato-

ma. Njihov atomizam stariji je i od atomizma druge kole slineorijentacije (vaieika), a i od grkih atomista. ovek je podloansudbini (niyati) na koju nema uticaja niti je dobrim delima moepoboljati, niti ravim pogorati (a i obrnuto). Oni su odbacivali ide-ju karme, do koje dre sva indijska uenja osim njih i lokajata. Alisu za razliku od lokajata smatrali da ovek mora da proe krozogroman broj reinkarnacija, tj. sve do kraja kosmikog ciklusa, kojise zavrava posle 8.400.000 velikih razdoblja (mahakalpi).

Sankhja (65. vek st. e.)

Sankhja se vezuje za Kapilu (6. v. st. e.) i Ivarakrnu (5. v.st. e.), a svrstava se kao jedan od est lozofskih sistema hinduizma.Po uenju sankhje, osnovu univerzuma ine prakrti (kao polaznipraelemenat i kao konstantna materijalna osnova sveta i zbivanja) ipurua (dinamiki pokretaki duhovni princip).

Ova kola tei da se oslanja iskljuivo na argumente razumai da pojave sveta objanjava prirodnim promenama materije. Mate-


8/26

10

DUAn

PAJIn

rijalistike ideje su karakteristine za ranu sankhju, jer se tu odrieuloga boga-tvorca. Otuda su je nazvali nir-ivara ona koja odba-cuje ideju boga, a ponekadsvabhava-vada uenje o postanku sve-ta od njegove praosnove. Razlog za postojanje sveta ne moe biti

bog (ili apsolut), za koga se kae da ne podlee promenama. Nepro-menljivo nije u mogunosti da bude uzrok promenljivom. Naprotiv,prauzrok je prvobitna materija (pradhana iliprakrti), koja je veitai u neprekidnom kretanju. Nasuprot onima koji su tvrdili da nerazu-mna materija ne sadri u sebi impuls za stvaranje sveta, jer stvoriteljmoe da bude samo razumno bie, lozo sankhje su isticali: akosvemogui tvorac sveta stoji nad realnim stvarima, kao bie obdare-no savrenstvom, on ne moe da tei neem, inae bi se moralo

pretpostaviti da postoji neto to nije postigao, a to je suprotno pola-znoj pretpostavci o njegovom savrenstvu i samodovoljnosti.Proces nastajanja sveta i njegovih daljih promena po sankhji

odvija se tako to se materija prvobitno nalazi u neispoljenom vidu.Njeno pretvaranje u svet predmeta i bia, tj. pristupanost opaanjuostvaruje se preko tri svojstva gune: a to su tama (tamas), energijai aktivnost (raas) i uravnoteenosti i spokojstva (satva). Dakle, pra-krti ima tri pramena, ili niti, tj. tri gune. Univerzum evoluira i uobli-

uje se u skladu sa tri konstitutivna naela (gune) i 24 ispoljavanja,ili manifestacija (tatva) od materijalnih do duhovnih.ovek je podloan bivanju i bolnosti bivanja sve dok se iden-

tikuje sa svojom egzistencijom i ovako opisanim svetom, dok nesagleda da je njegov istinski identitetpurua, koji je, zapravo, neza-visan odprakrti, guna i tatvi.

Vaieika (1. vek)

Vaieika jejedan od est lozofskih sistema hinduizma, i-jim se osnivaem smatra Kanada (sa neizvesnom hronologijom od1. v. st. e. do 1. v. n. e.). Osnovu zbivanja i kosmosa predstavljasupstanca (dravja), shvaena na atomistiki nain, kao sainjena odsitnih estica koje podleu nevidljivoj sili (adrta), koja ih i privlaii organizuje u vee celine. Tako nastaju i osnovne komponente sve-ta, tj. etiri elementa, zatim, prostornost i vreme, notvarni element

(akaa), razum (manas) i duh (atman). Nastanak univerzuma je re-zultat povezivanja atoma (bez udela boanstva), a na kraju kosmi-


9/26

11

FILOZOFIJAIDRUTVO1

/2011

kog ciklusa veze atoma se kidaju i tako nestaju sve komponentesveta (ali atomi ne nestaju, nego se ukljuuju u novi ciklus). Prepo-rod svemira deava se kao rezultat ponovnog povezivanja atoma iobavlja se bez ikakvog meanja boanstva.

Svet nastaje kao posledica uzajamnog delovanja atoma kojeniko nije stvorio, koji su veiti i neunitivi. Povezivanje etiri ele-menta putem raznovrsnih spojeva stvara jedinstvo izmeu mrtvihstvari i ivih bia. To jedinstvo Kanada oznaava terminom dhar-ma, ali ne u smislu kategorije, vezane za moral ili religiozne propi-se, ve time oznaava razvoj prirode i uzrono-posledine veze.Supstanca (dravja) je zajedniki uzrok stvari, tj. nema ishodita,osim sebe same ili spojeva atoma koji je ine; ona poseduje svojstva

samokretanja i zato moe da raa posledice.

Manuova kosmogonija (2. vek)

Manu (Manu) je iveo oko 2. veka, a pripisuje mu se tzv.Manuov zakonik, koji je bio zbornik pravnih naela, ali u prvoj glavisadri i kosmoloke stavove, koji su neka vrsta rezimea iz starijihtekstova. Odlomak iz prve glave (stavovi 516) glasi ovako.

5. Postojalo je ono kao tama, neznano, bez oznaka, nedoku-ivo razmiljanjem, nespoznatljivo, kao da je potpuno usnulo.

6. Boanski i Samobitni, i sam nevidljiv, uinio je onda topojavnim, pet velikih elemenata i sve drugo, i izdigao se sam,razigrane snage, razgonei tamu.

7. Njega se spoznati moe samo onkraj ula; on je bestje-lesan, nerazabirljiv, vjean; u njemu lee sva bia; milju je

nedokuiv; takav se eto obznanio sam po sebi.8. Ustremiv misao, zaelio je iz svoga tijela stvoriti razno-vrsna bia. Na poetku je ispustio vode i u njih poloio sjeme.

9. To sjeme postade zlatno jaje sjaja tisuu sunevih zraka.U njemu se narodi sam Brahma, veliki praotac svega svijeta.

10. Vode se zovu narah, jer su one zapravo Narina djeca.Kako su one bile Njegovo prvo boravite, On je bio nazvanNarajana.

11. Od tog prauzroka, nespoznatljivog, vjenog; koji jest inije, roen je taj purua koji se u svijetu slavi imenom Brahma.


10/26

12

DUAn

PAJIn

12. Boansko je bie boravilo u tom jajetu cijelu godinu,a onda je on sam vlastitom milju raskolio jaje na dva dijela.

13. Od te dvije polovice stvorio je nebo i zemlju, izmeunjih prostor zraka, osam strana svijeta i vjeni stan voda.

14. Iz sebe samoga je takoer izdigao i razum, koji i jest inije, iz razuma svijest o jastvu...15. Onda i veliko poelo (mahat), pa atman, pa sve to

ima tri gune, iza toga pet ula koja opaaju predmete.16. A onda je, supostavivi ak i te sitne djelie tih est osno-

va neizmjerne snage uz svoje vlastite dijelove, stvorio sva bia.

(Poeci indijske misli 1981: 340)

Ekoloka ravnotea Mahabharata (oko 4. v.)

Istoriari okvirno odreuju da je Mahabharata najveim de-lom uobliena (dopunjavana) u rasponu od oko 800 godina (od 400.g. st. ere, do 400. g. nove ere). U sedmoj knjizi (Dronaparvan) izla-e se i poreklo smrti. Ovde emo pojednostaviti izvornu verziju(Mahabharata, 2005, str. 324325) za svrhe naeg izlaganja. Tema

se razvija u trenutku kad se ali za jednim od mnogih ratnika koji supoginuli u nizu sukoba koji se razvijaju tokom ekskalacije osnovnogsukoba. Pesnik Vjasa objanjava u dijalogu kralju Juditiri otkudsmrt, koji ga pita: Smrt? Odakle smrt dolazi?

To je veni zakon, veli Vjasa. Praotac Brahma je u poetkusazdao sva stvorenja, tako da nisu pokazivala nikakve znakeprolaznosti. Ali ga je boginja Zemlja esto molila da joj olakapreteko breme stvorova na njoj. Poto nije mogao nai nika-

kva naina da prekine beskonano stvaranje on se razbesneo iposlao je oganj koji je poeo sve da pretvara u pepeo. Rudraga je onda poeo moliti da ne uniti sva stvorenja: Budi mi-lostiv, gospodaru Svemira, nemoj unitavati svoja stvorenja.Neka trostruki Svemir, neka prolost, sadanjost i budunostpostoji i dalje. Brahma onda obuzda svoj gnev, ali iz njegaizae tamnoputa ena s crvenim licem, jezikom i oima, oki-ena blistavim naunicama i nakitom. Brahma joj dade ime

Smrt i ree joj ovako: Uniti ova moja stvorenja! Ti si roenaiz mog gneva... Novi zaplet nastaje jer Smrt ne eli takvu


11/26

13

FILOZOFIJAIDRUTVO1

/2011

ulogu: Oni koji budu patili poradi gubitka dragih, mene ekriviti i ruiti. Bojim se suza koje e zbog mene prolivati.

Za neko vreme Smrt uspeva da izmoli Brahmuda jo uvek ne bude umiranja. Meutim Brahma ne odustaje od svog zahteva i

Smrt videi da nema kud pristaje na svoju ulogu, ali uspeva daizmoli sledee: Ako to ve ne moe bez mene, ja u posluati...Ipak, ... pusti meu ljude pohlepu, zavist, pakost, svau, glupost,bestidnost i sve estoke strasti koje e prodirati tela otelovljenihbia Bie kako ti kae na to e Brahma krivice nee biti natebi. ... One koji ine zlo ubijae greh. I tako je Smrt poela uzima-ti ivote svim ivim biima kada im doe sueni as.

U ovoj epizodi zanimljivo je da se polazno stanje tj. sveta u

kome ive besmrtna stvorenja sagledava kao neodrivo, jer se takogomila neodrivi ekoloki teret. Dakle, u polazu smrti nije bilo, negose smrt javlja najpre kao ekoloki regulativ, a zatim se smrtnost pove-

zuje sa ljudskim grehom i zalima kojima su ljudi skloni, na zahtevsame personalizovane Smrti, da bi se ona oslobodila oseanja krivice.

Tako u Mahabharati nalazimo (jednim delom) i reenje kojehrianska teologija vezuje za Stari zavet(odnosno Knjigu postanja) smrt kao kazna za greh. Samo to u indijskom kontekstu to nije

postavljeno u neposredan odnos Boga i oveka, nego kao rezultatkompromisa izmeu same Smrti i boga Brahme (da bi se smrt oslo-bodila oseanja krivice).

Arjabhatina kosmologija (6. vek)

Arjabhata (ryabhaa, 476520. g.) je bio matematiar iastronom. Arjabhata je prvi u Indiji istakao teoriju kretanja Zemljeoko svoje ose na nepokretnom zvezdanom nebu. Ova tvrdnja se ra-zilazila s tradicionalistikim shvatanjima, pa su ga osporavali, nesamo svetenici (brahmani), ve i naunici, koji su stajali na orto-doksnim pozicijama kao Varahamihira (poetak 6. v.) i Brahma-gupta (7. v.). Zato u polemici sa Arjabhatom istiu ono to bi mogloda ospori tu ideju:

a) Zemlja se okree, kao da je ona privrena na grnarskom

toku, a ne sazvea. Ali da je to tako, onda se ptice i ostaline bi vraali sa nebesa u svoja obitavalita.


12/26

14

DUAn

PAJIn

b) Ako se Zemlja okree, zato onda ne padaju visoki pred-meti.

c) Kad bi se Zemlja okretala, onda ptice (uzleui u nebo) nebi mogle ponovo da pronau svoja gnezda.

Teorija Zemljine rotacije bila je tako smela da se ak i Lala(Lala, 8. v.), jedan od Arjabhatinih sledbenika, odrekao uiteljevihideja. Ipak, Arjabhata je bolje proao (tj. samo sa osporavanjima),nego kasnije ordano Bruno (Giordano Bruno) (i neki drugi u Evro-pi), koji je zbog svog panteizma spaljen, 1600, jer u Indiji nije po-stojala inkvizicija.

Zanimljivo je da je Arjabhata nastojao da demitologizuje idruge astronomske pojave i prui naturalistika objanjenja, koja e

se teko probijati i u Evropi, poev od renesanse. U tom duhu jeistakao i vlastitu koncepciju sunevih i meseevih pomraenja tj.da za vreme pomraenja Mesec ulazi u Zemljinu senku, a za vremeSunevog pomraenja Mesec prekriva Sunce. Ova koncepcija jebila u suprotnosti sa starim mitom (koga su se mnogi drali), premakome kad demon Rahu proguta ta svetla tela, nastaje pomraenje.

Kosmos kao igra i prividKosmiki ples kamirski aivizam (810. v.)

Vedska tradicija je kazivala da su bogovi stvorili svet tapa-som, ili umnoavanjem vlastitog jedinstvenog bia u mnotvo. Unovoj hinduistikoj tradiciji (koja dobija na zamahu krajem stareere) javlja se i jedan optiji termin nego to je natja (ples), a to jelila (igra). Tapas je bio primereniji starim, vedskim bogovima, a lila

je odgovor hinduizma na pitanje zato je svet nastao. L i l aznai da je svet nastao iz slobode i igre, a time se objanjavaju i ra-zliita boanska otelovljenja. Lila je izliv obilja boanske radosti(ananda), a vezuje se i za ivu i za Vinua (i za akti, kad se u igrukao sutinski inioci ukljuuju seksualnost i polnost).

Ali, postoji jo jedna razlika. Svet nastao boanskim tapasomimao je neku posebnu teinu, tvrdou i ozbiljnost svet nastao izigre, po svojoj sutini je nesupstancijalan, varljiv, klizav, aljiv. To

oseanje varljivog privida, ili aljivog poigravanja, vezuje se uz po-jam maje, dok budisti govore o ispraznosti (unjata).


13/26

15

FILOZOFIJAIDRUTVO1

/2011

1) U hinduistikoj tradiciji nekad se svet vezivao za ivinuigru (tandava), a nekad za Brahminu ili Vinuovu igru (lila, ili vila-sa), a nekad se govori o igri sveta (agat-krida). U kamirskom ai-vizmu se javlja ideja da je iva je gospodar sveta, Mahevara, a

njegova samosvest (vimara) koja se iskazuje kroz njegov ples(tandava) dovodi do nastanka, postojanja i nestanka sveta. Svet jeigra njegove slobodne volje po svojoj volji on ga stvara, odrava irazara. Ova okolnost omoguuje oveku koji je to uvideo, da i sampostigne osloboenje od karme i reinkarnacije, odnosno od vezano-sti za svet, koja sputava onog ko ne uvia da je sve to sam igra.

Ko je u stanju da sagleda ceo svet kao igru, taj je slobodanza ivota (ivanmukta), veli se u tekstu iz 9. v., Spanda-kariki (1980:

119). Svet je neprekidan proces stvaranja, razaranja i obnavljanja kako u ravni pojedinanog, tako i u ravni totaliteta. Njegov plesoznaava i ravnoteu raanja i smrti (pojedinanih bia) koja je ne-ophodna da bi se na zemlji odrala ravnotea i da bi bilo mesta zanova bia.

Apsolutna svest ive nikad ne miruje, nego pulsira (spanda)i iri se, pa tako nastaje ceo svet, ali njen krajnji ishod je sabiranje

pojavnog u ivi, povratak univerzuma u iskonsko jedinstvo. Stvara-laka sloboda, ili volja (svatantrja) ive i njegova mo stvaranjaprivida (maja) su identine. U iskonskom jedinstvu se taj identitetiskazuje kaosvatantrja, a u mnotvu (koje zovemo svet), taj identi-tet se javlja kao maja (privid).

2) Svojim plesom kojim stvara svet i uvodi u postojanje novai nova bia, iva zaogre sebe u kosmiki privid (maja). Kao i kodevropskih srednjovekovnih estetiara taj privid je kao neproziran

veo za oi onih koji nisu u stanju da nazru Boga u njemu, a oni kojimogu da ga prozru, naziru iza njega boje prisustvo. Abhinavaguptakae: Stvaranje, postojanje i raspad (sveta), budno stanje, snevanjei san bez snova, su u Njemu u etvrtom stanju ali On se otkrivanjima zastrt (avrta) Abhinavagupta 1910: 730.

Dakle, za mistiko-estetiku kontemplaciju predmet nije ovoili ono umetniko delo, nego ceo univerzum, totalitet sveta i ivota.U tom iskustvu svet se pojavljuje kao dramski zaplet, pojedinac kao

uesnik, prolaznost i iluzornost ivota kao dramska iluzija, a esteti-ka distanca je sada distanca oveka osloboenog i prosvetljenog u


14/26

16

DUAn

PAJIn

odnosu na vlastiti ivot. U tom smislu Bhata Najaka kae da zahva-ljujui ivi ljudi mogu da postignu estetiko blaenstvo posmatraju-i prizor igre koju predstavlja na ivot u ovom svetu (Masson iPathwardan 1969: 23). Ova kontemplacija ne odbacuje ulno-este-

tiko bogatstvo sveta konkretnog, ne nadilazi ga apstrakcijom, negojednom obuhvatnom, totalizujuom simbolizacijom, poto ovaj po-staje predmet mistiko-estetikog iskustva.

U Svahanda-tantri se duh usredreivao na totalitet svetskedrame, u kojoj su objedinjeni strano, divno, surovo i neno, dobroi zlo, ne samo u ravni ovog, nego u horizontu bezbrojnih svetova,rasutih u beskrajnom prostoru.

3) U budizmu ekvivalent jednog ovakvog ontoloko-medita-

tivno-estetikog iskustva nalazimo u okeanskom samadhiju (Pajin1990: 129135) i metafori Indrine mree.Indrina mrea se javlja jo u jednoj od poznih upaniada (Ma-

itri-upaniada, 4.2) u znaenju varke i privida, slino Vinuovojmaji. Meutim u budistikom kontekstu, oko I veka (uAvatamsaka-sutri, gl. XIIIXIV), Indrina mrea postaje simbol sveopte uslov-ljenosti i meuzavisnosti, u kojoj su subjekt i objekt, lik i ogledaloizmenljivi, zbog toga to je u svakoj njenoj petlji dragulj u kome se

ogledaju svi ostali dragulji, a on se ogleda u svim ostalima. Na tajnain, ceo univerzum postaje totalitet taaka nediferenciranog este-tikog kontinuuma. Umesto jednog sredita i jednog univerzuma,sada je svaki atom sredite jednog univerzuma u kome se otkrivabezbroj novih sredita.

Na Zapadu, kod Nikole Kuzanskog (Nicolaus Cusanus, XVv.) i ordana Bruna, nalazimo slinu ideju pluralizam svetova ibeskrajnost sveta (Boga), ije je sredite svuda, a granica nigde: Bog

je svugde i nigde (odreeno). Kod Nikole Kuzanskog postoje tri ide-je od znaaja za ovaj kontekst. Prvo, svaka postojea stvar je kontra-hovanje boanske sveukupnosti, ispoljavanje maksimuma u minimu-mu. Bog je u svakoj taki univerzuma, u svakoj stvari univerzumasaet je itav univerzum. Drugo, to znai da postoji pluralizam sre-dita i pluralizam svetova. Svako bie prua svojevrstan pogled nasve i ima beskonano mnogo lica. Tree, te odlike daju univerzu-mu estetsku strukturu: svaki deo univerzuma upuuje na sve posred-

stvom srazmere, korespondencije, harmonije i, stoga, posredstvommoi ispoljavanja, sjaja koji odaje (Eko, 1992: 208210).


15/26

17

FILOZOFIJAIDRUTVO1

/2011

Kamirski estetiari ovu estetsku strukturu univerzuma po-stavljaju kao predmet kontemplacije u kojoj se ostvaruje simulta-nost unutranjeg i spoljanjeg, sabiranja i irenja, sredita i celine,minimuma i maksimuma.

Maja kao svet je najuverljivija od svih predstava u njoj suuloge najozbiljnije. Ceo svet je (boanski) privid, a prividne su (iprivremene) i sve uloge na svetu, pa ak i uloge bogova (istina, pu-rane tu prave razliku, na tetu vedske tradicije tako da se u uloga-ma pojavljuju prevashodno stari bogovi: Indra, Brahma itd., dok suVinu i iva reiseri). Iako se maja vezuje uz veinu bogova, naj-raznovrsniji su prikazi Vinuove maje.

Vinuova maja

Svoju sklonost ali Vinu demonstrira tako to pokazuje mosvoje maje i starim (vedskim) bogovima (kao to je Indra) i zaslu-nim smrtnicima (kao to je Narada). Prva pria je izBrahmavaivar-ta-purane (vidi Zimmer, 1946: 310), a glasi ovako:

Bog Indra je odluio da sagradi novu palatu i angaovao jeVivakarmana [vedskog Hefesta] da je sagradi. Vivakarmanje sagradio palatu, ali Indra je stalno bio nezadovoljan izgle-dom i traio je dorade. U jednom trenutku pred Indru dolaziVinu u liku deaka, koji mu kae da je njegova palata sjajna,zapravo lepa nego to je bila palata ijednog Indre pre njega.Indra primedbu shvata kao alu, jer u svojoj dugovenosti nepomilja da je moglo biti bogova pod istim imenom pre nje-ga, a jo manje da bi ih moglo biti posle njega, budui da onsebe vidi u trajanju do kraja vremena. Ali, deak mu obja-njava genealogiju bogova i veli da je on, Indra, samo jedan unizu Indri koji su ve postojali u bezmernom okeanu vreme-na. O kralju Bogova, znan mi je strahotni raspad univerzu-ma. Video sam kako sve nestaje, iznova i iznova, na krajusvakog ciklusa. U tom stranom asu... sve se vraa u bezdan,u divlju beskonanost okeana, koji je prekriven neizrecivomtamom i lien svakog znaka ivota. Ah, ko bi mogao da pre-

broji svetove koji su proli, ili stvaranja koja su se uzdizala,iznova i iznova, iz bezoblinog ambisa beskrajnih voda? Ko


16/26

18

DUAn

PAJIn

bi prebrojao razdoblja sveta koja su tekla jedna za drugima ubeskraj? I ko bi tragao kroz bezmeran prostor da prebroji sve-tove koji postoje jedan pored drugog, od kojih svaki ima svogBrahmu, Vinua i ivu? Ko bi prebrojao Indre koji vladaju

istovremeno u bezbrojnim svetovima, ili one koji su vladalipre njih, ili Indre koji e vladati posle njih, uspinjui se jedanpo jedan, da postanu kraljevi bogova, a zatim odlazei? ... Koe prebrojati svetove koji izvan granice vida, zauzimajuispoljni prostor, dolaze i odlaze u bezbrojnim nizovima. Kaokrhki amci oni plutaju nad bezdanom istih voda koje pred-stavljaju Vinuovo telo. Dok on to govori u sali se pojavlju-je kolona mrava koji smelo stupaju u pravilnom poretku. De-

ak prekide i nasmeja se, to kod Indre izazva dodatnouenje. Poto se jedno vreme snebivao, deak posle Indrinihmolbi nastavi da objanjava. Videh ove mrave u koloni, odkojih je svaki jednom davno bio Indra, jer je kao ti zaslugomdobrih dela uspeo da postane kralj bogova. Ali, kasnije, poslemnogih novih roenja, svaki je ponovo postao mrav. Ta kolo-na je kolona preanjih Indri. ... To je cela tajna. U njoj jemudrost koja moe prevesti preko okeana pakla. ivot je ci-

klus bezbrojnih roenja koja su kao prizor u snu. ... U be-skrajnom ciklusu dobro i zlo se smenjuju. Otuda, mudri neprianjaju nizata niti za dobro niti za zlo.

Na taj nain Indra je shvatio da pohvala koju je dobio za svoju palatu nije uopte mala. Uz to je, moda, shvatio i ono drugo,vanije da je njegova briga za izgled palate preterana i smena.

Sa slinom poukom postoji i niz pria u puranama o Naradikoji je uspeo Vinua da privoli da mu demonstrira tajnu njegove

maje. U jednoj od njih (uDevibhagavata-purani), Vinu uredi takoda Narada uavi u jedno jezerce da se okupa iz njega izlazi kaoena, koja se vie ne sea da je bila Narada. Udavi se za kralja onaizrodi sinove i odivi ceo jedan ivot. Kad su joj sinovi ve odrasli,oni poginu u bici. Svu oajnu Vinu je navede da se ponovo okupa uistom jezercetu i vrati je u preanje vreme, pretvorivi je ponovo uNaradu. U drugoj prii (u Matsja-purani), Vinu krene sa Naradompreko polja, a zatim sedne u hlad jednog drveta i poalje ga po vodu

u selo koje je bilo na vidiku. On navede Naradu da zaboravi na po-lazni okvir prie, da tu ostane i da se oeni, erkom jednog od doma-


17/26

19

FILOZOFIJAIDRUTVO1

/2011

ina iz sela. Narada tu ostade sreno da ivi i izrodi mu se velikaporodica. Posle dvanaest godina, jedne noi naie poplava u taj kraji Naradi strada cela porodica. Dokopavi se tla pred jutro, on nasprudu presedi skamenjen do podneva, dok u jednom asu ne oseti

da ga Vinu lupka po ramenu i kae mu: Gde si s tom vodom, e-kam te ve dva sahata?

ta ako je sve privid?

Uenje o prividu ima nekoliko aspekata.Prvi aspekt je saznajni. Svet je veo-privid izatkan majom (a-

robnom moi) boanstva. U maji je sadrana trostruka mo: a) ona

zakriljuje krajnju realnost (zato se, nekad, izjednaava sa velom), b)ona prostire veo koji nazivamo svetom, ili prirodom), c) pronicljiveupuuje ka uvidu. Maja je stoga povezana sa metaforom zagonetkei vela. Zagonetka i veo takoe imaju tu dvostruku prirodu: da skri-vaju neko saznanje, ali i da mogu da ga otkriju onome ko je pronic-ljiv, ili ko uloi truda. Zagonetku i veo uvek neko postavlja, prostire,ili zastire. U staroegipatskoj tradiciji to je Izida (Proklo ():Veo je svemir, koji ova boginja tka). U evropskoj antikoj, sred-

njevokovnoj i renesansnoj tradiciji postoji takoe predstava o zago-netki i velu koji skrivaju i otkrivaju. U srednjem veku priroda je veokoji skriva boje lice, a u novom veku priroda je skrivena i ovekotkrivajui prirodne zakone die veo sa tajni prirode. Dinamikaskrivanja i otkrivanja je ugraena u mnoge aspekte duhovnosti i naIstoku i na Zapadu: u religiju, lozoju, umetnost. Savremeni medi-ji takoe instrumentalizuju dinamiku skrivanja i otkrivanja, posebnou domenima kao to su politika, estrada, moda, marketing.

Drugi aspekt je ontoloki. Svi svetovi koji postoje kao para-lelni prostornovremenski reimi (svetovi bogova, ljudi i demona)kao i svetovi koji jedni druge slede u velikim vremenskim razmaci-ma, potiu iz tog neizmernog bunara maje. Maja pred nama nepre-kidno rasprostire jedan svet u nastajanju i nestajanju. Ona se iskazu-je kao energija, ili mo, zato se povezuje sa akti u terminoloki parmaja-akti (mo privida), koja se nekad shvata kao svojstvo Boga, anekad se i personikuje u samostalni lik, ensko boanstvo, u paru

sa mukim, ili se pak oboava zasebno i samostalno (Maja-akti uaktizmu). U maji je sadran saznajno-ontoloki paradoks koji In-


18/26

20

DUAn

PAJIn

dijci ne nazivaju poklapanje suprotnosti, nego razliito-i-nerazli-ito (bheda-abheda), ili dvojstvo-i-jedinstvo. Nekad se dodaje daje to neshvatljivo, nemislivo (aintja).

Trei aspekt je mistiki. Tajna maje je u poklapanju suprotno-

sti (lat. coincidentia oppositorum). Maja je simultano i sukcesivnoispoljavanje suprotnih energija i tendencija, koje se suprotstavljaju iusklauju, podstiu i ponitavaju. Ona je duh i materija, stvaranje irazaranje, ona je ceo ciklus vremena, (mala) ljudska, i (velika) bo-anska godina, tokom kojih sve nastaje i sve nestaje (ono to u prole-e procveta, ujesen uvene), ona skriva i otkriva, ona je najvea varkai najvei dokaz. Sutina maje je protivrenost neshvatljivo udoapsoluta koji je poprimio ulni oblik. Kad se kae da je svet maja, to,

zapravo, ne znai da je on (jednostavno) prividan, da nije stvaran,nego da nije ono to izgleda da jeste, da on stalno nastaje i nestaje, daono to je vailo jue, ne vai danas, a ono to vai danas, ne vaisutra. Maja je ono stvarno-nestvarno (a ne, jednostavno, privid ilisan). Zato ona ne moe da se pronikne obinim tipom saznanja, negomistikim putem, koji pojedine tradicije razliito odreuju.

etvrti aspekt je egzistencijalni. A vezan je za promenu vre-menskoprostorne perspektive koja se otvara u navedenim priama

sve to je vano u nekom trenutku, ili vremenu (i ono to raduje ito mui i izaziva patnju) gubi svoju vanost i ozbiljnost, jer odree-ni vremenski periodi (ne samo vek ljudi, nego i vek jednog boga)postaju mali segmenti u mnogo veoj vremenskoj perspektivi. Ci-mer (Zimmer 1946) to poredi sa posmatranjem planina iz perspekti-ve geolokih epoha (dakle, iz perspektive mnogo veih vremenskihjedinica). Umesto planina koje izgledaju trajne i vene, ovek bi ihtada video kako pred njegovim oima rastu i nestaju. Sve to izgleda

trajno odjednom bi postalo uidno. Svako vezivanje za neki prizor,ili detalj, smeno je i sitniavo. U pitanju je preuramljivanje, tj.smetanje u drugaiji vremenski, ili prostorni reim. Sa vee visine,ili posmatrane sa stanovita venosti (lat.sub speciae aeternitatis),prilike, ljudi, ili okolnosti izgledaju drugaije.

Ozbiljnost i stvarnost ovekovog ivota sastoje se u odre-enom okviru i pretpostavkama. Kad se taj okvir i pretpostavke pro-mene, dovedu u pitanje ili relativizuju (smetanjem u mnogo iru

vremenskoprostornu perspektivu), gubi se i oseanje ozbiljnosti istvarnosti. Ljudi kroz to iskustvo i sami povremeno prolaze, bez


19/26

21

FILOZOFIJAIDRUTVO1

/2011

Vinua i purana. Ali, ono izaziva vrtoglavicu i ima jednu zastrauju-u perspektivu kao kad bi se ovek odjednom podigao na velikuvisinu i sve to je izgedalo veliko i vano sada se javlja kao siunoi nevano usamljenost je strahovita. Ono je obino neprijatno i svi

nastoje to pre da iz njega izau. A ipak kau nam purane to jecela tajna: mudrost koja moe prevesti preko okeana pakla.Peti aspekt je praksoloki. Ukratko, pitanje je sledee: da li

ozbiljno usvajanje uenja o prividu povlai pasivizam, kvijetizam,povlaenje u manastir, pustinju, umu, planinu? Vrlo esto se Istok iZapad porede tako to se istie pasivizam Istoka (u ovom sluajuIndije) i aktivizam Zapada.

Taj pasivizam se objanjava sa tri uverenja da Indijac veru-

je u: 1) karmu kao neumitnu sudbinu (ne vredi truditi se, sve je pre-dodreeno), 2) reinkarnaciju kao venu novu priliku (da se nado-knadi proputeno), po principu, to moe sutra (ili u sledeemivotu) ne radi danas, ili u ovom ivotu, 3) to da je sve maja (privid)i da stoga pojavni svet i ovaj ivot ionako nisu stvarni i bitni, bilokako bilo.

Generalno, to se svodi na stav obezvreivanja tekueg ivota,na nemar i ravnodunost spram ivotnih prilika. Ova tendencija je u

Indiji postojala kao jedna od krajnosti koje su, uostalom, dolazile doizraaja i u periodu duboke (hrianske) religioznosti na Zapadu,kada je izgledalo da je tekui ivot bezvredan (odnosno da ima smi-sla samo kao spremanje za veni ivot koji je jedini bitan), a novivek je kritikovao srednji vek zbog tog pasivizma. Meutim, istorijakulture pokazuje da za taj generalni stav nije presudna religioznost,nego niz drugih inilaca (mentalitet, drutvene okolnosti itd.) kojireligiju prelamaju u ovom ili onom pravcu (vidimo da je bilo hri-

anskih zajednica koje su imale veoma razvijen aktivistiki stil i-vota, kao to ima budistikih zajednica koje su aktivistiki nastroje-ne). Iz svega se moe zakljuiti da uenje o maji moe bitiracionalizacija pasivizma, ali ono nije stvoreno sa tim ciljem, negokao reakcija na slom pretpostavki aktivistikog stava (koji polazi odtoga da se zna ta je stvarno i koje su vrednosti nesumnjive, a zavr-ava u oajanju kad se ispostavi da ono to je izgledalo jasno i ne-sumnjivo vie ne vai).

Otuda uenje o maji moe biti i jedno i drugo: i opravdanjepasivizma i korektiv aktivizma, odnosno oajanja i besmisla koji


20/26

22

DUAn

PAJIn

prate ruenje pretpostavki aktivizma. Indijska tradicija poznaje i ak-tivizam i pasivizam. Postoji poglavlje u Joga-vasithi koje jepohva-la aktivizma, a koje poinje sledeim reima:

Sve to se moe postii na ovom svetu, moe se postii

samo vlastitim naporom. Kada doe do neuspeha razlog tome jenemarnost u delanju. ... Nema vee sile od pravilnog delanja u sa-danjosti, (Kulture Istoka 1990: 15).

Shvatanja u puranama (od 616. veka)

1) Mnoge parabole iz purana i kasnijih tekstova nastoje danarativnim sredstvima prikau prirodu maje. Maja je u vedskoj tra-

diciji bila mo bogova da ine uda da interveniu u svetu i izme-ne uobiajen, prirodan tok stvari. Ali, vremenom se maja proirujena svet uopte, na svekoliku pojavnost (dakle ne odnosi se samo nauda). Maja je i mo bogova da se pojave u razliitim otelovljenji-ma, ili oblicima. Tu mo kasniji budizam naziva rddhi (ili rddhi-pa-da) i pripisuje je budama i velikim bodhisatvama Avalokitevarapoprima 33 razliita oblija (nirmana) u pojedinim prilikama, da bipomogao ljudima u nevolji.

U narativnoj formi uenje o maji se vezuje ili za mitolokikontekst (kada oznaava mo bogova da ine uda), ili za egzisten-cijalni kontekst ovekovo oseanje da je protekli ivot nestvaran kroz priu ija pouka je svima jasna (da nas protekli ivot ostavljasa oseanjem nestvarnosti).

Prie (u puranama) su relativno pozne slede oko hiljadugodina kasnije u odnosu na lozofska razmatranja te ideje u upani-adama, gde se kae (u Brhadaranjaka-upaniadi 1.6.3) da je atman

(sutina sveta) zakriljen, prekriven (channa) bivstvujuim, ili zbi-ljom (satya), odnosno imenom-i-oblikom (nama-rupa ime-i-oblikje lozofski termin za pojavno, bivstvujue). Iz toga se moe zaklju-iti da je u ranijim (upaniadskim) shvatanjima ulogu vela igralasama pojavnost (ime-i-oblik), a maja se, kao specina mo bogova,nije povezivala sa velom pojavnosti, nego je bilasamo mo bogovada poprimaju razliita otelovljenja. Brhadaranjaka-upaniada(2.5.19) kae da se Indra uz pomo svojih moi (maja) kree okolo

u mnogim oblijima.


21/26

23

FILOZOFIJAIDRUTVO1

/2011

2) Kosmologija purana najbolje je izloena uBrahma puranii Brahmandapurani, gde je dat detaljan pregled kosmikih razdo-blja (kalpe i juge), pre emu su ljudske godine u stalnom poreenjusa danima boga Brahme.

Kosmologija purana, kako emo videti, spada u kosmogonije jer se tu cela koncepcija, kao u vedama, preplie sa bogovima, tj.u sluajuBrahma purane, sa bogom Brahmom, ili u sluaju Vinupurane, sa bogom Vinuom. Osvrnuemo se na dve teme iz purana:1) Brahmino jaje i 2) kosmika razdoblja.

3) Ideja o kosmikom jajetu javlja se u dve purane.a) U Vaju purani se kae: Ceo univerzum, sa suncem, mese-

cem, planetama i zvezdama, bio je najpre unutar jajeta (Vaju-purana

4.7475). Posle perioda od hiljadu godina, jaje je podeljeno na dvadela, na nebo i zemlju, od strane boga Vajua (Vaju purana, 24.73).Vaju je bog vetra.

b) UBrahmanda purani se kae da se Brahma rodio u jajetu,kao samopostali (svajambhu). Posle hiljadu godina, on je razbio jajei napravio od njegova dva dela nebo (svarga) i zemlju (prthivi). Azatim su nastale reke, mora i planine.

4) U puranama na vie mesta (na primer, Vinu purana, knj.

1, gl. 3) je razraena i periodizacija trajanja kosmosa. Osnovne ka-tegorije u kosmologiji purana su kalpa i juga.Hiljadu mahajuga ine jednu kalpu, tj. 4.320.000.000 zemalj-

skih godina. Kalpa je jedan dan boga Brahme = 4.320.000.000 ze-maljskih godina. Na kraju kalpe nastupa kraj kosmosa i nastupapra-laja kada se vie nita ne deava to traje koliko i jedna kalpa, a ondanastupa novo stvaranje, odnosno nova kalpa. Zajedno, 360 kalpi i 360pralaja ine jednu godinu Brahme, a on ivi 100 godina. ivot Bra-

hme se zove parama, a traje 311.040.000.000.000 zemaljskih godina.Prema jednom shvatanju, u toku svakog kosmikog danaBrahme (tj. u rasponu od 4.320.000.000 zemaljskih godina), stvarase kosmos, a na zavretku dana prestaje. Tokom kosmike noi Bra-hma spava, a univerzum je zbijen u njegovom telu, gde poiva uobliku zgusnute, potencijalne snage.

Kalpu (ili jedan Brahmin dan) ine 14 manjih jedinica ma-nvantara, a jednu manvantaru ini 71 mahajuga. U svakoj od etrna-

est manvantar vlada po jedan Manu. Dananji Manu je sedmi poredu i on e uputiti svet na srednju stazu.


22/26

24

DUAn

PAJIn

Naa mahajuga (u koju spada sadanje razdoblje), sastojise od etiri juge: krita, treta, dvapara i kali. Prema mitologiji purana,dananji svet nalazi se u etvrtoj eri, tzv. kalijugi. Prva je trajalaetiri hiljade boanskih godina, kao nastavak etiri stotine sumra-

nih nebeskih godina iz kojih je proizila. Druga juga je trajala trihiljade nebeskih godina, sa tri stotine sumranih, tamnih godina.Trea je trajala dve hiljade godina sa dve stotine mranih nebeskihgodina. etvrta juga trajala je hiljadu boanskih godina i sto nebe-skih mranih godina. Sve etiri juge ine vreme od dvanaest hiljadanebeskih godina ili 4.320.000 zemaljskih godina.

Pored toga to svaka juga ima svoje trajanje, ona ima i speci-an kvalitet. Najdua je krita u kojoj vladaju najsrenije prilike, a

ljudi su u njoj moralno savreni i bezgreni. Od nastanka dvapara-juge prilike se sukcesivno pogoravaju. Poslednja (kalijuga) znaipermanentnu destrukciju koja e se u doba sumraka zavriti propa-u sveta, kada nastupa pralaja (prestanak), ali se ciklus posle nekogvremena ponavlja.

Ovako izgleda sistem juga.

Jedna mahajuga = 4 juge (krita + treta + dvapara + kali)

Jedna boanska = 360 zemaljskih godina.

Juga Zora Dan Sumrak Boanske

godine

Zemaljske

godine

Krita 400 4000 400 4800 1.728.000

Treta 300 3000 300 3600 1.296.000

Dvapara 200 2000 200 2400 864.000

Kali 100 1000 100 1200 432.000

12000 4.320.000

Glosar

Atmanje u upaniadama subjekt (sopstvo) osloboen moral-nog zakona, tj. retribucije (karme). On je nepropadljiv (akara), aovek koji ga je spoznao stie identitet koji nadilazi porodicu, ilikastu Za njega se ne lepe posledice delanja tj. karma niti dobre,niti rave. Atman je nezahvaen dobrim i zlim. Samorealizacijaatmana, nije povezana sa moralnim progresom, nego sa transcen-dencijom etike ravni u kojoj vai karma. Ali, pretpostavka te tran-


23/26

25

FILOZOFIJAIDRUTVO1

/2011

scendencije moe biti dobra karma, odnosno specina volja, inten-cija (kratu), ili elja (kama), iji predmet sada nije ispunjenje nekekonkretne elje, nego samorealizacija atmana (atma-kama).

Brahma brahman brahmana. Bog Brahma u nekim

tekstovima se javlja i kao sinonim za boga tvorca Praapatija, anekad je on sam tvorac. U atapatha-brahmani on stvara druge bo-gove boga vatre i munje Agnija, boga vetra i atmosfere Vajua iboga sunca Surju. U istom tekstu se veli daje on stvorio okean i unjega ubacio seme koje je postalo zlatno jaje, iz koga nastaju zemljai nebo. Brahmankao re srednjeg roda, oznaava s jedne strane ri-tualnu formulu, vedsko uenje. Brahman je u ovom smislu u nadle-nosti brahmanske kaste to je njihova mo i nauka. U drugom, vi-

em smislu, brahman oznaava upaniadski apsolut s one stranebitka i nebitka, s onu strane diferenciranog. On vie nije vezan zarituale i obrede, nego za vrstu saznanja. Mo vie nije u obrednojformuli i rtvovanju, ve u apsolutu u kojem nema pokreta ni ak-tivnosti on je dostupan spoznaji specijalne vrste: identikaciji saapsolutom. Brahmana(jednina) brahmane (mnoina) knjievnavrsta grupa ritualnihtekstova. Izraava ono to je nadlenost bra-hmanskekaste brahmansko i ime brahmanske kaste. Pojedini

lan kaste je brahman. Mi upotrebljavamo u jednini brahman, umnoini brahmani.Vede Najstariji indijski tekstovi, svete knjige (u formi hi-

mni), nastale izmeu 1510. veka st. e. Vedski tekstovi su grupisaniu etiri zbirke: Rg-veda, Jaur-veda, Sama-veda i Atharva-veda.Vreme nastanka veda i drugih tekstova (upaniade, purane i sl.) jedato u velikim rasponima iz dva razloga. Prvo, jer su najpre vievekova bili u usmenoj tradiciji, a tek kasnije (neka i 1.000 godina

kasnije) su dobili tekstualni oblik (pisanu formu, zbog primatausmene tradicije za koju su vezivana uenja za posveene). Drugirazlog je to su pojedini tekstovi menjani i dopunjavani (proirivani)tokom vie vekova, tako da je polazno jezgro teksta moglo (u odno-su na konanu verziju) biti mnogo starije.

Vinu se pominje i u vedama, kao solarno boanstvo, a kasni-je (tekstovi brahmane), postaje lan trojstva Brahma-Vinu-iva jeron uva energiju (kosmos) koji je stvorio Brahman. U kasnijoj tra-

diciji (od 4. veka nadalje, u Mahabharati i puranama) znaaj muraste, pa nastaje vinuizam (vainavizam), kult Vinua kao vrhov-


24/26

26

DUAn

PAJIn

nog boanstva, sa brojnim otelovljenjima (avatari) preko kojih onintervenie u istoriji ljudi.

Purane su nastajale u dugom vremenskom razdoblju (pri-blino od 616. v.), a postoje hinduistike, ainistike i budistike

purane. Osim toga, neke su pre nego su zapisane, postojale u usme-noj tradiciji, a kad su zapisane, esto su kasnije dopunjavane ili me-njane. Ovde smo uzeli u obzir hinduistike purane. Neki ih nazivajui vedama za obine ljude (budui da su vede u uem smislu, bilenamenjene samo kasti uenih brahmana). U njima su pored mnogihdrugih tema, posebno razraivana kosmoloka shvatanja zasnovanana velikim kosmikim ciklusima i razdobljima (milioni i milijardegodina).

Upaniade zbirni naziv za tekstove od kojih su najstarijinastali izmeu 700500. g. st. e. dok su druge upaniade nastajale upotonjim vekovima st. ere. U korpusu najstarijih upaniada nalazi-mo i zanimljiva lozofska razmatranja (vidi Pajin 1990). Vede kao iupaniade, ili purane, nemaju posebne (individualne) autore, odno-sno rezultat su sabiranja tekstova (kazivanja) razliitih autora, ijase imena pominju u samim tekstovima.

iva aivizam. iva se kao boanstvo javlja posle 2. v. st.

e. samostalno, ili kao deo trojstva: BrahmaVinuiva. Smatra seda je (pored ostalog) zamenio starije (vedsko) boanstvo Rudru, kaogospodar sudbina. Njegov kult je trebalo da umanji neizvesnosti ve-zane za nedokuivost sila koje utiu na dogaaje u svetu i sudbinuljudi, na nastanak, trajanje i kraj. U sklopu trojstva, Brahma je biostvaralac, Vinu odravalac, a iva je privodio svet kraju, ali u ka-snijim, aivitskim koncepcijama, on preuzima sve tri uloge. Kultive je aivizam (po ind. argonu), a kod nas se nekad navodi kao

ivaizam (ili ivizam). aivizam je kult ive kao vrhovnog boan-stva, a javlja se u 6. v. mada ga neki vezuju za staru eru i vetava-tara upaniadu (oko 3. v. st. e.).

Primljeno: 11. mart 2011.Prihvaeno: 17. mart 2011.


25/26

27

FILOZOFIJAIDRUTVO1

/2011

Bibliograja

Abhinavagupta (1910), The Paramarthasara of Abhinavagupta, Journalof the Royal Asiatic Society of Great Britain and Ireland: 707747

Bongard-Levin, G. M. (1983), Stara indijska civilizacija, Beograd: Prosveta.

Vukovaki-Savi, Vera (1995),Enciklopedijski renik indijske mitologijei religija, Vrbas: Slovo.

Dyczkowski, M. S. G. (1987), The Doctrine of Vibration, New York: StateUniversity of New York Press,

Eko, Umberto (1992), Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka, Novi Sad:Svetovi.

Jei, Mislav (1987),Rgvedski himni: izvori indijske kulture i indoeuropskonasljee, Zagreb: Globus.

Mahabharata (2005), Novi Sad: Svetovi.Pajin, D. (1990),Filozoja upaniada, G. Milanovac: Deje novine.Ivekovi Rada (prir.) (1981), Poeci indijske misli, Beograd: BIGZ.Poetak i kraj sveta tema broja,Kulture Istoka 6, 19 (1989).Spanda karik(1980), Delhi: Motilal Banarsidass.Tekstovi nekih purana (ukljuujui i one koje smo navodili) mogu se nai u

engleskoj verziji na veb-stranici http://www.sacred-texts.com/hin/index.htm#puranas (pristupljeno 10. 3. 2011).

Walker, B. (1983), Hindu World (III) Encyclopedia of Hinduism, NewDelhi: Munshiram.

Zimmer, H. (1946), Myths and Symbols in Indian Art and Civilization,Princeton: Princeton University Press.


26/26

DUAn

PAJIn

Duan Pajin

INDIAN COSMOGONIES AND COSMOLOGIESSummary

Various ideas on how the universe appeared and develops, were in Indiantradition related to mythic, religious, or philosophical ideas and contexts, and devel-oped during some 3.000 years from the time of Vedas, to Puranas. Conserning itsappeareance, two main ideas were presented. In one concept it appeared out of itself(auto-generated), and gods were among the rst to appear in the cosmic sequences.In the other, it was a kind of divine creation, with hard work (like the dismemberingof the primal Purusha), or as emanation of divine dance. Indian tradition had alsovarious critiques of mythic and religious concepts (from the 8th c. BC, to the 6c.),who favoured naturalistic and materialistic explanations, and concepts, in their cos-mogony and cosmology. One the peculiarities was that indian cosmogony and cos-mology includes great time spans, since they used a digit system which was later (inthe 13th c.) introduced to Europe by Fibonacci (Leonardo of Pisa, 11701240).

Keywords: Cosmogonies, cosmologies, appearence, development, uni-verse, mythic, religious, philosophical, universe as a dance and illusion (maya power of gods).

Documents

Dusan Pajin Indijske Kosmogonije