1

JOHN WHITESIDEPARSONS

SLOBODA JE DVOSEKLI MA^

i drugi eseji

UVOD

^ini po svojoj volji i to treba dabude sav Zakon.

D`on V. (D`ek) Parsons je ro|en uPasadeni, 1914 godine. Kaohemijski in`injer i stru~njak zaeksplozive bio je prvi nau~nik ueksperimentalnoj raketno-istra`iva~kojgrupi koja je delovala priKalifornijskom Institutu za Tehnologiju.Njihov probni teren uArroyo Seco(u) u Pasadeni je otadapostao Laboratorija za MlazniPogon, planski i komandni centar zaAmeri~kiplanetarno-istra`iva~ki program.Parsons je bio suosniva~ AerojetGeneral Corporation, koja je sadaproizvo|a~ pogonskih raketa na~vrsto gorivo za spejs-{atlove,neposredno nakon ^elend`er-ovenesre}e. Godine 1972. Me|unarodniAstronomski Savez je jedanmese~ev krater nazvao "Parsons"(37øN 171øW) kao priznanjenjegovoj sto`ernoj ulozi u razvojuraketa na ~vrsta goriva.Zajedno sa svojom prvom suprugom,Parsons je pristupio ReduO.T.O. 1941 ev. On je bio pravi mladilav Reda, u kojem sezagnjurio u prou~avanje okultnog.Jedno vreme je radio kao vr{ilacdu`nosti majstora Agape Lo` e, koja jedelovala iz jedne vile uPasadeni. Zadovoljavaju}i opisnjegovog ve} ~uvenog dela "BabalonWorking" iz 1946 ev tek treba da budeobjavljen, a taj radpreure|uje tok Parsonsovog `ivota,prekid njegove veze saAlisterom Kroulijem i Redom O.T.O.Ve}ina objavljenih izve{tajausmerena je na njegovo prijateljstvo iraskid sa Sajentolo{komCrkvom (Church of Scientology)osniva~a L. Ron Hjuberda(Hubbard), bez procenjivanja bitnijihpitanja o tome {ta je zaistapoku{avano, i za{to. Ovo izdanje }e,nadamo se, poslu`iti kaoosnov za ozbiljnije prou~avanjeParsonsovog mi{ljenja, rada iuticaja.

Parsonsovo prou~avanje magike nijebilo bekstvo od razuma. Niti je to bioeskapizam, niti bilo koji od drugihizgovora koje za inteligentne studentedaju usrdni branioci. Parsonsov rad jebio u skladu sa najboljom tradicijomeksperimentalne nauke - tradicijomrevolucionara kakvi su Rod`er Bekon,D`onDi i Isak Njutn, koji su pomeriliparadigmu nau~ne i okultne misli ipro{irilina{ svet. Mada je Parsons umro mlad injegova misao nije u potpunostisazrela, njegovo intelektualno obe}anjese mo`e jasno razaznati.

Parsonsovi eseji otkrivaju njegovuprisnost sa antropolo{kom, psiholo{komimitolo{kom knji`evno{}u; njegovineobjavljeni zapisi pokazuju gasposobnim daistovremeno citira Karla Junga, JozefaKempbela i Alistera Kroulija. On je jo{naginjao i nau~no-fantasti~nojknji`evnosti, ne samo zbog teorijskenauke, ve}zbog mitova, utopija i negativnih utopijakoje takva literatura opisuje.

Kao pravi posleratni AmerikanacParsons nije sumnjao da je mogu}idealni svetkoji je on zami{ljao. On je postavljao"{iroka pitanja" i o~ekivao odgovore, akao in`injer kakav je bio, on je o~ekivaoda to i RADI. Kao Telemit, on je`eleo da to radi za svakoga. Daleko pre`enskih, gra|anskih, ljudskih,ekolo{kih, stvarala~kih i antiratnih prava- u mra~no doba kada su "prava"bila prljava re~ - on je imao hrabrosti dazaista radi ono {to je mogao iviziju da predvidi mnogo toga. Unjegovim pre`ivelim esejima ipolemi~kimspisima, od kojih je ve}ina napisanaoko 1950 ev, Parsons anticipiradugogodi{nje eti~ke, moralne,religiozne i socijalne dileme slede}ihpola veka. Ve}ina njegovih re{enjaostaje neisprobana.Parsons je poginuo 1952 ev ulaboratorijskoj eksploziji nepoznatogporekla.Njegova saradnica, magi~ki u~enik idruga supruga, Kameron, sa~uvala je inastavila njegovo delo.Ovi eseji, od kojih su mnogi ovde{tampani prvi put, pre`iveli su uholografskom rukopisu ili u oblikuprepisa koje je pripremio Telemitskinau~nik D`erald D`. Jork (Gerald J.Yorke). Iako su mnogi samo rane

fragmentarne skice i konture,revizija i do{tampavanje su svedenina minimum.Napomene u zagradama dajudopunske informacije izdava~a a,ako nije druk~ijenazna~eno, nedostaju}a mesta suobele`ena sa tri ta~ke.Izdava~i se `ele zahvaliti KennethAnger i Warburg Institute(u)LondonskogUniverziteta za njihovu srda~nupomo}.Sredinom ~etrdesetih, D`ekParsons je objavio jedan broj~asopisa "TheOriflamme", tradicionalnog O.T.O.`urnala kojeg je pokrenuo TeodorRojs(Theodor Reuss), Spolja{nji Vo|aReda O.T.O., po~etkom ovog veka.Ovo izdanjezapo~inje novu seriju ovog~asopisa i, uz puno po{tovanjel,posve}eno jese}anju na Frater Superior MerlinPeregrinus(a), odnosno TeodoraVilsona Rojsa.

Ljubav je zakon, ljubav podvoljom.

HYMENAEUS BETA

Frater Superior, O.T.O.

Agape Grand Lodge, New York

Jesenja Ravnodnevica IIIxix

SLOBODA JE DVOSEKLIMA^

PREDGOVOR

Po{to sam ovaj esej napisao jo{1946. godine, neka od mojihnajzloslutnijihpredvi|anja su se najsurovijeostvarila. Javni slu`benici suizlo`eni sramotii omalova`avanju zakletvama na"lojalnost" i "~istkama lojalnosti".^lanoviameri~kog Senata, deluju}i podmaskom "imuniteta" i podizgovorom "vanrednogstanja", napravi{e lakrdiju odpravde i sprdnju od privatnosti.Ustavniimunitet i legalna procedura stalnosu kr{eni, a za ono {to je jednom,ne tako

2

davno, bila op{ta bruka u Americi,Vrhovni Sud je danas odbacio ~ak i dau~ini reviziju.Zlatni glas dru{tvene bezbednosti,podru{tvljenog ovog i podru{tvljenogonog,sa svojim prate}im konfiskatornimoporezivanjem i nametom napojedina~nuslobodu, svuda iskrsava i svuda seprime}uje. Engleska je uvela za{titure`imakoji je istovetan sa totalnimdisciplinovanjem. Austrija, Ma|arska,Jugoslavija i ^ehoslova~ka su pale`rtve Komunizma, a Amerika je uprocesusklapanja sporazuma sa varvarskim ikorumpiranim diktaturama Argentine i[panije.Dok ja pi{em, Ameri~ki Senatnastavlja lakrdija{ku istragu u sferiprivatnogseksualnog morala, koja }e, pored svesvoje lakrdije, naneti bol i patnjumnogim nevinim osobama u jednojnepodno{ljivoj i ~udnoj invaziji nanjihovaprava.Inercija i pre}utno slaganje kojeomogu}uju skoro potpunu suspenzijuna{ihsloboda nekada su bile nezamislive.Prisutno neznanje i ravnodu{nost jezaprepa{}uju}e i skoro neverovatno.Ono malo za {to se vredi boriti ucivilizaciji i kulturi omogu}uje onaizrazita manjina koja je kadra zastvarala~ko mi{ljenje i nezavisnodelovanje, uz nevoljnu pomo} ostalih.Kadave}ina ljudi preda svoju slobodu,varvarstvo je blizu; kada je i ta manjinapreda, mi smo u crnim vremenima.^ak je i sama re~ liberalizamosumnji~enaputem neumerenog naporarazbaru{enih glava koje veruju da jeona istovetna salizanjem ruskih ~izama, u dahumanizam nije ni{ta drugo do fasadazatotalitarizam crkve.Nauka, koja je ranije za vreme H.D`.Velsa htela da spase svet, sada jeuniformisana, u luda~kim ko{uljama,zastra{eno ~istunstvo, a njenuniverzalnijezik je sveden na jednu jedinu re~,sigurnost.U pregledu ove 1950.-te godine, nekeod mojih optimisti~nijih izjava moguizgledati skoro naivne. Me|utim, janikada nisam bio toliko naivan da bih

verovao da je sloboda, u punom smislute re~i, mogu}a ve}em broju ljudi odnekolicine. Ali sam verovao i verujemda ta manjina, samo-`rtvovanjem,mudro{}u, hrabro{}u, trajnim istrahovitim naporom, mo`e posti}i iodr`atislobodan svet. Napor jeste herojski, alise mo`e izvesti; primerom iobrazovanjem mo`e se ostvariti. To jevera koju je izgradila Amerika, to jevera koju je Amerika predala, a to je ivera na koju ja pozivam Ameriku da jeobnovi ili propadne.Mi smo jedan narod, i jedan svet. Du{aprljavih kvartova viri iz o~iju VolStrita, a sudbina nekog kineskognosa~a odre|uje sudbinu Amerike. Mine mo`emoukinuti slobodu na{e bra}e a da neubijemo sami sebe. Usta}emo zajednokaoljudi, za ljudsku slobodu i ljudskodostojanstvo, ili }emo pasti svi zajedno,svi majmuni, natrag u mo~varu.U ovom poznom, veoma poznom ~asu,prvenstveno se moramo pozabavitire{enjima.^ini mi se da `ivim u narodu koji prostone zna {ta je to sloboda.Mi verujemo da je to jedna re~, par~epapira - ne{to za {to nam je re~eno daposedujemo - i za {to mi govorimojedan drugom da posedujemo. U stvari,ona jemnogo, mnogo vi{e od toga.Tom cilju - definisanju slobode, njenomrazumevanju, da bismo je moglizadobiti i braniti, posve}en je ovaj esej.Ne moram ni dodavati da je slobodajedna opasna stvar. Ali, skoro jenemogu}e da smo svi mi kukavice.

I. MA^ JE IZVU^EN

Bezbroj vekova dru{tvo jebespogovorno prihvatalo teoremu da suneki ljudistvoreni da budu robovi, ~ija je prirodnafunkcija da slu`e sve{tenike ikraljeve, plemi}e i velike gospodare,imu}ne i bogate ljude koje je svemogu}iBog naimenovao za robovlasnike.Pored toga, taj sistem je oja~anustanovljenimdoktrinama da su svi ljudi i `eneprisvojeni, i to na taj na~in {to je njihovedu{e prisvojila crkva a njihova teladr`ava. Takvu udobnu situacijupodr`ava iznatno telo autoriteta, morala, religije ifilozofije.Protiv te doktrine, pre nekih dvestagodina, javno se podigla najneobi~nija

jeres koju je svet ikad upoznao,princip liberalizma. U su{tini, tajprinciptvrdi da su svi ljudi stvoreni jednakii obdareni neotu|ivim pravima. Re~ineotu|iva prava podrazumevaju onaprava koja se ne mogu oduzeti,kojapripadaju svakom ~oveku, kaonjegova uro|ena prava.Ovaj princip se dopao nekimneposlu{nim duhovima, jereticima,ateistima irevolucionarima, i otada je, uprkosprotivljenju ve}ine organizovanogdru{tva,ostvario neki napredak. Kaodoktrina on je postao tolikopopularan da su muizraze po{tovanja ukazale sve ve}edr`ave.Me|utim, on je jo{ uvek tolikoogavan osobama koje imajuautoritet i onimakoje tra`e autoritet da on nije nigdeotelotvoren kao fundamentalnizakon, istalno se naru{ava u duhu i slovuputem svih trikova i ujdurmizatucanosti ireakcije. [tavi{e, apsolutisti~ke itotalitaristi~ke grupe najpokvarenijeprirode koriste liberalizam kao pla{tispod kojeg poku{avaju ponovoustanovititiraniju i ugu{iti slobodu svihprotivnika.Tako religiozne grupe poku{avajuukinuti slobodu umetnosti, govora i{tampe;reakcionari poku{avaju utajiti rad, akomunisti zavesti diktaturu, sve uimeslobode. Stoga, zbog specifi~nihrazlika koje slobodi pripisuju nekiod tihkamufliranih tirana, izgleda nu`noponovo definisati slobodu uterminima podkojim su je shvatali onaj opaki cinikVolter, prljavi bezbo`nik Pejn,izdajnikVa{ington, radikalni revolucionarD`eferson i anarhista Emerson.Sloboda je dvosekli ma~ ~ija jejedna ivica sloboda a drugaodgovornost, nakojem su obe ivice se~ivaizvanredno o{tre, i kojim ne mogulako rukovatinesigurne, kukavi~ke ili izdajni~keruke. Jer on je o{tren mnogimkonfliktima,

3

kaljen u mnogim vatrama, ga{enobiljem krvi, i mada je uvek spremanzaupotrebu hrabrim i sr~anim, on to ne}ebiti kada ga napusti duh koji ga jeiskovao.A po{to se sve tiranije zasnivaju nadogmama, na osnovnim tvrdnjama oapsolutnoj ~injenici, i po{to se svedogme zasnivaju na la`ima, valjalo bidaprvo potra`imo istinu, i sloboda ne}ebiti daleko. A istina je da mi ne znamoni{ta.Objektivno, mi uop{te ni{ta ne znamo.Svaki sistem intelektualnog mi{ljenja,bilo da je to nauka, logika, religija ilifilozofija, zasnovan je na izvesnimosnovnim idejama ili aksiomima kojisu pretpostavljeni, ali koji se ne mogudokazati. To je grob svakogpozitivizma.Mi pretpostavljamo, ali NE ZNAMO, dapostoji jedan realan i objektivan svetizvan na{eg vlastitog uma. Kona~no,mi ne znamo {ta smo mi, niti {ta je tosvet. Dalje, ako postoji stvaran svetodvojen od nas samih, mi ne mo`emoznati{ta je to; sve {to znamo je to kako gami opa`amo.Sve {to mi opa`amo prenose na{a ~ulai tuma~i na{ mozak. I ma kako fini,ta~niili osetljivi mogli biti ti na{i instrumenti,oni su ipak opa`ani tim ~ulima ituma~eni tim mozgom. Ma kakokorisne, spektakularne ili neophodnebile na{eideje ili eksperimenti, oni ipak nemajunikakve veze sa apsolutnom istinom iliautoritetom. Tako ne{to mo`e postojatisamo za pojedinca, u skladu sanjegovomprirodom ili sklono{}u, ili njegovimunutra{njem opa`anjem vlastite istineu bi}u.Ve{tice i |avoli srednjeg veka bili sustvarni po na{im vlastitim merilima;svi ~estiti i cenjeni ljudi su verovali unjih. Oni su bili vi|ani, njihovadejstva posmatrana, i savr{eno suobja{njavali poprili~an broj ina~eneobja{njivih fenomena. Njihovopostojanje je nekriti~no prihvatalave}inaljudi, velika i ponizna, i od te ve}inenije bilo, i jo{ uvek nema, nikakvogprigovora.Pa ipak, mi danas u to ne verujemo.Mi verujemo u druge stvari, koje sli~noobja{njavaju iste fenomene. Sutra}emo verovati u neke sasvim tre}estvari. Miverujemo, ali ne znamo.

Sve na{e dedukcije, kao na primerteorija gravitacije, zasnivaju se nastatistici posmatranja; na posmatranjutendencija ka de{avanju na izvestanna~in. Ali ~ak i da su na{a posmatranjata~na, mi ne znamo za{to se te stvaride{avaju, niti da li su se uvek takode{avale, niti da li }e se takonastaviti. Sve na{e teorije su samopretpostavke, ma kako one razumljivemogle izgledati.Postoji jedna vrsta istine, zasnovana naiskustvu: mi znamo da ose}amotoplotu, glad ili zaljubljenost. Me|utim, taose}anja se ni na koji na~in nemogu preneti nekome ko ih jo{ nijeiskusio. Mo`emo ih opisivati uterminimadrugih, njemu poznatih stvari, mo`emoanalizirati njihovo uzrok i posledicuuzajamno prihvatljivim teorijama. Ipakon ne}e imati ni najnejasniju predstavuo prirodi tog ose}anja.Ovo mogu biti veoma negativnarazmatranja, ali u njihovim okvirimamo`emoizvu}i veoma pozitivne principe.

1. [to god da svemir jeste, mi smo ilicelina ili deo njega, pomo}u na{e svesti.Me|utim, mi ne znamo koje smo od todvoje.2. Nijedna filozofija, teorija, religija nitisistem mi{ljenja ne mo`e bitiapsolutan i nepogre{iv. Oni su samorelativni. Mi{ljenje jednog ~oveka je istotoliko dobro kao i mi{ljenje drugog.3. Nema nikakvog apsolutnogopravdanja za nagla{avanje nekepojedine teorijeili na~ina `ivota na ra~un drugih.4. Svaki ~ovek ima pravo na svojevlastito mi{ljenje i svoj li~ni na~in`ivota. Ne postoji nijedan sistemljudskog mi{ljenja koji mo`e uspe{nopobitiovu tezu.Toliko o pozitivizmu. Ali ostaju drugestvari. To su nu`nost, korisnost ipogodnost. Ako su to iluzije, to su jo{uvek veoma popularne iluzije, iuobi~ajeno je uzeti ih u obzir. Politikase bavi nu`no{}u i korisno{}u(prakti~no{}u), dok se nauka bavipogodno{}u.Ipak, ovo nema za cilj diskreditovanjenauke i razuma u njihovimodgovaraju}imsferama. Razum je jedan od na{ihnajve}ih darova, mo} koja nas odvajaod`ivotinja. A nauka je na{e najve}e oru|e ina{a najve}a nada za gradnjuistinske civilizacije. (Zanimljivo je da seova o~ita op{te priznata istina u

ovom sistemu rasu|ivanja pojavljujekao ustupak.)Me|utim, uprkos njenojneprocenjivoj vrednosti, nauka jeoru|e i nema nikakveveze sa krajnjom istinom. Tu le`iopasnost od nauke. Kao oru|e onaje tolikovredna, toliko primenljiva i tolikoneodoljiva da je mi po~injemosmatratiarbitrom za apsolut, koji dajekona~an i neoboriv sud o svimstvarima. To jeba{ pozicija na kojoj bi se pedanti,dogmati i dijalekti~ki materijalistislo`ili sa nama. Zatim,predstavljaju}i se kao "nau~nici" iliizla`u}i"nau~nu" doktrinu, oni }e nasnagovarati da usvojimo njihovevrednosti islu{amo njihova pravila. Danasmora uvek biti slobodno da pobedisvoje ju~e,ina~e }e se degenerisati uobo`avanje predaka.Ali potrebno je da mi branimoslobodu, sem ako ne `elimo svi bitirobovi.Korisno je da ostvarimo bratstvo,sem ako ne `elimo razaranje. Ipodesno je dapriznamo drugima pravo na njihovovlastito mi{ljenje i `ivot, da bismoo~uvali svoje sopstveno.Inteligentan pojedinac ne}ezasnovati svoje pona{anje na nekojproizvoljnojili apsolutnoj koncepciji oispravnom i pogre{nom. Mo`e sedokazivati da susvi motivi i sve radnje sebi~nibudu}i da te`e zadovoljavanjunekog zahtevaega. Mo`da je to ta~no i kod samo-`rtvovanja, odricanja i najvi{egaltruizma.Mi se tim stvarima bavimo dabismo zadovoljili same sebe, dabismo postigli neki cilj.Ego mo`e biti veoma {irok. ^ovekmo`e obuhvatiti ceo svet kao deosvog ega, ipo}i da iskupi ili spase taj svet,samo iz tog razloga da bi stekaozadovoljstvo od te ideje. Takav~ovek, daleko od toga da budenesebi~an, jekrajnje egoisti~an. ^ak i umetnik,posve}en stvaranju ~iste lepote,takav jezbog njegove potrebe i prirode. No,takav egoizam bar nije sitni~arski.

4

Motivi porodice, ljubavi i patriotizma suukorenjeni u biologiji. To ne zna~inu`no potcenjivanje tih radnji i motiva.Sve u prirodi je divno, i nije ni{tamanje divno zato {to je shva}eno.Me|utim, glup ~ovek }e pripisatiproizvoljne vrednosti svim stvarima, dabiza{titio i opravdao svoj polo`aj. Njegovmoral se zasniva na stvarima za kojeon `eli da budu istinite, ili za koje jo{neko `eli da budu istinite. Njegovafilozofija ne obra}a pa`nju na relativne~injenice niti na stvarnost. Ipak usvom `ivotu on se mora suo~iti sarelativnim ~injenicama i stvarno{}u, paseusled toga on stalno upetljava upretvaranja i izvrdavanja.Prosvetljenom liberalu ne treba takoopravdanje. On }e shvatiti i prihvatitisvoju uro|enu sebi~nost i uro|enusebi~nost svih ljudi. On }e `ivljenjerazumeti kao tehniku, tehniku sticanjaonoga {to on `eli pod uslovima koje on`eli.Kra|a mo`e biti najdirektnije sredstvoza sticanje svojine, ali ako ne ukradeneku ogromnu koli~inu, zatvorskakazna je jedna mogu}a posledicanjegovog~ina. S druge strane, on mo`e gledatisa zaprepa{}enjem na suptilnudezintegraciju karaktera koja pratitakozvani legitimni poslovni `ivot.Njegov problem, dakle, nije samo dastekne ono {to mu treba, ve} i da todobije na neki prihvatljiv ili bar ne-plja~ka{ki na~in. Mo`da }e odlu~iti dato nije vredno truda. Me|utim, u timproblemima, nije nigde uklju~enopitanjeprava. Tu je samo pitanje tehnike, icene.Takav je slu~aj sa slobodom. Akoukinemo tu|u slobodu da ostvarimona{eciljeve, na{a sloboda je time ugro`ena.To je cena. Ako `elimo osigurati na{uvlastitu slobodu, moramo jam~itislobodu svim ljudima. To je tehnika.Ako bi jedan liberal poku{ao razvijatidve li~nosti, i jedna od tih li~nostiuspostavila dobrovoljnu diktaturu dokbi druga nastavila sa liberalnimaktivnostima, bilo bi samo pitanjevremena kada bi taj ubio samog sebe.Ograni~avanje tu|e slobode je samo-zarobljavanje i samoubistvo. Diktatorjenajni`i od svih robova.Ova prosta razmatranja su logi~kaosnova filozofije liberalizma.Iz takvih, i mnogih drugih, razmatranja,temeljni principi liberalizma

pojavljuju se kao zakonik prava koja suosnovna u prirodi i nepogre{ivo jasna.Ovaj zakonik mora biti i zakon i iznadzakona, najvi{i izraz dostojanstva ineprikosnovenosti pojedinca. On morabiti iznad me{anja sudova i advokata,izvan }udi prostog naroda i prevarademagoga i diktatora. On morapredstavljati si`e ~ovekovih stremljenjaka slobodi i samoopredeljenju, tolikosvet da bi njegova povreda od straneneke dr`ave, grupe ili pojedinca bilaizdaja i skrnavljenje.Povelja o Pravima u Ameri~komUstavu je jedan korak u tom pravcu, injenoprou~avanje mo`e pokazati dalji razvoj.Me|utim, u svetu toliko ugro`enompozitivizmom i paternalizmom tajdokument je ograni~en i po obimu i poprimeni.On dozvoljava takve povrede slobodepoput zadnjeg nacionalnog Zakona oProhibiciji, Zakona o Vojnoj obavezi,Ugovora o zapo{ljavanju ~lanovasindikata, Zabrana o trgovini belimrobljem, zakona o cenzuri i zakona ozabrani no{enja vatrenog oru`ja, i rasnediskriminacije.Re~eno je, s opravdanjem, da Ustavozna~ava ono {to Vrhovni Sud ka`e daonzna~i. Jedan dokumenat tako temeljankao {to je Povelja o Pravima ne mo`ebitiugro`en proizvoljnim tuma~enjima.Njemu nisu potrebna nikakvatuma~enja. On semora jednako primenjivati na dr`avu, isve dr`ave, op{tine, grupe i pojedinceu dr`avi. On se mora primenjivati natakav na~in da pojedinac ili manjina nemoraju tra`iti uto~i{te u razra|ivanju,dugim i skupim procesima da bi za{titilita prava.Du`nost dr`ave je da obezbedi touto~i{te svima bez razlike, na na~in uve}ojmeri nego {to su `ivot i imovina sadaza{ti}eni, od o~iglednijih i slabijeorganizovanijih oblika nasilja.Sloboda ne mo`e podle}i proizvoljnom ipogre{nom tuma~enju. Ona mora jasnoobuhvatati slobodu od proganjanja namoralnim, politi~kim, ekonomskim,rasnim,socijalnim ili religioznim temeljima.Nijedan ~ovek, nijedna grupa i nijednanacija ne mogu polagati pravo napojedina~nu slobodu bilo kog ~oveka.Bez obzira kako bio ~ist motiv, kolikabila nu`da, koliko uzvi{en princip, takav~in nije ni{ta drugo do tiranija. Tonikada nema opravdanja.

Pitanje glasi: da li smo mi u stanjuda se suo~imo sa posledicamademokratije?Nije dovoljno da sloboda budeobezbe|ena ~isto negativnimsredstvima. Slobodanema zna~aja tamo gde njenoizra`avanje kontroli{u mo}ne grupekao {to su to{tampa, radio, televizija, crkve,politi~ari i kapitalisti. Sloboda morabiti osigurana.A ona se mo`e osigurati jedinopokoravanjem principu da ~ovekima nekaneotu|iva prava, kao na primer:Da `ivi svoj privatni `ivot, toliko dase to ti~e samo njega samog,onako kakoon to `eli. Da jede i pije, da seobla~i, `ivi i putuje kad, gde i kakomu je volja.Da se izra`ava onako kako on tosmatra pogodnim. Da govori, pi{e,{tampa,eksperimenti{e i ina~e stvara posvojoj volji.Da radi onako kako odabere, kada igde odabere, po razumnoj israzmernoj plati.Da kupi sebi hranu, skloni{te,medicinske i socijalne potrebe, isve drugeusluge i artikle neophodne zanjegovu egzistenciju i samostalnoizra`avanje porazumnoj i srazmernoj ceni.Na pristojnu okolinu i vaspitanjetokom svog detinjstva, sve dok nestekneodgovornu punoletnost.Da voli onako kako on `eli, gde,kako i sa kim on to odabere, uskladu jedinosa svojim sopstvenim `eljama i`eljama svog partnera.Na prakti~nu priliku da u`iva taprava, onako kako on to `eli, bezometanja sjedne, ili prinude s druge strane.Da {titi svoju li~nost, svoju imovinu isvoja prava, sve do te mere daubijenapada~a, ako je to neophodno. Toi jeste svrha prava na posedovanjei no{enje oru`ja.Ta prava se moraju uravnote`itiizvesnim odgovornostima.Liberal, prihvataju}i ta prava, moragarantovati ista prava svimadrugima usvako doba, bez obzira na njegovali~na ose}anja ili interese.On mora raditi na njihovomuvo|enju i za{titi, `iveti na na~in koji

5

je u skladu sa njima i biti spreman daih brani po cenu `ivota.On mora odbiti pokornost svakoj dr`aviili organizaciji koja pori~e ta prava,i pomo}i i ohrabriti sve one koji ih, bezograda i dvosmislenog tuma~enja,jam~e. On mora odbiti poga|anje okotih principa po bilo kom pitanju, ili zbogbilo kog razloga.Takav je ma~ slobode. On ima dveo{trice; oru`je za heroje. Takvi principisujedino mogu}i za najvi{e tipove jednecivilizacije, i ~ak dovoljno te{ki i zanjih.Jer ni{ta manje od tih principa ne}eosigurati opstanak slobode,demokratijeili samog dru{tva. Liberalizam nijesamo zakonik za pojedince i dr`avu, tojejedina mogu}a osnova zainternacionalnu civilizaciju.Ti principi su, kao i svi principi, jalovisve dok ih ne budu po{tovali i{titili oni na koje se oni odnose, svedok ne budu pro`eti jednim zrelim icivilizovanim gledi{tem. Oni se morajutuma~iti i primenjivati sarazumevanjemi simpatijom, sa humorom itolerancijom. Za njihovu primenu iodbranu nisupotrebni pretencioznost,sentimentalnost niti histerija.Tako|e, mi nekom ~oveku ne mo`emonaturati njegova prava. ^ovek imapravo dabude rob, ako mu je to po volji. Ako onne brani svoja prava, on zaslu`ujeropstvo, pa to i dobija.Osoba koju tirani{e neki ~lan njegoveporodice, ili neki prijatelj, javnomnenje ili robovski moral dostojan jetog svog stanja i svi njegovi protestisu licemerni. ^ak i fizi~ki slabija osobakoja je `rtva nekog siled`ije mo`epribe}i izjedna~avaju}em dejstvud`udoa, no`a ili pi{tolja. Svaneophodnasredstva su opravdana kada ihpojedinac primeni za odbranu svojihosnovnih ineotu|ivih prava.U tom pogledu kodeks o dvoboju, sakvalifikacijama izjedna~avanja oru`ja ivite{kog pona{anja, mo`e bitioptimalno re{enje za sporove koji sene mogumiroljubivo re{iti. Takav sistem jenesumnjivo manje nepo{ten i dalekoodre|eniji od slo`enih, skupih ibesmislenih groteski sukobljenihadvokata.

Pored toga, pobolj{anje u manirima bivi{e nego nadoknadilo pogibijunekolicine razlju}enih pojedinaca, koji bii ina~e verovatno izginuli usaobra}ajnom udesu, sa dalekokobnijim posledicama po one uneposrednoj blizini.Ovu tezu mo`emo lepo ilustrovati akoposmotrimo pona{anje ma~ke. Ona }etrpeti do odre|ene granice, ali vi{e ne.To je njen temeljni princip. Njune mo`emo gurkati tamo-amo.Nesumnjivo je da njeni zubi i kand`e,zajedno savoljom da ih upotrebi, doprinoseomogu}avanju takvog stava.Uvek postoji alternativa ropstvu:mo`emo umreti bore}i se. Nijedantiranin ne mo`e dobiti vi{e od ispraznepobede nad ljudima koji tako postupe,a pojedinac tu ~ak mo`e otkriti poslednjikamen svoje nepovredivosti.Sloboda, kao milosr}e, po~inje kodku}e. Nijedan ~ovek nije dostojan da sebori u cilju slobode sve dok ne pobedisvoje unutra{nje gospodare. On morasavladati kontrolu i disciplinu nadkobnim strastima koje ga vode kaludosti ipropasti. On mora pobediti neumerenusujetu i gnev, samoobmanu, strah ipotiskivanje. To su sirove rudenjegovog bi}a.On mora istopiti te rude u vatri `ivota,iskovati svoj vlastiti ma~, okalitiga i nao{triti na grubom brusu iskustva.Tek tada }e biti podoban da nosioru`je u ve}oj bici. Nema zamene zahrabrost, a pobeda pripada odva`nima.On ne}e imati nikakve veze saasketizmom ili vi{kovima slabosti.Samo-izra`avanje bi}e njegova parola;~vrsto, prodorno i umereno. On moraprvoupoznati sebe i ovladati sobom. Tektada se mo`e boriti sa ekonomskimpritiscima koje name}u ekonomskegrupe i kapitalisti, ili sa politi~kimpritiscima koje sprovode demagozi.Ali, tada se mo`e na}i u te{kompolo`aju. Ako sebe nazove liberalom,onotkriva da je pretpostavljeno poverenspoljnoj politici Ruske Vlade. Ako sesuprotstavi sovjetskoj politici on jedobrodo{ao u logor Katoli~ke crkve iUdru`enje proizvo|a~a. Ako izbegneoba logora, optu`i}e ga za nedostatakprincipa.Ako bi podr`ao prava radnih ljudi,manjina ili rasnih grupa, bio bi Crveni.Ako istovremeno veruje u UstavnuVladu i pojedina~na prava, on je jo{ iFa{ista.

Mnogi liberali su upoznati sa ovomsituacijom, ali izgleda da je samomalibroj izvukao zaklju~ak. Te{ko}anastaje u glupoj ili namernoj zbrcioko pravapojedinca i odgovornosti dr`ave.@alostan je komentar na na{mentalitet to {to dru{tvenireformatori pristajuna totalnu disciplinu, dok navodniindividualisti propagiraju totalnuneodgovornost.Prava pojedinca se mogu jasnodefinisati. Njegove odgovornosti,kao iodgovornosti dr`ave, mogu sejasno definisati. Njegova pravaprestaju tamo gdepo~inju prava drugog ~oveka.Du`nost dr`ave je da osigurajednaka prava svima.To bi trebalo biti veoma jasno, iza~u|uju}e je da je to pitanje tolikozbrkano.U odsustvu dru{tvene privr`enostiprincipima liberalizma, pozitivisti suuzurpirali njegovo ime i fraze da bipropagirali svoje raznetotalitarizme.Ovom procesu uveliko poma`epseudo-liberalizam koji veruje dase morapotisnuti svako mi{ljenje suprotnonjegovom vlastitom.Dok ja pi{em, navodne liberalnegrupe agituju za ukidanje javnihforuma onimakoje oni nazivaju fa{istima.Amerikanizovana dru{tva te`eukidanjukomunisti~ke ili "crvene"knji`evnosti i govora.Religiozne grupe, potpomognute{tampom javne savesti stalno vodekampanju zazabranu umetnosti i knji`evnosti,koje, kao po bo`jem ovla{}enju, oninazivaju"nepristojnim", nemoralnim iliopasnim.Mo`e izgledati da su sve teorganizacije posve}ene jednomzajedni~kom cilju,gu{enju slobode. Njihova iskrenostnije nikakvo opravdanje. Istorija jekrvavitestament da iskrenost mo`epo~initi takva zverstva koja cinizamnikad ne bimogao ni zamisliti.Svaka od tih grupa u~estvuje upomamnoj borbi da rasproda, izdaili uni{ti

6

slobodu koja je njihovo najfinijeuro|eno pravo i koja je sama osiguralanjihovo trenutno postojanje.Sloboda je dvosekli ma~. Onaj kojiveruje da je apsolutna ispravnostnjegovoguverenja autoritet za potiskivanjeprava i mi{ljenja njegovih kolega, nemo`ebiti liberal. Liberalizam ne mo`epostojati tamo gde on naru{ava svojesopstvene principe.On ne mo`e postojati kada zagovornikvanrednog stanja i prodavac utopijauspeposti}i privremenu ili trajnu suspenzijuprava. Sloboda se ne mo`e gu{iti dabi se branio liberalizam.Temeljna na~ela liberalizma se morajunajjasnije ustanoviti i definisati.Prava ~oveka su nepovrediva prava,iznad zakona, iznad sudova ili dr`ave,iznad volje ve}ine ili Boga. Ako se tone shvati tako, onda nema slobode.Sloboda nije data. Ona je neotu|iviposed svakog ~oveka, `ene ili deteta.Onase ne mo`e oduzeti. Ona se mo`esamo predati.Ako `elimo posti}i demokratiju, pravapojedinaca i odgovornosti dr`ava semoraju otvoreno definisati i revnosnobraniti. Neshvatljivo je da ljudi kojisu se borili i ginuli u nekom ratu protivtotalitarizma ne znaju za {ta su seborili. To je fantasti~an vic kada sestvari u koje oni veruju poput no}nemore pretvaraju u stvari protiv kojih suse borili.Jedna generacija je potonula u krvi iagoniji da bi svet u~inila sigurnim.Me|utim, one zle stvari koje svet ~inenesigurnim jo{ uvek idu slobodne inepora`ene, smi{ljaju}i nove `rtve bedei krvi.Krivica nije sasvim ni na ratnimhu{ka{ima, mo}nicima i demagozima.Ako ljudidopu{taju eksploataciju iuniformisanost u bilo koje ime, onizaslu`uju tosvoje ropstvo. Jedan tiranin ne ~inisvoju tiraniju mogu}om. Nju ~inemogu}omljudi i nikako druk~ije.To je te{ka istina.A svaki liberal koji ne podr`ava svojeprincipe svom svojom snagom,inteligencijom i hrabro{}u, doprinosi,mada indirektno, propasti liberalizma.Da bi dao takvu podr{ku on moraupoznati i razumeti liberalizam kaoveru,princip i `ivotnu filozofiju.

Po samoj svojoj prirodi, liberalizam nijejedan odse~en i osu{en sistemmi{ljenja. U na~inima on se menja, kao{to se i ~ovek menja. U detaljima onmo`e varirati od jednog do drugogpojedinca, kao {to se i ti pojedincime|usobno razlikuju.Me|utim, postoje neki principi koji sunepromenljivi. Moj cilj je da istra`imprirodu tih principa i da opi{em ma~pomo}u kojeg liberal mo`e adekvatnobraniti svoj liberalizam.Dobar deo na{eg savremenog mi{ljenjakarakteri{e pretvaranje i izvrdavanje,pozivanje na najvi{e autoritete koji suneliberalni, praznoverni ireakcionarni. Mi ~esto nismo ni svesnitih misaonih procesa. Mi prihvatamoideje, autoritete, kupimo fraze i prilikebez ulaganja napora da razmislimoili ispitamo. Pa ipak, te stvari moguprikrivati stra{ne zamke. Mi ihprihvatamo kao ispravne zato {to seone povr{no sla`u sa stvarima u koje miverujemo. Mi pozdravljamo ~oveka kojije za liberalizam, protiv komunizma,beztruda da ispitamo za {ta je on jo{ iliprotiv ~ega je. U na{em slepilu mi sebeostavljamo otvorenim za eksploataciju,uniformisanje i rat.Uskome{ani razvoji u nauci i dru{tvuzahtevaju novu ~istotu misli,preispitivanje i ponovno propisivanjeprincipa. Nije dovoljno da jedan principbude sveti zato {to je uobi~ajen. On semora ispitati, isprobati i proveriti uvatri na{ih novih potreba.Po na{em zakonu, u na{im dru{tvenim ime|unarodnim odnosima, mi smo krivizabezbroj varvarizama i praznoverja. Testvari se toleri{u samo zato {topostoje, zato {to smo se mi na njihnavikli, i zato {to je ~esto jakoneprijatno suo~iti se sa ~injenicama.Ovde razvijen sistem je veoma prost.Sloboda je temelj civilizacije. Nijednaprava civilizacija nije mogu}a bez teslobode, i nijedna dr`ava, nacionalnaili internacionalna, nije stabilna unjenom odsustvu. Pravi odnos izme|uoveslobode s jedne strane, i dru{tveneodgovornosti sa druge, jeste ravnote`akoja }e osigurati stabilno dru{tvo. Inikakvim drugim sredstvima, semtotalnogponi{tavanja individualnosti, to se nemo`e posti}i.Vi{e se ne mo`e izbegavati nezaboravniultimatum prirode: menjaj se ili umri.Iz Versaja, prigu{eni glas kli~e: "Do}i }evreme."

Iz Pariza danas, glas trubaobjavljuje: "Vreme je."A sutra glas vihora uzvikuje:"Vreme je pro{lo."Protiv tog vremena, ma~.

II. MA^ I DR@AVA

Dr`ava postoji prvenstveno radiza{tite prava pojedinca. Kada onane ispuni tusvoju svrhu onda nije ni{ta drugo doanarhija ili tiranija. Sve ostalefunkcije dr`ave su podre|ene tomosnovnom cilju.U mehanizmu predvi|enom zafunkcionisanje dr`ave, osnovniokviri se morajuuvesti za obezbe|enje prava1. Slabijih ljudi od ja~ih ljudi,2. Pojedinaca od grupa,3. Manjih grupa od ve}ih grupa,4. Pojedinaca i grupa od dr`ave.Temelj dr`ave mora biti pravnizakonik sli~an onom ozna~enom uprethodnompoglavlju.

Argument anarhije, da }e ukidanjedr`ave odmah sru{iti Utopiju, jebesmislen.U tom slu~aju pojedinac nemauto~i{ta od mo}nih grupa koje bipreuzele iprevazi{le prava dr`ave. To je jednaneizvesna sloboda koja dopu{tabebi daodgega me|u vukove.Na drugoj strani, pozitivisti tvrde da~ovek posti`e slobodu pokoravaju}iseautoritetu. Putem slepe poslu{nostidiktaturi proleterijata, Crkvi, Rajhu,dr`ava }e postepeno izumirati,mileniju }e se navr{iti. Zave`i detetunoge,tvrde oni, dok ne postanepunoletno, pa ga pusti da hoda.Reakcionari bi pomirili ova dvaekstrema vezuju}i mu noge i ondaga odvezanoggurnuli me|u vukove.Ve}ina ovih apsurdnih mi{ljenjaproiza{la je iz konfuzije izme|u sferapojedinca i dr`ave.U stvarnosti, razlike su najvidljivije.U sferi njegovih privatnih prava,kao {to je ve} definisano, pojedinacjenepovrediv i dr`ava nema autoritetaniti bilo kakvog drugog interesasem da muomogu}i priliku da ostvaruje tasvoja prava.

7

Me|utim, ~im se njegove aktivnostipo~nu preklapati sa sferom pravadrugihljudi, te aktivnosti postaju stvar dr`ave.Ne mislim na njegove potencijalneaktivnosti. To je sofizam, u bitifa{isti~ki, da bi neki ~ovek trebao bitiuhap{en zato {to bi mogao biti opasan.Slede}i takav argument ~ovek bimogao biti zatvoren iz bilo kog razlogapo bilo ~ijoj proceni.To je jednostavno stavljanjeneograni~ene mo}i u ruke dr`ave. Sve{to nijezabranjeno je prinudno. To je vrhunskizaklju~ak takve dogme.Sasvim je jasno da takvi zakonivisokih principa koji ograni~avajupotencijalnu izdaju, nemoral,bogohuljenje, jeres, ad nauseam,neizbe`no vodeka zvezdanoj sobi (tajnom sudu, opp.)i koncentracionom logoru.A cenzura u bilo kom vidu je probojacza fa{izam, po{to pru`a proizvoljnu inekontrolisanu mo} u ruke pojedinaca.Titule i slu`be su samo etikete zaljude; pape, predsednici, sudije ipropovednici su samo ljudi, kao vi i ja.I nije dobro polo`iti proizvoljnu mo} nad`ivotima i mi{ljenjima ljudi uljudske ruke.To je obilno demonstrirala istorija,stara, srednjevekovna i moderna. Tamo}je uvek zloupotrebljavana. Ona seneizbe`no koristila za sticanje sve ve}emo}i, politi~ke, ekonomske iliduhovne.A od tih zloupotrebljiva~a ~ovekuzvi{enih principa je najopasniji.Vi ne `elite da budete ubijeni samo dabi popravili moju nov~anu situaciju -ali ako vas ja uspem uveriti da je to zaop{te dobro ili za slavu Boga, e tove} mo`e biti sasvim druga stvar.Toliko o njegovim potencijalnimdelima. Me|utim, kada aktivnostinekogpojedinca uklju~uju kontrolu nadcenama stanarina, hrane, ogreva,struje idrugih potreba, nad zakonima, nadizra`avanjem u {tampi ili javnosti ili nadbilo kojim drugim oblikom li~nog`ivota, slobode i ostvarivanja sre}e,tadanjegov posao u svakom slu~ajupostaje stvar (posao) dr`ave.Te`nja ka monopolu je jedna odnajve}ih opasnosti prisutna uprivatnompreduzetni{tvu. Taj trend se moraosujetiti javnom kontrolom.

Kada {tampu, radio i televiziju kontroli{umale grupe, sloboda govora je nu`nosu`ena i ugro`ena, kao {to je to danas.Nagomilavanje preterane mo}i, bilo tood strane Vlade, radni~ke klase,religije ili kapitala ili bilo koje drugegrupe, mora biti spre~eno po svakucenu. Sloboda ne mo`e pre`ivetialternativu.Sloboda }e uvek biti neizvesna sve dokne shvatimo tu ~injenicu. Prosto stvarnije u tome ko ima mo} niti u koje imese ona primenjuje.Posedovanje ili primena prekomernemo}i, pa bilo da je to mo} zaproganjanjem,morenjem gla|u, pretnjom iugnjetavanjem, ograni~avanjem izabranjivanjem,cenzurom i odbijanjem, od strane bilokoje grupe i u bilo koju svrhu, uvek jepogre{no.Adekvatno ograni~enje mo}i je branikcivilizacije.Ne spada u funkciju dr`ave dakonkurentski ili sama ulazi u bilo kojiposao.Dr`avni monopol je isto tako nepo`eljani dostojan prekora kao i svaki drugi.Ali funkcija dr`ave jeste da rigoroznonadzire i reguli{e sve takveaktivnosti da se te mo}i ne bizloupotrebile.Razume se da }e se mito i glupost uvu}iu taj nadzor, bar dok javnost ne po~nezahtevati slu`benike mnogo vi{egkalibra od ovih dana{njih.Izvesno je da }e ljudi gre{iti. Ali bolje jeda neki ljudi imaju ograni~enumo} da drugi ljudi ne bi imalineograni~enu mo}.Prava i odgovornosti radnika ikapitalista nisu ni{ta ve}a niti manja odpravabilo kojeg drugog pojedinca ili grupe.Niti bilo koja od tih, niti bilo kojadruga grupa, nema nikakvno pravo naupotrebu ekonomskog, politi~kog ilisocijalnog pritiska, nasilja ilizastra{ivanja protiv bilo koje drugegrupeili pojedinca.Oni koji tako postupaju moraju bitistrogo odgovorni pred zakonom ipravima~oveka.To, a ne kontra-nasilje i zastra{ivanje,jeste pravo uto~i{te suprotstavljenihgrupa.Kad ovaj zakon padne, ve}e gra|ana jejo{ uvek obavezano njime, kaoprivremenostanje. Ako nije, onda ono nije ni{ta vi{eod kriminalne rulje.

Ovo ni u kom slu~aju ne pori~evrednost ili nu`nost revolucije uekstremnimslu~ajevima.Kada se dr`ava raspada ili propada,ili kada dr`ava ili grupe unutardr`aveproizvoljno naru{avaju pravaindividua ili drugih grupa, i kada svadrugauto~i{ta izostanu, tada revolucijapostaje nu`nost i du`nost.Pod revolucijom podrazumevamoru`ani ustanak usmeren u cilju daokon~atiraniju, tla~enje i eksploataciju.Ipak, ta revolucija, da bi imalasmisao, mora biti nadahnuta ipredvo|enaprincipima liberalizma. Takva je bilaAmeri~ka Revolucija. Ali teror uFrancuskoj je bio obi~nazlo~ina~ka rulja. A teror uNema~koj je bio jednaorganizovana zlo~ina~ka rulja.Tu postoje ogromne razlike.Progonjeni - crnac, jevrejin,osiroma{en - lak su plen za tiraninekoji bi ihvrbovali za svoj cilj pomo}usentimentalne eksploatacije njihovesramote.A takve osobe, razumljivodovedene do besa ili o~ajanjanetolerantnimtretmanom, nikada ne prestajumisliti da ti tirani `ude da nametnuistamu~enja drugim grupama poddrugim imenima.Da bi koristila, revolucija mora bitine{to vi{e od preokreta. Te osobe,vi{eod svih drugih, trebale bi razumetiliberalizam i toleranciju.Progonitelji i eksploatatori vrebajuiza imena, institucija i tradicija,~estobesmislenih i zastarelih, da bi dobililaskanje onih koji ne misle.Najve}i u rasi su zavedeni, najfinijiprincipi su ukaljani i pretvoreni upodle zamke za budale.Liberalizam ne mo`e zamenitiliberale, i sve dok zakonik ne budenadahnutnjihovom krvlju, on }e truliti, kao {toi truli, i biti na mukama, kao {to ijeste.Plutokrati, demagozi i nadri-advokati bujaju u le{ini jednogsistema izvrsnoplaniranog za oslobo|enje ljudi. Apozitivista obuzet mirisavomokolinom kao

8

{akal, ~eka trenutak kada mo`eiskoristiti trule` da ukrade le{.Svaka nova generacija moranadahnjivati liberalizam novim `ivotom.On se morapreure|ivati, obnavljati i nanovopotvr|ivati, da se ne bi u trenutkumirovanja privukli `dera~i le{eva.A kada je ~ovek jedna privatnajedinka, nijedna grupa i nijedna dr`avanemajunikakvih prava ni na najmanji deli}njegovog vremena ili `ivota. Sve slu`bemoraju biti dobrovoljne. Svakanedobrovoljna slu`ba je ropstvo, makako je pravdali.I posao (samo) za ~lanove sindikata iobavezna vojna regrutacija jasne supovrede ovog propisa. Sigurno je da~ovek ima pravo da se pridru`iudru`enjuradnika, da {trajkuje individualno ili enmasse da bi ostvario svoje ciljeve.Ali on ne sme biti prisiljen da takopostupi. Nijedno pitanje nije tolikova`no da bi opravdalo takvu povreduli~ne slobode.Isti je slu~aj i sa vojnom regrutacijom.To je najgnusnije naru{avanjeslobode. Svakako da se pojedinacmo`e upisati u vojnu slu`bu, podizvesnimokolnostima to mo`e biti njegovadu`nost. Ali on ne sme na to bitiprinu|en.Nijedna vlada niti dr`ava nemaju pravoda prisile nekog pojedinca da se boriili pogine radi njenog opstanka. Ja nemogu naterati mog suseda da se borizamene, za{to bi koalicija mojih susedaprisilila mene da se borim za njih?NIkada nije opravdano upotrebljavatisilu, sem u samoodbrani ili odbranina{ihprincipa, i mi ne smemo PRISILITIdruge da biju na{e bitke.O~uvanje svetskog poretka je pravafunkcija jedne svetske dr`ave koja bitrebala zadr`ati propisno naoru`anepolicijske snage za tu svrhu. Nacije suodgovorne kao i pojedinci i, u stvari,mnogo odgovornije. To je minimalnizahtev civilizacije da bi one trebale bitistrogo odgovorne za svoja dela.U odsustvu minimalne za{tite ~estitenacije mogu se pouzdati samo udobrovoljni upis u vojsku svojihgra|ana.Dr`ava koja tako zavisi od ljubavi iodanosti svog gra|anina u svojojodbrani,morala bi najverovatnije da negujenjegove slobode.

To bi trebalo biti primarno na~elo jednesvetske dr`ave da nijedna nacija nemo`e prisilno regrutovati nijednu osobu.O~uvanje nacionalnog i svetskogporetka po~ivalo bi na osobamadobrovoljno zaposlenim i propisnopla}enim zasvoju slu`bu, kao {to bi to trebao bitislu~aj i sa svakom drugom policijskomsilom.Sistem u kojem se ~ovek surovo odvojiod ku}e, porodice i posla, plati bednomplatom i izlo`i uvredama i nare|enjimaneke polu-fa{isti~ke vojske jenepodno{ljiv i varvarski. On se ne mo`etolerisati u svetu posve}enomliberalizmu i demokratiji; liberali njegane smeju tolerisati.ored toga, napredak u modernomratovanju neutrali{e potrebu za velikomarmijom. Jedna svetska dr`ava je jediniodgovor na atomsku bombu. Uodsustvunje nacije bi mogle isto tako dopustitisvojim gra|anima da nekolikopreostalih godina pro`ive u miru islobodi. U odsustvu nje ne}e se ni{tapromeniti u slede}im decenijama.Jo{ jedna najpodmuklija totalitaristi~katehnika je op{ta vojna obuka. Naprvom mestu, kao i regrutacija, to jeo~ita povreda pojedina~nih prava.Drugo,ona izla`e mladost, u njenomnajpodlo`nijem i najfanati~nijem dobu,indoktrinaciji dr`ave. Program obukemladih je prva briga svake fa{isti~ke ikomunisti~ke dr`ave.Sve dok vojska ostaje nu`no zlo, mo`ebiti neophodno da se odr`avadobrovoljnim upisom. Ako su povodiadekvatni odziv }e biti zadovoljavaju}i.Ali izbegnimo ~ak i senku prinude danas stvarnost ne bi smrvila.

III. MA^ I ZMIJA

Od svih ~udnih i stra{nih mo}i, me|ukojima se kre}emo neinformisani, seksjenajmo}nija.Za~eti u orgazmu `ivota prolamamo seu agoniju i ekstazu iz sredi{tastvaranja. S vremena na vremevra}amo se toj fontani, gubimo se uvatramabi}a, na tren sjedinjeni sa ve~nom silomi vra}amo obnovljeni i okrepljenikao iz neke ~udesne svete tajne.Zatim, na kraju, na{ se `ivot svr{ava uorgazmu smrti.Seks, predstavljen kao ljubav, le`i usrcu svake misterije, u sredi{tu svake

tajne. To je ta veli~anstvena isuptilna zmija koja se obavija okokrsta isklup~ava u su{tini misti~ne ru`e.Tajna i bruka Hri{}anstva otkriva sekada se shvati da je sveti duh`ensko,Sofija. To je istinit i prirodanporedak, otac, majka, sin. Samoime boga, JodHe Vau He, otac, majka, sin,k}erka, kada se pravilno izgovori,potvr|uje sjajbiolo{kog poretka. Kako bi `ivotmogao proiste}i iz strogo mu{kogstvaranja?Koje bi ~udo moglo biti ve}e od~uda polnog sparivanja, za~e}a iperioda trudno}e?Kod pokvarenog i demonskogJehove sve{tenstvo je skrnaviloprirodu da biovekove~ilo tiranski i praznovernipatrijarhat.@ena je bila naru`ena iosramo}ena klevetom bezgre{nogza~e}a. Zatim, uz pomo}tog trgovanja misterijom, jednavrhunska hipnoza postade osnovacrkvene mo}ii to je izvor tolikih psihoza vidnoprisutnih u savremenom svetu.Isticano je da je crkva bila nosilacprogresa i slobode. Najneta~nije {tosemo`e re}i. OrganizovanoHri{}anstvo je neizbe`no sklapalosavez sa tiranijom,nazadnja{tvom i progonstvom.Nijedna organizovana dogma nemo`e doprineti progresu izuzevslu~ajno. Jedinidoprinos crkve je bio danenamerno podsti~e revolt protivsopstvenezatucanosti. Te{ko da mo`e bitidruk~ije kod te organizacijezasnovane nadvostrukoj zabludi, gre{nosti seksai bezgre{nosti ~oveka.Niti se bilo koja druga religija mo`enadati da }e pomo}i ~ove~anstvudokpropoveda ljubav a ru`i korenljubavi. Svako ko poku{avarazumeti i boriti sesa ljudskim odnosima morarazumeti va`nost i prenagla{enostseksa u ~ovekovoj ulozi.Obo`avanje seksa i seksualnisimbolizam jesu osnova svihsvetskih religija.Seks je bio izvor mo}i organizovaneHri{}anske crkve. Seks i seksualneneuroze

9

su temeljni ~inioci u pona{anjusavremenog ~oveka. Te tri ~injenicedaju seksumesto od primarnog zna~aja uliberalnom ispitivanju dru{tva.Na{a seksualna pona{anja u velikojmeri karakteri{e pretvaranje. Ve}inaljudimla|ih od pedeset godina danaspraktikuje, s vremena na vreme, ono{to senaziva nedopu{teni seksualni odnos,nelaskava etiketa za prijatnu zabavu.Pa ipak, mi se pretvaramo da to neradimo, mi ne verujemo u to, nikad tonebismo uradili i veoma osu|ujemokriminalne tipove koji to rade.Policajci hapse i osu|uju okrivljeneosobe uhva}ene na delu koje i onisamisebi dopu{taju pri svakoj prilici.Dru{tvo, u me|uvremenu izme|utakozvanihpreljuba i bluda, aplaudira osudi.Radosno (pretpostavljam)zadovoljavanje prirodne potrebe jedefinisano kaozlo~in. Mlade osobe koje u`ivaju jedneu drugima, ili to poku{avaju,optere}ene su ose}ajem krivice isramote. Svrstani su sa obi~nimkriminalcima,plja~ka{ima i ubicama.Za{to?Odgovor je sraman.Zato {to je nekad, u mra~na vremena,u uslovima prljav{tine i bede, |ubreta,neznanja, praznoverja i ugnjetavanja,seksualni tabu bio osnovni instrumentmo}i.To je bio instrument mo}i jednefa{isti~ke, krvolo~ne, sadisti~ke ~eterazbojnika poznate kao Hri{}anskaCrkva.To je razlog za{to se danas zaljubljenimladi ljudi klasifikuju kao kriminalci,polne bolesti bujaju, a oni koji vr{eabortuse profitiraju.Praznoverje koje je podsticalo ovusramnu stvar nije vi{e apsolutnodominantno. Me|utim, podli instrumentnjegove mo}i, taj u`as koji je nazvaoljudsko telo nepristojnim, ljubavpoganom, koji je ukaljao `enusramotomizvornog greha i uvredio je uklju~enomklevetom bezgre{nog za~e}a, taprljavastvar i dalje ostaje da ukalupljuje na{emisli i oblikuje na{e zakone.Najzna~ajnije je da se duhovni i fizi~kinaslednici te crkve, i Katoli~ke iProtestantske, energi~no i efikasnoprotive kontroli ra|anja, informisanju o

polnim bolestima, zakonu o razvodubraka, i ukratko, svemu {to bi ograni~iloto neznanje i divlja{tva koji su njihovaglavna snaga. Ta skarednost se neopravdava ~injenicom da su budaleodane. Da odbija {irenje kontraceptivnihtehnika i obave{tenja osobama koje ne`ele ili ne mogu izdr`avati porodicu; daspre~ava javno obrazovanje u seksu iseksualnoj higijeni i time podsti~e i{titi abortus, sifilis i neopisivu bedu sveu ime nedokazivog praznoverja,natprirodnog tabua - to je milosrdniposao crkve.Da po svaku cenu podr`ava svakogkralja, tiranina i fa{isti~kog diktatora kojipodr`ava status quo protiv narodnevlade, takvo je njeno milosr|e.Da pomo}u svih mogu}ih trikova spre~islobodnu raspravu ili izlo`bu o seksu ireligiji u umetnosti, knji`evnosti iobrazovanju, to je njena pravda.Ako te grupe ograni~e ovu glupost nasvoje vlastite vernike, to bi bilo unutarnjihovih prava. ^ovek ima pravo nasvaku li~nu glupost ma kako tomonstruoznomoglo izgledati.Ali to nije njihova glavna briga. Onipoku{avaju tu glupost nametnuti svimaputem svih sredstava zakonske,moralne i ekonomske dominacije izastra{ivanjau njihovoj kontroli.Uspeh ovog programa mo`e seproceniti preko stanja {tampe, radija,televizijei zakona. Zatim, veran formi i fa{istakao i uvek, cenzor upotrebljava svojumoralnu pobedu za nametanjepoliti~kih i socijalnih cenzura na svimpoljima.Verski fanatici i demagozi prizivajubo`ansko pravo religije i moralnosti dabi stekli preterano veliku mo}.Ali, ni sloboda religije ni sloboda {tampene mo`e se upotrebiti kao smicalicaza gu{enje slobode u tim i drugimpoljima. Mi ne treba samo da imamoslobodureligije, mi moramo imati i slobodu odreligije.Ideja da je seks u umetnosti, literaturi i`ivotu predmet zakona o kriminaluzasnovana je na praznovernomreligioznom seksualnom tabuu.Cenzorska mo}crkve, dr`ave i `ute {tampe temelji sejedino na pretpostavci da tabu nekedate religije (treba da) ima zakonskusankciju.A ta kazna, kad se jednom ustanovi,suptilno se kasnije prote`e na sva svetadru{tvena i politi~ka uverenja i dogmete religije.

Tako religija, uvek ~estita ikonzervativna, sklapa saveze safa{isti~kim ikapitalisti~kim klikama, koje tadadobijaju odre{ene ruke da progone iru`eliberalizam u svim njegovimvidovima. Ovaj nesveti savez jetako slobodan davr{i svo mogu}e {ikaniranje icenzuru pod izgovorom slobodereligije i {tampe.Kada sa devedeset procenata{tampe, radija i filmske industrijegospodari nekamala klika lako se mo`e definisativrsta slobode koja se mo`eo~ekivati.Praznoverje, tabu, nazadnja{tvo ifa{izam ~udesno se me|usobnodopunjuju ipodsti~u. Niti je neka uteha~injenica da jedna vrstatotalitarizma proganjadrugi ili se bar tako predstavlja.Savremeni ~ovek mora prepoznatiizvor i prirodu njegovih seksualnihtabua iuni{titi ih na samom njihovomizvoru. Jedino tako on mo`e posti}idu{evnozdravlje u seksu, i, preko toga, istou ~itavom `ivotu.U ovom dru{tvu rani brakovi su~esto spre~eni zbog ekonomskihrazloga. Iznadsvega toga, predbra~ni seksualniodnosi su prirodni, i veoma ~estopo`eljni.Kontraceptivna sredstva, kojasvaka inteligentna mlada osobamo`e dobiti odapotekara ili lekara, mo`e umanjitiproblem polnih bolesti i preranogza~e}a.Razvitak seksualne tehnike,utvr|ivanje kvalifikacija jednogpartnera,zadovoljenje mladala~kog nagonaza eksperimentisanjem, obe}avajujedan dalekotrajniji i stabilniji brak od onog kojije zapo~et u neznanju i pretvaranju.U samom braku dru{tveni ugovor jeobavezuju}i i zajedni~ki ste~enasvojinapripada podjednako mu`u i `eni.Gde god da bilo koje dve osobezavetuju svojuljubav jedno drugom niko sa stranenema pravo da se upli}e i svakastranaima pravo da se odupre takvomuplitanju, i silom ako je neophodno.

10

Ali nijedna strana, bilo da se radi oven~anom ili neven~anom odnosu,nemanikakvo pravo niti ovla{}enje nadljubavlju ili naklono{}u, telom nitiseksualnim `ivotom onog drugog kadato ovaj vi{e ne `eli.Kad su deca u pitanju, a razvod jepo`eljan, uvek se susre}emo sajednimozbiljnim problemom. Razoren domdetetu te{ko pada. Odbojan dom i dombezljubavi je jo{ gori. Nijedna dr`ava nemo`e osigurati jednom detetunaklonostnjegovih roditelja. Me|utim, dr`avamo`e garantovati njegovo fizi~koblagostanje i sigurnost i tako gasa~uvati od mnogih frustracijadetinjstva iadolescencije koje razvijaju nestabilnei neprilago|ene odrasle osobe.Zakoni protiv seksualnog izra`avanjauz uzajamnu saglasnost moraju seukinutizajedno sa zakonima o zabraninudizma i kontrole ra|anja i zakonimaoseksualnoj cenzuri.Mi moramo sna`no i izri~ito pore}i daje ljubav kriminal i da je telonepristojno. Mi moramo prihvatitilepotu, dostojanstvo, humor i radostseksa.Zaista postoje pogane stvari i nasvetlu i u tami, stvari koje zaslu`ujuuni{tenje.Tu spadaju eksploatacija `ena zabednu naknadu, sramna degradacijamanjina odstrane prljavih malih va{ki koje sebenazivaju ~lanovima vi{e rase, ipromi{ljene i zlonamerne mahinacije ucilju Rata.Me|utim, u tim stvarima se nigde nemo`e na}i ljubav izme|u ~oveka i `ene,iliizme|u mladi}a i devojke.Grehova ima ali ljubav nije jedan odnjih. Me|utim, od svih stvari koje sunazivane grehovima, ljubav je bilanajvi{e ka`njavana i najvi{eproganjana. Odsvih stvari koje mi znamo prole}eljubavi je najbli`e raju. A kao {to svepro|e, i ljubav prolazi, i to prebrzo.Za{to ta naj`e{}a i najne`nija od svihljudskih emocija ne bi bila slobodna,radi njenog malog trenutka ve~nosti?Za{to bi se ona morala kupovati iprodavati, sputavati i ograni~avati aljubavnici, zahva}eni maticomekonomijei zakona, hvatani kao kriminalci?

Kom cilju slu`i i ko ima koristi od takvesvireposti? Samo sve{tenici i advokati.Pridr`avajmo se mi stroge moralnostitamo gde se radi o pravima i sre}ina{egdruga. Nazovimo na{e istinske grehenjihovim pravim imenima i okajmo ihshodno tome.Ali neka se na{i ljubavnici slobodnokre}u.Ako `elimo ostvariti civilizovanost idu{evno zdravlje, moramo uvestiobrazovni program za vo|enje ljubavi,kontrolu ra|anja i za{titu od bolesti,da bismo osujetili frustracije, poba~aje isifilis.Iznad svega moramo iskoreniti na{evarvarske i pakosne ideje o sramoti inepristojnosti seksa i razotkriti sredstvai motive njihovih zagovornika.Sre}ni su oni roditelji koji su, kaorezultat seksualnih eksperimenata,dobrospareni; koji u`ivaju u uzajamnimstrastima, telima, nagosti, koji se nepla{eda otkriju svoja tela ili tela svoje dece;koji se ne stide niti spre~avajuu`ivanje njihove dece u seksualnoj igri.I sre}na su deca takvih roditelja.I jednu re~ o "paloj" `eni. Isus, koji jebio bog, re~e "Idi, i ne gre{ivi{e". Ali ja, koji sam ~ovek, ka`em tebikojoj je dato, sa izvrsnom rado{}u izadovoljstvom, ne misle}i na dobitak nitinadoknadu, kojoj je dato tvoje telozarad mu{kar~evog tela, kojoj je datatvoja ljubav slobodna zarad njegovogduha: "budi blagoslovena u ime~oveka. I ako te se bilo koji bogodrekne zbogtoga ja }u se odre}i tog boga."Na{i stari, budu}i jednostavni i bezizvornog greha, videli su Boga uljubavnom ~inu. I u tome su videli jednuveliku misteriju, svetu tajnu kojaotkriva dare`ljivost i lepotu sile koja jestvorila ljude i zvezde. I tako suoni obo`avali.Jadni neupu}eni stari pagani - kakosmo mi uznapredovali. O~igledan crnihumor.A iz te u`asne i prljave {ale jedino nassama `ena mo`e spasti. Ona koja jebila sramni predmet podsmeha, metazlobe i drskosti, meta mu{keinferiornostii krivice, samo nas ona mo`e spasti odna{eg raspe}a i kastracije.Samo `ena, za sebe i li~no, mo`eprevazi}i glupavu frustriranost idealapropagandista i uzdi}i svoje sna`no,slobodno, blistavo sopstvo da biosvojila svoje mesto pod suncem kaojedinka, kao drugarica, sposobna `ena i

koja ne zahteva ni{ta manje odjednog pravog ~oveka.Neka bude kraj potiskivanju ipretvaranju. Otkrijmo {ta smo ibudimo to {tojesmo, iskreno i bez stida.Zec poseduje brzinu kaonadoknadu za svoju pla{ljivost dokpanter ima snagu dautoli svoju glad. Mesta ima zaobojicu - mada bi mo`da zec vi{evoleo jedansvet ze~eva, ali to bi bilo veomaglupo, jer bi ubrzo bio prenaseljen iostaobez hrane.Sve stvari su dobre - gnev, strah,strast, lenjost, ako su uravnote`enesnagomi inteligencijom.Sve dok mi budemo lagali ostvarima koje zovemo na{imslabostima i grehovima,sve dok ne budemo govorili da jeovo zlo a ono pogre{no, i la`noporicali dabi takve stvari mogle postojati unama, one }e iskrivljene rasti utami.Ali kada ih obelodanimo, priznamo,suo~imo se sa njima, prihvatimo ih,bi}enas sramota da ih ostavimoobogaljene i iskrivljene.Tada strah mo`e izo{triti na{eumove protiv nesre}e, gnev i snagase mogupretopiti u ma~ protiv unutra{njih ispolja{njih mu~itelja, a strast semo`euve`bati da bude jak i suptilansluga ljubavi i ume}a.Nije potrebno ni{ta poricati.Potrebno je samo da upoznamosebe. Tada }emoprirodno tra`iti ono {to je potrebnona{em bi}u, a odbacivati ono {to mujeprotivno. Ali to se mo`e u~initijedino pomo}u iskustva.Na{a va`nost ne le`i u meri do kojemi li~imo na druge, ili do koje se odnjihrazlikujemo. Ona le`i unutar na{esposobnosti da budemo mi sami, ito lakomo`e biti sav cilj `ivota, daotkrijemo sami sebe, na{ smisao.Ali to ne mo`ebiti neka iznenadna eksplozijaprosvetljenja. To je trajan proceskoji trajezaista sve dok smo `ivi.

11

Taj proces se ne mo`e odvijatineometano ako mi nismo slobodni dase izlo`imosvakom iskustvu i voljni dau~estvujemo u celokupnompostojanju. Tada bitnapitanja nisu: "je li to pravilno?" ili "je lito dobro?", ve} "kako se toose}a?" i "{ta to zna~i?"Kona~no, to je jedina vrsta pitanjakoja se mo`e pribli`iti bilo kojoj vrstiistine. Ali, ona se ne mogu postaviti uodsustvu slobode.Bilo je vremena kada su ova pitanja{aputana u senci glogovog koca. TajHri{}anski instrument za preobra}anjedanas nije dozvoljen, ali volja i zlobaostaju i osta}e sve dok se kona~no nesru{i mo} sujevernog tabua. Ume|uvremenu, religiozna dogmanastavlja sa poja~avanjem seksualnihljubomorapsihoti~nih roditelja prema njihovojdeci i psihotni~nih bra~nih partneraprema njihovim bra~nim drugovima.Nisu samo ekonomsko o~ajanje ipohlepa razlog da zlo~in i ratpreplavljujusvet u sve ve}im talasima. Potrebno jesamo pogledati srednji vek, kada su utri uzastopne generacije horeja,epilepsija i sifilis - ti crni u`asiHri{}anske krivice i srama - pokosilezapadni svet. Ova grozota kao ipodmitljiva i glupa politika zapadnihcarevina proizvele su liberalnerevolucije osamnaestog stole}a.Me|utim koren, seksualni tabu,na`alost nijeuni{ten i ostao je da o`ivljava mo}religije kod nove bur`oazije.Freneti~na mr`nja jevreja i crnaca(simbola zabranjene seksualneslobode) istrast za prolivanjem krvi i ratnimrazaranjima su jedina klanicaseksualnefrustracije, no}nih mora du{a u jednompaklu gre{ne `elje. Oni rade poputludaka nad svojim instrumentima zarazaranje da bi ubili svet i umrli upokolju. Samo u neometanom vr{enjuseksualne funkcije kod jednegeneracije odmladosti obu~ene u stvarimakontracepcije i ljubavnim tehnikamabi}e mogu}edo}i do jednog zrelog dru{tvenogodnosa.U ovoj detinjastoj budala{tiniseksualnog posedovanja svaki ~ovek isvaka `enamrze i pla{e se svakog drugog ~ovekaili `ene kao potencijalnog plja~ka{a ili

napada~a na njihov seksualni `ivot.Bra~nu vezu su pretvorile u jednustra{nu{alu stalno prisutne aveti ljubomore isumnje.Zanimljivo je napomenuti da se ~itavproblem re{ava primenom dva staraaksioma: "voli bli`njega svoga" i "ne ~inidrugome ono {to ne `eli{ da drugi~ine tebi".Primena ovih maksima u seksualnojsferi je laka i ugodna a kad se tu ~vrstouvre`i ona se mo`e pro{iriti i na drugesfere.Seksualna revolucija ne}e donetinikakav trenutni raj, niti }e biti ostvarenabez suza. Put do zrelosti jedne rase jedug i bolan, i mi, svi deca idivljaci, ne mo`emo zamisliti njen kraj.Ona se mo`e ubrzati individualnimnaporom ali takav napor je uglavnomnezahvalan; nagrade, ako ih ima,unutra{nje su vrste. U privatnom `ivotumogu}e je posti}i zrelost i bogatstvokoje dolazi sa punim i zadovoljavaju}imseksualnim izrazom, {to je dovoljno.Mo`e biti da su neka druga razmatranjaod ve}e va`nosti u krajnje doba, alioklevao bih da ka`em koje bi to dobabilo krajnje. Svakako, ne izgledamogu}esre}no ostariti sve dok ~ovek nespozna ne{to od sre}ne mladosti.

IV. MA^ I DUH

Nema nijednog dokaza koji pokazujeda je ~ovek stvoren i zadu`en da slu`ikaonamesnik Boga na zemlji. Nemanijednog razloga da verujemo da je onprirodnodobar, ljubazan, hrabar i mudar niti daje to ikada bio. Naprotiv, mnogo togapokazuje da je on zver koja je skrenulana ~udan put u d`ungli i nabasalavi{e slu~ajno u mentalni svet u kojemse svakako ne ose}a kao kod ku}e.Ima mnogo dokaza da je on po prirodisurov, kukavi~ki, pohlepan, lakom ipodmukao i da nad tim stra{nimunutra{njim neprijateljima odr`ava vlast,kaoi nad ostalim napada~ima, pomo}usvoje svireposti, lukavstva i upornevolje.U tome je njegova lepota i zna~aj: {to jeod slepih izvornih sila seksa inagona za opstankom iskovao razum inauku i ispreo pau~inasti sjaj umetnostii ljubavi.Ako nema drugog razlog i nikakvogdrugog zna~aja ~ovek je sam uzgredstvorio

razum i smisao, i kro~io, taj tvoracbogova, u vrt koji je plodnim u~inilanjegova sopstvena stvarala~kamo}.Mi mislimo o sebi da smo povezanisa spolja{njim svemirom. Me|utim,ne mo`e sedokazati da taj spolja{nji svemir nijeni{ta drugo do produ`etak na{epercepcije. Ali ~ak i ako razlu~imounutra{nje od spolja{njeg mi smodeo, ane odvojeni od, celokupnogprocesa prirode. Mi smo stvoreniod neke n“vepomo}u sunca, a izgra|eni odvazduha, kamena i mora i iskonskevatre `ivota.Postoje niti u na{oj svesti koje se`usve do prvog pretka i {ire se na svedruge ljude, i na sav drugi `ivot, sakojima mi delimo jedno zajedni~kostvaranje i zajedni~ku sudbinu.To je ona celovitost koju su grcinazvali Pan, sve-pro`dira~, sve-oploditelj,`ivot i smrt, dobro i zlo, bol izadovoljstvo, jedinstvo, dvojstvo,mno{tvo,sve iznad svega, du{a no}i i zvezdƒ.Ako u na{oj gluposti i strahupripisujemomoralne osobine munji koja seprolama, zvezdi koja sja, tigru kojiubija, ondane}emo oklevati ni da ih dodelimo`eni koja daje i mu{karcu kojiuzima,defini{emo Boga i zasnujemo nekureligiju.Tako mi degradiramo `ivi svemir najedan bradati i plahoviti lik obdarenbesmrtno{}u - i mr`njom za na{eneprijatelje. Ili, sa onim prirodnimljubavnicima koji zaka~e nazeb ilibebu op{te}i uprkos svima u parkuno}u, mise pla{ljivo povla~imo u plitkesede}e kade Hri{}anske Nauke iliJedinstva, ili sumanuto prigrlimouzrok, svi na putu ka strahomsle|enojkatalepsiji srednjeg veka.Celokupna priroda u~estvuje uve~nim svetim tajnama `ivota ismrti, plime ioseke, stvaranja, razaranja iobnavljanja. To je sklad ve~nostikoji se stalnomenja a nikad ne promeni. Pla~jedne bebe odjekuje u buci novƒ.Ljudi, zvezde,i godi{nja doba prolaze i vra}aju se.Mlaz sperme jedno je sa mlazomzvezda

12

kojeg ljudi zovu Mle~ni Put.Onaj duh koji razume te besmrtneprocese u ljubavi i u obo`avanju jestebesmrtni duh koji lebdi iznad vremenai smrti. Mi smo istog doba kao i Eshil,Sofokle i [ekspir, iste krvi kao Mojsije,Lao Ce i Njutn. Telo se menja itruli; vreme vara sve oblike `elje, sveprolazne stvari.Me|utim, ti oblici `elje, iako prolazni,jesu sama vozila ~ovekovogavanturisti~kog putovanja; on ne mo`edo}i do cilja poricanjem tih bojnihkonja, ve} njihovim ja~anjem, obukomi zauzdavanjem pomo}u ljubavi istvarala~ke volje dok se ne poka`ukrila.Seks i glad su sirovi materijalumetnosti, i iz svoje strasti, besa io~ajanjaumetnik pretvara oblike u`asa i ~uda ujednu ve~nu lepotu.Tako se svaka `elja i svaki zahtevmogu pretvoriti, pomo}u ljubavi iobo`avanja, u jednu korisnu te`nju.Svaki put je pravi put kada su volja iljubav vodi~i, a milost i dar `ivota subesplatni za sve, i svece i gre{nike,koji to `ele.I zvuk vetra, i snaga muzike, i pucanjgroma zovu ~oveka da se usudi, daspozna sebe. Sun~eva svetlost, more izvezde, i sjaj nage `ene znaci su isvedoci jednog zaveta koji je ve~it.A mi znamo te stvari, spoznajemo ihsa jedinom sigurno{}u koja nam jeikaddata. To je divno, `aljenja vrednoznanje o detinjstvu i ranoj mladosti,kojesvet pori~e, a nu`da osuje}uje.To je znanje pesnika, umetnika ipeva~a koje ljudi obo`avaju iproganjaju, imistikƒ, koje svet naziva ludacima.A ~ovek, samo-kastriran i samo-frustriran, be`i koridorima no}nih mora,gonjenmonstruoznim ma{inama, savladansatanskim silama, spopadnutnejasnim krivicamai u`asima koje je stvorila njegovavlastita ma{ta.On be`i u apsurd, davi svoj duh upretvaranju, obo`ava bronzane bogovemo}i ilimene bogove uspeha. Onda, posti|ensvojim pretvaranjem i frustriran svojimsamo-poricanjem, on mahnitoprojektuje svoj u`as na izmi{ljeneneprijatelje,tra`i oslobo|enje u `rtvenim jarcima ive{ta~kim re{enjima, i krvnim `rtvamaumilostivljava te ~ovekolike bogove,zatamnjene i iscepkane slike njegovog

duha.Ni{ta po svojoj prirodi nije zlo, i ni{ta nijepo prirodi dobro. Zlo je samopreteranost, dobro je jednostavnoravnote`a. Sve stvari se moguzloupotrebiti,i sve stvari su podlo`ne korisnojupotrebi. A ravnote`a se ne sastoji uodricanju, niti u preteranompovla|ivanju. Ravnote`a se jedino mo`eposti}iprevazila`enjem. Te su mo}i u~ovekovoj prirodi toliko silne da semoguuravnote`iti jedino najvi{im samo-izra`avanjem.Postavljati ograde i ograni~enja tojprirodi zna~ilo bi graditi gipsani zidoko sunca ili potkresati krila orlu, hranitilava {argarepom. On }e iliuginuti ili postati ~udovi{te - ne}e seuzdi}i niti pobolj{ati.Osnovna svrha religije jeste posti}ijednakost sa nekom silom za kojuverujemoda je ve}a od nas samih u ~ijoj svemo}ii besmrtnosti mo`emo sudelovati.Zatim, kada postignemo ne{to od togidentiteta, ose}amo da se mo`emopozabaviti sa problemima, i posti}iciljeve koji bi nas ina~e porazili.Oslanjanje na religiju isto kao ioslanjanje na materijalna dobra,predstavljanedostatak samopouzdanja.Na{e sopstvo je ono koje stvara togboga mo}i, iz na{eg sopstva je ta mo}izvu~ena, i to sopstvo je ve}e odsvakog boga kojeg stvara. Zbog toga jespoznati sebe najvi{i oblik mudrosti averovati u sebe najvi{i oblik vere.Nauka, koja `eli da sazna, i umetnost,koja `eli da protuma~i, predstavljajudva vida ljubavi, koja je jediniraspolo`ivi na~in obo`avanja, a ta dvanajve}a izraza ~ovekovog duha trebalabi biti pokorna religiji, politici,nacionalizmu, a rat je najlu|ebogohuljenje koje je dosu|eno ljudskomrodu.Mi se nalazimo u sredi{tu jednestrahovite borbe sila koje se bore zavlastnad du{om i duhom ~oveka a to nije,na`alost, bitka izme|u dobra i zla,izme|uslobode i tiranije, ve} sukob dogme sadogmom, i autoriteta sa autoritetom.Glavni borci su fa{izam i komunizam.Svaka od tih doktrina je protivna ineprijateljska idealu slobode. Svakagovori da mi moramo birati izme|ujednogi drugog a svaka je, u stvari, identi~naonoj drugoj. Svaka zahteva apsolutno

ropstvo pojedinca, poricanjeintelekta i podjarmljivanje volje.Diktator je u pravu, apsolutno upravu, toliko u pravu da je svakaneumerenostla`i, zabrane i tiranije opravdana uizvr{enju njegovih bo`anskih ciljeva.Aiza tog njegovog dobro~instva,njegovih neminovnosti, stoje uvekprisutnazvezdana dvorana (tajni sud, opp.) ikoncentracioni logor, sprave zamu~enje,glogov kolac i inkcizicija jo{nepre`aljene religije starog doba.Svaki odovih sistema je star, star kaoistorija, star kao ropstvo, ubistvo,ljudskabeda i o~ajanje. Sloboda idemokratija su jedine nove stvaripod suncem, a onejednako ljute i robove irobovlasnike. "Do|ite k meni", ka`epesma starekurve, "do|ite k meni vi umorni sbremenom na le|ima, predajte tajnepodno{ljivi teret slobode i ja }uva{a usta ispuniti ~udima, i va{i }estomaci biti siti. Po|ite sa mnom, ija }u satrti va{e neprijatelje ipokazativam raj. Gledajte, ne morate ~ak niime da promenite, samo dajte re~ iodrecite se duha, jer re~ daje `ivot."Ona sada `anje nacije, ta starakurva,za ugovoreni sastanak na mestuzvanom Armagedon.Bi}e jo{ lova na slobodne ljude uime slobode, bi}e i tamnica ipogroma u imedemokratije, i ubistava i ropstva uime bratstva, sve u cilju vlasti naddu{ama i telima ljudi.Ali, izbor postoji. Postoji izborslobode koja nema drugog imena inemadrugog povoda. ^ovek, oslobo|ensvojih demona, bez potrebe zaikakvom dogmomili kori{}enjem neke vere, mo`e samsamciti, putem nesputanogiskustva,pomo}i, pobediti i ste}i va`nost. Toje verovanje jednog liberala, vera usebe i vera u ~oveka. Ne postojidrugi put za sazrevanje ~ove{tva.To je dug,te`ak put, kroz isku{enja i gre{ke,poraze, nesnosnu tugu i o~ajanje.Ali to

13

je put koji predvo|en naukom inadahnut umetno{}u vodi, na krajukrajeva, kazvezdama.To je na{ izbor. Mi moramo verovati usebe, u nas, i u slobodu i bratstvo,po~eti da ostvarujemo, ovde i sada,onaj raj koji je toliko dugo bio prognanna onu stranu. A sa dogmatima,pozitivistima, autoritarnim ljudima,feudalnimfa{istima, svi se mi mo`emo ponovovratiti u totalno majmunstvo iz kojegsmose tako kasno uzdigli.Ako `elimo jednakost sa nekom vi{omsilom tada potra`imo sjedinjenje sana{imsopstvom - na{im sveukupnimsopstvom dignutim do njegovognajvi{eg potencijalamudrosti, znanja i iskustva. Ako se`elimo sjediniti sa univerzumom,pridobijmo ~itavu prirodu, svoiskustvo, svu istinu, ~udo i u`as, sjaj ijad ibol tog samog stra{nog kosmosa.Jer tu le`i veliki vojni~ki pohod kojidolazi prvi i poslednji - kona~nopustolovno putovanje pojedinca usamog sebe. On mora si}i poputMojsija unjegovo nepoznato Ja, u}i u novedimenzije, u}i sa Orfejem i barkomArturovom,sa Tamuzom i Adonisom, sa Mitrom iIsusom, u lavirinte zemlje tame. Tamo}esresti Majku i ~uti njeno poslednjepitanje, koje nije glupava zagonetkave}najdivnije i najstra{nije od svih pitanja:"[ta je ~ovek?"I posle toga, blizu srca tajanstvenemajke, on mo`e prona}i Gral, najvi{usvest, sveukupno pam}enje, instinktobelodanjen, razlog ostvaren. Jer to jeon, predivno ~udovi{te, embrion-bog,koji je plivao u ribi, ra{irio ko`ukrokodila, zurio iz o~iju zmija, ljuljao sesa majmunom, i tresao zemlju batomtiranosaurusovog kopita. To je on kojije vapio na svim krstovima, vladao nasvim tronovima, kulu~io na svimnjivama. To je on ~ije je lice odra`eno iizopa~eno u svakom raju i paklu, on,dete zvezda, sin okeana, to stvorenjeodpraha, to ~udo i u`as zvano ~ovek.

V. IGRA MA^A

U prethodnim poglavljima sam ispitaoliberalizam i liberalne principe i izveo

izvesne zaklju~ke. Me|u najva`nijim suslede}i:Ne postoji ~vrsta osnova zadogmatizam ili pozitivizam po bilo komosnovu.Istina je relativna. Nema opravdanja zaprisiljavanje ili ograni~avanje uprivatnoj sferi pojedinca.Svaki ~ovek poseduje neka osnovnaprava u sferi privatnog mi{ljenja,delovanjai samo-izra`avanja. Nijedna dr`ava inijedna grupa nemaju nikakvog pravadaoduzmu ta prava.Kada se delovanja ljudi name}upravima drugih ljudi, takva delovanja supredmet regulacije od strane dr`ave.Dr`ava postoji prvenstveno u ciljuo~uvanja prava pojedinaca. Mogu}e jeizvesti jednu filozofiju doslednuprincipima liberalizma, i koja timprincipima daje vi{e od pukogdru{tvenog zna~aja.Ja ne mogu da zamislim nikakvogeteri~nog boga koji je poseban iodvojen od~oveka, i nikakve neprekidne i tihezagrobne `ivote. Nema nijednogvidljivograzloga za sujeverno posmatranje bilokoje vrste, crkve, dr`ave, zakona,morala, ili dogme. A u ~oveku postojimnogo toga {to je vredno obo`avanja,postoji ono u ~ove~anstvu i prirodi {toje bo`ansko. U svetu ima dovoljnolepote za svaki raj, sanjani ili zami{ljeni.Zato ako u vremenima stresa iopasnosti nema natprirodne utehe, tusu jo{ uvekvolja i hrabrost, i o~ito su ove sluge inajobi~nijih ljudi pomogle vi{e odsvih bogova.I ako nema natprirodne ljubavi na nebu,jo{ uvek ima ljubavi na zemlji,dovoljno ljubavi za sve, dostupne svimakoji ho}e i usude se na uslov visokogume}a `ivota. Moglo bi se dokazivati daje ovo negativna teza u celini i dase nijedna pozitivna doktrina ne mo`epostulirati na takvoj osnovi. Tajzaklju~ak je ta~an. Mi se moramoosloboditi potrebe za dogmama kojenasprinu|uju na nemo}an i mehani~kiodnos sa `ivotom i `iveti zbog i saneprestanim `ivotnim iskustvom, koje}e stvarala~ki um tuma~iti i u~initiva`nim.Iz takvih razmatranja bi se moglozaklju~iti da je to te`ak i opasan na~in`ivota.To je istina i uvek je bila istina. Sam`ivot zahteva najve}u hrabrost.

Isus je bio liberal, jedan odnajopasnijih ljudi koji je ikad `iveo.On jeporicao crkvu propovedaju}i li~nu iunutra{nju prirodu carstvanebeskog. Onje poricao autoritet dr`ave i domapropovedaju}i vi{u odanost li~nojsavesti.Da je njegova filozofija uspela onabi uni{tila i jevrejsku religiju i rimskudr`avu.Da bi se to izbeglo najpre je biloneophodno da ubiju njega i sve onenjegovesledbenike koji su razumeli, anakon toga da njegova u~enjarazbla`e u nekakavpitak "radi-{to-ti-se-ka`e" sirup.Prvi cilj je ostvarila tada{nja dr`avaa drugi Hri{}anska Crkva.Na sli~an na~in, savremeneliberale su progonili, i filozofije imizokretali,fa{isti i komunisti, patrioti i fanatici,{irom sveta. A najefikasnijiuni{titelji su bili njihovi vlastitisledbenici koji su pogazili duh iraspeli duhovne naslednike.Najmo}nije i najbogatije grupe suna strani reakcionarstva i tiranije,potpomognute svim propagandnimtrikovima koji mogu uticati naropsko javnomnenje i ravnodu{nost masa.Najnasilnije i najradikalnije grupesu na strani revolucije i tiranije. Obevrste ovih grupa uzurpiraju imeliberalizma da bi postigle svojepodleciljeve i ka`njavaju pravog liberalakoji je uhva}en izme|u ta dvavrtloga.Liberal }e se na}i u poziciji da muse protive i da ga ometaju crkva,dr`ava izakon, pa i samo javno mnenje.Naziva}e ga osobenjakom,varalicom, sanjarom ibudalom. Iznova i iznova }e povikeo "komunizmu", "fa{izmu" i"ateizmu", timsavremenim sinonimima za izdaju ijeres, dizati lovci na ve{tice, verskizanesenjaci i `uta {tampa. Takve suparole zastra{ivanja i ucenjivanja.On }e potra`iti organizacije u kojimamo`e izraziti sebe i uvideti da su i teorganizacije tako|e rade dapreina~e njegove principe za svojuvlastitu dobit.Ako on `ivi svoju veru ~esto }eotkriti da je u suprotnosti ~ak i sasvojom

14

porodicom i prijateljima. Ali on ne smeprihvatiti poraz samo zato {to jeborba te{ka. Shvati}e ogromnu mo}sila koje ga okru`uju i skoronesavladivute{ko}u za postizanje ~ak i najmanjegdobitka.Ali }e isto tako shvatiti i njegovneprocenjivi dug prvacima slobode prenjega koji su krvavo platili i to maloslobode koju on ima. I shvati}e svojuodgovornost prema njima, prema sebii prema drugima, i stra{nu potrebukojusvet ima za njim pa ma koliko malo onmogao u~initi.Bitka za slobodu ne vodi se samo navelikim frontovima. Ona se bije usvakomdomu, u svakoj zajednici, svakoj dr`avii u svetu. Ona se bije u umu i srcusvakog ~oveka.Tamo gde se neki umetnik ili nau~nikbori da bi izrazio svoj san, da bi bioiskren prema sebi, tamo gde jeponi`en neki ~ovek, izrabljen radnik,prisilnivojni obaveznik, ~ovek koga tla~eudru`enja ili mu~e diktatori, tu je iborbaza slobodu. Tamo gde je neko detezastra{eno, `ena porobljena, gdeneupu}ene ilakoverne eksploati{e religija, tu jeborba. I gde su momak i devojkagonjenii proganjani zato {to se vole, tu potegnima~.Ne postoji manjak izlaza. Sloboda jeuvek izlaz.Ovo nije razlog da se upli}e u privatnestvari drugih ljudi, da se di`e glasnahajka na crvene haringe, ili da se naneki drugi na~in pravi budala od sebebrbljaju}i o "Uzroku".Ma~a su dostojni samo oni koji }e seboriti i oni koji imaju dobar razlog zaborbu.Ratni plan liberala je jednostavan. Onmo`e uzeti osnovnu deklaracijuprincipapoput ovih dosada izlo`enih. On mo`eregulisati svoj li~ni `ivot po timprincipima i ugraditi ih u svoj sopstveniposao.On mo`e ispitivati zakone, grupe iaktivnosti u svojoj zajednici, svojojdr`avi i svom narodu u svetlu tihprincipa. Tamo gde uvidi da sunaru{eni, tu se on bori.On mo`e sara|ivati sa drugimpojedincima ili grupama koje su ~ak iudelimi~noj saglasnosti sa njegovimprincipima i poku{ava, bez prevelikog

kompromitovanja svojih ideja, ostvaritibar neki mali dobitak.On mora nau~iti da se koncentri{e naograni~ene operativne ciljeve. On lakomo`e prona}i neki zakon, grupu,aktivnost koja o~igledno kr{i ljudskaprava iljudsko dostojanstvo. On je mo`enapasti ogla{avanjem, peticijom iagitacijom.Uvide}e da }e mu drugi pomo}i dastekne tu slobodu ako im on pomogneunjihovoj sferi.Postoji opasnost u svakoj organizaciji.Ali, ima vremena kada je ve}aopasnost u nedostatku organizacije. Mismo suo~eni sa takvim vremenom.Sumnjivo je da bi liberal mogao du`eizdr`ati ogromnu mo} grupa koje seposvete njegovom istrebljenju. Zavreme poslednjeg rata mnoge slobodesuugu{ene i jo{ se ne vidi nagove{tajnjihovog povratka.Postoji stalna i uspe{na agitacija zaregrutovanje radnika, za organizovanjeposla i za regulisanje i nadzor nadsvakim oblikom privatnog `ivota.Tokovi ukazuju na skoro neizbe`anrazvoj nekog oblika dr`avnogsocijalizma. Sobzirom na slo`ene i nesre}ne oblikesavremene ekonomije i sociologije tomo`e biti neizbe`no.Me|utim, ~ak i kada dr`ava moraregulisati finansijski i ekonomski `ivotnacije ona ne mora i ne mo`e da seupli}e u privatni `ivot pojedinca.Ako liberal shvati razlike i odnoseizme|u te dve sfere on mo`e mnogodoprineti dru{tvu i slobodi. Ako to neshvati posta}e blesava luda dr`avnogropstva.Jednako sveprisutan i jednakozlonameran jeste unutra{nji neprijatelj.Mirobujemo isto tako efikasno inhibiciji,strahu, slabosti kao i spolja{njim ispektakularnijim tiranima, i kako smolako skloni da odbacimo to {to jeneopipljivo, ili okru`eno u malomprostoru. Atom je mali, a elektron jeneopipljiv. Kriti~na masa plutonijuma jeoko tri i po funte, a te`ina~ovekovog mozga nije ni{ta ve}a.Kolika je te`ina jedne oplo|ene jajne}elije,iz koje um izrasta?Pa ipak, u tom umu su obuhva}eneplanine, ravnice i planete, magline izvezdani svemir. Poezija i filozofija,matematika i muzika cvetaju u tojne`noj mre`i }elija.

Me|utim, nijedan um ne mo`e du`ekontrolisati prirodne sile ako nemo`ekontrolisati sebe. Intelekt mo`eprizvati demone iz atoma i zvezda,ali samovolja mo`e da im gospodari.Koliko dugo smo samo la`nopredstavljali velike elementarnemo}i unepromi{ljenoj oholosti. Vatra izemlja, vazduh i voda, sami velikiarhan|elibili su poslu{ni robovi na{e pohlepe,na{e zlobe i na{eg kukavi~luka. Paipak,mi ne razumemo i ne kontroli{emote mo}i ~ak ni u nama samima.Osveta koju te sile mogu pripremitinama, glupavim {egrtima bezpameti dagospodare ili mudrosti da slu{ajuprirodu, mo`e biti pouka za nekubudu}u rasu.U nama samima iskovan je ma~koji }e nam koristiti u na{imbitkama. Iz du{e iuma i srca pojedinca poti~e ta silakoja }e preobraziti ljudski rod. Nasvimplanovima jedino ljubav ne{tozna~i, me|utim ljubav ne mo`ezna~iti ni{ta akonije utvr|ena voljom i hrabro{}u. Isamo odr`avanje slobode na datomnivou jete`ak zadatak. [iriti nju je herojskizadatak. Na{a sloboda se neodra`va niti{iri pre}utnim slaganjem ilipri~anjem. Mnogo je ugodnijeodbranu i {irenjeslobode predati u ruke onima kojisu za to odabrani ili pla}eni, ali je totako|e i opasnije kao {to ~esto ijesu ugodne stvari. Nije lako stalnoseboriti ili biti spreman za borbu;stajati pognut i ~vrst naspramsvake potrebekoja je uvek tu negde.Me|utim, ba{ to je ono {to jepotrebno ako ho}emo da odr`imona{u slobodu ustanju u kojem smo je primili.Neprijatelji slobode su neuni{tivi isvekobniji zato {to su mo}, uticaj,navika i op{ta lenjost na njihovojstrani.^ak i oni koji smatraju ne-opiranjepodobnim ne mogu smatratiropstvo

15

podobnim, a ropstvo je pravo ime zauniformisanost uprkos eufemizmu kojinjegovi pobornici mogu smisliti.^as za borbu za slobodu je ~as kadaje sloboda ugro`ena a ne ~as kada jesloboda uni{tena, jer u taj pozni ~as jeprekasno. Sloboda je ugro`ena sada,uni{tenje slobode nije daleko. Sada je~as za borbu.

VI. @ENA OPASANA MA^EM

Evo tebi, `eno, predivni izgubljeniiskupitelju ljudskog roda, usu|ujem seposvetiti ovo poglavlje. To {to se sadau tebi pokre}e nije ludilo, nije greh,nije glupost, ve} `ivot, novi `ivot iradost i vatra koji }e za~eti jednu novurasu i stvoriti novo nebo i novu zemlju.Kada si bila devoj~ica, zar ti nisu vetari sunce govorili? Zar nisioslu{kivala glas planina, glasove reka ioluja? Zar nisi ~ula poruke zvezda iglasove u ti{ini, neizrecive?Zar nisi gola odlazila u {umu sa vetromoko tvog tela - i osetila zagrljajPana? A tvoje je srce bujalo sprole}em, cvetalo sa letom i tugovalosazimskim vukom. Te su stvari zavet i unjima je istina koja je ve~na.I tra`ila si saputnike odva`ne poputtebe, i nisi ih nalazila, sem unepouzdanim se}anjima, u snu ipesmi. A na{la si zadah nad svetom,zadahti{ine i tuge, dok su tvoji bli`nji hodili ukrivici i stidu, u strahu imr`nji, grehu i patnji zbog greha, a ti sibila sama. Ah, bilo je i smeha, alijekti~avog, i zadovljstva ali potajnog,nezadovoljenog i posti|enog. I sada tije srce tu`no. Ali, ne budi tu`na,voljena moja. Budi sre}na ineustra{iva.Jer u tebi je pesma koja }e razbititi{inu, plamen koji }e zapaliti {ljaku.Ti si spasitelj, spasitelj od greha ipatnje, od krivice i stida, ti, o `eno,blistavi stvore! Koliko si slu`ila ulancima, robinja pohlepe i grehaobi~nih svinja?Koliko si se gr~ila pod ru`nimponi`enjem tvog svetog imena - kurva,ili tihopatila pod gnusnim poni`enjem zvanimvrlina?Kako si dobro upoznala loma~u,mu~ila, bi~, motku, lance, tamni~enje,ukopavanje u slu`bi svog gospodara.I je li spona bio strah ili slabost,kukavi~luk i podre|enost? Sram te bilo~ove~e, ne be{e ni{ta od toga, taspona be{e ljubav. Jedan je ~ovekraspet

radi iskupljenja koje nije uspelo. A da jei stotine miliona ljudi raspeto,ova sramota ne bi bila iskupljena.Sve{tenik, otac, mu`, ljubavnik,tamni~ar, sudija, d`elat, plja~ka{,zavodnik,uni{titelj, to je bio tvoj ljubavnik, tvojgospodar, o `eno obesve}ena.Pa ipak `ali ga, jer i on je tra`io ljubav.Ali postoji kraj, i neki po~etak ipravi po~etak i cela budu}nost je stobom. Jer ti si majka nove rase,iskupiteljica i ljubavnica novih ljudi, ljudikoji }e biti slobodni.Sada }u ti pri~ati o mu{karcima.Mu{karci tra`e u `eni tri stvari: majkuve}uod njih samih, suprugu manju od njih iljubavnicu jednaku njima samima.Protivmajke oni su uvek u pobuni, supruguposmatraju s prezirom, ljubavnica imuvekizmi~e.Pogledaj mu`a, kako on mrzi svoju `enui uzdr`ava se, strahuju}i da je neubije. Pogledaj velikog ljubavnika, kakoon pose`e za ljubavlju i kako mu rukegrle prazninu.To su podivljala, zapla{ena deca, kojaigraju igre protiv tame. A oni kojinose zvanja i ma~eve, koji se {epure iubijaju, zar oni nisu najpla{ljiviji odsvih? Zato ih `ali, zato im pra{taj.U starom svetu postojali su mu{karci zajednu sezonu, pa su nikli gradovi, idokolica, sfingina zagonetka, pa su seokrenuli pozla}enim papagajimaljubaznoprihvataju}i besciljnost.Pa Hri{}anstvo, to umiruju}e sredstvo zarobove, probavni kanal za varvare~ija su im dela pokvarila varenje, bi~ zarobovlasnike.Da, Faust jeste prototip Srednjeg veka,ali ne onaj Faustus o kojem pri~a KitMarlou. To je jedan mra~niji Faust, @ild Re, koji izdaje Devicu u svojojpohlepi za mo}i, pa se onda, pora`en,moli Bogu u svojoj Kapeli i uspinje dosvakog u`asa u svojim podrumima.I tako traje sumorna pri~a sve dok se~ovek, prestravljen svojim vlastitimno}nim morama, ne okrene kona~no kasnu o slobodi.To je glas Voltera, iznurenog, cini~nog,umornog od gluposti, koji ogla{avapo~etni takt jednog stra{nog ipodsme{ljivog preludijuma; Tom Pejn,jedan~ovek, pravi ~ovek, slomljen i na krajuizdat od strane svih drvenih advokata;Kaljostro, koji smi{lja osvetu Templarasa jednom `enom i jednim |erdanom;Vil

Blejk koji govori neshva}en jezikoman|ela; [eli i njegov divni uzaludnikorak; Svinbern, koji je skoroobnovio Heladu pre no {to je i onaslomljena;Bajron, Pu{kin, Goutje, svi kaoinstrumenti za jedan preludijumsimfonije kojanikada nije odsvirana.A nauka, kako je ona htela da nasspase? Taj hrabri novi svetHakslija,Darvina, Hegela i H.D`. Velsa, sasamo jednim, [penglerovim, glasomprotiv.Nauka koja ponovo stvara svet,jedan internacionalni jezik,univerzalnobratstvo, izvan nacionalnosti,predrasuda ili verovanja. Ta kulaod karata,divna vizija, kako se sru{ila? Titvorci novog doba koji se nisuusudili dagovore, misle, ni da se kre}u bezvojne dozvole. Neograni~eni kolosi,koji }evisiti zbog prekora~enja dozvoljenegranice govora, gde je va{ novisvet?Prvaci, gde je sloboda? [ta je po{lonaopako? ^ovek mo`e naga|ati alitonijedan ~ovek (mu{karac) ne mo`ere{iti. Za odgovor se moramookrenuti `eni.Bilo je to pre mnogo hiljada godina,jo{ pre pisane istorije, kada je do{lodopromene. Morali bismo segnutisvojim pam}enjem jo{ dalje. Za{toto ne mo`emo,koji smo isko~ili iz tih slabina, iakoje to bilo veoma davno, u dobaIzidekoje je pogre{no nazvanomatrijarhatom. To nije matrijarhatonakav kakvim gami zami{ljamo, vladavina `enakluba{ica, ili frustriranihmaloletnica. To jejednakost. @ena je sve{tenica, unjoj le`i misterija. Ona je majka,bri`na aline`na; ljubavnica, istovremenostrasna i uzdr`ana, supruga,po{tovana ivoljena. Ona je ~arobnica. To jeisto to. Bez ikakve razlike,mu{karac,poglavica, lovac, suprug, ljubavnik,mislilac, izvr{ilac. @ena, sve{tenica,~uvar tajni, sibila nesvesnog,proro~ica snova. Otud ravnote`a,stabilnost.

16

Zatim, katastrofa neizreciva;patrijarhat, ~iji je arhetip Jehova,demonskomonoseksualno ~udovi{te. I sada, uvladavini sve{tenika, `ena je podre|ena`ivotinja, mu{karac nadre|eni bog,izdvojen, i u milosti njegovenemilosrdneinteligencije. To je rat, totalni rat bezmilosti, izme|u ose}anja dase mora i intelekta koji ne}e. Svakareligija u patrijarhatu je jedna samojsebi protivre~na nakaznost. Judaizam,Hri{}anstvo, Budizam, Islam, fa{izam,komunizam, demokratija, nauka isvaka druga vera istorijskog sveta. Tojedogma, verovanje zasnovano naaksiomima koji se menjaju kao slamkena vetruintelekta, a na toj promenljivoj strukturi~ovek je propao, i mora propasti,jer on zna njihovu jalovost i bori se zanjih svim bolesnim besom svojeosuje}enosti. On zna da je kao malodete koje se igra sa tvorcem igra~akai hemijskih sklopova, koje se igralopova i `andara u jednoj igri kojaodlazipredaleko.On je izgubio svoju majku, supruga gaje napustila, ljubavnica mu izmi~e.Misterija je napustila hram proteranaod strane senilnog i samodovoljnogVe}astaraca.@eno, o @eno, gde si? Vrati se, `eno,vrati nam se opet! Oprosti, zaboravi,sedi u na{e hramove, uzmi nas zaruke, poljubi nam usne, reci nam danasvoli{, da nismo sami. ^arobnice, dignise opet iz pepela loma~e!Vidite, u dijani~kom kultu drevni se putnastavio. Te sjajne i stra{ne `ene,Mesalina, Tofana, La Voazen i D'Brenvilije veli~anstveno su se osvetile.Aostali, i `ene i mu{karci, tra`ili suzabranjenu misteriju u tajnim ritualimai kupili kratko ponovno sjedinjenje postravi~noj ceni.To je bila nada u devicu Orleansku,nada beznade`nih miliona da jekona~nodo{la `ena koja }e ih iskupiti. Nekavam njena sudbina i poraz poka`u danevinost nije za{tita.Budi lukava, o `eno, budi mudra,suptilna i nemilosrdna. Rekoh ve},shvati,oprosti, zaboravi. Ali ne zaboravljajprevi{e. Ne veruj ni~emu sem samojsebi.

Pomenuo sam one velike trova~ice, alipostoji jedna jo{ gora osveta. Znaj daje svaka osveta osveta prema sebi anajstra{nija je ona koju je preduzelafrigidna `ena. Ima ih na milione, nadesetine miliona. Ne obaziri se na to {toona govori svom mu`u ili ljubavniku ve}oslu{ni ono {to ona govori svojojintimnoj prijateljici, svom doktoru.Me|utim, kod mnogih uzrok le`i dublje.On le`i u dvema stvarima: neuspehunjenog mu`jaka da bude ~ovek injenom neuspehu da bude iskrenaprema samojsebi.Tu je i mra~na ubistvena krivica kojomroditelji truju svoju decu, i to jejedan uzrok frigidnosti.Tu je potisnuta incestuozna ljubav.Tu je strah od bolesti i od dece.Ali ti, koja si upoznala pone{to od toga,nemoj se stideti. Snaga nijeuro|ena, ona se sti~e razumevanjem isavla|ivanjem.Zato kreni slobodno! Pa zapevaj onustaru, divlju pesmu: EVOE IO, EVOEJAKHOIO PAN IO PAN EVOE BABALON!Kreni u planine, na okeane, u {ume,iza|i naga na letnje sunce da bi ponovozadobila iskonsku sre}u i voli radosno islobodno pod zvezdama.Ali, telo ti nije lepo!? E tu je tajna. Telose gradi po kalupu uma. Prihvatistrah, suzbijanje, mr`nju, pa ondapogledaj telo ili bolje ga takvog nemojnigledati. Ali kreni slobodno, voli radosno,bez ograni~enja, potr~i gola natren. Tad posmatraj kako se obrazizarumene, pogledaj kako se grudinadimaju,vitku siluetu, uskla|en ritam. Svakabolest i svaki deformitet ra|aju se ustrahu i mr`nji. Zato si ti, `eno, nazvanaizle~iteljem.@eno, sve{tenice iracionalnog sveta!Iracionalnog, ali veoma, veoma va`nog,itoliko smrtonosnog ba{ zato {to jenepriznat i pore~en.Mi ne `elimo biti bez razloga pijanice,ubice, frustrirani, oja|eni, bedni. Testvari nisu razumne niti nau~ne, pa ipakone postoje. Mi ka`emo da ne `elimorat. Me|utim, uzrok rata je jednapsiholo{ka neminovnost i rat }e trajatisvedok se ta neminovnost druk~ije neispuni.Mi nemamo koristi od toga {to }emo re}ida }emo voleti ovu osobu ili mrzetionu osobu zato {to je to razumno. Naspokre}u, uprkos na{em razumu i na{oj

volji, hteli mi to ili ne, sile iznesvesnog, iracionalnog sveta, silekojenam govore u snovima, usimbolima i u na{im vlastitimnerazumljivim radnjama,a njih mo`e iskupiti samorazumevanje, ~ije je ime `ena. Teknakon razumevanjavolja i inteligencija mogupreovladati, jer ina~e one nisu ni{tadrugo doslepe, samorazaraju}e sile.@eno, odlo`i nedostojna oru`ja.Odlo`i zlobu i otrov, la`nu frigidnosti la`nuglupost. Potegni ma~, dvoseklima~ slobode, i pozovi mu{karca dati iza|e namegdan, mu{karca pogodnog da tibude mu`, pogodnog da bude otactvom orlovskom nasadu.Izazovi ga, isku{aj ga ma~em i on}e te biti dostojan. Jer vas dvoje stearhetipovi nove rase.Danas, negde u svetu postoji jedna`ena za koju je ma~ iskovan.Negde postojiona koja je ~ula trube novog doba ikoja }e odgovoriti. Ona }eodgovoriti, tanova `ena, `estokoj buci zvezdanihtruba; ona }e do}i kao opasanplamen ipesma iz daljine, kao glas usudskim dvoranama, zastava predarmijama. Ona }edo}i opasana ma~em slobode ipred njom }e kraljevi i sve{tenicidrhtati, agradovi i carstva padati, i bi}enazvana BABALON, skerletna`ena, bludnica.Jer bi}e strasna i ponosna, bi}ene`na i smrtonosna, bi}e iskrena inepobedivakao gola o{trica. I `ene }e odgovoritina njen ratni pokli~, i mu{karci }eodgovoriti na njen izazov,napu{taju}i budalaste i uskogrudeputeve, a onakoja }e sjati kao crvena ve~ernjazvezda u krvavocrvenomsun~evom zalaskuSumraka Bogova, zasja}e ponovokao jutarnja zvezda kada no} pro|e ineka novazora osvane nad ba{tom Pana.Tebi, o neznana `eno, ma~ jezave{tan. Veruj u to!

O MAGICI

17

(NAPOMENA IZDAVA^A: Ovajnenaslovljeni esej trebao je bitikori{}en

kao prospekt za Gnosti~kuCrkvu, a verovatno i za Vi~kraft.)

A. POZADINA MAGIKE

Magika je jedan sistem filozofije ina~in `ivota koji je kao zajedni~kiimenitelj svih kultura univerzalan zaljudski rod. Nauka, religija, medicina,filozofija i umetnost imaju svojeporeklo u magici i ona ih kona~notranscendira. Magika je spevalauspavanku svake rase, negovalanjene velikesnove, nadahnjivala njene najdaljeletove i primala ih opet pri njihovompovratku u tamni dom zvezda.Magiku nije stvorio ~ovek, ona jejedan deo ~oveka, imaju}i svojuosnovu ustrukturi njegovog mozga, tela inervnog sistema u njihovim odnosimapremanjegovom konceptualnom(pojmovnom) univerzumu, matricami{ljenja i govora,majka misli. Magika je tako|e izvorvelikih mitova koji su zajedni~konasle|eljudske rase, koja se jednako prote`eu kreativnim i inicijacijskim sagamavelikih kultura i u destruktivnim ijalovim no}nim morama poslednjegstupnjazvanog moderna civilizacija.Po{to je magika deo ~oveka, ona sene javlja samo u svakom vidu svihrasa ikultura ve} i u svakom pojedincu kaoizvor najdubljih snova i motivacijanjegovog nesvesnog, i daleko najve}ideo njegovog istinskog sopstva. Stogaprou~avanje magike obuhvataprou~avanje ~oveka u njegovimnajdubljim inajuzvi{enijim vidovima i prou~avanjeprirode u svim njenim delovima.Eksperimentalna animisti~ka osnovamagije je op{ta teorija polja kojaposmatrapojedinca kao jednu mre`u (polje) silakoje sudeluju u i koje su direktnopovezane sa jednom sli~nomkosmi~kom mre`om (poljem) kojauklju~uje celokupnisvemir. (Sa izvesnih stanovi{ta ovadva polja se smatraju identi~nim.)Zato jepostulat magike da su svaki mu{karaci svaka `ena zvezda. U magi~koj

terminologiji neke kategorije agregata iligrozdova sila u jednom polju senazivaju bogovima, an|elima,elementalima ili demonima. Takvaterminologijase mo`e razumljivo primeniti naparcijalnost svesti (ta~ku gledi{ta ilistanjeuma), neki grad, kulturu, eru, skupzvezda ili maglinu, pod uslovom daslediodgovaraju}a definicija.Iz ovog stanovi{ta o polju prirodno sledizakon sli~nosti (homeopatija ilisimpatija) iz kojeg poti~u likovi,talismanska i mantra magika, i zakonbipolarnosti, koji svoj fizi~ki duplikatima u drugom zakonu Njutnovemehanike.Po{to se svaki pojedinac posmatra kaojedan potencijalni celokupni svemirstoga je su{tinsko da svaki postignecelovitu svest u iskustvu putemizra`avanja svoje volje na sve na~ineljubavi. Ovo vodi ka drugom postulatumagike koji glasi: "^ini po svojoj volji, ito treba da bude sav zakon","Ljubav je zakon, ljubav pod voljom."Zato je funkcija magike da svakogpojedinca vodi ka ostvarenju iizra`avanju njegovog celovitog sopstvana svimplanovima bi}a i iskustva.Ova razmatranja povla~e suptilnostikoje nas verovatno vode izvanpredmetaovog odeljka. One su ovde date da bise studentu pokazalo pone{to odogromnogobima i domena teme i neki od razlogaza{to je ona nazvana PRAVIM Ume}em(THE Art).

B. DEFINICIJE MAGIKE

U svojoj apsolutnoj osnovi magika jestrast i disciplina koja je povezana samisterijom ljubavi i putem koje ~ovekmo`e sti}i do svakog uzvi{enog znanja iljubavi o sebi, drugima i svemiru u svimnjegovim vidovima.U svojoj relativnoj i primenjenoj osnovikoja je koren svih tajnih tradicijaljudskog roda, magika se odnosi nasakrament seksa i misteriju stvarala~kevolje.Magika je definisana kao nauka ive{tina izazivanja promena koje trebada sede{avaju u skladu sa voljom. To jeta~no ako se postulira da je krajnji ciljte promene postignu}e harmonije iravnote`e u razumevanju i ljubavi.

Magika je tako|e definisana i kaotehnika napredovanja pojedinca usvetlosti,`ivotu, ljubavi i slobodi. Me|utim,funkcija magike je tako|e i visokopodru{tvljena. Ona se bavi obukomizuzetnih pojedinaca za plemenskovo|stvo,za{titom i konstruktivniminiciranjem pojedinaca i grupa krozkriti~ne periodedetinjstva, puberteta, mladosti izrelosti i ra{~i{}avanjem raznihemocionalnih kriza i kriza sredinepojedinca i plemena. Magika sezato mo`edefinisati i kao:1. Metod stimulisanja i odr`avanjakreativnih i pozitivnih `ivotnih sila upojedincu i plemenu.2. Metod postupanja sa oblastimaprirode i ljudskog uma koji neodgovarajuuobi~ajenom logi~kom ilimehanicisti~kom pristupu.3. Zamisao prirode, u svim njenimdelovima, kao jednog `ivog polja udirektnomkontaktu i ukr{tanju sa svakimpojedincem.4. Zamisao pojedinca kao jednogpotencijalnog polja koje obuhvatacelokupnuprirodu u celovitoj svesti.5. Jedan na~in ljubavi koji uklju~ujesve na~ine ljubavi.

C. SVRHA I CILJ MAGIKE

Ni{ta nije pogre{nije od gledi{ta daje magika zasnovana napogre{nomshvatanju prirode fizi~kog sveta unjegovom odnosu prema ljudskomintelektu.Kao jedan dru{tveni odr`avateljravnote`e su{tinsko je da magi~arposedujesveobuhvatno znanje o razli~itimplanovima ~ije me|usobnodelovanje rezultirau sveobuhvatnoj stvarnosti.Prvenstvena funkcija magi~ara jerazumevanje ikontrolisanje osnovnih sila `ivota ismrti onako kako se onemanifestuju upromeni. Zato je neophodno damagi~ar bude oslobo|en odograni~enja bilo kogosobenog stanovi{ta. Tako }e onrazumevati i primenjivati nau~nimetod, ali }e

18

ga isto tako shvatati samo kao jednusilu u mre`i sila koje ~ine njegovo poljeobrazovanja.Moglo bi se re}i da je magika metodobu~avanja pojedinca u pravcusveukupnesvesti pomo}u stimulisanja raznihcentara uma i negovanja mi{ljenja opolju.Cilj te obuke jeste manifestacijainiciranog vo|stva prema jednojsvesnijoj,integrisanijoj, zna~ajnijoj i zanimljivijojdru{tvenoj kulturi. Ukratko, ciljmagike je razvijanje pojedinca u svimna~inima ljubavi i prosvetljivanjedru{tva za prihvatanje svih obavezatog razvijanja kao nu`nih uslovanapretka.

D. ODNOS MAGIKE I ^OVEKA

Kao funkcija koja odr`ava ravnote`uizme|u svetova spolja{nje percepcije iunutra{njeg shvatanja, magikapodsti~e svesnost koja `ivotu donosiravnote`u izna~aj, a hrabrost i slast na~inimaljubavi.Gde je ovoj funkciji omogu}en njennajpotpuniji obim, civilizacija kakvu mipoznajemo je, u velikoj meri, suvi{na.U stvari, u ovom slu~aju, jedinafunkcija civilizacije je da uneseraznolikost i prefinjenost strasnojdrami`ivota. To je u velikoj meri bilakarakteristika doba Izide, ~udesnidometpraistorije koji je okarakterisao stanjeljudskog roda za skoro milion godina,u kojem je solarno-fali~ki sve{tenik-kralj smatran skladnim iuravnote`enimsuprugom boginje `ene.Katastrofe koje su pre nekih 6000godina strmoglavile doba Ozirisa,ovde semogu samo pretpostavljati. Mo`da suone bile pojedina~ne i li~ne prirode,sli~ne onim silama koje deluju na genij^ake (Tschaka), tog nenadma{nog istra{nog ratni~kog kralja Zulua. Usvakom slu~aju uspon patrijarhata jesvrgnuo vladavinu boginje majke uve}oj ili manjoj meri i polo`ioEdipovskuosnovu kompleksu intelektualnog ikompleksu mo}i na kojima jecivilizacijazasnovana. Ovo stanje ostajalo jemetastabilno sve dok su praveinicirane

{kole magike, koje su shvatale iprimenjivale znanje o temeljnojbiseksualnojprirodi sila `ivota, zadr`avale jednuvode}u, inicijatornu i savetodavnusposobnost u svojim kulturama.Me|utim, uro|ena prirodaneuravnote`enih intelektualnihkompleksa i kompleksamo}i je da zahtevaju apsolutnuautonomiju, da posmatraju `enu kaoneprijatelja, seks kao ne{to |avolsko ida na sve mogu}e na~ine sti{avajuzbunjuju}e, dvopolne i vi{estrukeglasove iz centara `ivota. Za to semanifestovala jedna stalno rastu}anestabilnost u civilizaciji koja se ni nakoji na~in nije mogla suzbiti nikakvomprimenom sile niti dometom intelekta.Tako su se rana crkva i dr`ava u Evropistopile sa magijskom tradicijom, kojaje, povukav{i se u podzemne tokovenarodnog nazadnja{tva, prepustila tedveinstitucije vi{kovima senilnosti iubila~kih manija.Talas zaraznog patrijarhata onakvogkakav se izrazio u Judeo-Hri{}anskomreligijsko-moralnom sistemu zapljusnuoje Zapadnu kulturu talasom trostrukograzaranja. Prvo, razvijanjem lika oca ujednog Boga ~udovi{te on je porekaosvakom sinu mogu}nost njegovemu{kosti. Drugo, poni`avanjem likamajke ujednog demona-devicu-an|ela, on jeporekao svakoj k}erci mogu}nostnjenogispunjenja. Tre}e, pridavanjem idejaprljav{tine, ne~isto}e, sramote, krivice,nepristojnosti i skarednosti ~itavomseksualnom procesu patrijarhat jezatrovao `ivotnu silu na njenom izvoru.

E. ODNOS MAGIKE I SAVREMENOGDOBA

Savremeno doba predstavlja po~etakdoba Horusa, deteta koje sadr`ielementemajke i oca, ali koje se tako|e u nekimpogledima razlikuje od oboje.Moderni ~ovek, u polusvesnoj reakcijiprotiv patrijarhata i Judeo-Hri{}anskereligije, tra`i bekstvo ka majci uMATERijalizmu i nauci, ali oni muzaista nemogu pomo}i, budu}i da on nije u stanjuda se suo~i niti razume njihovoporeklo. S druge strane, strah i mr`njaprema majci-demonu rezultira urastu}im komponentamahomoseksualnosti i njenoj represivnojposledici,

paranoidnoj psihozi. Parcijalnosti u~oveku ni~ega se ne pla{e vi{ekolikopokreta ka celovitosti. Usled toga, usekundarnom mi prime}ujemofanati~nimilitarizam, pseudo-moralnost idogmatsku politiku u njihovimnajnasilnijimvidovima.Ose}aju}i se nevoljenim inepoznavaju}i na~ine ljubavi,Zapadnjak se kre}e pojalovoj pustinji uma, bez znanja,razumevanja i volje da se spasenekim ~inomljubavi, neuravnote`en, frustriran,li{en izraza svoje prirode, onreaguje usumanutostima straha i mr`nje kojete`e da postanu svesamoubistvenije. Zaovaj u`asni }orsokak nije prona|enonijedno pravo pojedina~no nitidru{tvenore{enje, niti }e biti prona|eno svedok magijsku ravnote`u ponovo neotkriju ine formuli{u kulturni heroji koji }eotkriti jednu novu magijsku religijuljubavi i tako novo doba inicirati uzrelost.

CILJ KURSA I ODNOS MAGIKEPREMA U^ENIKU

Jedan od ciljeva ovog kursa je darazvije takvo razumevanje magikekoje }ebiti pojedina~no i dru{tveno korisno,pou~no i prihvatljivo i koje }e voditiu~enika ka najvi{oj samoinicijacijiza koju je on sposoban. Zatim,slede}icilj je da pomogne u razvoju, kodjednog broja samosvesnihmagijskih li~nosti,takvih strasti i siline koje }e bitidovoljne za ulogu inicijatora novogdoba.Stoga se nadamo da }e ovaj kurspomo}i studentu u sticanju znanja,dopu{tenjai mo}i njegovog celokupnogsopstva i naro~ito one mo}i ljubavipomo}u koje onmo`e postati gospodar iluzijesuprotnosti i zvezda i svetlost uovoj velikojtami na{eg doba.

OSNOVNA MAGIKA:TEMELJNA TEORIJA I PRAKSA

19

(NAPOMENA IZDAVA^A: Urazradi za kurs o Vi~kraftu*/NAPOMENA

PREVODIOCA: Engleska re~"Vi~kraft" se mo`e prevesti kao

"Ve{ti~arstvo", "^arobnja{tvo",me|utim konotacije tih na{ih izraza ne

odgovaraju u potpunosti smislu ukojem je autor koristio taj izraz pa

ga u daljem tekstu ne}emoprevoditi./, Parsons je napisao svojuvodni

"Kurs P-1" pod naslovom:"Osnovna Magika: Temeljna Teorija iPraksa" i

napisao da ima ~etrnaestodeljaka sa podnaslovima. Kratakpregled

njegovog sadr`aja je slede}i:"Uvod u Vi~kraft; zakoni ega; priroda

ljubavi; novi eon; poreklo religije;osnovni rituali; magijska oru`ja;

oprema i simboli; priroda ~ovekai bogova; an|eli, demoni i

elementali; invokacija i evokacija;razumevanje i izra`avanje

istinskog sopstva." Ovaj sinopsista~no odgovara uvodu i Delovima 1-4,

posle kojih skica postajefragmentarna. Gde je bilo podesno, iztoka

sinopsisa izvu~eni su podnaslovi,i stavljeni u uglaste zagrade.)

UVOD U VI^KRAFT

Mi smo stari koliko i ~ovek. Pre miliongodina otpevali smo prvu uspavanku.Protiv straha, na{a mo}. Protiv prvogzla, na{e ~ini. Protiv prve bolesti,na{e lekarije. Mi smo najstarija religijana svetu i najja~a. Bili smo saprvim ~ovekom, bi}emo i saposlednjim. Pod na{om za{titom, uzna{u podr{ku,~ovek se drznuo u svemir, osvojio{umu, savladao zveri, ovladaoelementima,za neko vreme, ~ak i sobom.Za lov i useve znali smo basme kojesu ~oveku dale pouzdanje, veru iuspeh.Protiv straha od no}i podigli smopalisade, protiv demona u du{iplemenanapravili smo korisne rituale. Podna{im vo|stvom ~ovek se uzdigaoiznad`ivotinje. Nije postojala nijedna drugadovoljno jaka sila da ga obrazuje i daga za{titi od njega samog.Pre mnogo vremena u jednomkatastrofi~nom vremenu ~ovek seodvojio od nas, od

sila njegove tajne prirode. On seoslonio na svoj intelekt, na sterilnebogoveautoriteta i razuma. Od na{e religije,koja je bila `iva, po{to su samo `ivoti ljubav `ivi, on se okrenuo ka mrtvimbogovima, mrtvim verovanjima, mrtvimdogmama. U svojoj agoniji i strahu onje sagradio u`asne gradove, hramovesmrti pustio je u svoju du{u. Stvorio jedemone, zadahnuo ih dahom svog`ivota, namamio ih u svoje srce, i ondazaplesao |avolski ples po stranicamaistorije. A njegovi demoni su stavilimaske svih vrlina, i prisvojili svekrune, sve dok ~ovek u ~itavom svomsvetu vi{e nije imao kud da se okrene.A mi smo ~ekali. Posle vatre loma~a,na spravama za mu~enje, podudarcimabi~eva, mi smo ~ekali i nosili u srcimatajno seme koje mo`e, kada do|evreme, da spase svet. ^ekali smo, zbogtoga {to iako posedujemo mo}, nijezakonito upotrebiti tu mo} tamo gdesamo ljubav poma`e. ^ovek ne mo`ebitiprisiljen na nasledstvo. On ga moraprihvatiti slobodno, po svojoj sopstvenojvolji.U mu~nim stole}ima u kojima je ljubavporicana i ga`ena, istina gonjena ilovljena, a lepota izopa~ena i la`nopredstavljana, mi smo stare puteveodr`avali u `ivotu. Na planinama iskrivenim pustarama, na pustim iusamljenimmestima odr`avali smo sabatevi~krafta. Odr`avali smo Agape,ljubavnesvetkovine. Plesali smo, `iveli i voleli nastare, divlje na~ine slobode iradosti. Prenosili smo tajno znanje oizvoru `ivota. Prenosili i ~uvali.U bajkama i {pilovima karata, umitovima, legendama i glasinama, u~udnimpoemama i starim pesmama skrivalismo tajno znanje. A tu i tamo ponekipustolov u tamne staze i pustinje du{enailazio bi zapanjen na biserneprocenjive vrednosti, na ~udo i mo},tajni sjaj koji ga je u~inio jednim odnas.Ali za veliku ve}inu ljudi to tajno znanjeje izgubljeno. Ve}ina od vas nepoznaje na{ svet, a svet koji vi znate jesamo jedan fragment, jedna senka,velikog sveta koji mi do`ivljavamo. To jekao kada bi nau~nici, cepidlake,govorili o ljubavi ili mr`nji, tvrde}i, to jetako, ili to je ovako. Ali ~ovekkoji voli ili mrzi ZNA, a njegovo znanjeje od druga~ijeg sveta.

Velika zapadna drama pretvaranja iizvrdavanja vu~e se kona~no kasvome kraju.^ovek je uhva}en u zamku svojihsopstvenih la`i, izdat od svojihvlastitihbogova. A ruka nauke je strgnulaveo sa lica boga koga su ljudiobo`avali, igle, smrt. Jer ~oveku iznad svegatreba ljubav, a za njega sada nemaljubavi,ve} samo lice smrti, koje je onobo`avao. Demoni u obliku~udovi{nih ma{inavladaju njegovim no}nim morama.Inkubi opkora~uju njegovu bra~nuposteljui daju otrovan podoj njegovoj deci.Njegova vrlina je la`, njegova ~astjela`, njegov brak je la`, njegov posaoje la`, i u tim la`ima on je uhva}enkaoneki glupi i jadni pauk u mre`i svogvlastitog tkanja.Me|utim, na{ zadatak nije daprekorevamo ~oveka, niti danabrajamo njegovegluposti. Sam ~ovek zna da je uklopci. On zna da je zalu|en, bezljubavi,izdat. Mi ne moramo da mu togovorimo. Na{ zadatak je da mupoka`emo put kamudrosti, ljubavi i slobodi.Na kratko vreme, izme|u sada{njicei Armagedona, mi smo pu{teni usvet. Miimamo slobodu da govorimo, prilikuda pou~imo, tako da oni koji imajuu{i mogu~uti. Do{li smo da napraviomo izlaziz pakla, da sakupimo odabranepre danagneva. Mi imamo mo}, mo} dadopremo svuda, i da dotaknemosvakoga - mo} ve}uod armija, carevina, naroda - kadbismo je hteli upotrebiti. Miposedujemoznanje, znanje koje }e spastiprokletu du{u iz najdubljeg pakla -ako ona toho}e. Ali nikakva mo} i nikakvoznanje ne mogu pomo}i u odsustvuvolje iljubavi.Mi nudimo ova uputstva u znanjekojim }e svaka osoba koja je ustanju da ihprimeni - i koja }e ih primeniti - biti ustanju da probudi mo}i svoje volje i

20

svoje ljubavi. Mi ne tra`imo veru, mitra`imo samo poku{aj. A od poku{aja}edo}i uspeh, a od uspeha znanje koje jeja~e od vere.Te{ko je objasniti delovanje tajnih silau ~oveku, i njegov pravi odnos sacelokupnim svemirom. ^ovek jehipnotisan svojom obukom, timza~aranim krugomla`i koje su se prenosile sa kolena nakoleno i ne mo`e prozreti kroz ru`nisan koji on zove stvarno{}u u stvarnisvet. Zato je nemogu}e neiniciranom~oveku da razume u potpunostirazloge i cilj na{e obuke na po~etku.Zapo~etak, on mora delovati na veri,podstaknut svojim unutra{njimglasovima,koje o`ivljava na{ zov. I ako zadr`i tuveru, dokaz i znanje }e uslediti. Mo}deluje. Ona poma`e. Neka on prvodoka`e tu ~injenicu. Razumevanje }edo}i sanjegovim vlastitim rastom.Teoretska pozadina opremljena na{imuputstvima {iri se {to je vi{e mogu}e.Potpuno poimanje mo`e do}i samo sapojedina~nim rastom, potpomognutimli~nimuputstvima koja mi dajemo naprednimosobama. Put koji mi pokazujemo nijelak.On je te`ak, zato {to je spoznati sebeuvek te{ko. Probiti ljusku malog sveta,poni{titi hipnotisanost generacija, nijelako. MI nemamo za{e}ereni sirup. Mine prilazimo sa maskama moralnosti,sentimentalnosti ili la`ne vrline, satehnikama namenjenim uljuljkivanjudu{e u njenu kona~nu smrt. Mipozivamo~oveka da se izlo`i opasnosti,avanturi, da izazove svemir, daupozna u`asrupe.^ovek je radikalno bi}e, sasposobnostima boga. Njegove mo}i sene razvijajuzabranjivanjem i potiskivanjem, ve}hrabro{}u i u slobodi. U`asan je svetkojije ~ovek stvorio. Samo zbog svogslepila spre~en je da vidi koliko jeu`asan.Sada kada po~inje gledati, du{u mupoga|a u`as. Jedino uz najve}uodlu~nost i veliku hrabrost, uz pomo}znanja i tehnike, on mo`e napustitiovaj la`ni sveti prona}i veliki svet koji je njegov pravidom.Svi ljudi to ose}aju. Oni znaju u svojimsrcima svu jalovost `ivota u malom

svetu. Pokatkad osete lagano micanjestare slobode i stare radosti - obe}anjeprole}a i leta, planina, {uma i zvezda.Obe}anje u njihovim vlastitim srcimapoziva ih da krenu dalje - da veruju. Ali,oni su ograni~eni obi~ajem istrahom, la`nom ose}ajno{}u i la`nomodgovorno{}u. Neverovatna je okrutnostljudi prema samima sebi i drugima {tose odri~u lepote, ljubavi i slobode radiobi~aja koji je maska smrti.Mi imamo hrabrosti da posvedo~imo dasu te stvari istinite i mo} da ihpoka`emo onima koji imaju o~i da vide.Onima koji mogu slediti pokaza}emozakone sopstva, ljubavi i mr`nje, `ivota ismrti. Objasni}emo poreklo iprirodu religije i morala, i pravi odnos~oveka sa samim sobom i svemirom.Objasni}emo zakone, formule i tehnikekojima ~ovek mo`e razviti svoje vlastitemo}i i izazvati de{avanje svakakvihpromena u skladu sa voljom.Pokaza}emo~oveku kako da postane gospodarpromene i iluzije i kako da istra`uje,kre}ese, `ivi i voli u velikom svetu, ~ije je imeve~nost.U ime Boga i Hrista, u ime moralnosti ipatriotizma, ljudi su napravili pakaona zemlji. Kao {to smo rekli, to sumaske za demone. Nijedan ~ovek kaogod inijedan bog ne mogu postojati protivprirode, i alternativa, ma kako ubla`enai pravdana, uvek je demonska.Mi dolazimo u na{e li~no ime, u imeVi~krafta. Budale, koje gledaju popovr{ini, ima}e zabavu. Kukavice, kojegledaju dole, bi}e prestravljene. Alioni koji su od nas, koji gledaju dubokounutra, vide}e ono {to je od po~etka,i {to je do kraja.Poku{ajte i vidite.

I. ZAKONI EGAEgo je zasnovan na potrebi da budevoljen i zato ga strah i mr`nja lakootruju na njegovom izvoru. Neposeduju}i znanje kako da zadobijeljubav, bivazasut strahom, a strahuju}i od gubitkaljubavi, biva spopadnut mr`njom. Zaego, izra`avanje ljubavi je tehnikasticanja ljubavi, a mr`nja je namenjenaskrivanju ljubavi. Zato je mr`nja ukorenu njegove ljbuavi, a ljubav je ukorenu njegove mr`nje. Zato se za egomo`e formulisati zakon bipolarnosti. Izasvake izra`ene `elje, ose}anja, emocijeili stava, krije se jedna ista tolikai suprotstavljena sila. Pod izvesnimokolnostima te sile mogu brzo menjati

polarnost. Centar odmora je,naravno, ravnodu{nost.Na to je mislio Buda kada je rekaoda je cilj svake `elje patnja. Jerego, kao{to to Ni~e nagla{ava, `eli ve~itozadovoljenje, ve~ito ponavljanjeugodnihnadra`aja, a priroda svemira jepromena. Zato je ta `elja osu|enanafrustraciju (osuje}enje), pa ego mrzitu `elju na kojoj se hrani.Dete `eli ljubav roditelja i obi~no jedobija iskazivanjem prekopokazivanjaljubavi. U nenormalnimslu~ajevima, gde ljubav nijeprisutna, ono }e barprivu}i pa`nju pokazivanjem mr`nje,r|avim pona|anjem. Ovo je korenhipnoze ihipnoti~ka osnova na{e obuke.Hipnotizer, nastavnik, svaka osobakojasimboli{e autoritet vezuje se zaroditelja i mi bukvalno sami sebebacamo uposlu{nost ili, po zakonusuprotnosti, u neposlu{nost, dabismo dobili`eljenu ljubav.Standardni ego je, zatim,formulisan terminima obi~aja,navika i religijeplemena, u saglasnosti sa kojimaon veruje da }e posti}i potrebnuljubav,priznanje i sigurnost. Me|utim,~ovek je vi{e od standardnog ega.On je bi}e,individua, zvezda koja ima svojvlastiti put koji sledi i svoju vlastitusudbinu koju odre|uje. Zato ontako|e mrzi tu saglasnost koja gu{injegovuindividualnost i parali{e njegovuvolju. On je uvek spreman zaprograme rata,eksploatacije, pobune i progona ukoje se on mo`e projektovati ikazniti koddrugih strah, krivicu i mr`nju kojuon ose}a prema samom sebi isvom vlastitomplemenu. [to su brutalniji iograni~eniji ti njegovi obi~aji, to }eon vi{ehvaliti svoju vlastitu "kulturu" i"civilizaciju" i tra`iti sve surovijuosvetu nad drugima zbog gre{akakoje on nanosi sam sebi. Primerane manjka iskoro da ih ne treba ni navoditi.

21

Ego se mo`e vaspitavati, i to jeverovatno prvi korak na stazi ka ve}emsvetu.Sasvim je mogu}e posti}i svu potrebnuljubav i tako nadvladati strah. Da bi sepostigla ljubav, potrebno je samo prvopokazati ljubav (prijatne, ne`ne,zanimljive vrste), zatim pokazivatiljubav samo uzvra}enoj ljubavi, aravnodu{nost produ`enojravnodu{nosti ili mr`nji. Ovo sredstvoje pouzdano inikad ne}e izneveriti. Bez obzira kolikoje prisutno inhibicije, represije,ili neuroze, upu}eni }e biti u stanju daovom tehnikom razre{i svaki ljudskiproblem. On mora shvatiti da {to godon mo`e ose}ati ili misliti o ne~emu,ljubav je prva stvar koju on treba i `elivi{e od bilo ~ega drugog na svetu.Ljubav je su{tinska i temeljna mo}svemira i sva delovanja i sve mogu}epromene proizvedene su preko temo}i.Volja za mo} i volja za pokoravanjemsu jednaki i suprotni izrazi `elje da sebude voljen. Svo dobro i svo zlo,svako gra|enje i svako razgra|ivanjeomogu}ava ba{ ta mo} ljubavi. Zato,rekosmo li volite sve ljude? Ne, nesemako vam to nije prirodno. Ali nau~itekako da steknete ljubav svih, ilinjihovu mr`nju, jer to je mudrost.Kako je onda lako sa~initi ljubavnebasme i ~ini koje mi poznajemo. Jerpotrebno je samo re}i im da migospodarimo njihovom ljubavlju, ili datolagano utisnemo u njihova astralnatela ili nesvesni um pomo}u prikladnihspona i simbola na{e volje, i onimoraju voleti. Mo} je apsolutna. Istotako,mogu}e je i navesti ljude da u~ine bilo{ta pomo}u tih sredstava, ~ak i dapolude ili umru. A znaju}i da je koren uljubavi ~ovek bi morao biti obazrivu tim stvarima.^ovekove mo}i su ograni~eneneznanjem, potiskivanjem idetinjastom save{}u.Neznanje se mo`e nadvladatiznanjem, a potiskivanje posve}ivanjemVi~kraftu,~ije dobro i zlo nisu ono dobro i zlomalog sveta.Ovaj zakon je primenljiv na svakiemocionalni problem ega, ali njegovodelovanje u pojedinostima u naro~itimslu~ajevima nije u okviru ovog dela.Pojedina~ne probleme bi nam trebalopredo~iti za pojedina~no razmatranje.Kada

se, bilo preko poraza standardnog egana {irem frontu, bilo preko usponajednog pojedinca u znanju, vrednostimalog sveta uvide kao neadekvatne,mo`ese desiti nekoliko stvari. Istinskosopstvo mo`e, na ovu priliku, zapo~etidadaje sugestije koje bi trebale voditi kaobja{njavanju i daljem rastu.Me|utim, pojedinac koji pogre{norazume te sugestije mo`e formulisatiizvesnuneurozu koja predstavlja la`nikompromis. Ako je njegova neurozastabilnanjegov }e se napredak zaustaviti na tojta~ki. Ako nije stabilna on postajesve zbunjeniji sumnjama i u`asima kojeje oslobodio njegov konflikt, izavr{ava u potpunom slomu. U timslu~ajevima, psihijatrijsko le~enje mo`eu~initi tek ne{to vi{e od toga da zakrpiego, pripi{e mu neku "bezbednu"neurozu u obliku la`nih ili delimi~nihobja{njenja njegovih problema, i vratiga {to je bli`e mogu}e na standardnostanje. U svim tim slu~ajevima ljubavzakoju pacijent veruje da dobija odpsihijatra je osnovni terapeutski ~inilac,sem u slu~ajevima gde je tretmantoliko neprijatan da je pacijent uverenda onne}e dobiti ljubav ma kakvo bilonjegovo pona{anje. Uklju~enimehanizmi uuzrok i le~enje ve}ine bolesti uglavnomsu isti.Me|utim, ako pojedinac posedujeznanje i hrabrost da slu{a glas svogistinskogsopstva, i da pazi na njegove hitresugestivne odgovore, on }e se probitido ljubavi koja je izvan simbola u`asa isumnje. On }e susresti stra{nu majku,zmiju `enu, sfingu, i ponovo ~uti onogrozno pitanje postavljeno Edipu, doknjegov `ivot visi na kantaru. On }e srestidemona oca, okorelo idiotstvo,zlobu i u`as koji le`e na pragu malogsveta. Prona}i }e njegovo drugosopstvo,jednako i suprotno svemu onome {to onmisli da on jeste, kao blje{tavu lepotui pusti u`as u nepoznatoj no}i njegovedu{e.U ovim iskustvima ego }e biti totalnoizmenjen ili potpuno uni{ten u smrtikoja mora prethoditi ponovnom ro|enjuu `ivot. U`as, agonija i o~ajanje kojiprate ovaj proces ne mogu se umanjiti.Njih dvostruko stra{nijim ~ine ona~udovi{na nedono{~ad koju stvara~ovek u svojoj gluposti i koja spopadaju

vrata `ivota.Ali to je poduhvat za koji je ~ovekstvoren. ^ovek je bi}e koje u malomsvetunije vi{e od jedne semenke i ~ijineverovatni procvat u ve~nosti nemogu nimaglovito naslutiti stanovnici malogsveta.U ponoru pusto{i i pokvarenosti, uutrobi Babalon(e), gde seme du{ele`ineposejano na srcu tame, tajnosopstvo se pokre}e i dela iomogu}ava ro|enjesamom sebi, svom celokupnomsopstvu na sjajnom zvezdanomtelu na{e DameBabalon. I gle, jedna se zvezda rodina svodu nebeskom, mrtva~kipokrovistra{ne majke spadaju, i miopa`amo onu besmrtnu voljenu.Maska demonskog ocapuca i otkriva na{eg gospoda suncekoje smo mi sami, o~evog sina isun~evogoca. I mi nastavljamo dalje podzavetom, iznad Zakona i Doktrine,ka gornjimlivadama ve~nosti, ~ak kazra~e}em Gradu Piramida.Ovo je proces, izvan mi{ljenja,opisa ili imaginacije, nejasnopredskazan uneadekvatnim simbolima na{egjezika. Jer Mi, ~ak i Mi smoprihvatiliograni~enje zakona i doktrine, dabismo mogli delovati kao vodi~i uve}i svetkoji je Na{e Carstvo.Mo`da smo u pogre{no vremegovorili o poslednjem koraku,beskona~no dalekom,jer bismo se ovde trebali,neposredno i prakti~no, pozabavitisa prvimkorakom.Smatrajte da ste sklopili savez sajednom `ivom organizacijom koja jestarakoliko i ~ovek i o ~ijoj prirodi iciljevima imate neku predstavu. Doovogstepena vi ste se ve} pomerili sastandardnih ideja malog sveta.U slede}em koraku formuli{ite {tobolje mo`ete ono za {to verujete dajeukupni zbir va{e volje, va{e istinskeprirode, va{e svrhe i va{ osnovni cilju

22

`ivotu. Pitajte sebe, i dobi}ete odgovor.Zapi{ite ga. Svedite ga na jednure~enicu, i ako je mogu}e na jednure~. Uzmite to kao svoj moto zaodre|enovreme, i proverite ga ponovo nakon {toprotekne taj period.Zapamtite i svakodnevno izvoditeteraju}i ritual pentagrama. To }e vampomo}iu rasterivanju iluzija i ograni~enjamalog sveta i u potvr|ivanju i ja~anjuspone sa istinskim sopstvom.Napravite spisak problema i pitanjakoja su vam najva`nija i izlo`ite ih nasastanku. Oni }e pomo}i Nama uodre|ivanju pravca va{eg upu}ivanja.

II. PRIRODA LJUBAVI

Kada budale `ele prikazati istinunajo~iglednije prakti~ne vrste oniobi~noupu}uju na ~injenicu da jedan i jedanuvek ~ine dva. To je, naravno,neta~no.Postoji samo jedan od istog znaka, ada bismo razlikovali i dobili jo{ jedanili jedan druk~iji, moramo ozna~iti tajznak ovako: plus jedan i minus jedan.A plus jedan i minus jedan nisujednako dva, ve} nula. Ova ~injenicase tako|emo`e izraziti i jedna~inom 2 = 0. To jetemeljni zakon svemira. U sjedinjenjubilo koje dve jednake i suprotne sile,obe se poni{tavaju. Svemir je u stanjunapetosti izme|u `elje da voli i `elje dabude voljen. Da pari i da budesparen, ukratko, da se sjedini.Analogne koncepcije postoje uterminimakontinuuma prostor-vreme, odnosimamaterija-energija i svemiru kaome|uigriizme|u jin(a) i jang(a), ili Lingam(a) iJoni. Sve mogu|nosti i sve pojaveuop{te postoje i manifestuju se du` tenapetosti, ~ije ime je ljubav.Postojanje se nji{e izme|u sistole idijastole, radnje i odmora, `ivota ismrti, u kosmi~kom otkucaju koji nasli~an na~in reguli{e i zvezde i atome,~oveka i mle~ni put. Sve {to je bilo,sve {to }e biti, sve je to izra`eno unovom. Jedino otpor promeni stvarailuziju promene - jedina smrt je strahodsmrti. Ko god na|e svoje mesto u srculjubavi, u centru te ve~ne me|uigrekojase ve~no menja a nikad ne promeni,ne mo`e umreti, on je pre{ao u ve}isvet

koji je iza onoga {to ljudi zovu smrt.Ljubav je klju~ za sva vrata i u svakojvrsti ljubavi i svakoj vrsti sjedinjenjamogu}i su napredak i inicijacija.Zbog toga priroda ljubavi ne sme bitisputana niti ograni~ena, ve} se premoraistra`iti i iskusiti u svakoj vrsti i svakojmeri, jer samo time ~ovek dolazido Babalon, ~ije ime je Razumevanje.Za svaku ljubav postoji jedna preprekakoju ~uva neki demon, a iza teprepreke nalazi se svetili{te koje sepredajesamo hrabrosti i volji. Zato tvrditi da jesamo jedna vrsta ili uslov ljubavizakonit ili normalan zna~i ometatiprirodu i mogu}nost ljudskog progresa.Toje koren Zapadnja~ke neuroze, jerfrustracija i ograni~avanje ljubavi vodenakraju ka manijama o~ajanja, ubistva isamoubistva.Brutalni zakoni i obi~aji koji reguli{u, ilise pretvaraju da reguli{useksualno pona{anje podsti~upretvaranje i dvoli~nost i obrazujuosnovu zai{~a{ene i slomljene `ivote, upropa{}enudecu i neuroze, maniju i patnju kojesu ~ovekova sramna statistika. Ubraku, toj smrdljivoj farsi, dru{tvo jesentimentalizovalo seksualni odnos, iprestra{ilo i roditelja i dete batinomdu`nosti. Brak je zasnovan nauzajamnom nepoverenju koje stvarajuzakonita imoralna veza u ljubavi, da bi strahokovao i stao nasuprot svakom razumuiiskustvu. Usled ograni~avanja dolazimr`nja i neizbe`na frustracijasentimentalnih i detinjastih predstava ofilmskim verzijama `ivota, a te silese udru`uju da naprave pakao nazemlji, i to kakav pakao. Ljubav jepoverenje,i poricati poverenja zna~i poricatiljubav, a ljubav je i pore~ena iobesve}ena tom |avoljom svetomtajnom (brakom).Postoji brak koji je iznad pokvarenosti izlobe malog sveta, ali njega nesklapaju sve{tenici i mati~ari. Mogu}e jeza slobodne ljude i `ene velikehrabrosti koji se mogu sastajati i pariti ira|ati i stvarati u ljubavi, usjedinjenju tela, du{e i duha koje jeiznad moralnosti ili zakona. Nevinost, uvelikom svetu, zna~i ~istotu, vernostzna~i ~istotu - strast neumanjenuulizi~kim vrlinama koje ispi{avajunjihove mo}i u masturbaciji i vla`nim

snovima. Ljubav je ovde jednakrajnja posve}enost, ~ak dototalnog sjedinjenjakoje uni{tava oboje i onog koji voli ionog koji je voljen, poznato inepoznato, u otvaranju jednogsvetili{ta koje nije od ovog sveta.Strah,sumnja, nepoverenje, `elja da sezadr`i i poseduje, strah od promeneimenjanja jesu oni okovi, prepreke idemonski ~uvari koji spre~avajuvrhunacljubavi, postignu}e tog svetili{ta.Jo{ jedna od ubistvenih iluzija kojaosuje}uje i uni{tava ljubav jesteprecenjivanje jednog aspekta ilistava prema ljubavi ili voljenom, apotcenjivanje ili poricanje drugihjednakih ili jo{ realnijih atributa. I usopstvu, i u onome {to se opa`akao ne-sopstvo, nalaze se svesuprotnostionome {to je izra`eno. Su{tinsko jeupoznati, razumeti i voleti tesuprotnostijednako sa njihovim dvopolnimmanifestacijama. Sve dok se neshvati semestraha i mr`nje, ono se ne mo`epreobraziti. Sve dok se korenstrasti,normalnog i tzv. abnormalnog tipa,ne prihvati, on se ne mo`eosloboditi dazauzme svoje zakonito mestopoput veselih nimfi i satira u Ba{tiPana. Ina~e,te stvari, preru{ene i izvitoperene,pore~ene, postaju demoni i~udovi{taprivatnog pakla. Sila koja je ~ovekMORA voleti, MORA SESJEDINJAVATI, morastvarati. Ako ona to ne mo`e vr{iti~isto i slobodno, javno, izra`avaju}icelokupnu ~ovekovu prirodu, onda}e se ona sjedinjavati sa |avolima istvarati~udovi{ta i nedono{~ad.Ovo nije pitanje teoretskemoralnosti o tome {ta bi trebalo bitiispravno ilipogre{no u skladu sa zamagljenimsamopravednim idejamapropovednika,zakonodavaca ili sholasti~kihfilozofa. U pitanju je prosto {tadeluje a {tane deluje, u terminima `ivota iobi~nog iskustva. Takozvana"propast" morala

23

koja dolazi iza ere la`nog moralajednostavno je shvatanje da je moralla`an ineupotrebljiv. Povratak u jedan isti isuprotan kalup koji je ve} ustanovioprethodni sistem ~esto je u`asavaju}i,ali to naravno nije ni{ta vi{e do javnoprihvatanje onoga {to je svo vremeteklo ispod povr{ine.Re{enje se ne mo`e prona}i uHri{}anskom moralu niti u modeluogledala,nazadnja{tvu koje se shvata uterminima greha. Re{enje le`i uodbacivanju~itavog Judeo-Hri{}anskog sistema iprihvatanju jednog sistemazasnovanog naljubavi, razumevanju i slobodi. Jedinou tom smislu ljubav mo`e bitislobodna.Za jednog, ljubav mo`e biti shva}ena uterminima poligamije, za drugog,monogamije, za tre}eg,homoseksualnosti, a ~etvrtogbiseksualnosti. Mi nemo`emo tvrditi da je prvi oblikispravniji od drugog ili bolji. Mi samomo`emopotvrditi i jam~iti njegovu slobodu, nanjegovom vlastitom putu, da istra`uje,da isku{ava, da upoznaje i do|e dosopstvenih zaklju~aka u svom `ivotukaoslobodan ~ovek.Stoga, neka kandidat predo~i misterijuBabalon(e), ~ije je ime Razuemvanje.Neka zamisli onu Ljubav koja imaudela u svakoj ljubavi i meditira osvakojvrsti ljubavi sve dok ne uvidi jednakusvetost svake. I neka vizualizujeZvezdanu Boginju ~ije obo`avanje jeljubav i koja prihvata svaku vrstuljubavii ljubav svake vrste bi}a, kao Njenoobo`avanje, i ~ija ljubav te~e kasvemu{to `ivi, i neka shvati da je svakipredmet njegove ljubavi Njen oltar.

(NAPOMENA: Iako je ovo doslovnota~no, oltar i onu koja ga posve}uje, tojestBabalon, ne bi trebalo nikad pome{ati.Jer prvo je obo`avalac (slu`itelj), adrugo sama Boginja.)

I da je u svakoj ljubavi koju je on ikadupoznao ili osetio Ona bilaotelotvorena. Zatim, izvode}i ritualpentagrama, i ritual heksagramaodnosno

otvaranje svetili{ta, neka priziva. I nekauspali svoje srce da bi time mogaou izvesnoj meri u~estvovati uSakramentu koji je njeno telo.

III. NOVI EON

Kada se dve suprotnosti sjedine one seponi{tavaju u stvaranju tre}eg, kojesadr`i elemente obe a ipak je druk~ijeod njih. Jer svako pitanje na koje seda odgovor povla~i jo{ jedno pitanje.Sjedinjenje suprotnih ideja stvara jo{jednu ideju koja tako|e ima (svoju)suprotnost. Tako su ilustrovanestvarala~ka formula i nemogu}nostdavanja jednog jednostavnog ikona~nogodgovora (u logi~kim terminima) na bilokoje pitanje. To je formula IAO kojaje bila od tolike va`nosti i koristiEgip}anskih adeptima. I je Izida Majka.Oje Oziris, Otac. A je Apofis (ili Horus)uni{titelj - uravnote`enje izme|uprvobitnih sila - Dete. Povr{no gledanoformula je katastrofi~ka, krug nijezatvoren, ali se, naravno, podrazumevaobnavljanje. Formula opisuje jednutajnu tehniku visoke magike a tako|epredstavlja i tri doba ili evolucionastupnja ~oveka.Prvo doba je doba Izide, Majke. To jeprvobitni matrijarhat, ~iji se tragovijo{ uvek mogu posmatrati u zaistaprimitivnim kulturama. U toj kulturi, `enaboginja je najvi{a, a loza se prenosi pomajci. Kralj ili sve{tenik je suprugboginje, a svoj polo`aj sti~e ispitom,te{kim isku{enjem i inicijacijom. Deteje podizano kao {ti}enik plemena beztakmi~enja roditelja za ljubav deteta isa jam~enjem dovoljne koli~inematerinske ljubavi. Tako dete odrasta upotpunoj sigurnosti i sa kvalifikovanimpoverenjem u jedan srazmeran izadovoljavaju}i ljubavni `ivot. Prirodakulture je magijska, eksperimentalna iumetni~ka. Uo~ava se nedostatakkristalizovanih formi, organizacije ilidru{tvene uniformisanosti. Idejeagresivnog ega jo{ nisu dobroformulisane.Ova kultura je zapo~ela svoj pad prenekih sedam hiljada godina uporedo sausponom patrijarhata, i po~ecimamoderne civilizacije. zadr`ali su sezanimljivi aspekti u istoriji religija, gdese pad ili regresija boginje `ene,poput [ekine u jevrejskoj religiji, ili /.../ uarapskom sistemu, moguposmatrati.Ovaj stupanj je u Postanju opisan kaopad, to jest, pad iz nevinosti,

instinkta i prirodnosti koji odgovararazvoju samosvesti i intelekta.IzjavaElohima - "da ne bi jeli ploda oddrveta `ivota i postali kao jedan odnas" jeod najve}eg zna~aja. Na drvetupoznanja skrivena je seksualnamisterija a uideji pada nagove{teno je izvesnoobesve}enje te misterije. Elohim jebiseksualan, otud NAS a barijera jepodignuta protiv budu}egprofanisanja upravcu jednog monoseksualnogsistema.Patrijarhat je prvenstveno pokrenuomu{karca sa podre|enimseksualnimkarakteristikama, koji je `eleo dasebi neopravdano prisvoji `enskapreimu}stva. Prikrivaju}i svojenamere pod maskom preteranemu`evnosti on jepristupio uspostavljanju autoriteta,zakona, vojne sile i discipline kojesubile osnova civilizacije.Sa mu{kim prisvajanjem dru{tvenogo~instva, mu{ko dete je upu}eno naulogu ujednom manjem takmi~enju zamaj~insku ljubav, {to je zauzvratizazvalo strahod kastracije i mr`nju prema ocukoje je osnova za agresivno doba.Nije slu~ajno {to su pravi vladari,religiozni lideri, politi~ari-sve{tenici iveliki govornici (politi~ari) ljudi sapodre|enim `enskimkarakteristikama,dok drugi stale`, ratnici, graditeljicarevina i kriminalci koji svoj posaoobavljaju ubijanjem i uklanjanjemdrugih sa puta, jesu `estokiocomrsci.

U procesu pocenjivanja boginjeona je najpre svedena na statusni`e suprugenjenog mu{kog partnera a na krajuna protivnika i demona. Me|utim,pobedasve{tenika bila je jalova, on samnije mogao stvarati, on sam bio jeni{ta, aproterao je i porekao jedinogmogu}eg partnera koji bi mogaoupotpunitinjegovu prirodu i krunisati njegovustvarala~ku volju. Tako se razvilanaju`asnija od svih ljudskihinstitucija, kult smrti. Jer,rezonovao je

24

mu{karac, po{to je on najvi{i u prirodi,a ipak jalov, sve dok se ne udru`i sa`enom demonom, onda su i priroda isam `ivot jalovi. U tom slu~aju smrt jepostala `eljeni cilj, smrt i nekio~ekivani raj posle smrti i sav `ivot semorao `rtvovati smrti. Filozofijaasketizma nije izra`ena u ovimterminima,ali to su njena osnovna na~ela, korenisvakog asketskog sistema, uklju~uju}iiHri{}anstvo. U ovim terminima,doktrina je previ{e o~igledno sterilnada bi seodr`ala. Ali Hri{}anstvo, prisvajanjemjedne osaka}ene i degradirane Izideprekr{}ene u Mariju, prikrivanjemidentiteta svetog Duha i vre|anjem`eneklevetom devi~anskog ro|enja obuzelaje ma{tu mno{tva robova.^ak i da je ovo postepeno i{~ezavalozar vladari carevine ne bi uvidelistrahovitu prednost jedne religije kojastavlja naglasak na povinovanju,`rtvovanju i poniznosti. Istina je darano Hri{}anstvo nije ba{ takopostupalo- naro~ito Hri{}anstvo Klementina,Valentina i Gnosti~ara. Ali, ubrzo seizmenilo dok nije po~elo. Knjige starogi novog zaveta koje su sadr`aleseksualne doktrine i revolucionarnuetiku svake prave religije izba~ene suupotpunosti a u nekim slu~ajevimatotalno uni{tene. Posao je zapo~eoKonstantina nastavili ^arls I i no}ni jaha~ Vehm,koji je kulminirao u velikojprevari koja je potisla slobodne ljudeEvrope u beznade`no ropstvofeudalnogsistema, a Crkva je propovedaju}i grehi prokletstvo terorisala ljudske du{e,dok su njihova ve{ala i loma~emrcvarila njihova tela. Stare misterije,tajnedoktrine, puteve za `ivot i ljubavsa~uvali smo i odbranili Mi. Mi smoorganizovali robove u tajno podzemljeu vreme kada su oni gonjeni psima usportskom lovu. U~ili smo ih nadi iradosti kada su se Crkva i dr`avazaverileda ugu{e svaku nadu i zabrane svakuradost. Mi kao Valdensijanci, Bugari,Trubaduri, Alhemi~ari, Rozenkrojceri,Iluminati i pod na{im li~nim imenom,Vi~kraft, nosili smo oganj kada su svasvetla Evrope bila poga{ena i to nebogu, ne Hristu, ni kralju, ni papi kojesu ljudi uzdigli u njihove krajnosti,

ve} nama. Jer samo je nama koristio.Na{a ruka je bila iza @akerija(francuskog selja~kog ustanka 1358.) iSlobodnih Zidara. Mi smo podigliKaljostra i Raspu}ina, sve da bi pokidalimre`u u`asa i la`i koja je zarobiladu{u ~oveka. Me|utim, ~ovek nije biospreman i mi smo se povukli na svojemesto.Oslobo|en od tiranije kraljeva i papa~ovek se okrenuo protiv nas kaobo`avanju svog vlastitog intelekta,svojih materijalnih mo}i. Tragao je zaljubavlju u pustim simbolima novca,mo}i i presti`a i krio pusto{ svoje du{eu hvaljenju la`ne moralnosti i la`nereligije.A onda su se, u osvit dvadesetogstole}a, po~eli javljati znaci raspadapatrijarhata i po~eci novog eona, eonaHorusa. Najpre prepoznati samo odstrane posve}enika (adepata) ti znacisada postaju vidljivi svima, usredrastu}e zbrke i u`asa. Izdaja nacija,raspad porodice, dva u`asna rata,atomska bomba i strahovit porast udetinjastim, biseksualnim ihomoseksualnimsklonostima su neki od glavnih fizi~kihpokazatelja ra|anja novog doba.Prirodu novog doba je predskazao iveli~anstveno rasvetlio veliki adeptAlister Krouli, koji je tako|e bio iinstrumental (poslu`io kao oru|e) nanjegovom po~etku. Novo doba supredvideli [eli, Bajron i Svinbern(sa`eto) aNi~e ga je predskazao u nekimstrahovitim pasusima.Me|utim, veliki doga|aj eona, koji }e sasobom doneti mogu}nost iskupljenja~itavog zapadnja~kog sveta, jo{ se nijemanifestovao. Mi, koji ~uvamo znanje otom doga|aju me|u Nama dok vreme nesazri, i koji Smo zaista bili Instrumentinjegovog sazrevanja, dajemo ovenagove{taje.Eon Horusa ima prirodu Deteta. (Horusje u stvari nazvan Krunisano iPobedni~ko Dete, i mo`e se povezatisa onim detetom opisanim kod Enoha.)Dabismo to videli moramo pojmiti prirodudeteta bez vela sentimentalnosti. Iznaddobra i zla, savr{eno ne`no, potpunonemilosrdno, sadr`avaju}i svemogu}nostiu granicama nasle|a i krajnje podlo`noobuci i okolini. Me|utim, prirodaHorusa je tako|e i priroda sile, slepe,stra{ne, neograni~ene sile. Eto za{toZapad stoji u stalnoj opasnosti oduni{tenja. Eto za{to Zapad tako|e stoji iu

mogu}nosti najbr`e i najstrahovitijeevolucije koju je svet ikad upoznao.Ravnote`a moraju biti ljubav irazumevanje, ina~e }e svepropasti. Mi smorekli dovoljno za ovu priliku.Zatim neka student ~ita i razmi{lja oritualu Horusa grade}i celokupnupriroduHorusa od polifonije sastavnihideja. I ako se usudi neka prizoveHorusa iuzme u~e{}a u mo}i i energiji kojemu zakonski pripadaju u NovomEonu. I nekatako|e razmotri ljubav kojom biHorus mogao biti ispunjen iuzdignut, imeditiraju}i o tome, nekapredo~ava i priziva ono {to treba dado|e.

IV. POREKLORELIGIJE

Bo`je ime je bilo bauk kojim su se~esto zapla{ivala deca a roboviterali naponiznost. Ono je tako|e bilo i izvorutehe i nadahnu}a za mnoge unjihovimnajte`im trenucima, iako je cenakoju su platili, u smislu ose}ajakrivice ikompleksa greha, mogla bitiprevisoka. S druge strane, imeBoga sadr`i velikumisteriju i tajnu najvi{e mo}i. Poputsvih drevnih misterija i ona jeskrivenapod povr{inom prevare iiskvarenosti.Razvijena je teorija da je ideja bogapotekla kod deteta od ranih zamislioroditeljima kao ka`njavaju}im iza{titni~kim, svemo}nim isvevoljenim. Ovi sepostepeno menjaju, po{to seo~igledne protivre~nostimanifestuju, do sveudaljenijih bi}a koja se lakopoistove}uju sa plemenskimreligioznimpredstavama. Otuda u matrijarhatuboginja majka, u patrijarhatu bogotac, itako dalje. Mnogo toga bi se moglore}i o ovoj teoriji, sve dokle god onaide. Me|utim, ako je lako videti daobrasce ljubavi i seksualneprivla~nostiza mu{ku decu postavlja majka aza `ensku otac, isto je tako lakovideti da

25

deca sadr`e UNUTAR SEBE obrascekoji te`e stvaranju `eljenog rezultata.Zatimroditeljska i plemenska ideja moguuobli~iti ideju boga, ali isto takoosnovna ideja o bogu mo`e tako|e biti ideo ~ovekovog prirodnog dara.Religija je jedna od mnogih stvari kojesu zajedni~ke izolovanim kulturama iu velikim vremenskim i prostornimrasponima. Postoje mnogobrojnekoncepcije idevi~anska ro|enja, svete tajne ipri~e{}a, iznena|uju}e sli~na ~uda imitovi,i obredi, rituali, basme i ~ini koji semogu svesti na jedan zajedni~kiimenitelj. Sigurno bi se moglo re}i da~ovek funkcioni{e religiozno ili da onima religioznu funkciju. Kakva je ondasvrha te funkcije? Da objasnineobja{njivo i da se bavi nemogu}im?Da o~uva jedinstvo plemena? Daobezbedivlast Poglavica i sve{tenika? Sve su todelimi~ni odgovori. U jednom smislu,religija je du{a plemena. A {ta je saHri{}anstvom? Hri{}anstvo nije religijaZapada, ono je njegova tradicija.Makijaveli je poznavao religiju Zapada.U jednom drugom aspektu istogsmisla religija je riznica nekih tajnihtehnikakojima dostojne osobe mogu sti}i doinicijacije i time pomo}i plemenu, kaonaprimer Mojsije u tajnoj tradiciji Izraela.Kakve su to tajne i kako se one~uvaju? One se ~uvaju na jedan na~in~injenicom da se one ne moguprenositi,one se jedino mogu nau~iti. Mo`e sere}i da svaki bog, duh, an|eo, demon,mit,obred ili ritual jedne prave religijepokazuje, simbolizuje, ili zaista jestejedan proces ili stanje koje jepovezano sa pojedina~nominicijacijom. Oni suzajedni~ka svojina svakog pripadnikaplemena i jednako postoje i unjegovompojedina~nom i privatnom svetu i unjegovoj ideji kosmosa. Zatim, svakitabuprikriva neki kult, jer re~ tabu tako|ezna~i i sveto. U Hri{}anstvu, gde jeseks glavni tabu, ta religija jeo~igledno seksualni kult unajnepristojnijemsmislu re~i, budu}i da svaka religijakoja zaboravlja prirodu svog bogapredstavlja jedno degradiranopraznoverje.

Kod starih Jevreja ime Boga je biloIHVH (izgovara se Jod He Vau He).Ovo jeverovatno najveli~anstvenija formulaikad smi{ljena za istovremenosimboli~nopredstavljanje celokupnog procesaprirode i najvi{ih tajni magije. Slovo Jodsimboli{e Boga kao prvobitnog oca,solarno-fali~ku stvarala~ku volju, ilivatru. He simboli{e Boga kao majku,`enski ra|ala~ki princip, pasivnu volju,ili vodu. Vau simboli{e Boga kao sina,mu{ko dete oca i majke (Apofis iliHorus u formuli IAO), i volju zakretanjem, vazduh. Drugo, finalno Hesimboli{e Boga kao k}erku, Babalon,Onu koja treba da do|e, zemlju, devicukoja se sjedinjuje sa ocem, podsti~e gana ponovno aktiviranje i jo{ jednomzapo~inje stvarala~ki proces. Krug jezatvoren, proces je ve~it i u sebisadr`i seme svih mogu}nosti.Mnogo je gluposti napisano o pravilnomizgovoru tetragramatona ili bo`jegimena. Pravi izgovor je pravorazumevanje ciklusa i njegova primenaustvaranju promene u svemiru,materijalne i nematerijalne. Ovaformula jeosnova ili koren na{eg sistema u~enja injena va`nost se ne sme potceniti. Onaje zaista svemo}na, za {to }emo imatiprilike da poka`emo naprednomu~eniku.Za sada, bi}e dovoljno primeniti ovuformulu za izvo|enje magijskih oru`ja,sakojima }e za na{eg studenta biti slede}i/.../

/NAPOMENA IZDAVA^A: Pre`iveoje jedan deo poglavlja o Elementarnim

Oru`jima./

[tap se odnosi na slovo Jod, akorespondira sa stvarala~kom voljom,Vatrom,Magusom Tarota, formulom BITOM naEnohijanskim Plo~ama, i sefiromHokma naDrvetu @ivota. Kao oru`je onsimbolizuje adeptovu volju, njegovukreativnuimaginaciju i fali~ku silu. [tap je ono {tobudi u `ivot njegovo tajnosopstvo i zapo~inje njegovu avanturuna stazi. Tu }e se on sretati saisku{enjima, izme|u kojih su strah ignu{anje, koji predstavljaju otpor iu`asavanje poznatog i la`nog sopstvaprotiv nametanja nepoznatog i istinskogsopstva. Bi}e tu jo{ i sumnja, ponos ila`na poniznost, samo-pravednost, la`ni

uspeh, kukavi~ka sentimentalnost ineobuzdana strast i sve drugeiluzije,zlokobne ili zavodljive, kojeopsedaju stazu. I um, taj stari zmaj,kojistalno {apu}e, stalno sumnja, stalnoizruguje, taj otac iluzija li~no, carsena u zemlji senki. A protiv svih tihstravi~nih sila {egrt magi~ar imasamovolju (jer kako bi ina~e u~io oljubavi), taj koren i osu na kojoj jeonotelotvoren, svrhu koja je On odpo~etka. ^ak i prvi korak saziva~udovi{ta sasvih strana, jer ona parcijalnasopstva dobro znaju da }e bitisavladana i davi{e ne}e vladati u bezvla{}u ako sekrene tom stazom. Ova tananada{~ica,ovaj magloviti i nepoznati put kojii{~ezava u tami, je oslonac kojipokre}esvemir. Jer na drugom kraju ~ekanjegovo istinsko i celovito sopstvo,gospodarzvezda, koji je Gospod no}i i /.../

/NAPOMENA IZDAVA^A:Prema Jork(u) "ovde verovatnonedostaje nekoliko

stranica". Izgubljena jeravnote`a poglavlja o ElementarnimOru`jima,

a tekst se nastavlja saInvokacijom.)

/.../ svom snagom njegovog bi}a.Ovaj put je najprirodniji i najlak{i zaonekoji su i sami prirodni sa dovoljno~istote da opaze pone{to od bi}akojepostoji u svim pojavama. Ali, oovome vi{e na drugom mestu.Tre}i metod elementarnog rada jeinvokacija, za koju su dati primeri uprakti~nim tehnikama koje prateovaj tekst. U invokaciji, kao i usvakomdrugom nau~nom postupku,osnovni zahtevi jesu operatorovoznanje, kvalitetopreme i bri`ljiva usredsre|enost nadetalje. Invokacija, da upotrebimoobi~nui ni u kom slu~aju ne previ{e ta~nuanalogiju, jeste sredstvo za"pode{avanje"na ono {to se `eli i "isklju~ivanje"svega onoga {to je suvi{no iliopre~no

26

operaciji. To je svrha kruga koji seobrazuje, bilo fizi~ki bilo uvodnimteraju}im ritualom pentagrama. Oltarpredstavlja posve}eno telo magi~ara.Ritual heksagrama odgovaraotvaranju hrama za `eljenu silu.Uvodna invokacija,kao {to je to napr. Ritual Nero|enog,priziva ~etiri sile pod vlast duha.Odabrani simboli, talismani, oru`ja iimena su oni koji odgovarajupojedina~noj prizvanoj sili tako da je~itav rad u stvari operacijausredsre|ivanja (fokusiranja). U tomsmislu pravilno je re}i da ritual delujena magi~ara uskla|uju}i njegovo bi}esa nekom pojedina~nom idejom.Magi~ar,zauzvrat, deluje na svemir, dovode}i tuideju do materijalizacije pomo}u svojemo}i. U svim slu~ajevima problem jeformulisanja i osloba|anja energijepravemere i odgovaraju}e prirode u pravomsmeru.Protivljenje ili ometanje je u prirodistraha, potiskivanja, gu{enja ilineznanja usled kojih se energija deliprotiv same sebe i gubi u unutra{njimkonfliktima. U Hri{}anskom sistemuverovalo se da je uve`bavanjeduhovnih mo}iprikladno i mogu}e jedino svecu i~arobnjaku. Svetac sti~e te mo}imoralnomstrogo{}u i asketizmom. ^arobnjak je,prihvatanjem suverenosti Satane,preokrenuo sve~eve vrednosti dobra izla, i tako suzbijao tu savest ikonflikte do ta~ke na kojoj je postalomogu}e izvesno osloba|anje mo}i.Mada su obojica pomo}u ovihsredstava stekla neku mo} - obojica suu zabludi -svetac verovanjem da njegovoodbacivanje `ivota ~ini istinskuduhovnuvrednost a ~arobnjak prihvatanjemsve~evih vrednosti kao osnove zapreokretanje.Magi~areve vrednosti se zasnivaju narazumevanju. One izbijaju izpoznavanjazakona bipolarnosti, povezanostiplanova i zakona korespondencija.Zato }e onbiti u stanju da kod jednog datog planaodvoji prave od la`nih vrednosti itako izbegne dve gre{ke - asketizam ipreokretanje. Preko svognapredovanja urazumevanju on }e eliminisati la`nusavest i jalove konflikte ba{ kao {to seone simboli~ki i privremeno elimini{utehnikama invokacije.

/NAPOMENA IZDAVA^A: Jorknapominje da "ostatak koji je nepotpunnije

kopiran"./

GNOSTI^KA VEROISPOVEST

Nema drugog Boga sem ljubavi, i svinjegovi putevi su ljubav, i nema drugogputa ka Bogu sem ljubavi.Put ka Bogu nije samo u ljubavi zaBoga, ve} i u ljubavi za ~oveka, i uljubavi za sve stvoreno, i u ljubavi zaprijatelja i voljeno bi}e, i u ljubaviza sopstvo, i telo koje je Bog stvorio, idu{u koju je Bog stvorio, i duhkojeg je Bog stvorio, i za sve njihoveputeve i misli i `elje, jer u ljubaviza sve te stvari jeste put ka Bogu.Jer Bog ve~no obitava u sjedinjenjuljubavi, u ljubavi Hrista koji je SinBo`ji i Sofije koja je K}er Bo`ja, i uNjihovom sjedinjenju, koje je Bog.I ova na{a tela su hram Bo`ji, te takomo`emo uneti ve~nost u uzajamnuljubav,i slaviti sjedinjenje Boga, koje je ve~no.Slavimo zato na{u ljubav prema Bogu ijednog prema drugom; slavimo mene igodi{nja doba, setvu i `etvu, dolazak iodlazak, po~etak i kraj, jer u svemutome je ljubav.Obo`avajmo u semenu, u cvetu i plodu,u devoja~koj sobi i na gozbi, natrgovima i u tajnosti, da bismo moglisudelovati u svetoj tajni ljubavi kojaje ve~na.Slavimo u pesmi i igri, u prijateljstvu iljubavnoj igri, i u svakovrsnimradosnim, rasko{nim i divnim stvarimakoje su podesne za ljubav i obo`avanjeBoga koji je stvorio sve.Izbacimo iz na{ih srca strah, zavist,mr`nju i netrpeljivost i svaku pomisaona krivicu i greh da bismo dostojnomogli slaviti na{e bratstvo u radosti iljubavi.U ime Hrista koji je Sin Bo`ji, i Sofijekoja je K}er Bo`ja, i njihovogsjedinjenja, koje je bog - Amen.

GNOSTI^KA DOKTRINA

1. Sveti Duh je `enski duplikat Hrista -Sofija.2. Bog se ispoljava u sjedinjenju Hrista

i Sofije. To je Trojstvo - kako uSvemiru tako i u ~oveku.3. Zlatno pravilo potiskuje sve druge

zapovesti i zakone. Ono propovedaljubav kao na~in `ivota, a ta ljubavuklju~uje i seksualnu ljubav.

4. U Hristovim u~enjima nepostoje zabrane u pogledu u`ivanjau `ivotu isvetu, jelu, pi}u, braku i seksualnojljubavi.5. On je upozoravao protiv

preteranog vezivanja za materijalnestvari, protivsebi~nosti, pohlepe i prostituisanjatela i duha.6. On je propovedao

neprikosnovenost Boga i CarstvaNebeskog.7. Svest o besmrtnosti i stanje

blagoslovenosti se posti`usjedinjavanjemHrista u mu{karcu i Sofije u `eni.8. Bratstvo u Hristu se posti`e

praktikovanjem slobodne ljubavi usvimljudskim odnosima.9. Svako svetovno vezivanje je

jalovo sem u tome {to ono vodi dospasenjakroz patnju.10. Vrlina se ne sastoji odsamo`rtvovanja, ~ednosti iodricanja od sveta, onose sastoji od `rtvovanja infantilnogsopstva, od ~istote u ljubavi iprijateljstvu, i u odricanju odpreteranog vezivanja za svetovneposede ineumerene `elje.11. Stoga se postignu}e ne sastojiod poricanja `elje i svih promenakaoinicijacija na putu ljubavi.12. Formalno Hri{}anstvo jeiskrivilo, izopa~ilo i pogre{noprotuma~iloHristova u~enja. ^ove~anstvo mo`ena}i samo sre}u odbacivanjemla`nih doktrinagreha, krivice, straha, mr`nje inetolerancije - i prihvatanjemjevan|eljaLjubavi.

MANIFEST VI^KRAFTA

Raspad doma i porodice, zbrka upitanjima morala i pona{anja,frustracija individualne potrebe zaljubavlju, samoizra`avanjem islobodom i prisustvo totalnograzaranja zapadnja~ke civilizacije,sve to ukazuje na potrebu zatemeljnim preispitivanjem imenjanjem li~nih i dru{tvenihvrednosti. Poku{aji ekonomskih,politi~kih i dru{tvenih pokreta,nau~nih i intelektualnihkonstrukcija, i Hri{}anskih crkavada se suo~e i re{e te probleme bili

27

su najo~itiji neuspesi. Nije dovoljnoukazati na probleme i kritikovatisituaciju. Li~no i dru{tveno re{enjemora biti jednostavno i primenljivo.Zrelo istra`ivanje od strane filozofa idru{tvenih nau~nika pokazalo je dapostoji samo jedna sila sa dovoljnomo}i da re{i te probleme i ostvarinu`nepromene a to je sila jedne novereligije. Nove, u smislu osloba|anja~oveka od okova pretvaranja,inhibicije, frustracije i la`ne moralnostiu koje je zapao i pomaganja ~ovekuda stekne slobodu, sopstven izraz isposobnost da voli i bude voljen {to jenjegova najva`nija i najosnovnijapotreba. Neuspeh Hri{}anske religije, ila`nih religija i dr`avnih kultova kojiizrastaju iz nje imitacijom iliizokretanjem, ostavio je ~oveka bezkorena i bez du{e, bez duhovne ireligiozne sile razumevanja da sesuo~ava i re{ava svoje probleme.Mi, Vi~kraft, smo jedna takva religija.U na{im svetili{tima mi smo o~uvali u`ivotu svetlost istinske religije, kojaozna~ava radost, sre}u, ljubav Islobodu za ljudski rod. Tokom vekova~ovek je ~inio u`asne stvari samomsebi, stvari koje mi nismo moglispre~iti. ^oveku su bila potrebna taiskustva I nije bio spreman za na{uistinu. Uprkos kleveta, mu~enja i smrtimi smo zadr`ali na{ sat protiv vremenakada je jedan novi eon osvanuo i~ovek postao spreman da primi Nas.To vreme je do{lo. ^ovek je kona~nosebi dokazao jalovost njegove la`nereligije, la`nog morala i la`nihvrednosti; On je upoznao svojupotrebu za ljubavlju i slobodom, ispreman je za re~ mo}i koja }e gaosloboditi. U Na{im svetili{tima Mi~uvamo velike tajne `ivota, ljubavi,slobode i mo}i koje mogu spasti ljudskirod. Jedna od tih tajni je skoro dozrelaza otkrivanje svetu, ostale ~uvamo zaone kojima napredak u razumevanjuomogu}i da prime i koriste te istine.U Na{e ime bili smo proklinjani, ru`eni imu~eni. Me|utim, ~ovek treba samoda baci pogled unutra i da ondapogleda te la`ne maske koje krijusamo unutra{nju pokvarenost. Mipripadamo religiji prirode, religiji~oveka onakvog kakav onjeste u njegovom istinskom sopstvu.Dolazimo da pomognemo ~oveku uuni{tavanju njegovih la`nih bogova ila`nih verovanja i da mu pomognemoda postigne znanje i mo} njegovogistinskog i uzvi{enog sopstva. To jena{ jedini cilj.

I u tu svrhu pozivamo svakog ~oveka i`enu da nam se pridru`e, da prou~ena{a u~enja, da u~estvuju u na{imradovima i ciljevima i da pomognuNama omogu}uju}i Nam da Mipomognemo njima.Na prvom koraku na{e aktivnostinudimo uputstva u zakone ega i priroduljubavi, zatim odnose ~oveka sa samimsobom i sa svemirom. Pokazujemoporeklo i funkciju religija i morala,magike i vi~krafta. Pou~avamoosnovne aspekte prirode, svrhu iprakti~ne tehnike koje }e pomo}i~oveku u postizanju slobode,mo}i i ljubavi. Ovaj kurs je otvoren zasve. U daljim kursevima za odabranestudente nudimo uputstva koja voderazumevanju i kori{}enju osnovnih tajnihmo}i, fundamentalne prirode stvarnosti,promene i iluzije, i klju~eve koji vode kasvesti o velikom svetu koji se nazivave~no{}u.Mi ~uvamo tajne alhemije, magije,metafizike, joge i svih okultnih nauka, Irazumevanje kona~ne prirode stvari, inudimo ih onima koji su u stanju da ihprihvate. To je jedino mogu}e zahrabrost, slobodu i ljubav. I ba{ radi njihMi sada objavljujemo i pozivamo savljudski rod na veliki poduhvat.

Od strane Vi~kraftaIzdato 15. Juna 1950., 4000-te

G(odine) B(abalon)U ime BABALON.

VI^KRAFT

/NAPOMENA IZDAVA^A: Ovajesej iz dva dela, koji u originalu nemanaslova, ~inio je peti deo eseja"PEHAR, MA^ I CRUX ANSATA" koji jeprekucan pisa}om ma{inom (vidi dolestr. ). On je ovde dat kao posebanesej./

I.Mi smo Vi~kraft. Mi smo najstarijaorganizacija na svetu. Kada je ~ovekro|en, mi smo bili tu. Ispevali smo prvuuspavanku. Zale~ili smo prvu ranu,ubla`ili prvi strah. Mi smo bili ^uvari odTame, Pomo}nici na Strani Leve Ruke.Pe}inski crte`i u Pirinejima podse}ajuna nas, i male glinene figurenapravljene za jednu drevnu svrhukada je svet bio nov. Na{a ruka be{e nastarim kamenim krugovima,monolitima, megalitskim spomenicima idruidskom hrastu.Mi smo spevali prve napeve,odnegovali prve useve; kada je ~ovekstajao nag pred Mo}ima koje su ga

stvorile, mi smo spevali prvubasmu od straha i ~uda. Vodili smoljubav me|u Piramidama,posmatrali uspon i pad Egipta,vladali na trenutke u Kaldeji iVavilonu, (kao) Magijanski Kraljevi.Zasedali smo natajnim skup{tinama Izraela i plesalidivlje i razuzdane plesove uposve}enim gajevima Gr~ke.U Kini i Jukatanu, u Kanzasu iKurdistanu, mi smo jedno. Sveorganizacije su nas upoznale,nijedna organizacija nije na{a; kadado|e do prevelike organizacije mise odvajamo. Mi smo na strani~oveka, `ivota i pojedinca. Zatosmo protiv religije,morala i vladavine. Zato je na{eime Lucifer.Mi smo na strani slobode, ljubavi,radosti, smeha i bo`anskogpijanstva. Zato je na{e imeBabalon.Nekad se kre}emo javno, nekad uti{ini i tajnosti. No} i dan su jedno zanas, zati{je i oluja, godi{nja doba i~ovekovi ciklusi, sve je to za nasisto, jer mi smo na izvori{tu. Mole}ipokorno stojimo pred Mo}ima@ivota i Smrti, i poznajemo te mo}ii koristimo ih. Na{ put je tajni put;pravac nepoznat. Na{ put je putzmije u {ipra`ju, na{e znanje je uo~ima jar~eva i `ena.To je li~no na{a sila koja katkadmenja draguljne namotaje i /.../mo}na krila u ~ovekovim grudima;na{a Mo} je poput Mo}i koja goniBoga da se pokrene u srcu semenai pupoljka da izraste u cvet i plod; igde god se mu{karac i `ena spajajuu jednu supstancu, na{a mo} je tasupstanca.Merlin be{e na{, i Gaven i Artur,Rable i Katul, @il d'Re i JovankaOrleanka, De Molensis, D`on Di,Kaljostro, Frensis Hepbern i GellisDuncan, Svinbern i Elifas Levi, imnogi drugi sveti pesnici, Magovi,poeti, mu~enici znani i neznani kojisu nosili na{e barjake protivneprijatelja raznovrsnog isveprisutnog, Crkve i Dr`ave. Ikada je ta gamad iz Pakla koja senazvala Hri{}anskom Crkvom dr`ala~itav Zapad u ropstvu greha, smrti istraha, mi, i samo mi, unosili smonadu u srce ~oveka, uprkos tamnicii loma~i.

II.

Mi smo Vi~kraft, i mada se mo`dane poznajemo li~no, ipak

28

smo povezani neraskidivom vezom. Akada `estoki divlji krik orla odjekne utvom duhu, znaj da nisi sam u tvojoj`elji za slobodom. I kada vu~ji urlikodjekne u {umama tvoje no}i,znaj da ima i drugih koji tako|evrebaju. I kada vam putevi va{ihbli`njih po~nu li~iti na putevebudala{tina i ludila, znaj da ima idrugih koji su videli i prosudili - idelovali.

Znajte da mo} kojoj mi slu`imo le`i usrcu svakog mu{karca i `ene kao {todrvo `ivi u semenu. I da biste bili sanama treba samo da pozovete tu Mo} ive} ste jedan od nas. A kada na{a Mo}i Radost niknu u vama, mo`ete krenutii vr{iti svoju volju me|u ljudima i nikovam ne}e re}i ne. I ako vam bude voljavi }ete je vr{iti tajno a ako vam budevolja vi }ete to ~initi javno, onako kakovam je volja.Zato uzdignite svoja srca govore}i: "Jasam mu{karac" ili "Ja sam `ena", i Mo}@ivota je moja! A u toj @ivotnoj Mo}ivi }ete `iveti i voleti, ne prihvataju}i i nepostavljaju}i nikakva ograni~enja,slobodno i omogu}uju}i slobodu. Imo`da }ete u velikodu{nosti `ivotavideti `ivotnu ljubav kako sja u o~imanekog drugog i `ivotnu strast kakoplamti na njegovom ~elu i takozajedno u~initi veliku radost. I mo`ebiti da sre}om na|ete ve}i broj takvih ipodelite va{u radost na tajnimsvetkovinama i veseljima i svimvrstama ljubavi i slavlja. Ili }ete mo`dau riziku i opasnosti prenositi radosnumo} ljudima, kako god vas va{a voljabude vodila.I to je sve dobro dok imate na umujednu stvar. Ne sme biti nikakvogograni~avanja. Mo} @ivota nijeograni~ena; ona poznaje svoj vlastitiput, ali nijedan um ne zna taj put. Zatove`bajte kod sebe svako davanje iuzimanje slobode koje je saglasno sa`ivotom jer samo tako mo`ete ostati una{ojradosti.Bol postoji. Strah postoji, gubitak isamo}a i agonija srca i duha, ~ak doSmrti. Jer ovo je kapija Panovogkraljevstva.Na{ put nije za svakoga. Ima onih kojisu toliko sku~eni i bolesni u sebi da jepomisao na njihovu li~nu sloboduu`as, a na slobodu drugih `estok bol;tako da bi oni porobili ceo svet. Atakve biste trebali izbegavati, ili, akove} morate, uni{tite ih po{to ve} znatekako, jer to je tako|e velikodu{nost.Nemojte misliti da bi se `ivotna mo}mogla ispoljavati kod onih koji nemaju

problema ili nevolja, jer su oni mo`dasamo mutava stoka, nevina{ca unevreme. Mo} se ~e{}e pojavljuje tamogde besni sukob, po{to se u svakodoba, a naro~ito u la`noj civilizaciji, putmora osvojiti. Predaja je propast. Drugastrana medalje je pesma na suncu iples na mese~ini gde su sve magleraspr{ene. Ali, put se mora osvojiti.

DECA

/NAPOMENA IZDAVA^A: Ovajesej, bez naslova u originalu, ~inio je{esti deo eseja "PEHAR, MA^ I CRUXANSATA" (vidi dole, str. ) uprekucanom rukopisu. Ovde je dat kaoposeban esej./U postupanju sa javno{}u sa iniciranogstanovi{ta, uvek se pojavljuje jednazanimljiva dilema nude}i izbor izme|udva zla. Istina, to jest istina oneposrednom aspektu neke kulture,uvek je druk~ija od prihva}enihvrednosti i navodnih istina te kulture. Taistina je tada razdra`uju}a,uznemiruju}a,zabrinjavaju}a i veoma opasna.Tada je dilema slede}a: da li bi ~ovektrebao re}i istinu i tako navu}i na sebeneprijateljstvo javnosti i verovatnouni{tenje svojih nada, ili bi trebao prikritii ubla`iti svoju istinu preuzimaju}ijednako rizik da ona bude pomu}ena dobeskorisnosti ili ~ak sasvim izgubljena.Zatim se, u svojoj analizi, adept morazapitati da u njegovoj `elji da ka`e nekuneprijatnu istinu ne postoji nekielemenat sado-mazohizma koji gavu~e ka mu~eni{tvu i masakru.Isto tako, u njegovoj `elji da se krije, onmora ispitati da ne postoji nekatajna `elja da umilostivljava, da uga|a,da sisa zlatnu sisu sveta a vragneka nosi istinu. U oba ova ekstremnaslu~aja ima mnogo presedana i velikogudru`ivanja, od kojih izgleda nijedannije postigao mnogo ni u pogleduljudskog boljitka niti u pogledu stvarnogsamo-usavr{avanja. Istorija je dugosvedo~anstvo ~injenice da ljudi ne `eleda ka`u istinu o sebi niti `ele da je~uju kada se ona ka`e.Naravno, ideal je ravnote`a izme|u ovadva ekstrema. Ali kako da postignemoturavnote`u kada smo mi samineuravnote`eni proizvodi jedneneuravnote`enekulture? Kroz patnju, isprobavanje,analizu i uve`bavanje volje mi mo`emodo}ido znanja i razumevanja nas samih istvari koje su nas osuje}ivale i

iskrivljavale. Me|utim, mi nemo`emo tako lako poni{titi toosuje}ivanje iiskrivljavanje.^ak i u na{im poku{ajima dapostignemo ravnote`u u namasamima i na{oj okolininalazimo kako nas isku{avaju ihvataju u klopku mr`nja, strah i`elja zakobnim posledicama na{egvlastitog treninga. Pro`ivljavaju}inajte`e opasnostikoje su svojstvene romanti~nomidealizovanju i projekciji u religiji i`ivotumi upadamo u strukture nau~nogmaterijalizma jedino da bismo otkrilida smoistovremeno uni{tili onajromanti~no-kreativni impuls kojinam je dao duhovni`ivot. [to je jo{ gore - di`u}i se iz toggroba poput duha nekog patuljkaugledamo zlo}udne pseudo-religijedr`ave i nauke i jalovi moralslobodoumlja iliberalizma.I tu je na{ }orsokak. Krajnjedinami~ne sile unutar nas uvek }estvarati iuni{tavati. Ako one ne funkcioni{upod na{im razumevanjem i voljomone }estvarati ~udovi{ta i uni{tavati na{enajdra`e nade.Dakle, konstantan problem zaadepta je slede}e: otkritiodgovaraju}e oblike ukojima te sile mogu funkcionisatikonstruktivno. A pre svega on morada upoznaveli~inu tih sila a isto tako i oblikapotrebnih da se one obuzdaju iusmeravaju.Najve}a gre{ka dru{tva le`i u toj~injenici {to se te sile, budu}i da sujakei opasne, smatraju zlim stvarimakoje bi trebalo ignorisati iliuni{tavati,obi~no uz tragi~nu cenu za bezbrojosoba. Budu}i ignorisane, oneakumulirajusilu tajno sve dok ne provale upro`diru}em haosu, i u jalovimpoku{ajima dase one uni{te okrutnost i u`as neiza|u na svet.Izgleda o~igledno da formezapadnja~kog sveta nisuadekvatne da se nose sasilama ljudske psihe. Jedna zadrugom one pucaju sa stalnogomilaju}im

29

dividendama nasilja, prevare i ljudskebede. ^ovek izgleda nije sposoban daobuzda ni svoju ljubav ni mr`nju - onepostaju monstruozne i razdiru ga.Zato se adepti moraju ponovo okrenutiizvoru `ivota i njegovoj sakrivenojmagici iz koje poti~e svaka religija,svaka nauka, svaka filozofija i svakakreativna sila.Zato Mi, Deca, nudimo Magiku unjenom su{tinskom obliku kao na~in`ivota,dvopolnu, multivalentnu, koja sadr`i itranscendira sve oblike i sve pojave.Magika nije crkva, dogma,organizacija, forma ni kult a ipak usebi sadr`i svete stvari kao delove celine. Zato je onataj sistem u kojem svaki ~ovekotkriva svoje li~no individualnostvarala~ko bo`anstvo a koji ipakobuhvatasve te ljude u univerzalno bratstvo iljubav.Ako se, u ovom pogledu, stareomiljene istine, dogme, verovanja iformepoka`u samo kao parcijalnosti, ili ~akkao opake zbog njihovogprecenjivanjaili iskrivljavanja, to je cena koja semora platiti za jedan {iri horizontpotreban za rast i `ivot.Za magiku je osnovno da svaka sila isvaki ~in izrastaju iz ljubavi. Kad se tojednom u celosti shvati tadjednostavno nema mesta za mr`njukoja je i samajedna vrsta ljubavi koja se ose}a zastvari koje su nepotpuno isku{ene.Me|utim, u pogledu ljubavi kao samo-`rtvovanja, odricanja iumilostivljavanja,ova istina je iskrivljena i zamra~ena.Vide}e se da tobo`nje vrednosti iprenagla{ene parcijalnosti imajunajzlo}udniji sopstveni `ivot po{to suzasnovane na strahu od razotkrivanja.Me|utim, osnovno je da mi izlo`imosamisebe toj zlo}udnosti ako `elimo posti}i`ivu istinu za sebe i na{u rasu. Istotako je osnovno da istra`ujemo ipreobra`avamo seme te zlo}udnosti unama dane bi sli~no prizivalo sli~no i neuni{timo sami sebe u sopstvenojno}nojmori.Ako smo u ljubavi mi stvaramo ljubav,ako smo u mr`nji mi stvaramo mr`njuabudu}i da je u nama slika svemira taljubav ili mr`nja koju mi stvaramo

jednako deluje na nas. Ovo je tajveli~anstveni pragmatizam magike.Ako smoiskreno u ljubavi mi mo`emo delovatiodlu~no, voljni i radosni, mi se ~akmo`emo i boriti ako treba, bez straha,zlobe ili krivice po{to je i sama borbaoblik ljubavi.Mi, Deca, volimo kao deca, tra`e}isredstva pomo}u kojih mo`emo datina{uljubav svima. Mi jesmo, istina je,uni{titelji, ali samo uni{titeljineljubavi, samo}e i straha. Posle togami smo tvorci jednog sveta magike iliotkrovitelji jednog magi~kog sveta kojije ve~it. Zato ka`emo voli i ne bojse jer straha u ljubavi nema. A uslu`enju tom liku ljubavi mo`e senastanitiistinska ljubav, ~ak takva vrsta ljubaviza koju su sve poznate ljubavi ono{to su senke za sunce.

PEHAR, MA^ I CRUX ANSATA

/NAPOMENA IZDAVA^A: Ovajesej je nepotpun i fragmentaran ipre`iveo

je jedino u Jorkovom kucanomtekstu. U toj skripti on ima {est

numerisanih poglavlja, od kojihsmo mi zadr`ali ~etiri pod ovim

naslovom. Prvo poglavlje (Pehar)je verovatno nekompletno. Drugo

poglavlje (An|eo i Ma~) postojisamo u formi nacrta, verovatno njegova

prva skica, koja pru`a letimi~anpogled na na~in na koji je Parsons

organizovao svoje ideje i logi~kimetod koji le`i ispod njegovog

strasnog spisateljskog stila. Tre}epoglavlje (Zvezda Pelin) izgleda

fragmentarno i nekompletno, kao i~etvrto nenaslovljeno poglavlje koje

deli neke teme sa drugimpoglavljem. Peto i {esto poglavlje ne

izgledaju kao delovi ovog eseja iobjavljeni su posebno kao eseji za

sebe. Poglavlje pet, u dva dela, jeesej o Vi~kraftu (str. ), a

poglavlje {est govori o "Deci" (str.)/

UVOD

Ako je neko doba mogu}eokarakterisati jednom re~ju, na{e bi semoglo nazvatidoba potrebe. Usred bogatstva, nemazadovoljstva ni ispunjenja, prednajmo}nijom naukom i tehnologijomosnovna pitanja izmi~u bez odgovora,

temeljni problemi ostaju nere{eni.Sa svim mogu}nostima seksualnogzadovoljenja, pojavljuje se strastkoja je neuta`iva, `elja neispunjena.Religija - stare istine u odoramakitnjastim ili jednostavnim - uzaludse boriprotiv duhovne sterilnosti, govoribrbljivo praznim re~ima koje padajunaprazna srca. Kultovi cvetaju,postaju sme{ni i propadaju.Dru{tvenefilozofije, za~ete u najuzvi{enijemidealizmu, bivaju iskrivljene,izvrnute,poba~ene pre ro|enja.Sve, ba{ sve vene pred plamenomjedne stravi~ne `elje, neartikulisaneinerazumljive, koja bi da spali svet. I{irom sveta vlada o~aj zbogsada{njicei strah za budu}nost, usled jednepotrebe, jedne `elje koja jenepoznata.A koja je to `elja? To je `elja daupoznamo sami sebe, daupoznamo na{u bra}ui da upoznamo Boga. Ne u jalovomobilju intelektualne spekulacije ilisterilnim pau~inama metafizi~kelogike, ve} u toplom razumevanjudubinaljudskog ose}aja i u zlatnimvisinama duhovnog zajedni{tva.Da upoznamo nas same - tu~udesnu mikrokosmi~ku kreaciju -drznemo se u ponorei pakao, premostimo okeane,istra`imo kontinente, osvojimoplanine i stignemodo sazve`|ƒkoja sijaju u na{emvlastitom bi}u. Da upoznamo na{ubra}u, davolimo i budemo voljeni - darazumemo, o Bo`e, da razumemo,da poni{timo zlobui strah i u smehu i u suzamazagrlimo i povi~emo brate, bratemoj.Da upoznamo Boga, da upoznamotu zastra{uju}u blagost (strogost?)koja ~akgoni cve}e da cveta i ptice dapevaju; da stanemo goli predu`asom i zanosomve~nosti, pred totalnom ljubavljukoja je Bog.Zapisano je da je Edip dao banalanodgovor na Sfinginu zagonetku apotomnesre}no si{ao u Tebu. I to je ~itavaistorija ~oveka. To bi}e koje je pola

30

zver a pola boginja uzvikuje "[ta je~ovek?" a odgovori, o odgovori."To je rob, majmun, ma{ina, prokletadu{a."[ta je zaista ~ovek, to ~udo koje sepojavilo me|u nama? Kakvo je njegovoporeklo i kakva mu je sudbina? Zar onnije oblikovan od zvezdane pra{ine, odmaglina, od zvezda? Zar ga nije rodiookean, sa vetrom, ki{om i treskomgromau njegovom glasu? Zar se u njemu nesre}u sve dubine i sve visine, ponor saponorom? Zar nema vatre u njegovomsrcu i smeha i straha oko njega koji jemiljenik i smrti i `ivota?Kakva je to ogromna radoznalost inenasita strast koja je stvorila bogove,kraljeve i vere, i uni{tila ih - slomljeneigra~ke an smetli{tu vremena?Ko je zaista taj, koji mo`e i}i tolikovisoko i toliko nisko - koji je orao usvim brazdama, vikao na svimkrstovima, tiranisao na svim tronovima- taj bogiz dubina, ta zver sa zvezda, to ~udo iu`as zvano ~ovek?Gde da potra`imo odgovor? I za{to,kad je on svuda - u svemu {to on radi,uonome {to pravi, u onome {to misli -sigurno - ALI TIM STVARIMA ON JEOKRENUOLE\A. Me|utim, kada pogledamo utajno srce - simbole, u patnje~arobnja{tva isvetosti i onu patnju koja transcendiraoboje - tada mo`emo videti "materijalod kojeg su napravljeni snovi", matricutvorca bogova. Trojstvo.Kakva jadna glupost prekriva lice teogromne misterije. Jednim sna`nimzamahompometimo sme}e vekova i pogledajmoto ~udo otkriveno, jer tu je apoteoza~oveka. Pehar, Ma~ i Crux Ansata/egipatski Ankh, opp./; Isis, Osiris,Horus;Sveti Duh, Otac i Sin; istinito imeBoga.Pehar, sveti gral, Pehar Babalon(e),@ENA, i ona ve~na sila otelotvorena u`eni, srce prirode - mra~na matericazvezdƒ.Ma~, solarno-fali~ni amblem demona-an|ela - zveri-boga to jest ~oveka.Crux Ansata, krst `ivota sa om~om navrhu, simbol dvoje udru`enih ustvarala~koj ekstazi koja je Bog inajavljivanje deteta koje je savr{eniplodtog sjedinjenja.Ovo je osnovno trojstvo. Na njegovuizvanrednu strukturu oka~eni su sviukrasi

sramote i gluposti, podvale isamoobmane. Jer, jedino sa bistrim io~ima kojesu nesvesne sebe mi bismo moglipogledati sile koje su nas stvorile i kojenaspokre}u. Ono koje je Bog je ve~no inepromenljivo, ali smo mi zaista stvorilinjegov lik po na{em vlastitom obli~ju,iskrivljuju}i ga u pristrasnosti ipredrasudi, u strahu i `udnji, ba{ kao {tote stvari iskrivljuju unutra{njusvetlost.Moja teza glasi - da upoznavanjem irazumevanjem te dve sile mi ihmo`emo unama sjediniti u tre}u - koja je Bog.To je skriveno znanje, tajna doktrinapoznata skoro svakom divljaku, ~uvanauokultnim {kolama istorije i skoro sasvimizgubljena za savremenog ~oveka. Iverujem da ovo znanje, pravilnoprimenjeno, ne}e biti bez nekevrednosti.Verujem da smo mi pobegli od religijekoja je bila nepodno{ljivo iskvarena ilicemerna u materijalizam koji, bezduhovnih vrednosti, ostaje jednakojalov.Moja je `elja da poka`em pristup,zasnovan na jednoj veoma drevnojkoncepciji,kojim zrela i zdravo-razumna osoba -~ak i skepti~na - mo`e otkriti duhovni iemocionalni smisao.Jasno mi je da jedan takav pristupmora biti jednostavan i odabrao samosnovne koncepcije koje su krajnjejednostavne, budu}i da su ih napo~etkustvorile osobe sa svom mudro{}ujednostavnosti. Tako|e sam svestan dajednafilozofija zasnovana na otvorenimseksualnim koncepcijama mo`e bitinapadna unekim delovima. Moja namera svakakonije da vre|am, ali moram naglasiti daosobe koje nisu u stanju ili nisu voljneda uvide ~udo i lepotu seksa i onoga{to le`i iza toga, i jesu uglavnomodgovorne za konfuziju i krajnjeuni{tenjereligioznog ideala.

I. PEHAR

BABALON prelepa, ta Velika kurvaBABALON, koja ja{e zvezdanu zver,opijenaod krvi svetaca, Mati - Materica - MajkaZvezdƒ- kakva slika straha i~uda! Ne preziri - ne ismevaj - jerPehar koji ona nosi je Sveti Gral, a i

samo ime Kurva je tako|e sveto.Zar BABALON nije celina Prirode - izar Pehar koji ona nosi nije Onaj ukojemsu sve stvari za~ete. Zaista, Ona jezvezdana boginja, "devicanajsavr{enija,dama svetlosti", ona koju je "morerodilo a zvezda za~ela" za kojom jeSafouzdisala. I zar BABALON nije@ena, voljena Kurva, koja daje sve{to ona jeste,i od mu{karca uzima sve? Stvarno,ona je onaj prokleti an|eo u kojemje svoprokletstvo i svo iskupljenje, jer unjoj je data sva mo}.

I iz tog Pehara teku reke `ivota, anjihova pena je pena mle~nogputa, kojinosi ~udesno seme zvezda. A iz tihvoda raste visoko i ve~no drvo`ivota,jasen sveta.Kakvo bezobrazno bogohuljenje,kakva neverovatna bestidnost, kojavre|a ~itavuprirodu doktrinom o bezgre{nomza~e}u, poni`avaju}i podsmeh `eni i~udesnomprocesu kojim se ljudi ra|aju. Ikoliko se podli labavi um trebaosagnuti dabi iskovao takve lance za `enu!Na po~etku be{e matrijarhat - dobaIzide; vek za vekom se polakootkrivao ukojem je `ena, primalac misterijestvaranja, bila i Sve{tenicaplemena.^arobnica, proro~ica, ~uvarklju~eva ra|anja, le~enja i smrti, anjen arhetipje Izida, prekrivena velom naprestolu. Mislim da ta `ena nije bilaaktivniklupski ~lan, majka rasplakanihde~aka, koja je surovi tobo`njimatrijarhsavremenog doba.Vidim je kao {irokogrudu, razvijenu,sa crnom grivom, o~ima kojenajavljujuboj, ne`nu u ljubavi i povu~enu umisteriji kako ispunjava potrebesame sebe,svog mu`jaka, svoje dece i svogplemena. Ne mislim da je bilafrigidna, nitisterilna, kao {to su to savremenesve{tenice slobodnog `ivota.

31

Bila je to ona koja je sedela na vratimahrama pokraj voda Vavilona i davalasebe strancu. Nije se ona dala jednom~oveku u tom obredu ve} svimljudima,pa stoga i Bogu. I koliko jeveli~anstvenija njena slu`ba od slu`beonihkalu|erica koje pori~u mu{karca patako i Boga u oskudici njihovogmilosr|a.Pogledaj je sada u njenoj nagosti, tuuzvi{enu kurvu zvanu `ena. Pogledajnjenraspevani bojni pokli~, dok ja{e nabojnom konju Sagƒ- Semiramida,Vesnikpobede (Vicingetorix) - Brinhilda. Zarnije divna?Pogledaj je u no}nim odajama, sarumenim obrazima, krupnim o~ima,ustimavla`nim od meda i slatkim od vatre,kako daje zanos i bol svog tela utotalnojljubavi. Zar nije veli~antvena?Po|i za njom u hram {ume i pogledajkakvim ~udesnim ritualima ona prizivaplemensko bo`anstvo. Gde je bleda,tu`na, ~estita Marija u pore|enju saovomvizijom? Za{to ona, kada su oni do{lida raspnu njenog sina, nije zgrabilama~i ubijala dok se ljudi ne bi razbe`ali uvrisku pred tim gnevom? Za{to nijeu~inila to, ili ako je trebalo za{to gaona nije prikovala svojim vlastitimrukama? Ko je izvadio tu ni{~u,ucveljenu, bedu od `ene iz kakvogloncakupus-~orbe? Sigurno neki trgovac sadu{om popi{anog mrava.Jer, postoji `ena koja }e usisati~ovekovu du{u sve do pakla, i na krajugauni{titi, sem ako on nije zaista ~ovek.Zar ona nije demon? Zaista, ona jedemon iz najdublje jame i niko semMagijanskog Kralja, majstora ma~avolje,ne}e se nikad nazvati njenimmu`jakom. Jedno od lukavstavaPehara je da onosvaja davanjem, i daje da bi osvojio, izato za svaku boginju postoji pojedan suprotstavljeni demon. I ba{onoliko koliko mu se glava u nebo di`etoliko mu korenje u pakao se`e, i to jeblagoslov istinskog sveca, ljubavnikaBABALON(e), da on posti`e ven~anjeraja i pakla.Postoji zakon za male na zemlji izapisano je "Ne sme{ se ogre{iti". Ali

BABALON je iznad Zakona i skup{tine iko bi hteo nju zadobiti morao bi seogre{iti o zakon i pobediti samo}uanarhije i tame. Jer tako|e je zapisano"prosu}e{ krv svoju do poslednje kapi".

O `eno, u kakvo si tamno i stra{noropstvo upala - glupa~a sve{tenikƒ,oru|enitkovƒ, robinja budalƒ- u imeispravnosti, vrline i mu{ke superiornosti.Kakve su vatre obasjavale tvojusramotu - loma~e, lanci, bi~evi. Kolikojebrazda videlo tvoje poni`enje - i kolikopozla}enih {kolovanih pera. I - {toje najve}a sramota od svega - ti si li~noodr`avala tu trulu tkaninupretvaranja za porobljavanje tebe itvojih sestara. I kakvu si stra{nu osvetupreuzela - ti, koja si dr`ala klju~eve`ivota i smrti. Kako je ~ovek bio slepu svojoj gluposti i koliko je propatiozbog toga.Me|utim, sve te stvari, poni`enje,osveta, glupost, samo su senke oblakanalicu ve~ne `ene koja je BABALON. Onaje ta koja vlada u srcu svake `ene i kojaje `elja svakog mu{karca. Zato vamka`em, Nju Prizivajte!Predo~ite nju, tu mo}nu `enu - tuboginju - tu "kru`nicu zvezda koje je na{Otac samo mla|i brat". Zami{ljajte nju,~ija pesma je pesma mora, ~ije srce jesrce zemlje, nju na ~iji osmeh cve}eprocveta u prole}e, na ~iji dodir zemljapostaje plodna. Pozovite je - ne bojtese nje - pa zar ona nije `ena -ne`na-misteriozna-zavodljiva? Ona jesu{tina `ene - uzdignuta do njenevlastite mo}i, oslobo|ena u njoj samoj.

/NAPOMENA IZDAVA^A: Jorkovde napominje da je slede}a stranaskroz

precrtana i da ju je on izostavio ukopiji njegove skripte. On

nastavlja sa Poglavljem II. NivoiParsonsove skice promenjeni su od

"I,A" u "A,1" da bi ostali u skladusa rimskim brojevima poglavlja u

ovom eseju./

II. AN\EO I MA^

A. Kako je Raj stvoren od onoga {tojeste.

1. Ljubav kao izvesnoprepunjavanje puno}e, primanje kaoneka vrsta

davanja, a sre}a mera dovoljnosti.2. Mladost kao jedan period

istra`ivanja onoga {to jeste, sa

odgovaraju}im uva`avanjemmisterija.

3. Zrelost kao period zau`ivanje onoga {to jeste, inaprasnog

odbacivanja misterija.4. Starost kao period za

u`ivanje u misterijama.5. I Raj koji se sastoji od

svega onoga {to jesmo.B. Kako je Pakao stvoren od onoga{to nije.

1. Mr`nja kao izvesna `udnjaza prazninom, strah jedna vrsta

prevremenog odbacivanja, anesre}a mera nedovoljnosti.

2. Mladost kao jedan periododbacivanja onoga {to jeste u koristonoga

{to bi trebalo biti, ili u reakcijiprotiv istog.

3. Zrelost kao produbljivanjeuverenja da to nije vredno cene, i

odluka da }e drugi u celiniplatiti tu cenu.

4. Starost kao period kada~ovek mrzi i biva omra`en.

5. I Pakao koji se sastoji odtoga da budemo drugo = (tj.) manjeod

onoga {to jesmo.

C. An|eo i slika Boga.

1. Na{i roditelji kao jediniBogovi koje poznajemo.

2. I u samima sebi mi duboko`elimo da uga|amo.

3. Jevreji su stvorili jedan likBoga koji govori, i ka`e "Ti ne

sme{".4. To je na{ Bog.5. I Bog na{ih roditelja.6. I bi}e Bog na{e dece.7. On ka`e: "U znoju }ete

raditi, u grehu u`ivati, u patnjiza~injati

i ra|ati. Mrze}ete svoje seme iono }e mrzeti vas. U ne-ljubavibi}ete

svoje ne-ja. Ljudi. Pakao."

D. Ma~ kao zakon koji na svena~ine spre~ava ulaz u raj.

1. ^ovek usmeren protivsamog sebe, i zakon tako|e samprotiv sebe.

2. Zakon prirode protiv zakona~oveka.

3. Zakon materije protivzakona duha.

32

/NAPOMENA IZDAVA^A: Ovdenedostaje jedan deo. Tekst senastavlja u

slede}em pododeljku "E"./5. Neki ka`u da ako je @ivot =

Smrt, onda je ne-`ivot = ne-smrt. Topokazuje formulu Hri{}ana

(@rtva).6. Ili da ako je Bog razapet, onda

biti razapet zna~i biti Bog. Ovo jeformula Jevreja (@rtveni jarac).7. Da je materija = majka, a da

duh samo slu`i. Formula misticizma.(Sve{tenik Boga = `en/sko/,

k}erka.)8. Da je duh = otac, a materija

samo slu`i. Formula nauke (Sve{tenikprirode = M/u{ko/, sin).

F. Vrata Raja su tako uzana da samojedan (~ovek) mo`e pro}i.

1. Iako samo dvoje mo`e ostvaritiulaz.

2. Pa ipak, to je celokupnosopstvo otkriveno od strane onogsopstva

koje se mora odslikati u mnogimogledalima.

3. Tako da su obmanuti oni koji bipoveli mno{tvo u Raj, i oni koji bi

spasavali mnoge.4. Oni vide sebe u drugima, ali ne

vide druge u sebi.5. Kao ~ovek koji uzvikuje mir, a

ne zna da je njegova vlastita mr`njarat.6. Ili onaj koji vi~e rat, i time tra`i

masakr no}nih demona svogmra~nog sopstva.

G. Pa ipak, an|eo je smrt, a njegovma~ je vreme.

1. Smrt nije sluga nijednom~oveku, niti je vreme negde zatvoreno.

2. Niti je smrt obmanuta nitiumilostivljena, niti je vreme prevareno

niti zaboravljeno.3. Pa ipak oni }e se preru{iti zbog

budala, i {etati u snovima.4. Me|utim, za celovito sopstvo

smrt je ~uvar od ne-`ivota, a vreme~uvar od nemenjanja.5. Kada se pehar razbije i u`e se

prekine, sva odba~ena i nepriznatasopstva zbacuju svoje omra`ene

maske i pristaju na sud.6. Presuda glasi: sva su divna i

nikakva kazna nije potrebna. To jeposlednji od paklova.

H. Pa{a na uzvi{enim livadamave~nosti.

1. Do|ite, moji demoni, kona~no}emo zbaciti maske.

2. Bez maske, va{a imena behupotreba i `elja. Ovde nema potrebe ni

`elje, i va{a imena su `ivot ikretanje, dva prelazna glagola

(transitivies) ljubavi.

III. ZVEZDA PELIN

[ta nastaje od zvezde koja tako `estokoplamti u nekim mladala~kim vidicima?Ona svakako pada; ali, da li se gasi?Strasna i preosetljiva, slavoljubiva ibezazlena, sebi~na i li{ena svogsopstva, zlo~ina~ka i produhovljena,ona goriispod vodƒ, vodƒkoje su preteranogorke.I {ta predstavlja ta zvezda do ljudskestrasti pothranjene herojskim mitomdokone gore sa nenormalnom svetlo{}u;imaginacija koju pokre}e strast sve dokona ne zablista u oktavnoj skali - uultravioletnom kao duhovna patnja, uvidnom nivou kao genij i u infra-tamnom kao kriminal, psihoza i bolest.Patnja uzdignuta na nivo herojskogmo`e se tolerisati u na{oj vlastitojkulturi jedino ako je oplemenjena (pa~ak i tada znatno ubla`ena, uumetnosti). Herojsko je antidru{tveno usvakom smislu te re~i. Ono je,antidemokratsko, antikomunalno. Onoje opasno, razaraju}e,~esto kobno u terminima na{ihdru{tvenih vrednosti.Zigfrid, Artur, Gaven, pa ~ak i Isusmogli bi se s pravom tretirati kaokriminalci u na{oj kulturi, jednostavnozato {to bi bili tako nepouzdani, takonedru{tveni.

IV. /BEZ NASLOVA/

Ako je spoznaja Lucifera spoznajaPakla tada je su{tina prokletstvaverovanjeda pakao nije pakao, i stalnorazo~aranje i frustracija ponovnogotkrivanja daon to zaista jeste; i potreba da senekako objasni ta ~injenicaopravdavaju}impovr{nim frazama. Prokleti nalazepakao tamo gde tra`e raj a raj nalazejedinotamo gde se pla{e pakla.Onda je prokletima jedina mogu}auteha ova spoznaja, ~etvorostranosuo~ena inezaboravna: da pakao jeste Pakao.Transcendentni i donkihotski paradoksda jePakao tako|e i Raj pripada samoHerojskom.

Pakao se sastoji od pot~injavanjaherojskog ideala konvenciji ilisigurnosti,strahu ili samopovla|ivanju, ili bilokojoj iluziji parcijalnog sopstva kojeje inferiorno celovitom sopstvu.Herojski ideal je te`nja kaprevazila`enju ograni~enja -pomo}u ljubavi irazumevanja, pomo}u patnje i sile,pomo}u volje discipline, pomo}usvihmogu}ih sredstava koja }e ostvaritispoznaju i oslobo|enje celovitogsopstva.

OP[TA TEORIJA POLJA

/NAPOMENA IZDAVA^A: Ovajfragmentarni nacrt pre`iveo je urukopisu./

1. Svaki `ivi organizam se mo`esmatrati jednim poljem koje jerezultantarazli~itih sila.2. Da bi funkcionisao taj organizammora biti sposoban da razre{i te sileusmislu usmerene aktivnosti.3. Kod neinteligentnih organizamarazre{uju}i faktor je instinkt. Instinktjenasle|ena sposobnost za borbu saokolinom bez mnogo predumi{ljaja.Instinkt jeregulator:

a. Automatskih `ivotnihprocesa.

b. Agresivne reakcije na glad,seks i opasnost.

c. Recesivne reakcije naopasnost.

d. Protektivne (za{titni~ke)reakcije za mlade (ponekad).

e. Recesivne reakcije na seks(ponekad).4. Intelekt se verovatno javlja kaododatak instinktu u procesu u~enja.Pobolj{anje instinktivnih funkcijausled iskustva je zapa`eno kodmnogihvrsta.5. Kod homo sapiensa, intelekt jeodrastao do ta~ke gde je on jednakili ~ak ija~i od instinkta u regulisanjuizvesnih osnovnih sila.6. Po{to nijedna od ovih kontrolanije u celosti dominantna kod~oveka, unekim oblastima dolazi do konflikta.Kada se taj sukob ne mo`e re{iti ni

33

intelektualnim ni instinktivnimsredstvima on se projektuje kaosimbol.Religija se pojavljuje kao sredstvo zapostupanje sa tim simbolima.

II.

Da bih dalje ilustrovao ovaj procespre}i }u na oblast analize grupa.1. Jedna kolonija ili kultura mogu seposmatrati kao rezultanta raznovrsnihpojedina~nih organizama koji postojeu me|usobnoj zavisnosti. Me|unajprostijim su bakterije i plesni. Mravii p~ele su u sredini. Slede nekevrste riba i ptica. Od razvijenijih tu su~opori pasa i vukova. Neke vrstekopitara, majmuni i ~ovek. Izgleda daindividualnost i samoopredeljenjerastusa stepenom evolucije alime|uzavisnost ostaje jaka u svim timkulturama.2. Princip rezultantne ili direktivne silekoncentrisane u pojedincu izgledada je operativan u nekim od tihkultura, naro~ito u razvijenijim. To semo`evideti u slu~aju Matice mrava i Maticep~ela ali se javlja i u slu~aju ptica,vukova i majmuna u njihovimpredvodnicima. Ovaj princip izgleda dadelujeinstinktivno u obliku najja~e inajsposobnije `ivotinje koja se manjeilivi{e automatski odbacuje i uni{tavakada njena snaga i sposobnostpo~injuopadati.3. Princip broj~anog ograni~enjaizgleda da deluje u slu~aju kolonijakulturadruk~ijih od ~ovekovih. To mo`e bitizasnovano na ekolo{kim i logisti~kim~iniocima, a verovatno i na nekimdrugim funkcionalnim ograni~enjima.^ak i uslu~aju ~oveka, zajednica, plemenskaili porodi~na jedinica mo`e biti pravamera granica te kulture.4. Izgleda da se ~esto doga|a da sepojedinci koji neuspe{no izazovupredvodnika grupe povla~e, ponekadsa jo{ nekim pojedincima, da bioformilijezgro neke nove grupe.5. Iako vo|stvo tih kultura obi~no ~inemu`jaci najraniju obuku i vo|enjejedinki uglavnom obavljaju `enke.Usled toga ja~i tipovi `enki poprimajuprili~an zna~aj u nekim vidovimavo|enja grupe.

III.

Prototipovi mu{kog bo`anstva, umiru}ibog, Heroj i boginja majka u religijskojmitologiji mogu se videti gore uslu~ajevima 2, 4 i 5.Sada je mogu}e pre}i na analizu poljaljudske kulture u pogledu bipolarnogkonflikta izme|u instinkta i intelekta.1. Kako intelekt pristuparacionalizovanju, autoritet mu{kog vo|e}e izgledatidobar za one ~lanove koji zavise odnjega, ali lo{ za tip prvobitnog heroja~ija }e funkcija biti da ga ubije i zameni,ili da predvodi jedan otcepljenideo plemena. Za vo|u, heroj }e bitikriminalac koga treba kontrolisati iliuni{titi po svaku cenu. Isto tako `enka,koja je izvor sve dobrote za njenemlade, mo`e heroju izgledati kaoopasnost suzbijanja, a tako|e i kaomogu}apretnja autoritetu vo|e.2. Kao {to je ve} re~eno, kada sukonflikti ove vrste nerazre{ivi, oni seprojektuju kao simboli. Uklju~eneli~nosti mogu se projektovati kaodemoni,duhovi i du{e mrtvih, kao ve{tice,zmajevi, ~udovi{ta i bogovi i boginje, odkojih svaki sadr`i bipolarni elemenatkonflikta. Oni postaju svojina plemenaa tako|e i pojedinaca, i njima se tinere{ivi problemi name}u.3. Po{to je nemogu}e, izuzev u slu~ajucivilizovanih pojedinaca, neprestanopripisivati probleme simbolima koji ustvari ne postoje, magi~ar-sve{tenik sejavlja kao predstavnik i personifikacijatih simbola, to jest, kao posrednikizme|u stvarnog problema i njegoveprojekcije. Zatim, pomo}u postupakakoji sudelom simboli~ni a delom stvarni,konflikti se re{avaju na op{tezadovoljstvoplemena. To je osnovna priroda ifunkcija religije.4. U slu~aju dinami~nih kultura konflikti}e stalno izbijati u novim oblicima.To zahteva izvesno spajanje li~nostisve{tenika i heroja kod pojedinaca koji,~esto na ogroman rizik, razvijaju novemetode re{avanja.5. Mo`e se primetiti da su individualnikonflikti sli~ni plemenskimkonfliktima. Imaju isto poreklo,projektuju se na isti na~in i preuzimajuistesimboli~ke forme. Tako se manje-vi{eautomatski de{ava da }e pojedinac kojisebori sa, i tra`i re{enje, svojimsopstvenim problemima biti u situacijida

isto to radi i za pleme.6. Po{to prototip svakog tipa postojiu njegovoj suprotnosti javlja se jo{jedan bipolarni konflikt izme|uljubavi i mr`nje, koji u nekimaspektimapoprima samoubila~ki tok. Naro~itazluradost, isto kao i preteranadobro~instva, nekih projekcija jesuposledica ovog konflikta.

IV.

Sada mo`emo pre}i na ispitivanjemetoda koje su razne kultureupotrebljavaleza re{avanje ovih konflikata. Oni susasvim jednostavni i temeljni iprimetnosli~ni {irom sveta. Razbijanjemkonfliktnih problema na sastavnedelovedobijamo slede}e:A. Vo|a i Heroj (otac i sin, superegoi ego, kastracioni kompleks, Bog i|avo,dru{tvo (mu{ko) i buntovnik, itd.).Iskupitelj.B. @ena i Mu{karac (majka-sin,suprug-supruga, otac-k}erka, brat-sestra,dru{tvo (`en/sko/) i pobunjenica,ve{tica, boginja.)C. Sekundarni konflikti poput li~no-dru{tveno, me|u-plemensko, itd.pokazujuse u skladu sa fundamentalnim.^ak i dati negativisti~ki aspektikonflikta mogu se razlo`iti naslede}ina~in.A. Vo|a mo`e zloupotrebiti svojautoritet i njegove neprovereneagresivnekomponente mogu pleme dovesti uopasnost - ili - isto to mo`e posti}i iputemslabosti i neodlu~nosti.B. Heroj mo`e oti}i predaleko upobuni - ili - usled slabosti pobunamo`edo`iveti krah.C. @ena mo`e dominirati svojimmladima preterano ili predugo - ili -nanetiim {tetu ravnodu{no}{u ili nebrigom.Ova razmatranja vode kasumnjama u oblastima gde sumnjamo`e biti kobna i takozahteva kona~ne projekcije.

/NAPOMENA IZDAVA^A: Dvedodatne stranice rukopisa supre`ivele ali ih

je Parsons precrtao pa suovde izostavljene./

34

ANALIZAPRSTENA

/NAPOMENA IZDAVA^A: Ovajfragmentarni nacrt je pre`iveo urukopisu./

(U Redu)

1. Rhinemaidens (3). ^uvari izvora.Strasti, u su{tini `enske, koje dr`epsiho-seksualne energije u osnovnimbiolo{kim obrascima.2. Alberich (Nibelung). Nere{eninarcisovski elementi u sopstvu, koji,osuje}eni u osnovnom ljubavnomnagonu, sve~ano se odri~u ljubavi ipretvarajutaj nagon u mo} i osvajanje. Samoonaj koji se odrekne ljubavi mo`e ste}iNibelun{ko zlato - tj. jedino sespre~avanje ljubavnog nagona ra|a tajnagonvi{e mo}i.3. Wotan - Yod He Vau He - prirodniOtac. Autoritet - Mo} - Zakon -Energija.Mu{ka energija izra`ena kao autoritet -Pravi Car - ali ~vrsto vezansopstvenim zakonom.4. Frieda - Carica. Ovde manifetovanakao ~uvar klana totema i egzogamnihobi~aja - `enski incest.5. Valhalla. Ku}a Bogova.

A. Predeo smrti.B. Ljudski um.

Freia /Freya/ - Boginja Prole}a i Lepote- posredna /.../

ZVEZDABABALON

/NAPOMENA IZDAVA^A: Ovajesej predstavlja jedan pre`ivelifragment

"The Book of Babalon" koja jebila knjiga uputstava za avatar ili

inkarnaciju boginje koju jeParsons o~ekivao kao rezultatnjegovog

"Babalon Working". Ovaj esej je~inio sedmo poglavlje originala koji

je sada izgubljen. Pre`ivelo je jo{jedno poglavlje ali je skoro u

celini sastavljeno od citata izpapira O.T.O. stupnjeva./Kako da pi{em o misteriji i u`asu, o~udu i jadu i sjaju sedmostrukezvezdekoja je BABALON, majka gnusoba,pijana od krvi svetaca? Jer tu nepoma`u ni umni mudrost, ~ak ni sama volja, ve}samo razumevanje i pasivna ljubav.

I {ta }e koristiti adeptu to {to je ovladao~etvorostrukim elementima iodgonetnuo zagonetku Sfinge? Cena jeovde poslednja kapljica njegove krvi.Onmora si}i kao Mojsije, kao Artur i Tamuzu zemlju mraka, po}i za labudom uTuonella, u ti{inu, hladno}u i no}. Atamo, pred crnom majkom anarhije ignusoba bi}e li{en svake mo}i, sve dokne ostane nag i nemo}an kaonovoro|en~e, i u tome on ne mo`epobediti sve dok sve ne predadobrovoljno,premo{}avaju}i vode zaborava i piju}i saizvora `ivota, i gorkoslatkemisterije razumevanja, i iz te tamnematerice ~ovek }e se ponovo roditi, alito vi{e ne}e biti on.Ona je matora ve{tica koju jepreobrazilo Gavenovo vite{tvo, Kundrikoju jenadvladala Parsifalova ~ista ludost,Libann nevesta Mannan(a), @ivotnevestaSmrti. I u nadvladavanju i predavanju, iu Tao(u) koji je iznad obadvoje on }eposti}i, jer ona je put do krune.

Ali ova misterija nadma{uje govor. Umse trese a intelekt je o~aran ~ak i predsamom idejom @ENE, i tamnomMajkom od Koje je ona samo svetlasenka. Ipak nekaadept meditira o ovome: ima ljubavikoje je ona volela u ovom telu i udrugimtelima, svetlih ljubavi i mra~nih ljubavi,veselih i tu`nih, ~istih iperverznih. I neka se prise}a tih ljubaviu svakoj radosti i tuzi iluzije: u~udu jutra i prole}a, u `aru podneva ileta, u sjaju sun~evog smiraja ijeseni. I neka ih destiluje finomalhemijom u raznobojni oblik `elje srca.Zatim, neka razmisli o tome da svi ljudiu svojim srcima nose sliku ljubavi,koju su veli~ali svi pesnici, slikali svislikari i opevali u ve~nojveli~anstvenoj muzici. A ona jeoblikovana, kako neki ka`u, po sliciprveljubavi, majke. A ja ka`em da je tusavr{enu sliku u srcu ~oveka oblikovaostra{ni oblik u prostor-vremenu kojioblikuje sve `ene, nezasita i ve~nastrast Pana koja je BABALON.Zatim, neka adept meditira o onomdemonu `eni Lilit koja pro`dire svojusopstvenu decu; o Kali, avatarurazaranja; o Veneri, kurvi omrznutoj, inekana sli~an na~in pome{a taj oblik za svojsan. I neka pogleda Boginju koja je

telo od zvezda i neka sve to opazikao jedno. Zatim, sa zmijskimotrovom usvojoj krvi, i nepobedivom stra{}u usvom srcu, neka priziva BABALON,da,neka priziva BABALON.I tada }e adept osetiti pone{to odove misterije u trajnom obo`avanjubilo kogbo`anstva, po{to su svi bogovijedno.I mo`da adept ima partnera nazemaljskom planu, ili me|uelementalima; i akoho}e, neka zami{lja da taj partnerima u sebi prirodu njegovogbo`anstva, jeru tome je jedna suptilna i divnaljubavna tehnika. Ali te{ko onomeko pobrkaplanove, obo`avaju}i glineni lik doksvetili{te le`i prazno i napu{teno. Jerako njegova ljubav bude ~ista on }edo}i do Paklene Ru`e i u~estvovatiusakramentu Gospoda Ljubavi, ba{kao ja, bra}o moja, ba{ kao ja.Postoji jo{ jedna misterija u vezi saBABALON koju sam otkrio u mojimmagi~kimprou~avanjima a to je ~injenica daje BABALON sada inkarnirana nazemlji uobliku jedne smrtne `ene. Ja neznam u kojoj, niti gde je onainkarnirana. Nezanm ni gde ni kada }e se onapojaviti. Ali da je ona inkarnirana ida }e sepojaviti, kao zastava pred armijamai sud naroda, to znam. Postojiodgovaraju}i materijal o toj temi koji}e biti objavljen u pravo vreme. Zasada o tome ne mogu re}i ni{ta vi{e.Pored toga veoma je vidljivo da seduh BABALON(e) pokre}e u`enama ovog sveta.Zahtev za ve}om slobodom,odbacivanje tiranskog mu`a idetinjastog ljubavnika,porast `enske poligamije ilezbejstva, sve ukazuje na razvojjednog novog tipa`ene koja }e ili imati celog ~oveka ilinikakvog. Posao magi~ara je da serazvije u ~oveka dostojnog te nove`ene koju je i proizvela njegovamagijskastrast. Njegov posao je da postanesve{tenik da bi ona mogla postatikorisna`rtva {to zahteva njena priroda.Kona~no, to je uzvi{ena misterijakoplja i

35

grala. To se ne mo`e nau~iti. Magikaje staza, ali za kraj (cilj) te staze nepostoje re~i, ne postoji jezik.