E-GovernmentSeminarski radInternet i nove medijske tehnologije

Aleksandra Humo 67/07FPN, Jun 2008.

Šta je “e-Government”?

“Korišćenje ICT-a u javnim upravama kombinovano sa organizacionim

promenama i novim veštinama koje zajedno imaju za cilj da poboljšaju javne

usluge i demokratske procese i da ojačaju podršku javnih politika (“policies”)”

Evropska Komisija 2003.

e-Government podrazumeva:

Oslobadjanje protoka informacija putem ITC-a, prevazilaženjem fizičke barijere tradicionalne papirologije i sistema zasnovanih na papirološkim procedurama, koje ima za cilj da koristi svim gradjanima, ali i preduzećima (poslovnim partnerima), i zaposlenima.

Podrazumeva kompjuterizaciju i automatizaciju sadašnjih birokratskih procedura.

Poboljšanje pristupačnosti usluga za gradjane. Efikasnije upravljanje (“governance”) vlade

(vladanja) i njenu veću transparentnost.

Do “e-Government” -a : Globlni geo-politički kontekst

Pad Berlinskog zida (1989) – ekspanzija Američkog uticaja u svetu, ideološka hegemonija Anglo-Saksonskog sklapanja liberelne demokratije i slobodnog tržišta, ubrzanje globalizacije svetske ekonomije.

Univerzalizacija Interneta (1990-tih) - u razvijenim (industrijalizovanim) zemljama pojava PC-a i Interneta. ICT i Internet revolucija stavljaju komunikacioni fenomen na centralnu mesto Evropskog i Američkog društva.

EU usvaja Lisabonsku Agendu (Mart 2000) - širenje upotrebe ICT u društvu i razvijanje e-Government-a.

Teroristički napadi u SAD (Septembar 2001) – promena političke vizije i prioriteta u oblasti bezbednosti. Jačanje državne kontrole.

Proširenje Evropske Unije na 25 članica (Maj 2004) – ukazuje na potrebu EU za suštinske reforme u odlukodavnom sistemu i potrebe da se EU priblizi svojim gradjnima.

Potencijalne prednosti e-Government-a?

Postavljanje dugoročne, široko organizovane strategije za poboljšanje pružanih usluga građanima.

Transformacija internih procesa u oblastima zaposlenja, tehnologije, i organizacije rada.

Za gradjane i preduzeća e-government predstavlja poboljšanje u smislu pojednostavljenih procedura, i smanjenju utrošenog vremena.

Za vladine organizacije i agencije e-Government omogućava jednostavnu koordinaciju, bolju saradnju, i brže donošenje odluka.

Kome koristi e-Government i koje vrste transakcija on

omogućava? E-government usluge se fokusiraju u glavnom na četiri vrste korisnika:

1. Gradjane2. Biznisi/Firme3. Zaposlene u vladinom sektoru4. Vladine agencije U e-government sistemu svaka individua

može postaviti zahtev određenom sektoru vlasti i može u većini slučajeva dobiti odgovor ili direktnu uslugu putem Interneta bez ličnog susreta sa zaposlenim u vladinom sektoru.

Razvoj pristupa: od tradivionalne države

do e-government-a

Izvor: UNITED NATIONS E-GOVERNMENT SURVEY 2008

Specifične usluge e-Government-a?

Postoje četiri definisana tipa usluga kojee-government puža:

1. G2C – “Government-to-Citizen”2. G2B – “Government-to-Business”3. G2E – “Government-to-Employee”4. G2G – “Government-to-Government”

G2C Osnovne usluge gradjanima: obnove dozvola, izdavanje

potvrda (izvod iz knjige rodjenih npr.), popunjavanje prijava za porez (u SAD-u, i Evropskim zemljama), pružanje osnovnih informacija o zdravstvu, školstvu, dežurnim ustanovama...

Primer SingapuraPrimer Singapura e-citizen portal (www.ecitizen.gov.sgwww.ecitizen.gov.sg) omogućava 1 600

e-usluga osnovane prema svakodnevnim potrebama svih građana. Neki od najpopularnijih “e-servisa” (elektronskih usluga) podnošenje formulara kod kupovine stanova, traženje informacija o školama, traženje posla, unapredjivanje karijere (long life learning itd...), registrovanje glasača...

G2B Posebno razvijen za mala i srednja preduzeća Registracija firme Dobijanje dozvola Plaćanje taksa Podsetnik pravnih regulativa

Primer: Kineski “Golden Customs” projekat (1993. Li LanqingPrimer: Kineski “Golden Customs” projekat (1993. Li Lanqing)) Projekat koji je omogućio Kineskim firmama da podnose Projekat koji je omogućio Kineskim firmama da podnose

deklaracije o uvozima i izvozima nadležnim vladinim deklaracije o uvozima i izvozima nadležnim vladinim organima, da provere stope i plate takse, direktno organima, da provere stope i plate takse, direktno elektronskim putem. Tako se sprečavaju malverzacije, elektronskim putem. Tako se sprečavaju malverzacije, korupcija, i štede se sredstva i Kineskim vlastima i njihovim korupcija, i štede se sredstva i Kineskim vlastima i njihovim kompanijama.kompanijama.

G2E Obuhvata se sa G2C ali se posebno osvrće na državne

funkcionere podrazumeva trening (osposobljavanje/praksu) ljudskih

resursa radi poboljšanja svakodnevnog birokraskog funkcionisanja i rada sa strankama (građanima)

Primer: USA, Mississippi - Provera primanja i porezne Primer: USA, Mississippi - Provera primanja i porezne stope za državne radnikestope za državne radnike

Od 2002. godine zaposleni u vladinim sektorima su Od 2002. godine zaposleni u vladinim sektorima su mogli videti informacije o svojim primanjim i porezu mogli videti informacije o svojim primanjim i porezu preko državnog web servisa: ACE – preko državnog web servisa: ACE – Access Channel for Access Channel for Employee. Employee. Zaposleni su takodje obavešteni email-om Zaposleni su takodje obavešteni email-om kada im plata pristigne na račun. kada im plata pristigne na račun.

G2G Odvija se na 2 nivoa:1.1. Lokalnom/domaćem/nacionalnom :Lokalnom/domaćem/nacionalnom :

KadaKada se transakcije (komunikacija) obavljaju izmedju nacionalne vlasti (države) i regionalnih centara, agencija, opština...

2.2. Transnacionalnom/medjunarodnom :Transnacionalnom/medjunarodnom : Transakcije izmedju država, tu su ujedno i elementi medjunarodnih odnosa i

diplomatije. Primer: Globalna saradnja Primer: Globalna saradnja radiradi suzbijanju međunarodnog organizovanog suzbijanju međunarodnog organizovanog

kriminalakriminala 124 šefova država su 2000. godine potpisali UN konvenciju protiv 124 šefova država su 2000. godine potpisali UN konvenciju protiv

transnacionalnog organizovanog kriminala (United Nations Convention transnacionalnog organizovanog kriminala (United Nations Convention Against Transnational Organized Crime). Primenjujući to, UN je priredio Against Transnational Organized Crime). Primenjujući to, UN je priredio “Global Program on Transnational Organized Crime” “Global Program on Transnational Organized Crime” (www.uncjin.org/CICP/cicp.html) čiji su glavni ciljevi da:(www.uncjin.org/CICP/cicp.html) čiji su glavni ciljevi da:

1.1. Zabeleži svaku postojeću grupaciju organizovanog kriminala širom svetaZabeleži svaku postojeću grupaciju organizovanog kriminala širom sveta2.2. Prikupi informacije o tim grupama koje su dostupne svim državama Prikupi informacije o tim grupama koje su dostupne svim državama

članicamačlanicama3.3. Podrži i proširi CICP (Center for International Crime Prevention)Podrži i proširi CICP (Center for International Crime Prevention)4.4. Pomogne državama kandidatima da formulišu principe i zakone za Pomogne državama kandidatima da formulišu principe i zakone za

prevenciju i suzbijanje međunarodnog organizovanog kriminalaprevenciju i suzbijanje međunarodnog organizovanog kriminala

E-government modeli

Tabela: UNITED NATIONS E-GOVERNMENT SURVEY 2008

Ciljevi e-Government-a ? Stvoriti bolje uslove za poslovanje (Bussiness) Korisnici da budu “online”, a ne u redovima Povećati participaciju gradjana, povećati

transparentnost Poboljšati efikasnost vladinih agencija Poboljšati kvalitet života marginalizovanih

grupa tako što će im ICT učiniti državu pristupačnijom

Poboljšati interakciju (komunikaciju) izmedju tri glavna aktera u drštvu – države, gradjana i privrede

Kako državne institucije postaju pristupačnije uz

upotrebu ICTa?Primer Južne KorejePrimer Južne Koreje

Posle sumnje gradskih vlasti u Seulu da postoji korupcija oko izdavanja dozvola i drugih dokumenata odlučeno je da se napravi otvoreni web portal - “OPEN”, koji informiše građane o opasnosti korupcije, i objašnjava pravila i procedure neophodne za dobijanje dozvola i dokumenata. Takođe uz pomoć OPEN-a, gradjani mogu pratiti progresiju njihovog zahteva putem Interneta real time.

ICT olakšava državno upravljanje?

Staviti online u jasnoj i razumljivoj formi gradjanima:

Informacije o korišćenju budžeta Javne prodaje i ugovore Soldo javnog duga (sa svim uslovima, garancijama...) Proviziju javnih usluga Sve neophodne informacije zajednici

Cilj ovakve transparentnosti je boljeinformisano gradjanstvo koji bi moglo da utiče

i kontroliše izvršioce vlasti.

Pretpostavke jednakosti pristupa

e-Government-u e-Government omogućava

marginalizovanim grupama da pristupe mainstream kanalima.

E-Government ima potencijal da demokratizuje pružanje osnovnih usluga ali isto tako može dovesti do produbljenja već postojećeg deprivilegovanja nekih građana i dodatno ih udaljiti od usluga koje nudi država.

E-government je dostupan samo onima koji imaju pristup internetu i koji umeju da ga koriste.

E-government Readiness (UN)

3 nivoa e-governmenta1. E-information (E-informacija) – Web sajt vlade nudi

informativni sadržaj izabranim zvaničnicima, državnoj strukturi, programu, budžetu, pravnim aspektima i regulativama, i druge informacije javnog interesa.

2. E-Consultation (E-konsultacija) – Državni web sajt nudi gradjanima da učestvuju u pravljenju agende i odabiru tema dnevnog reda kroz e-petitioning (e-peticija). Država obezbedjuje komunikaciju putem web-a njenih zvaničnika i gradjana, čuva arhivu dopiska, i nudi feedback građanima.

3. E-Decision-Making (E-odlučivanje) – Država je voljna da uzme u obzir e-input gradjana prilikom donošenja odluka i obaveštava ih o donetim odlukama.

E-government readiness – odnos regiona

Grafikon: UN E-GOVERNMENT SURVEY 2008

Šta je digital democracy ? Povećanje građanska participacije u

demokratskim procesima putem ICT-a. Kompjuterizacija političkog govora koja

ima za cilj da poveća građansku inicijativu i participaciju prilikom donošenja državnih odluka kroz spektar aktivnosti : izborne kampanje, glasanje, konsultovanje, participaciju u policy procesu, istraživanje javnog mnjenja, komunikaciju izmedju izabranih državnika i gradjana.

Dugoročna transformacija političke debate i političke kulture.

U kojoj meri može e-Government unaprediti e-

Democracy ? Poboljšavajući pristup javnim uslugama i

informacijama: Država snosi odgovornost da obezbedi svim

gradjanima, zajednicama, privredama, civilnom društvu potpunu informisanost tako da oni mogu u pravo vreme i pravom merom donositi odluke.

Povećavajući političku participativnost: ICT su omogućile ljudima širom sveta da budu

uključeni u policy proces, da se njihov glas čuje, da utiču na donošenje odluka.

Preko Preko e-Governmente-Government-a-a i i e-Democracye-Democracy-a-a dodo

jačanjjačanjaa položaja žena u svetu položaja žena u svetu Jedan od ciljeva ovog mileniuma – postizanje rodne

ravnopravnosti - se pospešuje unapredjivanjem e-Government-a i e-Democray-a.

Vlade (vlasti) moraju obratiti posebnu pažnju ne samo na obezbeđivanje ženama pristupa informacionim tehnologijama, već i IT edukaciju. ICT su posebno korisne u zemljama u razvoju - gde su žene “tradicionalno” izolovane, nevidljive i utišane – mogućnost da se one izraze i da se njihov glas čuje.

E-Government se može koristiti za ojačanje učestvovanja žena u političkim procesima i za odbranu ženskih prava.

Žene u zemljama u razvoju žele da se izdignu iznad siromaštva, deprivilegovanja i marginalizacije... mnogi e-government projekti im mogu pružiti šansu da poboljšaju kvalitet života.

Važnost obezbeđenja i zaštite privatnosti

Svaka indivudua ima pravo na informisanost - “nominal information”- koja mora biti obezbeđena odredjenim zaštitnim merama

Postoje zakoni (Cyberlaws) koji obezbeđuju zaštitu privatnosti (information privacy protection)

Zaštita privatnosti gradjana, sigurnost da njihove privatne informacije neće biti kompromitovane, predstavlja krucijalnu odrednicu e-government-a jer jedino ono obezbedjuje poverenje korisnika

Dva pristupaTop-down approach (Singapur i Kina)

Centralna vlast ima jaku kontrolu nad e-government-om Podrazumeva strategiju razvoja Olakšava integracije Dugo traje Skupo košta

Bottom-up approach (SAD i Filipini)

Zasebni državni organi i lokalne vlasti nezavisno od centralne vlasti razvijaju svoje projekte Podrazumeva fleksibilnost standarda Celokupna nacionalna strategija nije od primarnog značaja Inpiriše inovacije Rezultira grassroots projektima Slabije organizovana

Kako izgraditi odgovarajuću infrastrukturu za e-

Government?1. Cena informacione infrastrukture –

neophodna studija o isplativosti na osnovu koje država odlučuje da li će samostalno snositi troškove privatnog network-a ili će naplaćivati svoje troškove preko telekomunikacionih operatera

2. Problem infrastrukture – nivo internet zastupljenosti, rasprostranjenost telefonskih mreža, adaptacija gradjana na tehnološke promene...

3. Prednosti i mane – informaciona mreža države bi omogućila non-stop komuniciranje gradjana sa državom. To takođe znači da bi takva mreža tražila konstatni “update” i odgovarajuće održavanje

Software arhitektura Odnosi se na viši nivo organizacione strukture

softverskog sistema. Dobro izplanirana, sigurna i fleksibilna, e-government platforma je neophodna da bi države mogle da se nose sa rastućom potražnjom usluga preko Interneta. Izgradnja jedinstvene strukture za e-government podrazumeva poverljiv interoperativni sistem koji će prisvojiti postojeće Internet i World Wide Web standarde za sve vladine agencije, na svim nivoima. Takav sistem bi omogućio lakšu, bržu, jeftiniju i efikasniju, razmenu informacija izmedju unutar vlade i u korist javnom sektoru.

Prednosti i mane “open source” nacrta za e-

Government “Open source” softveri (Linux npr.) omogućavaju

korisnicima da modifikuju, proučavaju ili povećavaju funkcionalnost sofvera.

Prednosti “open source” softvera za e-goverment su da su njegove mogućnosti ponekad veće i jeftinije (manji hardware trošak)

Omogućava upotrebu svim korisnicima Dobro konfigurisan “open source” softver je jednako

siguran privatnom sistemu. Rizici “open source” softvera su da može koštati više

nego što je predvidjeno ukoliko se razviju dodatne funkcije, može biti teško naći odgovarajuću tehničku podršku, i teže je obezbediti privatnost.

Do realizacije e-Government-a

5 koraka:5 koraka:1. Razviti viziju2. Voditi e-readiness istraživanje

(beleške/dokumentovanje)3. Identifikovati realistične ciljeve4. Promeniti birokratski sistem i

razviti novu strategiju5. Konstruisati partnerstvo javnog i

privatnog sektora

“e-readiness” procena To je elektonska pismenost ljudi Postavljaju se sledeća pitanja: Koju vrstu ICT znanja oni poseduju ? Koju vstu ICT hardware/software-a ima svaka

vladina agencija? Starost i nivo opreme postojeće infrastrukture? Da li postoji odgovarajuća regulativa za

razvijanje e-government-a? Koje zakone je potrebno doneti da bi se

olakšala implementacije e-government-a?

E-readiness procena po kontinetima -

Afrika

Izvor: Ujedinjene Nacije Izvor: Ujedinjene Nacije 20082008

E-readiness procena po kontinetima -

Amerika

Izvor: Ujedinjene Nacije Izvor: Ujedinjene Nacije 20082008

E-readiness procena po kontinetima -

Azija

Izvor: Ujedinjene Nacije Izvor: Ujedinjene Nacije 20082008

E-readiness procena po kontinetima -

Evropa

Izvor: Ujedinjene Nacije 2008Izvor: Ujedinjene Nacije 2008

Pretpostavke definisanosti odnosa države i privatnog

sektora 5 principa ka definisanosti odnosa:1. “return on investment” - kompanijama prvenstveno znači

dobit, državi obezbedjuje efikasan sistem i verovatno jedan deo zarade.

2. Minimiziranje “izliva mozgova” u privatni sektor – posebnim sporazumom sa privatnim sektorom, vlada obavezuje privatnike da ne zapošljavaju državne radnike na odredjenim projektima.

3. Kreiranje realnih biznis modela za e-government projekte – solidan, dobro osmišljen biznis plan pruža bolje razumevanje privatnog sektora za potrebe države

4. Osmisliti legalni nacrt partnerstva države i privatnog sektora koji podržava jače strane oba saradnika

5. Razviti parametre – Država mora definisati jasne parametre po kojima će saradjivati sa privatnim sektorom

Kako “digital dvide” utiče na uspeh implantaciju e-

Government-a ? “Digital divide” se odnosi na raskorak između

pojedinaca, domaćinstava, privreda... u odnosu na njihov pristup ICT i mogućnosti korišćenja Interneta.

Država se sve više oslanja na Internet kao sredstvo objavljivanja informacija javnog značaja, samim tim oni koji nemaju mogućnost korišćenja Interneta će biti u odredjenoj meri marginalizovani u javnoj debati.

I pored svojih izuzetnih demokratskih potencijala (regenerisanje Habermasovog koncepta javne sfere) ICT može stvoriti podelu izmedju onih koji imaju mogusnosti i znanje za upotrebu tehnologije (“tehnology-haves”), i onih koji nemaju (“tehnology-have-nots”).

Neki od sektora društva su već u odredjenoj meri marginalizovani: siromašni, žene, mala privrede...

Kako e-Government može da premosti “digital divide” ?

Neophodnost da se premosti “digital divide” je priznao G8 prilikom “Digital Opporttunity Taskforce” 2001 godine

Najznačajniji faktor koji utiče na korišćenje e-government-a je javni pristup internetu

Primer: Internet kiosci u Indiji U ruralnim delovima centralne Indije vlasti su

instalirale “internet kioske” koje pokrivaju 311 seoskih zajednica, više od 600 sela, i oko pola miliona stanovnika.

e-Government – Evropske reforme:

5 ključnih izazazaova 1. Transformacija javne administracije:

povećanjem njene efikasnosti, smanjenjem njene veličine i njenih troškova.

2. Staviti usluge online: omogućiti državne usluge preko Interneta i drugih elektronskih kanala.

3. Učvrstiti poverenje u državu: povećati transparentnost javnog sektora, stvoriti otvorene participativne odlukodavne procedure.

4. Povećati državnu kontrolu: učvrstiti kontrolu nad gradjanima i privredama. Sprovoditi mere kojima se garantuje bezbednost korisnika.

5. Obezbediti “simbolički” pravac gradjanima: pratiti trend tehnološkog progresa

Od e-Government-a do Connected Governance

Koncep “Connected Government”-a je inovatvniji oblik “e-Government”-a koji pordazumeva multilevel pružanje usluga i jaču saradnju. On posmatra tehnologiju kao stratešku alatku za inovacije javnih usluga i motora ubrzanja produktivnosti.

“Connected Governace” ili “Network Governance” podrazumeva promovisanje kolektivnih akcija radi unapređenja javnog dobra, angažavajući kreativne sposobnosti čitavog društva.

od e-Government-a do Umrežanog Upravljanja

(Connected Governance)

Izvor: UN E-GOVERNMENT SURVEY 2008

Transfornacioni koncep “Connected Governance”-a

(Harman & Roy 2007)

Izvor: UN E-GOVERNMENT SURVEY 2008

m-Government““Mobilni” e-Government - najnoviji izazovMobilni” e-Government - najnoviji izazov

U današnjem društvu biti mobilan je neophodni U današnjem društvu biti mobilan je neophodni modus modus vivendivivendi

Administrativne usluge moraju biti dostupne 24 sata/7 dana Administrativne usluge moraju biti dostupne 24 sata/7 dana u nedelji/365 dana godišnjeu nedelji/365 dana godišnje

Država mora proširiti svoje usluge (gradjani Ciriškog kantona Država mora proširiti svoje usluge (gradjani Ciriškog kantona u glasali putem SMS-a 2005. godine)u glasali putem SMS-a 2005. godine)

Mobilne usluge za “mobilne” organizacije (dinamične Mobilne usluge za “mobilne” organizacije (dinamične organizacije čiji službenici i eksperti koriste ICT poršku – organizacije čiji službenici i eksperti koriste ICT poršku – organizaciona mobilnost) organizaciona mobilnost)

““Mobilna” država – njene usluge postaju dostupne svugdeMobilna” država – njene usluge postaju dostupne svugde Mobilna administracija – administracija koja je pristupačna Mobilna administracija – administracija koja je pristupačna

svugde, što gradjanima, što njenim službenicima koji joj svugde, što gradjanima, što njenim službenicima koji joj mogu pristupiti direktno sa terenamogu pristupiti direktno sa terena

literatura “Internet i javna sfera u Srbiji”, Milan Sitarski, Nataša

Radović, Smiljana Antonijević, Dragana Petrović, BOŠ, Beograd, 2007.

“e-government”, Patricia J.Pascual, e-ASEAN Task Force, UNDP-APDIP, Maj 2003.

“Informatika”, Vladimir Štambuk, FPN, Čigoja štampa, Beograd, 2007.

“Cyber Democracy: Internet and the Public Sphere”, Mark Poster, University of California, Irvine, 1995.

“Global E-Government”, Darrell M. West, Brown University, 2007, www.InsidePolitics.orgwww.InsidePolitics.org

“Government on the internet: progress in delivering information and services online”, National Audit Office, London, 2007.

“Bridging the Digital Divide for e-Government inclusion: A United States Case Study”, Janice C. Sipior, Brurke T. Ward, Villanova University, USA, www.ejeg.comwww.ejeg.com

““e-Govermnent and State Reform: Policy Dilemmas for Europe”, Manuel Baptista, GOPA-Cartermill, Brussels, Belgium

“e-government – the next American Revolution”, The Council for Excellence in Government, Washington, 2001, www.excelgov.orgwww.excelgov.org

““The Failure of E-Government in Developing Countries: A Litterature Review”, Danish Dada, London School of Economics and Politixal Science, UK, www.ejisdc.org www.ejisdc.org

“e-Government in Greece: Bridging the gap Between Need and Reality”, Panos Hahamis, Jennifer Iles, Mike Healy, University of Westminster, London UK

“Digital Government: The Next Step to Reengineering the Federal Government”, Robert D. Atkinson, www.ppionline.orgwww.ppionline.org

“Mobile e-Government Options: Between Technology-driven and User-centric”, Pierre Rossel, Matthias Finger, Gianluca Misuraca, Ecole Polytechnique Federale da Lausanne, College of Management of Technology, Switzerland

“e-Government Leaders, organisational Change and ICTs: Learning from FAME and other e-Government Experiences”, James Carr, Pat Gannon-Leary, University of Edimburg, Northumbia University, UK

“e-Government: Five Key Challenges for management”, Kim Viborg Adersen, Copenhagen Business School, Danmark

“United Nations e-Government Survey 2008: From e-Government to Connected Gouverance”, United Nations, New York, 2008.

www.wikipedia.orgwww.wikipedia.org www.answers.comwww.answers.com www.questia.comwww.questia.com www.netcaucus.orgwww.netcaucus.org www.andrewchadwick.comwww.andrewchadwick.com www.oii.ox.ac.ukwww.oii.ox.ac.uk